ПАНЕВРОПСКИ УНИВЕРЗИТЕТ

А П Е И Р О Н

БАЊА ЛУКА

Оливер Пауновић

ТЕОРИЈЕ КУЛТУРЕ И ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

Е С Е Ј

Наставни предмет: Mундологија

Предметни наставник студент

Проф. др Мишо Кулић Оливер Пауновић

Кучево, фебруара2013.

С А Д Р Ж А Ј :

1. УВОД .............................................................................................. 3

2. ПОЈАМ КУЛТУРЕ И ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ.............................. 4

3. ЕВОЛУЦИОНИСТИЧКА ТЕОРИЈА....................................... 5

4. ФУНКЦИОНАЛИСТИЧКА ТЕОРИЈА................................... 6

5. АНТИИНТЕЛЕКТУАЛИЗАМ.................................................. 7

6. ТЕОРИЈА КУЛТУРНИХ ЦИКЛУСА...................................... 8

7. ПСИХОАНАЛИТИЧКА ТЕОРИЈА ........................................ 9

8. ЛИТЕРАТУРА ............................................................................10

У в о д

Термин културе има латински корен.Култура је кроз историју

различито сагледавана,тумачена, и дефинисана. У 16. веку означава

религијски култ,пак у 17. веку израз се односи на развој духа,на прфињене

манире.У 18. веку појављује се термин цивилизације који се означава ка

завршни део развоја културе.У 19. веку се појам културе доводи у везу са

уметношћу,религијом, филозофијом.Расисти су на свој начин тумачили

културу,сматрајући да постоје више и ниже расе ,да ниже расе никада ни уз

помоћ културе неће моћи да се еманципују и достигну ниво виших раса.

Временом су се на научној сцени искристалисало неколико теорија

1. Еволиционистичка теорија

2. Функционалистичка теорија

3. Антиинтелектуализам

4. Теорија културних циклуса ( Освалд

Шпенглер)

5. Психоаналитичка теорија

Последње три припадају метафизичким теоријама културе.

2. Појам културе и цивилизације

Термин култура има латински корен. Основ може да се види у изразу

cultus ( у смислу гајења, обраде поља), colere ( неговање, гајење, обрађивање)

или cultura ( у смислу обраде поља). Временом термин култура еволуира и

добија метафорички смисао “обрада духа”.

У Енглеској у 16. веку појам култура означава религијски култ,а у

17. веку израз се односи на развој духа,на префињене манире. У 18. веку

појављује се термин цивилизација. Цивилиација постаје виши ступањ развоја

човека као друштвеног бића и следи после фазе дивљаштва. Термин

цивилизација је развио филозофију односно идеологију која ће прецизније

одредити статус дивљих народа. Питање је да ли је то разлика само у

степену, само историјска разлика, или разлика у квалитету. Расистичке

теорије веровале су да се “ дивљи “ народи не могу достићи ступањ

“цивилизованих ”. Почев од 19. века термин култура почиње све више да се

доводи у везу са особеним духовним својствима народа (религија, уметност,

филозофија). На основу немачког поимања термина, кооперација међу

народима могућа је само на тзв. цивилизацијској равни. Сваки народ има

своје особене системе култура, оне се традицијски преносе и чувају.

Елиас сматра да “цивилизација” допушта да се националне разлике

народа до извесног степена могу елиминисати, док немачки појам Култур

потенцира националне разлике.

3.Еволуционистичка теорија

Еволуционизам је теорија која се првобитно односила на биолошку

науку. Према овој теорији сложени организам се развијао од једноставних ка

сложенијим облицима.Присталице еволуционистичке теорије(Тајлор,

Морган, Спенсер, и Бастијан) сматрају да су разлике међу различитим

културама у основи само квантитативне разлике, тачније само у степену

развитка. Појединачне културе треба схватити као развојне ступњеве

јединственог и универзалног развојног процеса.

Тајлор сматра да се цивилизација развија на подлози разума и

научног сазнања, и да цивилизација стоји у месту када њом управљају стари

обичаји које намећу прадедови. Напредак тражи неспутани разум. До

“културне еволуције” долази зато што на крају “разум” преовлада над

традиционалним схватањима. Он сматра да се на подручју културе свако

мора користити рационалистичким начелима и да ће традиција на крају

попустити пред разумом. Што је нека култура на вишем ступњу ,то је

традиција слабија. Ту се види Тајлеров отпор према миту и митологији.

Митологија је по њему нижи ступањ развоја док је научно сазнање виши

ступањ развоја.

Лесли Вајт је унапредио еволуционистичко схватање културе.

Сматра да друштвена група ствара културу и да је самим тим значајнија од

појединца. Појединац није у стању да мења културу нити да је надзире и

усмерава.

Не одређују људска бића културу по жељи и замисли,управо култура одрђује

понашање људи.

4. Функционалистичка теорија

Антрополог Бранислав Малиновски сматра да су људска бића

једна животињска врста што значи да човек мора прво биолошки да опстане

тј. преживи као и сваки други организам у природи , а затим човек ствара

секундарну средину – културу. Култура се мора стално

репродуковати ,одржавати и усмеравати. Свака култура ствара свој културни

стандард. У

темељу културе налазе се људске потребе.

Други важан појам је појам функције. Функција се објашњава

као задовољење неке потребе активношћу у којој људска бића

сарађују,употребљавају рукотворине и троше добро. Позоришна институција,

као институција културе,обавља функцију задовољења једне важне културне

потребе. Све што радимо има функцију да задовољи једну потребу.

Трећи важан појам је традиција.Културна традиција се мора

преносити са покољења на покољење уз помоћ “васпитне природе”.

Четврти елеменат културе је њена организација унутар

институције .Тако би институција “уметности”, на пример била збир

схватања људи једне једне заједнице о томе шта је уметност. Малиновски

одређује културу као ” један интеграл састављен од делимично

самосталних,делимично координираних институција”. Култура се мора

схватити као средство за постизање циља. Малиновски показује да људи као

културна бића живе у складу са нормама, обичајима, традицијама и

правилима.

5. Антиинтектуализам (Франца Боаса)

Франц Боаса је амерички антрополог који сматра да сваки

народ има властиту културу.Сматрао је да је култура пресудни фактор који

утиче на свеукупну структуру друштва. Верује да је политичка промена у

неком народу потекла из културе. Боас уважава и традицију и осећања као

битне факторе културе. Указивао је да се и данас у најразвијенијим

друштвима уобичајено мишљење води пре свега осећањима и традицијом , а

не разумом.

Рут Бенедикт сматра да је осећање појединца одлучујуће

у разјашњењу суштине културног система,док је разум споредан чинилац.

Она уводи појам “културног образца” који предодређује положај сваког

новог члана у некој заједници. Културни обрасци делују на појединце

принудом. Истиче да ипак има места за “индивидуални еласцитет” где је

појединац добро прилагођен обрасцима своје средине, може да се појави и

као њен даљи креатор.

Емил Диркем истиче принцип “колективне свести”.Сматра

да је појединац немоћан да створи културну институцију. За њега је култура

колективно осећање и веровање које је супростављено разуму и уму. По

њему је основ културе у “колективној вољи”,у колективном осећању”.

Алфред Луис Кребер сматра да се култура мора објашњавати

сопственим начелима. Прихвата појам културног обрасца који свакој култури

даје целовитост и спречава је да постане безоблична, да буде скуп

неповезаних елемената. Он уводи и “кривуљу раста” по којој сваки стилски

образац тежи свом врхунцу коме следи опадање.Кребер се одупирао тези да

су велики изуми и открића творевине појединачних генија,

већ је сматрао да су били створени услови да се нешто појави и да је та појава

била неизбежна.

6.Теорија културних циклуса

Теорију културних циклуса изнео је Шпенглер. Та теорија

негира дотадашњу теорију о сталном прогресу у култури већ заступа идеју о

цикличности. Када се један културни циклус оствари, досегне свој

максимум,почиње да назадује и одумире. Николај Данилевски је сматрао да

постоје општи закони културног развитка.

1. Народ који има посебан језик представља самобитни културно-

историјски тип;

2. Неопходно је да ти народи имају политичку независност;

3. Сваки тип своје основе изгрђује за себе,при већем или мањем

утицају туђих цивилизација;

4. Цивилизација карактеристична сваком типу досеже свој

максимум само онда када разноврсни етнички елементи који га

чине имају своју независност;

5. Ток развитка типова најсличнији је дугогодишњим једноплодним

биљкама код којих је период раста неодређено дуг, али период цветања и

доношења плодова веома кратак и једанпут заувек исцрпљује њихову

животну снагу.

Данилевски сматра да словенски тип цивилизације тек треба да

доживи свој процват.Уколико се то не деси тај тип ће се распасти дајући

материјал за постизање туђих циљева.

Утемељивач циклусне теорије 20.века је Освалд Шпенглер . Он

сматра да култура одумире када колективна душа народа досегне свој

максимум у језику, верском учењу, уметности, државности, науци. Дошавши

до краја култура одумире поставши цивилизацијом. Код Шпенглера се

појављује и дуализам културних снага . Улога мушког и женског чиниоца у

стварању културе. Ту се жена везује за породицу, а мушкарац за друштвену

заједницу. Жена представља симбол пасивног, центрипеталног система,док је

мушкарац израз историјског динамизма и државне воље народа.Он брине о

вишим интересима народа, а жена о уском породичном кругу.

7. Психоаналитичка теорија културе

Oво је теорија према којој је култура манифестација

сублимираних сексуалних енергија човека.Ову теорију је први изложио

Сигмунд Фројд. Он истиче да је основ за стварање културе групни субјект.

Лична слобода није продукт културе.Фројд културу гледа негативно – она

спутава еротску енергију човека и лишава га његових слобода. Историја

културе је историја лишавања човека његових потенцијала,слобода и

капацитета уживања.

Зачеци културе појављују се у тренутку првог покушаја

да се уреде друштвени односи. На почетку једног групног племенског живота

успостављени друштвени системи по строгим правилима којих су се морали

придржавати остали чланови заједнице. Међутим, људима који нису могли

да безгранично задовољавају своје нагоне либида остало је да се баве

културом, уметношћу, плесом, цртањем, а све у функцији трошења вишка

сексуалне енергије.

Сматра се да жене заступају интересе породице и

сексуалног живота, да су непријатељски расположене према култури и да

култура захтевасве веће нивое сублимације за које жене нису дорасле. На

другој страни мушкарац поседује знатну количину психичке енергије. Све

што утроши у културне сврхе, он највећим делом одузима од жене и

сексуалног живота.

6. Л И Т Е Р А Т У Р А

Кулић, Мишо (1985): „КУЛТУРА И ФИЛОЗОФИЈА ИСТОРИЈЕ“,

Библиотека “ Студије , есеји и критике “

Интернет

Културологија (скрипта)