EshilSedmorica protiv TebePrevod: Milo N. uri

LICAETEOKLE, sin Edipov, car tebanskiGLASNIK izvidnikHOR tebanskih devojakaANTIGONA sestre Eteoklove iISMENA PolinikoveGLASNIK tebanskoga veaVojnici, graani i graanke.Pozornica predstavlja tebanski akropolj, na komese u pozadini nalazi uzviica sa rtvenicima i kipo-vima bogova, naroito Atene Palade, Posidona s po-dignutim trozupcem, Areja i Afrodite, Apolona iArtemide.

PROLOG(PRVI IN)

PRVA POJAVA

Pred sakupljeni narod izlazi car Eteokle sasvojom pratnjom.

ETEOKLENa krmi ko se nae, Kadmov narode,i dri korman drave, a ne leeda spava, taj na vreme treba zboriti.Ta sja l' nam srea, boja to je milota,a stigne li nas ne daj, boe nesrea,Eteoklu samo bune pesme pevajusvi graani i velikim ga lelekomobasipaju. Al' Div, zvani Branilac,od bede takve Kadmov grad nek sauva!A treba svi i onaj ko jo ne stie

vrhuncu mladosti i ko ve odmae svom snagom tela svog da sada pregnete,i svako prema snazi da se potrudi:da brani grad i bogovima domaimoltare, da se pota nikad ne zatre,i titi decu, Zemlju majku najdrau.Jer milostivom otkad grudom puzite,svu muku ona mui i vas neguje i othrani vas da joj verni sinovi,titonoe u jadu ovom budete.Do dana ovog bog nam bee milostiv:jer mada se ve dugo grad na opseda,u ratu bog nam opet esto pomae.A sada kae vra, posmatra ptiiji,to uima i duhom, a bez plamena,vetinom pravom ptiji let oslukuje, on, vet u takvim gatanjima, izvesti:ba noas ahejska se vojska spremilada na grad Kadmov celom snagom udari.Na bedeme i kulama na kapijesvi skoite u punoj bojnoj opremi,branike napunite, na krov kulamapostrojite se, hrabra srca ekajtekraj vrata i ne strahujte pred gomilomdoljaka! Pobedom obdarie nas bog!Ja izvidniku strau poslah pred vojskui mislim: put joj nee biti zaludan;i kad je ujem, svaku varku svladau.(Dolazi glasnik izvidnik.)

DRUGA POJAVA

Eteokle, Glasnik.

GLASNIKEteokle, plemeniti care kadmejski,od vojske taan donosim ti izvetaj, ko uhodnik ja videh sve to spremaju.Junaka sedam smele, besne vojvodenad titom crna kova bika zaklaei ruke okvasie krvlju biijomte Arejem i Enijom se zakleei Strahom krvavim il' Kadmov da e gradrazvalit silom, varo opljakati svu,il', izginuv, natopit krvlju zemlju tu.Adrastu kola napunili darimada polju kui spomen roditeljima,i suze rone, ali glasa ne daju.I gvozdeno im srce plamti junatvom,a okom sevaju, ko lav krvolija.I o toj pretnji bie brzo uveren:Kad pooh, ba su kocku stali bacatina koja vrata ko e vojsku voditi.Od naih zato biraj borce najboljei bre alji vratima na izlaze!Ta blizu ve je spremna vojska argivska,ve ide, die prah, a bele pene besiz konjskih nozdrva ve kaplje po polju.A ti zatiuj grad ko mudar krmanodok Arej mahniti olujinom ne udari;ko val za valom vojska e navaliti.to bre uhvati trenutak pogodan!A moje oko, veran uvar, i daljeuhodie; i o svem to se deavaizvestiu te tano, bie bezbedan.(Ode. Graani hitaju na bedeme.)

TREA POJAVA

Eteokle (sam).

ETEOKLEO Dive, Zemljo, grada naeg odbrano,o silna Srdo, ljuta Kletvo oeva ne predajte mi grad u ruke dumanske,jer helenskim se glasom vama obraa,ne unitite dragi dom i ognjite!A zemlju ovu slobodnu i Kadmov gradu jaram ropstva nikad ne zapregnite!Pomozite nam! Za stvar optu govorim.Ta srean grad i bogu potu odaje.(Eteokle ode. Dolazi hor ebanskih devojaka. One stanu na uzviicui posmatraju neprijateljsku vojsku.)

ETVRTA POJAVA

Hor.

ULAZNA PESMA

PRVA DEVOJKAZbog tekog jada moram kukati!Ve hita vojska, oko ostavii napred juri silna konjica!

DRUGA DEVOJKASvedoi prah do neba uzvitlan,taj glasnik nem je, ali ne vara!

TREA DEVOJKATo tutljava i topot ore se,pribliuje se huka njihovako besan val kad o hrid udara.

ETVRTA DEVOJKAOh, jao, bozi, jao, boginje,od ove branite nas nevolje!

PETA DEVOJKANa tvrde sad se die bedemesav spreman puk pod titom blistavim, da grad nam razori!ESTA DEVOJKAAh, ko e nama biti spas?I ko e dati zatitu?Da l' bog il' boginja?

SEDMA DEVOJKAPred koji boji kip da padnem sadi da ga zagrlim?

OSMA DEVOJKAPomoz'te bogovi lepotroni!as doe da vam like grlimo!ta ekamo i bolno stenjemo?(Devojke kleknu pred statue.)

DEVETA DEVOJKADa l' ujete il' ne ujete zarpod zidovima glomot titova?

DESETA DEVOJKABa sada, ako ikada, treba haljinei vence na dar davat bozima!(Devojke idu od rtvenika do rtvenika i prilaubogovima darove.)

JEDANAESTA DEVOJKAZvek ujem, silna koplja zvijuu.ta radi ovo? Zar e izdatisvoj kraj, starosioe Areju?

DVANAESTA DEVOJKAZlatolemi boe,ta gledni, gledni na svoj gradto tebi nekad omile!

Prva strofa

PRVA DEVOJKAO zatitnici domai,priskoite, priskoitena devojaki pogledajte zborto moli roblje da ne postane!

DRUGA DEVOJKAJunake ujem ve lemogrivek'o buan talas oko bedemaArejev dah ga iba, podie.

TREA DEVOJKAO Dive, Dive, oe sviju nas,ti svaku svrhu snagom postie,priteci Tebi naoj u pomo,od grada napadae rasteraj!

ETVRTA DEVOJKAArgivci Kadmov grad pritiskujuod bojnog drhtim oruja!U eljustima atovadoklikuju nam vale smrt!

PETA DEVOJKAJunaka sedam, sjajnih, prkosnih,na vrata kreu sedmora,svak jedna kockom odabra.

ESTA DEVOJKAI ti nas, edo Divovo,ti snago borboljubivaodbrani, grad nam ouvaj,iz bede spasi, Palado!

Prva antistrofa

SEDMA DEVOJKAA i ti, Posidone viteeto morskim vlada valimai ribe gaa trozupcem,od ovog straha oslobodi nas!

OSMA DEVOJKAOh, i ti, Areju, zatiti gradto ime nosi Kadmovo,za nj pobrini se i odbrani ga!

DEVETA DEVOJKAA i ti, Kipru draga boginjo,ti, naeg roda pramajko,pomozi sada gradu svom!Od tvoje krvi mi smo krv.

DESETA DEVOJKAMi molitvama bogu prijatnim,gle, prilazimo kipu tvomi zovemo te, spasi nas!

JEDANAESTA DEVOJKAI ti, o vuji krvnie,sad budi dumanima vuk,da uzdiu i jauu!

DVANAESTA DEVOJKAI ti, o erko Letina,u ruke luk svoj uzimaji spremi se da zapinje!

CEO HORDruga strofaLele, lele!I tutanj kola oko grada ujem ve.O asna Hero,osovine su teke, kripe glavine.Artemido draga,od koplja vazduh dre, zvizga uje se!ta trpi grad nam, ta e njemu zapasti?Ah, kakav nam svretak sprema bog?

Druga antistrofaLele, lele!Ve pada na branike tua kamenja.O Apolone,o vrata teka treskaju ve titovi!O carice Onko,ti, sveti, bojni sude, erko Divova,ti, gospo blaena, zatiuj zidove,odbrani grad sa sedam kapija!

Trea strofaOh, bozi, jaka zatito,oh, dobri uvari i dobre uvarkeove nae postojbine,ne ostavite kopljem okrueni gradda strana vojska uzme ga!Oh, ujte deve to vam ruke pruaju,ujte molbe usrdne!

Trea antistrofaOh, dragi nai bogovi,vi, zatitnici, grada naeg okrilje,ljubav svoju potvrdite!Za narodne se pobrinite hramovei brigom nam pomozite!A setite se mnogih dragih rtavato ih grad vam prinosi!(Dolazi Eteokle.)

PRVA EPISODIJA(DRUGI IN)

PRVA POJAVA

Eteokle, Hor.

ETEOKLEVas pitam, vi, stvorenja nepodnoljiva,zar to e branit grad, zar to e spasti gai opsedanoj vojsci hrabrost uliti, to kleanje pred kipovima bogova,taj pla i lelek, mrski stvoru pametnom?Kad ne bih ni u jadu ni u blaenstvusa enskim rodom nikad posla imao!U dobru nesnosna je obest njegova,a svima jo je vei jad kad strahuje.I sada svojim beanjem i vritanjemu kukaviku slabost grad mi nagnaste;tim pomaete zlikovce pred vratima,a ovde zator sami sebi spremamo.E, to nam daje ivot na sa enama.Al' nareenju ko se mom ne pokori il' muko ili ensko ili drugi ko sud zlosrean presudie mu smrt,utei nee, bie zasut kamenjem!Mukarcima su briga spoljni poslovi,ne enama! Ne ini tete u kui!Da l' u me ili ne u? Gluvoj zborim li?

HORPrva strofaSva protrnuh, dragi sine Edipovkad uh bojnih kola tutnjavu,stade kripa glavina u tokova, zveka stade tekih uzda kovanih krgut ema uplai me.

ETEOKLEta onda? Hoe l' brodar, s krme pobegavna provu, nai onde lek za spasenjeu kotac kad se s morskim valom hvata brod?

HORPrva antistrofaStarim bojim kipovima pohitah,tvrdo uzdam se u bogove,straan grad kad udari o kapije,od stra stadoh vinjima na molitvu,pomo gradu da nam dadu.

ETEOKLEPa molite se koga koplje dumanskoda skri. Nije l' to u bojim rukama?Al' bozi, kau, sruen ostavljaju grad!

HORDruga strofaNikad za mog veka s njim ne rasto sezbor boanski! Ne videla da mi gradod juria pada, plamen dumanskida mi vojsku zatire!

ETEOKLENe eli propast moju zovu bogove!Poslunost majka ti je svakog uspehai zatitnica eni. Tako stoji stvar.

HORDruga antistrofaDa! Al' snaga boja jo je monija.Mnogo puta ona ti u jadimataman oblak oajanja ovekuispred oka rastera.

ETEOKLEMukarev poso: rtve klati bozimai hrabro boriti se s neprijateljem,a tvoj je: utati i kuu uvati.

HORTrea strofaSamo boja milost grad nam uva jo,bedem daje otpor eti dumanskoj.Za to l' kar zasluujem?

ETEOKLENe, ne branim ti bogove da potuje,al' graana ne pretvaraj u straljivce!Umiri se i strahu ne predaji se!

HORTrea antistrofaOvas uh neuven, straan urnebes,tresui se od stra dooh u tvru svetom selu ovome.

ETEOKLEA pogine li ko il' rane dopane,ne udarajte u pla i u kuknjavu!Jer tim se Arej hrani krvlju junakom.

HOROVOAI ujem kako breku besni atovi!

ETEOKLEPa uj, al' nemoj da ih uje suvie!

HOROVOAVe grad je opasan, i zemlja stenje sva!

ETEOKLEZar nije dosta to se zato brinem ja?

HOROVOABojim se: pred vratima sve jai urnebes!

ETEOKLEUmukni, graani da nita ne uju!

HOROVOAOh, zbore nebeski! Ne izdaj bedema!

ETEOKLEZatvori, sto mu jada, usta pogana!

HOROVOAU ropstvo ne dajte me, gradski bogovi!

ETEOKLEZarobljava ti sebe sama i sav grad!

HOROVOAO silni Dive, udri gromom dumane!

ETEOKLEO Dive, kakav li to enski stvori rod!HOROVOABa bedan ko i muki ako padne grad.

ETEOKLEPred kipovima zar e opet kukati?

HOROVOAJer strah mi hvata jezik zbog maloduja.

ETEOKLEUini mi malenu ljubav, molim te!

HOROVOAto bre kazuj, i ja brzo doznau!

ETEOKLEUuti, jadna, da mi narod ne plai!

HOROVOAPa utim. Sudbu svoju trpeu ko svi!

ETEOKLETu re ti vie volim nego prethodne.Jo neto: pomeri se od tih kipovai toplo moli da nas bozi pomognu!Sad uj i moju molitvu, a potom tipeanom sveanim zazovi bogoveHeleni ko to ine rtvu prinose,da svoje ohrabri i od stra izbavi!A bozima to brane grad i zaviaj,to polja uvaju i trg nam nadziru,i Dirki izvoru i naem Ismenu,ja obriem: na dobro svri li se svei otadbina spase, krvlju jagnjadiorosiu oltare boje, klau bikove,pobou spomenike, ruhom dumanskimi plenom koplja sveti iskitiu dom.I ti se tako moli, al' bez jecanja,i nemoj divljim piskom pitat uzalud:jer time nee svom umai suenju!Junaka meem est, a sedmi biu ja,ko jake protivnike vojsci dumanskojna izlaze od kula, sedam kapija,od hitrih uhoda dok vesti krilatejo ne stignu i s nevolje se raire!(Ode.)

DRUGA POJAVA

Hor.

PRVA STAJAA PESMA

Prva strofaVolela bih da se smirim,ali strah mi ne da mira,brige, druge srca moga,jednako mi stravu jare.Strah me eta oko zidadrem kao golubicakad joj s gnezda guja ljutagrabi decu, golubie.Dumani se sa svom silomna bedeme nae penju!ta li e se sa mnom zbiti?Sa svih strana eno padai rui se na graaneotra tua od kamenja!Vinji bozi, deco Divu,snagom svojom spasavajtegrad i narod, pleme Kadmovo!

Prva antistrofaMoete li naselitizemlju lepu no je ova,ostavite l' dumanimaova polja, njive plodne,Dirkin izvor, njenu voduod svih voda najzdravijuZemljodra to je aljei s njim erke Tetijine?Zato, bozi grada naeg,na dumane izvan zidajad i bedu navalite,oruje im unitite,sve ih morom pomorite!Slavu dajte graanima,spasenjem ih obradujte,svoje selo sauvajte,plane molbe usliite!

Druga strofaAo jada, grad kad stariko plen koplja u Had padai u sitan prah se mrvi, Ahejac ga s bojom voljomsramno bije i razara!A enskinje vee, robi,lele, mlado ko i staro,za kosu ga grabi, vue,ko krd goni, ruho kida!Grad se prazni, pla se ori,roblje, cii, piti, vriti!Strah me takve sudbe teke!

Druga antistrofaJadna li je verenicato pre roka izabranamenja kuu za put mrzak!ta to kaem? Sreniji jekoga sebi samrt uze.Grad kad strana uzme vojska,lele, mnogi jadi svanu!Jedan drugog vue, koljena sve strane oganj prati,nebesima dim uzlee:sveta mesta kalom prljakrvnik ljudski besni Arej!

Trea strofaUlicama huka, buka,mrea pae grad ko bedem,borac borca kopljem gaa;a nejai vriska stoji:tek je majka podojila,sva u krvi cii, piti!A brat brata pleni, pljaka,a pljakaa sreta pljaka,a praznova praznov zove,pusta blaga s njim da grabi, da nagrabi od svih vie.ta da sada oekujem?

Trea antistrofaPlod svakojak rasut lei,bol te kida kad ga vidi!Oajni su domaini.Mnoge dare zemlje tedreu gomili pomeanenose vali nitkovia!Mlada ena zarobljenapodnosie nove jadena postelji s muem srenim jakim gordim dumaninom,al' se nada crnom krajui prestanku muke ljute.

DRUGA EPISODIJA(TREI IN)

PRVA POJAVA

Glasnik, Hor.

VODILJA PRVOG POLUHORAGle, drage, ako dobro vidim, uhodnik

nov izvetaj o vojsci nosi argivskoj,a hitre noge kao krila nose ga!

VODILjA DRUGOG POLUHORAA eno i sam hita car, sin Edipov,da od glasnika tane vesti saslua.Ni njemu urba ne da korak da uspori.(S jedne strane pozornice dolazi Eteokle s velikompratnjom junaka, a s druge pasnik.)

DRUGA POJAVA

Eteokle, Glasnik, Hor.

GLASNIK(Eteoklu)O dumanima sve to znadem kazau,i koja vrata svakom kocka odredi.Ve Tidej galami do vrata Pretovih,a vra mu ne da prei preko Ismena,jer rtva dobrih nije dala znamenja.A Tidej, besan, udan borbe krvave,uscikto se ko zmaj kad podne prigrejei kori vraa, mudrog sina Eklova,zbog straha da se borbi, smrti uklanja.Kad vie, tresu mu se guste kite tri,na lemu griva, a sa tita seje strahi trepet zveka praporaca medenih.Na titu svome gordo nosi znamenje:treperi nebo sjajem zvezda osuto,na sredi tita jasan mesec sija pun,svih zvezda kruna, tamne noi zenica.I tako pomaman u gordu orujukraj reke vie, udi bitku junaku,ko at to brke, fre, pa se propinjekad uje trubu, al' ga uzda ustee.Na njega koga alje? S vrata Pretovihkad padne zaklop, ko e za njih jamiti?

ETEOKLENi jedan ukras ne plai me ratniki,nit kakav znamen moe mene raniti bez koplja praporac i kita ne biju.A ona no to puna zvezda nebeskih,na titu sja i trepti, kako ree ti,ta ludost moe nekom zloslut biti vra.Jer nosiocu toga gordog znamenjamrak noni padne l' kadgod mrtvu na oi,to podesno i s pravom postae mu no;sam sebi on je takvu drskost proreko.A vrsnog Astakova sina postavljamza branioca vrata protiv Tideja;on, kolenovi, presto Stida potujei mrzi svako razmetanje oholo.On spor je na zlo, al' se kloni ina zla.Od Zmajevia, to ih Arej sauva,on vue lozu, ove zemlje pravi sin, Melanip. Arej kockom sam presudie.A Pravda, naa krv, u borbu alje gaod koplja dumanskog da majku zatiti.(Melanip odlazi s jednim delom pratnje.)

TREA POJAVA

Svi ostali bez Melanipa.

PRVI POLUHORPrva strofaDobra kob da prati borca naegadali bozi! Za grad na on u bitkus pravom ide! Ali strah me gledatijunaci gde nam liju krv,za svoje drage umiru.

GLASNIKDa, dali bozi da ga dobra prati kob!Kapanej vrata Elektrina odabra.On din je drugi, vei jo od Tideja,razmetljivost mu snagu ljudsku prelazi.On strano preti kulama to ne do bog:jer on e, kae, hteo bog il' ne hteo,na grad razoriti, ni Divov s neba gromod napada ga nee moi spreiti!A munje sev i tresak nije drugo za njno arko sunce kad u podne pripekne.Ko znak na titu blista bog ognjonoa,u ruci lu mu gori to mu oruje a zlatna slova kau: Grad u spaliti!"S junakom takvim ko e megdan deliti?Junaka ima l' smela za tog hvaliu?

ETEOKLEAl' klincem i taj klinac izbiemo ve!Na ludu glavu, ljudsku pamet oholu,ve usta sama pravu tubu podiu.Kapanej prihvata se posla, preti tek i rui boga i, veselja tata pun,tek mlati praznu slamu; smrtan stvor,on Divu alje penu rei oholih!Al' znadem s pravom da e munja gromovnaba njega stii, ali nee liitina sunev ar, kad upre arka priega!A borac za nj je, ma koliko brbljao,Polifont jaki stavljen, hrabar pregalaci pouzdana straa, a pod zatitomArtemide i drugih sklonih bogova.Ko dalje, kazuj, koja vrata odabra!

DRUGI POLUHORPrva antistrofaPogino ko tako preti gradu mom!Hod mu strela ustavila gromovnapre no u moj prodre devojaki stani kopljem svojim prokletimiz odaje me izbaci!

GLASNIKI dalje kazau za vrata ostala.Eteoklu kao treem trei zatim drebiz prodrmana medna lema iskoi, da vodi odred Nejitovim vratima.I konje to pod uzdom breku pomamnozaokree da ona vrata napadnu.A emovi im stranim jee krgutom,iz nozdrva im s penom zelen sue plam.A nemalo i njegov tit je ukraen:uz merdevine uspinje se oklopnikna kulu dumansku, osvojit rad bi je;i ovaj galami, a slova kazuju:Ni Arej nee mene s kule sruiti!"I na tog branioca alji smeonaod ropskog jarma da nam spase grad!

ETEOKLEBa takva poslao bih; s nekom sreom gave poslah, gizda su mu jake miice;to sin je Kreontov, Megarej, zmajski soj.Od brektanja i puste njiske nee onzacelo prepasti se, vrata ostavit,no il' e mrtav majci negu platitiil' dva e borca i na titu tvravuosvojit, ocu dom da plenom okiti!Sad kazuj druge hvalie, ne krati mi!

PRVI POLUHORDruga strofaUspeh elim braniocu doma mog,a zla srea onima priskoila!Srce besno naem gradu smeje se,nek zato Div ih osvetniksrditim okom doeka!GLASNIKA etvrti to dri vrata susednaAtene Onke, s vikom stranom prilazi.To visoki je Hipomedont, pravi div.On vrti celim suncem, titom okruglim.Zadrhtah i sam, otvoreno priznau.Zacelo nije bio rukotvorac loko izradi na titu ovo znamenje:iz usta Tifon hakom plam izbacuje,dim crn mu leti, arkog ognja hitri brat.U zavojima zmije se vijugajuna ispupenom titu svud po ivici.Sam vie, galami, ko Arej pomaman,ko bakha mahnita, iz oka sipa smrt.Pred borcem takvim treba biti oprezan,jer strah se ve na vratima razmahuje.

ETEOKLEPre svega, onde sedi Onka Paladado vrata blizu grada, mrzi svaki bes,od gnezda odbie ga ko adaju srditu.Odredih Enopova sina smeloga,Hiperbija, za borca protiv borca tog;on rado udes ogledae u nudi.I stas mu, srce, a i sjajno orujebesprekorni su, Hermo veto zdruito.Jer s protivnikom skobie se protivnik,na titovima ljute nose bogoveu borbu: ognjoliju Tifona on,a oca Diva junak na, Hiperbije,na titu Div mu bije munjom gromovnom.Boanstva ta su stari poznanici ve,i jai s nama idu, s njima slabiji.Tifona toga Div u boju savlada,i Diva niko poraena ne vide!Dabome, junak na junaka jurnue,al' smiso znaka zbori za Hiperbija,i Div na titu bie spas mu zaista!

DRUGI POLUHORDruga antistrofaNadam se, jer dumanina Divova,nakaznoga podzemnoga demona,na svom titu nosi, gad i ljudimai bogovima besmrtnim, na vratih glavu razbie.

GLASNIKDa bude tako! I o petom sada uj!Pred peta vrata postavljen je, Severna,do groba Amfiona, sina Divova.U koplje uzda se i vie ceni gano boga, vie nego vid svoj oinji,i njim se kune da e Kadmov sruit graduz prkos Divu. Tako zbori krasni sinto planinka ga rodi, mladi, ali div.Na obrazima tek mu malje probile,razvijen cvet je, kosa gusta buja mu.Al' ud mu divlja, ne slae se s imenom i stravine mu oi. Tako prilaziPartenopej iz Arkadije, naselac.Za doek lep on Argu vratit eli dugi naim preti kulama al' ne do bog!Na vrata naa ne kree neokien:na mednu oblu titu, tela zatiti,on grdnu nosi bruku grada Kadmova,krvolonicu Sfingu, sjajno kovanui na tit jakim pribijenu klincima;Kadmejca jednog svojim stisla kandama,a na nju prosuo se oblak strelica.On u boj kanda ne stie ko najamnik,dugaak put mu nee biti sramotan.

ETEOKLEOh, kad bi bozi hvaliama timza drske pretnje pravu dali nagradu,zacelo ne bi traga od njih bilo nikakva!I tom Arkaaninu vitez nao se,ne razmee se, ruka zna mu samo rad,a to je Aktor, brat junaku reenom.On nee dati da se jezik razmeebez dela, da na vrata uliva se jad,a ni da prodre nasilnik to oholona titu nosi mrske grabljivice znak.Na nosioca gnev e ona izlitipod bedemom kad grad se na nju srui gust.A s bojom voljom re mu bie istina.(Aktor odlazi s jednim delom pratnje.)

ETVRTA POJAVA

Svi ostali bez Aktora.

PRVI POLUHORTrea strofaU srce mi rei prodiru,od stra cela mi se kosa kostrei,probie mi ui hvalamati kleti ljudi! Da ih bogoviu zemlji satru Kadmovoj!GLASNIKO estom sluaj! On je najtrezvenijii snagom prvi junak, Amfijaraj vra:za vrata Homolojidina odabran,on mnogo psuje pomamnoga Tideja,ubicom zove ga, sejaem zabuna,i Argu uiteljem svakojega zla,pandurom Srda, slugom krvi svakoje,Adrastu savetnikom ove nevolje.A potom na tvog brata, na tu nesreu,na Polinika, oi svoje upravii na dvoje mu kobno ime rastavi,naposletku mu ove rei izusti:Eh, lepa li i bogu mila podviga,lepote li kad rei o tom uje unuad!On s tuom vojskom provali da unitigrad predaka i zaviajne bogove!I ko e majci ljute rane vidati?Kad otabinu svojim besom zarobi,zar moe ona da ti bude saveznik?Ja, vra, tu grudu svojom krvlju zaliu,i raka bie meni zemlja dumanska!Sad u boj! Znam da neu mreti neasno!"To ree gatar mau titom okruglim,na titu mednom znaka ne bi nikakva.Ne eli init se no biti najbolji.On iz dubine srca svoga bere plod,odakle mudre niu misli, saveti.Na nj, kaem, alji borce mudre, odline,jer straan je ko bogu potu odaje.

ETEOKLEAh, kakva sudba spoji pravednika togsa zlikovcima, s onim bezbonicima?U svakom poslu nema gorega ti zlaod loa drutva, slatka ploda nema tu:na njivi greha ovek anje samo smrt.Ukrca li se u brod ovek poboans neobuzdanom ruljom, na zlo gotovom,s tim bogu mrskim skotom i on stradae;a ovek poten udrui l' se s ljudimato goste rue, a za boga ne mare,i s njima mimo pravdu isti deli plen,svedostinim ga biem udarie bog.I tako vra e, mislim sina Eklova,taj ovek trezven, dobar, pravedan i sveti velik prorok, s voljom Divovomutonut u mrak, jer se, umu prkosesa prznicama zdrui, ljud'ma bezbonim,to drugim putem nadaju se vratiti.Na vrata, mislim, nee on ni napasti,ne, to bi kukavica bio, straljivac,no znade da u borbi mora stradati,donesu l' roda Loksijina prorotva.Al', ipak, slau na nj junaka Lastena,uvara vrata, gonioca stranaca,to duhom star je, ali krv mu momaka,i voli utat il' otkrivat istinu,a vid mu iv, i ruka svagda gotovada odbije od tita koplje baeno!No ljudska srea dar je samo nebeski.(Lasten odlazi s jednim delom pratnje.)

PETA POJAVA

Svi ostali bez Lastena.

DRUGI POLUHORTrea antistrofaujte li molbe pravedne,dajte, bozi, da nam eva zapeva,bojnu buru silna koplja tanavrn'ge na doljake! Divov grompred kulama ih satro sve!

GLASNIKZa sedmog sad za sedma vrata kazau,za tvoga brata, kakvim kune kletvamaon Kadmov grad i sreu njemu eli zlu.Kad na kule se popne, zemlji javi se,i pean zapeva, i klikne s pobede,sukobie se s tobom, pae zajedno,il' iva skvrnioca, gonioca svogizgnanstvom kaznie, sramotom jednakom!Polinik tako na sva usta galami,te domae i krvne zove bogovena elje da mu glednu i sve ispune.A nov i sjajan, lepo sveden ima tit,na titu tome dvostruk izdeljan je lik.Tu junak blista, sav u zlatnu oruju,i neka ena s njim to mudro vodi ga.Nju Pravdom zovu, ko to slova svedoe:oveka tog poveu kui, on e gradzauzeti i pod krov ui oinski."To oni onde izmislie dumani.Sad sam prosudi koga treba poslati!Za izvetaj me nikad nee koriti, sam promisli, jer ti si krmar dravi!(Ode.)ESTA POJAVA

Eteokle s pratnjom, Hor.

ETEOKLEBesomuna i bogu mrska grdinjoti, jadno moje Edipovo koleno!Vaj meni, sad se vri kletva oeva!Al' nije red ni plakati ni kukati,jo groznija da ne izbije kuknjava!A brzo znaemo ta znamen Svadljivev na Polinika mislim nagoveuje;da l' povratak mu znae slova od zlatana titu to ih bezumlje mu blebee.A Pravda, erka Divu, kad bi delo mui pamet vodila, to moda bilo bi.Al' ni kad s majinom se rasta utrobom,ni kada sisa, a ni kad se zamomi,ni onda kad ga brada mrka obuze,na njega vinja Pravda nikad ne glednu,pa nee, mislim, ni u ovoj nevoljito zaviaju sprema je, pomoi mu.Ta ime Pravde s pravom la bi postalo,da pomogne oveku, ljutu svadljivcu!S tom nadom idem, sam u s njim se pobiti, ko vee pravo ima na to nego ja?Car na cara, brat na brata i dumaninna dumanina idem!(svojim pratiocima)Bre tozlukeponesi, koplje i od strela zaklon tvrd!(Pratioci odu. Eteokla hor zadri.)

SEDMA POJAVA

Eteokle, Hor.

HOROVOAO sine Edipov, od sviju najdrai,u gnevu s onom huljom ne jednai se!Ta Kadmovia dosta je, s Argivcimada megdan dele, krv ta moe zaspati.A pogube li braa jedan drugoga,te ljage vreme nikad nee oprati!

ETEOKLENo zadesi li koga bez sramote smrt,nek bude! To je mrtvu dobit jedina.Od spoja nesree i bruke slave nikada!

PRVI POLUHORPrva strofaZa im udi, sinko! Nek te pomamai ta srdnja ne zanesu. udnje besugasi u zametku!

ETEOKLEJer strano delo brzo kraju goni bog,nek vetar nosi Kokitovim valimasvu, Febu omraenu, lozu Lajevu!

DRUGI POLUHORPrva antistrofaiva i estoka udnja ee teda plod gorak ponje, krv da uiniza koju sanka nema.

ETEOKLEAl' mrska mrana kletva oca dragogabez suza, suva oka lebdi, govore:dobitak prei je no udes docniji.

PRVI POLUHORDruga strofaNe hitaj, jer nee ra postatiako ivot spase! Srda u kuunee jurnut s mranom burom, dokle bogiz ruku rtvu prima.

ETEOKLEAl' bog ve davno na nas vie ne misli,tek jedno, naa propast, bie njemu slast!Pa suenju i smrti ta da laskam jo?

DRUGI POLUHORDruga antistrofaNe! Sad je ona uza te, a moda edemon ljuti s vremenom se stiatii ko vetri blago zaarlijati,a sad jo besno duva.

ETEOKLEDa, Edipove kletve besno previru,i iva istina su slike moga sna,u borbi deliemo blago oinsko.

HOROVOAMi tebi nismo drage, al' nas posluaj!

ETEOKLEGovorite to mogu, al' ne duljite!

HOROVOANe idi putem tima sedmim vratima!

ETEOKLEOtrica reju nee mi zatupiti!HOROVOAI pobedu bez borbe bozi potuju.

ETEOKLEAl' borac ne sme takve rei voleti!

HOROVOATi eli prolit krvcu brata roenog?

ETEOKLEKad bozi hoe, nee od zla pobei!(Ode.)

OSMA POJAVA

Hor.

DRUGA STAJAA PESMA

HORPrva strofaUasna je iskopnica,to ne lii na boginje,istinita zloslutnica, ona Srda to je Edipu svom gnevu mahnit prizva,da se ljute ispune mu kletve.A nju budi svaa edomorka.

Prva antistrofaelik ljuti, nemilosni,stranac, doljak, naseljenikiz Skitije, Halibljanin,kocku baca, blago deli,boravite svakom dajekoliko mu dosta kada padne;silnih polja nee im deliti.

Druga strofaA kad jedan smakne drugog,oba brata kada padnu,i kad zemlja zaviajnacrne krvi napije se,ko e krvcu okajati,ko li pranjem oprati je?Nova muka kue ovespojie se s jadom starim!

Druga antistrofaStaro kaem sagreenje,ispatanje brzo stie;narataju doe treem, Laj ne slua Apolonakad u Piti u presvetojre boansku triput ree:Bez podmlatka ako umre,svoju spae otadbinu."

Trea strofaStrast bezumna ponese ga,sam on sebi rodi sudbu:sin mu Edip oca ubi,pa obljubi majku svoju,svetu njivu gde sam nieon zaseja semenom krvavim!Zaslepljene verenikegreno svede bezumnitvo.

Trea antistrofaKo talasi jadi idu,jedan pada, drugi rastetriput vei, i on najzadve na krmu gradu skae.Ova kula jo e branikda nam bude samo kratak trenut.Al' kad padnu vladaoci,sve se bojim, pae i grad.

etvrta strofaStara kletva sazrela je,ispuni se, ali skupo:jadi minu siromane,a oveku hlebojeisilna srea kad se nadme,on tovare s lae baca.

etvrta antistrofaTa kome su i bogovii graani i svet ceotol'ku potu odavaliko Edipu onih danakad pogubi crnu moru grabilicu hrabrih ljudi?

Peta strofaA kad jadan doe sebii nesretni brak svoj vide,nije mogo bol podneti;zanet besom sva zla stvori:rukom kojom oca ubiizbi oi a one mubehu bolje nego deca!

Peta antistrofaI sinove prokle svoje,ljute kletve, gorke rei,na krv svoju srdit metnu:gvoem ljutim u rukamaneka jednom blago dele!Strah me, sad e hitra Srdabrzo kletvu izvriti!(Dolazi glasnik.)

TREA EPISODIJA(ETVRTI IN)

PRVA POJAVA

Glasnik, Hor.

GLASNIKAl' ne bojte se, deco, nego majina!Od ropskog jarma ovaj grad se izbavi!Sva razmetanja gordih ljudi padoe,ve bura minu, vreme se razvedrava,od vala nijedan se u brod ne izli!Ta kule brane, a na vrata sedmoramegdanu vine borce postavismo svud.Odolevamo na est vrata odlino,a samo sedma sveti vo sedmoriceApolon odabra zbog starog Lajevazbog bezumlja da zatre porod Edipov.

HOROVOAA ta se gradu naem novo dogodi?

GLASNIKGrad osta ceo, ali braa careviod svojih ruku pogiboe junaki.

HOROVOAKo? ta to ujem? Strah mi rei pomuti!

GLASNIKBez ljutnje sada uj me: porod Edipov

HOROVOAZar dotle dospeli? Al' kai teki jad!

GLASNIKTo znaj: sa zemljom jedan drugog sastavi.

HOROVOAVaj meni jadnoj! Tu naslutih nesreu:i tako bratskim smakoe se rukama!

GLASNIKObojicu ih isti demon ugrabi,on kosi, rastura tu kuu zlosrenu.Veseliti se moe, a i plakati:jer grad se izbavi, a dve stareine,dva gospodara ljutim skitskim elikomsvu imovinu meu se podelie.Al' zemlje koliko im treba za raku,nasledie, po kobnoj elji oevoj!Grad ouva se, ali grudu zaliekrv brae carske, jedan ubi drugoga.(Ode.)

DRUGA POJAVA

Hor.

TREA STAJAA PESMA

HOROVOASilni Dive i vi, vinji bozi,branioci naeg zaviaja,verna strao Kadmovih bedema,da l' da klikom spasiocu kliemto nesreu odbaci od grada,il' da udes oplakujem voabez podmlatka to padoe jadni?Ve njihovo kae kobno ime:u razdoru i prepirci ljutojzbog bezbone poginue udi.

HORPrva strofaMrana Kletvo Edipova,ti na deci ispuni se, ledna jeza obuze mi srce.Nad njihovim pevam grobomko tijada tubalicukad im doznah za smrt jadnu krv prolitu! Zla im sudbaljuta koplja naperila!

Prva antistrofaIzvri se a ne klonustrana kletva roditeljska;sve to skrivi nevera Lajeva.Savlada ga briga za grad,al' ne stare boje rei.Avaj, avaj, nesrenici,in neuven izvriste:beda stie neizrena!(Na nosilima donose mrtve Eteokla i Polinika.Za njima narod u povorci.)

Druga strofaAli sve je oevidnojasna re je glasnikova:dva su bola, dve nesreejedna drugom izazvane,dva udesa ispunjena!ta da kaem? A ta drugonego kui muke muka?Al' u buri plaa, drage

Druga antistrofau glavu se udarajte, veslom plaa bol pratite!Bura plaa neprestanopreko reke Aherontaprati amac jadovitii u jedra duva crna;sunce nad njim nikad ne sja,a sve nosi u mrak veni.(Dolaze Antigona i Ismena.)

EKSODA(PETI IN)

PRVA POJAVA

Hor, Antigona i Ismena.

HOROVOAAntigona stie i s njome Ismenada brai odadu alosnu potu,za pokojnom braom da udare u pla, iz njihovih dragih sestrinskih grudinesumnjivo dostojan jeknue jauk.Mi doznasmo pre njih, i zato je pravoda bolnu i alosnu zanemo pesmui Srdi i Hadu,pa gorak da pevamo pean.(Nosioci spuste mrtvu brau na zemlju; njima pristupaju sestre,i Antigona, dok hor peva iduu pesmu, sedi pored Polinika,a Ismena pored Eteokla.)

HORLele!O sestre najjadnije od svih na svetuto devikim pasom haljine pau!Ah, uzdiem, plaem, bez ikakve laija od srca tuim, iskreno alim.

TUALJKAPrva perikona

PRVA POLOVINA HORALele, lele, bezumnici,ne sluaste svojih dragih,nesree se ne bojaste!Dom oinski, nesrenici,kopljem svojim istraiste!

DRUGA POLOVINA HORAGrob naoe jadni jadanna razvalama kue svoje!

PRVA POLOVINA HORAOh, uasa! Oh, uasa!Kuu svoju raskuistesamovlaa eljni gorkog,sad vas gvoe pomirilo!

DRUGA POLOVINA HORASve to ree otac Edipsad izvri mona Srda!

Prva strofaPRVA POLOVINA HORAU srce se udarie,u srce se pogodie!Bratske grudi bratac probi!Avaj, avaj, nesrenici!Avaj, kletve s kojih onijedan drugom smrt zadae!

DRUGA POLOVINA HORATi spominje udar smrtnito im srui dom i ivot;bes ih skoli neumitani nesloga to je otacsvojom kletvom na njih svali.

Prva antistrofaPRVA POLOVINA HORAI po gradu lelek letiuzdiu im tvrde kule,i junaka stenje zemlja;drugima e ostat prestoradi kog ih stie udes,radi kog se zavadie,i smrt najzad odnese ih.

DRUGA POLOVINA HORAGnev podeli imovinu,jednak deo dopade ih!Na njihova posrednikasvi se ljute prijateljia ni Arej ne bi voljan!

Druga strofaPRVA POLOVINA HORALee gvoem pogoeni,pogoene gvoem eka zapitae kogod: A ta?" oinskoga groba deo.

DRUGA POLOVINA HORADom ih prati oaloen,njegov lelek srce para,sam po sebi tuan, jadan,gorka srca, tu radosti;iz dubine srca plaem,i dok alim dva vladara,srce vene, sahne, gine.

Druga antistrofaPRVA POLOVINA HORAO jadnima smem da reknem:mnogo gradu skrivili sui dumanskoj vojsci celoj,kojoj mnogi izginue.

DRUGA POLOVINA HORANjina majka od svih enaroditeljke to se zovuvekom bee najjadnija.Za svog mua uze sina, i s njim jadna ove rodi,to u borbi bratskom rukomjedan drugog pogubie!

Trea strofaPRVA POLOVINA HORABratska ruka, al' krvava,i nemila, strana ranauinie kraj razdoru,ludim, besnim prepirkama!

DRUGA POLOVINA HORAMrnje nesta, a sa prahomkrv se smea prolivena,a braa su jedne krvi!Svai bee strog sudija,s Ponta doljak, dete ognja,otar elik, a strog beei delilac blaga, Arej,on izvri kletvu oca!

Trea antistrofaPRVA POLOVINA HORAAvaj, avaj, brai jadnojjadi stigli bogodani!Pod njihovim pod telimaneizmernog bie blaga!

DRUGA POLOVINA HORANa njihovoj lozi, avaj,mnoge muke procvetae,naposletku strane kletveotrim klikom zakliktae,celo stablo oborie.Znak pobedni Ati stojina vratima gde su pali,i demon se potom smiri.(Jedna polovina hora stane pored Antigone oko mrtvogPolinika, a druga pored Ismene oko mrtvog Eteokla.)

EpodaANTIGONATi udarcem udar vrati!

ISMENAA kad ubi, i sam pade!

ANTIGONAKopljem brata ti pogubi!

ISMENAA od koplja ti pogibe!

ANTIGONANesrenie jadni!

ISMENAMuenie jadni!

ANTIGONASuze moje nek se rone!

ISMENANek se ori pla i lelek!

ANTIGONAMrtav lei

ISMENAPoto ubi!

Druga perikopaStrofa

ANTIGONALele!

ISMENALele!

ANTIGONAOd bola mi besni dua!

ISMENAU grud'ma mi srce stenje!

ANTIGONAAh, jadnie nad jadnike!

ISMENAI ti, jadni zlosrenie!

ANTIGONAOd bratove pade ruke!

ISMENATi pogubi brata svoga!

ANTIGONADvojaka je re to!

ISMENADvojak je to prizor!

ANTIGONAKraj tolikog jada mi smo.ISMENASestre pored brae ovde.

ANTIGONA I ISMENAAvaj, Sudbo, emerna i huda,o svetena senko Edipova,crna Srdo, doista si mona!

Antistrofa

ANTIGONALele!

ISMENALele!

ANTIGONAJadi ovi straan prizor!

ISMENANa povratku ih meni zada!

ANTIGONAUbi, al' se ne povrati!

ISMENAZla se rei, al' pogibe!

ANTIGONAPogibe nam, lele, lele!

ISMENAI ovoga ovde ubi!

ANTIGONAO alosna kuo naa!

ISMENANeizrena tugo naa!

ANTIGONABrao naa rano ljuta!

ISMENAOd megdana krv jo kaplje!

ANTIGONA I ISMENAAvaj, Sudbo, emerna i huda,o svetena senko Edipova,Crna Srdo, doista si mona!

Epoda

ANTIGONATi ih vide amo stiu!

ISMENAA ti odmah iskusi

ANTIGONAKad se vrati zaviaju

ISMENAI s njegovim kopljem sasta.

ANTIGONAJadne l' kue!

ISMENAta podnese!

ANTIGONAAvaj, muke!

ISMENAAvaj, bola!

ANTIGONAKui naoj i svoj zemlji!

ISMENAI jednako meni samoj!

ANTIGONAAvaj, avaj, care jada!

ISMENAAh, jadnici najjadniji!

ANTIGONA I ISMENAAvaj, rtve grenog besa!

ANTIGONAGde emo ih sahraniti?

ISMENAGde je mesto najasnije.

ANTIGONA I ISMENAPored oca jad e lei!(Dolazi glasnik Vea.)

DRUGA POJAVA

Antigona, Ismena, Glasnik, Hor.

GLASNIKOglasiu to eli i to odluivlast narodna u ovom gradu Kadmovu.Eteokla to se gradu odan pokazanareuje da draga gruda pokrije:jer, mrze dumanina on smrt odabra,te asno pade za otaca svetinje,ko mladim borcima to pasti prilii;za njega takvu donosim vam zapovest.A mrtva Polinika, brata njegova,odbacit morate da psima bude plen,jer on bi zemlju unitio Kadmovu,boanstvo neko da mu koplje ne sprei.Prokletstvo teko zaviajnih bogovai mrtva gonie ga, jer ih pogrdii stranu vojsku die da nam srui grad.Od ptica krilatica to je zapovest ko platu neka primi raku sramotnu!I niko ne sme da mu grobni naspe hum,ni potu da mu oda glasnim ridanjem,ni srodnici na ukop da ga otprate!To vlasti grada Kadmova zakljuie.

ANTIGONAJa ovo kaem Kadmejskim glavarima:mrtvaca ne htedne li ko ukopati,ukopau ga ja! Kraj sve opasnostipogrepu brata svojega ne stidim seto zapovest glavara neu posluat.Ko jednu decu jaka veza vee nas krv majke jadne i krv oca nesrenog!I rado trpi s njim to zgrei nerado,o duo, iva s mrtvim, s bratom roenim.Ni gladni vuci nikad nee ovaj lekomadat! Niko tome nek se ne nada!Prirediu mu grob i pogreb sama ja,ma bila enski stvor! Zemlje poneuu naborima ruha svog, i sama usahraniti ga! To niko ne sme spreit mi!A s pregalakom voljom gotov ide in.

GLASNIKJa savetujem: nemoj gradu prkosit!

ANTIGONAJa svetujem: ne zbori meni uzalud!

GLASNIKAl' narod strogo sudi kad se rei zla.

ANTIGONANek sudi! Ali ovaj bie sahranjen!

GLASNIKNa koga mrzi grad, ti tome sprema grob?

ANTIGONAVe sami bozi potu njemu odae.

GLASNIKDa, dok jo zemlju u opasnost ne gurnu.

ANTIGONAPodnesen jad on jadan htede vratiti.

GLASNIKAl' mesto jednog sav bi narod patio.

ANTIGONAOd bogova ti Svaa zbori poslednja.Pogrepu ovog: nemoj dalje zboriti!

GLASNIKSamovolja si, ali ja zabranjujem.(Glasnik ode. Antigona se okree Ismeni i horu da jojpomotu da Polinika sahrani.)

TREA POJAVA

Antigona, Ismena, Hor.

HOROVOAAvaj, avaj!Strane Srde oholosti pune,vi krvnice grozne! Evo ceorod Edipov istraiste listom!(Obraajui se mrtvom Poliniku.)ta da ponem? ta da radim? ta u?Zar ja ne smem za tobom da plaem,zar do groba ne smem da te pratim?Ali ja se bojim, strepim, dremod graana.(Obraajui se mrtvom Eteoklu.)Al' za tobom naricae mnogi,a taj jadnik u grob e bez suza,samo jedna zaridae sestra:a ko e se ugledati na nju?(Hor se podeli na dvoje. Prva polovina ide s Antigonomza mrtvim Polinikom, a druga s Ismenom zamrtvim Eteoklom.)

VOA PRVE POLOVINEGrad kaznio ili ne kaznioone to za Polinikom plau,mi emo ga ipak ispratitii sahranit.Jad je ovo Kadmovia svijeh,a graani as ovo as onoza pravino uzimae delo.

VOA DRUGE POLOVINEA mi emo ovog ispratiti,jer to vlasti smatraju za pravdu.S jakim Divom i bozima drugimgrad kadmejski on je izbaviood propasti,da ga ne bi poklopili sasvimstrane vojske pomamni talasi!

KRAJ