ESHIL Orestija PRVI DEO ORESTIJE Agamemnon Prevod: Milo N. uri LICA AGAMEMNON, car argivski KLITEMESTRA, ena njegova EGIST KASANDRA, ki trojanskoga cara Prijama TALTIBIJE, glasnik STRAAR HOR argivskih stareina vojska, trojansko roblje, carska nratnja Pozornica: dvor Atrejia u Argu. PROLOG (PRVI IN) (Pred dvorom Atrejia diu se oltari i kipovoi boji. No se primie kraju. Na krovu lei straar i oekuje doglsnu svetlost.) PRVA POJAVA Straar (sam). STRAAR Od ovih muka da me spasu bogovi! Ve strai mojoj puna, evo, godina to bdim na krovu Atrejia kao pas. Ve nonih zvezda jata sva raspoznajem, vladare svetle to u etru blistaju, i zimsku stud i letnji ar to donose, kad zvezde zalaze i kad se raaju. I sada, evo, pazim na znak buktinje, na ognjan zrak iz Troje to e doneti o padu glas. To gospa mi narsuje na svojim nadama to muki snuje san. I vetar, no i kia biju odar moj, i nikad san i pokoj da ga pohodi. A gde e? San mi svagda strah zamenjuje i ne da sanku da mi oi celiva. Pa kad se pesme setim il' pevuenja, i pesmom traim leka san da oteram, ja uzdiem i alim ove kue kob, gde nema vie stare dobre uprave. (Podie se i stane piljiti u no, prema dalekim brdima.) Ej! Da mi danas ovoj muci grane kraj

i noni oganj radosnu donese vest! (Tiina. Mala pausa. Za as plane vatra doglasnica.) O zdravo, luo nona, svetlog dana sjaj i mnogih kola igranje u Argu ti naveuje, u slavu ove pobede! Haj, ijuju! Agamemnonovu ljubu sad izvestiu da s odra bre ustane i radosno po dvoru klikuje i svetlost doglasnu da pozdravlja nam, ako pade Ilij grad, ko otuda to sjajne vatre javljaju. I sam u prvo kolo da povedem ja! Gospode uspeh dobra igra za me bi, na strai sve mi kocke na est dooe. Ej! Kad bi se domain dvora vratio i ja mu rukom dragu ruku dotako! O drugom utim, jer mi usta straan bi zavezao; da sama kua prozbori, najjasnije bi kazala. A zna li ko, taj shvata moju re, a ne zna l', utau. (Silazi s krova i odlazi u dvor. Pomalo svie. Dolazi hor staraca. Oni o boku nose ma, a u ruci dre palicu. Na njima je sveano ruho, a na glavi im venac. Dok oni ulaze i zauzimaju stav, horokoa govori uz pratnju svirale.) DRUGA POJAVA Hor, Klitemestra. ULAZNA PESMA HOR Ve deseta ovo je godina to Prijamu estoki dumani, car Menelaj i s njim Agamemnon, dva vladara soja bogovskoga, dva uvara dva prestola sjajna, mnogu silnu podigoe vojsku, stranu silu tisu' ratnih laa, a iz Arga, ove zemlje nae. I klicahu silnoga Areja ko jastrebi to visoko lete, strane muke iznad gnezda mue, bol boluju za tiima svojim, u vazduhu visoko estare, ko veslima krilima veslaju, zalud svoju uvali su pilad. Cvile glasne iz ptijega grla, gorki jauk za porodom dragim, vinji bog ti uje, il' Apolon, ili gortak Pane, ili Dive pa na krivce poznu Srdu alje. Tako uvar gostinskoga prava, silni Dive, Atrejie alje na Parida radi preljubnice, i u mnoge borbe teke, ljute, baca vojsku danajsku i trojsku, tu se koplja u ratnika lome, na kolenih klei se u prahu,

i estoka nastavlja se borba. Kakva bila bitka sad, da bila, suenome primie se kraju, ni dim rtve ni levanje kakvo, ni beskrvna sveta rtva druga, nee stiat neugasnu srdnju. A mi ovde ostasmo bez slave, staro telo ne dade nam u boj, ve ko deca kretasmo se tapom. Deca lie na slabe starkelje, u srcu im krvca tee mlada, al' junake snage u njih nema. I ta starost moe kad se lie ve poslednje na granama sui? Tronoga je, vrluda ko dete, loman sanak usred bela dana. (Klitemestra je ve, u sveanom ruhu, dola s velikom pratnjom i, dok horovoa govori dalje, ona sprema na oltarima rtve i darove.) Gospo naa, Tindareju erko, Klitemestro, ti kraljice naa, ta je novo? ta bi? ta to sazna? Kakvi su ti glasi pristignuli te rtvuje io svim hramovima? Svim bozima, uvarima grada, vladarima visova i nizi, i nebesa i naega trga, rtvom plamte njihovi oltari. Na sve strane svugde vatre gore, silan plamen do neba se die, a mirisom mekanim i istim sveto ulje ivota mu daje, prava kaplja iz riznice carske. Ded nam reci i to sme kazati i sve to nam saoptiti moe! Rasteraj nam ovu brigu teku, to nas na as zlim slutnjama mui, a na as nam iz rtava tvojih slatka nada sine i razgoni jad beskrajni to nam srce grize! (Pausa. Klitemestra se i dalje bavi oko svetih poslova.) HOR Strofa Mogu o znamenju dobrom da pevam kada u borbu krenue vrsni junaci. Jo milou bojom diu mi godine snagom i poletom pesme Ahejske junake glave i helenske mladosti lepe dva cara i vojvode slone koplje im osvetno bee u junakoj desnici ruci smeona otprati ptica u Troju. Vladarima brodova dva se ukazala ptija vladara jedan crna bi repa a drugi bela blizu tabora behu na jasnu vidiku, do ruke kopljem to mae. deru nedononji plod iz utrobe zeice bree,

ivot mu suen ne bee. Avaj, o avaj, klikni, al' sreno da bude! Antistrofa Ali kad je Atride, dva junaka razlina srca, mudri sagledo gatar u vojsci, on trganju vete zeje krvopije shvati ko pratnju i tada ovo o znamenju ree: Jedared e polazak ovaj razoriti Prijamu kule; i sve bogatstvo silno to narod ga u kule snese svirepom silom e Sudba isprazniti. Da samo zbog boije mrnje ne zatvore oblaci crni strana usta vojsku to grmi na Troju! Nerado gleda i mrzi na oeve krilate psine Artemida ista, ao joj zeice bedne i njena kukavna ploda, orlovski gadan joj ruak". Avaj, o avaj klikni, al' sreno da bude! Epoda Ti, lepotice, uva nejaku mladunad lavova ljutih, sve ti je zverinje po polju drago, slabu mu odojad voli, al' opet znake nam ispuni dobre, srena znamenja daj nam, a zlokobna sprei! U pomo prizivam Peana, u pomo prizivam Peana, suprotne vetrove da ne bi na danajske brodove digla, zapreku putu, svirepu novu da ne bi neprirodnu traila rtvu, svae roake izvor i uvir ljubavi brane. Ostaje strani gnev, i on gospodari domom, svega se sea i vreba i za krv se deiju sveti." Tako s velikom sreom to vojsci navestie ptice Kalhant proree sudbu i carskom je oglasi domu. Zato jednoglasno sad: Avaj, o avaj klikni, al' sreno da bude! Prva strofa Dive, Dive, mili l' ti se tim imenom da te zovem, njime tebi zborim sada. Sve na svetu merio sam, ali s tobom, Dive, nita ne moe se porediti, ako zbilja treba stresti breme sumnje uzaludne. Prva antistrofa No ni sila nekadanja puna besne bojne snage, nee vie spominjat se. A za njom i druge nesta,

nameri se brus na kosu. A ko Divu rado klie, pobedne mu peva pesme, pravu mudrost taj e stei. Druga strofa Smrtnom stvoru on pokaza kojim putem um da ide: patnjama se pamet stie. Sanka nema kome spomen o zlu delu srce mori; protiv volje svest mu svie. Svest bogovi snano dre, al' su opet milostivi. Druga antistrofa I tad voa uzvieni ahejskijeh silnih laa vraa niim ne ukori. Valu sudbe predade se kad Ahejce bura veza, da uzalud hranu troe; od Halkide vetar dunu, u Aulidi vojska osta. Trea strofa Strimonski besni dunue vetri, donose glad, i smetnju i oaj, kidaju uad, brodove kre, dugo se vreme otee dvaput, argivsku mladost danguba gui. A kad je gatar protivu bure jo tei lek oglasio sada, kad je vra o Artemidi gukno, na zemlju ezlo Atridi bace, od bola gorke proliju suze. Trea antistrofa Stariji car govoriti stade: Teko je vrau odbiti rei, teko je dete zaklati svoje, ponos mi dvora; devikom krvlju oinske svoje kaljati ruke. Kako da lae ostavim bojne, kako da verne drugove gubim? Vojska mi udi devike krvce, njome da besne vetrove smiri. Greim li u tom? Sreno da bude!" etvrta strofa Kad savi vrat pod jaram nude i kleta strast mu krenu srce, kolebanje mu svako presta, na svako delo spreman bee.

Kad ljude luda strast ponese, sramota nie, beda raste. On usudi se erku klati, rad jedne ene bojak biti, da sveti bratovu sramotu i brodu more otvori. etvrta antistrofa Dok erka moli: Babo, babo!" na devojaku mladost ljenu bes vojvoda ne osvre se. Kad molitvu pred rtvu svre, tad na znak oev sluge ponu: ko jagnje dignu je nad oltar, s ramena oklizne se veo, pa snano pomaknu je napred i lepa zatisnu joj usta da kletvu kui ne krikne. Peta strofa Bez rei osta, usta zaptivena. Dok afranasto ruho na tle pada, po redu svakog reca ona strelom iz oka bije, moli saaljenje. Ko kip je lepa, htela bi da zbori, a esto je za sofrom zapevala pred vojvodama oevim u dvoru; pri treoj rtvi kad se kaplja lila peanom slatkim ista usta njena slavljahu sreu oca dragoga. Peta antistrofa to dalje bi nit videh niti priam. Re Kalhantova ispuni se uvek. A Pravda onima to pate daje da jo i poznu doznaju budunost. Budunost znaj kad svane, a ne napred, jer znanje prerano i pla je preran. Ko svetlost zore ona brzo sine. (Razdanilo se. Klitemestra, posle rtvovanja, obraa se horu.) Da sreno bude to carica eli, sa rtve, evo, nama ona ide, apijske zemlje straa jedina! PRVA EPISODIJA (DRUGI IN) PRVA POJAVA Klitemestra, Hor. HOROVOA Pokloniti se dooh tebi, carice, ta red je potovati ljubu voa svog, bez muke glave kad nam presto ostaje. u l' dobro to il' rtvu s nadom prinosi u dobre izvetaje, rado sluau, al' da i uti, neu ti zamerati. KLITEMESTRA No majka dobre donese nam glasove,

ta zora, kako kau, prava bee ki! Od svake nade ue radost veu jo: Argivci Prijamov osvojili su grad. HOROVOA ta kae? Al' oprosti, sumnja pusti re. KLITEMESTRA Sad Troja ahejska je! Jasno kaem li? HOROVOA Veselje osvaja me; suzi gradi put. KLITEMESTRA Ta suza otkriva mi srce odano. HOROVOA Za Trojin pad da l' ima dokaz pouzdan? KLITEMESTRA Da! Imam! Ali samo bog da ne vara! HOROVOA Zar tamnom u snu priviaju veruje? KLITEMESTRA U tlapnju snene due nemam vere ja! HOROVOA Nadojie l' te kakvi glasi beskrilni? KLITEMESGRA Ti ruga mi se kao da sam devoje. HOROVOA A koliko je vremena to pade grad? KLITEMESTRA Te noi velim, koja ovaj rodi dan. HOROVOA Brzinom takvom kakav glasnik stigo bi? KLITEMESTRA Hefesto s Ide sjajnu svetlost izasla. Sa visa visu leti pota ognjena. A s Ide primi Hermova na Lemnu hrid. Za ostrvom ti planu trei silni plam na Atosu, na strmom visu Divovu. Do neba blesnu plam, i vatra selica po moru prosu se i kolo zaigra, pa alje glas vitiljai na Makistu, snop zlatne svetlosti, ko lua suneva. A Makist ne bi prispor nit ga svlada san, no skupo dri svoju strau glasniku, daleko posla oganj preko Euripa, i strau izvesti na Brdu Mesapskom. Ta kresom dade odgovor i posla glas odande dalje, suv potpaljujui vres. I dalje blistav prosipo se mlaz, pa lete preko Asopove Nizije, ko jasni mesec, doleti na Kiteron i strau die da joj preda ognja vest. Tu svetlost izdaleka straa prihvati, i kres jo vei planu no to poziv bi. Sjaj sevnu preko Gorgonskoga Jezera i stie tamo na goru na Kozji Vrh i pozva straare da oganj pale jak. Zaegu oni vatru silnu, obilnu, i buknu oganj kao jezik do neba pa pree strme ale Drage Saronske. I leti dalje, dalje, dokle ne stie na vrlet Pauk, vidik nama najblii. I svetlost, idskog ognja prapraunue,

sve do nas dopade, na Atrejia dvor. Trkai moji tako su se redali; iz ruke lua redala se u ruku, pobedio je prvi ko i poslednji. Te znake, eto, nabrajam ti kao glas iz Troje to ga meni otpravio mu. HOROVOA Zahvaliu se bogu, gospo, docnije. Jo jednom redom rad bih uti rei te i divit im se, jo jedared ispriaj! KLITEMESTRA Od danas Troju dri vojska ahejska. U gradu, mislim, krik se ori svakojak. U jedan pehar mast i sire ulivaj, u jedno ne sliju se, dvoje ostaju. Dvojake glase pobeen i pobednik imadu, jer je dvojaka im sudbina. Tu jedni na muevlji bacaju se le, na brau drugi roenu, do staraca tu lee deca, stabla grana poslednja, ve ropskim grlom sudbu dragih plau svi. A pobednike s nona boja zove glad na doruak to grad ga moe da im da. Tu kockom nikom ne deli se noite, no kockom puste sree svako grabi ga. U zauzetoj Troji svugde vee stanuju po domovima, rosna stud ih ne bije ni mraz pod vedrim nebom, nego celu no k'o sreni boravie sanak bez strae. A potuju li edno gradske bogove i zauzetoj zemlji boje svetinje, na pobednike nee pasti osveta. Da vojsku samo kakva strast ne obuzme, da, edna blaga, otima to ne treba, jer spasenja joj treba jo za povratak! A krene l' kui ne uvrediv bogova, sa cilja natrag jo e cilju prispeti, ne ustane l' iza sna pokojnika krv i nova kakva ne natovari joj zla. Od mene ene takvu, eto, uje re. Da sreno bude, nesree da ne vidim! Ta mnogog dobra sad sam okusila slast. HOROVOA Ko mudar ovek zbori, gospo, pametno. A ja u, kad sam uo pouzdanu vest, zahvaliti se bogovima molitvom. Taj trud zasluila je milost njihova. (Klitemestra odlazi u dvor.) Dive care i ti, noi mila, roditeljko golemih divota! Gustu mreu ti si razapela, bacila je na trojanske kule; ni od ljudi ni od dece niko ne ote se monoj mrei ropstva: sve je teka sustignula kazna. Ja se klanjam Divu velikome, zatitniku gostinskoga prava. Na Parida luk on davno nape, da ne baca u oblake strele ni uludo ni pre prava asa.

DRUGA POJAVA Hor PRVA STAJAA PESMA HOR Prva strofa Da Dive gaa, sme se rei. A svako ovo razumee: kako seja, tako poe. Mnogi misli: bogovi ne mare za ljude kad ovi zakon sveti rue. To ne radi poboan ovek. Jer Arej brzo onde stie gde drskost suvie poraste, gde kua isuvie buja i rasko preko mere brekne. Toliko kua neka ima da skromno dane svoje traje ko zdravim umom na svet gleda. Jer ko je bogat preko mere i svojom opije se sreom te srui silni oltar Pravdin, svim blagom on se nee spasti. Prva antistrofa Zamama jadna svlada njega, ki pusta zavodnice strasti. Leka nema tu. Zloinstvo ne gasi se, no sija svojim stranim arom. On izie ko prljav novac to diranjem i premetanjem sjaj gubi, istrt sav pocrni; on lii misli svet deaku to vija pticu krilaticu i kalja grad sramotom crnom. Bog svaki molitvu mu prezre, i svakoga nepravednika i krivca Pravda rui, niti. I Parid tako proe. On ue u dvor Atrejia i sto gozbeni osramoti domainove ljube kraom. Druga strofa Svojemu gradu nametnu ona lae i koplja i titova lom; Troji ko miraz donese propast ostaviv hitro mua i dom. Grozni su gresi. Vraevi dvorski udare u pla, zaponu zbor: Dvorovi carski, o brani odre, na kome dragi leae lik! Samac on uti, nita ne zbori,

ne gubi vere, sasvim je blag. enja ga mori, sve mu se ini: duh njen u dvoru vlada ko trag. Kipove krasne, njene lepote ne gleda vie razboljen car; otkad je okom ne vide udnim ljubavi svake uvenu ar. Druga antistrofa U snu mu svanu zamamne slike, ali mu praznu donose slast. Lik ti se divan ini, al' zalud: ruke ti nad njim izgube vlast. Priine ar se ne vraa vie, odlee dalje stazama sna." Vladarska kua jaduje tako, drugi su jadi dublji no ti. Svim to iz nae pooe zemlje satire kue duboki bol, u svakoj kui srce e pui. Na srce teak pae nam jad. Svako se sea dragoga svoga koga je borbe odveo mah, ali e mesto slavnih junaka prispeti kui urna i prah. Trea strofa A bog je Arej menja kivan, u bojnoj guvi kantar dri i menja tela kao zlato; al' ne menja ko pravi menja, no s lomaa, iz grada Troje, on ljudskim prahom gurne puni i teak, suzan pepo alje. A svet junake plaem slavi; u boju ovaj vetak bee, u sei onaj slavno pade za enu pade, al' za tuu. Potiho tako narod mrmlja, a srce pune bol i srdnja na vojvode na Atrejie. A tamo u dalekoj Troji, u grobovima oko zida, cvet lei divotnih junaka, dumanska tu ih pokri gruda. Trea antistrofa Gnev naroda je koban znamen, njegovu kletvu kivan plaa. Ne ostavlja me muna slutnja: iz crna mraka uu neto. Jer ti grobari silnog ljudstva izmai nee oku bojem. A ko bez pravde sreu stekne, progonie ga crne Srde; i s vremenom, u toku ia, s visina sree pae u mrak,

sjaj uspeha potamnee mu, a taman ivot nema snage; i slava silna opasna je, iz oka Dive munjom bije. Ja skromnu za se biram sreu, gradova nikad ne ruio, i nikada ne doekao da ivot svoj u ropstvu trajem. Epoda Glas ognjani rastura se, dobre vesti gradom lete. Ko zna jesu l' istinite, il' su samo boja varka. Ko je dete, ko je luda, te da plane s glasa toga, a svi glasi razbiju l' se, bol obmane da ga mui? Blagodarit bogovima pre no sama stigne srea lii samo enskoj udi. enska elja laka vera, brzim krokom ona kroi, sjajna re joj brzo tamni. DRUGA EPISODIJA (TREI IN) PRVA POJAVA Hor, Glasnik HOROVOA Obaznaemo skoro da l' su buktilje, te lue, strae, smena vatri doglasnih ba istiniti, il' je slatka svetlost ta ko sanak dola i srce opinila. Od luke, vidim, glasnik hita s maslinom na glavi; putnikova pratnja, suvi prah i blato, bliznak njegov, kazae nam ve; to nije glasnik nem, on drvlje ne pali u gorama, i dimom ognja ne javlja, no radosnim potvrdie nam pozdravom, a mrzi me da kaem rei suprotne. Da starom dobru novo dobro osvane! Ko zemlji naoj drugo eli nego to, taj prema setvi neka etvu svoju nje! (S leve strane dolazi glasnik Taltibije kao bez due i sav pranjav. On hita oltarima, pada na kolena i celiva tle.) GLASNIK Otaca mojih grudo, zemljo argivska, gle, desetoga leta vratih ti se ja! Po slomu mnogih nada jedna mi se tek ostvarila. Ta jedva smedoh slutiti u Argu da u smrt i dragi nai grob. Sad zdravo, zemljo, zdravo, sjaju sunani, i Dive vinji, i ti, care pitiski, to strela s luka na nas vie ne mee! Ti na Skamandru dosta bee protiv nas,

a sad nam opet, care Apolone, spas i lekar budi! I uvare bogove na trgu zdravim sve i moju zatitu, glasnika dragog, Herma, slavu glasniku, i vas junake, pratnju, toplo primite ostatke vojske koju koplje ne stie! O carske odaje, o dragi krovovi, vi, svete klupe, bogovi pred vratima, s tim vedrim okom, ako ikad, cara svog to dugo odsustvova lepo primite! Ta svima nama ko vama zasija ko buktinja u noi Agamemnon car. Al' pozdrav'te ga toplo! To i zaslui: budakom Diva pravdonosca Troju svu on raskopa i mesta ispretura sva. Oltari padoe, i boji kipovi, i seme cele zemlje, sve to izginu. U takav jaram car ti Troju zapree i stie kui Atrid prvoroeni u sjaju sree: njega prva ide ast. Ni Parid se ni Troja, njegov sukrivac, razmetat nee da ne okajae sve. Zbog otmice i krae sud se nad njim izvri, izmae mu se lov, on kuu oinsku i celu zemlju zatre, srui u propast. Greh Prijamovi dvostruko isplatie. HOROVOA Pa srean budi, vojske nae glasnie! GLASNIK I jesam! Ako hoe bog, ja rado mrem. HOROVOA Za postojbinom udnja naui te to? GLASNIK I zato od radosti suzu prolivam. HOROVOA Vi znate, dakle, gorke slasti suza tih. GLASNIK ta misli? Kai da ti bolje shvatim re. HOROVOA Na vau enju i mi enjom vraasmo. GLASNIK I zaviaj za vojskom zar je eznuo? HOROVOA Iz bolna srca koliko li uzdisah! GLASNIK A otkuda vas mrana tuga morila? HOROVOA Ve davno utanje je melem bolu mom. GLASNIK Dok cara ne bi zar te od kog bee strah? HOROVOA Ko i ti kaem: i ja rado' mreu sad. GLASNIK Ta sve se dobro svri. Ali svaka stvar u nizu godina i bedu donosi, ne samo sreu. A ko, osim bogova, svog veka dane provodi bez bolova? O naoj munoj kad bih prio plovidbi tu nevreme, pa tesna mesta, odar tvrd ta koji as bi ostao bez uzdaha?

Na kopnu jo nas vee muke morile. Na tabor bee pored zida dumanskog, sa neba mraz, sa zemlje vlaga livadna ubijala nas, kosa divlja, upava, u odei se gamad stala raati. 0 zimi da vam priam, ptijem dumanu, to s Ide nepodnoljiv iljae je sneg, o ezi kad o podne more poiva i sniva san bez valova i vetrova, al' zato da se jadam? Ode muka sva, a ode i za mrtve: oni lee sad i ne brinu se hoe l' opet ustati. Al' zato da sad pokojnike nabrajam, a ive bolovi da mue ponovo? Nek idu zbogom bede sve, nareujem! A nama, vojske argivske ostacima, dobitak vei je no jadi minuli. I zato s pravom hvalimo se; sunev zrak po moru i po kopnu iri slave glas: Grad Troju uze najzad snaga argivska i plen taj pobedniki daje bozima za ukras drevnim hramovima helenskim." Zbog takva glasa treba proslavljati grad i vojvode. I milostivom Divu ast to stvori ovo! Tako, eto, znate sve. HOROVOA Ne stidim se to tvoja pobedi me re. Za uenje i starac uvek ti je mlad. (Iz dvora izlazi Klitemesra s pratnjom.) Taj izvetaj se dvora tie najvie i Klitemestre, al' smo i mi sreni svi. DRUGA POJAVA Klitemestra, Hor, Glasnik KLITEMESTRA Ve odavno sam od radosti kliknula, kad obno stie prvi glasnik plameni i javi slom i propast grada Ilija. I uh po koji prekor: Ognju veruje i misli da je Troja sada sruena? U ene srce ba se lako zapali!" A takve rei zbunie me oito, al' ipak rtvovah; i poboan se klik iz grla enskih ovde-onde orio po gradu, i na bojim rtvenicima od kada dizao se miris ugodan. A sada nato dalje da mi pria ti? Od cara samog sve u skoro doznati. Pouriu se da svom muu dostojnom na povratku to bolji doek priredim. Ta koji dan bi eni slai svanuo no kad joj mua kui s vojske vrati bog, i vrata otvore se? Javi muu mom to bre neka doe graanima drag! U dvoru svome vernu enu nai e, onakvu kakvu ostavi; ko dobar pas u dvoru bee ona, dumanima zla,

i u svem drugom ista, niko ne razbi ni jedne brave, mada dugo ne bi ga. Sramote ne znam, slast od mua tuega ne poznah vie nego bojom bojen tu. Ja smem to rei. To je iva istina, a hvala dobroj eni nije sramotna. (Ode u dvor.) TREA POJAVA Glasnik, Hor. HOROVOA To ree ona. Ti si je razumeo, ni jedan tuma jasnije ne govori. Sad, glasnie, za Menelaja pitam te, za vladaoca ovoj zemlji dragoga, da l' doe s vama, vrati li se iv i zdrav? GLASNIK Ne mogu prijatelju lepu rei la, njen plod se samo kratko vreme uiva. HOROVOA Zar ne moe lepotu rei s istinom? A nema tajenja kad nisu zajedno. GLASNIK Iz ahejske se vojske junak izgubi, i on i njegov brod. Ne kazujem ti la. HOROVOA Iz Troje da li krenu, ili bura ga, ta opta nevolja, iz vojske otkide? GLASNIK Ti pogodi ko strelac vet u belegu, te celu teku bedu kratko izree. HOROVOA A da li ivi il' je poginuo gde? ta govore brodari drugi o njemu? GLASNIK To niko jasno ne moe ti kazati, do Sunca gore to nam zemlju hrani svu. HOROVOA A kako grunu bura to je boji gnev na lae vae posla? Kako prestade? GLASNIK Dan radosti da kaljam veu alosnom ne prilii. Bog svaki svoje zahteva. Kad glasnik mrana lica javlja gradu svom neiskazana stradanja i poraze, te gradu jednu ranu, jaram robovski, a mnogim domovima smrti premnoge, to dvostruk bije ma, Arejev ljubimac, jad s dva otrica, s dve ubice krvave; kad s takvim glasovima glasnik dolazi, on s pravom tada peva pean Srdama. Moj glas je radost, spasenje vam donosim, i grad nam napaja se slau pobede, pa kako s radou da alost pomeam, da boji kaem gnev i buru ahejsku? Dva stara dumanina, vatra i mors, udruili se, zakletvom se vezali,

te stali biti jadnu vojsku argivsku. U noi burnoj strana mora stie nas. 0 lau laom grunu traki vetrovi, i one kljunom o kljun stanu treskati; oluja, vihor, kia lae rasture, ko pastir lo kad mirno stado rasplai. A sjajna kad se rodi svetlost suneva, pred oima se beli more egejsko od truplja ahejskog i laa smrvljenih. A nas i ranjen brod ponesu vali ceo, i neko ote nas i spase, neki bog, ne ovek, to se sreno mai kormila. Na putu Srea nas je verno pratila: nit pukotinu igde besan nae val, nit ikad nas o krnu tresnu hridinu. Od drela morskog ako se i spasosmo, sred bela dana sumnjali smo u sreu. U glavi nam se novi jadi vrteli zbog vojske to se raspra i postrada. A od njih ako iko i sad ivi jo, zacelo spominje nas kao pokojne. Pa ta? To isto i mi za njih kaemo. Da sreno bude! Menelaj e zaista oekuj to jo prvi da se povrati. Jer ako iva ga i zdrava sunev zrak ma gde obasjava, a Div jo ne misli da vladalako istrebi nam koleno, jo ima nade da e kui prispeti. Toliko kazah. Znate celu istinu. (Ode.) ETVRTA POJAVA Hor. DRUGA STAJAA PESMA HOR Prva strofa Ko to Lelu tako nazva nju to die koplja, bitke, pravo joj je ime dao. Stvor nevidljiv to mu dahnu, te on celu sudbu vide, i jezik mu pravo ree. Ona svima lele bee, lele brodu, lele vojsci, lele gradu! Sa dueka sjajna, meka, u brod ue i otplovi snanim dahom Zefirovim; mnogi lovac titonoa krenu za njom tamnim tragom; na Simoent prispeo je, bujnim lisnim obalama, da krvave bitke bije. Prva antistrofa

Brak taj bee prava alost. U grad Ilij ubaci je srdnja, stroga osvetnica; bruku stola i ognjita u dan pozni ona sveti; kazni kolo, kazni gozbu, kazni ijuk i svatovsku pesmu onu to su tada deveri je vili u ast nevestinu. Al' im grknu taj svatovac, stari negde grad Prijamov suzu lije, uzdah vije: proklet Parid, proklet brak mu! Bolan kune i narie i graane drage plae i krv jadnu prolivenu. Druga strofa U svom domu mlado lave pastir hrani i neguje a bez sise materine. U osvanku svog ivota biva igra deci maloj i starcima radost ini. I ko dete sitno, malo, na rukama svi ga nose; a kad glad ga opomene, ruci hita, repom mas. Druga antistrofa A s vremenom kad poraste, izbije mu ud otaca: jer za hranu hvalu vraa, bez poziva ruak trai, jagnjad kolje, bleka stoji. A krvlju se puni kua, ukuani glede, blede: stada nesta, silna teta! Ko od boga izbi krvnik, kui beda othrani se. Trea strofa Tako ona u grad Troju stie ko osmejak vedra, mirna mora, sjajan alem, blago skupo, pogled mekan, pun ljubavi, cvet mirisav, izvor enje. Ali nada raspline se, gorinom se radost svri; s njena bekstva i dolaska Prijamove beda stie; uvar sofre, Dive, posla Srdu nevu, izvor suza. Trea antistrofa esto stare

kazuju se rei: roditi se, ne mreti bez dece to je puna srea ljudska. Al' iz sree unucima alost nie neizmerna. Ja drukije mislim o tom. Grena dela i bezbona raaju jo vie greha, pravih slika starih dika". A estitoj kui usud lepu decu uvek daje. etvrta strofa Stara obest voli da donese novu obest u kuama grenim. Pre il' posle, u asu raanja, svane drskost grozna, neodolna, dete starih crnih greha, demon krvi donese ga, pravu sliku roditelja. stvrta antistrofa Pravda sija i u kolibama, pravednika ume potovati. Nae l' zlato pod prljavom rukom, odmah ode, istoj hita kui. Ne potuje mo bogatstva, praznu hvalu gomilinu. Sve istini ona vodi. (Na kolima, u carskom sjaju, dolazi Agamemnon. Za njim sedi Kasandra, erka Prijamova, zarobljenica. Vunena traka ovija joj elo, a u ruci joj se nalazi lovorova palica, znamenje proroko. Vojska i roblje prate ih.) TREA EPISODIJA (ETVRTI IN) PRVA POJAVA Agamemnon, Hor. HOROVOA Zdravo care, ti razorioe grada Troje, Atrejev potome kako da ti zborim, da te zdravim, u pohvali meru da ne preem, il' u emu da te ne umanjim? Mnogi ljudi istinu ti gaze i neguju samo privid prazan; s nesrenikom svak je na pla spreman, ali ujed alosti preteke u njihovo ne dopire srce! Iz oka im radost se preliva

na obrazu laan osmeh igra, A ko dobro stado svoje znade, oku toga ne ote se nita; gde ti laska srce tobo verno, tu je ljubav vodena i prazna. Kad ti vojsku rad Helene die, ti mi tada neu da preutim ne bi onaj koji mudro vodi i upravlja krmilom razbora; kao da si ljudma na samrti srce praznim teio nadama. A sad kad je podvig sreno svren, klanjam ti se vernim srcem svojim. A s vremenom pitae i ue od graana ko ti pravo i poteno grad uvae, a ko ga kaljae. AGAMEMNON Pre svega drugog red je pozdraviti Arg i nae bogove, jer oni povratak i pravo dae to ga oteh Prijamu. U sporu sami bozi behu sudije. Tu jezik ne presudi. Kamen po kamen u urnu pade krvavu i Troji slom i vojsci njenoj propast hladno nameni, a praznom sudu samo Nada stizae. Trag palom gradu sad jo dim pokazuje. Tek bura bede besni; tinja erava, sa starim blagom gine i dim die gust. A za to bogovima vena pripada zahvalnost, jer mree gneva beskrajnog razapesmo, u prah i pepeo srui grad rad jedne ene ona zverka argivska, kot konjski sran borac titom oruan. Bi pono kada lave skokom iskoi, krvolok pusti, skoi preko zidova i sit se onde carske krvi naliza. Oduljih ovaj prvi pozdrav bozima. A sad se tebi vraam. Tvoje rei znam, i kaem isto, primam tvoJe shvatanje. Ta malo ljudi takvu ima prirodu da sreu blinjeg potuju bez zavisti. Ko u svom srcu nosi otrov pakosti, taj bede svoje teret podvostruava; on sam pritiskuje se svojim jadima i uzdie kad sreu tuu posmatra. To smem da reknem, ovaj svet ja poznajem: znam drutva ljudskog varljivo ogledalo, sva odanost se meni ini sad ko sen. Odisej samo, mada poe nerado, u boju bee odan drug i pouzdan. Al' ne znam je li sada mrtav ili iv. A o drugom to trae grad i bogovi svi zajedniki doneemo odluke u skuptini na trgu. Treba veati o dobru da nam dugo sreno ostane. A emu treba leka, nege lekarske, to s panjom emo sei ili paliti i bolna mesta pokuat izleiti. A pod krov kada stigoh i svom ognjitu, pomoliu se najpre svojim bozima

to na put me povedoe i vratie. A pobeda me svagda verno pratila! (Iz dkora dolazi Klitemestra i ide prema kolima da stane izmeu Agamemnona i kola. Prate je slukinje to nose smotane ilimove.) DRUGA POJAVA Agamemnon, Klitemestra, Hor. KLITEMESTRA O ljudi graani, o asti argivska, ne stidim se to pred vama u priznati za gospodarem svojim enju svagdanju. Ta vreme kida svaki obzir. Ne priam to saznah od drugih, no muan ivot svoj, to dugo vreme dok pod Trojom bee on. Ve to je straan jad kad ena bez mua u domu svome sama sedi samcita i navek mora sluat vesti alosne. Tek jedan glasnik stigne, drugi nosi ve jo goru bedu svaki kui javlja zlo. Tolikih rana da je dopo junak taj, koliko put je kui donoena vest, od mree vie rupa on bi imao! I da je umro svaki put kad stie glas, on drugi bio bi Gerion s trupa tri i pokrio se zemnim platem trostrukim odozgo silnim 6 donjem ne govorim i svakim telom on bi jednom pogino! Zbog takvih vesti, uvek novih bolova, ve mnogo puta kuah da se obesim, al' drugi silom ue mi odreie. (Okrene se kolima, muu.) Pa zato ovde nema sina Oresta, tog tvrdog jemstva nae brane ljubavi, da pozdravi te. Nemoj da se zaudi! Jer njega hrani Strofije iz Fokide tvoj verni prijatelj. Ta on mi pomenu dva jada; prvi je: opasnost za tebe pod Trojom, drugi: moe puk da ustane i vee za se privoli, jer voli svet da palu slavu jo jedared udari. To bee prav i dobar savet zaista. A mojih suza ve su bujni izvori presahli, vie nemam kap da izronim. Iz oiju mi dugo bdenje ispi sjaj, jer dugo seah, ekah vatre doglasne, al' nikad njihov plamen da donese glas. Iza sna esto zukom krila tananih komarac dizao me; tvojih nevolja ja vie videh no to kratak traja san. To sve otrpeh, ali sad mi proe jad, i pozdraviu mua, stadu verna psa, to ue, brodu spasenje i stamen stub visoku krovu, jedinca sina oeva, brodaru kopno iznenada granulo, najlepi oku danak posle vihora, putniku ednom izvor vode hlaane.

A slatko je izmai svakoj nevolji. Moj vojno takva dostojan je pozdrava. Ne zamerite! Mnoga dosad ja sam zla pretrpela, a sada, dragi drue moj, s tih kola sii, ali ne staj na zemlju tom nogom svojom to je Troju smrvila! (Slukinjama to dre ilimove.) to oklevate, dvorkinje? Ta rekoh vam te ilimove da po zemlji prostrete? Nogostup nek se odmah stvori purpuran, da Pravda preko nade u dvor vodi ga! A drugo moja briga, nesvladana snom, uz boju pomo, kako treba svrie. (Slukinje prostiru ilimove.) AGAMEMNON O Ledin rode, dvora moga uvarko, tvoj govor mojoj odsutnosti prilii. Ti mnogo otegnu. Al' hvala pristaje kad takva ast iz drugih usta izlazi. A inae me enski ne razneavaj i ne laskaj, ne ponaaj se preda mnom ko ovek varvarin da pada na zemlju. Ne steri ilima da bogu ne zgreim! Ta pota samo bogovima pripada. Ko smrtan ovek ne smem ja bez bojazni da hodim tom lepotom sjajno vezenom. Ko oveka, a ne ko boga, potuj me! I bez tog puta, prostiraa arenih, moj glas je slavan. Kloniti se gordosti najvei je dar boji. Onog proslavljaj ko ivot svri slatkom sreom ovenan! Da sve mi tako uspe, srean bio bih. KLITEMESTRA Al' opet elji mojoj ne protivi se. AGAMEMNON Od svoje volje, znaj to, ja ne odstupam! KLITEMESTRA Zar bogovima zakle se? To strah te zar? AGAMEMNON Znam, ako iko, zato elju rekoh ti. KLITEMESTRA ta misli ta bi Prijam da to izvede? AGAMEMNON Zacelo gazio bi po tom purpuru. KLITEMESTRA Al' nemoj ljudskog bojati se prekora! AGAMEMNON Glas naroda je vrlo moan, presudan. KLITEMESTRA Taj nije srean kome se ne zavidi. AGAMEMNON Ne prilii da ena kavgu zamee. KLITEMESTRA Al' red je da i silni kadgod popuste. AGAMEMNON U kavzi zar ti stalo do te pobede? KLITEMESTRA Popusti! Kao jai mene posluaj! AGAMEMNON Kad eli, bre dreite mi obuu

to noge moje usluno mi pokriva! (Jedna od dvorkinja skida mu obuu.) Po sagovima dok ja stupam skerletnim, iz oka bojeg nek me zavist ne bije! Od stida usteem se da obesvetim to skupo blago, ilimove bogate. (Silazi s kola.) O tome dosta. Ali s usrdnou svom uvedi ovu tuinku. Jer ljubazno bog ozgo gleda gospodara milosna. Ta ropski jaram niko rado ne nosi. Od silna plena ona cvet je odabran, ko dar od vojske sa sobom povedoh je. Pa kad se, dakle, tvojoj volji podvrgoh, ja idem u dvor skerletom koraaju. (Ide po ilimovima polano u dvor a za njim Klitemestra; dvorkinje idu za njima i smotavaju ilimove. Pratnja Agamemnonova sa strane.) KLITEMESTRA (idui u dvor) Ta more ga je, ko e da ga isui? Tog soka mnogo ima, srebra vredi on, za boju sagu on se uvek raa ponovo. Za nj blaga, care, hvala bogu, imamo, a kua naa ne zna oskudevati. A mnoge ja bih rtvovala ilime, od mene da ih proroite trailo ko cenu za tvoj ivot, za tvoj povratak. Dok ivi koren, i list kui listae i irit hlad kad zvezda pasja pripali. Na domae si vratio se ognjite, ti granu posle zime ko dan proleni; ko vetri kada leti vino kuva Div u gorku grozdu, tako nama doe hlad, gospodar valjan kad se kui povrati! (Agamemnon prolazi kroz brata; ona govori na ulasku.) Svemoni Dive, molitvu mi uslii! Izvri to namerava da uini! (Ue za Agamemnonom.) TREA POJAVA Kasandra, Hor. TREA STAJAA PESMA HOR Prva strofa Zato sada strane slike kroz duu mi navek lete i srce mi slutnje more? ta u pesmi proriem bez poziva i plae? Zato srce ne moe mi otresti se ludih snova, da u duu moju milu useli se pokoj dragi? Davno ve je prolo vreme od udara palamara kad se pesak uzvitlao,

i na more vojska se navezla, na grad Troju krenula se. Prva antistrofa I povratak vidim njezin, svedok su mi oi moje, al' bez lire pesmu crnu dua peva iz dubina, naui je sama. Svaka hrabrost ostavi me, odbee me slatka nada. Ne zbori mi dua zalud kad pravedno srce dre i nemirno o grud bije pred blizinom tekog jada. O, smiluj se, dragi boe, slutnje moje lane bile! to se zbori ne satvori! Druga strofa Gde je zdravlje u najveem jeku, uska mea deli ga od bede, jer mu svagda bliska bolest preti, ali melem popravlja ga opet. ajka sree ako hitro plovi, o nevidljiv udarie greben; strah za blago trgne li se tada, budna briga poskoi li brzo, pa od blaga dobar deo baci, nee cela potonuti kua, a ni vali progutati ajku. Kada prospe Div obilne blagoslove i sve brazde obilnim se ospu rodom, glad i beda zemlju tada ostavljaju. Druga antistrofa Ali ivot izgubi li kogod, crnu krvcu na zemlju prolije, kakve ini mogu da ga dignu? arobnika onog i vetaka to je mrtve podizo iz groba Div je satro za uasan primer. Da nas nije zakon boji stego, sudba sudbu da nije vezala, srce tada jezik bi preteklo, oseanja izlilo slobodno. Al' mi ono dre sad u mraku, strah ga hvata, a dua mi cela gori, pa me vee svaka nada ostavila da e zora iz tog mraka osvanuti. (Iz palate brzo izlazi Klitemestra.) EKSODA (PETI IN)

PRVA POJAVA Kasandra, Klitemestra, Hor. KLITEMESTRA (Kasandri) Unutra i ti poi! Zborim Kasandri. Dopustio ti ovde milostivi Div da pored rtvenika stane njegova i svete vode s drutvom uzme ostalim. (Kasandra i dalje osaje u kolima.) S tih kola silazi i gorda ne budi! I sin Alkmenin, svet pripoveda, kad prodan bee, ropskog hleba okusi. Kad koga takva stigne kob, nek zahvali to slui kui od starina gospodskoj. Ko nenadano pusta blaga nagrabi taj roblje zlostavi, bez svake milosti, al' kod nas, kako treba, ivee. (Kasandra uti.) HOROVOA To gospa tebi jasne rei uputi. A mrea sudbe kad je uhvatila te, ti sluaj, ako hoe; ili ne sluaj. KLITEMESTRA (Horu) Na lastin cvrkut ako re joj ne lii, te jezik znade samo neznan, varvarski, govori tako da joj prodre u srce! HOROVOA (Kasandri) Ta idi! Kae tebi to je najboljs, pokori joj se i ta kola ostavi! (Kasandra i sad uti.) KLITEMESTRA Ja nemam vremena da ekam robinju. Kraj ognjita mi stoje ovce sred kue. za rtvu da ih koljem. Nemam nade ja ovakvu radost da u ikad imati. (Kasandri) Ti, volja li te sluati, ne oklevaj! No ako ne zna, ne razume govor moj, (Horu) ti, mesto reju, rukom kazuj varvarki! HOROVOA Tumaa veta kanda treba varvarka, ko uhvaena zverka jo se ponaa. KLITEMESTRA Tvrdoglava je, slua srce mahnito. Iz grada istom pala doe ovamo i ne naviknu jo da uzde podnosi, al' bes joj pena isterae krvava. Sad dosta. Ja se vie ne ponizujem! (Ode u dvor.) DRUGA POJAVA Kasandra, Hor.

HOROVOA A ja se neu ljutiti, jer alim te. Ta sii nesrenice, pusti kola ta, popusti sili i ponesi jaram nov! ZAJEDNIKA TUALJKA Prva strofa KASANDRA Lele meni! Lele meni! Apolone, Apolone! HOR ta zaleleka, to li zovnu Loksiju? Tom bogu plaem niko se ne obraa. Prva antistrofa KASANDRA Lele meni! Lele meni! Apolone, Apolone! (Silazi s kola.) HOR I opet s bolom zove boga ponovo, al' bolu tome on se ne odaziva. Druga sgrofa KASANDRA (Ugleda kamen Apolonu posveen.) Apolope, Apolone! O zatitnie staza, Apolone moj! To drugi put me sasvim upropasti sad! HOR Proricae o svojoj, mislim, sudbi zloj, dar boji nosi, eto, i ko robinja. Druga antistrofa KASANDRA Apolone, Apolone! O zatitnie staza, Apolone moj! Ah, kud me dovede? U kakav ovo dom? HOR U kuu Atrejia. Ne vidi li ti, to ja ti kaem. Nee rei da je la. Trea strofa KASANDRA (brzo se strese) Ah, bogu mrska kua, mnoga znade zla, zna za krvi, zna za pokolje, to kasapnica ljudska, pod je krvav tu! HOR Ta varvarka ko pseto otar ima njuh, za tragom odlazi, ubistvo otkrie. Trea antistrofa KASANDRA Ta tu svedoci stoje, ljima verujem. Deca plau, eno kolju ih i njino meso peku, otac jede ga! HOR O tvojoj sluali smo slavi prorokoj,

al' ovde proroci nam nisu potrebni. etvrta strofa KASANDRA Jao, jao! ta snuje to ona? Zar ponovo nesreu teku i grozan jad u dvoru sprema svojima? Lekara nema rani toj, nit pomoi kakve! HOR Tih prorotava ne razumem smisao, razumeh ono; sav je grad nam toga pun. etvrta antistrofa KASANDRA Ao, jadna, zar na to se sprema? U kupalu branoga druga ti pere, potom kako u da dovrim? To za as bie, ide in iz ruke u ruku. HOR Jo ne shvatam. Te rei su mi nejasne, ta prorotva sve vie mrak obavija. Peta strofa KASANDRA Jao, jao! Oh, ta to sada izlazi? To neka mrea hadska! Sekira je, njen drug na odru, krivac krvi! Nek uasnu sada pozdravi rtvu razdora kunog mahniti duh! Prva strofa hora HOR A kakvu Srdu zove to da poklikne u kui ovoj. Tvoja re me zbunjuje. U ilama mojim krv se sleuje kao ratniku kad koplje srui ga i ivota poslednji kad mu zraci zalaze, crna brzo hita smrt. Peta antistrofa KASANDRA Oh, gle! Oh, gle! Od krave bika sauvaj! Na njega tkanja padaju i tajno ve crni rozi bodu. On u vodu pada, rui se ranjen, podmukle banje priam ti kob. Prva antistrofa hora HOR Pohvalio se ne bih da u prorotva razumevam se, ali slutim: bie zla. Zar je ikad nama mudrost proroka dobre glase otkrila? Ta prorotva, te vetine premnoge, nita drugo ne kau nego bede, muke, zla. esta strofa KASANDRA

Jao! Kako sam jadna ja! Kakva me eka kob! Otkriva udes moj, lije u pehar u. Zato me jadnu on ovamo dovede? Zacelo s njim da poginem tu. Zato li? Druga strofa hora HOR Mahnita si, u zanosu prorokom, pesmu jadikovku ti sama sebi peva kao slavuj siv; veno tuan, on u bolnom srcu svom uzdie za Itisom, za Itisom, sav mu ivot emeran. esta antistrofa KASANDRA Ah, ah! Kako li lepa kob slavujem stie glas! Pernatu haljinu bozi mu dadoe, suza ne roni on, ivot mu sladak sav, a mene eka udar otre sekire! Druga antistrofa hora HOR Otkuda te zanos boji obuze i te muke mahnite? Strano peva, bolne slutnje izvija, peva pesmu zlogukijem zvucima! Otkud tebi glasi teku boanski, otkud peva vesti zle? Sedma strofa KASANDRA Avaj! Paridov brae! Grobe kue moje! Skamandro sveti, zaviajna reko, na tvome bregu nekad sam rasla, negom se digla, a sad u uskoro da prorok postanem na Kokitu, na aherontskim alima. Trea strofa hora HOR A kakvu to jasno izree re? Ta dete moe da je shvati. Kao ujed ljute guje ee tvoj gorki udes to ga plae. Strah me da sluam! Osma antistrofa KASANDRA Avaj, sruena Trojo, muko grada moga! Goleme rtve to ih otac zakla, pretila stada, nikakva leka ne dae gradu, no pade kako danas lei razoren. Ja diem jo, a brzo pau na zemlju. Trea antistrofa hora HOR To drugo uz prvu ide ti re. I neki zlobni demon besni

obara se na tebe i goni te da peva ljute jade, skoru propast. Kraja ti ne znam. KASANDRA Da, re mi vie nee liit nevesti to mlada sakriva se iza koprene. I kako vetar due prema istoku i goni maglu, tako poput talasa sve vee bede rastu, suncu diu se. Zagonetke vam neu vie davati. Vi posvedoite da hitro kao pas zloinstvu starom umem nagaziti trag. Tu kuu nikad skladan, ali piskav hor ne ostavlja, jer kletva mu je pevanje! Da vie besni, zbor se krvi napije i nee napolje, no sedi u kui hor Srda, pokajnica krvi roake. U dvoru vrebaju i pesmu pevaju o starom, prvom grehu; kunu onoga to bratu svome srdit odar pogazi. Zar minuh ili gaam kao strelja vet? Il' gatara sam, brbljivica uboga? Zakuni se i posvedoi tim da znam, sva stara grena dela dvora ovoga! HOROVOA A da se pravom i zakunem zakletvom, tu leka ne bi bilo. Ali, udim se, ti preko mora odraste, na tuem tlu, pa jasno ree, ko da sama vide sve. KASANDRA Apolon prorok taj mi poziv prideli. HOROVOA Zar ljubav prema tebi boga osvoji? KASANDRA Da. Ali stid me bee da to priznam pre. HOROVOA U srei svako voli da se razmee. KASANDRA Al' zapali se plamom neodoljivim! HOROVOA Pa da l' iz pune kupe ljubav pijaste? KASANDRA Obeah bogu, ali re ne ispunih. HOROVOA Ve onda zar ti boja proroica bi? KASANDRA Ve onda gradu sve proricah nevolje. HOROVOA Pa kako Apolonov gnev te ne kazni? KASANDRA Kad zgreih, niko nita ne verova mi. HOROVOA Al' nama, eto, prorokuje istinu. KASANDRA Lele, lele! Ve opet proima me bol proricanja, i muke dolaze te pamet smuuju! Gle deice! U dvoru, eno, vidite l' gde sede, slina bledim prilikama sna? Deaci mrtvi kao stric da zakla ih!

Gle, ruke pune mesa njino meso to drob s jetrima o strana zalogaja, gle, od koga roeni im otac okusi! Al' zato, kaem, neki lave plaljivi, po dvoru i na odru to se premee, osveuje se sada gospodaru mom na povratku mu, njegova sam robinja. On vo mornarice, osvaja Ilija on ne zna kakvo zlo mu snuje kuja ta to podmuklim ulizuje se jezikom i, puna greha, uli ui radosno! O drskosti! Tu ena muu krvnik je! Ta koje gadne zverke ime da joj dam? Da zmijom zovem je il' Skilom nekakvom to vreba lae i u drela odvodi, to Hadu rtve mori, mrnjom nesitom na drage rei? Kako drsko zaklikta, ko pobednik to dumanina potera! I tobo radosna to sreno stie on. Pa ni sad ako ne veruje, ne marim. Budunost ide. Uskoro e priznati i poalit to prorok bejah istinit. HOROVOA Tijesta gozbu, meso dsce njegove, razumeh to, i gnuam se, i drem jo kad uh gde jasno ree bez uvijanja, a ono drugo, s puta skrenuh, lutam jo. KASANDRA Smrt Agamemnonovu, velim, videe. HOROVOA Zatvori, jadna, svoja usta zlosrena! KASANDRA Al' za to to ti kaem nema melema. HOROVOA Ne, ako tako bude, ali ne do bog! KASANDRA Ti eli to, al' oni smrt pripremaju. HOROVOA A ko je taj to takvo sprema nedelo? KASANDRA Ba nisi uo u trag mome prorotvu. HOROVOA Razumeh delo, ali krivca ne shvatih. KASANDRA A sve to rekoh, vaim rekoh jezikom. HOROVOA I Delfi njime zbore, pa je tamno sve. KASANDRA O lele! Opet mene zgrabi groznica! O avaj meni, Apolone Likiski! Gle, lavica to s vukom spava dvonoga, dok plemeniti lav ne bee kod kue, umorie me jadnu! Otrov sprema ve i za me platu u napitak nalie! I bruse' no za mua svoga hvali se: nagradie ga smru to me dovede. Al' zato ovo ruglo svoje nosim jo i tap i oko ela venac proroki? (Strgne venac.) Pre smrti svoje tebe najpre slomiu!

(Prelomi tap i baci ga..) Sad propadajte! I ja s vama propau. Tim darom kletim drugoj sreu nosite! Gle, sam Apolon evo skida s mene haljinu, to ruho proroko. On sam je video u ovom ruhu kako svet me ismeva, i drag i nedrag slono mi se rugaju. Ko vraara skitaica podnesoh ja da jadnu gladnom prosjakinjom zovu me! I prorok poto dar mi dade proroki u takvu bedu dovede me, u propast. A mesto rtvenika mojih predaka sad panj me eka, moju toplu trai krv. Al' neu mreti prezrena od bogova, osvanue mi drugi opet osvetnik da majku ubije i oca osveti. U bedi ivi taj van zaviaja svog; povratie se rodu greh da okruni. Ta tvrdom kletvom zakleli se bogovi krv palog oca da e pokajati on. Al' nato suze? ta da ovde uzdiem? Ta videh sudbu to grad Troju sustie, a oni to nam zaviaj osvojie, po sudu bojem tako, eto, prolaze. Pa idem, sueno je, hrabro umreu. Ta vrata (pokazuje na dvorska vrata) pozdravljam ko vrata Hadova i molim da me udar dobro pogodi, bez trzanja, bez gra, da istee krv, sa duom svojom da se lako rastavim! HOROVOA Jad, eno, silan ti je, mudrost silna ti, ba duge behu albe ti. Al' ako zna sudbinu svoju pravo, kako predano oltaru ide kao june za rtvu? KASANDRA Tu leka nema, dragi, ta da oklevam? HOROVOA Bar poslenji ivota as dragocen je. KASANDRA Gle, stie dan, od bekstva mala korist mi! HOROVOA Znaj, u tu bedu smelo srce baci te! KASANDRA Al' mirno mreti to je prava uteha. HOROVOA Od srenih niko takav savet ne slua. KASANDRA Jao, oe, tebi, tvojoj deci estitoj! (Poe vratima, ali se naglo trgne.) HOROVOA A ta je? Kakav strah to tebe ustavi? KASANDRA Kuku, kuku! HOROVOA ta zakuka? Od neega se prepade. KASANDRA Dvor mirie umorstvom, svea tee krv! HOROVOA

Ta otkud? S ognjita to rtva mirie! KASANDRA To zaduh, ko iz groba da je, dopire. HOROVOA A ne kae da sirske pale mirise. KASANDRA Al' idem, udes moj i Agamemnonov u dvoru plakau. ivota dosta mi! (Okrene se jo jednom.) Argivci! Ne cvilim ko u grmu ptica plaljiva, al' kad ja umrem, rei mi potvrdite, kad mesto mene ene ena izdahne i mesto mua padne gadne ene mu! Ko gostu dar to traim ja na samrti. HOROVOA O jadna, alim tvoju predskazanu kob! KASANDRA Jo jednu re vam elim rei poslednju, il' tubalicu sebi. Luom poslednjom sunanom osvetnike svoje zaklinjem, nad krivcima kad stanu vrit odmazdu, da pomenu i bednu, mrtvu robinju! ivoti ljudski! Kad je srea uza vas, i senka zbuni vas, a kad ste nesreni, tu mokar suner jednim mahom zbrie lik. Daleko vie to no ono boli me. (Ode u dvor.) HOROVOA Ta svako za sreom nezasitno udi. I nijedna kua na koju zbog sree pokazuje svako nee je odbit i kazati: Vie da nisi mi ula!" I ovom su blaeni bogovi dali da Prijamov obori Ilij: od bogova potovan vraa se kui. Al' plaa li sada za staro ubistvo i umire l' drugi za mrtve one, krv mora da svojom okaje krvlju. Ta ko bi se kleo, kad saslua to, da nije s prokletstvom doao na svet! AGAMEMNON (iz kue) Jao, mene more! Udar smrtno pogodi! DRUGI STARAC IZ HORA Mir! ujte! Ko to vie smrtno pogoen? AGAMEMNON Jao meni opet! Udari me drugi put. TREI STARAC To krik je carev. Ve je delo gotovo. Sad svi da razmislimo ta da radimo! ETVRTI STARAC Ja odmah, evo, predlog svoj vam iznosim: pred dvore amo graane pozovimo! PETI STARAC Ja mislim: sami bre u dvor jurnimo i golom sabljom raspravimo stvar! ESTI STARAC S tim predlogom se i ja slaem potpuno. I glasam: na rad! Ne smemo oklevati.

SEDMI STARAC Sad sve se vidi; koji delo vre to, ti nasilniku vladu gradu spremaju. OSMI STARAC Jer dok mi oklevamo, oni nogama oklevanje nam gaze, ruka njima bdi. DEVETI STARAC Ja ne znam kakav savet da vam ponudim. Ko radit misli, treba i da razmisli. DESETI STARAC To i ja mislim; praznim samo reima ni jedna mudrost mrca dii ne moe. JEDANAESTI STARAC Iz straha zar pred smru da mi priznamo za gospodare one to nam rue dvor? DVANAESTI STARAC To trpeti se ne da. Bolja nam je smrt. Ta smrt je laki udes no robovanje. TRINAESTI STARAC Dokazuju li oni krici dovoljno da ovek pade, da je mrtav zaista? ETRNAESTI STARAC Razaznaj pravo, onda na njih dii gnev. Kolebanje i znanje nisu jedna stvar. PETNAESTI STARAC Ja s tim se slaem, jer sve za to govori da jasno znamo ta se s Atrejiem zbi. (Kad oni hoe da navale, otvori se pozadina pozornice. Vidi se kupaonica u kojoj je ubispvo izvreno.) U kadi lei Agamemnon ubijen, pokrioen oelikim pokrioaem s resama. Kraj kade lei mrtoa Kasandra, a pored nje Klitemestra.) TREA POJAVA Klitemestra, Hor. (Klitemestra zakri put horu. U desnoj ruci joj sekira, a po elu joj se vide mrlje krvi.) KLITEMESTRA Sad mnogu re to pre je rekoh podesno porei moram, al' se neu stideti. Ko hoe dumaninu, drugu nevernu, da osveti se, kako moe drukije no mreu tako dii da ne iskoi? Na ovaj boj ve odavno sam mislila, pobedih, najzad, posle dugih godina. Tu stojim gde ga zgodih. Sve je svreno. Izvrih to, i neu da vam poriem. Golemo tkanje, kobno ruho bogato ko ribar mreu, bacih brzo na njega; ne bee mu ni beanja ni odbrane. Dva udarca mu dadoh, dvaput kriknu on i uda oprui; i kad se srui ve, jo trei dodadoh ko svetu milotu pod zemljom Divu, spasitelju pokojnih. U ropcu tako pade, duu ispusti. Iz ljute rane iknu tople krvi mlaz, i orosi me kaplja rose purpurne.

I ja se radovah ko zrno klijalo to nebeskom se blagoslovu raduje! Pa kad je tako, asni starci argivski, sad u klik, svidi l' vam se. Ja se radujem! A lii li nad mrtvim rtvu livati, nad ovim s pravom, s mnogim pravom lii to. On za me pehar nali kletim jadima, al' kad se kui vrati, sam ga iskapi! HOROVOA Tvom jeziku se udim, besu njegovu. Nad muem jo se takvim hvali govorom! KLITEMESTRA Vi plaite me kao enu glupavu. A ja vam kaem srca neustraiva ta sve vi znate: hval'te ili korite, svejedno mi je. Agamemnon lei tu, moj mu; on pogibe od ove desnice, od vete osvetnice ove! Tako Je! HOR Strofa Kakvu si travu otrovnu sa zemlje, eno, pojela? Kakva si ljuta otrova iz mora ti se napila, te si ljutinom planula, narodnu kletvu podigla? Pred tobom grad se zatvara, silno te mrze graani. KLITEMESTRA Sad iz grada me goni, baca na mene i mrnju graansku i kletvu narodnu, a onda na oveka tog ne ustade. Ko da je re o klanju jednog jagnjeta iz stada bogatog ovaca runastih, on erku svoju rtvova, najmiliji moj porod, da bi trake stio vetrove. Zar nije trebalo da njega protera da greh se kazni? Ali znade delu mom strog sudija da bude. Nego sad me uj: ti preti, a ja milo vraam za drago, pokoriu se kad me rukom savlada. A dadu l' bozi nadmo meni, vi ete, pa bilo dockan, opametiti se jo. HOR Antistrofa Srana ti si, smeona, al' ti je drsko klicanje. Kako ti srce likuje s krvave tvoje radosti, na tvome elu kazuje blistava mrlja purpurna. Prezrena, svojih liena, udarcem udar platie! KLITEMESTRA I ovu svetu uj od mene zakletvu: svog eda Pravdom zaklinjem se osvetnom, Erinijom i Atom, rad njih ubih ga u moju kuu, mislim, nee ui strah, dok Egist vatru na mom pali ognjitu i dok mi dobro misli kao dosada. To nije malen tit za moju sranost. Tu lei on to svoju enu prevari, pod Trojom onde Hrisejide milova. Kraj njega, evo, proroica, robinja, ta brana druga, verna draga vraara, to veslarsku je klupu s njime delila!

A kakvo delo, takva bee nagrada. Tu lei on a ona poput labuda u ase poslednje jo pesmu zapeva i pade ovde milosnica njegova, a meni zain mojoj gozbi osvetnoj. HOR Prva strofa Ah, da mi sudba osvane brzo, poslednji as mi da bezbolan bude, vean mi sanak da sudba donese! Najodaniji pade mi uvar, mnoge zbog ene on podnese muke, opet od ene mora da strada, glavu da gubi. Avaj, avaj, o Helena, kobno ime! Ta ti jedna mnoge due u smrt posla! Ti pod Trojom mnoge due uniti nam! Silnom krvlju to se isprat ne da vean peat ti udari sebi; svome domu ti bi svaa teka, muu svome alost neodolna. KLITEMESTRA Sudbu smrti nemoj prizivati a ni srce gnevom nadimati, ni Helenu nemoj proklinjati, to je svoga napustila mua i danajske mnoge smakla due, neisceljiv jad nam zadala! HOR Prva antistrofa Demone, na dva to nasre dvora, na sbj na Tantalov napada sada enama dvema to na tebe lie, njima ti vlada, i srce me boli! Eto, nad leem, vidim te, stoji i kao gavran grake i peva svirepu himnu! Avaj, avaj o Helena, kobno ime! Ta ti jedna mnoge due u smrt posla! Ti pod Trojom mnoge due uniti nam! Silnom krvlju to se isprat ne da vean peat ti udari sebi; svome domu ti bi svaa teka, muu svome alost neodolna. KLITEMESTRA to si reko, sad si ispravio, ove kue staru zove kletvu, krvi edna ona krvcu lie, jer na telu roda opet rastu iri novi iz sokova kletih, rana stara dok je svea jo. HOR Druga strofa Demona silnog spominje, preteku kletvu kolena. Grozna li, avaj, spomena, edan je greha veito. Sve ti to Dive udesi, sve su to dela njegova. Ita li biva bez Diva?

Nije l' to delo boije? Avaj, avaj! Avaj, avaj! Kako da te oplakujem, care, care! Srce moje tebi verno ta da kae? U paukovoj lei mrei, moj junae! Greno tebe umorie, te izdie! Lele meni, sramotna li odra tvoga! Dvoseklica sekira te udarila! LJuba tvoja muki tebe pogubila! KLITEMESTRA Ovo delo kae da je moje. Da me nisi zvao enom Agamemnonovom! Stari kivni usta osvetnie, demon grozne Atrejeve gozbe, stvorio se enom tog mrtvaca; nenu decu da bi pokajao, pogubi ti ovoga junaka. HOR Druga antistrofa Da si ubistvo skrivila niko porei ne moe! Grehovi starih njegovih sluge su duhu osvetnom. Rekama krvi srodnike Arej ti crni nasre; kuda on krokom pokroi odmazda decu gutae. Avaj, avaj! Avaj, avaj! Kako da te oplakujem, care, care! Srce moje tebi verno ta da kae? U paukovoj lei mrei, moj junae! Greno tebe umorie, te izdie! Lele meni, sramotna li odra tvoga! Dvoseklica sekira te udarila! LJuba tvoja muki tebe pogubila! KLITEMESTRA (Ja ne mislim da je smrt mu sramna.) Zar on sam se o dom ne ogrei i muku smrt svojim grehom u kuu unese? Cvet moj nikli, Ifigeniju mi, veni pla moj, on je pogazio. Kaznu trpi prema delu svome! Nek u Hadu ne hvali se jadom, to je sejo, to je i poeo. HOR Trea strofa Pameti nemam, ne znam vetinu leka da naem nevolji ovoj. Kako da krenem kad kua se rui? Strah me oluje, krvave kie; odnee dvor nam! Kaplja ve pade. Ponovo Pravda za nove grehe na drugom brusu ma svoj ve otri. Avaj, avaj! Zato pre me ti ne pokri, zemljo, zemljo, dok jo kadu ovde na tlu ne primetih, grob srebrni, gde on lei, kuku! lele! Ko e njega da sahrani, jaoh meni,

ko e njega da oplae, lele meni! Zar e moi, zar e smeti, nevernice, i da plae, kuka nad njim pri sahrani? Zar e moi kad ga ubi, mua svoga, za junatvo izrei mu ljubav runu? Na tvom grobu ko e sada, moj junae, gorke suze prolivati, diko moja, ko e rukom ruho svoje raskidati, vernim srcem ko e tebe uzdisati? KLITEMESTRA Nije tvoje da se za to stara. Moje, moje ubile ga ruke, moje ruke i sahranie ga. Pla njegovih nee ga pratiti. Nego erka Ifigenija mi, kako treba, doekae oca, pohitae jadikovcu unu, ocu svome ususret e poi, zagrlie i poljubie ga! HOR Trea antistrofa Poruga tu se porugom vraa. Teko je u tom sudija biti. Ko gaa pada, plaa ubica. Tako e biti dokle je Diva: ko skrivi strada, takav je zakon. Prokleto seme ko e da zatre? Za greh je cela vezana loza. Avaj, avaj! Zato pre me ti ne pokri, zemljo, zemljo, dok jo kadu ovde na tlu ne primetih, grob srebrni, gde on lei, kuku! lele! Ko e njega da sahrani, jaoh meni, ko e njega da oplae, lele meni! Zar e moi, zar e smeti, nevernice, i da plae, kuka nad njim pri sahrani? Zar e moi kad ga ubi, mua svoga, za junatvo izrei mu ljubav runu? Na tvom grobu ko e sada, moj junae, gorke suze prolivati, diko moja, ko e rukom ruho svoje raskidati vernim srcem ko e tebe uzdisati? KLITEMESTRA to ti ree po istini ree. A ja sama hou to da reim i s demonom kue Plistenia mir da sklopim: ovo greno delo, ma i teko bilo, neka prosti i odavde drugom rodu ide da ga kolje i smru zatire! Od svega deli mi je dosta ispod krova tek da mogu prognat besna klanja, uzajamne krvi! (Dolazi Egist s oruanim pratiocima.) ETVRTA POJAVA Klitemestra, Egist, Hor. EGIST

O draga svetlosti, o dane odmazde! Sad mogu rei, osvetnici bogovi da s neba gledaju zemaljska nedela; jer ovek taj u tkanini Erinija na moju radost, vidim mrtav lei tu, okajava zloinstva ruke oeve. Ta Atrej, car negdanji, otac ovoga, Tijesta, oca moga jasno rei u a brata svog, u svai oko prestola, iz otadbine i iz dvora protera. Ko dobeglica svom se vrati ognjitu Tijesto bedni, nae zaklon pouzdan, da krvlju svojom oev trag ne poprska. Al' Atrej, grozni otac Agamemnonov, s veseljem, ali neiskreno, spremi ast mom ocu; tobo slavi pomirenja dan, a ponudi ga mesom dece njegove! Sa nogu i sa ruku prste odreza i sakri pod komade mesa ostalog. Moj otac nita ne sluti i okusi od jela, kui naoj vidi pogubna. Kad najzad kleto delo sazna, jauknu te pade nauznak i prosu zalogaj i stranu smrt zaeli Pelopiima; pa srui sto i kletvu ree pravednu: Nek Plistenova kua tako padne sva!" I zato, vidi, ovaj ovde pogibe. I ja sam s pravom to ubistvo spremao. Ta mene najmlaega s oca nesrenim on izgna, dete bejah, jo u povoju. Odrastoh ja, i Pravda kui vrati me. Jo izdaleka vrebah toga oveka, i moje ruke svu mu mreu spletoe! Pa sad mi srcu lako, mogu i da mrem kad videh ovog da je Pravda skleptala. HOROVOA Egiste, gordost posle greha ne volim. Ti kae da si cara svesno smakao i sam ti ovu bednu smrt mu zasnovo. A ja ti kaem: kletvi nee izbei, i narod tebe, znaj to, kamenovae. EGIST Zar tako ti odozdo, s klupe veslarske da zbori meni koji brodom upravljam? Ta uvidee da je teko uenje kad ostari i kad ti treba pameti. Al' teka glad i tamnica i starcima lekari znaju biti, vrai odlini. Zar ne vidite to a oi imate? Ne otimaj se biu, gorko plakae. HOROVOA Ti, babo, kod kue si eko ratnike, junaku ovom brani odar kaljao i skovo propast ovom dinom vojvodi! EGIST Jo i te rei izvor suza bie ti. Ko izvraeni Orfej ini mi se sad. on slatkom pesmom svaku stvar je kretao, a ludi lave tvoj podjarie mi gnev. Al' tamnica e tebe pripitomiti.

HOROVOA Pa ti da meni vladar bude argivski, a kad mu sudbu skova, gde ti srce bi da svojom rukom sam to delo izvri? EGIST To nadmudrivanje to lii enama. Podozriv bejah ja ko davni dumanin. Gospodar dvora sad sam ja i umeu da vladam gradom: ko mi se ne pokori, u jaram u ga; konja goni zob za povodnika neu, ali teka glad i tamna staja divlju ud mu smekae. HOROVOA to srcem straivim junaka ovoga ti sam ne smae, no ga ena pogubi, rug zemlji nam i bogovima domaim? Al' Orest ako sunce negde gleda jo pa dade l' bog da sreno amo vrati se, i vama dvoma straan bie sudija! EGIST Kad ti tako zbori, tako radi, znae brzo sad! Pazi, draga vojsko moja, delu ve je stigo as! (Pratnja mu se porea i uperi koplja.) HOROVOA Pazite, na balak ruke svaki, za boj sprem'te se! EGIST I moj ma je za boj spreman, smrti ja se ne plaim! (Stane pred etu.) HOROVOA Dobro ree, mreti hoe: bojna srea sudie. KLITEMESTRA (stavi izmeu jednih i druth) Nikako, moj dragi muu, novo zlo ne inimo! Jo i ovaj usev eti muna etva bila bi. Jada toga dosta ve. Ne prolevajmo novu krv! Kren'te, asni starci, svaki svome domu suenom, dok jo niste u zlo pali. S delom se pomirimo. Dosta li je bilo muka naih, pozdravimo ih, teka srdnja demonova sve nas teko udari. Tako ena svetuje vas, mari l' ko da poslua. EGIST (odstupajui) Oni mene zar da rue drskim svojim jezikom, takve rei prosipaju izazivajui kob, mudru miso gube i vladaru svom se rugaju? HOROVOA Ri klanjati se to Argivca nije dostojno. EGIST Ali dan e doi ve i s njime moja osveta! HOROVOA Nikad, ako povratak Orestu demon dosudi! EGIST Znadem ja to: izgnanici hrane sebe nadama. HOROVOA Teraj samo, debljaj, osramouj pravdu moe sad! EGIST Ali znaj mi: gorko platie mi za svoj nerazum. HOROVOA Hrabro se epuri kao peto pored kokoke! KLITEMESTRA

ta te briga za taj njihov lave ludi! Ja i ti u tom dvoru lepo vladaemo. Sad je naa vlast! (Egist i Klitemestra idu u dvor, a hor u grad.) DRUGI DEO ORESTIJE Pokajnice LICA OREST, sin Agamemnonov PILAD, prijatelj njegov HOR zarobljenica ELEKTRA, erka Agamemnonova SLUGA KLITEMESTRA, mati Orestova DADILJA EGIST, Klitemestrin ljubavnik Pratnja Klitemestrina, graani. Pozadina pozornice predstavlja dvor Atrejia u Argu; sa strane nahodi se grob Agamemnonov. (PRVI IN) PRVA POJAVA Orest, Pilad. (Ores, u iunikom ruhu, s maem o boku, soji iored groba. Pilad, stariji mladi od Oresta, slino odeoen, stoji do nje sa doa koplja u ruci.) OREST Podzemni Hermo, strao vlasti oeve, pomozi me i spas mi budi, molim te! U ovaj stigoh kraj, svom domu vraam se Kraj groba ovog diem roditelju glas da uje, da me saslua - - Inahu svome jedan srezah uvojak sa glave mladike, a drugi ocu prinosim. (Stavlja na grob uvojak.) Kad pade, ja ti, oe, smrt ne oplakah, ne lomih ruku kad te sahranjivahu. (Primeuje povorku koja se sa suprotne strane pribliuje pozornici, ali je gledaocijo ne vide.) Gle, ta to vidim? Kakva enska povorka u crnim platevima ide ovamo? ta znai to? Da l' slutim kakvu nesreu? Zar nova alost nau kuu sustie? Il' bolje da li slutim: sad levanicu mom ocu za ispokoj due prinose? Zacelo tako. Ta i sestru Elektru po tekoj tuzi, ini mi se, poznajem. O Dive, daj mi oca svog da pokajem, pomonik budi u mom inu osvetnom. Uklonimo se brzo s puta Pilade, da jasno doznam kuda idu ene te! (Orest i Pilad otidu. Dolazi Elektra, starija no Orest, odrezane kose, u crnu ruhu, bez ikakva znaka koji bi ukazivao na njen plemiki poloaj. Kao ona, odevene su i ene, robinje, koje s njome idu. Neke od njih nose vreve s levanicom, a druge se biju u grudi, kao to to zahteva ritual.)

DRUGA POJAVA Hor, Elektra. ULAZNA PESMA HOR Prva strofa Levanicu na grob nosim, busanje je s plaem prati. Crven obraz nokti su mi izbrazdali, iarali. Al' se plaem vazda hranim, laneno mi ve se ruho od bolova rasparalo, na grudma mi dronjci vise, zbog nesree busaju se plate svoje poderasmo. Prva antistrofa I Feb, straan vra i jasan u tom domu, gnevom diu' u ponono doba, za sna, zbog uasa krikom kriknu, u gospinu grunuv sobu. I tumai boga puni san ovako tolkovae: pod zemljom se pokojnici strahovito ljute, bune, gnev podiu na ubice. Druga strofa Takvu milost neprijatnu, lek zlu tome, majko zemljo, iziskuje, pa me amo bogu mrska alje ena. Al' se bojim da to reknem. Otkud leka kad krv na tle pade? Zle li kobi na ognjitu! O propasti kue ove! Svetlost dvoru ugasi se, pokrila ga tama strana domaina kad izgubi. Druga antistrofa Puk je nekad bez gunanja svoga sluo vladaoca, svim ga srcem potovao. Sve to proe. Takve sree strah je nekog, bila ona ko bog il' jo neto vie ljudma. Udar pravde brzo obdan spazi krivce oigledne; a sumraku povere l' se, to s vremenom jad ih eka; a no crna uva neke. Trea strofa Majka zemlja gde krvi okusi,

tu odmazda neodolno raste. Muka to je greno delo stvara krivca samo zavarava, dokle najzad ir greha ne pukne. Trea antistrofa Krivca nee ni stan devojaki zakloniti; sa svih strana vode da se sliju u jedno korito, zalud, ni ta voda nee moi krv oprati s ubiine ruke! Epoda A ja ipak (bozi me na silu preselie, s ognjita oinskog u ropstvo me oni odvukoe) preko srca moram ko robinja da i dobro i zlo svako hvalim, gorku mrnju obuzdavajui. Lice svoje haljinom zastirem, ovlakujem udes gospodarov, tajna alost sledila mi srce. PRVA EPISODIJA (DRUGI IN) PRVA POJAVA Hor, Elektra. ELEKTRA O robinje, vi poslenice po kui, kad s ovom litijom ko pratnja idete, pomozite mi jo i svojim savetom! Kad ovu rtvu na grob linem za duu, svom ocu s kakvom reju, s kakvom molitvom da obratim se? Da l' da kaem: nosim to od svoje majke, mile ene muu milome? Ja nemam snage, ne znam ta bih kazala ovakvu rtvu liju' na grob ocu svom. Il', kao mnogi, reknem ovu molitvu: nek onima to ukras ovaj alju mu zlo za zlo vrati, poklon prema poklonu? Il' utke, runo, ko to otac pogibe, levanicu da ovu u prah izlijem, za lea potom bacim vr i otidem, ko neko vodu kada splakne sudove? Pomozite mi, drage, u tom bespuu! Ta sve nas ovde mrnja vee jednaka. Zbog straha kakva nita kriti nemojte! Ta svakog, bio slobodan il' iveo u ropstvu, eka ono to je sueno. Posavetuj me ako neto bolje zna! HOROVOA Grob oca tvoga potujem ko rtvenik, i zato, kad ve eli, savet iskren uj. ELEKTRA Govori ko to grobu potu odaje! HOROVOA Dok lije, moli blagoslov za odane!

ELEKTRA Pa koga da od naih sada pominjem? HOROVOA Ta sebe, svakoga ko mrzi Egista. ELEKTRA Zar za se tek i za vas da se pomolim? HOROVOA Uini sama to te srce svetuje! ELEKTRA A koga jo da s drutvom naim spomenem? HOROVOA Daleko ivi Orest, al' spomeni ga! ELEKTRA Ta valja ti, ba pametno me poui. HOROVOA Spomenuv one to ubistvo skrivie ELEKTRA A kako? Neveta sam; ti me savetuj! HOROVOA Nek neko njima doe, bog il' smrtan stvor ELEKTRA Ko sudija, da kaem, ili osvetnik? HOROVOA Iskai prosto: krvlju krv da osveti. ELEKTRA A primaju li bozi takvu molitvu? HOROVOA Zar ne zna: dumaninu zlo se vraa zlom? ELEKTRA Ti, posrednie izme' bogova i pokojnih, pomozi, noni Hermo, budi glasnik moj, da molitve mi uju donji bogovi, svedoci gnevni pogibije oeve, i s njima sama Zemlja, koja raa sve i klicu od svog ploda prima ponovo! I ovu svetu vodu na grob lijui ja zovem oca: Na mene se saali i na Oresta dragog! Za dom vei brod, jer sad se potucamo kao prodani od majke svoje: ona sebi Egista za mua uze, on te s njome pogubi! I ja sam kao robinja, a Orest moj s imanja prognan, dok se oni raspusno naslauju i troe tvoje muke plod. U dobar as da Orest ovde osvane, to molim te, i ti me, oe, uslii! A meni samoj srce daj estitije no majino i ruku daj mi istiju! To za nas molim, a za svoje dumane da skoro tvoj im, oe, stigne osvetnik i one pogubi to tebe ubie. To upleem u svoju lepu molitvu i molim da ih kletva moja sustigne. A nama alji blagoslov sa bozima, sa Zemljom i sa Pravdom pobedonosnom!" Sa eljom takvom ovu rtvu izlivam, i vi je, kako treba, plaem kitite i pokojniku tome pean pevajte! (Elektra stane pored groba i lije rtvu.) HOR

Grozne suze lijte sada na grob svome gospodaru, njegov grob nam posta zaklon u radosti i u bolu. uj nas, uj nas, diko naa, kroz mrak to ti duu krije! Avaj meni! Avaj meni! Da kopljanik doe junak i dom spase, i ko Arej skitske strele zapinjao il' se bio prsimice! ELEKTRA (uspravljajui se) Grob ocu prelih, zemlja rtvu popi ve. (Primeti na grobu pramen kose Orestov.) Al' evo nove brige! ujte me i svetujte! HOROVOA Govori samo! Srce od stra dre mi. ELEKTRA Na grobu, gle, ja naoh ovaj uvojak. HOROVOA Od koga? Od mukarca ili devojke? ELEKTRA Tu tajnu moe svako lako otkriti. HOROVOA Od mlae rado objanjenje primiu. ELEKTRA Do mene ko bi drugi ovo odrezo? HOROVOA Ta drugi to bi mogli svi su dumani. ELEKTRA Al' opet vrlo lii kad ga pogleda. HOROVOA Na iju kosu? To ja elim uti sad. ELEKTRA Na moju sasvim lii kad ga pogleda. HOROVOA Da nije ovo tajni poklon Orestov? ELEKTRA Zacelo. Lii ba na kosu njegovu. HOROVOA Al' kako smede on da ovde osvane? ELEKTRA Ko milost posla ocu svoje kose pram. HOROVOA Odranjae mi nove suze tvoja re u ovu zemlju nee l' nogom kroiti. ELEKTRA I meni srce zaljulja se od bola, i ko da strela prodorna ga probode: iz oiju mi tople suze poleu, i nemam snage njihov tok da ustavim kad ovaj spazih pram. Za koga inae da pomislim da ovde stavi kosu tu? Al' ne odreza pram ni ona krvnica, da mati moja, to se prema porodu pokazala ko gruba huda maeha. Al' kako ja da pouzdano ustvrdim da ukras taj na grobu ovde ostavi moj Orest predragi, al' nada laska mi.

Avaj! Ko glasik ovaj pram da milo prozbori, da dvoumicom srce svoje ne muim, no jasno znadem ili da ga odbacim sa glave mrske ako amo dopade, al' ako bratov je, da sa mnom narie, za ukras grobu tom i u ast ocu mom! Al' pozvaemo bogove, jer znaju sve u kakvoj buri ko brodari lutamo. No ako nam je sudba da se spasemo, iz sitna semena izrae velik dub. (Vraa uvojak na grob i primeti stope.) Gle, stope ovde! To je drugo znamenje. Ti tragovi na moja lie stopala. Te pete i te crte kao merene poklapaju se u svem s mojim stopama. Al' dva oveka ovde ostavie trag sam vlasnik pramena i njegov saputnik. Ah, muka mi je, nestaje mi razuma! (Ores i Pilad izlaze iz svoga zaklona. Elektra ih tek sad primeuje; uplai se kad ugleda strana lica i za jedan korak ustukne.) DRUGA POJAVA Orest, Pilad, Elektra, Hor. OREST Zahvaljuj, bogovi ti molbu sluaju, i moli da se i sve drugo ispuni! ELEKTRA A ta mi sada boja milost podari? OREST Pred oima ti to si davno elela. ELEKTRA Zar zna oveka koga sam dozivala? OREST Znam: za Orestom esto ezne, uzdie. ELEKTRA Po emu mi se ispunila molitva? OREST Ta ja sam to! Ne trai nikog milijeg! ELEKTRA Zar meni, strane, plete neku prevaru? OREST I protiv sebe onda pletem varku sam. ELEKTRA Al' jadu mome hoe da se podsmeva. OREST I svom se jadu rugam, smejem li se tvom. ELEKTRA Ti Orest? U tvom liku da ga pozdravim? OREST Ne poznaje me, a sam stojim pred tobom! A ba kad vide bratske kose uvojak i kad si mojih stopa trag posmatrala, ti okrilati misle' moj da gleda lik. Osmotri mesto gde pram ovaj odrezah: sve poklapa se! Tvojoj kosi slian je. A vidi i ogrta, tvoje ruke rad! Ba tvoja igla zverinjem ga ukrasi.

(Elektra ga zagrli.) Obuzdaj svoju radost i saberi se, jer znaj da na nas mrze nai najblii. ELEKTRA O slatka brigo domu oca svojega, ti nado suzna, mladice spasonosna, za borbu krepak oev dom obnovie. Ti slatko oko, ja te etvorostruko zavoleh: odsad moram da te pozdravljam ko oca svog, na majku s pravom omrznuh, i zato i ko majka ti mi osvanu, i sestra si mi mesto sestre zaklane, a veran brat mi bi, moj sjaj i moja ast. Al' samo Snaga da ti sada pomogne, i Pravda i Div trei, od svih najvei! OREST 0 Dive, Dive, budi svedok svemu tom! Gle porod to bez orla starog ostade! Ovijen kolutima guje ljutice on duu ispusti. A ptie sirotne glad ljuta mori, jer jo snage nemaju da, ko i otac, gnezdu lovak donose. I mene sad i ovu, mislim Elektru, ti moe videti gde, oca lieni, bez doma svoga ostadosmo oboje. A uniti li decu ovu, recu svom, to obilnim te potovae rtvama, dar takav koja e ti ruka davati? Jer, orlu ako zatre ptie, ne moe oveku pouzdana slati znamenja, a osui l' se staro stablo, nee ti o praznicima stovolovke plamteti. Pomozi! Kuu to se sroza tbliko iz razvalina lakom rukom podigni! HOROVOA O deco, spase oinskoga ognjita, umuknite nam da vas kogod ne uje, i jezik brbljav o svem da ne izvesti vladare nae! Da ih jednom vidim ja na lomai na borovoj gde izdiu! OREST Da krenem u opasnost, to mi naredi Apolon silni, on me nee izdati! Neprestano me zove, svagda preti mi olujom bede vrela ledi mi se krv, ubice ako oeve ne napadnem te istim, kae, nainom ne pogubim i, ko bik besan, merom istom odmerim. Sam inae ivotom svojim platiu, satrven mnotvom nevolja strahovitih. Jer, veli, ako pokojnike uvredi, gnev njihov srodnicima raa bolesti: po svemu telu guba se izasipa, lepotu staru ljutim zubom razjeda, te meso sve u bele kraste pretvara. I druge ree eriniske napade iz krvi oeve to na me ustaju. U tami budan jasno slike gledau. Jer kome rod u grobu trai odmazdu, neprestano ga budi strela potajna,

i plai besnilo i prazni noni strah, a narod udarcima bia gvozdenog osramoeno telo tera iz grada. Pa takav jadnik ne sme s prijateljima ni pinuti ni rtvu s njima izliti, od rtve goni ga nevidljiv oev gnev, i niko ne prima ga, klone ga se svi, dok najzad od svih prezren, sam, inokosan, sav jadan, ama kost i koa, ne umre. Ja takvim moram verovati reima i, ma i ne verovo, in izvriti! U jedno mi se mnoge elje slivaju: re boija, za ocem alost velika, i jo neimatina, teka oskudnost, i elja da mi narod, to se junatvom nada sve proslavi kad Troju razori, ovako dvema enama ne robuje. Ta ena on je. Nije l', znae uskoro. TUALJKA UVOD HOROVOA Mone Mere, po Divovoj volji uinite da se stvar izvri, tako da se pravda zadovolji! Gdeno jezik grdnu re isturi, grdnom reju nek se jezik sveti", tako Pravda vie i dug trai. Za ubistvo ubistvom uzvrati! Ko uradi krivo, neka pati!" Re prastara tako nareuje. PRVI DEO OREST Prva strofa O moj oe zlosrenie, koja molba, koja rtva izdaleka moe tebi do tvog odra sreno stii? Svetlost i mrak mea deli. Al' tualjka naa glasia zadovoljstvo jeste pravo za Atride, pretke nae. HOR Prva strofa Sinko, duu pokojniku nezasitno drelo plama nikad nee progutati, on i posle gnevom plamti. Smrtno ranjen kad uzdie, osvetnik se pojavljuje. Ubijeni roditelji i u pepo kad se stvore, udno trae pokajanje. ELEKTRA Prva antistrofa Oe, uj i moje albe, pouj i moj vapaj suzni! Dvoje dece sad na grobu tubalicu pevaju ti.

Grob ti, evo, doekao pribeglice i begunce. Gde je radost? Gde zla nema? Nije l' beda neodolna? HOROVOA Sistem Ali opet bog e, ako hoe, probuditi pesme radosnije. Mesto ovih zapevaka tunih carskim dvorom orie se pean i kap svea lie se u au. OREST Druga strofa Da te, oe, pod Ilijem Likijanac koji kopljem udario, pogubio, kua bi ti slavom sjala, tvojoj deci ceo svet bi svaku potu iskazivo. Grob visoko strao bi preko mora na obali, i nama bi lake bilo. HOR Prva antistrofa Drag je dragim drugovima tono slavno izginue; sad pod zemljom sjajan sija kraj vladara divan vladar; najmoniji vladaoci do sebe ga postavie. Car je bio za ivota; svoj zadatak vrio je monim ezlom vladalakim. ELEKTRA Druga antistrofa Ne to, oe, da si pao pod bedemima trojanskim! Da te koplje s drugom vojskom kraj Skamandra u grob srui! No krvnici tvoji da su smru takvom izginuli! Za njihovu teku sudbu izdaleka ko bi pito, muka ovih ne bi imo! HOROVOA Re ta, dete, skuplja je od zlata. Sve te elje od sveg blaga vee samo puste elje ostae ti. Al' se uje: dvostruk bi fijue, pod zemljom su nai pomonici, a krv prlja vladarima ruke ta se moe, ta se gore od njih moe, deco, vama dogoditi? OREST Trea strofa Rei tvoje kao strela kroz uho mi proletee Dive, Dive, dockan ozdo posla duha osvetnika na krvniku, drsku ruku,

da pokoja otac nae. HOR Druga strofa Da mi je to doekati da radosnim kliknem klikom nad krvnikom ubijenim, i krvnicom pogubljenom! ta da tajim, da oduke srcu ne dam? Ko jak vetar oko prove, u srcu mi gnev i mrnja vitlaju se. ELEKTRA Trea antistrofa Kad e Dive svemogui svoju ruku na njih dii i glavu im raskoliti? Zemlja da bi odahnula! Pravdu traim za nepravdu ujte sile podzemaljske! HOROVOA Antisistem Svaka kaplja krvi prolivene po zakonu trai krvcu novu. Izdisanje Erinije budi, te zbog davno vee ubijenih starom jadu one nov dodaju. OREST stvrta strofa Sile mraka, gde ste? Tu su mone kletve ubijenih, poslednji smo mi Atridi, izgnanici nesrenici! Kuda, Dive, da krenemo? HOR Druga antistrofa Srce milo zadre mi pla i vapaj kad ti ujem. Gasi mi se nada svaka, na srce mi tama pada, re alosnu kad ti sluam. Al' kad tebe jaka gledam, nada alost rastera mi vedro gledam u budunost! ELEKTRA stvrta antistrofa ta da kaem? Bol to mati zada mi ga otrpeu, a za drugo leka nema. Vuje besne imam udi od mahnite svoje majke. DRUGI DEO HOR Prva strofa Ja udarih u lelek persijski ko kisiska strasna pokajnica, pa se busah u glavu i grudi, za udarcem udarac padae, ozdo, ozgo, jadna moja glava

od udara silnih sva mi bui. ELEKTRA Lele, majko kivna, drska, ko dumana, bez graana, bez jauka i aljenja, kako smede da sahrani vladaoca i svog mua! OREST Druga strofa Svu sramotu ree, avaj! to nam oca unakazi platie nam, bog to eli, a i moja eli ruka. Ma pogino kad je smaknem! HOR Druga antistrofa Ona, da zna, nagrdi ga, nagrdi ga i sahrani. Tvom ivotu elela je straan udes da pripremi. Tako oca unakazi. ELEKTRA Prva antistrofa Kob oevu znade, ja daleko odbaena bejah i prezrena. Kao ljut pas reah zatvorena, pla mi bee blii no smejanje. Tajno plakah, grozne suze ronih. Sve to u sad u srce zapii! HOR Sve razmisli i kroz ui na dno srca re usadi! Tako, eto, stvari stoje. Drugo udi sam da kua. Hrabra srca u boj idi! TREI DEO Strofa OREST Ja zovem te: pomozi, oe, svojima. ELEKTRA Tvom pozivu se plau ja pridruujem. HOR I naa eta isto tako postupa. svi Pojavi se, pomozi nam! Priteci protiv dumana! Antistrofa OREST S Arejem Arej, s Pravdom Pravda bie boj. ELEKTRA O bozi vinji, pravedno presudite! HOR Sva zadrem kad takvu ujem molitvu. svi Sudbina eka davno ve, na molbu nam osvanula! (Orest s Elektrom koraa na grob. Hor ih okrui, i svi pevaju.)

ETVRTI DEO HOR Strofa Avaj, muko nasleena! 0 krvava rano greha, za pevanje nestvorena! Avaj, brige nesnoljive! Avaj, muko neprestana! Antistrofa Za gnojavu teku ranu melem kui dae samo naslednik joj, a ne stranac, ljutim maem krvavijem. Donjim pevam bogovima. ZAVRETAK TUALJKE HOROVOA Vi blaeni donji bozi, ujte molbu i za pobedu deci pomo poaljite! OREST (kleei na grobu i opirui se rukom o zemlju) Ti umre, oe, kako caru ne lii, al' kad te molim, daj mi svoje kue vlast! ELEKTRA (kao Orest) I ja te, oe, molim: doi u pomo da smaknem Egista, pa da se udomim! OREST Prinosie ti narod rtve sveane, a inae ti nee potu odati na zadunice mirisne i bogate. ELEKTRA O svadbi svojoj i ja od svog nasledstva iz doma oinskoga rtvu liu ti i od svih najpre tebi okitiu grob. OREST O zemljo, oca polji mi da vidi boj! ELEKTRA Persefaso, za pobedu nam snage daj! OREST I kupala gde pade, oe, seti se! ELEKTRA I one mree, neuvene prevare! OREST U nekovane bacie te okove! ELEKTRA I runo tkanom pritisnue koprenom! OREST Sramote takve, oe, zar te ne bude? ELEKTRA Zar deci svoju milu glavu ne die? OREST Poalji pravdu kao pomo svojima, il' daj da i mi latimo se prevare, pretuen ako opet eli pobedu! ELEKTRA (ustajui)

I ovaj uj mi, oe, vapaj poslednji: gle, tvoji ptii na tvoj grob se spustili, na enski i na muki saali se pla! OREST (ustajui) I ne iskopaj seme Pelopovia! Jer tako i po smrti svojoj ivee. ELEKTRA Ta deca pokojniku spomen uvaju, ko pluto to na valu mreu povlai i na dnu morskom njenoj prei uva trag. OREST uj vapaj na, za tebe ovo plaemo. Sam sebe spae, poslua li nau re. (Oboje silaze s groba.) HOROVOA Ve dugo nariete, al' ne korim vas. Neoaljenu grobu ast uiniste. Al' drugo, kad si srcem na in pregao, izvruj ve i sreu sada ogledaj! OREST Pa hou. Nee s puta zai pitanje zbog ega posla rtvu tu livenicu? to tako dockan vida neizvidni jad? Mrtvacu, kome do tog nije, zato sad ne mogu shvatit' alje bedno pozdravlje, jer ti su dari manji nego njezin greh. Da za kap krvi neko ceo dade mal, badava sav mu napor. Tako stoji stvar. A znade li, to kai meni za volju! HOROVOA Znam, sinko! Bejah prisutna. Zloinku tu sni, strane none uplaie utvare, i zato posla rtvu tu livenicu. OREST Da l' tano i to znate ta je sanjala? HOROVOA Da zmaja rodi, sama to je priala. OREST Pa kakav bi svretak? ta je svemu kraj? HOROVOA U pelene ga povila ko napre. OREST A kakve hrane mlada zverka eljna bi? HOROVOA San usnila gde sama ga podojila. OREST A kako da joj neman grudi ne rani? HOROVOA Mlaz guste krvi s mlekom zver joj izvue. OREST Ta avet ne doe joj u san uzalud. HOROVOA Iza sna prenu se i vrisnu zbunjena. I mnogi lu, u noi to se utuli, u domu radi gospe sinu ponovo. I ona odmah posla na grob rtvu tu sve misle': jadima e ustuk biti jak. OREST Ja molim zemlju ovu, raku oevu,

da meni njena ispuni se priina. Po tolkovanju mom podudara se sve. Ta doe l' zmaj iz iste utrobe ko ja, i u mbme savijae l' se povoju, i sisae li dojku, moju hranilju, i s mlazom krvi smea l' mleko majino, a ona prestravljena vrisnu od bola, to vai za nju. Ona zmaje podoji, i mora mreti na silu: a zmaj sam ja, i ja sam njen ubica, tako kae san. HOROVOA Ja biram tebe da mi snove tolkuje. Da bude tako! Jo nam samo savetuj ta svakoj druzi u taj poso pristaje. OREST Sve ukratko. Unutra, sestro, vrati se i moju molim te da krije nameru! Iz prevare junaka asna ubie, iz prevare e, kad ih mrea uhvati, i oni mreti, kako ree Loksija, Apolon gospod, svagda dosad pravi vra. Ko stranac udeen, u ruhu putnikom, na dvorska vrata s Piladom u krenuti, ko domu ovom da sam gost i ratni drug. A parnaskim govoriemo jezikom, i glas i govor bie pravi fokidski. Al' vratar moda nee rado vrata nam otvoriti, jer demon jadom bije dom. Pa ekaemo dok nas neki prolaznik pred vratima ne primeti i ne rekne: ta Egist s vrata goni pribeglicu tu? Da l' dobi izvetaj? Zar nije kod kue?" Na vrata ako preko praga koraim, i onoga na tronu naem oevu, il' on me odnekuda sretne, dobro znaj, im oko na me baci, smetne, u taj mah, jo pre no rekne: Otkuda, strane, ovde ti?" ve mrtav bie, maem hitrim uhvaen! I Erinija nee edna ostati, nepomeanu krvcu pie trei put. (Obraajui se Elektri.) Ti, sestro, dobro pazi na sve u kui, da naa tano izvri se namera! (Obraajui se horu.) A vas opominjem da jezik veete, gde treba uti, i u pravi zbori as! U svemu drugom neka onaj pripazi to amo posla me da maem bijem boj! (Orest i Pilad odu na levu stranu, a Elektra u dvor.) PRVA STAJAA PESMA HOR Prva strofa Mnoge zemlja hrani jade grozne, grdne grdosije; bezdan morski obiluje nemanima strahovitim. Iznad zemlje i pod nebom iz oblaka munja puca;

sve to leti u vazduhu, i po zemlji sve to gmie, o besnilu vetra pria. Prva antistrofa Ali ko bi ocrtao drsku smelost muke volje, ko li strasti enskog srca, ud ljubavnu, na sve spremnu, drugaricu bede ljudske? Raskine li vezu branu enska ljubav zloinaka, uasnije ona hara, no sve bure i sve zveri. Druga strofa Kogod nije lakomislen neka uje, neka znade Testijevu erku ljutu to usmrti svoga sina. Nesrenica poeg smisli: spali glavnju to joj sinu, kad se rodi i zacvile, usudnice namenile, da mu ivot s glavnjom tee od roenja do samrti. Druga antistrofa I ubicu mrzim Skilu kada ujem priu o njoj. Milom ocu skrati ivot a za volju dumaninu, dar Minojev zaslepi je kretska zlatna ogrlica. Zaspa Niso, zla ne slute', a iz kose nit besmrtnu iupa mu bestidnica, i Hermija odvede ga. Trea strofa Kad se kobnih setih udnja, zar taj mrski brak da krijem, to prokletstvo naeg dvora, enske pletke protiv borca, protiv borca ubojnika, to bi vojsci ast i slava? Da ognjite trpim hladno i ma enski kukaviki? Trea antistrofa Najvei je greh lemniski, na in kleti svet se gadi. I ve mnogi bruku nau kraj lemniskog stavi jada. Zbog zloinstva bogu mrska rod oveji potu gubi. Bog to mrzi svak prezire. ta ja s pravom tu ne rekoh? etvrta strofa

Ma otrljat krivce gaa, probija im srce greno, ubija ih rukom Pravde. Odbacie strah od Diva, i zakone odvrgoe boje, te svetinje nogom gaze. etvrta antistrofa Al' nakovanj Pravda biva, i ma kuje kova Usud, i sad, evo, kui vodi dete krvi davno prolivene. A pamtilja slavna Srda naposletku krivce kazni. (Dolaze Orest i Pilad u putnikom ruhu i kucaju u vrata.) DRUGA EPISODIJA (TREI IN) PRVA POJAVA Orest, Pilad, Hor. OREST Hej, mome! uj, u vrata kucam ja! Da l' uje ko? Hej, mome, opet zovem te. Ve zovem trei put da neko otvori, Egistov dvor doekuje li strance jo! VRATAR (otvara vrata) Izvoli, ujem! Ko si, strane? Odakle? OREST Izvesti gospodare da sam stigao i da im vane nosim vesti. Pohitaj! I no na crnim atovima hita ve, i vreme je da konak putnik uhvati, da poe luci, gde e sidro spustiti. (Vratar odlazi.) Nek izie iz dvora neko nadlean, domaica, al' muko bie zgodnije. Jer tamna biva re kad stid je zastire. Mukarac sa mukarcem zbori slobodno i jasno, otvoreno miso kae svu. (Izlazi s Oratnjom Klitestra.) DRUGA POJAVA Orest, Pilad, Klitemestra, Hor. KLITEMESTRA Izjavite mi, gosti, treba li vam to! Ta sve je tu to ovom dvoru prilii; i toplo kupalo, i odar umornom za odmor, i jo panje puna posluga. A elite li saveta ozbiljnijeg, to stvar je muka, kazau mukarcima. OREST Dauljanin sam, gost iz zemlje Fokide. Zaputih poslom svojim u Arg, prtljag svoj

sam nose. Putem sretne neki neznanik neznanca mene Strofije iz Fokide, u razgovoru doznah to i upita kud idem, sam svoj kaza put i ree mi: O prijatelju, kad ve u Arg putuje, ko veran glasnik javi roditeljima da Orest preminu, ne smetni s uma to! Da l' ele oni da mu telo prenose, il' da u stranoj zemlji navek poiva donesi o tom roditeljska uputstva. Mladia poto oalismo sveano, sad prah mu krije krilo urne medene." To zamoli me, sad izvestih tebe ja. No ne znam da l' to srodnicima govorim al' ko me slua, taj sve pouzdano zna. KLITEMESTRA Vaj meni! Tvoja vest me sasvim uniti! O kue ove kletvo nesavladljiva, ti vreba ak i sreu dobro sakritu te izdaleka gaa strelom dostinom! Ti drage grabi meni tekoj jadnici! I Orest sada kanda vrlo srean bi, jer nogu oslobodi kala pogubnog al' mir i ove kue slatka uteha i san o burnom kliku sve to propade. OREST Ja rad bih da sam dobre vesti doneo domainima tako sjajnim, uglednim, i potom njihov gost i znanac postao. Jer ta je gostu drae od domaina? Al' savest mi je moja nareivala da kaem to vam Strofije poruuje, kad njemu prijatelju ve obeah to. KLITEMESTRA Ne, nee manje nai no to zaslui, i nee naoj kui manje biti drag. A ipak drugi s takvim glasom stigo bi. Al' gostu koji ceo putovae dan sad vreme je od umora da poine. (Obraa se jednom od slugu iz pratnje.) Povedi gosta sad u izbu gostinsku, a s n>im i pratioca, saputnika mu, nek onde trudna tela nau odmora! Izvruj to i pazi, odgovarae! (Orestu) A ja u gospodaru naem rei to. U krugu vernih prijatelja mi emo o ovoj dogovoriti se nesrei. (Kliemesra s pranjom ide na desna vraa u enske odaje, a sluga s Orestom i Piladom na srednja vrata.) TREA POJAVA Hor. HOROVOA Sad pregnite, mile druge! Kad ete pokazati mo molitve za Oresta?

HOR Sveta zemljo, sveta humko iznad rake gdeno lei car i voa mornarice, sad uslii, sad pomozi! Nek lukava Pita as je s njima krene, nek ih u boj prati Hermo, bog podzemlja, i pomogne mau njinu! (Dolazi stara dadilja Kilisa.) ETVRTA POJAVA Dadilja, Hor. HOROVOA Zacelo stranac glase crne donese, ta suznu vidim Orestovu dadilju. (Dadilji) Na vrata dvorska, Kiliso, kud zaputi? A alost nekupljena saputnik je tvoj. DADILJA Egistu gospa posla me da zovnem ga to bre neka doe stranci trae ga da muko 6d mukbga uje jasnije vest novu. Lice ona pravi alosno pred poslugom, al' krije smeh u oima, jer za nju cela stvar je sreno ispala, a za dom ovaj straan jad je poruka to putnici je razgovetno javie. Koliko li e biti rad i veseo tek on, kad re im uje! Jao! Jadna ja! Koliki su se stari jadi nesnosni na Atrejevu kuu izruivali i u srcu mi grdan bol zadavali, al' nikad jo ovakav ne bolovah bol! Ta druge jade strpljivo sam trpela, al' svog Oresta, due svoje slast i bol, pregoret neu, ja ga primih od majke, othranih; namuih se, nou s odra svog na svaki krik mu skoih zalud sve to sad! Ta ludo dete na ivine lii mi, pa razumno ga treba hranit kako ne? U pelenama dete ne zna kazati da l' glad ga mui, e il' druga potreba a deji stomak prava je samovolja. Pogaah ud mu, esto se i prevarih, i morala sam deje prati pelene, i dadilja i pralja beh u isti mah. Taj dvostruk poso ja sam nekad vrila, i ocu dizah Oresta i podigoh, a sada ujem jadna, mrtav Orest moj! oveku idem to nam osramoti dom i to e veso ovu prihvatiti rs. HOROVOA ta eli s kakvom opremom da stigne on? DADILJA ta pita? Kai jo jedared, jasnije! HOROVOA Sa svojom straom da l' ide ili sam?

DADILJA Nareuje da kopljanici prate ga. HOROVOA Ne, mrskom gospodaru ne poruuj to, nek sam on doe, na poverljiv razgovor. Izvesti ga to bre srca vesela! Ta uspeh esto nosi preutana re. DADILJA Poteno misli li kad naredi mi to? HOROVOA Dabome, uini li Dive jadu kraj. DADILJA A kako? Domu nade nesta Oresta. HOROVOA Ne, jo ne! To e rei samo gatar lo. DADILJA ta kae? Zna li bolje no to rekoh ja? HOROVOA Hajd' idi, javljaj, kako rekoh postupaj! A bog se brine gde mu briga prilii. DADILJA Ja idem ve i tvoju posluau re. to bolji uspeh neka dadu bogovi! (Dadilja otide.) PETA POJAVA Hor. DRUGA STAJAA PESMA HOR Prva strofa Dive, oe Olimpljana, uj molitvu moju sada, dobru sreu daj da vidim, daj pobedu dobroj stvari! Re izrekoh s pravom svaku, ti mu, Dive, budi uvar! Ah, ah, Dive, daj Orestu da savlada dumanina! Ti opasa njega snagom, dvostruku e i trostruku palit rtvu zahvalnicu! Prva antistrofa Dragog oca jadno drebe vue kola puna jada, daj trku mu pravu meru! Preko polja ovog sada neumorno neka leti sreno stigne svojoj meti! Ah, ah, Dive, daj Orestu da savlada dumanina! Ti opasa n>ega snagom, dvostruku e i trostruku palit rtvu zahvalnicu! Druga strofa

ujte i vi, bozi verni, to uvate dvorske izbe gde ss krije blago silno, krvcu starih zloinstava operite novom pravdom! Nek prestane staro klanje! A ti to u silnom grotlu na prestolu krasnom sedi, daj da dom taj glavu digne, da oima vidi dragim sjajnu svetlost u slobodi posle mrane, tamne noi. Druga antistrofa Pomozi mu, Majin sine, podaj snage pregaocu smelo delo da izvri. Zagonetna re je moja: obno oi pomrauje, a ni obdan nije vidan. A ti to u silnom grotlu na prestolu krasnom sedi, daj da dom taj glavu digne, da oima vidi dragim sjajnu svetlost u slobodi posle mrane, tamne noi. Trea strofa Odmah tada zvonku pesmu, zain igri, lek od straha, enski glasi zapevae; iz naih se nee grla naricanje razlegati. Srea gradu zasijae, a i meni eva zapevae, kletva drage ostavie. A tvom delu as kad svane, pa ti Sine!" ona vrisne, ti joj tada bez drhtanja vriskom Oe!" odgovori, i krv prolij bez krivice! Trea antistrofa Persejevo smelo srce nosi sada u grudima, i svojima ini ljubav to pod zemljom i na zemlji pokajanje oekuju! Svoj krvavi vri poso i ubistvom kazni one, to ti oca usmrtie! A tvom delu as kad svane, pa ti Sine!" ona vrisne, ti joj tada bez drhtanja vriskom Oe" odgovori, i krv prolij bez krivice! (Dolazi Egist.) TREA EPISODIJA (ETVRTI IN)

PRVA POJAVA Est, Hor. EGIST Ne dooh nezvan, glasnik doo po mene, a ujem da su stranci stigli nekakvi i novost nama nose ne ba prijatnu, smrt Orestovu. Za dom ovaj, ranjav jo od krvi ranije i bolom izmuen, i ovaj udar bie breme krvavo. Da l' treba to za ivu smatrat istinu? Il' samo rei enske to ih raa strah u vazduhu se viju te ih nestaje? ta znade o tom da mi jasno bude sve? HOROVOA Da, usmo, al' unutra sam ti pohitaj i strance pitaj! ta ti vredi moja re kad ovek moe sam da pita nekoga? EGIST To elim: stranca videti te pitati da l' bee prisutan kad umirae on, il' samo tamne glase u te govori. Mom otrom vidu nita nee sakriti. (Ode u dvor.) DRUGA POJAVA Hor. HOR ta da kaem, Dive? im da ponem da se bogu molim, da ga zovem? I reima najzad kako verno da izrazim svoja oseanja? Sada e se u grudima mukim iljak maa omastiti krvlju, i tako e il' udarom smrtnim zatrt kuu Agamemnonovu, il' slobodi palit oganj i ar i uzeti vladalako ezlo i vratiti sjaj sree predake. Takvu borbu sam e divni Orest ko nov takmac sa dva takmiara zametnuti. Neka stee pobedu! EGIST (iznutra) Ah, jao meni, jao! HOR ujete li? ujte! A ta je? Svri li se stvar? HOROVOA Uklonimo se; nek ne misle da smo mi ubistvu krive dok se podvig vri sad! Zavrila se borba, odluka je tu. (Hor se povue. Ve je no. Pozornica je nekoliko trenuaka prazna. Na srednja vrata istri sluga.)

TREA POJAVA Sluga, Hor. SLUGA Vaj meni! Jao, gospodara ubie! Vaj meni jo jedared! Viem trei put. Egista smakoe! (Kuca u vrata enskog stana.) to bre moete otvorite! I enskom stanu vrata sad odjazite! Tu treba snage mladake, al' ne za pomo ubijenu, ta e mu? Hej, hej! Svi gluvi, spavaju, ja viem uzalud. Al' gde je Klitemestra? ta li okleva? Sad vrat joj ini mi se dohvatie ma, kraj panja glava pae radi odmazde. (Izlazi Klitemestra.) ETVRTA POJAVA Sluga, Klitemestra, Hor. KLITEMESTRA A ta se dogodi? ta vie toliko? SLUGA Ah, iva kaem mrtvi sad ubijaju! KLITEMESTRA Vaj meni! Shvatih smiso te zagonetke. Na prevaru u ginut, ko to ubismo. Al' bre daj mi ubojitu sekiru, da znamo gde je poraz a gde pobeda! Tolike, eto, dopala sam nevolje! (Sluga ori u ensku odaju. Na glavna vra