Prof. dr Radomir FOLIĆ, dipl. inž građ.

Prof. dr Radoš Radivojević, dipl. soc.

ETIKA I PROFESIONALIZAM U GRADITELJSTVU

UVOD ZA DISKUSIJU ZA OKRUGLIM STOLOM1. Graditeljstvo i profesionalno etički paradoks

Graditeljstvo predstavlja jedinu delatnosti koja je postojala i kontinuirano se razvijala u svim epohama i svim civilizacijama. Pored graditeljstva, određeni razvojni kontinuitet je postojao u astronomiji i delimično u medicini i matematici. U svim ostalim delatnostima kratkotrajni periodi uspešnog razvoja praćeni su dugim periodima stagnacije i potpunog zaborava prethodno ostvarenih saznanja. Kontinuitet i uspešnost razvoja graditeljstva bili su uslovljeni društvenim značajem graduteljstva. Graditeljstvo je omogućavalo zadovoljenje osnovnih egzistencijalnih potreba ljudi, s jedne strane, a s druge strane, ono je predstavljalo materijalizaciju opšteg društvenog napretka pojedinih civilazacija i osnovu njihovog daljeg razvoja. Upravo zbog toga, ostaci graditeljskih objekata predstavljaju jedino svedočanstvo o postojanju mnogih davno nestalih civilizacija, ali ne samo o njihovom postojanju, već i o njihovoj moći i uspešnosti, kulturi i načinu života. Civilizacije se pamte prema onome što su ostvarile u oblasti graditeljstva i onome što su ostvarile u oblasti naučnog saznanja i kulture. Veliki društveni značaj graditeljstva, osobito za vladajuću klasu uslovio je da je ova delatnost bila relativno visoko cenjena u društvu. No visok ugled graditeljske delatnosti nije bio praćen i visokim ugledom graditelja. Stvaraoci u oblasti graditeljstva imali su u prošlosti viši ugled od ostalih tehničkih stvaraoca, jer su gradili objekte koji su služili zadovoljenju potreba vladajuće klase i pokazivanju njihove moći i bogatsva, ali ipak, njihov profesionalni ugled nije bio na nivou njihovog realnog doprinosa razvoju društva i zadovoljavanju opštih društvenih potreba. Gradili su graditelji velelepne palate, hramove, piramide, gradove, puteve, pa ipak, njihova imena nisu ostala zapisana na tim objektima. Svi ti sagrađeni objekti ne vezuju se za imena njihovih graditelja već za imena kraljeva, careva i drugih bogataša i moćnika koji su finasirali izgradnju tih objekata. Opisujući ovaj moralni pradoks, Bertolt Brect u svojoj pesmi Pitanja radnika-čitaoca kaže:

Ko je sagradio Tebu sa sedmoro vrata? U knjigama stoje imena kraljeva/ Jesu li kraljevi vukli kamene gromade? A Vavilon, razoren toliko puta/ Ko ga je ponovo podizao/ U kavim su kućama zlatne Lime stanovali graditelji? Kuda su one večeri kad bi završen Kineski zid pošli zidari? Veliki Rim pun je slavojuka. Ko ih je sazidao?

Izuzetak od ovog istorijsko profesionalnog etičkog paradoksa, predstavlja možda Imhotep, vrhovni graditelj piramida koji proglašen za božanstvo. No ipak, piramide nose imena kraljeva a ne Imhotepa.

2. Osobine modernih profesija

Za razliku od zanimanja, odnosno profesija u tradicionalnom društvu koja su se obavljala bez odgovarajućeg formalnog stručnog osposobljavanja i dovoljnog stručnog znanja, moderne profesije zahtevaju dug period učenja i studiranja i životnu posvećenost pozivu. Moderne profesije predstavljaju one profesije koje ljudi obavljaju na osnovu stručnog znanja kao svoj životni poziv. Osnovne karakteristike modernih profesija, po E. Grenvudu, su: a) profesionalna naučna teorija, b) stručni autoritet, c) institucionalizacija, d) etički kodeks i e) profesionalna kultura.

a) Profesionalno obavljanje delatnosti zahteva postojanje razvijenih sistematskih naučnih saznanja o toj delatnosti i oblasti kojoj pripada ta delatnost i veoma dobro poznavanje tih naučnih saznanja. b) Stručni autoritet profesije zasniva se na posedovanju posebnog ''ekspertnog'' znanja koje je nastalo usled primene teorijskog saznanja na rešavanje praktičnih problema u

1

određenoj delatnosti. Profesionalci predstavljaju eksperte, stručnjake koji primenom naučnog saznanja rešavaju praktične, konkretne probleme i na tome zasnivaju svoj stručni autoritet. c) Institucionalizacija znači da je ta profesionalna delatnost prihvaćena u društvu kao značajna i da su pravno regulisani preduslovi za obavljanje te delatnosti (diploma, praksa) i načini obavljanja te delatnosti, prava, autonomija, zaštita od amatera. d) Etički kodeks podrazumeva stvaranje profesionalne etike koja obavezuje sve članove te profesije na određeni način rada kako bi se kvalitetno obavljao posao i održao visok ugled profesije u društvu. e) Subkultura predstavlja poseban sistem vrednosti i normi ponašanja koji nastaje među članovima određene profesije na osnovu istih ciljeva, istog znanja i načina rada. Ljudi u toku obavljanja svoje profesije mogu da napreduju i da stiču različita zvanja koja ne treba mešati sa profesijom. Inženjer može u toku svoje karijere da u dužem periodu obavlja funkciju direktora, ali direktor je za njega zvanje (ili zanimanje) a ne profesija.

3. Osobine modernog graditeljstvaSavremeno graditeljstvo ima veliki značaj i veoma važnu društvenu funkciju u

zadovoljavanju sve razvijenijih materijalnih, proizvodnih i društvenih potreba. Moć i bogatsvo modernih društava najpotpunije se izražavaju u graditeljstvu. Da bi se zadovoljile sve razvijenije društvene potrebe i sve veća očekivanja ljudi od izgrađenih objekata, graditeljstvo treba da se drži sledećih prncipa: a) funkcionalnosti koja omogućuje da se u izgrađenim objektima uspešno odvija predviđena delatnost, b) kvaliteta koji garantuje da su objekti u tehničkom pogledu pouzdani. trajni i bezbedni, c) ekološke ispravnosti koja garantuje da su objekti zdravi za život i obavljanje delatnosti, da su uklopljeni i prirodni ambijent i da ne uništavaju prirodu i prirodni ambijent, d) estetičnosti koja, s jedne strane, omogućuje graditeljima ispoljavanje estetskih stvaralačkih sposobnosti, a s druge strane, stvara lep svet i osećaj lepote u svetu u kojem živimo, e) poštovanje tradicionalne kulturne baštine koja omogućuje da se najvredniji objekti prošlosti sačuvaju kao vrednosti za buduća pokoljenja. Estetičnost i kulturne vrednosti graditeljstva postaju sve značajnije. Veoma često objekti i njihove siluete, koje proističu iz konstruktivnih rešenja, predstavljaju inspiraciju za mnoge slikare, književnike i druge stvaraoce. Uspele su one konstrukcije u kojima je ostvarena harmonija upotrebljenog materijala, primenjenog konstrukcijskog sistema, rasporeda masa, proporcija i opšte kompozicije objekta i sklada sa okolinom, tj. ambijenta gde se gradi. To se postiže skladnim prožimanjem arhitekture i konstrukcije (kostura objekta), uz iznalaženje kompromisa, često dijametralno postavljenih zahteva.

Da bi se navedeni ciljevi ispunili savremeno graditeljsvo zahteva interdisciplinarni pristup, saradnju i integraciju znanja iz različitih profesija. Savremena izgradnja zahteva saradnju prostornih planera, urbanista, arhitekata, inženjera, ekonomista, sociologa, ekologa i drugih profesija kao neophodnu pretpostavku uspešne i kavlitetne gradnje. Jednostavno danas je teško očekivati da pojedinac koji je specijalista samo za jednu oblast može uspešno da rešava veliki broj složenih problema u savremenom graditeljsvu koje zahteva poznavanje i sintezu niza oblasti i saznanja u njima.

Uspešnost rešenja umnogome zavisi od umeća i naučnog nivoa projektanta, njegovog osećaja za konstruisanje, estetiku, njegovog osećajnog doživljaja sveta i vaspitanja. Poznato je da "nove ideje ne nastaju spontano već izviru jedino iz školovane podsvesti", a sposobnost za stvaranje nastaje iz suštinskog poznavanja materije. Osobiti uticaj na razvoj graditeljskih formi imala je pojava i primena betona u građevinarstvu. Betonom je moguće postići raznolikije oblike, pa ga zato nazivaju skulpturniim materijalom.

U procesu projektovanja nezaobilazna je početna faza, takozvanog konceptualnog projektovanja koja se ne može prepustiti ni najboljim softverima. Izuzetno značajan je i izbor adekvatnog matematičkog modela za analizu. Funkcija rešenja proverava se odgovarajućim proračunom, na modelu koji treba da odražava stvarno ponašanje objekta. Treba imati na umu da se objekti ponašaju saglasno rešenju konstrukcije, a ne prema tome kako su proračunati. Detaljno projektovanje (analiza, dimenzionisanje i izrada izvođačkih detalja) će se sve više oslanjati na 2

korišćenje moćnih računara i softverskih paketa. To pruža mogućnost za vrhunska konstruktorska ostvarenja, jer je konstruktor oslobađa teških i dugotrajnih proračuna pa do izražaja dolazi njegova kreativnost. Ne manje važno je poznavati i metode procene stanja, održavanja, sanacija i rekonstrukcija objekata. 4. Osnovni principi i norme etičkog kodeksa inženjera

Etički kodeks inženjera jednim delom je povezan i prozilazi iz ''neučnog etosa'', etike naučnog saznanja, a drugim delom iz specifičnosti inženjerske profesije.

4.1. Naučna etikaOsnovni cilj nauke je nastojanje da raconalno iskustvenim pitem dođe do objektivnog

saznanja o stvarnosti. Za razliku od politike, koja svoje ciljeve ostvaruje upotrebom sile, vlasti, mamnipulacija i obmana, nauka se u ostvarenju svojih ciljeva drži sledećih principa: univerzalizma, objektivnosti, komunizma i organizovanog skepticizma (R. K. Mertion, 1973.) Princip univrzalizma znači da je predmet nauke celokupan svet, da nema zabranjenih oblasti i problema i da su kriteriji istinitosti naučnog saznanja univerzalni. Princip komunizma znači da rezultati naučne delatnosti pripadaju svima i da pojedinac nema pravo da naučne rezultate drži u tajnosti i da za njihovo korišćenje traži posebna prava i privilegije u društvu. Princip objektivnosti znači da je osnovni i jedini cilj naučne delatnosti da dođe do objektivnog saznanja o svetu. Organizovani skepticizam znači da se nauka kritički ispituje sve pojave u stvarnosti i sve otkrivene istine. Za nauku nema ni svete stvarnosti ni svetih istina.

Zasnivanje naučne delatnosti na navedenim principima povećava verovatnoću da će se dobiti objektivno i istinito znanje. Ali, najveći deo naučnika se u konkretnom naučnom radu i životu ne pridržava ovih principa. Analizirajući realno ponašanje naučnika, Merton je utvrdio da je ono puno protivrečnosti i da nije u skladu sa predloženim principima.(R. Radivojević, 1997:94)

4.2. Osnovni principi inženjerske etikeOsnovni principi inženjerske etike, prema Gobsu, (H. Gobas, 1988.) ogledaju se u sledećem:1. Inženjeri koriste znanja i veštine za ostvarenje ljudskog blagostanja,2. Inženjeri su objektivni i nepristrasni u obavljanju svoje profesionalne delatnosti,3. Inženjeri nastoje u svom delovanju da povećaju stručnu kompetetnost i prestiž

inženjerske profesije. Iz navesenih principa, prema Gobsu, proizilaze sledeće etičke norme profesionalnog delovanja inženjera:

1. Inženjeri u obavljanju svoje delatnosti treba da obezbeđuju ljudima blagostanje, zdravlje i bezbednost,

2. Inženjeri treba da obavljaju svoju profesionalnu delatnost samo u onim oblastima za koje su stručno kompetentni,

3. Inženjeri treba da daju samo one javne izjave koje su objektivne i istinite,4. Inženjeri treba da deluju u profesionalnom radu sa klijentima, zaposlenima i

poslodavcima kao verni izvršioci i staratelji i treba da izbegavaju sukob interesa,5. Inženjeri treba da ostvaruju profesinalni autoritet na osnovu rezultata svoga rada

i da izbegavaju nelojalnu, nepravednu konkurenciju,6. Inženjeri treba da se profesionalno usavršavaju u toku cele svoje karijere i treba da

omoguće profesionalno usavršavanje onih inženjera koji se nalaze pod njihovom kontrolom.

5. Faktori koji utiču na profesionalnu etiku inženjera

Stavovi naučnika o pridržavanju stručnjaka i inženjera principa profesionalne etike u praktičnom delovanju su podeljeni. Tako Bernard Barber tvrdi da su visok ugled stručnjaka i visoka primanja prevashodno uslovljeni time što oni daju veliki doprinos razvoju društva kao celine, da njihovi rezultati služe svim članovima zajednice a ne pojedinim grupama i da su stručnjaci zaokupljeni stručnim poslovima, ne radi sticanja ličnih privilegija i ostvarenja ličnih

3

interesa, već radi ostvarenja opštedruštvenih interesa (M. Haralambos, 2002). Ovakvi stavovi nailaze na sve otvoreniju kritiku. Sve veći broj autora optužuje planere za urbani haos, arhitekte da narušavaju izgled i lepotu gradova, lekare da leče bogate, pravnike da prave zakone koje niko ne razume, inženjere da grade fabrike prema interesima kapitala, a ne prema potrebama zaposlenih. Objektivno posmatrano, profesionalna etika inženjera je uslovljena većim brojem faktora. U osnovi faktori koji utiču na profesionalnu etiku inženjera mogu se podeliti na profesionalne i društvene. Profesinalni faktori su uglavnom pod kontrolom inženjera dok su društveni izvan njihove kontrole.

5.1. Profesionalni faktori U profesionalne faktore spadaju:a) stručna osposobljenost inženjera, b) stepen izgrađenosti

etičkog kodeksa i stepen usvojenosti etičkih principa od strane inženjera kao svojih unutrašnjih uverenja, c) efikasnost delovanja profesionalnih komora u realizaciji etičkog kodeksa, d) kao i ilična potkupljivost inženjera. Stručna znanja i stručna osposbljenost inženjerslog kadra su pod kontrolom inženjera. Iako stepen stečenog stručnog znanja po sebi nije dovoljan faktor za profesionalno etičko delovanje, ipak visoka stručna osposobljenost smanjuje mogućnost profesionalnih grešaka, a time i ogrešenje o etičke principe. Formalni usvojen etički kodeks sa precizno utvrđenim pravima i obavezama članova komore, sa predviđenim sankcijama za nepridržavanje kodeksa, kao i stepen usvojenosti etičkog kodeksa u toku obrazovanja inženjera takođe učvršćuju profesionalni moral inženjera. Bez institucionalno snažnih profesionalnih komora koje se brinu o realizaciji etučkog kodeksa i o potrebnim uslovima za obavljanje inženjerske delatnosti skoro da je nemoguće ni razviti ni sačuvati profesionalnu etiku. Snažne profesionalne komore poput medicinske i advokatske mogu da izdejstvuju od društvene zahednice prava da samo njihovi članovi mogu da obavljaju određenu stručnu delatnost i da time spreče nelojalnu i nestručnu konkurenciju, kao i da sačuvaju visoku cenu svojih usluga na tržištu. Tako u Britaniji niz zakona obezbeđuje pravnicima monopol u određenim uslugama. Društvo pravnika tuži pojedince koji pokušavaju da se bave poslovima koji su po zakonu u kompetenciji pravničke struke. Na ovaj način profesije kontrolišu konkurentske grupe kako im ne bi ugrozile monopol na tržištu. Na kraju, među inženjerima kao i ostalim profeisjam postoje pojedinci bez dovoljnoh profesionalnog i ljudskog integriteta koji su potkupljivi i koji su spremni da se u obavljanju svog posla ne pridržavaju profesionalnih i etičkih principa radi sticanja materijalnih privilegije ili sticanje viših položaja

Zemljotres koji se desio u Turskoj 1999. godine izazvao je rušenje velikog broja novoizgrađenih zgrada i smrt velikog broja ljudi. Upoređivanjem zakonskih propisa o izgradnji zgrada i stepena jačine zemljotresa, utvrđeno je da se novoizgrađene zgrade ne bi srušile da su poštovani zakonski propisi o izgradnji. Preduzimač koji je u gradu, koji je pogođen zemljotresom, sagradio najveći broj zgrada branio se na sudu da su svi njegovi papiri o igradnji potpisani od strane ovlašćenih lica, inženjera, arhitekata i državnih organa. Ostalo je nepoznato koliko je kome platio provizije da bi gradio stanove mimo zakonskih propisa. Očigledno je da su u ovom slučaju, i ne samo u ovom, nesavesni inženjeri, arhitekte i ovlašćeni državni organi bili saučesnici u građevinskom zločinu. Rušenje krovova pod teretom snega u Nemačkoj, Poljskoj, Rusiji sa smrtnim posledicama samo pokazuje da je ova pojava veoma rasprostranjena i da postoji i u razvijenim i pravno uređenim zemljama. Poslednjih 15 godina u našem društvu je podignuto mnogo bespravno izgrađenih objekata u kojima su manje ili više učestvovali arhitekti i inženjeri, kao i kod mnoštva objekata koji su nadziđivani. Opisujući pad profesionalnog ugleda inženjera Gobs navodi sledeće profesionalne uzroke:

1. Nedovoljna aktivnost ili neuspešnost da javnost upoznamo sa značajem naših usluga (onoga što mi radimo).

2. Naše izbegavanje ili odbijanje da postavimo pogodne granice našeg rada.

3. Naše indolentnost da postavimo profesiju na zdrave osnove.

4

4. Naše prihvatanje „status quo-a“.

5. Naša nerazumna očekivanja da ćemo uvek imati šta da radimoPoslednjih godina primetan je pad ugleda inženjerske profesije i u našem društvu. Razlozi su

neuređeni odnosi i mnogo „uljeza“ neprofesionalaca u ovoj oblasti. Naša profesija ni izbliza nije zaštićena kao kod medicinara i advokata. Pružanje usluga članova treba da se zasniva na kvalitetu usluga, a ne na ceni i pokoravanju željama i ponudama naručioca. Ono što se ugovori veoma jeftino, najčešće se uradi površno, po sistemu „dobio si koliko si platio“.Gobs ističe da se lekari i advokati u prižanju svojih usluga ne podređuju zahtevima i željama klijenata. Naprotiv, oni potpomažu sopstveni imidž odbijajući da se spuste na nemilosrdno profesionalno takmičenje. Da li biste prihvatili lekara da vas leči ili advokata da vas zastupa na sudu, zato što je jeftin, pita se Gobs. Mit o dobijanju nečega za ništa doprinosi padu profesije, Važno je da inženjer utvrdi jasne granice svoga rada- "pošten rad za pošten novac" i da ne odstupa od njih. Kvalitetno projektovanje i izvođenje radova na profesionalan način za realnu cenu, podiže profesiju na viši nivo. Moramo nastojati da profesiju postavimo na zdrave osnove i odbiti da sa nama drugi manipulišu, u čemu nam svakako mogu značajno pomoći Inženjerske komore. Pri tome moraju se pratiti promene u struci jer "oni koji koji gledaju u prošlost ili sadašnjost sigurno će propustiti budućnost". Formiranje inženjerske komore, iako je u povoju obećava rešavanje etike naše struke. Rešenje pravnih problema naše struke ohrabrilo bi mlade, da odaberu struku u kojoj mogu da iskažu svoju kreativnost i daju valjan doprinos prosperitetu društva i podizanju profesije na viši nivo. Uprkos svim problemima, konstruktor mora stalno imati na umu potrebu školovanja mašte, produbljivanja svojih znanja i sposobnosti ocenjivanja i prosuđivanja, kao i intuicije. U budućnosti će se sve više kombinovati istraživanja i projektovanje, a za značajne objekte istraživanja na modelima ili na "pilot" objektima.

5.2. Društveni faktori

U društvene faktore koji utiču na prodesionalnu etiku inženjera spadaju: a) interesi kompanija i najamni položaj inženjera, b) zakonska regulativa, c) vrednosni sistem u društvu i d) politička praksa.

a) Interesi kompanijaKompanije se u svom poslovanjuu ne rukovode etičkim principima već logikom profita, a

logika profita poštuje etičke norme u onoj meri u kojoj su te norme u funkciji sticanja profita, odnosno u onoj meri u kojoj su one zaštićene zakonskim propisima. Ma koliko se tvrdilo da su inženjeri, zaposleni u komapanijama, samostalni u profesionalnom obavljanju posla, ipak, u krajnjoj liniji oni su u najamnom položaju u odnosu na vlasnike i njihove interese. Oni se nalaze u protivrečnom položaju i izloženi su u svom radu veoma često protivrečnim zahtevima, jer kompanije traže od njih da se u poslu rukovode logikom profita, a profesionalna etika da poštuju znanje i etičke norme svoje profesije. Neka istraživanja pokazuju da se stručnjaci koji ne poštuju svoje profesionalne i etičke principe bolje plaćaju od onih koji to čine. Rajt Mils, ističe da su u američkim kompanijama najbolje plaćeni oni pravnici koji svojim dobrim poznavanjem praznina u zakonskim propisima mogu da obezbede velike profite i prividno legalno poslovanje svojim kompanijama.

b) Zakonska regulativaNeophodnu pretpostavku za jačanje i poštovanje profesionalne etike inženjera, s jedne

strane, predstavlja postojanje sveobuhvatne i precizne zakomske regulative koja reguliše sistem gradnje, a s druge strane, efikasna državna kontrola poštovanja donetih propisa u procesu gradnje. Graditeljstvo je suviše složen, ozbiljan i društveno odgovoran posao da bi se njima bavili amateri i priučeni graditelji, a upravo graditeljstvo u poslednje vreme kod nas privlači ovakve ljude. Njihova opsednutost velikim i brzim zaradama, koja je po pravilu praćena nepoštovanjem profesinalnih principa u izgradnji, kao i njihova lična neodgovornost, jer oni neće

5

lično živeti u nekvalitetnim i nebezbednim zgradama jedino se može sprečiti striktnim zakonskim propisima i striktnom zakonskom kontrolom.

c) Vrednosni sistemOpšta degradacija vrednosnog sistema u društvu, osobito u periodu tranzicije, odnosno

''divljeg kapitalizma'' veoma snažno utiče na pad profesionalizma u radu i nepoštavanje normi profesionalnog etičkog kodeksa. Vrednosni sistem u našem društvu u periodu tranzicije najpotpunije izražava Marksova misao izrečena sa ciljem da objasni odnos buržoazije prema moralnim vrednostima. Po njemu, gde god je biržoazija došla na vlast, ona je u ledenoj vodi svog sebičnog interesa potopila sve svete drhtaje pobožnog zanosa i na mesto svih moralnih normi postavila bezdušnu normu plaćanja u gotovom, a lično dostojanstvo i znanje pretvorila u razmensku vrednost.. Teško je od inženjera očekivati visok profesionalizam i etičnost u radu u društvu u kojem se trguje sa patriotizmom, poslaničkim mandatima, zakonskim propisima, radnim mestima, rukovodećim položajima, diplomama, otvaranjem privatnih fakulteta, ovlašćenjima, dakle svim onim što može doneti zaradu. Još je teže etičnost i profesionalizam postići u situaciji kada državni organi koji treba da štite opšte interese, zakonske i moralne norme svesrdno učestvuju u toj opštoj nečasnoj trgovini.

d) Politička praksaU društvima u kojima je politika dominantna delatnost i u kojima su sve delatnosti pod

kontrolom poltičkih interesa i političkih autoriteta, teško je zadržati profesionalizam u radu. U našem društvu dodatno ograničenje profesionalizma u radu predstavlja to što privredne i društvene delatnosti nisu podređene opštim političkim ciljevima, već uskim partijskim interesima, a veoma često i najužim intresima partijskog rukovodstva. Dominanatan interes naših političkih partija nije osvajanje vlasti radi ostvarenje opštedruštvenih i državnih ciljeva već osvajanje vlasti radi sticanja materijalnih privilegija za svoje članove i rukovodstvo. Partije u našem društvu više liče na privatne privredne kompanije nego na partije. Cilj i jednih i drugih je sticanje materijalnog bogatsva. Jedina je razlika u tome što privatne kompanije nastoje da steknu ekonomsku moć a zatim da tu moć pretvore u političku moć, dok političke partije nastoje da političku moć pretvore u ekonomsko bogatsvo. Da bi ostvarile svoje interese i meterijalno bogatsvo, partije na ključnim rukovodećim mestima u onim oblastima i delatnostima, koje su dobile na upravljanje, postavljaju partijski lojalne članove, a ne stručno kompetetne ljude, jer jedino nedovoljno stručno kompetetni rukovodoci će prihvatiti da upravljaju prema partijskim zahtevima. Ovo predstavlja prvi korak u degradacji profesionalizma. Drugi korak je kad postavljeni partijski rukovodilac da bi obezbedio podršku u upravljanju, po pravilu, otpušta sa rukovodećih mesta zatečene stručnjake i na njihova mesta postavlja sebi lojalne ljude, koji su ili partijski članovi ili lični poznanici. Treći korak u degradaciji profesionalizma nastaje kada nekompetetni uspostave svoj sistem rada, koji je po pravilu u suprotnosti sa profesionalnim i etičkim principima i kada eventualno preostali stručnjaci, koji drže do progesionalizma i profesionalne etike, moraju da napuste radna meste ili da započnu borbu sa rukovodiocima za očuvanje svog profesionalnog integruteta i dostojanstva svoje profesije. Jednostavno profesionalizam u radu je nemoguće sačuvati ako se na rukovodećim mestima nalaze ljudi sa velikim formalnim ovlašćenjima, ali bez stručnog autoriteta. Rezultati mnogih istraživanja pokazuju da je verovatnoća sukoba između stručnjaka, kao nosioca stručnog autoriteta i rukovodioca kao nosioca formalnog autoriteta, utoliko veća što rukovodioci imaju manje stručnog znanja.

6. Etički kodeksi inženjerskih komora Srbije i Crne goreInženjerske komore Srbije i Crne Gore imaju Etičke kodekse koji su usmereni na zaštitu

struke i etičkih odnosa unutar inženjera i planera koji se bave planiranjem, projektovanjem i građenjem. To su vredni i slični dokumenti, mada je Kodeks IKCG nešto sažetiji. Ovde se

6

prikazuju i citiraju neke odredbe koje su dobra osnova za diskusiju na Okruglom stolu. Tako se u Etičkom kodeksu Inženjerske komore Crne Gore navodi: Inženjeri, članovi Inženjerske komore RCG (u daljem tekstu: Komora) imaju obavezu da znamenja i obaveze svoje struke drže visoko, odmah do osnovnih moralnih principa čovjeka. Inženjeri će u obavljanju poslova u struci kao najvažnije ciljeve poštovati: privrženost naučnim i stručnim postavkama, propisima i etičkim normama; odgovornost i korektnost u poslu; unaprijeđenje stručnih znanja i razvoj opšte i tehničke kulture; sigurnost, bezbjednost, zdravlje i blagostanje ljudi, životnu sredinu i materijalna dobra; profesionalno udruživanje, autorska prava, intelektualnu svojinu i druga prava.

Dodaje se još da: stručno mišljenje inženjera mora biti nepristrasno i mora se zasnivati na dokazima, inženjerima je stran i nesvojstven nesolidan rad, davanje mišljenja po narudžbi i želji,

primanje mita i slično. inženjer u svom radu nastoji da izbjegne bilo kakav konflikt interesa, u međusobnim odnosima inženjeri poštuju svoje kolege, njihove interese, intelektualnu

svojinu, autorska i druga prava, inženjer prihvatanjem posla prihvata i odgovornost za urađeni posao, stručni ugled inženjera zasniva se na kvalitetu njegovog rada. Inženjer nepristrasno priznaje

kvalitet rada drugih inženjera i konkuriše im samo lojalno, inženjer je uvijek spreman da omogući stručnu ocjenu svoga rada, inženjer mora upozoriti naručioca na posljedice mogućih odstupanja od rješenja koja mu je

predložio, inženjer ne nudi niže cijene za rad u odnosu na cijene utvrđene minimalnim tarifnim

uslovima. Unaprijeđenje stručnih znanja i razvoj opšte i tehničke kulture podrazumijeva:

inženjer unapređuje svoju stručnu kompetentnost putem ličnog učenja, usavršavanja, istraživanja, informisanja i provjere stečenih znanja,

aktivnim učešćem u obrazovanju i stručnom usavršavanju članstva, pomaže mlađim kolegama, te doprinosi boljem ostvarivanju uloge Komore u društvu, i služe napretku i dobrobiti ljudi, kao i očuvanja i unaprijeđenja životne sredine,

inženjeri se udružuju u Komoru u cilju ostvarivanja zakonom povjerenih poslova, zaštite profesionalnih interesa i postizanja boljeg ličnog i društvenog položaja, kao i zaštite trećih lica uz primjenu normi propisane zakonom i aktima Komore.

U Kodeksu IK Srbije stoji: дефинишу се морални принципи, начела и правила личног, пословног и професионалног понашања дипломираних инжењера архитектонске, грађевинске, машинске, електротехничке, саобраћајне и других техничких струка, као и дипломираних просторних планера, којима је у складу са Законом о планирању и изградњи издата лиценца одговорног урбанисте, пројектанта, извођача радова и одговорног планераЧланови Коморе штите и унапређују углед струке личним понашањем, коришћењем свог знања и вештине, у циљу: 1. заштите јавних интереса и интереса грађана у обликовању и уређењу простора

за живот и рад људи;2. очувања и заштите културно историјског наслеђа окружења и усклађивања

својих активности са условима које ови захтеви подразумевају;3. предвиђања и планирања свих потребних поступака за заштиту природне

околине од последица инжењерских подухвата;4. налажења економски оправданих решења и5. заштите угледа Коморе и других струковних удружења.

7

Приликом обављања свог професионалног рада, чланови Коморе примењују важеће законе, прописе и стандарде, научне и стручне норме,а своје стручне способности стално унапређују путем информисања, учења, усавршавања, истраживања и провере стечених знања. U cilju zaštite profesije navodi se Нелојалном и недопустивом конкуренцијом међу члановима Коморе сматра се:1. присвајање туђих дела и референци, делимично или у целини;2. нетачно представљање сопствене или туђе улоге у реализацији неког посла;3. покушај дискредитовања другог члана Коморе у циљу преузимања његових већ

добијених послова;4. одвраћање Наручиоца посла од реализације уговорених обавеза према другом

члану Коморе нетачним приказивањем планираних радњи и обавеза;5. сваки поступак који би могао утицати на слободу избора Наручиоца посла, или

утицати на промену донете одлуке, осим у случају указивања на противзаконитост;6. нуђење, уговарање и обављање послова испод минималних критеријума утврђених

одговарајућим актима Коморе, и7. остваривање пословне предности непоштовањем Устава, закона, прописа и осталих

правних аката које су чланови Коморе дужни да поштују.

LITERATURA I IZVORI

[1] ETIČKI KODEKS Inženjerske komore Republike Crne Gore, Skupština IK RCG 17.12.2003.godine, str. 4.

[2] ETIČKI KODEKS Inženjerske komore Republike Srbije, Skupština IK RCG 25. 01. 2005.godine, str. 10.

[3] Evans, R.J.: Commentary on the Code of Ethics, ASCE, Journal of Professional ssues in Engineering, Vol. 114, No. 2. April, 1988, pp. 148-156.

[4] Gobs, H.R.: Professionaslism and the Civil Engineer, ASCE, Journal of Professional ssues in Engineering, Vol. 114, No. 2. April, 1988, pp. 142-147.

[5] Zaštita okoliša, Odrednica u Tehničkoj enciklopediji (autor V. Pravdić), Leksikografski zavod, Knjiga 13. str. 570-583.

[6] Merton. R. K. The Sociology of Science, The Universityof Chicago Press, Chicago and London, 1973

[7] R. Radivojević Sociologija nauke, Stilos, Novi Sad, 1997.

[8] Etika inženjera, Gradina, Niš, 1995. Zbornik tekstova sa međunarodnog savetovanja mehaničara.

9. M. Haralambos. Sociologija, Golden marketing, Zagreb, 2002.

8