Tri uticajnije etičke orijentacije današnjice

Deontološke etike Konsekvencijalističke etike

Etike vrlina

Značaj teorijskog promišljanaja morala

• Teorije (morala) nastoje da temeljnijom analizom objasne osnovne etičke vrednosti i etička načela, te ispravno usmere ljudsko delanje.

• Teorije pomažu da se obrazloži doneta moralna odluka. Bez neke šire moralne teorije nije moguće zasnovati niti moralnu odluku niti profesionalnu etiku.

• Etika ima tri nivoa: 1. Nivo metaetike 2. Nivo normativne etike 3. Nivo primenjene etike

Metaetika, normativna etika i primenjena etika

• Metaetika je nivo na kome se istražuju priroda i svojstva moralne svesti i morala, određuju opštiji pojmovi poput pojma slobode, dobra, pravde i utvrđuju su najvažnije moralne vrednosti.

• Normativna etika je nivo na kome se razvijaju etički principi, standardi i pravila.

• Primenjena etika je nivo na kome se rešavaju konkretna moralna pitanja i dileme.

• Sva tri nivoa etike moraju biti usklađena tako da jedan proizlazi iz drugoga.

Nivoi etike

primenjena etika

normativna etika

metaetika

Vrste uticajnijih etičkih orijentacija

1. Relativističke teorije 2. Deontološke teorije 3. Konsekvencijalističke

teorije 4. Etike vrlina

Deontološke etike • deon (gr.)– dužnost; deontologija – učenje o

dužnostima • Deontološka etika polazi od toga da je čovek

kao član zajednice dužan da bude moralan. • Deontološke etike izvesne postupke

označavaju kao po sebi loše, bez obzira na njihove posledice.

• Bez obzira na to kakve će posledice po nas ili sredinu izazvati, izvesne etičke dužnosti i

pravila se moraju poštovati (npr. zabrana ubistva, zabrana mučenja).

• Deontološke etike određuju niz ljudskih dužnosti, najčešće stvarajući određenu hijerarhijsku lestvicu dužnosti.

• Postoje opšte deontološke etike koje određuju opšte ljudske dužnosti i posebne deontološke etike koje se bave dužnostima izvesnih grupa ljudi (npr. medicinska deontologija).

Opšte ljudske dužnosti – Viljem Dejvid Ros

1. dužnosti poverenja

2. dužnosti zahvalnosti

3. dužnosti pravde

4. dužnosti dobročinstva

5. dužnosti samousavršavanja

6. dužnosti nepovređivanja

Profesionalna deontologija • Kodeksi profesionalne etike su često

deontološkog karaktera i sastoje se iz sistema profesionalno-etičkih principa i pravila.

• Grupe dužnosti advokata u Kodeksu profesionalne etike advokata Srbije (2012.):

1. Opšta načela rada advokata (nezavisnost, samostalnost, stručnost, savesnost, poštenje, poverljivost, dostojnost,nespojivost, odgovornost i odmerenost)

2. Dužnosti prema klijentu 3. Dužnosti prema kolegama 4. Dužnosti prema advokatskoj komori,

državnim organima, advokatskom pripravniku i suprotnoj stranci

• Profesionalna deontologija treba da bude

u skladu sa opštom deontologijom.

Opšta deontologija Etika Imanuela Kanta (1724-1804)

• Kantova deontološka etika je najpoznatija opšta deontološka etika.

• Kantova etika je po osnovnim obeležjima prosvetiteljskog karaktera i može se smatrati osnovom učenja o ljudskim pravima.

• “Ništa ne može biti strašnije od toga da postupci jednog čoveka budu podvrgnuti samovolji drugoga.” – sloboda svih ljudi kao centralna vrednost Kantove etike

• Glavna Kantova dela iz oblasti etike: “Kritika praktičkog uma”, “Metafizika morala”, “Zasnivanje metafizike morala”

Kantovo shvatanje etike i morala • Osnovno pitanje etike: Šta

treba da činim? • Kant je tvrdio da je on samo

formulisao opšte načelo moralnosti, a ne i da je izmislio neku novu etiku i moral.

• Kant je verovao da je moralni

zakon duboko usađen svakome čoveku kao racionalnom biću i da je spremnost da se bude moralan pitanje samokontrole, spremnost da se poštuje osećanje dužnosti i um u sebi.

Kritika teleoloških etika • Kant je kritikovao dotadašnje etike zbog njihovog teleološkog

karaktera i tvrdio da razlog (svrha) moralnosti ne može biti ništa drugo do činjenje dobra. Dobra volja se ne povodi ni za autoritetom ni za osećanjima (npr. straha ili nade), ni za interesima, ni za sklonostima i nagonima, ni za nagradom ili kaznom, nego samo za umom.

• Moralna vrednost (dobro) postoji samo onda kada čovek postupa iz

dužnosti. Merilo moralnosti može biti samo poštovanje glasa savesti to jest moralnog zakona koji je isti za sve.

• Vrednost ljudskog delovanja je baš u tome što nije određeno prirodnim zakonom ili pritiskom tradicije nego slobodom. Samo zato je čovek odgovorno biće.

• “Nigde u svetu, pa ni izvan njega, nije moguće zamisliti ništa drugo

što bi se moglo smatrati dobrim bez ograničenja, osim dobre volje.” Sve drugo – bogatstvo, ugled, vlast, tradicija pa čak i zdravlje - može biti izvor i dobra i zla te osnovni princip morala ne može biti da je “dobro ono što uvećava zdravlje ili uvažavanje tradicije, uvećavanje ugleda, bogatstva itd.”

Kategorički imperativ • Kategorički imperativ je vrhovni princip Kantove etike. • Kategorički imperativ je najviši moralni zakon sa kojim

moraju biti u skladu sva pravila našeg ponašanja. • Kategorički imperativ važi i kada se ne ostvaruje i

pojavljuje se u vidu griže savesti, kajanja, stida itd. • Kant je smatrao da je moral duboko racionalan i da

proizlazi iz čovekove umnosti i na tom osnovu formulisao osnovni etički princip (moralni zakon) ljudskog ponašanja.

• Moral se ne može zasnovati na osećanjima dopadanja i nedopadanja jer su ona relativna, nego samo na umu koji je ljudima zajednički.

Neke formulacije kategoričkog imperativa

• Postupaj tako da možeš hteti da maksima tvoga delanja postane opšti zakon.

- Mogućnost univerzalizovanja

postupka (neprotivrečnost) kao osnov etike

• Postupaj tako da čovečnost u svojoj ličnosti kao i u ličnosti svakog drugog čoveka, uvek upotrebljavaš u isto vreme kao svrhu, a nikada samo kao sredstvo.

- Ljudsko dostojanstvo (humanost) kao osnov etike

Načelo univerzalizovanja • Jedan od četiri osnovna principa mišljenja je princip

neprotivrečnosti (nije moguće da je nešto istovremeno A i ne-A).

• Kant je postavio princip neprotivrečnosti u osnove svog shvatanja moralnosti postupka.

• Izvestan postupak je moralan ako se pravilo koje primenjujem može poopštiti na takav način da važi za sve a da ljudsko društvo bude moguće.

• Npr. ne mogu istovremeno na neprotivrečan način hteti da obmanjujem a da ne budem obmanut/a jer bi to značilo da istovremeno zastupam dva protivrečna pravila (“Obmanjivanje je prihvatljivo” i “Obmanjivanjivanje nije prihvatljivo”). Pravilo prema kome se vodim u svom postupanju mora biti takvo da ga mogu poopštiti na sve a da ne zapadnem u protivrečnost.

Ljudsko dostojanstvo je centralna vrednost Kantove etike

„U carstvu svrha sve ima ili neku cenu ili neko dostojanstvo. Ono što ima cenu takvo je da se na njegovo mesto može postaviti takođe

nešto drugo kao njegov ekvivalent; naprotiv, ono što je uzvišenije od svake cene, ono što ne dopušta nikakav ekvivalent, dostojanstvo

je.“ (Zasnivanje metafizike morala, 86 str.)

• Pod ljudskim dostojanstvom se podrazumeva autonomija čovekove svesti i sposobnost svakog čoveka da bude nezavisan subjekt delanja.

• Ljudsko dostojanstvo je svrha po sebi, a ovu Kantovu ideju

usvajaju i mnogi značajni pravni dokumenti današnjice (Univerzalna deklaracija ljudskih prava, Osnovni zakon (Ustav) SR Nemačke, Lisabonski sporazum, Ustav R. Srbije itd. ).

Ljudsko dostojanstvo kao samosvrha u nekim pravnim dokumentima današnjice

• “Ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i obaveza svih vlasti je da ga poštuju u štite.” ( Osnovni zakon SR Nemačke, čl. 1, st. 1)

• „Ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite. Svako ima pravo na slobodan razvoj ličnosti, ako time ne krši prava drugih zajamčena Ustavom.” (Ustav R. Srbije, čl. 23)

• „Jemstva neotuđivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu služe očuvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu, zasnovanom na načelu vladavine prava.” (Ustav R. Srbije , čl. 19)

Preambula Kodeksa etike psihologa Srbije

"Psiholog polazi od toga da nauka nudi znanja i metode, a ne i ciljeve, vrednosti i normativno-etička rešenja. Stoga on preuzima obavezu da brine o etičkoj strani primene naučnih znanja i metoda, prihvatajući slobodno kao svoje vrhovno etičko merilo da čoveštvo, kako u sebi tako i u svakom drugom, uvek uzima i kao cilj, a nikada samo kao sredstvo.

Prihvatajući da su ljudske dužnosti iznad profesionalnih i odbijajući da se zaklanja psihologijom kao konačnim i potpunim znanjem, psiholog nastoji da psihologija bude u njegovim rukama a ne on u njenim.“

Konsekvencijalističke etike

• Konsekvencijalističke etike procenjuju ispravnost nekog postupka s obzirom na posledice koje bi on izazvao u datim okolnostima.

• Neki tipovi konsekvencijalističkih teorija: 1. Etički egoizam (postupak je ispravan ako

donosi više koristi nego štete subjektu) 2. Utilitarizam (postupak je ispravan ako donosi

više koristi nego štete društvu)

Utilitaristička etika Vreme nastanka: XVIII-XIX v. Područje nastanka: anglosaksonske

zemlje Predstavnici: Džeremi Bentam, Džon

Stjuart Mil (XIXv.), Piter Singer (XX-XXIv.)

Osnovne ideje: • Moralnost postupaka treba

ocenjivati prema njihovim posledicama (konsekvencijalizam).

• Korist (shvaćena kroz zadovoljstvo i patnju) je osnovno merilo morala.

• Ispravni postupci su oni koji uvećavaju zadovoljstvo većine.

1748-1832

Utilitarizam

• Utilitarizam nastaje kao reakcija na Kantovu etiku koja zanemaruje značaj posledica za procenu ispravnosti nekog postupka.

• U tom smislu, Bentam smatra da je kažnjavanje besmisleno i nemoralno ako neće imati pozitivne posledice. (“Surovo je čak i krivca izložiti beskorisnim patnjama”.)

Utilitaristička etika • Najopštiji etički princip klasičnog utilitarizma

naziva se računica sreće: dobro je ono što doprinosi najvećoj mogućoj sreći najvećeg broja.

• Utilitaristi svoju etiku smatraju demokratskijom i realističnijom od deontoloških etika.

Singerova verzija utilitarizma • Piter Singer, australijski

filozof, tvrdi da savremena doktrina o ljudskom dostojanstvu predstavlja jedan vid diskriminacije prema životinjama – specizam.

• On zastupa negativni preferencijalni utilitarizam čije je osnovno načelo “umanji patnju”, te je on iz te perspektive i teorijski utemeljio čovekove moralne obaveze prema životinjama, a ne samo prema ljudima.

Kritika utilitarizma • Klasični utilitarizam

postupka kao teorija koja se zasniva na koristi većine ne može da zasnuje ideju da prava nužno pripadaju svakome.

• Svođenje na apsurd: Misaoni eksperiment

“lutrija preživljavanja” američkog filozofa Džona Herisa predstavlja kritiku klasičnog utilitarizma postupka

Etika vrlina • Etika vrlina nastaje u drugoj

polovini XX veka kao rekacija na konstantnu krizu morala u društvu i nemogućnost postojećih etičkih teorija da je reše.

• Shizofrenija modernih moralnih

teorija (M. Stoker): moderne moralne teorije odgovaraju na pitanje šta je ispravno postupanje ali ne i na pitanje kako ljude motivisati da tako postupaju.

• Poznati predstavnici: Bernard

Vilijams, Elizabet Enskomb, Alaster Mekintajer, Marta Nusbaum

Etika vrlina

• Deontološka etika i utilitaristička etika su razvijene na sva tri etička nivoa, dok je etika vrlina prvenstveno razvijena na metaetičkom nivou.

• Etičari vrlina smatraju da je problem

deontologije i utilitarizma njihov opštiji pristup prirodi morala.

Etika vrlina • Postojeći problemi krize

morala ne mogu se rešiti samo ako se traže odgovori na pitanje šta je ispravno rešenje moralne dileme ili koje su čovekove dužnosti, nego je potrebno istražiti šta je to dobar karakter i kako se on formira.

• Karakter≠ temperament

Etika vrlina kao obnova antičke etike

• U središtu ove teorije su pitanja šta je vrlina i kako se ona stiče?

• Središnje pitanje moderne etike – “Prema kojim pravilima treba da postupam?” – zamenjuje se pitanjem: “Kakav život je za čoveka najbolji?” i “Kakva ličnost treba da budem?”

• Etika vrlina polazi od obnove antičkog, naročito Arsitotelovog shvatanja vrline.

Pojam vrline • Vrlina je pozitivna karakterna crta ličnosti. • I Platon i Aristotel su smatrali da se vrlina može učiti. • Prema Aristotelovom učenju, vrlina je neophodni

element najboljeg mogućeg čovekovog života. Bez vrline nije moguće postići eudajmoniju.

• Eudaimonia (blaženstvo) je najviše dobro i svrha morala. Eudajmonističke etike su one koje sreću/blaženstvo vide kao svrhu morala.

• Vrlina je stanje s izborom (svesno je biramo). • Prema Aristotelovom učenju, postoji dva tipa ljudskih

vrlina: intelektualne i karakterne.

Aristotelovo tumačenje vrline • Za sticanje karakternih vrlina, neophodna je navika i

zato je važno uvežbavati ih još od detinjstva. Intelektualne vrline zahtevaju intelektualnu oštrinu, znanje i iskustvo.

• Intelektualne i karakterne vrline su međusobno povezane, te je za valjan karakter potreban izvestan stepen intelektualne oštrine.

• Nedostatak karakternih vrlina može takođe da izopači intelektualne vrline (tako nedostatak hrabrosti može da umanji razboritost).

• Intelektualne vrline: mudrost, razboritost • Karakterne vrline: pravednost, hrabrost, umerenost,

darežljivost itd.

Karakterne vrline (Aristotel) • Karakterne vrline predstavljaju stanje promišljenih žudnji. • Vrline nisu negacija ljudskih žudnji, nego sredina između krajnosti

prekomernosti i krajnosti nedovoljnosti. • Hrabrost je sredina između kukavičluka i drskosti/ludosti,

darežljivost je sredina između škrtosti i rasipništva. • Karakterna vrlina nije sredina u smislu mediokritetstva, nego

sredina kao harmonija (previše straha će uništiti našu mogućnost ostvarivanja ciljeva, baš kao što će je uništiti i premalo straha jer ćemo srljati u opasnost, a višak i manjak straha će često proizvesti i nerazboritu procenu naših ciljeva to jest onoga što možemo postići).

Porok manjka Vrlina Porok viška kukavičluk hrabrost drskost, ludost

bezosećajnost umerenost razuzdanost, pohlepnost, pohotnost

škrtost darežljivost rasipništvo

poniznost, poltronstvo

samopouzdanje arogantnost

trpljenje nepravde pravednost nanošenje nepravde

indiferentnost empatičnost, saosećajnost

sažaljivost

Razboritost i mudrost

• Razboritost podrazumeva domišljatost u sredstvima za postizanje cilja i poznavanje ispravnih ciljeva.

• Razboritost nije isto što i lukavost. • Mudrost se odnosi na poznavanje prvih

principa i ispravnih ciljeva.

Sticanje i negovanje vrlina u kontekstu profesionalne etike

• Za sticanje vrlina od velikog značaja je moralno vaspitanje i usavršavanje, a negovanje vrlina zavisno je od postojećeg okruženja u kome pojedinac živi.

• U profesionalnoetičkom kontekstu etika vrlina se ne usmerava na pokušaje da određene postupke oceni kao ispravne ili neispravne, nego da razmotri koje su centralne karakterne crte potrebne za izvestan tip profesije i kako ih steći i očuvati.

Koje su ključne profesionalne vrline? Kako obezbediti uslove za negovanje vrlina? Primer: profesionalna etika sudija • Centralna vrlina sudija je pravednost, a s njom u vezi su hrabrost i

posvećenost. • Standardi sudijske etike: nezavisnost, nepristrasnost, profesionalnost,

posvećenost, integritet, odanost Kodeksu. • Nezavisnost i nepristrasnost sudija kao preduslovi pravednosti. Neke

pretpostavke nezavisnosti i nepristrasnosti: dobro sprovedena podela vlasti, bezbednost, materijalna zbrinutost, zagarantovanost radnog mesta, izostanak pritiska javnosti, izostanak sukoba interesa, apolitičnost, znanje i razboritost.

• Neke pretpostavke posvećenosti: nespojivost, ograničen broj predmeta. • Pod integritetom se podrazumeva “moralna celovitost”.

Neki značajni uvidi tri etičke teorije Kantova deontološka etika: - Univerzalizovanje moralnog postupka - Ljudsko dostojanstvo kao etička vrednost koja pripada svakom

čoveku. - Autonomnost kao neophodni preduslov moralnog postupka. Utilitaristička etika - Značaj posledica za prosuđivanje ispravnosti nekog postupka Etika vrlina - Moralna svest ima tri dimenzije (intelekt, osećanja, motivacija) i

etička teorija mora sve da ih uvaži ako treba da bude primenljiva. - Etika mora da istraži šta je to dobar karakter, kako se on formira i

šta sprečava njegovo očuvanje. - Etika treba odgovori na pitanje koje su ključne ljudske (i

profesionalne vrline) i kako ih razvijati i negovati. - Za dobar karakter, važno je razvijanje i intelektualnih i karakternih

vrlina. Intelektualne vrline obezbeđuju jednu valjanu “filozofiju života”, dok nas karakterne vrline čuvaju od srljanja u porok viška ili manjka.