etika za 6.indd SRPSKI - e-ucebnici I MORAL 4 DOBRO Je ono {to je pozitivno, dopada se, korisno je, bira se i predla`e, treba da se uradi. Dobro je ako ima qubavi, ako se radi,ako

D-r Kiril Temkov

ETIKA

ZA VI razred

Autor:Prof:d-r Kiril Temkov

Recenzenti:Doc. d-r Svetlana Kamxija{M-r Gordana Nik~evskaDu{anka Golubovi}-Ne{ovska

Urednik Aleksandar Temkov

PrevelaDaniela Miladinovi}

KoricaDime Temkov, akademski grafi~ar

Izdava~:Ministarstvo za obrazovawe i nauku Republike Makedonije

Re{ewem Ministarstva za obrazovawe i nauku Republike Makedonije br. 2-4100/1 od 06. 07. 2010. odobrava se upotreba ovog uxbenika

CIP-Katalogizacija u publikaciji

Nacionalna i univerzitetska biblioteka ,,Sv. Kliment Ohridski ,,, Skopqe

373. 3. 016:54 (075. 2)=163. 3

TEMKOV, Kiril

Etika za 6 razred/Kiril Temkov. - Skopqe: Ministarstvo za obrazovawe i nauku

Republike Makedonije, 2010.

-67 str. :ilustr. ;26 cm

ISBN 978-608-226-010-5

COBISS. MK-ID 84089866

Штампа: Графички центар дооел, Скопје

3

Draga omladino,

Ovo je UXBENIK IZ ETIKE, koja u~i qude {ta je Dobro i {ta je Zlo.Za ~oveka je najboqe da ~ini do-bro, a da izbegava zlo. Zbog toga se deca jo{ od naj-mawih nogu u~e kako da se pona{aju pravilno.Ako ~ovek ~ini dobro, i wemu }e biti dobro i bi}e dobro i qudima oko wega.Ako ~ovek misli zlo i ~ini ne{to lo{e, tada }e i wemu biti zlo, a bi}e te{ko i qu-dima sa kojima dolazi u dodir.U predmetu Etika se u~i za{to i kako qudi tre-ba pravilno da postupaju i {ta je to {to nikada ne treba da ~ine.U uxbeniku se daju direktni saveti i iznose se moralne norme koje treba da se slede.Tako|e,obja{wava se moral i ciqevi odgovaraju}eg pona{awa u razli~itim situacijama i oblastima, razli~itim ve`bama i potse}awima, kao i primeri-ma, koji govore pou~no koje je ~ovekovo pona{awe do-bro.Kwiga ima tri dela - (1) o etici i moralu,(2) o op{tim eti~kim vrednostima svih qudi i (3) o su{tini i vrstama dobrog pona{awa.Mi èlimo da mladi do-bro usvoje etiku, kako bi bili dobri quid i da ~ine dobro svima, da paze na sebe i na zdravqe, da ~uvaju Prirodu i da znaju da izvr{avaju moralne obaveze i da re{avaju moralna pitawa sa kojima }e se sretati u ìvotu i poslu.

U prvom delu uxbenika ETIKA I MORAL govorimo o nauci o moralu i postupcima koji se kod qudi oce-wuju kao dobri ili lo{i i prema kojima vrednujemo qude sa kojima se sre}emo.Tako|e, tu se u~i kako treba da se napravi eti~ki iz-bor izme|u dobra i zla kakvu }e nam korist doneti pravilno eti~ko opredeqewe.Time se posebno isti~e u~ewe najpoznatijeg makedon-skog eti~ara Sveti Klimenta Ohridskog, kao osnova za na{u etiku.Pored osnivawa {kola i davawa pouka qudima iz svih oblasti, ovaj na{ naj~uveniji predak je podu~avao na{e stare kako da se pona{aju moralno, a to je i danas za nas od velikog zna~aja.

ETIKAI MORAL

4

DOBROJe ono {to je pozitivno,

dopada se, korisno je, bira se i predlaè, treba da se uradi.

Dobro je ako ima qubavi, ako se radi,ako se ima razumevawa, ako se pomaè, ako se daje, ako se po{tuju qudi i ìvi se u miru sa ostalima.

ZLOJe ono {to je negativno,

ne dopada se, nije korisno, odbaca se i izbegava,

ne sme da uradi.Zlo je ako se mrzi, ako se imam mr`wa, ako se nema razumevawa, ako se ne pomaè, ako se ne deli sa drugima, ako se ne po{tuju qudi i ako se ìvi u sukobu sa ostalima.

[TA JE ETIKA

Svuda u svetu se danas mnogo govori o etici.Tako je i u na{oj zemqi. Ukoravaju one koji si lo{i i ne postupaju moralno, kaù im da nemaju etiku.A one koji su ~asni, vredni i pomaù qudima,ocewuju kao dobre, odnosno prate etiku.Za one koji misle zlo i ~ine nasiqe, smatraju da su izgubili etiku.Za mlade u svim zemqama se uvodi eti~ko obrazovawe(kao ovo u~ewe Etika) i traì se da nau~e osnovne eti~ke vrednosti i norme, kako bi mogli da brane i sprovode etiku.

Etika je jedno od najzna~anijih, napotrebnijih i najkorisnijih qudskih dela.Ona govori o dobrim ciqevima i dobrim delima ~oveka.

Za{to su oni bitni? Oni su uvek bitni, jer je boqe da se ~ini dobro i da se ìvi u dobru i u miru, sa korisnim delima i u slozi, bez strahova i bez vre|awa drugih-nego da se sledi zlo, da se postupa lo{e, da se nekome nanosi bol ili da neko nekoga povre|uje.Danas je to jo{ va`nije, jer ima mnogo qudi na svetu i wihovi konflikti nose jake negativne posledice, a ima i veoma mnogo jakog oru`ja, oru|a i hemijskih preparata, koji mogu da nanesu velike {tete.I Priroda je povre|ena.Zbog toga se od qudi traì da ~ine dobro, a ne zlo, da se osveste, da razmi{qaju sa èqom da bude dobro svakome i da postupaju pravilno.Ujediwavawe savremenog sveta, koje je svakog dana sve dubqe, moè da da dobre rezultate samo ako qudi paze {ta rade i ako ̀ ele samo dobro drugim qudima i Prirodi

5

Etika govori o tome {ta je je dobro, a {ta zlo.Ona pokazuje {ta je dobro, a {ta lo{e u ìvotu, u svim oblastima - u poslu, u porodici, u odnosima izme|u qudi, o razli~itim ciqevima i postupcima ~oveka.U svim ne{tima ne{to je dobro, a ne{to lo{e.Ono {to je dobro,

se voli, ono {to je zlo se ne voli i treba da se izbegava.

Etika pokazuje ~oveku pravi put u ìvotu, onaj pravac koji treba stalno da sledimo i da pazimo da ne skrenemo sa wega.

Etika insistira da treba da budemo marqivi, da pazimo i da brinemo, da imamo qubav i da pomaèmo.Etika pokazuje ono {to je najva`nije, {to za ~oveka treba da bude prvo.A to je da se smatra moralnim bi}em, da ~ini najboqe, da bude zadovoqan/zadovoqna svojim pona{awem, bi}e koje }e svi ceniti, voleti i po{tovati jer postupa moralno.

Etika je NAUKA O MORALU, o qudskom poznavawu Dobrog i Zla i o qudskom delovawu koje sledi Dobro i izbegava Zlo.Tako ìvimo pravilno i unapre|ujemo ìvqewe, postajemo prave li~nosti, bliske svima, a pre svega prijateqi sami sebi.To je ciq svih dobrih qudi.

Etika pomaè da qudi prona|u pravi put u ìvotu i, ako treba da se poprave.Wena pravila se zovu moralne norme.Sa dobrom etikom ìvota i odnosi me|u qudima postaju dobri i ima progresa.Etika je ne{to pozitivno, dok suprotno - pomisao i pravqewe zla, neotkazivawe od zla - uvek je ne{to negativno.Zbog toga je etika jedna od prvih i najva`nijih nauka i delatnosti.Svako mora da nau~i da prepozna suprotnosti Dobra i Zla i da napravi pravi izbor - da sledi ono {to je dobro i da izbegava ono {to je zlo.Eti~ko obrazovawe je sastavni deo izgradwe zrele, slobodne i odgovorne li~nosti. Eti~kim znawem ~ovek bira pravi put u ìvotu, radi dobro, ~uva ìvotnu sredinu i pravilno se odnosi prema qudima.

ETIKA - PRATI DOBRO! IZBEGAVA ZLO!

MERATa~na dimenzija,dobra, mudro opredeqewe;sagledawe i pravilno ocewivawe potreba, ciqeva, dejstava i posledica i jedna od najzna~ajnijih moralnih vrednosti; za Aristotela umerenost je idealan eti~ki postupak(supr. neumerenost, nemawe mere)

GLAVNI ETI^KI POJMOVI

ETIKAI MORAL

6

TREBA+ Da se voli etikata!+ Da se ~ini dobro!+ Da se pomaè drugom!+ Da se bude miran i tolerantan!

NE TREBA- Da se izbegava etika!- Da se ~ini zlo!- Da se poniàva drugi!- Da se bude nasilan!

� �

Razmisli o ovim eti~kim preporukama. [ta treba da se radi? [ta ne treba da se radi? Razgovarajte za{to su one predloène kao eti~ke norme.

etika-nauka o moralu,o birawu i ~iwenu dobrog i izbegavawu zlapravi put - onako kako treba da se kre}emo, uvek pravilno, bez zastrawivawa i ~inewa lo{ih stvari

pozitivno - ono {to vaqa,od ~ega se stvara ne{to dobro, ono {to je potrebno

negativno - ono {to ne vaqa, od ~ega sledi zlo, {to je {tetno i nepotrebno

dobrobit - ono {to je dobro i korisno, {to svako treba da ~ini, {to se pohvaquje

eti~ka norma - ono {to treba(mora) da se ~ini ili {to ne sme da se ~ini;ozna~ava se uzvi~nikom(!) - Pomaì drugima! Ne laì!

ETI^KIRE^NIK

Re~ etika je stvorio filozof Aristotel(384 - 322 pre na{e ere), koji je bio u~iteq Aleksandra Makedonskog.Aristotel je ozna~io kao eti~ke one namere i postupke koji su bri`no proceweni, lepo zami{qeni, pravilni, koji su ,,najboqi,,.Tada qudi postupaju pravom merom.Etika govori o takvim odli~nim opredeqewima i delima - koja su veoma potrebna, jer su osnova dobrog morala.

DOBRO JE CIQ SVEGA [TO POSTOJI I SVAKE DELTNOSTIAristotel

Kako bi komentarisali ovu

misao filozofa Aristotela?

7

MORAL

U ìvotu ima razli~itih situacija i moralnih ocewivawa:

Petar bije decu - svi ga smatraju nasilnikom i niko ne èli da se druì s wim, osim onih koji su i sami lo{i i nasilnici.

Marija je mirna i draga i uvek nasmejana-i svi je zovu u dru{tvo.

Jovan se ne umiva redovno - svi ga izbegavaju zbog neurednosti i neprijatnih mirisa.

Kole pomaè uvek svakome - i svi ga pohvaquju.

Nada je uobraèna i kaè da bira dru{tvo - pa se ve}ina ne druì s wom.

Mira deli svoju uìnu sa svakim ko je gladan - i svi joj daju ne{to kad donesu.

Vidite koliko razli~itih pona{awa ima i koliko karakteristika one daju qudima.Sve je to postavqeno u dve osnovne grupe - ili je dobro ili je lo{e.Dobra dela se nazivaju moralna i one li~nosti koje tako postupaju qudi cene kao moralne.Lo{a dela se ozna~avaju kao nemorlna i qudi ih ocewuju kao nemoralne li~nosti koje se tako i pona{aju.

Moral je jedna od najva`nijih karakteristika ~oveka.I kod ìvotiwa mogu da se vide elementi morala(briga o mladima,saradwa i pomo} izme|u pripadnika istog roda, qubav i privrènost izme|u parova,nastoj~ivost i izdr`qivost pri izvr{avawu ciqeva).Ali ìvotiwe postupaju instiktivno, pona{awe je izraz biolo{ke nu`nosti, a nije svesno, nije rezultat wihovog izbora.Samo qudska bi}a prave razliku izme|u Dobra i Zla i pona{aju se tako da bude u~iweno samo ono {to je dobro, korisno i {to se dopada , a da se izbegava lo{e i ru`no.

To je su{tina morala - prepoznavawa onoga {to je dobro, voqewa dobrog i dobrog postupawa, kao i otkrivawe, kritikovawe i odbacivawe zla.DOBRO

ZLO

Dobro i zlo su suprotna ne{ta, ona se iskqu~uju, kao dva pola koja ne mogu da se pribliè i da se me{aju.Ono {to je dobro nije zlo, a ono {to je zlo ne moè da bude dobro.Svako prepoznaje {ta je dobro, a {ta zlo, pa se tako i pona{a i tako ocewuje ostale.

ETIKAI MORAL

8

Razlike izme|u qudi ne zavise uvek od li~nosti.Pol,godine,rasa, nacija, jezik i talenti su prirodno zasnovani, svako ih dobija ra|awem. Qudi su jednaki i ove razlike nisu najva`nije za ocewivawe ~oveka.Qudi e razlikuju prema tome dali su dobri ili zli, dali postupaju pravilno ili nepravilno, dali su moralni ili nemoralni.To zavisi samo od li~nosti, od wene etike, od opredeqewa za put koji }e slediti u ìvotu.Tu ocenu za sebe daje i sam ~ovek, kao {to ga/je drugi qudi ocewuju. Moral je posebna osobina i delatnost ~oveka.To je ose}awe, svest

i znawe qudi o tome {ta je dobro.Moral ima pravila ~inewa dobrog i izbegavawa zla.Sa moralom ~ovek pravilno gleda na ìvot, a to je istovremeno i izvor energije sa kojom ~ovek ~ini dobro.

Kada je moralan, ~ovek se ose}a spo-kojno, dostojno, samohvali se i drugi ga

hvale.Tada mu je savest ~ista i ne mori ga ni{ta.On/ona zna da je na pravom putu i da wegova/wena dela ne}e povred-iti drugog, ve} da }e doneti dobro drugima, kao {to taj/taa ~ini dobro i sebi.Sre}u koju tada ose}a ~ovek je pra-va, on/ona su svesni da su korisni ~lanovi ~ove~anstva.Pozitivni moral je osnova dobrog,plemenitog i sre}nog ìvota qudi.

Kako se pona{ate prema svojim drugarima?

- Sa po{tovawem- Zapovedam- Mrzim ih- Ne kominuciram- Sa razumevawem- Pomaèm

- S qubavqu- Savetujem,podu~avam- Sa tolerancijom- Gledam da ih iskoristim- Opra{tam

Ocenite dali je ono {to ste odabrali dobro.Ako je dobro - dali treba tako da nastavite, dali treba da o~ekujete i da traìte da se i drugi tako pona{aju prema vama?Ako pona{awe nije dobro - dali treba da ga promenite?

Moralna pravila - norme,kao i u svakoj qudskoj delatnosti,

govore kako se pravilno postupa.

9

MORALNO/NEMORALNO~initi dobra dela,ono {to je odgovaraju}e moralu, {to je eti~ki vredno=~initi lo{a dela, ono {to je suprotno moralu, {to nije eti~ki vrednoLI^NI MORALMoralni principi, norme i postupci(moralni sistem) nekog ~oveka, koji su wegova karakteristikaDRU[TVENI (SOCIJALNI)MORAL -Moralni principi, vrednosti i norme jedne zajednice, koji su osnova moralnog delovawa i ocewivawa u woj

GLAVNE ETI^KE NORME

Majka Tereza (1910 - 1997) , najpoznatija moralna li~nost moderne epohe, posvetila se da pomaè siroma{nima i bolesnima u indijskom gradu Kalkuta i svuda u svetu.Privukla je da zajedno sa wom rade dobrovoqno hiqade mladih, izgradila je bolnice i {kole za siroma{ne. Dobila je najvi{e priznawe Nobelovu nagradu za mir (1979).Ova sitna ali jaka èna pokazala je koliko hrabrosti daje qudska dobrota kada se bira put da se ~ini dobro i da se pomaè nesre}nicima.Majka Tereza je obrazac najuzvi{enijeg savremenog morala.

NE MO@EMO DA ÎNIMO VELIKA DELA, ALI MALA MO@EMO DA ÎNIMO SA VELIKOM QUBAVQU!

Majka Tereza

Poku{ajte da komentari{ete TRI IZVORA MORALA

Moral se ra|a u dru{tvu, op{tom sagla{no{}u ve}ine wegovih ~lanova da je ne{to dobro i treba da se ~ini(to treba svi u zajednici da ~ine), a ne{to je lo{e i ne sme da se ~ini(niko u toj zajednici ne sme da ~ini to).Budu}i postoje razli~ite vrste zajednica(od porodice do celog ~ove~anstva), postoje razli~iti morali, i zavisnosti od shvatawa i ciqeva ~lanova tih dru{tva.

Moral se razvija u pojedincu, prema wegovim idejama i vrednostima, koje on bira, postavqa za osnovu svog morala i prati ih u ìvotu - ali i ovaj moral se ocewuje u zajednici, jer on dodiruje wene ~lanove, i ako nije dobar, moè nekoga da povredi.

Moral se prima i saznawima iz pro{losti i iz celog sveta, iz istorije svog naroda i drugih naroda, od najmudrijih qudi koji su govorili o najzna~ajnijim pitawima Dobra i Zla(takva su u~ewa Isusa Hrista,Proroka Muhameda, ~uvenog filozofa Sokrata, ili danas Majka Tereze itd)..

ETIKAI MORAL

10

Vrednost - ono {to vaqa, {to treba da se sledi

Princip - na~elo,osnova, ono {to se pojavquje u svemu

Zadatak - ono {to treba da se izvr{ava,{to ne sme da se izbegava

POZITIVNO JE+ Da se po{tuje moral!+ Da se izvr{ava zadatak!+ Da se bude po{ten!

NEGATIVNO JE- Da se odbaca moral!- Da se izbegava zadatak!- Da se bude nepo{ten!

� �

Razmislite o ovim eti~kim preporukama.[ta da se ~ini? [ta da se ne ~ini? Razgovarajte za{to su one preporu~ene kao moralne norme.

ETI^KIRE^NIK

Obrazac - najboqi primer {ta treba slediti u ìvotu

Pouka - ono {to je re~eno kao vodi~ delovawa

ZNAÂJ MORALA

Svako od nas se rodio i ìvi.Pritom je najva`nije qudsko postojawe da bude zaista qudsko, u ìvotu da imamo dobre osobine i da ~inimo dobra dela.To zna~i, svako treba da bude moralan.

U svakoj eposi, u svakoj oblasti i u svakoj situaciji postoje glavne eti~ke pouke i zahtevi -odgovaraju}e moralne norme.U wima se prepoznaje qudskost i one su sila opstanka.Kada se dogodi katastrofa i prilikom velike bede, qudi pomaù jedni drugima. Danas su svi zabrinuti za opstanak Prirode i ìvih bi}a u woj.

Kada postoje te{ko}e , najva`nije je da se istraje i da se popravi stawe.U dobrim situacijama, nepotreban je prazan ponos.U siroma{tvu, mora da se {tedi i da se zara|uje.Kada se

Opi{ete pravila:

- U saobra}aju

- u {koli

- na ko{arci

- u porodici

11

ima, treba da se {tedi i da se ne baca.U porobqenosti, najva`nije je da se bude heroj. U slobodi, najve}a vrlina je da se ne povre|uje drugi.Uvek treba da se ose}a i da se ~ini ne{to pozitivno, ono {to predstavqa dobar moral. Moral zna~i da qudi imaju dobre ciqeve i da ostvaruju prave vrednosti.Time se daje osnovni doprinos zajednici.Najva`nije je da se ima pozitivan, a da se se izbegava negativan odnos prema ìvotu.I kada je situacija te{ka, pozitivan odnos je uslov ìvqewa i progresa.

\or|e-Goce Del~ev (1872 - 1903) je najpoznatija li~nost modernog politi~kog pokreta u Makedoniji.Verovao je da svi qudi treba da budu slobodni, a sloboda moè da se izvojeva samo kao rezultat ozbiqnih napora i zajedni~ke borbe pripadnika naroda koji ìve zajedno,koji treba me|usobno da se po{tuju, da nastupaju zajedno i da sara|uju.Osnovna eti~ka poruka Goce Del~eva je da qudi treba da se isti~u moralnim i stvarala~kim delima.

Za dobro ìvqewe je vaàn pozitivan odnos, {to zna~i da se na ìvot gleda sa rado{}u,gledaju}i na pozitivne(dobre) strane, isticawem dobrote i lepote.To zna~i da se ima osmeh na licu, prema svemu da se odnosimo s po{tovawem i zainteresovano{}u, druge qude da primamo kao ravnopravne i bli`we.Treba ~initi da nam sve bude dobro i prijatno i nama i drugima. Pozitivan odnos je kao belina.

Suprotno,negativan odnos zna~i da se negira vrednost ìvota, isti~u se wegove negativne(lo{e) strane, odbaca se mogu}nost dobrog stawa.Lice je namrgo|eno.Za normalne prepreke i te{ko}e se optuùje ,,crna sudbina,, i na sve se gleda tamno.Boja negativnog odnosa je crnilo.

Pogovorka pozitivnog odnosa je:Sve je dobro i moè biti boqe. I sutra je dan, koji nas o~ekuje svojom svetlo{}u da nam ponudi radost.Nakon tuge, opet }emo zapevati.Nakon lo{eg rezultata i poraza, ako se trudimo, do}i }e i na{a uspe{na ostvarewa i pobede.Pogovorka negativnog odnosa je:Ni{ta nije dobro.Nakon letqih radosti dolazi hladno}a i beda jeseni i zime.Svaka pesma je uvod u tu`no stawe.Posle svake pobede dolazi poraz

Pozitivan odnos je uvek bitniji i opravdaniji od negativnog.

Ja razumem svet kao poqe za kulturno t a k m i ~ e w e izme|u naroda. Goce Del~ev

ETIKAI MORAL

12

BRIGA, BRI@NOST-Zainteresovanost i postupci za dobro nekoga i ne~ega;predanost dobrom izvr{avawu zadataka(supr.nebriga, nebri`nost)

GLAVNIETI^KI

POJMOVI

SVI QUDI NE MOGU DA BUDU BOGATI I ZNAÂJNI, ALI SVAKO MO@E DA ÎNI DOBRO.

Razmi{qawe i birawe su osnovne snage i osobine ~oveka.On pronalazi i sledi ono {to je dobro i korisno, a istovremeno izbegava lo{e i nekorisno.Izbor pokazuje kakav je ~ovek, dali je dobra,razumna, ozbiqna, savesna, odgovorna, bri`na li~nost - ili je zla, nerazumna,neozbiqna, neodgovorna i nepa`qiva li~nost bez prave svesti i savesti.

Prilikom izbora ~ovek razmi{qa, meri svoje postupke, re{ava {ta da radi i kako da postupa, sagledava posledice svog pona{awa - i bira ono {to je najboqe za wega i za druge oko wega.Moral je takvo pametno re{ewe za najboqe vladawe, koje svi-ma donosi korist, a stvara i pravilne odnose me|u qudima.Lo{e i bezumno pona{awe samo prividno moè da da ne{to korisno, ali tako misli egoista.Ova samoìva ko-rist je uvek privremena, jer se zlo vladawe sveti svakome - za to se dobija kazna ili qudi lo{e govore o onome ko ~ini zlo i izbegavaju ga.Lo{a posledica je i to {to se i drugi nesavesni qudi ugledaju na takva zla dela i po~iwu da postupaju bezumno,a iz toga se ra|a ru`na situacija izme|u qudi, me|usobno ~ine zlo, bore se kao zveri izme|u sebe, {to donosi {tetu svima.

U narodnoj pri~a dva jarca se bodu na smrt na stablu iznad potoka, oni ne mogu da izaberu boqi put osim da bezumno streme napred glavama.

Konfucij

Komentari{ite sa svojim drugovima misao najpoznatijeg kineskog eti~ara.

13

Prema dobru i zlu se razgrani~avaju namere, ciqevi i delovawe morala.Dobro je pozitivno, po{tuje se i preporu~uje se, brani se i izvr{ava.Li~nost se ponosi izborom Dobrog i ~inewem dobrog.Zlo je negativno, neèqeno, odbaca se ili zaobilazi, ne preporu~uje se i nalaè da se izbegava.Zlo ne treba da se brani.Brane}i i ~ine}i zlo , kod li~nosti izvire krivica ili lo{a moralna ocena.

I druga pitawa u etici i u qudskom ìvotu imaju sli~na suprotna zna~ewa: moralno i nemoralno, eti~ki i neeti~ki, ispravno i neispravno, pravilno i nepravilno, vredno i nevredno, ono {to se ceni i ono {to se ne ceni,ono {to se dopada i ono {to se ne dopada, èqeno i neèqeno, ono {to vredi i ono {to ne vredi, ono {to sme i ono {to nesme da se ~ini, ono {to treba i mora da se ~ini i ono {to ne treba da se ~ini i mora da se izbegava..Izborom izme|u Dobra i Zla ~ovek bira na~in ìvota i pona{awa, a re{ava i kakav }e biti wegov svet - kakav kvalitet ìvota }e izabrati za sebe i za svoju zajednicu, za bli`we, za porodicu, ustvari za sve qude.

DOBRO JE+ Da se u~i!+ Da se pomaè kod ku}e!+ Da se sportuje!

LO[O JE- Da ne se u~i!- Da se beì od obaveze i da se ne pomaè kod ku}e!- Da ne se sportuje!

� �

Razmisli o ovim eti~kim preporukama. [ta treba ~niti?[ta ne treba ~initi?Razgovarajte za{to su ona predloèna kao moralne norme..

ZLATNO ETI^KO PRAVILO

Najra{irenija svetska eti~ka norma(moralna pouka i savet) glasi:

ÎNI ONO [TO @ELI[ DA TI DRUGI ÎNE!

NE ÎNI ONO [TO NE @ELI[ DA TI DRUGI ÎNE1

U zlatnom eti~kom pravilu se isti~e uzajmnost u etici.Primerom treba pokazati {ta ~ovek bira i za {ta se zalaè, kao i to da isto to traì i o~ekuje od drugih qudi.Osnovna je ova perspektiva qudskog pona{awa. -Reciprocitet nije dobar nakon u~iwenog lo{eg dela, u smislu da se ~ini isto ono zlo koje je u~iweno: ÎNI ONO KOJE (TEBI) ÎNE/SU UÎNILI! To je osveta, {to nije lepa eti~ka norma.

ETIKAI MORAL

14

Molimo Vas, nakon prvih lekcija iz etike, razmislite o slede}im pitawima i odgovorite na wih:

Dali èlite da se drugi odnose dobro prema vama?Dali se vi odnosite dobro prema drugima - va{im uku}anima, sau~enicima i drugovima iz kraja?

Dali ste poslu{ali one koji vas eti~ki savetuju i dali zatim to sledite i primewujete u vladawu?

Dali razmi{qate kako nau~eno iz etike da bude norma va{eg pona{awa?

Qudsko, qudskost - ono {to pristaje ~oveku, ono {to je dobro da misle i ~ine

OP[TO DOBRO -Ono {to svi cene i svima donosi korist, {to svi èle i preporu~ujuZLONAMERNO - Delo s lo{im ciqem, s lo{om namerom(supr.dobronamerno)

GLAVNIETI^KI

POJMOVI

�

ETI^KIRE^NIK

qudi

Dobra voqa - dobra namera, osobina moralnih qudi

Dobar glas - ocena o moralnosti li~nosti(uìva poverewe, o woj se ~uju samo lepe stvari)

Dobar postupak - u~iweno pravilno moralno delo

Dobrovoqno - raditi ne{to s rado{}u, bez terawa

Dobrodu{no - milom du{om, bez zle namere

Zlodelac - onaj ko drugome ~ini zlo

Zloglasan -ko ne uìva dobar glas, ko zastra{uje svojom pojavom - delom

Zlomisao - lo{a namera(supr.dobra misao)

Zloba,zlobnost - jako neraspoloèwe - lo{e namere prema nekome, neprijateqstvo,èqa da se u~ini nekome zlo

Zlo~in - jak prestup,pravi kriminalni postupak(posebno nad ìvim bi}em);te{ka povreda pravila - zakona nekog dru{tva, ~ije sprovo|ewe to dru{tvo smatra kao neophodne za svoje postojawe - napredovawe.

15

SVETI KLIMENT OHRIDSKI - NA[ MORALNI UÎTEQ

Etika govori qudima kako da se pona{aju.Ona se posebno obra}a mladima da pravilno usmeri wihovu pa`wu - vladawe.Etika èli da postane bliska qudskoj du{i,wene pouke su izvori dobrog morala.Ona se nada da }emo poslu{ati eti~ke ideje, da }emo razumeti - prihvatiti eti~ke savete.

Najve}u eti~ku snagu kod i nas u Makedoniji imaju poruke sveti Klimenta Ohridskog.Norme koje je on izrekao su baza na{e etike, one nas u~e najboqem i traè od nas da se pametno pona{amo.Obe osnovne eti~ke pouke svetog Klimenta se odnose na izbegavawe Zla i ~inewa Dobra.To je smisao etike - da se ne ~ini zlo, a da se ~ini dobro i da se postupa dobro.

SKLAWAJ SE OD ZLA!

Zlo treba da se izbegava jer je usmereno povre|ivawu qudi.Zlo nanosi {tetu samoj li~nosti koja èli zlo.Zlo ~ini onaj koji èli zlo.Taj podràva ~inewe zla me|u qudima.

Zlo je usmereno prema uni{tavawu, vre|awu, stvarwu {tete, uznemiravawu. Onaj ko sledi zlo, ima negativne ciqeve.Taj je pro`drqiv, samo ̀ eli ne{to, {to ina~e pripada drugom ~oveku.Taj ne po{tuje pravo svakoga na ìvot i sre}u. Taj ne misli na bli`we , ne voli ih, prema wima se ne odnosi kao prema qudima.Taj postupa nepravo, ne kontroli{e svoje ciqeve i bezobzirno stremi izvr{avawu lo{ih namera. Taj ne po{tuje etiku, ne èli nikoga i ne

da ̀ elimo, da ~inimo i da ista~emo i kod sebe i kod drugih.

ÎNI DOBRO!

Sveti Kliment Ohridski je rekao ,,Sklawaj se od zla i ~ini dobro! ,,To je pouka ne samo za izbegavawe lo{ih dela, ve} i zahtev da ~inimo dobra dela. Izbegavawe zla treba da se dopuni ~inewem dobrog. Na pravu qudsku stranu ne stajemo samo ne~inewem zla. Za to su potrebne i dobra misao, lepa re~ i dobro delo.

Dobro je sila ìvota, ona se gradi i unapre|uje ìvqewe. Zlo nosi stradawe,uni{tavwe i smrt. Dobro ~uva ìvot, to je ispravan put - ~inewa dobrog qudima, kako drugima, tako i dobro~initequ.

Dobrota i lepota idu zajedno. Ko je dobar, taj je lep qudima i dopada

ETIKAI MORAL

16

Dobrota i lepota idu zajedno. Ko je dobar, taj je lep qudima i dopada se sebi. Ko bira zlo, ruàn je i ne dopada se sebi.

Zbog toga treba da poslu{amo sveti Klimenta, koji je jo{ u zoru na{e istorije rekao tajnu etike i ispravnog ìvota. Izbegavawe zla je pravo ne{to -~inewe dobrog je jo{ pravilnije. Dobro treba stalno

se sebi. Ko bira zlo, ruàn je i ne dopada se sebi.

ÎNI DOBRO!Sveti Kliment Ohridski je rekao ,,Sklawaj se od

zla i ~ini dobro! ,,To je pouka ne samo za izbegavawe lo{ih dela, ve} i zahtev da ~inimo dobra dela. Izbegavawe zla treba da se dopuni ~inewem dobrog. Na pravu qudsku stranu ne stajemo samo ne~inewem zla. Za to su potrebne i dobra misao, lepa re~ i dobro delo.

Dobro je sila ìvota, ona se gradi i unapre|uje ìvqewe. Zlo nosi stradawe,uni{tavwe i smrt. Dobro ~uva ìvot, to je ispravan put - ~inewa dobrog qudima, kako drugima, tako i dobro~initequ.

Dobrota i lepota idu zajedno. Ko je dobar, taj je lep qudima i dopada se sebi. Ko bira zlo, ruàn je i ne dopada se sebi.

SKLONI SE OD ZLA I ÎNI DOBRO!Sveti Kliment Ohridski

TREBA+ Sklawaj se od zla!+ îmi dobro!+ Voli qude i Prirodu!

NE SMEE- Da se voli zlo! - Da se ne ~ini dobro!- Da se povre|uju qudi i Priroda!

� �

Razgovaraj o Plao{niku, gde je bio na{ prvi Univerzitet i gde je grob sveti Klimenta Ohridskog? Za{to su wegova dela va`na, za{to mi danas treba da po{tujemo i slu{amo Sveti Klimenta?

17

Na kraju ove celine o ETICI I MORALU donosimo nekoliko lepih eti~kih tekstova i pouka.Pametni qudi razmi{qaju o tome {ta treba da se ~ini.To opisuju u svojim kwigama.Oni najpre misle na mlade kada iznose svoja eti~ka saznawa, jer èle da im prenose prave pouke o dobrom pona{awu.Oni su sigurni da }e tada pomo}i mladima da razumeju {ta je najva`nije u ìvotu i kako treba da postupaju da im bude dobro i wima i qudima oko wih.Pro~itajte ove tekstove i razmilsite o savetima mudraca:

ÎNI DOBRO!

Majka Tereza (1910-1997), ro|ena u Skopqu, u ìvotu je pomagala bednima i bolesnima.Ova najpoznatija misionarka dana{wice isti~e potrebu da qudi budu vo|eni samo dobrotom i da su nesebi~no predani drugima.Ovaj tekst se zove MOLITVA Majka Tereze i jedno je od najra{irenijih dela savremene etike.Ona govori kako skepti~ni i pesimiste negativno ocewuju qude. Nasuprot tome, ona izlaè svoje ìvotno na~elo-da se posveti eti~koj du`nosti da ~ini dobro svakome, uvek i celim srcem:

,,ôvek nije razumno, logi~no bi}e, to je sebi~no bi}e,,.Nije va`no, voli ga!,,Ako ~ini{ dobro, re}i }e ti da to ~ini{ iz samoìvih ciqeva.,,Nije va`no. îni dobro!,,Prilikom ostvarivawa svojih ciqeva - sre{}e{ la`ne prijateqe i javne neprijateqe.,,Nije va`no, ostvaruj svoje ciqeve!,,Dobro koje ~ini{ bi}e zaboravqeno sutra.,,Nije va`no. îni dobro!,,Zbog po{tewa i iskrenosti bi}e{ rawiv.,,Nije va`no budi iskren i po{ten!,,Ono {to si stvarao godinama moè biti sru{eno u jednom trenutku.,,Nije va`no.Stvaraj!,,Ako pomaè{ qudima, moè{ pro}i lo{e.,,Nije va`no. Pomaì im!,,Daje{ svetu najboqe od sebe, a on }e ti vratiti udarima.,,

Nije va`no. Daj najboqe od sebe!

AKO MISLI[ I ÎNI[ DOBRO,

BI]E TI DOBRO,

AKO MISLI[ I ÎNI[ ZLO, BI]E TI LO[E! Indiska eti~ka pouka

ETIKAI MORAL

18

VOLI SUSEDA SVOG!

Na{ najpoznatiji nau~nik Blaè Koneski je otkrio i objasnio TIKVE[KI ZBORNIK - delo nastalo u XVI u Tikve{iju, koje sadrì mnogo eti~kih pouka - kao pri~e o li~nostima iz Biblije ili kao basne u kojima ìvotiwe pokazuju eti~ko pona{awe:

,,Roda je meka ptica. Kada pravi gnezdo, traì mesto i pazi o svemu {to je oko we. Kada vidi ne{to, roda kqaka, da svi oko wene vide to i da se tako odnose. Jer ona qubi Boga, susede i druìnu.

Druìna i susedi, po~ujte - kakvu qubav imaju ptice,tako i vi imajte qubav prema bli`wem svom. Imaj bli`weg svog kao i samog sebe! Kao {to Boga qubi{, tako i suseda qubi! ,,

LEPO JE+ Da razmi{qa{ {ta radi{!+ Da postupa{ dobro!+ Da po{tuje{ qude!

NIJE JE LEPO- Da postupa{ nerazumno,ne razmi{qaju}i {ta je ispravno! - Da postupa{ zlo!- Da ne po{tuje{ qude!

� �

PITAWA ZA OBNAVQAWE

Dali su za ~oveka bitna znawa o etici?[ta je etika?Dali poznavawe Dobra i Zla i Morala ima zna~ewe za qudsko ìvqewe?Dali ~ovek treba da zna mnogo stvari? Dali u to spadaju i znawa iz etike?Dali }e to pomo}i ~oveku da odabere pravi put u ìvotu?[ta postiè ~ovek ako postupa pravilno?[ta se de{ava ako ne postupa pravilno?

Opi{ite neko moralno delo kod nekoga koga znate koje vam se dopalo i vi smatrate da treba da ga pohvalite i da kaète i drugima da i oni treba tako da postupaju. Opi{ite neko moralno delo kod nekoga koga znate koje vam se nije dopalo i ~ak vas naqutilo i vi smatrate da treba da ga kritikujete da kaète drugima da ne smeju tako da postupaju.

[ta je radila Majka Tereza? Za{to je toliko vole i hvale u celom svetu? Koja je parola Goce Del~eva? Dali je dobra u savremenom ìvqewu? Koja je osnovna eti~ka misao sveti Klimenta Ohridskog? Dali moè da bude osnova za na{u etiku danas, iako je izre~ena pre 1. 100 godina?[ta kaè Majka Tereza u svojoj Molitvi?

19

U drugom delu uxbenika UNIVERZALNE ETI^KE VREDNOSTI obja{wava se kako su eti~ke vrednosti i ciqevi sli~ne u celom svetu. Razume se,svaki ~ovek ima svoje vrednosti, stvari koja smatra da vaqaju i koje voli vi{e od drugih stvari. I qudske zajednice imaju svoje razli~ite vrednosti i moralne norme, koje su u vezi sa uslovima ìvota, sa osnovnim na~inima kako ìve i rade wihovi ~lanovi, sa wihovim bogatstvom i ambicijama. Ali to je sli~no razli~itostima izme|u nacionalnih kultura, s tim {to su u moralu razlike mawe od razlika u kluturnim tvorevinama koje grade i isti~u na razli~itim stranama sveta. To je zato jer ~ovek veruje da moralne ciqeve koje ima on/ona mogu da budu ciqevi svakog ~oveka na svetu, a moralne norme koje prati moè i treba da po{tuje svaki ~ovek. To je univerzalnost morala, sli~nost eti~kih vrednosti i postupaka qudi. Na primer,kod svih razvijenih naroda se cene po{tewe i pravdoqubivost,radnost i {tedqivost, pomagawe i briga za povre|ene. Tako|e, ne vole se i kritikuju se la` i prevara, nasiqe i povre|ivawe drugih. U savremenom svetu ~ove~anstvo se povezuje u celinu. Ono {to je ranije bilo veoma daleko i tamo nije mo-glo da se stigne plove}i mesecima, a ponekad qudi nisu ni znali da postoje takvi svetovi i narodi,sada je sve blizu-avionom moè da se do|e za nekoliko sati, a televizija i Internet nas povezuju za minut. Sada se u svetu prodaju isti proizvodi, mnogo qudi se seli i ìvi daleko od svog rodnog kraja, vodi se podjednaka politika za mir i saradwu u celom svetu, svuda se pe-vaju iste pesme i gledaju se isti filmovi, sa sli~nim pri~ama i moralnim kritikama ili pohvalama. To se zove globalizacija. U savremenom svetu eti~ke vred-nosti postaju zaista op{te, jednake za sve - stvara se UNIVERZALNA ETIKA, kao jedini eti~ki sistem od najboqih moralnih normi svih naroda, iz svih epo-ha ~ove~anstva i od najpametnijih eti~ara.

UNIVERZALNEETI^KE VREDNOSTI

20

ETIKA U SVETU

Svakom ~oveku, dok je dete, roditeqi govore kako da postupa. Tako|e, dede i babe, ako su ̀ ivi i ̀ ive u blizini, savetuju unuke o dobrim stvarima, u~e ih o ~emu da vode ra~una i kako da paze da ne povre|uju druge qude ~ine}i neko zlo. Mladi isto to slu{aju i od nastavnika u vrti}ima i {kolama. Gledaju}i televiziju svako }e videti kako neki qudi ~ine neko zlo i znaju da tako ne treba da se pona{aju. Ako tamo primate neko dobro delo, seti}e se da i sami treba tako da rade.

I ovaj uxbenik ̀ eli da nau~i svako dete kako je najboqe postupati. U mnogim kwigama i filmovima se raspravqa ba{ o dobroti i lo{im stvarima, o tome koliko je neophodno da se ~ini dobro, a koliko je nekorisno i lo{e da se ~ini zlo. Kada ~itaju kwige ili kada gledaju filmove, mladi razmi{qaju o tome {ta saznaju i opredequju se za dobro, a protiv zla.

Tako svaka mlada li~nost raste i dolazi vreme kada sama bira {ta joj se dopada i to i ~ini. Tako|e,razumno }e otkrivati {ta je zlo i toga se odri~e, pa i drugima govori da ne ~ine takvo ne{to.

Kada ~ovek bira dobro, on je siguran da svi qudi smatraju da je to dobro i èle da postupaju ba{ tako. To se naziva op{ta etika, moral svih qudi. Postoje male razlike na razli~itim kontinentima i razli~itim qudskim rodovima, ali ipak te razlike nisu velike- dobro je dobro svuda u svetu, kao {to je zlo svuda zlo. Dobra misao, dobra re~ i dobar postupak su dobri svuda. Lo{a misao, lo{a re~ i negativno pona{awe koje vre|a druge svuda je zlo. Zbog toga svaki ~ovek treba da vodi ra~una i pravilno da se pona{a. U moralu su povezane misli, re{ewe i delovawe. Etika/moral se realizuju kroz ~etiri oblika i koraka, koji su povezani- ideal, vrednost, norma i delo.

i

21

Ideal je smisao, koju je li~nost prona{la ili prihvatila. Kao krajwi ciq postojawa i delovawa, ideal privla~i i vodi ~oveka kroz ìvot, kao svetlost koja ozna~ava put. Ideal je najvi{e dobro, ono {to je najva`nije, {to je izvor drugih vrednosti i wima daje snagu. Vrednosti su ono {to vaqa prema eti~kom opredeqewu li~nosti. To su zamisli i ciqevi o kojima ~ovek misli da su pravilni, dopadaju mu se, potrebni su mu i prati ih u ìvotu i delovawu. Vrednost je ~ovekov izbor onoga {to smatra da je dobro i predstavqa ogra|ivawe od onog {to misli da je zlo. Norma je eti~ka zapoved, eti~ka vrednost u formi kojom se govori {ta da se uradi,a {ta da se ne uradi. Norme su zahtevi za delovawe, direktan opis onoga {to je vredno i nalaè se da se uradi, odnosno iskaz za ono {to nema vrednost i traì se da se ne uradi. Postupawe je ono {to ~ovek radi, predstavqa oìvqavawe neke vrednosti i izvr{avawe neke norme. Postupak se inspiri{e eti~kim stavovima li~nosti, grupe ili epohe. Delo je krajwi izraz eti~kih zamisli, ciqeva i nalagawa. Moral, ustvari, postoji da qudi postupaju pravilno.

IDEAL

��

NORMA

POSTUPCI DELA

Jedan isti eti~ki pojam moè da se koristi za ozna~avawe svih nivoa eti~kog mi{qewa i delovawa: na primer,PO[TEWE. To je moralni ideal - savr{en eti~ki ciq u ìvotu;vrednost - moj/na{ izbor onoga {to je zaista va`no; norma-zahtev i vodiqa u delovawu, {ta treba da se uradi i {ta ne sme da se izbegava:Budi po{ten! Treba uvek da se bude po{ten, za sve i prema svakome!;postupawe-dobro pona{awe, koje je izraz moje/na{e moralne svesti,izabranih vrednosti, dobro postavqenih i prihav}enih normi, kao i eti~ke i li~ne i op{te culture.

ODLI^NO-Pojam koji proizlazi iz re~i odlika, {to zna~i karakteristika, osobina, li~na ocena o nekome, a zatim i jako dobra ocena - pojam govori o nekom velikom kvalitetu, o ne~emu {to se isti~e i dopada, {to je prvoklasno, najboqe, {to treba da se pohvali, a odli~an je onaj koji ima velike kvalitete, najboqe i izuzetne osobine, onaj koji treba da bude uzet kao primer. PRIMER-Dobra li~nost, dobro pona{awe i dobro delo, koji se navode kao obrazac {ta treba da se sledi i podràva.

GLAVNIETI^KI

POJMOVI


22

POPAJ-HEROJ DOBROG

Qudi su stvorili i kwièvne i likovne heroje koji ~ine dobro, a neki su glavne li~nosti u filmovima i stripovima. Takav junak dobrog pona{awa je Popaj Mornar. On voli decu i brani qude i dame od lo{ih li~nosti, koji èle da ih povrede, uvrede ili zarobe. Popaj se suprostvaqa onima koji imaju lo{e ciqeve i ~ine nasiqe. Ustvari,za lo{u silu uvek }e se na}i dobra sila koja }e pobediti one koji imaju zle namere i oslobodi}e one koji stradaju.

Popaj, tako|e, poru~uje deci da treba da jedu zdravu hranu. On jede spana} i dobija snagu. Svako treba da jede ne{to dobro- jabuku i drugo vo}e, papriku, salatu, meso i sve {to se priprema kod ku}e - tako }e detetu biti dobro i bi}e zdravo i jako.

UVJEK+ Pazite {ta radite!+ Izvr{avajte zadatak!+ Pomaìte onome kome treba pomo}!

NIKADA- Ne budite nepa`qivi!- Ne izbegavajte zadatak!- Ne odbijajte da pomognete!

� �

Zaokruìte ono {to mislite da je dobro za sve, a podvucite ono {to mislite da je zlo i povre|uje druge:

- tu~a - ~uvawe kwiga- u~ewe - deqewe - pu{ewe uìne- {tedwa - zapla{ivawe drug- Pomo} u ku}i - qubazno pona{awe- Po{teno pona{awe - govorewe istine - Lagawe - nepa`we gde se baca |ubre

Razmislite zatim sami, ili prodiskutujte sa bliskim drugarima o tome o {ta je dobro i zlo - dali je dobro da se ~ine takve dobre stvari i za{to je lo{e ako se ~ine takve zle stvari?

ETI^KOVE@BALI[TE

23

PO[TEWE JE NAVE]A VRLINA

U etici ne postoji samo jedna vrednost. Kod ~oveka postoje razli~ite vrline-umerenost,qubav,po{tovawe drugih,radnost,pomagawe,saradwa, prijateqstvo, hrabrost, istinoqubqe, pa`qivost da se ne povredi neko. I mnoge druge. @ivot je ispuwen vrlinama, koje treba da negujemo,a ne da izbegavamo. Treba da se beì sam od zla,vrline treba da se slede i izvr{avaju. Svaka vrlina je va`na za samu li~nost, kao i za one oko we.

Ali,neko moè da insistira da traì koja je osnovna vrlina. Za postojawe i unapre|ivawe sveta najva`niji je Mir, a sa wim Nenasiqe i Saradwa. Za odnose me|u qudima najja~a vrlina je Qubav, koja ~ini da volimo druge, da ih

po{tujemo i blizu da se povezujemo. Za rad je najva`nija Du`nost, koja nas u~i da svakako treba da izvr{avamo obaveze.

Ipak, postoji jedna moralna vrednost koja je neophodna kod svih qudi i najrasprostrawenija je moralna norma u celom svetu. To je Po{tewe. Ono govori o onome {ta se o~ekuje u moralu

svakog ~oveka i {ta se najvi{e ceni u wegovom pona{awu. Po{tewe je zbir raznih vrlina. Po{ten ~ovek brine

da postupa dobro i u svakom trenutku pazi na svoje obaveze i ne izbegava ih. On/ona moralno deluje bez radosti, bez prisiqavawa i neo~ekuju}i nagradu za dobro koje ~ini, jer zna da je moralno dobro samo po sebi. Po{tewe predstavqa najpravilnije qudsko pona{awe-prema samom sebi, prema drugima i prema celom dru{tvu.

Svakome je potrebno po{tewe drugih qudi i svako treba da se trudi da bude po{ten, da ~ini dobro i da postupa ispravno. Svi qudi cene one koji su po{teni i u ìvotu i u poslu.


24

KAKVO JE PO[TEWE U RAZLIÎTIM SITUACIJAMA?

Po{tena li~nost - uvek pazi na moral, ne laè, ne krade, trudi se da radi dobro, izvr{ava svoje obaveze i pla}a ra~une, ne vre|a druge qude,na wu moè svako da se osloni, jer zna da se ne}e otkazati.

Po{teni roditeqi - misle, pre svega, na porodicu i na svoju decu i brinu da obezbede boqi ìvot za porodicu, a decu da u~e i napreduju.

Po{ten sportista - sledi fer-plej, po{tuje protivnika i bavi se sportom prema pravilima, ne ~ini prekr{aje i ne koristi doping za prevaru u takmi~ewu.

Po{ten sudija - sudi prema zakonu, ne pravi privilegije nikome, primer je za pravilno su|ewe.

Po{ten trgovac - govori istinu o svojoj robi, ne vara nikoga, napla}uje ta~no onoliko koliko treba i vra}a ceo kusur.

Po{teno dete - èli da bude dobro, po{tuje starije i voli svoje vr{wake, èqno u~i i trudi se da napreduje i znawu i sportu, nikada ne laè i pomaè kada moè.

Po{tewe prema sebi - iskrena èqa svakog ~oveka je da sagleda istinu i da bude objektivan, da ne zavarava sebe o svom stawu, zadacima i nadama, nikada ne dopu{ta da se kocka i nikada ne uzima drogu(koje vode li~nost u izgubqenost i varawe dru-gih). li~nosta kon zagubenost i kon mamewe na drugite).

ETI^KOVE@BALI[TE

Razmislite o po{tewu kao va`noj vrlini, ocenite {ta je dobro i lo{e u pona{awu ovih li~nosti i odgovorite pismeno ukratko:

- Primetili ste da neki trgovac ne po{tuje mu{terije, prodaje staru robu i nevra}a ceo kusur. -[ta mislite, zbog ~ega to nije dobar trgovac i dobar ~ovek?

_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________- ûli ste da neki sused, ili neki drugi ~ovek, stalno ide u kockarnicu, kocka se i nema para da plati ra~une. -[ta mislite, dali je taj ~ovek po{ten, dali moè da brine o svim potrebama wegove porodice?

_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

25

- Ste videle deka nekoj u~itel ne gi po~ituva site deca podednakvo, deka ne se griì isto za site u~enici i deka ne ocenuva pravilno. - [to mislite, dali toj u~itel e dobar, dali pravilno gi vospituva decata i dali vie bi bile takov u~itel koga }e porasnete?_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________Neki sau~enik u razredu, veliki i nevaspitan, maltretira drugare, bije slabiju decu, uzima im uìnu i novac i uobraèn je. -[ta mislite, dali je taj u~enik po{ten, dali ima pravo tako da postupa prema sau~enicima, dali sme da ih pqa~ka?_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________Vi ste mirni, slu{ate roditeqe, izvr{avate obaveze kod ku}e i u {koli, trudite se da napredujete. =[ta mislite, dali ste po{teni, dali je najboqe da tako postupate, dali }ete se mo`da odre}i takvog pona{awa?_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

SEKOGA[ ZBORUVAJ JA VISTINATA!

TREBA+ Da bude{ po{ten!+ Da se ne laè!+ Svako da zna {ta da radi - tako da postupa!

NE SME- Da se bude nepo{ten!- Da se laè!- Da se odbaca obaveza i da se ne ~ini dobro!

� �

UVEK GOVORI ISTINU!

Etika se odnosi na dobro kod qudi. Svako treba da se trudi da bude boqi, da pro{iruje znawe i da radi boqe i uspe{nije. Ideali, koje isti~e etika, koji su bili najva`niji za ~ove~anstvo, koji su najpotrebniji za qude, su:Dobro, Istina i Lepota.

Ove tri vednosti se odnose na qudsko stvarala{tvo, koje se ocewuje kao lepo ili ru`no, na qudsko vladawe, koje moè da bude dobro ili lo{e, i na qudska saznawa, za koje je bitno da li su istinite ili la`ne.

Istina je kada su saznawa ta~na, onakva kakva je realnost. Tada su ona u me|usobnoj saglasnosti i imamo korist pri wihovoj upotrebi. Istina je potrebna ~oveku, kako bi dobro radio, ìveo, razumeo se sa qudima,


26

postupao pravilno, da ne gre{i i da nema {tete, da ne ~ini lo{e zbog neznawa.

Zbog toga treba da se stremimo ka istini. Istinoqubqe je jedna od najve}ih vrlina. Ona govori:Uvek traì i govori istinu!

Ali, kod qudi je ra{irena i la`. Ona je suprotnost istini. Od laì se stide i izbegavaju je po{teni qudi. A nepo{teni beè od istine. Mnogi ne mogu da gledaju istini u o~i, boje se realnosti. Laìma èle da sakriju stawe. Tu je la` izraz unutra{weg stradawa li~nosti koja beì u nerealne snove i zablude.

Laè se i s ciqem da se iskrivi istina, da se prevari neko, da se navede na pogre{no verovawe ili delo, da se podstakne na delo koje ne bi u~inio. Laìma la`qivac realizuje neke svoje planove, pravi razdor izme|u qudi i povre|uje nekoga. La` je ne{to veoma lo{e.

Stremiti ka istini je jedan od osnovnih pozitivnih eti~kih pravaca- a la` je osnovni negativni postupak, koji je u srcu egoizma,gramzivosti, zavisti, zlobe, neprijateqstva. Nema dobre laì, svaka la` je zlo i ~ini zlo nekome. Samo je istina potrebna ~oveku i pomaè mu da se sna|e i da uspe u ìvotu. Po{tovawe istine je najva`niji zadatak ~ove~anstva i svakog ~oveka.

Gandi (1869-1948) je jedna od najpoznatijih li~nosti modern epohe - 2000 godine su ga ocenili kao najzna~ajnijeg politi~ara XX veka. Ro|en je u Indiji, u~io je prava u Engleskoj i bio advokat u Ju`noj Africi. Vratio se u Indiju i organizovao otpor za osloba|awe od kolonijalnih okupatora. Koristio je indijske eti~ke ideje i razvio poseban pokret za otpor bez nasiqa. Iz zatvora je Gandi pisao pisma za javnost, u kojima je sunarodnicima obja{wavao da je najve}a vrlina Istina i Istinoqubqe(Satjagraha). Kada se sazna {ta je i kako je zaista, narod }e osvojiti slobodu i pobedi}e. Indijci su ga nazvali Mahatma, {to zna~i ,,velika, najboqa du{a ,,. 1947 godine Indija je postala slobodna, a Gandi je bio wen prvi predsednik.

27

Kada nisi napisao doma}i zadatak-dali misli{ da si dobro postupio i dali }e{ lagati nastavnike, traè}i izgovor-ili }e{ biti svestan za gre{ku koju si napravio i izvini}e{ se( a za-tim ne}e{ ~initi takve gre{ke)?

Kada si napravio neku {tetu u {koli ili kod ku}e- dali }e ti biti svejedno i dali }e{ lagati da ti nisi to u~inio ili }e{ neopravdano prebaciti gre{ku na nekog drugog - ili }e{ javno priznati i trudi}e{ se da popravi{ i nadoknadi{ {tetu?

Kade te neko laè i ti shvati{ to-dali opravdava{ {to te izlagao, pomisli{ da }e{ i ti sam izlagati kad bude{ mogao - ili ti se to ne}e dopasti i obe}a}e{ da ne}e{ da ~ini{ to, da ne}e{ da laè{ nikoga?

Kada ~ini{ prekr{aj u igri, a niko to ne primeti - dali nastavqa{ kao da se ni{ta nije desilo i kaè{ da je dobro da te nisu uhvatili i da moè{ lak{e da pobedi{ - ili }e{ priznati da si pogre{io i ̀ ele}e{ da pobedi{ pravilno(fer), a ako izgubi{, re}i}e{ da postoji i drugi dan za pobedu?Kada ti na kasi vrate vi{e novca nego {to treba-dali se raduje{ {to si zaradio neopravdano(neka oni tamo razmi{qaju {ta }e da rade!),ne}e{ re}i ni{ta i kriju}i se brzo }e{ oti}i - ili }e{ ukazati na gre{ku i potraì}e{ da provere jo{ jedanput, a na iskazanu zahvalnost , }e{ odgov-oriti: Nema na ~emu

�

LAGAWE JE NAJVE]A MANA I NAJVE]A GRE[KA. Majka Tereza

PRAVDNOST JE SILA

VAQA+ Da se govori istina!+ Da se ne kriju gre{ke!+ Da se bude prijateq sa drugima!+ Da se sara|uje!

NE VAQA- Da se govori la`!- Da se kriju lo{e stvari i gre{ke!- Da se planira ne{to lo{e protiv nekoga!- Da se otkazuje saradwa i pomo}!

� �

ISTINA POSTOJI, SAMO LA@ MO@E DA SE IZMI[QA

@or` Brak

Prodiskutujte sa svojim drugovima misao ovog poznatog francuskog slikara.


28

PRAVDNOST JE SILA JEDNAKIH

U etici su va`ni vladawe ~oveka i wegova briga o sebi, ~uvawu Prirode i zdravqa, po{tewe za materijalne stvari i pravilan rad. Osnovno je i pona{awe izme|u qudi-wihovo me|usobno po{tovawe, pomagawe i saradwa i ostvarivawe ciqa da radi uspe{no da se razvija wihova zajednica, koja }e svima doneti korist, a u dobroj zajednici }e biti prijatno da ìve i da deluju. Briga o dobru svakog ~oveka i za celu zajednicu se naziva Pravednost.

Pravednost je pona{awe sa kojim ~ovek pokazuje da sve qude smatra jednakima, da ceni i izvr{ava pravo i da nikome ne daje prednost koja moè da povredi nekog drugog. To je ozbiqno, objektivno razumevawe polaàja qudi, svih pitawa qudskog ìvqewa. Pravedan ~ovek shvata , da se nikome ne pravi licemerje, ne ugwetava druge i ne smatra ih niìm, ve} u svakoj prilici sve tretira podjednako, a za svakog ~oveka i delo ima mi{qewe samo prema wihovoj dobroj moralnosti.

Pravednost je veoma va`na za qude. Ako doìvqavaju nepravdu, oni su nesre}ni i gnevni, ~ine zlo ili se svete zbog negativnog dela. Ako su stalno vre|ani, mo`da smatraju da ìvot ne vaqa i ne}e se truditi da daju najboqe od sebe. Ali,ako doìvqavaju pravednost, tada vole ìvqewe i podnose kritiku ako su pogre{ili, i popravqaju se, odnosno pomaù onima koji stradaju kako bi shavtili da ìve zajedno sa qudima i da }e wihovi odnosi biti pravedni. Engleskom re~ju, to se moè nazvati fer pona{awe, redovno po{tovawe drugog, izbegavawe da se ~ine prekr{aji, postupawe prema prihva}enim pravilima.

Najva`nija je pravednost onih koji su vi{i u socijalnom smislu-roditeqa, rukovodilaca, u~iteqa, sudija. Oni ne smeju da gre{e i da se pona{aju nepravedno, da ista~u nekoga ko je pogre{io ili da povre|uju onoga ko je prav. Prevednost je sila jednakih , ona je izraz slobode, reda i duhovne {irine li~nosti i jedne zajednice.

29

Martin Luter King (1929-1968) je poznata savremena li~nost. Ovaj crni sve{tenik je ukazivao Amerikancima da moraju da nau~e da su svi qudi jednaki i da svi imaju ista prava na ìvot, obrazovawe i kulturu. To je savremena pravednost,jer su u to vreme jo{ neki pravili razliku izme|u qudi zbog wihove boje koè.

King je drào govor protiv rasne podeqenosti i protiv pritisaka na slabije. Veroavao je da je za dobar ìvot svih neophodna pravednost. Kada je govorio, ~esto bi kazivao ,,Imam san. . . ,,i tome bi dodavao da se on nadao da }e biti popravqeno i da se ne}e vi{e de{avati. Naj~e{}e je govorio da je wegov san da bude mir, da nema siroma{tva i gladi, da se qudi me|usobno po{tuju i sara|uju. King je u~io da mr`wa ne moè da se pobedi mr`wom,ve} da se ta lo{a osobina qudi moè pobediti samo qubavqu. U SAD, 15 januar, datum ra|awa Martina Lutera Kinga(koji je ubijen u atentatu od lo{ih qudi), se obeleàva kao Dan rasne jednakosti i pravednosti.

KAKO ]E[ PRESUDITI?

Kada je ispred tebe postavqeno da re{i{ ko je u pravu, dali je neka devoj~ica ili de~ko-dali }e{ se opredeliti prema wihovom polu, ili }e{ se potruditi da sagleda{ {ta je istina i ne}e{ nikome dati neopravdanu prednost?

Kada neko ne izvr{ava {kolske zadatke(ne pi{e doma}i, ne vodi ra~una o urednosti razreda. . . . ), a on ti je bliì od drugih jer ìvite u istoj zgradi, ro|aci ste ili ~esto igrate loptu zajedno-dali }e{ ga braniti, iako si svestan da gre{i, ili }e{ mu ukazivati(a i javno }e{ re}i) da gre{i i da niko ne sme da zapostavqa svoje obaveze?

Ako se neko zadeva i pravi {tetu imovini ili vr{wacima i drugim qudima-dali se pravi{ da ne vidi{, pa ga i opravdava{, ili objektivno ocewuje{ {ta se de{ava i na strani si povre|enog?

Ako si pogre{io ne{to i prekoravaju te- dali se trudi{ da sagleda{ {ta se desilo i da si povredio pravila i , ako si kriv, izviwava{ se i popravqa{ gre{ku, ili se samo brani{ i tvrdi{ da niko ne sme da ti govori kako da se pona{a{?

Dali traì{ da ima pravednosti i da se odnose prema tebi fer- a ti, ne pazi{ na druge i ~ini{ nepravde?

Dali u sportu po{tuje{ pravila partnera - ili gleda{ da napravi{ prekr{aj (da te niko ne vidi), gura{ se i povre|uje{ svoje protivnike?

AKO NESTANE PRAVEDNOST,

QUDSKI @IVOT GUBI VREDNOST.

Imanuel Kant

�


30

RODOQUBQE BRANI ZEMQU I NAROD

PRAVEDNO JE+ Da se po{tuju zakoni i pravila!+ Da se svi smatarju jednakima!+ Da se bude fer!

NEPRAVEDNO JE- Da se kr{e zakoni i pravila!- Da se neki smatraju iznad drugih!- Da se ne bude fer!

� �

Svaki ~ovek je deo nekoliko ve}ih qudskih celina-porodice,wegovog dru{tva, saradnika u u~ewu i na poslu, mestu (selo, grad), regionu, dràvi. . . Za svaku socijalnu vezu postoje odgovaraju}e moralne norme- za posao su: Trudoqubivost, Profesionalizam(znawe i opredeqewe za tu delatnost), Odgovornost, Izdr`qivost, Saradwa, Postizawe kvaliteta. Interesantne vrednosti su ose}aj i moralne norme rodoqubqa, kao qubav i po{tovawe nacije i dràve.

Dràva je osnovna politi~ka zajednica, u kojoj su weni gra|ani za{ti}eni pravom i realizuju svoje politi~ke ciqeve da urade ono {to je potrebno da obezbede ìvot, za{titu i progres za sebe i za celo stanovni{tvo. Ciq dràve je da bude dobro svim qudima u wenim okvirima.

Rodoqubqe je stara eti~ka norma, sre}emo je i kod anti~kih naroda,a neki, kao Rimqani, su isti-cali rodoqubqe kao najzna~ajniju osobinu i opredeqewe li~nosti. Najpoznatiji rimski eti~ar Ciceron(Kikeron)-koji je stvorio re~ ,,moral ,, kao pandan helenskoj re~i ,,etika ,,-kao konzul, najvi{i politi~ki rukovodilac Rima, hrabro je stao naspram Katiline, koji je èleo da sru{iv vlast i da napravi razdor u dràvi, i nizom rodoqubivih govora odbranio je demokratiju;zbog toga su ga nazvali ,,otac domovine ,, ,onaj koji je dràvi u~inio najvi{e dobra.

31

Svi narodi imaju heroje, koji su branili i unapre|ivali svoju domovinu. Qubav, za{tita,odbrana, unapre|ewe zemqe i naroda su sadrìne rodoqubqa. Kod nas su poznati rodoqubi:Marko Kraqevi},Goce Del~ev,Nikola Karev, Damjan Gruev, Pitu Guli, koji je sa svojom ~etom poginuo na Me~kinom Kamenu brane}i Kru{evsku Republiku. Iz Drugog svetskog rata su poznati Stra{o Pinxur i Mir~e Acev, koji su poginuli kao heroji.

Ali, rodoqubqe ne pripada samo ratnim herojima. Taj ose}aj ima svaki po{ten ~ovek, koji voli zemqu i èli dobro zemqi i wenom stanovni{tvu. Danas se rodoqubqe ne meri samo rezultatima u ratu,ve} i brigom o Prirodi svoje zemqe, koja treba da se {titi i unapre|uje.

Rofoqubiva dela su dobra dela u u~ewu, uzdizawu i predanom radu da se bude dostojan svojoj Domovini. Patriotska je briga svakog ~oveka za svoju dràvu.

Rodoqubqe ra|a sre}ne emocije kada se u zemqi postigne ne{to lepo,ili se u~ini sportski podvig neke na{e ekipe, ili se ~uje za uspeh neke sposobne li~nosti iz na{e dràve.

Pitu Guli

Mustafa Kemal (1880-1938) je ro|en u Solunu, wegov otac poti~e iz Debarskog kraja. U~io je vojnu {kolu u Bitoqu. Bio je odli~an oficir i postao je general(pa{a). Istakao se u Prvom Svetskom ratu, zatim je predvodio dono{ewe Ustava, ~ime prestaje da postoji Otomanska Imperija i sultan. Vodio je uspe{an rat protiv Gr~ke i obezbedio je opstanak jedinstvene dràve Turske. Izabran je za prvog predsednika moderne Turske, on je poveo zemqu ka stvarawu savremene nacije i dràve, jedne od najve}ih u svetu. Zbog patriotizma Kemal-pa{e, wegov narod ga je nazvao ,,otac ,, , Ataturk= ,,otac Turaka” .

PROGRES-Napredovawe, postizawe uspeha koji do sada nije postignut-visoki ciq savremenog ìvqewa

GLAVNIETI^KI

POJMOVI


32

Xon Kenedi (1917-1963), vojni heroj iz Drugog Svetskog rata (u kome je kao heroj poginuo wegov stariji brat), poveo je svoju zemqu ka novom razvoju qudskih prava, kulture, obrazovawu i nauci i ka poja~anom istraìvawu vasione, {to je dovelo da prvi ~ovek Nil Armstrong stane na Mese~inu (1969). Najmla|i ameri~ki predsednik (od 1961) ohrabrio je mlade i druge neza{ti}enije delove stanovni{tva za vi{e hrabrosti i ìvotne nade. On je izrekao poznatu savremenu patriotsku misao:

Savremeni patriotizam se {iri zbog velikih veza u svetu i globalizacije kao ujediwewe svih qudi i zemaqa u zajedni~ko prijateqstvo (kao {to je primer, stvarawa Evropske Unije i postojawe Organizacije ujediwenih naroda). Patriotizam ne zna~i qubomoru na kvalitet qudi iz drugih naroda i dostizawa drugih zemaqa, ve} radovawe op{tem uspehu svih qudi i celom ~ove~anstvu. Ali, ipak, i daqe patriotizam ostaje kao specijalna blià veza ~oveka sa svojim sunarodnicima i kao wegovi posebni treptaji srca kada se zavijori zastava wegovog naroda i wegove zemqe kada se napravi podem.

NE PITAJTE [TA MO@E VA[A ZEMQA DA UÎNI ZA VAS, VE] PITAJTE [TA VI MO@ETE DA UÎNITE ZA

VA[U ZEMQU!

DOBRO JE+ Da se voli domovina! + Da se bude dobar gra|anin!+ Da se u~i da bi se postao stru~wak!+ Da se po{tuju svi gra|ani svoje zemqe! + Da se po{tuju svi qudi na svetu!

NIJE DOBRO- Da se ne ceni domovina! - Da se ne bude dobar gra|anin!- Da se ne u~i!- Da se ne po{tuju svi gra|ani svoje zemqe!- Da se ne po{tuju svi qudi na svetu!

� �

Razmislite o eti~kim preporukama. [ta treba ~initi? [ta ne treba ~initi? Razgovarajte za{to su one preporu~ene kao eti~ke norme.

33

DANA[WA ETIKA

Etika ima iste ciqeve u svim vremenima, ali je ona istovremeno i razli~ita. Uvek je bilo i ostaje su{testveno da qudi budu ozbiqni, da brinu o svom pona{awu i da postupaju dobro sa bli`wima. Ali qudi iz razliitih krajeva i epoha se razlikuju prema normama koje su isticali kao bitne i za koje su traìli da budu po{tovane.

Ne treba da se bavimo pro{lo{}u i da govorimo {ta su qudi nekada hteli. Na primer, morali su da budu poslu{ni prema caru,da vode ratove,mogli su da imaju robove, smeli su da ubijaju one koji su razli~iti od wih. . . Postoji hiqade takvih obi~aja i moralnih ciqeva, koji danas vi{e nisu moderni, i ne treba nikako da se ~ine. Za nas danas postoje nove vrednosti i norme. Najva`nije se odnose na zdravqe, ekologiju i informatiku.

Najzna~ajnije za ~oveka je ZDRAVQE. Qudi su uvek èleli zdrvaqe, ali ranije nisu uvek znali kako da ga postignu, nije bilo u~enih lekara, niti lekova da pomognu. Danas je medicina napredovala. To svi treba da po{tuju i iskoriste. Svako treba da brine o svom zdravqu, kao i o zdravqu drugih. Za to treba da se ima voqa i da se slu{aju saveti. Na primer,do sada su pu{ewe smatrali odlikom odraslih i nije se smatralo da je gre{ka ako mu{karci pu{e (ène su po~iwale da pu{e u starijem dobu). Danas smo sigurni i javno se govori da je pu{ewe negativno-duvan stvara mnogo zdravstvenih tegoba, od wega po~iwu mnoge bolesti i od pu{ewa se umire u velikim mukama. Tako|e , deca ne smeju da piju alkohol, a kada porastu svakako treba da paze da ne piju mnogo! Drogu niko ne sme

nikada da uzima! Treba da se ~ita i u~i o zdravqu da se prate saznawa koja pomaù qudima da se sna|u u o~uvawu zdravqa, da budu duè zdravi i da uìvaju u ìvotu. Treba obavezno da se bavimo sportom! To je osnovna pouka bioetike-koja u~i da je zdravqe najve}e qudsko bogatstvo i da qudi svoj najva`niji moralni zadatak ispuwavaju svoji pravilnim zdravstvenim pona{awem, brigom o svom zdravqu, izbegavawem opasnosti i pomagawem drugim qudima da budu zdravi.


34

@EQA ZA ZDRAVQEM JE NAJJAÎ LEK.

Pol de Krojf

MISLI GLOBALNO, DELUJ LOKALNO! Osnoven lozung na ekologistite

Poku{ajte da komentari{ete ovu misao ~uvenog lekara.

BIOETIKA-Nova nauka, spoj Etike i Biologije, ~iji je ciq da se ispitaju moralni ciqevi i pona{awe koji mogu da pomognu da se sa~uva i unapredi ìvot-Priroda, ìva bi}a, zdravqe, kao i da se otklone zavisnosti (pu{ewe i alkoholizam), narkomanija, doping u sportu i sl. EKOLO[KA ETIKA-Nova vrsta etike,koja se odnosi na brigu za ~ovekovu ìvotnu sredinu i za celu PriroduHAKERSKA ETIKA-Nova vrsta etike, kojom se obja{wavaju i isti~u osnovne vrednosti rada na kompjuteru, s ciqem da kompjuteristi rade pravilno, da ne povre|uju druge qude, da ne otkrivaju tajne drugima.

GLAVNIETI^KI

POJMOVI

Pored zdravqa, za ~ove~anstvo je bitna i briga o Prirodi i ̀ ivotnoj sredini. Nauka o prirodnoj sredini se naziva Ekologija, a EKOLO[KA ETIKA u~i qude da paze na Prirodu i da brinu da imaju dobru ìvot-nu sredinu. Svojom brojno{}u i razvijenom tehnikom qudi lako povre|uju Prirodu i ìvotnu sredinu, ima sve mawe drve}a, vode su sve zaga|enije. , vazduh je sve gori, qudi prave sve vi{e |ubra i te{ko se bore sa nehigijenom, klima se mewa sa lo{im po-

sledicama. Hemijska sredstva izazivaju bolesti i mnoge ìvotne problem. Nuklearna oru`ja su veoma opasna. Pa-metni qudi su zabrinuti zbog ovakvih opasnosti i opo-miwu da qudi treba da se urazume, da postupaju ozbiqno i da paze na Prirodu. To je osnovna ideja dana{weg i sutra{weg morala.

35

Danas qudi sve vi{e znaju. Izmi{qene su mnoge ma{ine koje zamewuju qudski rad i pomaù qudima da ìve boqe i dinami~nije. Stvoreni su kompjuteri, ma{ine koje ubrzavaju mi{qewe. Znawe je osnova dana{weg razvoja ~ove~anstva i wegovog povezivawa.

Nauka o qudskim saznawima i o wihovom {irewu INFORMATIKA daje interesantne eti~ke zadatke. Ona nas u~i da treba da u~imo, i to sve vi{e, i tako|e u toku celog ìvota. Tako }emo mo}i da izvr{avamo sloènena radna i dru{tvena dela. To omogu}ava da sara|ujemo sa qudima u razli~itim oblastima i da postanemo jedinstveni svet. Tako|e,treba pametno koristiti kompjutere, da ne nasedamo prevarama preko wih, da ne povre|ujemo nikoga preko kompjutera. Nove op{te moralne du`nosti qudi su:u~ewe,razmena znawa i pravilno kori{}ewe novih ma{ina.

U moralu i daqe ostaju va`ni po{tewe,istonoqubqe i pravednost, treba da budemo dobri, pa`qivi i prijateqski nastrojeni prema svima-ali svakako treba da ~uvamo zdravqe, da volimo Prirodu i da unapre|ujemo na{u ìvotnu sredinu, kao i da u~imo, da razvijamo sva znawa i pametno da koristimo ma{ine i kompjutere.

Napi{ite kratak sastav o tome-kako ~uvate svoje zdravqe,-ili kako bi trebalo da se ~uva Priroda i ìvotna sredina,-ili kako bi trebalo da se pona{amo prilkom rada na kompjuteru.

Rej~el Karson (1907-1964) je zaslu`na za ra|awe bioetike kao brige o Prirodi i o dobroj ìvotnoj sredini. Napisala je predivnu kwigu o morskim prostorima i ìvotiwama. Zabri-nula se za{to se vi{e ne ~uje veseo jutarwi cvrkut ptica i otkrila da hemijska sredstva protiv insekata ubijaju i ptice i ~ak uti~u i na gene. U kwizi ,,Uti{ano prole}e ,,(1962) govori o opasnostima qudske nepa`we prema Prirodi. Predsednik Kenedi osnovao je prvu komisiju na svetu za otkrivawe prob-lema u Prirodi (sada su to Eti~ki komiteti),{to je dovelo do prve organizovane dràvne kontrole i zabrane opasnih hemi-


36

Razmislite i odgovorite na slede}a pitawa:

Dali dovoqno ~uvate zdravqe? Dali pazite {ta radite, dali se dobro hranite, odmarate i obla~ite?

Dali idete kod lekara kada se razbolite, i dali slu{ate wegove savete? Dali se le~ite ako ste bolesni ili mislite da }e bolest sama pro}i?

Dali znate da je pu{ewe {tetno? Dali odbijate da probate cigaretu ako vas neko tera? Dali ste re{ili da ne pu{ite kad porastete?

Dali znate da konzumirawe alkohola nije

Prodiskutujte sa drugovima o ovoj misli poznate pisateqice.

ETI^KOVE@BALI[TE

dobro? Dali }ete se uzdràti od uzimawa alkohola?

Dali znate da uzimawe droge vodi u propast? Dali ste re{ili da nikada ne probate drogu? Dali pomaète, savetima ili brigom, drugima da ~uvaju svoje zdravqa? Kako treba da se ~uva Priroda? Dali ~itate o ekologiji? Dali u~estvujte u eklo{kim aktivnostima? Dali pazite gde bacate |ubre? Dali sadite drve}e? Dali ste ve} probali da radite na kompjuteru? Dali }ete u~iti da radite pravilno na kompjuteru i preko wega }ete da u~iti da komunicirate sa qudima-ili mislite samo da ga koristite za igru?

Dale se ~uvate negativnih informacija i predloga nepoznatih sa internet?

Dali ste ~uli da qudima moè da se napravi {teta preko internet - i dali planirate da u~inite ne{to tako lo{e?

jskih sredstava.

Karson je bila pametna,dobra i hrabra li~nost. Moral, hrabrost i patriotizam je dokazala borbom protiv qudske gluposte i zlo~ina koji ~ine {tetu Prirodi. Ona je govorila da je poku{ala da spasi lepotu ìvog sveta: ,,Imala sam svetu obavezu da u~inim ono {to sam mogla - ako to nisam u~inila, ja ne bih mogla ponovo da budem sre}na u prirodi ,, . Karson je inicijator ekolo{ke etike kao nove u~ene brige o Prirodi i zdravqu.

ÔVEK JE DEO PRIRODE I WEGOV RAT PROTIV PRIRODE JE NEIZBE@NO RAT PROTIV SAMOG SEBE.

Rej~el Karson

37

Razmislite o ovim eti~kim preporukama. [ta treba ~initi? [ta ne treba ~initi? Razgovarajte za{to su one predloène kao eti~ke norme.

DANAS JE DOBRO+ Da se pazi na zdravqe! + Da se slu{aju lekari! + Da se ~uva Priroda i ìvotna sre-dina!+ Da se u~i i da se bude stru~wak! +Da niko ne bude povre|en preko kompjutera?

DANAS JE LO[E- Da se ~ini {teta zdravqu! - Da se ne slu{aju lekari!- Da se povre|uju Priroda i ìvotna sredina!- Da se beì s ~asova i da se ne u~i!- Da se ~ini lo{e drugima preko kompjutera!

� �

Svaki kraj u kome ìve qudi ima svoj moral. Pa i porodice se razlikuju

prema vrednostima koje biraju:neki qudi se vole,neki se stalno raspravqaju, neki su {tedqivi, neki lako tro{e;neki su uvek nasmejani, neki su namrgo|eni. Ove razlike su prirodne i od qudi treba da se traì da budu dobri ba{ u okvirima svojih opredeqewa i karaktera. Ali, za ne{to kod mladih ne treba imati razumevawa:dobro je da se bave sportom, a ne samo da se leè i da se gledaju sport na televiziji.

Etika je danas budna jer dana{wi poloàj ~oveka nije dobar. To je izazvalo da se mewa razumevawe morala kao obi~aja qudi u nekom kraju. Priroda je povre|ena i qudi moraju da je ~uvaju. Nema {ansi da se poboqa{a stawe ako svi qudi ne paze {ta ~ine. Isto je i sa zdravqem, svako treba da ~uva zdravqe prema najnovijim saznawima i savremenim metodama ìvqewa i le~ewa. Qudi ne smeju vi{e da imaju sukobe izme|u sebe, jer vode ka nasiqu ili - sa~uvaj Boè! - ka ratu. To zna~i da qudi treba me|usobno da se po{tuju i da se pomaù. Zna~i, qudi treba da imaju sli~an moral,jer su eti~ka opredeqewa dobrog i zla ista za ceo svet. Sada ne moèmo da govorimo da mi nekako posebno razumemo stvari i zbog toga moèmo da radimo ne{to {to nije dobro za sve ili da maltretiramo nekoga- ve} svi treba da imamo iste moralne vrednosti i norme.

To se zove UNIVERZALNA ETIKA (na engleskom Globalna etika), jedna op{ta etika za ceo svet, za sve qude i za svakog ~oveka. U woj su glavne vrednosti iste-Mir, Jednakost, Po{tovawe, Prijateqstvo, Saradwa, Pomagawe. Te vrednosti su uzete kao najboqi qudski


38

ciqevi iz cele istorije i celog sveta. Moralne norme u op{toj svetskoj etici sadrè najlep{e primere svih naroda, kao i najva`nije eti~ke pouke najmudrijih qudi. Nova etika èli da bude moral svakog ~oveka na Zemqi, ~ime }e se ~initi dobro za sve i svakako }e se izbegavati lo{e stvari.

Od svakog naroda qudi mogu da u~e {ta je dobro. I mi moèmo da predloìme moralne ideale, koji mogu da pomognu da se izgradi jedinstveni dobar moral svih qudi. Majka Tereza iz Skopqa je primer u celom svetu najplemenitijeg bi}a koje èli da pomogneonima koji stradaju. Na{ najpoznatiji eti~ar sveti Kliment Ohridski u~io je qude da se takmi~e u dobroti i to treba da postane prijateqsko pona{awe svakog ~oveka prema svojim bli`wima. Moralna pouka sveti Klimenta moè da bude op{ti moralni zakon svakog ~oveka: SKLAWAJ SE OD ZLA I ÎNI DOBRO!

Dobri moralni ciqevi i norme svih qudi, iz svih epoha i najpametnijih glava ~ove~anstva treba da postanu osnova za jednu istu etiku za sve qude na Zemqi, da ìve u me|usobnom miru i svakome da bude dobro. Za to se zalaè Organizacija ujediwinih nacija i wena organizacija za obrazovawe, nauku i kulturu UNESKO.

MIR JEDNAKOST

PRIJATEQSTVO

SARADWA

POMAGWE

� KAKO POSTUPAJU RAZLIÎTI NARODI

Osnovne eti~ke ideje su iste i va`ne za sve narode-Razumnost, Umerenost, Po{tovawe drugog, Pravilno postupawe. Ali, kod svakog naroda ima i karakteristi~nih normi:

Eskimi se na dalekom Severu pozdravqaju trqawem noseva, jer iz wihovih bundi vire samo nos i o~i.

Kod Japanaca nije bilo poznato rukovawe, ve} su se pozdravqali spajawem ruku i poklawawem. Oni obavezno imaju i osmeh kada pogledaju nekoga.

Najve}i kineski eti~ar Konfu~ij je u~io da treba da se po{tuju stariji i roditeqi i da se ~uvaju wihovi grobovi. Wegov grob stoji isto ve} 2500 godina, a ~uvaju ga wegovi direkti potomci.

Dve najpoznatije eti~ke izreke u anti~koj Heladi su bile . . Upoznaj sebe! ,, i ,,ûvaj meru! ,, Drugu je uzeo i objasnio kao osnovu etike Aristotel, a prvu je preneo da na{ih dana rimski car Marko Aurelije svojom eti~kom kwigom sa istim naslovom, koja je ve-liki uxbenik o moralu za sve malde na svetu.

39

ûvena moralna karakteristika Makedonaca je bila po{tewe-kada su odlazili u pe~albu, svaki od wihovih suseda seqaka donosio je po malo para za pomo}, a porodica je vodila ta~an spisak i dug je vra}an svima.

Albanci imaju obi~aj nazvan ,,besa ,,-kojim se obavezuju da izvr{e obe}ano. Nemci su poznati kao naju~tiviji narod na svetu- u svakoj re~enici, sa kojom se

obra}aju nekome, govore:Molim! , ili Izvolite! ,ili Hvala! U Americi je obi~aj da se uzme neki putnik koji nema prevoz i da se odveze

bliè mestu gde je krenuo. Tako je izmi{qen autostop.

ZA SVE QUDEJE OP[TO DOBRO

+ Da se trude da budu dobri i da ~ine dobra dela!+ Da se po{tuju me|usobno!+ Da ne laù i da ne varaju!

SVI SMETAJUDA NIJE DOBRO

- Da se bude lo{ i da se ~ine lo{e stvari!- Da se ne po{tuju drugi!- Da se laè i da se ~ine prevare!

� �

Na kraju druge celine UNIVERZALNE ETI^KE VREDNOSTI ponavqamo da je ceo svet zabrinut za ono {to se de{ava sa Prirodom, mu~i se zdravstvenim problemima, nije sre}an zbog lo{ih odnosa izme|u qudi. Svi predadlaù da se po{tuje etika,koja u~i {ta je dobro, a {ta zlo, i da dobro treba da se sledi, a zlo izbegava. Danas se gradi jedinstvena etika za sve qude, nazvana Univerzalna etika.

U univerzalnoj etici se uzimaju u obzir sva qudska saznawa iz svih vremena o tome kako treba da se pona{aju qudi i {ta treba da budu ~ovekovi dobri ciqevi. Za to treba da se po{tuju pouke najmudrijih mislilaca, eti~ara, religioznih i narodinih vo|a iz svih naroda i svih epoha. To }e pomo}i da na Zemqi vlada dobro, a zlo }e se svakako smawiti. Prevedeni tekstovi pokazuju koja su zalagawa qudi iz celog sveta.

ODGOVORNOST ZA SVE [TO @IVI

ûveni filozof,teolog, muzi~ar i eti~ar Albert [vajcer (1875-1965), dobitnik Nobelove nagrade za mir (1952), koji je napravio bolnicu u Africi, napisao je da qudi treba da u~e od svih dobrih qudi i mudraca na svetu:

,,Mene, pre svega, zanima pitawe {ta mogu kao ~ovek da u~inim za ~ove~anstvo. . .

Istina,qubav, miroqubivost, strpqeqe i dobrota su snage koje pobe|uju sve druge sile i svako nasiqe. . . Samo ako se ~ove~anstvo stremi eti~nim ciqevima moè u celini da koristi blagodeti materijanog napretka i da se suprostavi opasnostima koje pridruùju taj progres. ,,


40

,,Etika je usmerena da deluje usred pravih doga|aja i da preobraàva pona{awe u realnom svetu. . . Etika je beskrajna odgovornost prema svemu {to ìvi. . . Etika zapo~iwe tamo gde zavr{ava govor. ,,

[vajcer je odavao po~ast qudima koji su ~inili dobro: ,,Mnoge stvari koje ja nikada ne bih osetio sa tolikom ja{no{}u i nikada ne bih u~inio, u~inio sam i osetio jer sam bio pod uticajem dobrih qudi. Mnoge crta na{ih karaktera, ne`nost, dobrota, skromnost, spremnost da oprostimo, vernost ili samoodricawe, dugujemo qudimo koji su nam delom pokazali da su dobro~initeqi. . . Misao koja je postala delo ulazi u nas kao iskra i razgoreva novi plamen. ,,

PITAWA ZA OBNAVQAWE

Dali moral vaì za samog ~oveka, ili samo za grupu, ili ima vrednst u celom svetu? Za{to moralne vrednosti i norme postaju sli~ne u celom svetu? Kakva vrednost je po{tewe? Dali je potrebna qudima? U kojim oblastima ìvota i u kojim pitawima je va`no po{tewe? [ta zna~i fer-plej u sportu? Dali istina moè da se sazna i razume bez istinoqubqa? Koji je indijski savremeni velikan isticao potrebu za istinom? [ta je la`? Dali je boqe da se govori istina ili la`? Dali je pravednost eti~ka norma koja se brani pravom? Dali svi gar|ani treba da budu jednaki pred pravom? Dali je pravednost potrebna qudima? Ako nije pravedan, kakav je taj ~ovek, ako nema pravednosti, kakva je ta zajednica? Dali je patriotizam danas vaàn ose}aj? Kako se {iri prema celom svetu? Koja je poruka predsednika Xona Kenedija o patriotizmu? Koje su najva`nije oblasti dana{we etike? Kako se zove nova nauka o brizi i za{titi zdravqa i Prirode? Koje dve nauke sadrì imena ona u svom imenu? Dali treba da se ~uva zdravqe? Kako se ~uva zdravqe? Dali treba da brinemo o Prirodi? Kako se zove nauka koja obja{wava uslove ìvota ~oveka u svojoj ìvotnoj sredini? Kako se zove etika koja u~i kako treba da ~uvamo Prirodu i ìvotnu sredinu? Dali ekolo{ka etika zna~i brigu o prirodnim uslovima (zemqa,voda,vazduh, rude. . . ), o biqkama i ìvotiwama? Kada radite na kompjuteru, dali pazite na lo{e qude koji mogu da vam u~ine zlo? Kako se zove savremena etika koja je op{ta za sve? Od kojih se elemenata gradi ona? Koje su osnovne vrednosti op{te etike svih qudi danas?

41

U tre}em delu uxbenika se govori o DOBROM PONA[AWU qudi. Svaki ~ovek/èna ima svoj li~ni ìvot i svoj lik. Svako/svaka za sebe je JA, odre|eno bi}e, i prepoznaje se prema postupcima, znawima, verovawima, ma{tawima, ìvotnim navikama i karakteristikama. Tako svi prepoznaju tu li~nost, a tako i ona samoupoznaje sebe. Ja je najja~e obele`je li~nog postojawa. Etika ukazuje da treba da pazimo na svoje Ja (sopstvo), ali i da treba da pazimo na pona{awe prema drugim qudima. U tom zajedni~kom dostojanstvu svih li~nosti,u me|usobnom po{tovawu i brizi leì najve}a pobeda qudskog uma i morala - da se vine visoko kao dobra li~nost, al i da ograni~i sebe i negativne sile i da postigne pozitivne vrednosti.

Druga strana qudskog postojawa je DRUGI. Svaki ~ovek ima mnogo bli`wih, ro|aka, prijateqa i saradnika, a wemu su bli`wi svi qudi na svetu. ôvek poznaje bli`we, sa wima ga vezuju kontakti, sa wima ima duù ili kra}u vezu, zajedni~ka de{avawa, oni se me|usobno poveravaju. Raduju se susretima sa bli`wima, dele brige i radosti.

Bliska li~nost, je ona koja je uz ~oveka, koja je wegov/wen sused, ali je ne poznaje i jo{ se nije zbliìo sa wom. Ima toliko mnogo qudi na svetu i svi su oni deo na{eg ìvota. Bli`wi su qudi, koji kao i svako od nas , imaju svoje planove i delovawa, svoje nade i èqe, du{u i srce, pamet i svoj ìvot, radosti i stradawa. ôvek nije sam na svetu. Do wega/we ìve mnogi drugi qudi- ~ak i ako nema odnosa sa wima, ipak je svestan/svesna da oni postoje. Na svetu postoji priroda i lepota, i biqke i ̀ ivotiwe, i mnoga qudska dela i tvorevine, a ipak najva`niji deo sveta su qudi. Bli`wi su svi qudi na svetu,i iz na{eg kraja i iz drugih regiona Zemqe, i iz mog soja i iz druge rase. Mi svi sa~iwavamo ~ove~anstvo. Dobrim qudima bli`wi je svaki ~ovek. Svaki bli`wi ve} sutra moè da im postane blizak.

Zbog toga se moralni ciqevi odnose ne samo na moje poznate, ve} na sve qude. Va`no je da se dobro odnosi-mo u svakoj oblasti ìvqewa i dobro da postupam pre-ma svima sa kojima se sre}emo. se odnesuvam vo sekoja oblast na ìveeweto i dobro da postapuvam sprema site so koi se sretnuvam.

DOBROPONA[AWE

42

DOBRO PONA[AWE

Svi qudi su bli`wi i mogu da postanu bliski kada se upoznaju i sara|uju. Svako treba da po{tuje sve qude-iz svoje blizine, iz svog kraja, iz {ireg regiona i iz celog sveta, jer su svi qudi jednaki i najboqe je da budu prijateqi me|usobno.

Etika u~i o takvim dobrim vrednostima odnosa me|u qudima. Takve vrednosti su: Mir-da nema sukoba niti ratova me|u qudima; Qubav-~ista ose}awa i veliko po{tovawe; Dobra voqa- èqa da se pona{amo dobro i da volimo sve qude; Prijateqstvo-me|usobna prijatna i korisna ose}awa i druèwe.

Grupa ovakvih vrednosti su osnova zajedni~kog ̀ ivqewa i wih treba da sledi svaki ~ovek: Briga,Pomo},Razumevawe, kao i Tolerancija i Saradwa.

BRIGA je zainteresovanost za stawe nekoga ili ne~ega, èqa da im bude dobro. To sledi i odgovaraju}e qudsko postupawe. To svedo~i o na{em iskrenom ose}awu za druge qude ili za neki posao. Mi posve}ujemo misli i dela nekom stawu ili qudima, da se poprave i da bude boqe svima, a time da bude dobro i nama. Dobro je ako bri`no, sa pa`wom, zainteresovano{}u, predano{}u izvr{avamo svoje zadatke.

POMO] zna~i davawe ne{to nekome, kao podr{ka i doprinos za wegovo ̀ ivqewe ili rad. Pomo} daje potkerpu qudima i omogu}ava im zadatke i te{ko}e, omogu}ava usagla{avawe izme}u qudi u dobrim namerama i saradwu u delovawu. Zbog toga se pomagawe ocewuje kao plemenito delo,koje je potrebno qudima i svaki ~ovek treba da ~ini to kad moè.

RAZUMEVAWE je pametno razmi{qawe i pona{awe. Za zajedni~ki ìvot qudi to zna~i me|usobno dobro shavatawe ìvota, kao i ciqeva, namera i postupaka drugih, saglasnost mnoìne oko zajedni~kog ̀ ivota. Razumevawem se postiè sporazum i me|usobno poverewe, uzajamna saglasnost i saradwa. Razumnim nazivamo onog ko dobro razmi{qa i sledi moralna pravila.

HELP EVER, HURT NEVER (na engleskom u stihu-Uvek pomaì, nikad nemoj da povre|uje{! )- je najpoznatija savremena kratka eti~ka poruka.

43

Ove moralne vrednosti i postupci su veoma zna~ajni. Oni omogu}avaju qudima da se usagla{avaju i dobro da se pona{aju. Iz wih izvire @EQA ZA ETI^KIM PONA[AWEM, koja je osnova morala i predstavqa po{tovawe zna~ewa morala za qudsko ìvqewe, odnosno te`wu ~oveka da deluje dobro, pravilno, pravedno i po{teno.

Suprotni ciqevi i pona{awe- kao netolerancija, nemawe brige, nepomagawe, nesaradwa, nerazumevawe-zna~e odbacawe etike i prihvatawe nasiqa, zlobe, neprijateqstvo. Qudi ne vole one koji ne po{tuju osnovne vrednosti zajedni~kog ìvqewa;takve negativne li~nosti treba da promene svoje pona{awe da budu dostojni ~lanovi qudske zajednice.

GLAVNIETI^KI

POJMOVI

TOLERANCIJA-Strpqewe, shvatawe da su drugi razli~itiji od nas

i nesuprostavqawe protiv razlika, podno{ewe tu|eg postojawa, mi{qewa, verovawa ili pogleda; tolerantnost savetuje da se ne upotrebqava nasiqe i pritisak prilikom rasprave, prilikom zastupawa, propovedawa i {irewa svojih stavova i prilikom pobijawa tu|eg mi{qewa; Indijci imaju lep stav za toleranciju, nazivaju ga ahimsa-nenasiqe, ne~iwewe zla ni u mislima, niti re~ima, niti delima;i ovo nije ograni~eno samo prema qudima, ve} se odnosi i na ìvotiwe i na biqke. -Ru`na suprotnost je netolerantnost, kada nikoga ne podnosim, samo se sva|am, mislim da je samo moj stav pravilan i nastupam protiv svakoga; ovo je povezano sa nasiqem, agresijom, zlomi{qewem, zlo~inom.

SARADWA-Zajedni~ko izvr{avawe poslova, pomo} pri radu, posebno

od kolega, sa kim dele zadatke, radno vreme i aparate;podelom posla on se izvr{ava lak{e i dobija se boqi uspeh-saradwa omogu}ava oslawawe na kolege u poslu i ìvotu, {to je dobro za qude.

Iako etika stalno govori o Dobru i Zlu, nije dovoqno samo da se voli dobro ili da se govori lo{e o zlu. Dobro treba ~initi, a Zlo uop{te ne ~initi. Preko izbirawa dobrog i odgovaraju}eg pravilnog delovawa mere se namere i postupci qudi. To se naziva DOBRO PONA[AWE.

Qudi u~e moral poukama i slu{awem saveta, u~ewem etike i kulturnim uzdizawem, a va`na je i wihova èqa i

DOBROPONA[AWE

44

napor da budu dobri i boqi. Dobri qudi paze {ta rade i gledaju da postupaju

moralno. Za to oni ne o~ekuju posebne pohvale (iako misle na to da ne treba da budu kritikovani zbog lo{eg vladawa). Qudi ose}aju i znaju da je dobro pona{awe va`no. Lo{i ciqevi i nedobro pona{awe uvek izizivaju zlo za nekog ~oveka ili za drugo bi}e. To istovremeno predstavqa ~inewe zla i sebi.

Za lo{e namere i postupke ~ovek se suo~ava krivicom i ocewuje se negativno. Dobro pona{awe, svi vole i ocewuju pozitivno. Tako je u svim sferama ìvota-u pona{awu u porodici, i u postupawu prema Prirodi, biqkama i ìvotiwama, i u poslu (za mlade je u~ewe posao), i prema drugim qudima, i prema drugovima, i prema imovini i predmetima. . .

O va`nosti dobrog pona{awa govore i ocene koje qudi imaju. O dobrom postupawu kaù da je moralno,eti~no, dobro, lepo, ispravno, pravilno, vredno, korisno, ceweno, èqeno, odli~no fino. Za lo{e pona{awe kaù da je nemoralno,neeti~no, lo{e, ru`no, neispravno, nepravilno, bezvredno, nekorisno, neceweno, neèqeno, bedno.

Treba da se zna-kada ti ve}ina govori o tvom pona{awu, treba da razmisli{, ima li ne{to {to ne vaqa! Promeni postupke!

NE GOVORI DA TREBA ÎNITI DOBRO,

VE] UÎNI TO!

VAQA+ Da se bude po{ten!+ Da se pazi na svoje pona{awe!+ Da se hvale oni koji postupaju dobro!+ Da bude{ tolerantan, da ceni{ qude!+ Da voli{ qude!

NE VAQA- Da se bude nepo{ten!- Da se ne pazi na svoje pona{awe!- Da se hvale oni koji ~ine zlo!- Da se bude netolerantan, da se ne cene qudi!- Da se ne vole qudi!

� �rimski car-eti~ar Marko Avrelij

45

Po{tewe Nepo{tewePristojnost NepristojnostVaspitanost NevaspitanostU~tivost Neu~tivostHumanost NehumanostMoralnost NemoralnostQubav Mr`waîsto}a PrqavostPa`qivost Nepa`waRadnost LewostPravednost Nepravednost

ETI^KOVE@BALI[TE

Uporedi slede}e parove vrednosti, razmisli i odredi koja je vrednost dobra, a koja lo{a,koju bi ti èleo da slede qudi, a sledi{ je i ti-kao i to za{to je suprotno lo{e i {ta se time ~ini qudima?

PRO^KA-ME\USOBNO OPRA[TAWE

Na{ narod ima eti~ki praznik kojim se obeleàva moralno zna~ewe opra{tawa me|u qudima. Tog dana se podse}amo na lepotu dobrih odnosa izme|u nas, nasuprot mogu}im lo{im postupcima i ru`nim reakcijama izme|u qudi. I ja i drugi moèmo da pogre{imo, ali je qudski i najboqe da oprostimo, da ìvimo u radosti i razumevawu i da ne ~inimo lo{e stvari jedni drugima. Taj dan je nazvan PRO[KA ili PRO^KA. Tada mislimo na lepe stvari u ìvotu, a od wih su najvrednije mirna savest, radost,dobri odnosi me|u qudima i me|usobno po{tovawe. Zbog toga najpre treba da budemo tolerantni, da se ne qutimo,da nas ne obuzima gnev, koji moè da bude qut kada izbija jako ili kada traje dugo. Mnogi pametni qudi i eti~ari ukazuju da je opra{tawe najboqi qudski pristup i da olak{ava ìvqewe.

Opra{tawe ne zna~i prvo da traìmo od drugih da se odnose dobro prema nama;najpre mi treba da se pona{amo dobro prema drugima. Na Pro~ku se izviwavamo qudima kojima smo u~inili ne{to ru`no, traè}i da nam oproste, kao {to i mi opra{tamo onima koji od nas traè razumavawe i opra{tawe. Tako|e, treba da se trudimo da o~istimo srce od ne~istih misli mr`we, ili za neprijateqstvo, ili za odbacawe, i da postavimo zadatak da ̀ ivimo sa razumevawem i pa`wom za druge i dobro da se pona{amo.

Ali, ne treba da se ~eka Pro~ka za lep gest opra{tawa sa bliskima. To moèmo i treba da ~inimo uvek kada smo pogre{ili nekome. Treba da budemo svesni da ne treba da imamo lo{e misli i da treba da zaboravimo i da prevazi|emo ako nam je u~iweno ne{to lo{e. Najva`nije je da razumemo da ìvimo sa qudima i da }emo duge godine sa wima prolaziti i da treba da se slaèmo. Neslagawe je najteì oblik ìvqewa.

Razgovarajte o va{im iskustvima pravqewa gre{aka i uvreda prema qudima i kako ste se pona{ali, dali ste potraìli opra{tawe.

DOBROPONA[AWE

46

OPRA[TAJU]I, ÔVEK SE IZDI@E IZNAD ONIH KOJI GA VRE\AJU.

Napoleon

Prodiskutujte sa va{im drugarima koliko je opra{tawe dobro, a koliko je qutwa lo{a za odnose me|u qudima.

U PORODICI SVI TREBA DA SE VOLE, PO[TUJU I POMA@U

Porodica je prva ~ovekova zajednica. U porodici su qudi najbliì, tamo su povezani roditeqi i deca, a oko wih su wihovi ro|aci i prijateqi. ôvek osnovno ìvi u porodici, u woj organizuje boravak i zara|uje, vodi brigu o ishrani, higijeni i zdravqu, planira budu}nost, a sa ostalim ~lanovima zajedno kupuje i koristi predmete.

Porodica je savez onih koji ìve zajedno i podràvaju se u

ìvotu, povezanost onih koji se vole i imaju iste ciqeve u ìvotu.

Zaduèwa u porodici se prihvataju i izvr{avaju. Tada u porodici vladaju Qubav i Poverewe, kao osnovne porodi~ne sile i moralne vrednosti.

Kao prva biolo{ka i socijalna zajednica, porodica je osnova svih drugih dru{tvenih povezivawa me|u qudima. Iz doma svako kre}e ka obrazovawu i na posao. U porodici se svako prvi put sre}e sa etikom i gradi se kao moralna li~nost. Porodica je baza qudskog zdravqa, vaspitawa, samosaznawa, li~ne izgradwe. . . U porodici qudi dele dobro i zlo, zajedno napreduju i zaostaju, zajedno se raduju ili stradaju. Sve va`no {to im se de{ava ima posledice na sve ~lanove porodice. Zbog toga ~lanovi porodice treba da budu slo`ni, da mogu da se bore i da nepreduju. Najvi{i korak je qubav u porodici, koja nosi i pokre}e wegove ~lanove u dobre postupke, kako bi bilo boqe dru-gim voqenim bliskima i celoj porodici.

47

Poverewe - nepoverewePrijateqstvo - neprijateqstvoRazumevawe - nerazumevaweZajedni~ka borba - posebno nastupaweQubav - mr`waPomagawe - nepomagaweInteresovawe - neinteresovawe (jedni za druge)Vernost - nevernostBriga - nebriga

ETI^KOVE@BALI[TE

Pogledajte ove parove vrednosti i suprotne nevrednosti i ocenite za koju od wih mislite da je najva`nija za sre}u ili nesre}u u porodi~nim odnosima.

Uporedite odgovore sa odgovorima va{ih drugova i komentari{ite va{e i wihove izbore sa zna~ewem za zajedni~ki (porodi~no) ìvot qudi.

PORODICA JE DOMOVINA SRCAXovani Mancini

U ORODICITREBA

+ Da se vole i po{tuju svoji bliski! + Da se izvr{avaju zadaci!+ Da se pomaè (jer to omogu}ava boqi ìvot)!

U PORODICINE SMIJE

- Da se ne po{tuju svoji bliski!- Da se izbegavaju i ne izvr{avaju zadaci!- Da se ne pomaè (jer to onemogu}ava dobar ìvot)!

� �

Osnovna pravila pona{awa u dru{tvu vaè i u svakoj porodici i za svakog ~oveka, ina~e }e biti smatrani kao nesavesni ili nemoralni i qudi }e ih kritikovati i izbegavati. Na primer,od svih qudi se o~ekuje da ~uvaju ~istu ìvotnu sredinu, da se pona{aju pristojno i bez mnogo buke,da ne budu nasilni da ne povre|uju druge, da ne uzimaju ili uni{tavaju stvari drugih qudi ili op{ta dobra, da vole decu, da po{tuju druge qude u wihovom kraju (velika zgrada, mahala,selo, grad okolina ili dràva). To su , uglavnom, op{toqudske norme za mir, solidarnost, me|usobnu saradwu i po{tovawe svih qudi.

Me|utim, i svaka porodica ima svoj moral, specifi~ne norme vladawa, koje su povezane sa ciqevima i vrednostima ~lanova porodice. U nekoj porodici se vi{e vodu ra~una o obrazovawu i kulturi i od svih se traì da ozbiqno u~e. U ve}ini porodica svi su posve}eni poslu i zaradi, pa se i od najmawih o~ekuje da daju svoj doprinos.

Negde se nagla{eno {tedi i stalno se daju saveti o ~uvawu

DOBROPONA[AWE

48

i ne bacawu. U nekim porodicama ~lanovi su povu~eniji i druè se uglavnom samo izme|u sebe, a u drugim svi imaju mnogo drugova i stalno imaju nekoga u poseti ili oni idu nekome u goste. Negde se hrane bogato, ~ak neumereno, a negde su vegetarijanci, jedu samo povr}e i vo}e. Porodi~ni moral je ne{to va`no, mladi se usmeravaju vladawu najpre u porodici, a osnovne norme koje su nau~ene u detiwstvu ostaju urezane u karakteru i pona{awu li~nosti. Ipak,i pored porodi~nih razli~itosti, koje sa~iwavaju eti~ko bogatstvo ~ove~anstva, treba svakako da se slede i glavne dru{tvene i op{toqudske moralne norme.

U porodici se posebno o~ekuje da budu odràvane moralne norme me|usobnog po{tovawa i qubav wegovih ~lanova.

Roditeqi treba da paze na svoju decu i da im obezbe|uju ishranu i ~isto}u, da ih podsti~u na higijenu, da ih nau~e osnovnim normama dobrog vladawa, da im omogu}e igrawe i bavqewe sportom, da ih usmeravaju na kulturu i da ih pripremaju za u~ewe. Kada mladi krenu u {kolu, roditeqi treba da prate wihove rezultate i da im pomaù ako je neophodno. Oni }e govoriti deci i o problemima koje imaju, kako bi mladi znali sa kakvim se mukama sre}e porodica ( a nema porodice koja nema nikakvih te{ko}a- sa zdravqem, organizacijom, parama. . . ).

Deca treba da budu svesna da su ~lanovi porodice. Ona treba da po{tuju roditeqe, kao i wihove roditeqe (ako su ìvi), jer su ih oni rodili i brinu o wihovom ìvotu i napredovawu. I od dece se o~ekuje da izvr{avaju svoje obaveze, jer svaki ~ovek ima svoja zaduèwa. Deca treba odràvaju higijenu, svoju i svog doma, da slu{aju roditeqe i starije o va`nim stvarima, da ne kvare stvari u doma}instvu, da ~uvaju garderobu, krevet i sobu, da u~e i da ne ~ine zlo drugima. Ustvari,mladi treba da paze {ta rade, da rade dobro ono {to treba da u~ine i da se odnose s qubavqu prema porodici.

Dobro pona{awe u porodici zna~i pravilno i pravovre-meno izvr{avawe porodi~nih zadataka, koje imaju i tre-ba da izvr{avaju svi ~lanovi porodice podjednako, prema

49

uzrastu i snazi, ali sa podjednakom zainteresovano{}u i me|usobnom posve}eno{}u. U porodici svi treba da budu prijateqi i da sara|uju-to su osnovni principi etike i dobrog pona{awa u porodici.

DOBRO JE AKO DETE:

- Ustaje rano i na vreme ide u {kolu,

- Umiva se i redovno se kupa,

- Gardrerobu ~uva u redu,

- Slu{a roditeqe i starije ro|ake

- Ne laè starije,

- Ne uzima novac bez pitawa i dozvole i ne tro{i bezumno,

- Slaè se sa bra}om i sestrama,

- Pomaè kod ku}e i izvr{ava zadatke,

- Ima razumevawa za te{ke probleme u porodici,

- ~uva imovinu i pazi da se ne pokvare stvari,

- U~i dobro i napreduje, i

- Svi su zadovoqni wim/wom.

LO[O JE AKO DETE:

- Ne ustaje rano i na vreme ne ide u {kolu,- Ne umiva se i redovno se ne kupa,- Kida, neuredno razbaca i gubi garderobu,- Ne slu{a roditeqe i starije ro|ake,- Laè starije,- Uzima novac bez pitawa i dozvole i tro{i bezumno,- Ne slaè se sa bra}om i sestrama,- Ne pomaè kod ku}e i ne izvr{ava zadatke,- Nema razumevawa za te{ke problem u porodici,- Ne ~uva imovinu i kvari stvari,- Ne u~i dobro i ne napreduje, i- Svi su nezadovoqni wim/wom.

U PORODICI

UÎ VREDNO, A U [KOLI BUDI DRUG SA SVIMA!

[kola je jedna od najkorisnijih delatnosti koju je izmislilo ~ove~anstvo. Svako dete treba da poraste, da nau~i mnoge stvari o ìvotu, da se obrazuje i da se opremi razli~itim znawima, da se formira kao li~nost. Od ra|awa pa do zrelosti o tome treba da brinu svi, i roditeqi, i cela zajednica. Kada je ranije bilo mawe stavri da se nau~i, svi su u~ili od najsposobnijeg u grupi ili kod ku}e ili u zajednici. Ali,ve} odavno je znawe veliko, pa su stvorene {kole, gde deca u~e sve potrebne stvari.

DOBROPONA[AWE

50

To je danas toliko pro{ireno, da sva deca u svetu od pete ili {este godine polaze u {kolu i {koluju se najmawe destak godina, a naj~e{}e i 15 i 20 godina, dok ne postanu stru~waci (a zatim u~e bez prekida i u toku celog ìvota).

Zbog toga su {kole velike zajednice. U wima ima 1. 000 i 2. 000 dece,a obuhva}ene su sve generacije iz tog naseqa ili regiona. [kola je drugi dom za decu, jer u woj provode veliki deo dana, skoro celu sedmicu i mnogo meseci u godini (osim kada je raspust). Tamo se druè sa vr{wacima, zajedno se razvijaju, postaju drugari i u~e najva`nija znawa i ve{tine koje }e im trebati u ìvotu i poslu. Jedna od tih va`nih stvari je i Etika, kao nauka o dobrom, o moralnim vrednostima koje svaki ~ovek treba da izvr{ava i ceni.

Budu}i da je u~ewe veoma va`no za decu, od dece se o~ekuje dobro pona{awe u {koli. Neki dobri postupci su povezani sa u~ewem, drugi za pravilnim vladawem u {koli, a tre}i sa odnosom sa drugim u~enicima.

[kola je mesto gde dete raste, gde ima {ansu da se raz-vije pravilno i da nau~i mnoge stvari. Zbog toga svako dete treba da se trudi da u~i dobro,

va`no je da iskoristi priliku za u~ewe. Dràva pla}a da se organizuje u~ewe, angaùje u~iteqe i druge slu`be da u~ewe bude uspe{no, a velike tro{kove imaju i rodite-qi. Zadatak svakog deteta je da se obrazuje, da se trudi koliko se od wega/we o~ekuje, da u~i ( a to nije previ{e i moè da izvr{i svako dete). To }e deci pomo}i da ìve boqe i da mogu da se sna|u u ìvotu.

Treba re}i da se i sredwim kvalitetima moè posti}i uspeh ako se vredno radi,tada }e uspeh biti ve}i i od one dece koja imaju talente, a ne trude se i ne rade dovoqno.

[kola je kao radno mesto za decu, a vi{e postiù oni

51

koji su vi{e zainteresovani, boqe ~uju i ulaù napor.

Tako|e je za svako dete va`no da bude drug sa ostalom decom, prema starijima da ima po{tovawa, prema deci iz svoje generacije da bude otvoreno i prijateqski nastrojeno, a o mawima da brine. Izme|u dece je va`no da se podnose, da se ne odbacuju. Ustvari,razmislite, ako su neki bogatiji, za{to im zavidite, i vi }ete u~ewem postati sposobni da zara|ujete i da imate. Ako su neka deca siroma{nija, ne odbacujte ih, ne pona{ajte se lo{e prema wima, ona su qudska bi}a i imaju potrebu za lepom re~ju i podr{kom, a mo`da }e vam se na}i kada vam bude nu`no. Sa drugovima drugog pola se pona{ajte dobro i pristojno, da biste ìveli dobro zajedno, a sa onima istog pola, bavite se sportom i budite povezani, da biste pomagali jedni drugima sada i u budu}nosti.

Danas, kada se sva deca {koluju, {kole su kao najve}e i najbrojnije firme. U wima ima mnogo razli~itosti: svako dete ima svoje ciqeve i ambicije, a svako ima razli~itit karakter. To je te{ko da se usoglasi, ali ipak svi treba da ìvimo i da rastemo zajedno i tokom niza godina da nau~imo {ta je neophodno i da budemo spremni za uspe{no nastupawe u ìvotu. Zbog toga se u {koli uspostavqaju drugarstva, koja nastavqaju kroz ceo ìvot, a prijateqi su toliko bliski da po~iwu da se smatraju bra}om i sestrama.

To,deco, zna~i da treba da se pona{ate ogovaraju}e uzrastu i {koli! ûvajte {kolu i imovinu, po{tujte u~iteqe! U~ite i po{tujte znawe koje je dobit celog sveta, a qudi ̀ ele da ga podele sa vama i da vam ga prenesu da ga koristite! Tako|e, ne treba da im smetamo, ve} da pomaèmo drugima da u~e, jer sva deca u {koli imaju isti ciq-da porastu u zrele li~nosti, koje }e mo}i da rade dobro i pravilno da se pona{aju!

ODGOVORNOST -Stawe i razumevawe li~nosti u odnosu na svoju ( i op{tu) svest o zadacima i svom poloàju kao nosilaocu delatnosti:moralna odgovornost-svesnost ~oveka za svoja dela i postupke.

GLAVNIETI^KI

POJMOVI

DOBROPONA[AWE

52

DETE JE DOBRO AKO:

- Dolazi na vreme,

- Prirema se za ~asove,

- Koncentri{e se da u~i uspe{no,

- Mirno je i slu{a lekcije,

- Izvr{ava zadatke,

- Odràva higijenu i red u razredu,

- Po{tuje u~iteqe i drugove,

- ûva kwige i pribor,

- Trudi se da postigne uspeh,

- Ne ~ini lo{e stvari i ne sva|a se sa drugima,

- Bavi se sportom,

- U~estvuje u svim aktivnostima koje ga interesuju, kao i u onim wegovih drugova, kako bi nau~io {to vi{e,

- Pazi na {kolski pribor i ne kvari ga,

- Ne uzima ni{ta bez pitawa,

- Ne zavidi drugima, ve} se druì,

- Pomaè mla|ima, siroma{nijima, slabijima,

- Govori pristojno, ne govori ru`ne re~i i nikada ne psuje,

- Ne po~iwe da pu{i, i

- Svi su zadovoqni wim/wom.

DETE JE LO[O AKO:

- Ne dolazi na vreme,- Ne prirema se za ~asove,- Ne koncentri{e se da u~i,- Nije mirno je, ne slu{a lekcije i smeta ostalima,- Ne izvr{ava zadatke,- Ne odràva higijenu i red u razredu,- Ne po{tuje u~iteqe i drugove,- Ne ~uva kwige i pribor,- Ne trudi se da postigne uspeh,- îni lo{e stvari i sva|a se sa drugima,- Ne bavi se soprtom,- Ne u~estvuje u svim aktivnostima koje ga interesuju (govore}i da ga ne interesuju), kao i u onim wegovih drugova, izbegava ih i podsmeva se aktivnostima,- Ne pazi na {kolski pribor i kvari ga,- Uzima predmete bez pitawa,krade i novac,- Zavidi drugima, ne druì se sa ostalom decom,- Ne pomaè mla|ima, siroma{nijima, slabijima,- Govori nepristojno, govori ru`ne re~i i psuje,- Po~iwe da pu{i, i- Niko nije zadovoqan wim/wom.

U [KOLI

{kolski kodeks - pravila pona{awa u {koli, u u~ionicama i izme|u u~enika i nastavnika

Kolegijalnost - eti~ke norme pona{awa me|u nastavnicima (profesorske kolege) i me|u u~enicima (u~eni~ke kolege), kao me|usobno po{tovawe i saradwa jednakih u radnom procesu

ETI^KIRE^NIK

53

SVAKO TREBA DA PAZI KAKO SE PONA[A U JAVNOSTI

ôvek ima dve vrste ìvqewa, mi{qewa i pona{awa-li~no i javno. Ustvari,ne treba da postoji razlika izme|u onoga {to je u qudskoj du{i i wegovim moralnim normama i vladawu. Ima qudi kod kojih ima razlika o tome kako razmi{qaju u sebi i kako se pona{aju javno i prema drugim qudima-wih nazivamo sramno homo dupleks (osobe sa duplim, razli~itim osobinama i postupcima, ili, kako se kod nas kaè, ,,Misli i govori jedno, a radi sasvim druga~ije ,,). Svakako, ozbiqne i dobre li~nosti misle dobro i ~ine dobro, a ako im se ne{to ne dopada, oni govore drugima da se ne slaù i kritikuju ih, ne kriju u sebi saznawa, ose}awa i moralne ocene, ne ~ine ni{ta iza ne~ijih le|a.

To pokazuje koliko je zna~ewe javnog pona{awa. Javno zna~i ono {to se vidi, {to se ~ini pred o~ima drugih, ne ono {to mislim u sebi ili radim u krugu najbliìh, kod ku}e, u najuòj porodici. Javno je ono {to se odnosi na vi{e qudi i o ~emu mnogi qudi mogu da daju sigurno svoj sud. Javno je svako govorewe ili delovawe, osim onog koje je zatvoreno u mojoj misli ili ne radim to pred qudima. Javno nije mnogo va`no samo kod onih koji ìve veoma povu~eno, na planini ili u nekoj dubokoj {umi, koji nikada ne izlaze iz ku}e i nikada ne sre}u nikoga.

Za sve ostale qude javno je {ire od li~nog i tajnog, jer ìve, dele, razgovaraju, rade sa drugim qudima. Sve takvo je javno. Zbog toga svako treba da misli da su wegovo vladawe i re~i izloèni javnom i podlo`ni oceni drugih (od javnosti). Ni{ta ne moè zauvek da se sakrije, sve se vidi i sve se saznaje.

Svako,pa i deca, moraju da misle kako se pona{aju u javnosti. Na to treba da ih upozore roditeqi od malih nogu, govore}i im: ,,Umij se, vide}e te prqavog! ,, , ili ,,Pazi {ta radi{, da te ne grde ili da ti se

DOBROPONA[AWE

54

ne smeju! ,, , ili ,,Budi dobar, svi treba da te volimo. Ako si lo{ i ~ini{ ne{to ru`no, odbaci}ete, niko ne}e da se druì sa tobom! ,, ,ili ,,Molim te, postupaj dobro, ti si iz ugledne porodice i pazi na svoju ~ast! ,,itd.

(Podsetite se ,dragi mladi, nekog od takvih upozorewa va{ih roditeqa i razmislite za{to su vam to govorili. )U drugim zemqama u~enici uglavnom imaju jakne, xempere ili cela odela kao {kolksu uniform. Tamo im u~iteqi govore: ,, Molimo vas da se u javnosti pona{ate pristojno, kako dolikuje u~enicima na{e {kole, da ne kvarite ime {kole! ,, (I kod nas, ako neko ~ini lo{e stvari prema drugima, dobija kaznu sa iskqu~ewem. )

Javnost mora da se po{tuje, ona je deo qudskog ̀ ivqewa. Razume se,to ne zna~i da èlim tajno da ~inim ne{to lo{e, a pazi }u da me neko ne vidi i tada }u to u~initi. To zna~i- ako pomislim lo{e, popravi}u se da ne èlim lo{e stvari, niti da ~inim zlo da vre|am nekoga ili da ~inim neku {tetu. No}u kada nema nikoga, ni tada ne ~inim nikakvo lo{e, jer sam sam svedok, a ~ovek i wegova savest su najve}e sudije wegovog pona{awa.

Zna~i, ne treba da se bude dobar samo kod ku}e (mo`da iz qubavi prema najbliìma ili iz straha od kazne), a vani da se pona{amo prosto, da divqamo i da vre|amo i stare i mlade ( i tu }e nas sti}i kazna kada nas sretne neko ja~i i besniji, pa }e nam se osvetiti za lo{e vladawe). Ne treba da se pretvaramo kao zmija, kriju}i namere, pa kada neko okreke le|a i ode, mi da ~inimo zlo. Ne smemo da budemo ni kao lisica, da se umiqkujemo, ali misle}i kako da u~inimo ne{to lo{e. Moramo da budemo pravi qudi, koji su pre svega i uvek po{teni , pristojni, snala`qivi, vole dobro pona{awe kod svakoga, a najvi{e se trude samo da imaju dobro pona{awe, uvek,a posebno u javnosti.

PRISTOJNOST-Odgovaraju}e pravilima dobrog pona{awa, uzdrànost u postupcima, ugla|enost;pristojan- onaj koji postupa nenametqivo, korektno i prefiweno, ko ,,zna {ta treba da u~ini ,,

GLAVNIETI^KI

POJMOVI

55

DOBRO JE AKO JE DETE:

- Pristojno,- ~isto i uredno,- Obu~eno odgovaraju}e mestu i vremenu,- Pozdravqa sve,- Qubazno prema svima,- Uglavnom ima osmeh na licu, - ne razgovara sa nepoznatima i odbija da ide sa wima daleko od ku}e i {kole (jer moè da nastrada od pedofila i kriminalaca), ve} odmah o tome informi{e najbliù odraslu li~nost i moli da bude za{ti}eno,- Ne ~ini ni{ta lo{e, - Ne lomi grawe i ne uni{tava cve}e,- Ne juri ìvotiwe i ne baca kamewe na wih,- Pomaè mla|ima i starijima, slabijima i siroma{nijima,- Ne pravi veliku buku i pazi na red i mir,- Ne sva|a se niti se bije sa drugovima,- Ne progoni mla|e i ne tera ih da ~ine lo{e stvari,

- Ne ulizuje se ve}ima i ja~ima, posebno onima koji ~ine ne{to lo{e,- Kada ga upitaju, odgovara slobodno i govori pravo, ne krije svoje ime, ve} se ponosi wime i kazuje ga,- Govori pristojno, ne govori ru`ne re~i i nikada ne psuje,- Ne pu{i i ne pije, a drugove savetuje i oni da ne ~ine to- Ne uzima novac od nikoga, a odmah vra}a dugove, kao i predmete koje je pozajmio,

.

U JAVNOSTI, VAN DOMA I PRED DRUGIMA

- nequbazno je prema nekome ili prema svima,- nema osmeh na licu, stalno je - namrgo|eno i neprijateqki nastrojeno,razgovara sa nepoznatima i ide sa wima daleko od ku}e i {kole (iako moè da nastrada od pedofila i kriminalaca), i o tome ne informi{e roditeqe i nastavnike,

- ~ini svakakvo zlo, - lomi grawe i uni{tava cve}e,- juri ìvotiwe i baca kamewe na wih,

- ne pomaè mla|ima i starijima, slabijima i siroma{nijima,

- pravi veliku buku i ne pazi na red i mir,

sva|a i bije se sa drugovima,

- progoni mla|e i tera ih da ~ine lo{e stvari,

ulizuje se ve}ima i ja~ima, posebno onima koji ~ine ne{to lo{e,

- Kada ga upitaju, ne odgovara slobodno i ne govori pravo, ve} krije svoje ime, kao da ga se stidi

- Ne govori pristojno, govori ru`ne re~i i psuje,

- Ponekad pu{i i pije, a drugove savetuje i da i oni to

- uzima novac od svakoga, ne vra}a dugove, kao i predmete koje je pozajmio,

DOBROPONA[AWE

56

- Nikako ne uzima drogu, beì s mesta gde se govori da je ima, a ako ga neko napadne da uzme drogu, govori rodite-qima ili nastavniku o takvom lo{em napadu, koji vodi u bolest i zlo,i- Svi su zadovoqni s wim/wom.

- razmi{qa kako da uzme drogu, ne beì s mesta gde se govori da je ima, a ako ga neko napadne da uzme drogu, ne govori roditeqima ili nastavniku o takvom lo{em napadu, koji vodi u bolest i zlo,i- Niko nije zadovoqni s wim/wom.

BUDITE KOREKTNI I PO[TENI SA DRUGOVIMA!

ôvek ne ìvi sam, ima porodicu, u~i i radi sa mnogima, oko wega su svuda qudi, gde god da idesre}e poznate i nepozante. Jedan deo tih qudi mu postaju bliski, zbliàvaju se radi sli~nih èqa i nastojawa, sa wima deli posao i zabavu, sa wima razgovara lako i ~esto, radi zajedni~ke poslove, me|usobno mogu da kaù razmi{qawa i podràvaju se u realizovawu namera. Oni su drugari, druè se, udruèni zajedni~kim prolaskom,rastom i ìvqewem.

Drug zna~i jednak sa drugim. Drugovi se vole i po{tuju jednakost. Nema drugarstva ako je neko nadre|en i tera drugog da slu{a. Zbog toga, iako ima drugova razli~itog uzrasta i razli~itih profesija ili idu u razli~ite {kole, naj~e{}e su drugovi iz iste generacije, ìve blizu, u~e zajedno i sli~nih su ciqeva. Ako su razli~iti, oni se dopuwuju- ako je neko ja~i, brani slabijeg; ako neko zna ili sazna ne{to novo, deli to sa drugim drugovima. Drugarstvo je ne{to lepo i qudi ̀ ele da imaju drugove. I sre}ni su ako je drugarstvo iskreno i prijatno.

Drugarstvo je ~esto i ima veoma dobre karakteristike, a zna~i blisko povezivawe qudi u ìvotu, poslu i u zabavi, ono predstavqa mnogo eti~kih zahteva pred svim ~lanovima. Prvo, nemojte da se prikrivate za drugarstvo, da poku{avate da postanete drug sa nekim ko vam se ne dopada. Takvo drugarstvo ne}e uspeti, jer je prijateqska veza jedna vrsta qubavi, prava qubav. Ako niste drug sa nekim, sa wim moète da budete u korektnim odnosima, da se pozdravite, da razgovarate o poslu i ne~emu drugom, da razmewujete kwige i sli~no, ali ne morate da budete

57

bliski u du{i. Sa onima sa kojima ste bliski, odnosi su druga~iji,veseliji,razgovarate o li~nim te`wama i izazovima i pomaète da ih realizujete. Tada ~esto pomi{qate na druga, planirate s wim da provedete vreme ili da uradite ne{to zajedno, ako imate ne{to lepo (~okolada ili karte za sporstko takmi~ewe) èlite da podelite lepote i o~ekujete i drug tako da razmi{qa i da postupa sa vama.

Za drugove je najva`nije da imaju ~iste odnose. Ne upspeva drugarstvo u kome se qudi ne pona{aju korektno, fer, pristojno i bez po{tovawa. Drug se ne podbija sa drugom,da bi ga uvredio i naqutio. Pravi drug insistira sve da dele i muku i zadovoqstvo. Dobar drug brani i ne povre|uje svog druga. I uvek ga po{tuje, pa se ostali drugovi qute {to isti~e svog druga, a druge ne toliko. Ali, takva je qubav.

Drugarstvo je veoma po{ten odnos. I lo{i qudi paze da ne u~ine zlo svom drugu (iako se to te{ko odràva, jer

zli ne mogu da se zaustave da ne budu zli). Jo{ u Antici su ukazivali da se u drugarstvu ~ovek trudi da bude boqi, da bude voqen od svog druga. Zbog toga su isticali drugarstvo kao napor qudi da postanu boqi zajedno sa svojim drugom. Drug nikada ne laè svog druga, a ovaj se ne quti ako mu drug govori istinu. U novcu, oni uglavno dele sve, ali drugovi me|usobno nikada ne varaju, jer to zna~i izdaja i iskori{}avawe, a drug ne voli da to ~ini svom

bliskom. I jo{ je va`no da mu{karci imaju ènske, a ènski

mu{ke drugare. Tako ne samo da se upoznaju polovi, ve} se me|usobno ujediwuju da budu zajedno do kraja ìvota, kada }e jedni drugima ~esto biti potrebni. To omogu}ava drugarstvo jo{ od malih nogu.

DOBROPONA[AWE

58

MU[KARCI I @ENE TREBA DA BUDU PRIJATEQI

ôvek postoji u dva oblika, kao ènska i kao mu{ka li~nost. U prirodi svaka vrsta ima dva pola i svako ̀ ivo bi}e na svetu je polno odr|eno. Dvojina je sudbina svakog bi}a. Zbog toga nijedno ìvo bi}e ne ìvi u jednini, svako je deo jednog para.

Tako su svaka devoj~ica i svaki de~ak samo jedna strana bliskosti dvaju bi}a razli~itog pola. Svaki ~ovek ima majku i oca, koji su ga/je rodili. I roditeqi su ro|eni od majke i oca. Nigde nema postojawa bez te veze dvaju bi}a ènskog i mu{kog pola. Tako je odre|eno u prirodi.

@ivota nema i bez jedinstva, saradwe i prijateqstva izme|u ̀ ena i mu{karaca. I deca su ujediwena kako devoj~ice i de~aci, drugovi i drugarice u jednom razredu i u svom dru{tvu. Kako bi bilo jednozna~no,prazno i tu`no kada bi u celom svetu bili samo de~aci ili samo devoj~ice? !

Budu}nost svakog od nas je da bude zajedno sa drugovima i bli`wima i svog i suprotnog pola. @enske treba da budu bliske sa mu{karcima, a mu{karci sa ènskama. Ceo ìvot nas prati taj prirodni savez mu{karaca i èna.

Razume se, i de~aci i devoj~ice treba da budu svesni i ponosni na svoju prirodu, ali i da razumeju su{tinu drugih. Svi treba da mislimo o budu}nosti i obavezama koje izvr{avamo zajedno. Moramo da budemo dobri i da se pona{amo pozitivno. Treba da se radujemo ìvotu i da postupamo dobro da bi sa~uvali ìvot u svakom obliku, kao biqke, ìvotiwe, qudska bi}a, kao voda, zemqa i klima.

@enska bi}a treba posebno da budu razumna - one treba da daruju novi ìvot. Ali,one to ne mogu da u~ine bez mu{karaca. Zbog toga i jedni i drugi moraju da vode ra~una i da brinu o ìvotu i svom postojawu, da porastu, da se razviju dobro, da ~uvaju zdravqe, da postanu dobri stru~waci koji }e ~initi dobra dela i unapre|ivati ìvot, da se druè sa svojim vr{wacima, ro|acima, susedima i kolegama, da vole bli`we, jer su svi qudi na svetu, isti kao oni.

I devoj~ice i de~aci imaju velike obaveze u {koli i kod ku}e. I ima}e jo{ ve}e kako rastu. To name}e svet i ìvot, ali oni }e se truditi da se pripreme kako bi znali da izvr{avaju. Ne}e se pla{iti pred te{ko}ama ìvota, jer svaka te{ko}a moè biti savladana - sada u {koli, kao i one u bliòj i daqoj budu}nosti. Oni su hrabri i u~e kako da se suprostave te{ko}ama. Za to nije neophodno posebno juna~ewe. Potrebna je samo ozbiqnost, re{enost i izdr`qivost, ako se javi zadatak ili problem. I ako treba, da se sara|uje, kao i da se potraì i da pomo}. I obavezno na licu treba imati osmeh, jer to krepi duh i moral i tada moè da se izdrì sve.

Ali,jedno od najbitnijih pravila je mu{karci i ène da budu prijateqi i me|usobno da se po{tuju. Samo tako }e mo}i da razumeju one koji su razli~iti od wih, a koji su im najbliì. Samo prijateqstvo izme|u èna i mu{karaca ja~a drugarstvo,qudskost i qubav, kao najlep{a ose}awa i najboqa etika.

59

ÔVEK JE ÔVEK PO DU[I,A NE PO PANTALONAMA.

hrvatski pedagog Antun Radi}

DEVOJÎCETREBA

+ Da vole i po{tuju svoje mu{ke drugove!+ Da se ne boje da se takmi~e sa mu{karcima!+ Da pomaù svojim drugovima i svim mu{karcima!

DEVOJÎCENE TREBA

- Da izbegavaju svoje mu{ke drugove! - Da govore lo{e o mu{karcima!- Da ne pomaù mu{karcima, da se boje wih!

DEÂCITREBA

+ Da vole i po{tuju svoje ènske dru-garice!+ Da se ne boje da se takmi~e sa devoj~icama! + Da pomaù svojim drugaricama i svim ènskim bi}ima!

DEÂCINE TREBA

- Da izbegavaju svoje ènske drugove! - Da govore lo{e o ènama!- Da ne pomaù ènama, da se drè po strani od wih!

� �

� �


- Druì sa onima koje voli,

- Qubazno je prema drugovima,- Poznaje porodice drugova i wihove druge drugove (iz drugog naseqa) i pozdravqa se sa wima,- Ako gleda da je neko sam i nema druga, prilazi mu i nudi mu pomo},- Ne izbegava druga, ve} se redovno sre}e s wim,- Ne bira druga po bogatstvu, ve} prema moralu i dobrim osobinama,- Deli s drugovima svoje ideje, sa drugom gradi dobre, pozitivne èqe,

U ODNOSIMA SA DRUGOVIMA

A LO[O JE AKO JE DETE:

- Druì sa onima koje ne voli,a prikriva svoje druge interese za takvim povezivawem,- Nije qubazno prema drugovima,- Ne poznaje porodice drugova i wihove druge drugove (iz drugog naseqa) i ne pozdravqa se sa wima,- Ako vidi da je neko sam i nema druga, ne prilazi mu, ne razgovara i ne nudi mu pomo},- izbegava druga, beì da se ne sretne s wim,- bira druga po bogatstvu, a ne prema moralu i dobrim osobinama,- ne deli s drugovima svoje ideje, sa drugom ne gradi dobre, pozitivne èqe,

DOBROPONA[AWE

60

- Druì sa onima koje ne voli,a prikriva svoje druge interese za takvim povezivawem,- Nije qubazno prema drugovima,- Ne poznaje porodice drugova i wihove druge drugove (iz drugog naseqa) i ne pozdravqa se sa wima,- Ako vidi da je neko sam i nema druga, ne prilazi mu, - ne razgovara i ne nudi mu pomo},- izbegava druga, beì da se ne sretne s wim,- bira druga po bogatstvu, a ne prema moralu i dobrim osobinama,- ne deli s drugovima svoje ideje, sa

- drugom ne gradi dobre, pozitivne èqe,

- Govori drugu svoje problem i saslu{ava wegove i pomaè mu,

- Nikada ne vara druga,- Uvek je na strani druga,Ako drug u~ini ne{to lo{e, ukazuje mu da se popravi,- Uvek je po{ten u odnosima s drugom,Ne sva|a se niti se bije sa drugovima (kakvi bi to drugovi bili? ! ),- Ne pu{i i ne pije sa drugovima, ve} ih savetuje da i oni ne ~ine takve lo{e stvari,- Ako neko od drugova uzima drogu, prekoreva ga zbog toga i prekida drugarstvo, jer je droga zarazna bolest i svako ko se vrti oko we moè da nastrada, i- Drugovi su zadovoqni s wim/wom.

BRINITE I SEBI I DRUGIMA POMA@ITE!

Kako znate da dobro postupate? ! Moète da mislite i da vam izgleda da je va{e pona{awe dobro, a vi, ustvari, ne postupate dobro. Mera pona{awa je najpre u vama, ali i drugi qudi vas ocewuju kakvi ste i kako se pona{ate.

Postoje razli~ite mogu}nosti da proverite dali se dobro pona{ate. Prvo,treba da poznajete i da sledite velike moralne norme, kao Deset Bo`jih zapovesti, u kojima se govori {ta je najva`nije da se ~ini i zabrawuje se ono {to nikako ne sme da ~ini ( da se ubija, da se laè i krade, da se vara najbliì, da se zavidi i da se èli i uzima ono {to pripada drugome). Postoji red takvih zapovesti, koje,ako ih ~ovek slu{a, postupa dobro. Takav je eti~ki imperativ sveti Klimenta Ohridskog:Sklawaj se od zla i ~ini dobro! On nas podu~ava da izbegavamo zlo i da ne mislimo drugima zlo, a tako|e da uvek ~inimo dobro. Dobro je,kada vas vi{e puta upozoravaju da ne{to ne ~inite dobro, da razmislite i da se popravite.

61

Postoji jedna savremena mera koja moè da vam se na|e kada niste sigurni kako treba da postupite;ona glasi:Nikada nikoga ne povre|uj, uvek pomogni! Ono {to ste naumili da ~inite ili ste u~inili, proverite po ovoj eti~koj meri, vide}ete dali ste se pravilno orijentisali. Ako ne povre|ujete nikoga (pa ni sebe), dobro je, to moète da radite. Tako|e, ako pomaète nekome, to treba da ~inite. Me|utim, ako va{im postupcima povredite nekoga, ili sebe,to uop{te ne treba da radite, a ako ste uradili takvo ne{to, treba da se izvinite ili da kaète da takvo ne{to ne}ete ponoviti. Tako|e, ako ne pomaète, a nekome je potrebna va{a pomo}, tada niste naumili dobro, ve} treba da se izmenite i boqe da se pona{ate, pomaù}i onome kome je potrebna pomo}.

Proverite ovo zami{qaju}i sve qude koje poznajete ili neke koje ste slu~ajno sreli. Kako bi postupili? Kao divqak, nanose}i zlo ili ~ine}i nasiqe - ili kao dobro vaspitano dete, ne povre|uju}i nikoga i pomaù}i. Da je ovo veoma va`no moète da sagledate kada uporedite svoje pona{awe prema onima koji su bolesni ili stradaju od

nekog nedostatka, slepi su ili slabo vide, gluvi su, gluvonemi, bez ruke ili noge ili sa povre|enim organima, sa grbom, ili sa povre|enim ~ulima ili mozgom. Dali }ete se podsmevati sa hendikepiranima, ili }ete ih voleti kao sve qude? Dali }ete im podmetnuti nogu ili }ete im pomo}i da se sna|u u prostoru? Ako treba,dali }ete im pomo}i da u~ine ne{to, da se napiju vode, ili }ete ih

odvesti kod ku}e, ili ne{to sli~no dobro za wih- ili }ete pobe}i i sa strane im se smejati jer su bolesni i ne mogu da vide, da budu brzi i da urade ne{to kao vi?

Ranije su se qudi podsmevali hendikepiranima (oni koji imaju neki nedostatak- ali takvih je, zapamtite, deset posto od svih qudi). Danas vlada humanizam, koji ukqu~uje pozitivno pona{awe prema invalidima- ustvari, kao i prema svim qudima. Treba imati qubavi i po{tovawa za sva ìva bi}a.

Zbog toga i ~uvamo Prirodu, ne lomimo grane drve}u, ne maltretiramo ìvotiwe, a razvijamo i pomo} za

DOBROPONA[AWE

62

invalide, za stare, za bolesnu decu, za siroma{ne, za one koji stradaju u zemqotresima, od poplava, od zaraza. Osnovno na~elo nove etike je da se ne povre|uje niko i da se svakome ~ini dobro, da se pomaè svakome. Zbog toga deca treba najpre da nau~e da budu pa`qivi, da brinu o svima, pa i za sebe i da se uvek pona{aju dobro, jer je to pravi moralan izbor svakog dobrog ~oveka.


- Zna da ne sme da povre|uje nikoga i da pazi kako se pona{a,èli da pomaè svakome i trudi se da pomaè,- Brine o svim ìvim bi}ima i ne povre|uje ih,- Voli i ~uva prirodu,- Pazi na biqke i ne lomi grawe drve}u,- Brine o ìvotiwama i ne ~ini nasiqe na wima,- Po{tuje sve qude i ni~im ih ne povre|uje,- Razume da invalidi stradaju i ne èli ni~im dopunski da ih povredi,èli da pomogne invalidima i pomaè ako moè,- Ako neki drug ~ini ne{to lo{e invalidima ili ne èli da im pomogne, govori mu da to nije lepo i da smo svi qudi, koji treba da pomaèmo jedni drugima (jer,ako invalidi ne mogu da pomognu nama, neko strariji i sposobniji }e nam pomo}i),

U ODNOSIMA SA DRUGIM QUDIMA

LO[O JE AKO JE DETE:

- Ne èli da zna da ne sme da povre|uje nikoga i ne pazi na druge i povre|uje ih,

- Ne èli da pomaè nikome,- Ne brine o svim ìvim bi}ima i povre|uje ih,- Ne voli i ne ~uva prirodu,- Ne pazi na biqke i lomi grawe drve}u,- Pravi nasiqe ìvotiwama,- Ne po{tuje qude i ne~im ih povre|uje,- Ne razume da invalidi stradaju (odbaca da je to va`no) i ne èli dopunski da ih povredi,- Ne èli da pomogne invalidima,- Ako neki drug ~ini ne{to lo{e invalidima ili ne èli da im pomogne, hvali ga i kaè da je tako . . lepo ,, i da je glupost da smo svi qudi,koji treba da pomaèmo (ustvari, kaè, invalidi ne mogu da pomognu nama, a ne treba da ~ekamo da neko nama pomogne),

63

BONTON MLADIH

- Pona{a se kao pravi ~ovek- sa lepim ose}awima, sa pozitivnim mislima i pravilnim postupawem, i- Svi misle da je dete dobro vaspitano, ne povre|uje nikoga, svakome pomaè i postupa pravilno.

- Ne pona{a se kao pravi ~ovek, nema lepa ose}awa,razvija negativne misli sa èqom nekoga da povredi i prevari i ne postupa pravilno, i - Svi misle da dete nije dobro vaspitano, povre|uje svakoga, ne pomaè nikome i postupa nepravilno.

Svi qudi treba dobro da se pona{aju. To se traì i od mladih i od starih. I najmawa deca se upozoravaju {ta smeju da rade, da peru ruke pre jela, da ne preteruju u skakawu, da paze da ne slome ne{to, da se uzdràvaju kada su u gostima, da govore ,,Molim ,, i ,,Hvala ,, . Ciq je da svi qudi kaù za dete da je ,,dobro vaspitano ,,.

Kada krenu u {kolu, od dece se traì i o~ekuje da budu mirni na ~asu, da slu{aju nastavnike, na vreme da izra|uju doma}e zadatke, da budu dostojni u~enici u svojoj {koli. Tada deca po~iwu da se druè sa vi{e vr{waka, da idu i kod wih ku}i, da se igraju sa drugovima vani, zajedno sa prijateqima da pose}uju bioskop, sportske ili internet klubov. To zna~i da treba i sami da paze {ta rade i da postupaju dobro, bez nadzora roditeqa.

Neko misli da kod ku}e ne sme da radi {ta ho}e, jer ga tamo nadgledaju roditeqi ili baba- a vani je sam i moè da divqa. To nije ta~no. Qudi su odredili kakvo treba da bude vladawe na razli~itim mestima i ispred razli~itih qudi. To se naziva etikecija i bonton, {to zna~i pravilno pona{awe. Neki postupci se o~ekuju od svakoga u odgovaraju}e vreme, na svakom mestu i u razli~itim situacijama. Ko ne postupa tako, smatra se nevaspitanim, neobrazovanim, neizgra|enim, ocewuju da ne zna kakvo je pravilno vladawe i zbog toga se podsmevaju sa wim/wom i izbegavaju ga/je.

Postoje razli~ita pravila bontona, koja deca treba da znaju i po{tuju.

BONTON-Ta~na (formalna) pravila pona{awa, obra}awe, obla~ewe, o na~inu razgovarawa u razli~itim prilikama, na odgovaraju}im mestima i prema razli~itim qudima (sli~no etikecija)

GLAVNIETI^KI

POJMOVI

DOBROPONA[AWE

64

[TA I KAKO JE DOBRO PREMA BONTONU ZA DECU

Bonton za decu, i mu{ku i ènsku, je niz postupaka koji se traì od dece da ~ine. Ako postupaju kako se traì, tada se smatarju vaspitanim, ako postupaju suprotno, smatraju ih nevaspitanim, da ,,ne znaju bonton ,, .

Dete treba da se umije i

sredi ujutru i uvek pre

nego iza|e-ina~e }e ga

smatrati neurednim i

izbegava}e ga.

Dete treba da pazi da se pona{a

pravilno, da ne bude nasilno,

da ne gura druge, da se ne hvali

i da ne bude nadmeno-ina~e ga

ne}e voleti i govori}e da je

nevaspitano.

Dete ne treba da ide prqavo, sa pocepanom garderobom i ~arapama, jer sve moè da se opera i zakrpi-ina~e, }e pokazivati na wega i smeja}e mu se.

Dete treba da upotrebqava re~i pristojnosti: Molim, kada èli ne{to da pita ili kada traì ne{to; Izvoli-Izvolite, kada ne{to daje; Hvala,kada mu ne{to daju ili mu u~ine uslugu; Oprosti-Oprostite, kada se izviwava za ne{to {to je u~inilo, a nije dobro ili kada traì da ga saslu{aju- ako ne ~ini tako smatra}e ga nevaspitanim.

Dete treba da govori pristojno, bez povi{enog tona, da se ne sva|a, da ne zapoveda (kao da je komandant! )- ako ~ini suprotno niko ne}e hteti da se druì s wim.

Dete ne treba da govori ru`ne re~i i psovke- ako ~ini druga~ije beà}e od wega, smatra}e ga prostim i ne}e imati dobre drugove (ima}e samo takve kao {to je ono- da zajedno govore lo{e stvari).

Dete treba da jede smireno, mawe zalogaje, noèm i viqu{kom, bez namernog balavqewa i iskrivqenog `vakawa - ili }e ga nazivati nepristojno, ne}e ga uzeti u dru{tvo i ne}e ga zvati na zabave s hranom.

Dete treba da pazi da se pona{a pravilno, da ne bude nasilno, da ne gura druge, da se ne hvali i da ne bude nadmeno-ina~e ga ne}e voleti i govori}e da je nevaspitano.

65

Dete ne treba da gura prst u nos, olovku u uvo, ne treba da se ~e{a ispod ko{uqe-ina~e }e mu se svi podsmevati.

Dete u autobusu odstupa mesto

starijima i ne izmi{qa pri~e

kako je mnogo bolesno i svi

treba da ga saàqevaju i da mu

ustupe mesto- jer }e mu se ~uditi

i smejati, ocewiva}e ga kao lo{e

dete i ispra}a}e ga ru`nim

re~ima.

Dete ne {ara po kwigama, one treba da budu uredne, jer su ogledalo u~enika, a tako|e ne treba da upropa{tava kwige i sveske drugih- ako tako ~ini ne}e ga voleti i kazni}e takvo lo{e vladawe.

Dete ne treba da pu{ta kosu da krije lice i o~i (moè da pokvari vid), ve} i de~aci i devoj~ice koji imaju dugu kosu treba redovno da je peru i da je sakupqaju gumicom ili {nalicama-ko nije uredan i ~ist, svi ga izbegavaju ili ogovaraju.

Dete na sportskim takmi~ewima ne ~ini faule i ne voli da laè za u~iweno, ve} se pona{a fer- ako je grubo i vara, bi}e izvi`dano, eventualno }e ga odmah izjuriti, a drugi put ga ne}e pozvati u igru.

Dete koje je u gostima gore nego kod ku}e, a kod ku}e nije tako lo{e, niti upropa{tava predmete i rasploèwe ostalih svojim skakawem i lo{im vladawem-ina~e ga ne}e pozivati, i ne}e ga voditi u goste niti ga pu{tati kod drugih.

Dete u bioskopu ne vi~e kada ugase svetlo, jer je sad kaobajagi vreme za pokazivawe nepristojnosti (nikada nije vreme za to)- ako se pona{a nepristojno, izbaci}e ga vani.

Dete ne vra}a pozajmqewe kwige, filmove i igre na vreme, i posle obe}anog perioda-jer ako ih ne vra}a, smatra}e ga lopovom i ne}e ga zvati u goste i ne}e mu pozajmqivati ni{ta.

Dete ne zagleda u tu|e fajlove i nikome se ne podsmeva preko Interneta- ako radi druga~ije, ne}e ga zvati da zajedno gledaju ne{to, niti }e mu pokazivati {ta su na{li, a osveta za neukusne {ale na Internetu moè da bude lo{a, to dete }e postati predmet podsmevawa.

DOBROPONA[AWE

66

Postoje mnoga druga pravila bontona - sva treba znati i dete treba da ih po{tuje. Op{te pravilo je:

ÎNI SAMO ONO [TO MISLI[ DA I DRUGI TREBA TEBI DA ÎNE!

Tako se bonton povezuje sa op{tom etikom.

NAJBOQA JE NAMERA!

ûveni matemeti~ar Pitagora napisao je naj~uveniju eti~ku tvorevinu za mlade-ZLATNI ETI^KI STIHOVI, poema koju u~e mlade generacije od Antike do danas:

Razmisli pre nego po~ne{, da ne u~ini{ glupost-~oveku je svojstveno da radi i govori ludo. îni ono {to te kasnije ne}e mu~iti!

Ne zapostavqaj telesno zdravqe-U hrani, pi}u i ve`bawu budi umeren. Mera je ono {to ti ne}e stvoriti muku. Navikni se da ìvi{ ~ist, miran i ìvot s vrlinom! Pazi da ne ~ini{ ono {to ~oveku halapqivost budi! Ne tro{i bez potrebe,I ne budi {krt- u svemu je najboqa mera. . .

Ne dozvoli da se san spusti na tvoje ne`ne o~i-Pre nego napravi{ pregled dana koji izmi~e:Gde sam pogre{io? [ta sam u~inio? [ta sam propustio? Ako si u~inio zlo, prekori se; ako si u~inio radost, raduj se! U tome ve`baj sve, to ~ini i ka tome stremi:Takav }e te put izvesti na put boànstvene vrline.

67

PITAWA ZA OBNAVQAWE

Dali se o pitawima etike samo diskutuje ili se o~ekuje, kada ~ovek otkrije prave vrednosti i norme, on/ona da ih izvr{ava? Kako se ocewuje pona{awe u kome se sa velikom èqom i stalno ~ini dobro? Dali dobro pona{awe ima primenu u razli~itim oblastima ìvota i u razli~itim odnosima izme|u qudi? [ta je porodica za ~oveka? [ta se radi u porodici? Kakvi treba da budu odnosi izme|u ~lanova porodice?

Opi{ite ukratko jedan dan u porodici i {ta treba da rade weni ~lanovi da svima bude dobro. Dali postoje pravila pona{awa u va{oj {koli? Opi{ite kodeks pona{awa u va{em razredu i u va{oj {koli?

Koji su osnovni moralni zadaci u~enika za pona{awe u {koli? [ta zna~i dobro pona{awe izme|u drugova? Kako treba da se pona{aju me|usobno mu{ki i ènski sau~enici? Dali drugovi treba da povre|uju moralne norme ili treba zajedno da se trude da budu {to boqi?

Opi{ite {ta zna~i upotreba alkohola i pu{ewe za decu - u~enike u osnovnoj {koli. Opi{ite dali deca- u~enici u osnovnoj {koli treba da uzimaju drogu. Kome treba da kaù ako ih neko tera da se drogiraju?

Koje su osnovne norme pona{awa u javnosti? Dali u javnosti smete da budete nekulturniji nego kod ku}e? Dali kod ku}e smete da ~inite svakakve stvari, jer ste za{ti}eni zidovima (drugi qudi vas ne vide)? Kako treba da se pona{ate prema invalidima? Dali oni zasluùju pa`qivo moralno pona{awe prema wima? [ta zna~i bonton? Dali postupawe prema bontonu pokazuje da ne vodite brigu o pona{awu ili da ste nevaspitani? Ako neko ne postupa po bontonu, kako reagujete- grdite ga ili izbegavate wegovo prisustvo?

Opi{ite koju od izloènih normi bontona vi posebno cenite i izvr{avate ?

Koja je Pitagorina osnovna eti~ka ideja u Zlatnim stihovima? Dali je korisno da ~itate i poznajete Pitagorine Zlatne stihove?

SODR@INA

I. [TA JE ETIKA 31. [ta je etikata 4 2. Moral 73. Zna~aj morala 104. Sveti Kliment Ohridski - na{ moralni u~iteq 155. Eti~ki tekstovi i Pitawa za obnavqawe 17

II. UNIVERZALNE ETI^KE VREDNOSTI 196. Etikata u svetu 207. Po{tewe je nave}a vrlina 238. Uvek govori istinu! 259. Pravdnost je sila jednakih 2810. Rodoqubqe brani zemqu i narod 30 11. Dana{wa etika 3312. Univerzalna etika 3713. Eti~ki tekstovi i Pitawa za obnavqawe 39

III. DOBRO PONA[AWE 4214. Dobro pona{awe 4215. U porodici svi treba da se vole, po{tuju i pomaù 46 16. U~i vredno, a u {koli budi drug sa svima! 4917. Svako treba da pazi kako se pona{a u javnosti 5318. Budite korektni i po{teni sa drugovima! 5619. Brinite i sebi i drugima poma@ite! 6020. Bonton mladih 6321. Eti~ki tekstovi i Pra{Pitawa za obnavqawe 66

Documents

etika za 6.indd SRPSKI - e-ucebnici I MORAL 4 DOBRO Je ono {to je pozitivno, dopada se, korisno je, bira se i predla`e, treba da se uradi. Dobro je ako ima qubavi, ako se radi,ako