Euripid - Hekaba Euripid Hekaba Prepevao: Branko Plea PRVI IN (Obala trakog Hersonesa. atori u logoru zarobljenih Trojanki. Osvit dana. Pojavi se duh Polidorov.)

POLIDOR Ja dooh iz tame, svet mrtvih napustih gde Had daleko od bogova caruje Polidor mi je ime Hekabin sam sin Ljubimac sam svog oca Prijama, koji kad gradu opasnost zapreti, od straha da koplja helenska na grad ne razore, iz Troje me poalje Polimestoru svom starom prijatelju, kralju Trakije, i mnogo zlata kriom posla uza me da hleba ne prosim kad Troju razore. Najmlai sam od Hekabinih sinova i zato me otac iz zemlje udalji jer miice mi behu mlade, nejake, na ma, na tit i koplje nesviknute jo pa granice nae dok vrsto stojahu i zidovi se Troje hrabro drahu a brat moj Hektor grad na sreno titio u dvoru Traanina znanca oceva ko mlado lepo drvo, rastoh jadan ja; kad Troja pade, Hektor ivot izgubi tad zatree predaka naih ognjite od krvnikog noa Ahilovog sina kraj samog oltara pade otac moj a tad, i mene ubi oev prijatelj i u more baci telo mi nejako da tako sam gospodar zlata ostane. Na obali me mora njiu valovi, neoaljen, bez groba, jo nesahranjen, napustio sam trup svoj ve podnaduo i lebdim sad nad majkom tunom - Hekabom. Tri dana moj le more valja, ispira, tri dana, otkad u Hersones tuinski iz Troje stie moja mati nesrena. Page 1

Euripid - Hekaba Ahejci sa brodovljem, spremni sede ve na alu, ekaju ueni povratak; nad grobom se svojim Ahilej pojavi i zaustavi tako vesla helenska to vojska ih svojim kuama upravi Ahilej zahteva da mu moju sestru Poliksenu, ko rtvu, odmah zakolju. to trai dobie, vojska e prineti tu rtvu, jer sestri mi usud dosudi da mora ovog dana, jutros, umreti. Jo malo pa e naa mati nesrena dva hladna trupla svoje dece gledati. Moj le isplovie pred njenom robinjom u talasima morskim e me videti i tako u ja mrtav majci dospeti da najzad smiren u grobu otpoinem, da muke nesnosne zauvek prestanu. (Izlazi Hekaba sa horom kojije doao dajoj javi zlu sudbu kojaje eka.) Ukloniu se o, evo mi starice majke, Hekabe, iz Agamemnonova ide atora bez daha zbog moje avetne pojave. Jao! O majko moja, nekad sjajna kraljice, u ropstvu sad si tuna zarobljenica. A srea - gde je sad! Za radost negdanju osveuje ti se svirepo neki bog. (Nestane ga)

DRUGA POJAVA

HEKABA (U pratnji zarobljenih Trojanki) Povedite me staru, mlade devojke pomozte drugarici u robovanju sad drugarici, a negdanjoj kraljici! Prihvatite me, pridrite, ponesite, za staraku me bar uhvatite ruku nek smeurana ruka taku drei ne malake dok korake pourujem i sporim hodom noge svoje razgibam. O Zevsova zrako, o crna tmino ti to diu me u ovako tamnu no te strane prikaze to san moj remete? O majko naa, Zemljo - majko snova nam, od sablasti me ovih nonih sauvaj, o uvaj mi sina kod Polimestora i Page 2

Euripid - Hekaba kerku dragu, Poliksenu uvaj mi! O utvaro nona, s oiju bei! U snu mi se, o sinu kod prijatelja i o Polikseni javi privienje, nek nikad nikog ta strahota ne snae! O bogovi domai spasite sina mog! On doma oevog osta nada jedina a uva ga u krilu snena Trakija, pod zatitom je, straom Polimestora. Al nova strahota ve vreba na nas i jad novi sprema nam! Jo srce nije uplaeno skakalo od jeze ovakve. A sin moj gde je, Helen, dua boanska o gde je proroica mila, Kasandra, gde deca su da majci san protumae? Ja snih, iz krila mog pegavu kosutu vuk zgrabi, prekla, i raljama rastre. O groznog prizora! Al' ovo plai me: iz groba avetno Ahilej ustade zahtevajui da mu na dar prinesu iz logora Trojanku jednu, jadnicu. O bogovi silni neka to ne bude mog deteta udes, zaklinjem, molim vas.

TREA POJAVA

Ulazna pesma HOR Pourismo, tebi pohitasmo Hekaba i gospodara ostavismo atore jer nas iz razorene Troje dognae i sad smo sve robinje - roblje ahejsko. Olakati ne mogu tvoje nevolje ko glasnik jada nosim glase nemile: u skuptini svojoj Ahejci, kau nam, 105. zakljuie ker tvoju, Poliksenu na grobu Ahilejevom da zakolju. Jer on, a ti to zna, iz groba ustade u sjaju zlatnom javi se, pod orujem i, spremne za put, lae bojne ustavi, pa ovo doviknu: Zar tako na put svoj kreete, Danajci iako grob moj bez poasti ostaje? I razdor svae skoli vojsku Helensku Page 3

Euripid - Hekaba dva tabora su: prvi rtvu prinee, a drugi nee, jer se klanju protive. Na tvojoj strani Agamemnon bejae tvoj zet, jer ker ti proroicu Kasandru od srca voli on. Al' sinovi Teseja loze atinske, govorahu narodu da bi trebalo da mladom, sveom krvlju grob se prelije, jer vie Ahileja koplje potuju no ljubav Kasandrinu. Raspra trajae dok Odisej lukavi, smutljivac veti Laertov potomak taj slatkoreivi ne nagovori vojsku, da svih Helena junaka prvog - Ahileja, ne odbije zbog jednog klanja - te tako alba Persefoni stigne da ivi Danajci su nezahvalan rod da svoje junake brzo zaborave, da zahvalni nisu mrtvim ratnicima to poginue hrabro za slavu helensku. Odisej tek to nije pred nas stupio iz svelih ruku da ti dete istrgne i ko jagnje rtveno odvede zauvek. Stog idi, pomoli se, starice, pred kolena sad padni Agamemnonu! Prizovi u pomo sve neba bogove i one podzemne, moda e neki od njih da ti pomogne da keri svojoj goli ivot sauva. Jer inae e je na grobu videti u krv ogrezlu, to joj iz vrata belog, zlatom kienog iklja, lipti, ednu zemlju pojei.

DRUGIIN PRVA POJAVA

Hekaba, Poliksena, Odisej, Hor Tualjka HEKABA O, jadna li sam! ta da uradim? Da vapijem, kako? Kako da plaem? O bedne li mene i bedne starosti, o sramnog li ponienja - robovanja Page 4

Euripid - Hekaba preteak to je teret - avaj, jadna ja. O ko e me braniti? Pleme koje? Grad koji na ovom svetu? O mu moj Prijam ode, odoe sinovi! A kuda, na koju stranu da krenem sad? 1 kud da se denem? Gde je taj osvetni bog ili demon, da mi pomogne? O, grdan jad i bol mi vaa vest donosi, zla vest, Trojanke i nesreu i propast. ivot moj, ne mili mi se vie. Zaputite se noge stare, uboge prenesite me staru do atora onoga! (Pred atorom svoje keri) Dete, o keri najbednije majke, kumim te izii, pojavi se, nesreno dete, sasluaj re matere svoje da bi saznala o zlu najstranijem to se sruilo na tvoju glavu. (Izlazi Poliksena) Hekaba, Poliksena, Hor POLIKSENA Jao! to vie majko, majice? to plai me, to strahom me, ko ptie usplahireno, iz gnezda izgoni? HEKABA O, jao meni, dete! POLIKSENA to na zlo sluti? Poela si zloguko. HEKABA Jao glavi tvojoj! POLIKSENA Izreci, ne taji, ne skrivaj! Da, strah me je, majko, strah me je, bojim se to toliko mui se! HEKABA O dete, dete majke kukavne! POLIKSENA ta ima da mi kae? HEKABA Argivci su jednoglasno odluili da se iz grla tvog na grob Ahilov, krv topla prolije. POLIKSENA Aoj, majko, to spominje sad to jer sama Page 5

Euripid - Hekaba u tekom jadu gui se. Ja molim te izreci sve, majko. HEKABA O prenosim ti, keri, vesti zlosutne! Ja doznah ta Argivci ve odluie o tvome ivotu. POLIKSENA O muenice, o najjadnija, o bedan je ivot tvoj, draga majice! A kakvu to sramotu neizrecivu i mrsku, kakvu muku na te navali u ljutnji neki bog? Ti nema vie keri, jer kukavna ja toj kukavnoj tvojoj starosti ne treba da budem drugarica. Ko lane to ga divlja gora othrani ko srnu jadnu nemono posmatrae iz tvojih ruku kad me Grci ugrabe, kad prereu mi vrat, u Had me poalju pod zemlju, u mrak, gde u sa mrtvima da mrtva boravim. Ja suzama te, majko nesrena, ja plaem te plaem ljutim, preljutim. Nad svojom sramotom i svojim ivotom nit plaem, nit alim; ja spokojno u susret smrti idem, srei najveoj. (Dolazi Odisej)

DRUGA POJAVA

Hekaba, Poliksena, Odisej, Hor HOROVOA Gle - Odisej hita, urno ide ovamo saoptie ti neto novo, Hekaba. ODISEJ uj, eno, mislim da sve ve si doznala o odluci i sudu vojnome al' evo: Ahejci ko rtven dar zaklae ti ker Poliksenu, na grobu Ahilejevom. Pa mene poslae sad, da dovedem je do groba, da je ko rtvu dopratim. Ahilejev sin e da klanje obavi. Razume li, nemoj se u to meati i nemoj mi u mome poslu smetati. Page 6

Euripid - Hekaba Zlu sudbu ti priznaj i mirna ostani a mudrost nek te krepi u zlu ovome. HEKABA Aj, aj! Nas jos teak, ini mi se, eka rat. Pun vapaja, pun zla, ridanja, suza pun. Ne umreh a bila bi srea za mene. Al Zevs me ne uniti ve me dri jo da zlo, od zla gore, sad ovde gledam ja. Bez uvrede, ko gospodara pita te ovaj rob, koji od bola ne moe da ujede, poto mi sve ve ispria, nije P red da odgovara na pitanja. ODISEJ Pa dobro - pitaj! Ima kada, ne branim. HEKABA Da l pamti kad si u Troju, ko uhoda u dronjcima preruen kriom stigao a s lica i brade krv ti kapala? ODISEJ Znam. Sad se toga veruj, seam nerado. HEKABA A Helena te pozna - meni odade. ODISEJ Tad, priznajem, o glavi mi se radilo. HEKABA Ti, niice, pade pred moja kolena. ODISEJ Obamree mi ruke, skut tvoj steui. HEKABA Kad posta moj rob, ta si mi govorio? ODISEJ Svu silu rei, lai, da iv ostanem. HEKABA I pustih te da od nas lako pobegne. ODISEJ Te tako i sad gledam ovog sunca zrak. HEKABA Zar ne vidi ti kakav si nevaljalac, jer priznaje da dobro sam ti inila a sad ne vraa mi to dobrim nego zlim. O, vi, nezahvalna bando prevrtljiva o kamo da vas, nikad, ne upoznah ja! Vas, to nije stid ni da dobrotvoru svom zlim vratite samo da sebe spasete! Zar mislite da to mudro smisliste kad ovome detetu smrt dosudiste? Page 7

Euripid - Hekaba ta vas to goni da krv ljudsku lijete na grob, gde inae se kolje govedo? Ubicama svojim zar tako sveti se Ahilej, koljui edo mi neduno? Pa nije mu nikakvo zlo uinila! Kad kolju mu rtvu - nek kolju Helenu. U Troju ga ona dovede i ubi! A treba li da se rtvuje najlepa a zna se koja je to likom i delom, najlepa je pod ovim svodom - Helena, i ona vam je kriva, mi ne, nikako! Re ovu rekoh za pravdu se borei, sad slusaj kako e mi se oduiti: Jo sea li se da mi ruku uhvati i kleknuv lice mi starako dotae? Na isti nain ja se tebe dotiem od tebe milost istu traim, molim te iz mojih ruku nemoj dete da mi otima. Ve ste ceo svet pobili. Nju potedite. Sva radost mi je ona, jadu zaborav, u mnogoj patnji ona mi je uteha, moj dom, moj tap i snaga, moja vodilja. Nek nikad niko nepravino ne vlada, ni srean dugoj srei nek se ne nada i sama nekad srena bijah, sada ne, svu sreu dan rata mi ote, odnese. (Uhvati ga za bradu) O brado mila, poali me, smiluj se! Pouri pa vojsci junakoj, objasni da stidno je svetiti se nad enama kad mnogima ste ivote potedeli pa ive smo jo jer nam se smilovaste. Va zakon jednako kanjava ubice i isti je za roba i za slobodnog. Tvoj izgled je ve po sebi dovoljan a uglednih i prostih usta ista re, jo nikada nije imala istu mo. HOR Na svetu nema srca tako kamena to sluaju o tvojoj stranoj nevolji za tobom ne bi proplakalo cvilei ODISEJ Ko duman tvoj ja blago zborim, Hekaba ne gnevi se na mene nego sasluaj! Ja spreman sam da vratim dug to dugujem, to voljan sam, veruj iskreno da uinim. Page 8

Euripid - Hekaba Pred svima rekoh - ne mogu da tajim to - da najdinijem meu nama junaku usliiti moramo elju - kad pade grad Troja, nek umre tvoja ker. Zle sree nek je pleme koje heroja ne nagradi rtvom kakva mu dolii. Ahileja, junaka hrabrog cenimo jer najslavnije za Heladu pade on. Zar je dostojno da se ivi potuju a pali junaci sramno zaborave? Zar tako? A ta bi se tek dogodilo da bukne nov rat i vojska se okupi? Ko u smrt e poi, ko ivot svoj dati kad vidi da mrtve narod ne potuje? Dok ivim i mrvicom zadovoljan sam, sa svim, da, sa svim zadovoljan biu ja! Al' moj grob, rado bih, da bude dostojan da svet gleda grob moj i da ga potuje. A ali li se na sudbinu - smiri se i kod nas ima jadnih kao to si ti, i ena-starica i mnogih staraca jo vie zarunica bez zarunika jer dragi im pod Trojom mrtvi padoe. Stog trpi! A mi, ako uskratimo ast junaku, svet e nas teko optuiti. Vi, varvari, prijatelja ne cenite ni iv dok je, a jo manje mrtvog slavite. Helada nek nam samo procvetava, vas snae sudbina - po vaoj zasluzi. HOR Nita nije gore nego kada jadan rob sramotu trpi dok sila ga ugnjetava. HEKABA Poliksena, keri, govorih uludo i reima te od srorti ne spasoh ja. O keri, ako ti re ima veu mo no moja, potrudi se, glasom slavujskim umoli ih, da ivot svoj ne izgubi! 1 niice, keri, padni pred Odiseja i moli ga, postoji nada: jer dece i on ima, moda e da se smiluje. POLIKSENA Odiseju, vidim da sakriva desnicu i okree se da i lice sakrije da bradu tvoju rukom ne bih dotakla. Al' to boji se kada tu sam, evo me Page 9

Euripid - Hekaba i idem s tobom, prekom silom gonjena, i ja smrt svoju elim, da ne pomisle da mi je stalo do ma kakvog ivota. A to da ivim? Moj otac bee kralj svih Frigijaca - i meni dobro bee u nadama uzbudljivim odrasla sam da zarunica budem, sreu donesem na ognjite onom koji me isprosi. I Trojanke me ve nazvae kraljicom a devojke mi se u udu divie. Ja smrtna bejah bogovima jednaka sad sramno u ovom logoru robujem i poniena, smrt, kao lek prizivam. Mukarcu nekom srca niska, opaka zar da dopadnem, da taj sestru Hektora srebrom svojim otkupi i natera me da hleb mesim, kuu istim i tkajui da crne dane s njim emerno provodim; i postelju moju da taj rob uprlja a otimali su se za nju kraljevi. Ne, to ne! Slobodna oka se rastajem sa svetlom ovim i Hadu se predajem. Pouri, vodi me, ubij Odiseju! Sad kad ni traak nade vie ne vidim, sloboda da e ikad da nam zasija! A ti me, majko, nemoj da zaustavlja ni reju ni delom! Poeli sa mnom smrt dok ti ast nije sramota ukaljala. Ko nije naviknut na bedu, nevolju on snosi je al ropstvo teko podnosi, i mrtav on e biti mnogo sreniji jer ivot u ropstvu, muka je velika. HOROVOA Lep, velik ukras ovekov je od uvek poreklo plemenito, a lepi jo kad ovek je svog porekla dinog dostojan. HEKABA To lepo ree, keri, ali lepoti (Odiseju) pridruila se alost. Ako morate da tako krvlju ugodite Ahilu i rtvujete, ne koljite mi dete ve mene na grob vodite i ubijte! Ne tedite, koljite! Jer vam Parisa ja rodih. On ubi sina Tetidina. ODISEJ Ahilejev duh, bako, od nas ne trai Page 10

Euripid - Hekaba da umre ti, ve tvoja ker Poliksena. HEKABA A vi i mene i nju zajedno zakoljite te dvostruko e se tad krvi napiti i zemlja vam i slavni le to trai krv. ODISEJ Pa jedna smrt je dovoljna, zar smrt na smrt da slaemo? Ve ih je mnogo, premnogo! HEKABA Ja moram da umrem s njom, ubij i mene! ODISEJ Uzalud ti molba. Ne, re ne poriem. HEKABA Ko brljan uz drvo, uz nju u prionuti. ODISEJ Ne, nee, ako slua savet mudrijeg. HEKABA Ne naputam ni za ta svoju dragu ker. ODISEJ Ni ja bez nje neu otii odavde. POLIKSENA O majko, posluaj! A ti Odiseju oprosti joj zbog njenog gneva pravednog! O jadna majko ne bori se s jaima! Na zemlju da se prostre telom starakim, u ranama svu da te po tlu povlae da rastrgnu te snanim, mladim rukama, zar eli to? O nemoj! Nije dostojno. Daj, majko, ruku dragu pa me zagrli uz obraz tvoj da moj mlad obraz priljubim jer i ja, jo malo i vie nikada tu svetlost Sunca sjajnog neu videti. A sad te poslednji put, majko, pozdravljam. Jer, roditeljko draga, ja ve odlazim! HEKABA A ja da ivim dalje kao robinja! POLIKSENA Ni svadbu ne doiveh pa me snae to! HEKABA Ti tuno dete si, ja jadna ena sam. POLIKSENA Bez tebe biu dole, sama leau. HEKABA Joj, kako li u ivot svoj da ugasim? POLIKSENA Page 11

Euripid - Hekaba Ja, ki oca slobodnog, mrem ko robinja. HEKABA A ja poto vas svih pedeset izgubih! POLIKSENA ta eli da kaem ocu, ta Hektoru? HEKABA Da od svih ena sad sam najnesrenija. POLIKSENA O nedra, to me nekad rado dojiste! HEKABA O kerko, prerane li bede, nesree! POLIKSENA Sad zbogom majko! Zbogom moja Kasandra! HEKABA Da, bog nije s majkom, sa drugima je on. POLIKSENA Mom bratu u Trakiji zbogom poslednje! HEKABA Da, ako iv je - mada sumnjam. Slutim zlo. POLEKSENA On ivi i on e ti oi sklopiti. HEKABA Pre smrti, umrla sam dete, mrtva sam. POLIKSENA Odiseju, pokrij me haljom po glavi i vodi me! Jer pre no to me zaklaste njen pla ubi me, moj je nju ve slomio. O, Zrako, jo ti ime prizivam. Moje si jo asak, Sunce, moje - koliko traje hod do groba onog i noa ubojnog. (Odlazi sa Odisejem) HEKABA Jao meni, padam! Bez snage, klonuu! Pridri majku, keri, ruku prui mi, ne ostavljaj me samu! (Horu) Drage, propadoh! O da mi je sad ovde taj gad, Helena ta Lakonka! Ona je svojom lepotom razorila nam Troju u prah, sramotno. (Srui se.)

TREA POJAVA

HOR Page 12

Euripid - Hekaba Prva stajaa pesma PRVA STROFA O vetre, o morski vetre, to puinom, valom nosi morobrodne brze lae, kamo e me odvesti? Ko e robinju kupiti? Kome u u dom dospeti? Da li u zemlju spartansku ili u Ftiju, gde polja natapa naa Apidan preistom vodom ih plode. PRVA ANTISTROFA Ili es jadnicu mene koju ropstvo crno eka veslom na ostrvo dovest gde je lovorov mladi list sa palminom granom pravio senku nad Letom kad se raao Zevsov sin? Hou li s Delskim curama ikada luk Artemidin i zlatnu krunu slaviti? DRUGA STROFA Ili u stii u Atinu u boginje Palade grad slavni, da tamo boravim da vezem slike drebadi na afranskim haljama koje boginji daruju. Ili u vezom prikazat rod titanski, to nestade kad ga Kronid Zeus pokori? DRUGA ANTISTROFA O jao meni, o deco, o zemljo otaca mojih! Argska te koplja satre dimom se zgarita pue a ja sam u tuini sad gde svi me zovu robinjom; o zemljo moja, Azijo Evropi i ti robuje Smrt i Had - ropstvo zameni. (Dolazi Taltibije)

Page 13

Euripid - Hekaba TREI IN PRVA POJAVA

Hekaba, Taltibije, Hor TALTIBIJE Gde da je pronaem, kaite Trojanke Da l ivi jo Hekaba, nekad kraljica HOROVOA Na zemlji eto je, lei, Taltibije u haljinu se, jadnica zamotala. TALTIBIJE O Zevse, ta da kaem? Brine li za svet? Il sve uzaludno je, kobna zabluda, sva ova vera naa u boanski rod, a svetom ovim tek sluaj odluuje? Zar je to kraljica bogatih Friana? Zar to ena onog presrenog Prijama? I grad i presto sa zemljom im sravnismo i starica bez dece tu, u logoru, na zemlji lei, glavu sedu prlja tu. 1 ja sam star ali bih u smrt radije no da me kadgod snae takva nesrea. O nesrenice ustaj i oslovi se i gore glavu svoju belu podigni. HEKABA Ti, ko si, te ne da mom telu odmora? Ma ko da si reci - to me tunu podie? TALTIBIJE Taltibije sam i Danajaca glasnik sa porukom me alje Agamemnon kralj. HEKABA Ahejci mi sigurno alju srenu vest na grobu i mene ele da zakolju! Tad brzo! Pourimo! Stare, vodi me! TALTIBIJE Pouri da zakopa svoju mrtvu ker! To dooh da ti kaem. Zato alju me i dva Atrida i ceo narod ahejski. HEKABA Jao meni! ta to govori? Smrti me u susret ne vodi ti - samo javlja zlo? O zaklae te, edo, majci oteto! Kad tebe nemam, vie dece nemam ja! Pa kako klaste! Da l s ponosom il' stidom? Page 14

Euripid - Hekaba Da l bee grozno klanje neprijateljsko? Govori, nek su re i govor nemili. TALTIBIJE Po drugi put, dok priam ti o ovom zlu, potei e mi suze, s tobom plaui, ko maloas na grobu dok je krkljala. Sav narod, sva vojska opkolila je grob Ahilejev da ker ti vidi - ko rtvu. Za ruku tad zgrabi je Ahilejev sin i u vrh groba svog oca je postavi. Opkolili ih vrsto momci ahejski i svi paze da kerka ti ne pobegne. Tad punu zlatnu au uze u ruke Ahilejev sin, i podie je uvis da oev grob prelije, pa mi naredi da umirim vojsku i narod ahejski. Ja odmah meu vojsku zaem i podviknem: vojnici - tiina; umukni narode. U tren mukom utihnu silna svetina i u se sin: Oe moj, o Ahileju, ja tebi rtvu pomirnicu prinosim. O doi, oe moj, i krvi napij se, taj dar ti ja i vojska, narod prinosi. O iste devojake krvi napij se i smiluj nam se, propusti lae bojne Heladi dragoj iz Troje da krenemo to pre i kuama da sreno stignemo! To ree i sva se vojska s njim pomoli, tad trgnu ma, koji od zlata blesnu sav i mig odabranim momcima argivskim on dade - i oni dograbe devojku. Poliksena otkrita vrata prozbori: Argivci, o to mi grad moj razoriste? Ja rado mrem al ne dirajte telo mi! Svoj vrat vam drage volje, rado, pruam sad u smrt odlazim voljno, sasvim slobodna, jer mene bi svih pokojnika bilo stid: ki jednog kralja da umre ko robinja! Odobrivi joj Agamemnon pristane, 540. mladiima rekne da puste devojku. Razumee mu re, pustie devojku, odstupie nemo pred vlau najvisom. Kad devojka vide ta se s njome zbi, pod vratom zgrabi koulju i trgnu je, 545. i razdera sve, do pojasa, do pupka i otkri grudi bele, dojke nevine Page 15

Euripid - Hekaba sva bela, ko da je boginje neke kip. Na kolena se spusti i progovori toliko bolno da su svi razumeli: Ako grudi ove eli da probode probodi junae! Hoe li po vratu - preseci vrat, al paljivo i grkljan s njim! I on, ko raspet, jer ao mu devojke ba dunik iljkom noa brzo presee; krv potokom potee a ona pazi dok mre da padne to pristojnije da sakrije ono to se mora sakriti. A kada joj se dua s telom rastade Argivci redom svi se posla prihvate, na mrtvu jedni rukom lie bacaju dok drugi smrekova stabla sakupljaju i slau ih da to pre dignu lomau. Ko nemo stoji, drugi glasno kore ga to stoji, rto lenja, to nita ne radi? Zar plata nema, ni nakita na ruci? Zar plemenitoj dui ne da nita ba? O keri tvojoj mrtvoj tako govore o ti, dobrom decom majko najrodnija, do sada srena, eno najnesrenija. HOROVOA Sudbina tako htede da se na moj grad i dom Prijamov srui ovaj strani jad. HEKABA O keri, kako u, kud sad da pogledam kad sa svih strana rei zlo i neprebol. Ni jedno ne otklonim, drugo javlja se i nadmee da izmui jo stranije! Iz srca ne mogu jadna da istrgnem bez gra jauka tu tvoju tunu kob. U bolu svom da ne bih odmah presvisla pomoi e mi vesti o tvom junatvu. Zar nije udo? Slaba njiva, dadne l joj bog lepo vreme, kiu, nosi dobar rod, a dobra zemlja, kad nema sve uslove slab plod da, ravo i malo prinosi. A rav ovek: - ostane rav ovek! Dok dobar ovek, uvek dobar ostaje i ne kvari se, uvek estit ostane. Da l od roditelja to je il' odgoja? Vaspita sadi u srca dece znanje i estitost. I ko to dobro naui taj upozna runo, jer on lepom meru zna. Page 16

Euripid - Hekaba To bee uma mog suvian razgovor... (Taltibiju) Argivcima poi i upozori ih da ne dirnu mi ker - objavi vojsci svoj! Jer vojska je vojska, razuzdan je to svet i rulje mornara su uvek opasne a zli su i oni koji ne ine zla. (Taltibije ode. Slukinji) Ti, stara, pronai mi neku posudu donesi morske vode, slanih talasa, da dete svoje poslednji put okupam bez svadbe nevestu, devojku alosnu, onako kako je zasluila! Kako? Ne mogu. Kako mognem, tako u! Kako? Po atorima zai u i prosei od zarobljenica nakit skupiu jer beei u nedra ga sakrivahu. (Slukinja ode) O zemljo moja, dome, sreni nekada o ti zlatom i decom bogat Prijame! Sad starica sam mati deci rasutoj sve staro nestalo je - blago propade! Svi prosjaci smo - a ipak se gordimo! I dalje bogat gleda ljude nadmeno a oni ga cene i silno potuju a sve je - nita, nitavilo bez cene, tatina sama! Srean ko u ivotu ne susretne se nikad sa velikim zlom.

DRUGA POJAVA

Druga stajaa pesma HOR STROFA Nesree su zapoele i sueni jadi bili kad Paris za lau jele na Idi planini see da odjedri preko mora i Helenom da se eni ponajlepom to je ikad ogrejalo zlatno Sunce. ANTISTROFA Jad za jadom od tog asa oko nas zla sudba krui Page 17

Euripid - Hekaba zbog obesti pojedinca na Simoent, na poljanu opta propast stie. Otkad Paris sud izree na Idi, trima boginjama Troja pade, nesta sree ZAKLJUNA PESMA Sramota, pokolj i alost moj dom stie al i oko Eurote vode bistre po kuama jauu cure Lakonke; a majke nad telima svojih sinova za sede se kose dre i noktima grebu, deru svoja lica niz prste im se cedi, sliva crna krv. (Slukinja donosi pokriven le) ETVRTI IN PRVA POJAVA

Slukinja, Hekaba, Hor SLUKINJA O ene, gde je nesrenica Hekaba? Mukarce i ene ona jadom nadmaa, tu ast joj nikad niko nee oteti. HOR O jadna eno s veu crnom zloslutnom! to samo tunim vestima nas potresa? SLUKINJA Glas bolan nosim Hekabi - o novom zlu izustit nee smrtna usta vedru re. (Hekaba dolazi iz atora.) HOR U pravi as ko po elji ti se javlja i prilazi nam da ti rei saslua. SLUKINJA (Ne ekajui da joj Hekaba prie) O, najbednija - o, i to je slaba re za tvoje stradanje je svaki izraz slab. Bez dece, bez mua si - grad ti razoren a, evo, gleda te poslednji sunca zrak. HEKABA Sve poznato je meni, svu grozu ve znam: al to Poliksenino telo donosi? Vest se pronela o tome da Ahejci Page 18

Euripid - Hekaba sahranit je ele i pogreb spremaju. SLUKINJA (za sebe) Oplakuje majka svoju Poliksenu o novom udarcu jo nita ne sluti. HEKABA O jadna ti sam! Vidovitu glavu zar Kasandre boanske proroice nosi? SLUKINJA Jo iva ti je ki, za mrtve uvaj pla. 1 bolje ovo jadno telo pogledaj to golo i mrtvo pred tobom poiva. HEKABA O, vidim Polidora mrtvog, sina svog, kog Traanin je u zatitu uzeo! Zar nisam i ja mrtva, zar jo ima me! O, sine, sine! Ve pesmu bezumnu poinjem to demon me neki u nju upuuje. Oseam to. SLUKINJA Da l shvata, nesrenice, sudbu sina svog HEKABA O, neuveno, o zlo novo gledam ja, iz jada jad, sve gomila se jada niz. Bez uzdaha, bez suza nikad nee mi nov dan osvanuti! HOROVOA Strahote trpimo! HEKABA O nesrene majke sine kakvom li si smru umro? Kakva te sudbina snae? Od ije li ruke pade? SLUKINJA Ko zna? Ja naoh ga na morskoj obali. HEKABA Od bojna koplja pade? Il' more ga meni donese? SLUKINJA Da, vali s puine. HEKABA Jao meni, joj, joj! tek sad shvatam san svoj i strah od utvara crnokrilih U snu sine, videh te al' ve te sa sjajnog sunca sklonio Zeus! HOROVOA A ko ga ubi? Da l i to kaza ti san? HEKABA Page 19

Euripid - Hekaba Moj gost, prijatelj Polimestor, Traanin kom mu moj preda sina, da ga sakrije. HOROVOA Zacelo se na zlato polakomio. HEKABA A, neuvena, ljudska zveri prokleta! A nekad i gost bee u domu mome Ubico prokleti, kako si mogao da otrim maem iznakazi svaki ud deaku mom, zato se nisi smilovao? HOROVOA O jadna moja, kako te najbednijom na svetu stvorio bog koji te kinji! Al, tiho, dolazi nam Agamemnon kralj, uutimo ene da jad na ne uje... (Dolazi Agamemnon)

DRUGA POJAVA

Slukinja, Hekaba, Agamemnon, Hor AGAMEMNON to eka, Hekaba, to ker ne sahrani! Taltibije mi ree o tvome zahtevu da mrtvu ker ti vie niko ne takne. Mi prihvatismo rado tvoju poruku al ti okleva - stog dooh ja po tebe, jer po dogovoru lepo obavismo sve u tome ako ima iega lepog... (Opazi telo Polidorovo) Gle, ije li to mrtvo telo ugledah? Trojanac je to! Ta haljina je dokaz da nije na - da Argivac ne bee on! HEKABA (Obraa se mrtvacu) Kad kaem ti, jadni moj, sebi govorim. S Hekabom ta e? Agamemnonu da li pred noge da padne, il uti trpei? AGAMEMNON to lea okree i uti preda mnom govori, iji je ovo le? Ko je to? HEKABA Jo stranije, jo vie bolelo bi me da me ko robinju od sebe odgurne. AGAMNENON Page 20

Euripid - Hekaba Vidovit nisam. Zar zbilja oekuje nereene misli tvoje da pogodim! HEKABA (Nastavlja za sebe) Taj ovek mi je neprijatelj, al' moda u dui, nije tako opak, tako gord? AGAMEMNON Pa dobro, ako nee da o tome znam svejedno mi je - neu te ni pitati HEKABA (i dalje za sebe) Bez njegove pomoi decu ne mogu da osvetim, i ta jo onda razmiljam? Sad napred ka cilju - pa stigla ne stigla. (Padne pred noge Agamemnonu.) Agamemnone, padam ti pred kolena i preklinjem te i bradom i desnicom! AGAMEMNON ta hoe? Ako moli za se slobodu nek bude, evo, rado ti je poklanjam! HEKABA To ne! Zloincu hou da se osvetim pa makar u ropstvu provela itav vek. AGAMEMNON Da ujem, dakle, kako da ti pomognem? HEKABA Ba nita to ti misli ne oekujem (Baci se na Polidorovo telo.) Za ovim mrtvacem te suze prolivam. AGAMEMNON To vidim ali, veruj, nita ne shvatam. HEKABA Tog sina sam nekad pod srcem nosila. AGAMEMNON A koji ti je to me sinovima sin? HEKABA Brat onih to pod Trojom jadni padoe! AGAMEMNON A rodi li jo kojeg sina, kraljice? HEKABA I ovog, ini mi se, rodih uzalud. AGAMEMNON A gde bee on, kad pade Troja grad? HEKABA Ve sklonjen - za njega se otac bojao. Page 21

Euripid - Hekaba AGAMEMNON Kud posla od sve dece njega jedinog? HEKABA U ovu zemlju gde ga mrtvog naoe. AGAMEMNON U kraljev dom? U kuu Polimestora! HEKABA Da bude kraljev gost i zlato sauva. AGAMEMNON Na koji nain, kakvom smru pogibe? HEKABA Na koji nain? Prijatelj ga ubi, kralj. AGAMEMNON O, bednik! Na zlato se polakomio? HEKABA I ubi ga kad u za nau nesreu. AGAMEMNON A gde ga nae? I ko le ti donese? HEKABA (Pokazuje na Slukinju) Na obalu, pred nju, donjihao ga val. AGAMEMNON Da P traila ga il' ga nae sluajno? HEKABA Po vodu je otila, za Poliksenu. AGAMEMNON Domain-ubica u more baci le? HEKABA Unakaen, da njim se vali igraju. AGAMEMNON Zbog neizmernog bola saaljevam te. HEKABA Svega sveta zlo upoznah, Agamemnone. AGAMEMNON Postoji li ena kao ti nesrena! HEKABA Ne - nema druge osim same nesree. Zna li zato pred tobom padoh niice? Sad uj! Pa ini l ti se da je pravedno to stradam, onda trpeu: a nije li, ja traim osvetu za podlog ubicu jer gornjih a ni donjih on se bogova ne poboja, jer grozno delo izvri; Koliko je esto za mojom trpezom uz prijatelje moje bio mio gost kom re i elju svaku potovasmo ba! Page 22

Euripid - Hekaba Pa ipak - sina mi ubi! i u more le baci i ni grobom ga ne poasti. Da - u ropstvu tu smo, mi roblje nemono al' bogovi su jaki, zakon im je strog po njemu smo se, smrtni, pravdi uili i pravdu od nepravde razluivali. Ti treba da titi zakon taj, a ko ga bez kazne gazi, i gosta svog ubije i pravdi utee ne plativi za greh taj zna da pravde nema meu smrtnima. Rugoba sveta ovog te uasava, stog smiluj mi se! Ko slikar posmatraj tegobu svu, sav jad moj i svu moju bol ja bejah kraljica, sada sam robinja, ja decom bogata, - bez dece baka sam, bez doma, sama, od svih najnesrenija. O, teko meni, jao! (Agamemnon se okrene) ta, zar ve odlazi? Uzalud, ini mi se, ovde govorim. O to se, ljudi, naukama kinjimo, to drugo istraujemo i uimo a govor, koji duh na krasi najvie zar brine ko da usavri, te jednom kad ustreba da lako nae pravu re i vetim govorom da postigne svoj cilj. Pa kada, jadna, boljem da se nadam ja? Uz mene vie nisu brojna deca sva, ja robinja sam, na put kreem sramotni, a vidim - nad gradom vije se, kulja dim! (posle pauze) Uzalud moda nee biti, ako te Afroditom zakunem, uj moje rei: ki moja, proroica, s tobom deli stan Kasandrom je zove cela Frigija pa kako e dokazati slast ljubavi i kako e dug da mi sada odui za milote njene u tvojoj postelji? Sluaj me jo! Vidi li ovog mrtvaca? Uini njemu dobro jer on ti je rod tvoj svak! I jo jednu re moju posluaj: o, glasom kad bi mogle da se oglase i ruka i noga i kosa, pa i hod, vetinom kakvog boga ili Dedala, pa sve to da ti kolena obuhvati, do due da te dirne taj pla zagluni: o gospodaru, sjajna zvezdo helenska Page 23

Euripid - Hekaba pomozi osvetnikoj ruci starice i smiluj se - uini to najbolje zna! Jer ovek plemenit uvek pravdi slui a zlikovce progoni i sprema im zlo. HOROVOA O udno se, zbilja, ljudi ponaaju! I zakon po potrebi rue, menjaju i prave prijatelja od zlog dumana od starog druga stvore neprijatelja. AGAMEMNON Saoseam sa tobom, alim te, Hekaba i alim tvoju ruku meni pruenu a elim, po volji i pravdi bogova, da osvetim se tom zloincu opakom nek vide svi da ja to inim zbog tebe. Al vojska ne sme znati da zbog Kasandre i njene ljubavi umree traki kralj. Ve srce mi se buni i ve strahujem jer vojska ga prima ko svog prijatelja a tvoj sin je na neprijatelj - pa ako i jeste meni bio drag - vojsci nije! Stog upamti: voljan sam da ti pomognem i u tom biu odluan i vrlo brz a vrlo spor, Ahejci ako osete. HEKABA Avaj! Na svetu, zbilja, niko nije slobodan! Jer ovek je il' novca ili sree rob il' svet mu ne da, il' ga zakon spreava da ini ono to mu valja initi Pa kad te je ve strah od suda svetine pomoi u ti da ga se oslobodi. Dopusti da onom to ubi sina mog ja sama se osvetim - pomo ne traim. No skoe li Ahejci da mu pomognu da nau se pri ruci Traaninu zlom ti ne daj im, tajnu uvaj da ini to zbog mene. Drugo mi prepusti. Sama u. AGAMEMNON A kako? ta bi sama? Rukom starakom da uzme ma, i varvarina pogubi? A moda bi otrovom da se poslui? Da l ima prijatelja da ti pomogne? HEKABA Pod atorima ima dosta Trojanki. AGAMEMNON Page 24

Euripid - Hekaba Zar ove zarobljenice, na ratni plen? HEKABA Zemljakinje bie sa mnom u osveti. AGAMEMNON A kako da ene mukarce pobede? HEKABA Lukavstvom mnotva su nepobedive! AGAMEMNON Da - Al' ipak ja prezirem sav enski rod. HEKABA Zar ene nisu pobile Egipane? [Danajeve keri, sve osim Hipermnestre pogubile su po savetu svog oca sve svoje zarunike.] Na Lemnu [ene sa Lemna, Lemnjake, poubijale su mueve radi neverstva] ne istrebie li mueve? Je l tako bi? Stog praznih rei mani se! Provedi nju kroz vojsku i zatiti je. (Slukinji) Otidi hulji Traanskoj [Polimestoru] i kai mu: Hekaba, do skora trojanska kraljica poelela je da ti neto saopti al' s tobom da dou i tvoji sinovi da i oni uju nju. Agamemnone, ti sprovod moje Poliksene odgodi. Brat nek se zajedno sa sestrom sahrani da jedna vatra, zajedniki skrije grob. AGAMEMNON Nek bude, al' da vojska mi moe na put za tu uslugu ne bi bilo vremena. No poto zaludni ekamo plovidbu: sa sreom ti bilo! - Svima, svakome, i dravi i pojedincu stalo je da bude dobrome dobro, ravom zlo! (Ode sa Slukinjom vojsci, a Hekaba u ator.)

TREA POJAVA

HOR Trea stajaa pesma PRVA STROFA O, Trojo moja, dome moj, me vrste se vie ne brojis gradove, svu helenski gusti oblak te zavio; o koplje - koplje te sruilo. Page 25

Euripid - Hekaba S glave ti strgli vence - kule. Ocrnili ti obraz mrljama crnim sa zgarita. Vie etat po tebi neu. ANTISTROFA U pono stradanje poe kad mi se, od sna snene, oi sklapale a mu moj od pesme, rtve, gozbe vesele, usnu u odaji se snu svom prepusti a koplje na zid okai. Ne vide rulje mornara kad u Troju grad provalie. DRUGA STROFA No, tek to kose vezah vrpcama i pletenice spletoh ja pred ogledalom, i ogledah se u zlatnom sjaju blistavom, put postelje tek to sam stupila kad zau se graja, krik prodoran, po kulama Troje prolomi se glas: O sinovi Helena - kad ete da nam Troju razorite i domu svom se vratite? DRUGA ANTISTROFA I s drage postelje ja skoih, plat ko dorska moma ogrnuh i padoh pred svetu Artemidu, njoj na rtvenik. U krvi, videh, mu mi lei moj a bednu mene moru vuku sve osvrem se, svoj gledam grad, od kopna me otkida i nosi brod sve dalje od rodnog grada! Od tuge jadna svisnuh tada. EPODA Pa Dioskura, sestru Helenu i idskog pastira, Parisa kobnog, kunem: na dan venanja sa grude oinske i ispod krova me tre! Page 26

Euripid - Hekaba No ne radi venanja ve zbog krvavog klanja! Nek Helenu more ne vrati nikada i nikad ne stigne domu oinskom!

PETI IN PRVA POJAVA

Polimestor, Hekaba, Hor (Polimestor dolazi praen straom i sinovima a Hekaba iz atora.) POLIMESTOR Najdrai Prijame! O draga Hekabo oplakujem tebe i grad kad pogledam i ker ti hrabru to malo as izdahnu. Avaj! Ba nita nije vecno, ni slava, ni ast, a srenog stalno vreba nova nesrea. Jer bogovi nam oas zbrku naprave, a mi, smrtnici, u strahu i neznanju jo klanjamo im se. Al' nato sad moj pla kad vajkanje na sudbu nikud ne vodi? Ne ljuti se na me to bejah odsutan? Ja bio sam daleko nakraj drave kad stie ti u logor. Al' kad se vratih i kad krenuh ovamo da te posetim u susret mi izae tvoja slukinja za mene nosei poruku - i evo me! HEKABA Sramota me da te u lice pogledam u muci to me snala, Polimestore. Ko zna me kad srena beh tog ne bih ja od stida mogla da pogledam u oi, zbog bede to me ovde snae, veruj mi. Al' ne misli da te mrzim, Polimestore, jer i sam zna kakvi su kod nas zakoni: ena mukarcima u oi ne gleda. POLIMESTOR Pa nije udo! A to si me pozvala? HEKABA Poeleh tebi i sinovima tvojim da neto kaem. Pratnji svojoj naredi da malo se odmakne, sasvim ukloni. POLIMESTOR Page 27

Euripid - Hekaba (Pratnji) Udaljite se svi! Ovde sam siguran. (Hekabi) Znaj, prijateljice, da je vojska ahejska jo meni odana. Stog ne oklevaj, ve reci mi kako da ti pomognem ko srean nesrenoj! to mogu, iniu. HEKABA Pre svega reci: Polidor, da li je iv, moj sin! Otac njegov i ja, Polimestore, na tvoj ga poslasmo dvor. Jo bih pitala... POLIMESTOR Razume se. A za sina svog ne brini. HEKABA Ba lepo od tebe to tako govori. POLIMESTOR O emu drugom eli da te izvestim? HEKABA Da l mene, majke svoje, katkad sea se? POLIMESTOR Da. Molio me da te kriom posetim. HEKABA A zlato ono, to ti iz Troje donese? POLIMESTOR Sve nedirnuto uva se u domu mom. HEKABA Pa uvaj ga, na tue se ne lakomi. POLIMESTOR Ja tue neu. Zlata imam ovoljno. HEKABA Zna li ta elim da kaem tebi i deci? POLIMESTOR Pa - ne bih znao - ekam da to izrekne. HEKABA O prijatelju dragi, ima odavno POLIMESTOR Ne znam samo: to e ti moji sinovi? HEKABA A zna li gde nase zlato zakopase? POLIMESTOR A, ti bi htela sinu tvom da poruim? HEKABA Da, tebe molim, jer si dua estita. POLIMESTOR Zar treba da u sve to decu uvlai? HEKABA Page 28

Euripid - Hekaba Pa bolje je da znaju - ako umre ti. POLIMESTOR U pravu si - brino, pametno govori. HEKABA Zna li hram boginje Atene Ilijske? POLIMESTOR Zar zlato je tamo? Ima li kakav znak? HEKABA Crn kamen jedan nad zemljom se uzdie. POLIMESTOR Jo neto poblie o tome, reci mi. HEKABA Tek kad spasem zlato koje ovde imam. POLIMESTOR Gde? Da ga nisi sakrila u haljine? HEKABA U atoru logora ovog uvam ga. POLIMESTOR Zar nisu vojnici [Ahejci] u svim atorima? HEKABA Ne. Robinje trojanske ive zasebno. POLIMESTOR A ima li uvara? Mukih ima li? HEKABA Njih odavno ve nema; sad smo same tu. U ator ui; Argivci se spremaju da put Troje zaplove, jedra zateu. Stog bre uzmi zlato i idi kui sa decom, sinu mome, koji ti je gost. (Uu u ator) HOR O blii se kazna, stie ko suena ko pad u bezdan, kad onom to oboren poleti dole glava! Srce zamre mu i umre on. Ko Pravdi i bogovima pred sud izae, gubi ivot nitavni neoveno ako se ikad ogreio. O lana nada e te zavesti na put to vodi u svet podzemni - ao, jadnie znaj umree od ruke borbi nevine. POLIMESTOR (U atoru) Avaj, oslepljuju me, avaj, gubim vid! HOR Drugarice, ujete l Traanina krik? POLIMESTOR Page 29

Euripid - Hekaba O jao, jo jednom! O deco nesrena! HOROVOA Po drugi put se zbiva isto, strano zlo! POLIMESTOR I najbre da ste utei neete jer kopljem u da sad izbodem svaki kut. (varijacija: razvaliu; izbou noem svaki kut!) HOROVOA Gle, vrhom koplja kako seva, bode svud! Provalimo unutra! Da priteknemo u pomo Hekabi i drugim enama! (Hekaba izleti iz atora) HEKABA Pa seci, i razvali sve, pobij i nas, jer odsada za tebe nema svetlosti, slep gledaj sinove koje sam pobila.

DRUGA POJAVA

Hekaba, Hor, Horovoa HOROVOA Ti osveti se, gospo, gostu-negostu. De, priaj nam kako izvri odmazdu? HEKABA Pojavie se ubrzo i videe gde slep se povodi nespretnim korakom. I dva mu sina mrtva videe. Njih sam uz pomo hrabrih Trojanki -ja pobila. Zasluio je osvetu! Al' eno ga sav gnevom kipti - neu s njim da govorim i zato je najbolje da se povuem.

TREA POJAVA

Hekaba, Polimestor, Hor POLIMESTOR (Oslepljen) Ajao meni, ta u? Kuda u? I kako? Kao etvoronono zverinje koraam pomaui se, pipajui rukama. Al' kuda! Kamo da se slep zaputim? Page 30

Euripid - Hekaba O, da mi je samo da se krvoednih Trojanki domognem mahnite, opake ene frigijske o proklete da su! Kud nestadoe gde se sada skrivaju? O krvave moje vee i slepilo isceli - o, isceli sunce ueno i vrati svetlo danje! Ah! Ah! Tiho. Ve ujem lake enske korake. U kom bi pravcu trebalo da navalim ko gorska besna zver da ih sve rastrgnem da najedem se mesa, krvi napijem da smru se naplatim za sve to sada patim! Kud srljam i to decu samu ostavljam da hadske ih Bakhe rastrgnu i tako plen gozbeni budu psima i divljim zverima! Da krenem? Kuda? Ko samac-brod, na puini, jedra skupljam i deci svojoj urim nesrean ja, uvar da budem mrtvima. HOROVOA O muenie, bezmeran te snae jad! Za delo tvoje zlo, strano te kaznio bog! Stog mirno snosi, trpi kaznu njegovu! POLIMESTOR Ajao, Traani, vi koplju, oruju, konju vete Aresove sluge, o, Ahejci i Atridi to bre ovamo! Pourite, ovamo svi! Il ne ujete, il pomoi neete? Od ena, od ena, od zarobljenica da ginem ja! Najstranije, najstranije me snae zlo o, sramote moje! Pa kud sada da krenem, na koju stranu? Da l mogu pod svod nebeski uzleteti do krova neba, otkle Orion i Sirius alju nam zrake gorue na nau zemlju? Ili u u Had dole da padnem na dno, sav jadan i nesrean? Page 31

Euripid - Hekaba HOROVOA Oprostiti se moe onom ko u tekom zlu poeli svom ivotu kraj. (Agamemnon dolazi)

ETVRTA POJAVA

Hekaba, Polimestor, Agamemnon, Hor AGAMEMNON Ja dooh jer jeka prenese urlanje to celu nam je vojsku uznemirilo. Kad ne bih znao da su kule trojanske ve sruene, orujem naim satrte, od vike bi me prava strava spopala. POLIMESTOR O, dragi Agamemnone, po glasu te prepoznah. O gledaj, kakvo me snae zlo! AGAMEMNON Ko uini to jadni Polimestore? Ko tebe oslepi, ko zene izbode? Ko ubi sinove? O, ma ko bio to u nedelu tom straan gnev ga vodio. POLIMESTOR Hekaba sa robinjama to uini i oi mi izbode i rod mi uniti! AGAMEMNON (Hekabi) ta ujem? Ti uini sve to ree on? Zar drznu se toliko drsko, Hekaba? POLIMESTOR Ajao meni, ta ree, zar je ona tu? Govori gde je, da joj srce izvadim i telo joj raskidam i iskrvavim. AGAMEMNON ta eli ti? POLIMESTOR Bogova ti daj, molim te dozvoli mi da iskalim ovih ruku bes. AGAMEMNON Obuzdaj se! Ne budi divljak! Stiaj se i priaj sad; oboje kada sasluam proceniu, da pravedan donesem sud. POLIMESTOR Ispriau! Polidor bee sin Page 32

Euripid - Hekaba Prijama starog i Hekabe, i njega iz Troje otac Prijam posla na dvor moj jer ve su svi slutili da je Troji kraj. Ja ubih Polidora! - Zato? Evo uj! Uinio sam to u dobroj nameri: Pobojah se ako deak iv ostane da moe jednom u Troji da osvane i obnovi je i narod na nas podigne. A uju li Ahejci da sin Prijamov je iv - s vojskom e jurnuti na Frigiju; kroz Trakiju e opet polja harati i plen goniti - i susede Trojance zlo isto e snai ko i nas, kralju moj. im Hekaba doznade za smrt sina svog Poruuje mi da dovedem sinove da otkrije nam tajnu blaga skrivenog. Bez pratnje pozvan, samo s decom uem ja pod ator, u strahu da drugi ne dozna ko. No jedva to sedoh, nogu da podvijem, opkolie me, kraj mene sedoe i hvaliti staoe moje haljine spram sunca sve razgledajui tkaninu. A koplje moje tanko druge uzele da hvale - i tako, ostah bez oruja. A majke, vine deci, mojoj deci se ulaguju i sve njiu ih i dodaju sve jedna drugoj - a sve dalje od mene. I, sred razgovora ugodna - pomisli! Odjednom, sve potegoe noeve i poklae mi decu; druge zgrabe me i ruke i noge mi sveu krvniki. Priskoit htedoh deci, ali uzalud, jer lice svoje kad bih podigao ja za kosu bi me vukle: ruku ako bih pomaknuo ene bi pale po meni. I napokon - o, jade moj nad jadima, strahota nova: trgnuv kope s iglama izbodoe mi zenice i oblije krv mene i njih. Tad sve se razbeae a ja ko divlja zver za njima navalim da progonim ih ko kuje krvolone. Ko lovac kakav svaki kut pretraujem, al ne stigoh nijedne, sve su nestale. Ovako stradamja, o Agamemnone, to dumana tvog ubih - No da ne duljim o enskom rodu ako je ikada ko govorio Page 33

Euripid - Hekaba ili sad ako govori il govorie - nek zauvek naui: nit more, niti kopno raa takav soj! Ko s njima ivi, nek zna - izgubie boj. HOROVODA Ne razmei se i ne svaljuj svoje zlo na ene, nit prekorevaj sav enski rod, veina nas je vrednih, da pozavidi, a dobrih nas je mnogo, vie nego zlih! HEKABA Ne, ljudi ne bi smeli, Agamemnone da vetim jezikom zla dela skrivaju. Ko dobro radi, nek i dobro govori; ko sprema zlo nek mu je i re slabana ne uspelo mu da nepravdu ukrasi! Jest, mudar je ko ovo dobro naui Al niko nije bio mudar do kraja svi jadno svrie. Niko ne umae! Ja s tobom vodih ove vrste razgovor a drukije u njemu da odgovorim: Hteo si da sebi pritedi dvostruk trud, Mog sina ubi na dar Agamemnonu! I upamti jo, ro, tvoj rod varvarski s Helenima nee postati prijatelj, nit moe! Pa to si ga onda ubio? Da nisi mislio oroditi se s njim? Da l rod mu bee? Koji vodio te cilj? Da l zato tek da tvoja polja ne tete? Da l misli na taj nain nas da uveri? To zlato, ako eli rei istinu mog sina ubi, i srca tvog lakomost! Al reci, to mi sina onda ne ubi dok junake su kule Troju branile i iv bio Prijam i Hektor junak na? 1180. to ne pokaza ljubav Agamemnonu dok sina si mog jo u kui drao to onda ga, reci, nisi pogubio, il iva dao, istak'o se zaslugom? Tek mi kad stradasmo i zgasnu zvezde sjaj nad Trojom, koju dumani razorie, tek tada podlo ubio si gosta svog! A koliko si opaka ra i to uj: kad tvrdi da si Ahejcima prijatelj to zlato ne predade Agamemnonu 1190. kad potrebno je njemu, vojsci njegovoj Ve za se ga dri, iz ruku ne puta i dalje ga, strepei, uva u kui. Page 34

Euripid - Hekaba A sina mog da si, ko ovek, uvao i spasao, znaj slavili bi te svi. U bedi se tek vidi ko je dobar drug dok sreni smo - prijatelja je ceo roj. Da zlata ti treba, da je iv jo moj sin on velika bi nada za te bio sa! U njemu mrtvom prijatelja nema ve, od zlata i od dece nema koristi i strada sam. A uz to veno bies slep. A ti, Agamemnone, pomogne li mu, znaj, ra si. Jer podlac je on veliki i veran nije ni tebi nit ikome. Pomau zloincu i sam si zloinac! No utim. Da, gospodare ja ne kudim. HOROVOA O kad bi uvek meu dobrim ljudima dobrota bila graa dobrom govoru. AGAMEMNON O jadu tuem da sudim - ja odbijam, pa ipak moram; a bila bi sramota da to ne obavim, kad sve je tu preda mnom. Ti lae, jer nisi ni meni za volju ni rad Ahejaca svog gosta ubio, ve, gramziv, da zlato i srebro prigrabi. Pogubit gosta, moda lak je greh u vas al kod nas - Helena - to teak zloin je! Da oprostim ti, bi l te krivnje liio? Kad smelosti imade da zlo izvri istrpi moj sud i trpi zlo - zauvek! POLIMESTOR O jao meni! Od te ene, robinje, te re, da stradam ja, zbog nje da ispatam! HEKABA: I pravo je zloincu zlom uzvratiti! POLIMESTER Jao meni! O deco! Onji vide moj! HEKABA Ti ali? A ja? Zar ja sina ne alim? POLIMESTOR eno podmukla, vrea me i likuje! HEKABA Veselim se jer radujem se osveti. POLIMESTOR Veselje e te proi kad te jedan val... HEKABA Prenese negde na obalu Helade... Page 35

Euripid - Hekaba POLIMESTOR Proguta, jer u talase e strmoglav! HEKABA A zbilja, ko e me nagnati na taj skok? POLIMESTOR Sama e se na vrh jarbola ispeti. HEKABA Sa krilima na pleima il' drukije? POUMESTOR Ti bie kuja sa vatrom u oima! HEKABA Kako zna da e mi se promeniti lik? POLIMESTOR Vra Dionis to Traanima proree. HEKABA Zar tebi ne proree zlo to trpi sad? POLIMESTOR Da ita ree, ne bi me ti smotala HEKABA Da l mrtva u il' iva postati taj pas? POLIMESTOR Tek kao les! - A grob e tvoj da nazovu... HEKABA Po liku mome treba da se zove on! POLIMESTOR I zvae se: Kujin grob brodovlju lo znak. HEKABA Da brinem o tome, sad, kad se osvetih? POLIMESTOR Kasandra e ti umreti, njoj preti smrt. HEKABA Da ne da bog! To tvoja nek je sudbina! POLIMESTOR Zaklae je ena tog Agamemnona. HEKABA Zar besna Klitemnestra, Tindarova ki? POLIMESTOR A sekirom ubie Agamemnona! AGAMEMNON Ve divlja, Polimestore. Bes moj podstie! POLIMESTOR I smrt! Kupanje u krvi doma eka te! AGAMEMNON Izbacite ga, sluge, silom vodite! POLIMESTOR A to boli te? Page 36

Euripid - Hekaba AGAMEMNON Zaepite mu usta! POLIMESTOR O, kasno je, ve kazah! AGAMEMNON Pourite s njim, na neko pusto bacite ga ostrvo, kad govor mu je tako drzak, opasan. Ti idi, Hekabo, starice, da sahrani mrtvace svojih dvoje! A vi, Trojanke, u atore i svaka gospodaru svom! Dah dobra vetra, evo, kui zove vas pa sreno domu stigli, dobro nali sve, i reili se zla, kraj muka - nek je spas. HOROVOA U luku, drage, u atore idite da primite na ruke lance robovske! Crna je sudbina! (Izau) kraj

Page 37