EUROBANK EFG A.D. BEOGRAD FINANSIJSKI IZVEŠTAJI ZA …...Finansijski instrumenti po fer vrednosti kroz bilans uspeha mere se po fer vrednosti, i Obaveze iz aktivnosti trgovanja mere

EUROBANK EFG A.D. BEOGRAD FINANSIJSKI IZVEŠTAJI ZA GODINU ZAVRŠENU 31. DECEMBRA 2010. I IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA

EUROBANK EFG A.D. BEOGRAD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE ZA GODINU ZAVRŠENU 31. DECEMBRA 2010. GODINE

Sadržaj:

1. Opšte informacije o Banci................................................................................................................................................. 1 2. Pregled značajnijih računovodstvenih politika ........................................................................................................... 2 3. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja .................................................................................................... 15 4. Finansijska sredstva prema kategorijama i klasama ................................................................................................. 15 5. Politike upravljanja rizikom .......................................................................................................................................... 16 6. Prihodi i rashodi od kamata .......................................................................................................................................... 34 7. Prihodi i rashodi od naknada i provizija ..................................................................................................................... 34 8. Neto dobitak po osnovu hartija od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha ............................................ 35 9. Neto prihodi / (rashodi) od kursnih razlika .............................................................................................................. 35 10. Ostali poslovni prihodi ................................................................................................................................................... 35 11. Neto rashodi indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja ........................................................................................ 36 12. Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi ............................................................................................ 36 13. Troškovi amortizacije ...................................................................................................................................................... 36 14. Operativni i ostali poslovni rashodi ............................................................................................................................. 37 15. Prihodi i rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza ................................................................................... 38 16. Porez na dobit .................................................................................................................................................................. 38 17. Zarada po akciji ................................................................................................................................................................ 39 18. Gotovina i gotovinski ekvivalenti ................................................................................................................................ 39 19. Opozivi depoziti i krediti ............................................................................................................................................... 39 20. Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje, promene fer vrednosti derivata i druga

potraživanja ...................................................................................................................................................................... 40 21. Dati krediti i depoziti ...................................................................................................................................................... 41 22. Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) .............................................................................................................. 42 23. Udeli (učešća) ................................................................................................................................................................... 43 24. Ostali plasmani ................................................................................................................................................................ 43 25. Nematrijalna ulaganja ..................................................................................................................................................... 44 26. Osnovna sredstva ............................................................................................................................................................ 45 27. Odložena poreska sredstva ............................................................................................................................................ 46 28. Ostala sredstva ................................................................................................................................................................. 47 29. Transakcioni depoziti ..................................................................................................................................................... 48 30. Ostali depoziti .................................................................................................................................................................. 49 31. Primljeni krediti i ostale finansijske obaveze .............................................................................................................. 50 32. Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene fer vrednosti derivata .............................................................. 50 33. Obaveze za poreze ........................................................................................................................................................... 50 34. Rezervisanja ...................................................................................................................................................................... 51 35. Obaveze iz dobitka .......................................................................................................................................................... 52 36. Ostale obaveze ................................................................................................................................................................. 52 37. Kapital ............................................................................................................................................................................... 53 38. Vanbilansne pozicije ....................................................................................................................................................... 55 39. Potencijalne obaveze ....................................................................................................................................................... 56 40. Usaglašenost sa pokazateljima Narodne banke Srbije .............................................................................................. 56 41. Odnosi sa povezanim licima.......................................................................................................................................... 57 42. Devizni kursevi ................................................................................................................................................................ 60 43. Usaglašavanje potraživanja po osnovu kredita, depozita i ostalih obaveza sa klijentima ................................. 60 44. Upravni odbor .................................................................................................................................................................. 60 45. Događaji nakon perioda izveštavanja .......................................................................................................................... 60

EUROBANK EFG A.D. BEOGRAD Napomene uz finansijske izveštaje za godinu završenu 31. decembra 2010. godine Svi iznosi su izraženi u 000 RSD osim ako nije drugačije naznačeno

1

1. Opšte informacije o Banci

Eurobank EFG a. d. Beograd nastala je procesom spajanja uz pripajanje Eurobank EFG a.d. Beograd i Nacionalne Štedionice Banke a.d. koji je okončan 20. oktobra 2006. godine. Skupština akcionara Nacionalne Štedionice Banke a.d. Beograd i Skupština akcionara EFG Eurobanke a.d. Beograd održane 28. jula 2006. godine usvojile su Odluku o spajanju Nacionalne Štedionice Banke a.d. Beograd EFG Eurobanci a.d. Beograd.

Agencija za privredne registre je 20. oktobra 2006. godine izdala Rešenje o spajanju uz pripajanje Nacionalne Štedionice Banke a.d. Beograd, EFG Eurobanci a.d. Beograd čime je okončan proces spajanja uz pripajanje. Istog datuma Agencija za privredne registre je izdala rešenje o promeni naziva Banke u Eurobank EFG Štedionica a.d. Beograd. Banka je registrovana u Republici Srbiji za obavljanje platnog prometa i kreditnih i depozitnih poslova u zemlji i inostranstvu. Banka posluje u skladu sa Zakonom o bankama i drugim finansijskim organizacijama na principima likvidnosti, sigurnosti i profitabilnosti. Na dan 31. decembar 2008. godine, Banka je promenila svoj naziv u „Eurobank EFG A.D. Beograd“. Prethodni naziv Banke bio je „Eurobank EFG Štedionica A.D. Beograd“. Tokom oktobra 2009. godine Banka je promenila sedište i nalazi se u Vuka Karadžića 10. Prethodno sedište Banke bilo je u Kolarčevoj 3 u Beogradu. Na dan 31. decembar2010. godine, Banka je imala 1.619zaposlenih (na dan 31. decembar 2009: 1.604zaposlenih). Banka u svom sastavu ima 117ekspozitura i filijala (31. decembar 2009: 119ekspozitura i filijala). Matični broj banke je 17171178. Poreski identifikacioni broj banke je 100002532. Upravni odbor Banke Odobrio je finansijske izveštaje 25. februara 2011. godine. Odobreni finansijski izveštaji mogu biti izmenjeni na osnovu mišljenja revizora, a u skladu sa zakonom.


2

2. Pregled značajnijih računovodstvenih politika

Osnovne računovodstvene politike primenjene za sastavljanje ovih finansijskih izveštaja navedene su u daljem tekstu. Ove politike su dosledno primenjene na sve prikazane godine, osim ako nije drugačije naznačeno.

2.1. Osnove za sastavljanje finansijskih izveštaja

Banka je sastavila ove finansijske izveštaje u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji koji zahteva da finansijski izveštaji budu pripremljeni u skladu sa svim MSFI kao i računovodstvenom regulativom Narodne banke Srbije. Navedeni propisi su: Pravilnik o obrascima i sadržini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja za banke („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 74/2008, 3/2009, 12/2009 i 5/2010), Pravilnik o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za banke („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 98/2007, 57/2008 i 3/2009), Zakon o računovodstvu i reviziji („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 111/2009). Rešenje Ministarstva finansija Republike Srbije br. 401-00-380/2010 od 25. oktobra 2010. godine („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 77/2010 i 95/2010) utvrđuje zvaničan prevod osnovnih Međunarodnih računovodstvenih standarda (MRS) i Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja (MSFI) koje izdaje Odbor za međunarodne računovodstvene standarde (IASB),kao i tumačenja standarda koje izdaje Komitet za tumačenje računovodstvenih standarda (IFRIC) do 1. januara 2009. godine, koji se upotrebljavaju na datum pripreme finansijskih izveštaja. Do datuma pripreme finansijskih izveštaja nisu utvrđene sve promene i dodaci postojećih standarda, revidiranih standarda i novih tumačenja koje izdaju Odbor za međunarodne računovodstvene standarde i Komitet za tumačenje računovodstvenih standarda, koji su na snazi u tekućem izveštajnom period, tj. koji se prvi put primenjuju za finansijsku godinu započetu 1. januara 2010. godine. Pomenute izmene i dodaci i nova tumačenja koji nisu zvanično prevedeni u Republici Srbiji obelodanjeni su u Napomeni 2.1.a i Napomeni 2.1.b).

Primenjene računovodstvene politike odstupaju od MSFI zahteva u sledećim značajnim oblastima: 1. Banka nije izvršila određena obelodanjivanja u skladu sa MRS 1 - Prikazivanje finansijskih

izveštaja budući da je forma sačinjavanja bilansa stanja, bilansa uspeha, bilansa tokova gotovine i izveštaja o promenama na kapitalu definisana od strane Narodne banke Srbije.

2. „Vanbilansne pozicije“ su prikazane na obrascu bilansa stanja (Napomena 38). Ove stavke po definiciji MSFI ne predstavljaju ni sredstva ni obaveze.

Priprema finansijskih izveštaja u skladu sa MSFI zahteva upotrebu određenih ključnih računovodstvenih procena. Takođe, od rukovodstva Banke se očekuje da se osloni na svoje procene prilikom primene računovodstvenih politika Banke. Oblasti koje su kompleksnije ili u kojima se u većoj meri oslanja na takvu vrstu prosuđavanja, ili oblasti u kojima su pretpostavke i procene značajne za finansijske izveštaje, obelodanjene su u Napomeni 3.

a) Dopune objavljenih standarda i novi standardi i tumačenja koji se primenjuju na periode koji počinju

na dan 1.januar 2010. godine

Dopune objavljenih standarda i novi standardi i tumačenja koji se primenjuju na period koji počinje 1. januara 2010. godine: MSFI 3 (revidiran) „Poslovne kombinacije“ i MRS 27 (revidiran) „Konsolidovani i

pojedinačni finansijski izveštaji“; MRS 39 (izmena) „Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje“;


3

MSFI 1 (izmena) „Prva primena međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja“– Dodatni izuzeci za prvu primenu;

MSFI 2 (izmena) „Plaćanje akcijama“; MSFI 5 (izmena) „Stalna imovina koja se drži za prodaju i prestanak poslovanja“; MRS 27 „Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji“; IFRIC tumačenje 15 „Sporazumi za izgradnju nekretnina“; IFRIC tumačenje 16 „Hedžing neto investicija u inostranom poslovanju“; IFRIC tumačenje 17 „Raspodela nemonetarne imovine vlasnicima“; IFRIC tumačenje18 „Prenos sredstava od klijenata“; Izmene nekoliko standarda i tumačenja standarda kao rezultat godišnjeg unapređenja istih u

toku 2009. godine – MSFI 2, MSFI 8,MRS 7, MRS 17, MRS 36, MRS 38, MRS 39, IFRIC tumačenje 9, IFRIC tumačenje 16.

Ranije navedene izmene i revizije nemaju materijalno značajan uticaj na finansijske izveštaje Banke.

b) Standardi i interpretacije koje su objavljeni ali nisu još uvek u primeni

Banka nije prevremeno usvojila sledeće standarde i tumačenja standarda koji su objavljeni, ali nisu u primeni za obračunske periode koji počinju od 1. januara 2010. godine:

MRS 12 (izmena) „Porezi na dobitak“; MRS 24 (revidiran) „Obelodanjivanja povezanih strana“; MRS 32 (izmena) „Finansijski instrumenti:prezentacija“; MSFI 7 (izmena) „Finansijski instrumenti: obelodanjivanje"; MSFI 9 „Finansijski instrumenti“ (stupa na snagu od 1. januara 2013. godine); IFRIC tumačenje 14 MRS 19 (izmene)- „Limit za sredstva sa definisanim koristima,

minimalni zahtevi za finansiranjem i njihova međusobna interakcija“; Unapređenja Međunarodnih standarda finansijskih izveštavanja (izdata u maju 2010.

godine, a stupaju na snagu od 1. januara 2011. godine) – MSFI 1, MSFI 3, MSFI 7, MRS 27, MRS 34, IFRIC tumačenje 13;

Ograničeno izuzimanje uprednih obelodanjivanja prema MSFI 7 za prvu primenu - Izmena MSFI 1 (na snazi za godišnje periode koji počinju na ili nakon 1. jula 2010. godine);

Obelodanjivanje – Prenos finanasijskih sredstava – izmene MSFI 7 (izdate u oktobru 2010.godine i na snazi za godišnje periode koji počinju na ili nakon 1. jula 2011. godine);

Povraćaj predmetne imovine – Izmena MRS 12 (izdata u decembru 2010.godine i na snazi za godišnje periode koji počinju na ili nakon 1. januara 2012. godine);

Hiperinflacija i uklanjanje fiksnih datuma za prvu primenu – izmene MSFI 1 (izdate u decembru 2010. godine i na snazi za godišnje periode koji počinju na ili nakon 1. jula 2011. godine).

Ne očekuje se da će novi standardi i tumačenja imati značaj uticaj na finansijske izveštaje Banke. Ovi finansijski izveštaji nisu usaglašeni sa svim zahtevima Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja. Shodno tome ovi finansijski izveštaji nisu pripremljeni sa namerom da prikažu finansijski položaj i rezultate poslovanja i tokove gotovine Banke u skladu sa računovodstvenim principima opšteprihvaćenim izvan jurisdikcije Republike Srbije. c) Osnov za merenje Finansijski izveštaji su pripremljeni na bazi istorijskih vrednosti izuzev u sledećim slučajevima: Derivati se mere po fer vrednosti, Finansijski instrumenti po fer vrednosti kroz bilans uspeha mere se po fer vrednosti, i Obaveze iz aktivnosti trgovanja mere se po fer vrednosti.


4

2.2. Uporedni podaci

Uporedne finansijske informacije odnosno početna stanja predstavljaju finansijske izveštaje Banke na dan 31. decembar 2009. godine.

Finansijski izveštaji za godinu završenu 31. decembra 2009. i 2010. godine pripremljeni su u skladu sa Pravilnikom o obrascima i sadržini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja za banke i druge finansijske organizacije („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 74/2008, 3/2009, 12/2009 i 5/2010), Pravilnikom o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za banke i druge finansijske organizacije („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 98/2007, 57/2008 i 3/2009) i Zakonom o računovodstvu i reviziji („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 111/2009).

2.3. Preračunavanje stranih valuta

a) Transakcije i stanja Transakcije u stranoj valuti se preračunavaju u funkcionalnu valutu primenom deviznih kurseva važećih na dan transakcije. Pozitivne i negativne kursne razlike nastale iz vršenja takvih transakcija i iz preračuna monetarnih sredstava i obaveza izraženih u stranim valutama na kraju godine, priznaju se u bilansu uspeha. Sredstva i obaveze izražene u stranoj valuti se preračunavaju u funkcionalnu valutu primenom deviznih kurseva važećih na datum bilansa stanja, a kursne razlike se priznaju u bilansu uspeha.

b) Funkcionalna valuta i valuta prikazivanja Stavke uključene u finansijske izveštaje se vrednuju korišćenjem valute primarnog privrednog okruženja u kom Banka posluje („funkcionalna valuta’’). Finansijski izveštaji su prikazani u dinarima (RSD) koji predstavljaju funkcionalnu valuti i valutu prikazivanja.

2.4. Derivati Banka koristi derivate kao što su valutni derivati u cilju zaštite od rizika (hedžing) u vezi sa promenom kurseva stranih valuta.

Derivati, uključujući valutne ugovore, valutne svopove i druge izvedene finansijske instrumente, prvobitno se priznaju po fer vrednosti u bilansu stanja na datum sklapanja ugovora i naknadno se ponovo mere po fer vrednosti. Informacije o fer vrednost se pribavljaju na tržištu i uključuju informacije o skorašnjim transakcijama na tržištu ili se utvrđuju metodom diskontovanih novčanih tokova. Svi derivati se iskazuju kao sredstva kada je fer vrednost pozitivna, tj. kao obaveze kada je negativna. Najbolji izvor procene fer vrednosti derivata prilikom inicijalnog priznavanja je transakciona cena (tj. fer vrednost date ili primljene naknade) osim ukoliko za fer vrednost instrumenta nije reprezentativnije poređenje sa drugim tekućim tržišnim transakcijama koje uključuju isti instrument (tj. bez modifikacija ili prepakivanja) ili je procena zasnovana na tehikama čije varijable uključuju isključivo podatke sa postojećih tržišta sa kojih su podaci dostupni.


5

Ugrađeni derivati Banka ugovara sa svojim klijentima valutnu klauzulu. Vlautna klauzula predstavlja ugrađeni derivat koji se ne se evidentira odvojeno od osnovnog ugovora s obzirom da su ekonomske karatkteristike i rizici ugrađenih derivata blisko povezani sa osnovnim ugovorom. Dobici/gubici po ovoj osnovi evidentiraju se u bilansu uspeha kao prihodi/rashodi od kursnih razlika. Prebijanje finansijskih intrumenata Finansijska sredstva i obaveze se prebijaju a neto iznos se priznaje u bilansu stanja kada postoji zakonom omogućeno pravo da se izvrši prebijanje priznatih iznosa i postoji namera da se poravnaju na neto bazi, ili da se istovremeno proda sredstvo i namiri obaveza.

2.5. Bilans uspeha

a) Prihodi i rashodi od kamata Prihodi i rashodi od kamata za sve kamatonosne finansijske instrumente, osim onih koji se klasifikuju kao raspoloživi za prodaju, ili su određeni po fer vrednost kroz bilans uspeha se priznaju u okviru „prihoda od kamata“ i „rashoda od kamata“ u bilansu uspeha koristeći metod efektivne kamatne stope. Metod efektivne kamatne stope je metod kojim se računaju troškovi otplate finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza kao i troškovi dodeljivanja prihoda ili rashoda od kamata u određenom periodu. Efektivna kamatna stopa je stopa koja tačno diskontuje procenjena buduća plaćanja ili primanja kroz očekivani životni vek finansijskog instrumenta ili, kada je to prikladno, u kraćem vremenskom periodu na neto knjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza. Kada se računa efektivna kamatna stopa, Banka procenjuje tokove gotovine uzimajući u obzir sve ugovorene uslove finansijskog instrumenta (na primer, mogućnost plaćanja unapred) ali ne uzima u obzir buduće kreditne gubitke. Kalkulacija uključuje sve naknade i iznose plaćene ili primljene između dve ugovorne strane koje su sastavni deo efektivne kamatne stope, troškove transakcija i sve druge premije ili diskonte. Kad se finansijsko sredstvo, ili grupa sličnih finansijskih sredstava otpiše kao rezultat gubitka od obezvređenja, prihod od kamate se priznaje korišćenjem kamatne stope kojom je diskontovan budući tok gotovine da bi se odmerio gubitak od obezvređenja.

b) Prihodi i rashodi od provizija i naknada Prihodi i rashodi od naknada i provizija priznaju se na principu fakturisane realizacije kada je usluga pružena. Naknade i provizije prevashodno čine naknade za usluge platnog prometa, izdate garancije i druge bankarske usluge. Naknade po osnovu odobrenih kredita se razgraničavaju i amortizuju kao prihod od kamata na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja kredita. Proporcionalno razgraničavanje naknada se ne razlikuje materijalno od primene metode efektivne kamatne stope. Naknade po osnovu odobrenih kredita prikazane su u okviru Prihoda od kamata (Napomena 6).

2.6. Osnovna sredstva

Osnovna sredstva iskazuju se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti i obezvređenje po osnovu umanjenja vrednosti. Nabavna vrednost uključuje izdatke koji se direktno pripisuju nabavci osnovnog sredstava.


6

Naknadni troškovi se uključuju u nabavnu vrednost sredstva ili se priznaju kao posebno sredstvo, samo kada postoji verovatnoća da će Banka u budućnosti imati ekonomsku korist od tog sredstva i ako se njegova vrednost može pouzdano utvrditi. Svi drugi troškovi tekućeg održavanja terete bilans uspeha finansijskog perioda u kome su nastali. Zemljište se ne amortizuje. Amortizacija drugih sredstava se obračunava primenom proporcionalne metode kako bi se rasporedila njihova nabavna vrednost do njihove rezidualne vrednosti tokom njihovog procenjenog veka trajanja: Godine Građevinski objekti 75 Računarska oprema 5-7 Nameštaj i druga oprema 6-9 Motorna vozila 5

Rezidualna vrednost sredstva je procenjeni iznos koji bi u sadašnjem trenutku Banka mogla ostvariti prodajom sredstva, umanjen za procenjeni trošak prodaje. Rezidualna vrednost sredstva je nula ukoliko Banka očekuje da pomenuto sredstvo koristi do kraja njegovog fizičkog veka trajanja. Rezidualna vrednost i korisni vek upotrebe sredstva se revidiraju, i po potrebi koriguju, na datum svakog bilansa stanja. Dobici i gubici po osnovu otuđenja sredstva utvrđuju se iz razlike između novčanog priliva i knjigovodstvene vrednosti i iskazuju se u bilansu uspeha u okviru ostalih operativnih rashoda. Promena računovodstvenih procena – korisni vek upotrebe osnovnih sredstava Nakon izvršene analize, procena korisnog veka upotrebe delova računarskog hardvera promenjena je počev od 1. januara 2010. godine kako bi bolje odslikavala njihov stvarni korisni vek upotrebe. Promene u broju godina procenjenog korisnog veka upotrebe: 2010 2009 Računarski hardver 5-7 2-4

Promena procenjenog korisnog veka upotrebe dovela je do smanjenja troškova amortizacije u periodu od uvođenja promene do 31. decembra 2010. godine za iznos od RSD 39.764 hiljade u odnosu na iznos bez izvršene promene. Shodno tome, ukupna knjigovodstvena vrednost osnovnih sredstava viša je za iznos od RSD 39.764 hiljade na 31. decembar 2010. godine nego što bi bila da nije došlo do izmena u proceni.

2.7. Nematerijalna ulaganja

Licence Licence se inicijalno iskazuju po istorijskoj nabavnoj vrednosti. Licence imaju ograničen vek trajanja i iskazuju se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu amortizaciju. Amortizacija se obračunava primenom proporcionalne metode kako bi se troškovi licenci raspodelili u toku njihovog procenjenog veka upotrebe (od 3 do 10 godina).


7

Računarski softver Troškovi računarskih softvera kapitalizuju se u iznosu troškova nastalih u sticanju i stavljanju u upotrebu softvera. Ovi troškovi se amortizuju tokom njihovog procenjenog veka upotrebe (od 5 do 15 godina).

Izdaci vezani za razvoj ili održavanje kompjuterskih softverskih programa priznaju se kao trošak u periodu kada nastanu. Izdaci direktno povezani sa identifikovanim i unikatnim softverskim proizvodima koje kontroliše Banka i koji će verovatno generisati ekonomsku korist veću od troškova duže od godinu dana, priznaju se kao nematerijalna ulaganja. Direktni troškovi obuhvataju troškove radne snage tima koji je razvio softver, kao i odgovarajući deo pripadajućih režijskih troškova.

Troškovi razvoja računarskog softvera priznati kao sredstvo amortizuju se tokom njihovog procenjenog korisnog veka upotrebe (koji nije duži od 10 godina).

Promena računovodstvenih procena– korisni vek upotrebe nematerijalnih ulaganja Nakon izvršene analize, procena korisnog veka upotrebe nematerijalnih ulaganja promenjena je počev od 1. januara 2010. godine kako bi bolje odslikavala njihov stvarni korisni vek upotrebe Promene u broju godina procenjenog korisnog veka upotrebe: 2010 2009 Računarski softver 5-15 5-10

Promena procenjenog korisnog veka upotrebe dovela je do smanjenja troškova amortizacije u periodu od uvođenja promene do 31. decembra 2010. godine za iznos od RSD 78.422 hiljade u odnosu na iznos bez izvršene promene. Shodno tome, ukupna knjigovodstvena vrednost nematerijalnih ulaganja viša je za iznos od RSD 78.422 hiljade na 31. decembar 2010. godine nego što bi bila da nije došlo do izmena u proceni.

2.8. Finansijska sredstva Banka klasifikuje svoja finansijska sredstva u sledeće kategorije: finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha, krediti i potraživanja, sredstva koja se drže do dospeća i sredstva raspoloživa za prodaju. Rukovodstvo Banke pri inicijalnom priznavanju određuje klasifikaciju sredstava.

a) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha Ova kategorija sadrži dve pod kategorije: finansijska sredstva koja se drže radi prodaje, i ona koja se vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Finansijska sredstva se klasifikuju kao sredstva za trgovanje ako su pribavljena radi prodaje ili ponovne kupovine u kratkom roku, ili ako je deo portfolija identifikovanih finansijskih instrumenata koji se vode zajedno i za koje postoji dokaz skorašnjeg stvarnog kratkoročnog ostvarenja profita. Derivati su takođe klasifikovani kao hartije koje se drže radi prodaje osim ako su određeni kao instrumenti zaštite od rizika. Finansijska sredstva se svrstavaju u kategoriju finansijskih sredstava po fer vrednosti kroz bilans uspeha kada:


8

- klasifikacija u navedenu kategoriju značajno smanjuje nekozinstentnosti u vrednovanju koje bi nastale kada bi finansijska sredstva bila vrednovana po amortizovanoj vrednosti, a derivati povezani sa finansijskim sredstvima bili svrstani u kategoriju finansijskih sredstava koja se drže radi dalje prodaje;

- se određena ulaganja, kao što su akcije drugih pravnih lica, procenjuju i njima se upravlja na bazi fer vrednosti, a u skladu sa dokumentovanim procedurama za upravljanje rizicima ili dokumentovanom strategijom investicionog ulaganja i ako se o njima rukovodstvo izveštava na ovoj bazi;

- odredjeni finansijski instrumenti, kao što su dužničke hartije, koji sadrže jedan ili više ugrađenih derivata, značajno menjaju tokove gotovine.

b) Krediti i potraživanja Krediti i potraživanja su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama koja nisu kotirana na aktivnom tržištu. c) Finansijska sredstva koja se drže dospeća Ulaganja koja se drže do dospeća su nedirivativna finansijska sredstva sa fiksnom ili odredivom isplatom i fiksnim dospećima za koje rukovodstvo Banke ima pozitivnu nameru i mogućnost da ih drži do dospeća. Ako Banka odluči da proda više od beznačajne sume ovih sredstava koja se drže do dospeća, cela kategorija će biti reklasifikovana kao raspoloživa za prodaju. Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća iskazuju se po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metode efektivne kamatne stope. Amortizovana vrednost obračunava se uzimajući u obzir sve diskonte i premije ostvarene pri kupovini. d) Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju su ona sredstva za koja postoji namera da se drže neodređeni vremenski period, koja mogu da se prodaju prema potrebama za likvidnošću ili zbog promena kamatne stope, promena deviznog kursa ili promena cene kapitala. e) Ulaganja u povezana preduzeća

Povezana preduzeća su pravna lica u kojima Banka poseduje značajan uticaj, a koji nisu ni zavisna

lica ni zajednička ulaganja. Ulaganja u povezana preduzeća se inicijalno priznaju po nabavnoj vrednosti. Na dan bilansa

stanja, ulaganja u povezana preduzeća su vrednovana po nabavnoj vrednosti. f) Računovodstveni tretman i obračun Redovna kupovina i prodaja finansijskih sredstava po fer vrednosti kroz bilans uspeha, sredstava koja se drže do dospeća i sredstava raspoloživih za prodaju se priznaje na dan transakcije, a to je dan kada se Banka obavezala da će kupiti ili prodati sredstvo. Ulaganja se inicijalno priznaju po fer vrednosti uvećanoj za transakcione troškove za sva finansijska sredstva koja se ne vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Finansijska sredstva se isknjižavaju u trenutku kada je Banka prenela sve rizike i prava po osnovu vlasništva ili kada je isteklo pravo Banke da primi tokove gotovine po osnovu finansijskih sredstava. Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju i finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha konsekventno se iskazuju po fer vrednosti. Krediti i potraživanja i sredstva koja se drže do dospeća iskazuju se po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metode efektivne kamatne stope. Prihodi i rashodi od promene fer vrednosti finansijskih sredstava po fer vrednosti kroz bilans


9

uspeha, se priznaju u bilansu uspeha u periodu u kom su nastali. Prihodi i rashodi od promene fer vrednosti finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju iskazuju se direktno u kapitalu, sve do isknjižavnja ili gubitka usled obezvređenja, kada se kumulirani prihod ili rashod, prethodno priznat u okviru kapitala knjiži u bilansu uspeha. Međutim, kamata izračunata korišćenjem metode efektivne kamatne stope priznaje se u bilansu uspeha. Dividende se priznaju u bilansu uspeha kada se uspostavi pravo datog lica da primi isplatu. Fer vrednost hartija od vrednosti koje se kotiraju na berzi zasniva se na tekućim cenama ponude. Ukoliko tržište nekog finansijskog sredstva (i tržište hartija od vrednosti koje se ne kotiraju na berzi) nije aktivno, Banka utvrđuje fer vrednost tehnikama procene. To uključuje primenu nedavnih transakcija između nezavisnih strana, pozivanje na druge instrumente koji su suštinski isti, analizu diskontovanih novčanih tokova i i druge tehnike vrednovanja.

2.9. Obezvređenje finansijskih sredstava

a) Sredstva koja se vode po amortizovanoj i nominalnoj vrednosti Banka procenjuje, na svaki izveštajni datum, da li postoji objektivan dokaz da je vrednost finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava umanjenja tj. da li je sredstvo obezvređeno. Finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstva je obezvređena i gubici po osnovu obezvređenja se priznaju samo ako postoji objektivan dokaz o obezvređenju kao rezultat jednog ili više događaja koji su nastali nakon početnog priznavanja sredstva (slučaj gubitak) i kada slučaj gubitka utiče na procenjene buduće novčane tokove finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koji može biti pouzdano procenjen. Kriterijumi koje Banka koristi da odredi da li postoji objektivan dokaz o obezvređenju uključuju: Kašnjenja u plaćanju ugovorene otplate glavnice ili kamate; Da dužnik ima poteškoće sa novčanim tokovima (npr. pokazatelji kapitala, procenat neto

prihoda od prodaje); Kršenje ugovornih obaveza; Započinjanje postupka stečaja; Pogoršanje konkurentske pozicije dužnika; Smanjenje vrednosti instrumenata obezbeđenja. Procenu perioda između pojavljivanja gubitka i njegove identifikacije vrši rukovodstvo, posebno za svaku vrstu portfolia. Ovaj period se u načelu kreće od tri do dvanaest meseci, mada u izuzetnim slučajevima period može biti i duži. Banka prvo procenjuje da li postoji objektivan dokaz o obezvređenju za pojedinačno finansijsko sredstvo koje je pojedinačno značajno, i pojedinačno ili grupno za finansijska sredstva koja nisu pojedinačno značajna. Ako Banka utvrdi da ne postoji objektivan dokaz o pojedinačnom obezvređenju za finansijsko sredstvo, bilo da je značajno ili ne, to sredstvo uključuje u grupu finansijskih sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika i grupno procenjuje obezvređnje. Sredstva kod kojih se pojedinačno procenjuje obezvređenje i za koja se gubitak pri obezvređenju priznaje ili nastavlja da se priznaje, nisu uključena u grupno procenjivanje obezvređenja. Iznos gubitka se utvrđuje kao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstava i sadašnje vrednosti procenjenih budućih novčanih tokova (isključujući buduće kreditne gubitke koji nisu nastali), diskontovanih po prvobitnoj kamatnoj stopi primenjivoj za dato finansijsko sredstvo. Iznos knjigovodstvene vrednosti sredstava se smanjuje upotrebom računa ispravke vrednosti i iznos gubitka se priznaje u bilansu uspeha. Ako kredit ili ulaganje koje se drži do dospeća ima


10

varijabilnu kamatnu stopu, diskontna stopa za utvrđivanje bilo kog gubitka zbog obezvređenja je trenutna kamatna stopa. Kalkulacija sadašnje vrednosti procenjenih budućih novčanih tokova finansijskih sredstava koja su obezbeđena instrumentuma obezbeđenja, odražava novčani tok koji može proisteći iz instrumenta obezbeđenja umanjenog za troškove pribavljanja i prodaje instrumenta obezbeđenja, bez obzira na to da li je ili nije aktiviranje instrumenta obezbeđenja verovatno. Za potrebegrupne procene obezvređenja, finansijska sredstva se grupišu na osnovu sličnih karakteristika kreditnog rizika (na primer, na osnovu interne klasifikacije Banke koja uzima u obzir vrstu sredstva, industrijsku oblast, geografsku lokaciju, tip jemstva, status dospelih a nenaplaćenih kredita i druge relevantne faktore). Ove karakteristike su relevantne za procenu budućih novčanih tokova navedenih sredstava jer ukazuju na sposobnost dužnika da plati sve iznose u skladu sa ugovorenim uslovima sredstva koje se procenjuje. Budući novčani tokovi, za grupu finansijskih sredstava kod kojih se vrši grupno utvrđivanje obezvređenja, se procenjuju na bazi ugovorenih novčanih tokova sredstva i iskustva Banke u ostvarivanju gubitaka kod sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika. Iskustvo u ostvarivanju gubitaka se koriguje za efekte tekućih uslova koji nisu uticali na period u kojem je iskustvo u ostvarivanju gubitaka stečeno i otklanjaju se efekti uslova iz prethodnog perioda koji trenutno ne postoje. Procene promena u budućim novčanim tokovima za grupe sredstava trebalo bi da odraze i da budu direktno povezane sa promenama koje nastaju iz perioda u period (na primer, promene u stopi nezaposlenosti, cenama nekretnina, uslovima plaćanja, ili druge promene koje ukazuju na promene u verovatnoći ostvarivanja gubitaka u Banci i njihove razmere). Metodologija i pretpostavke korišćene za procenu budućih novčanih tokova, Banka redovno kritički preispituje da bi smanjila razlike između procenjenih gubitaka i stvarno ostvarenih gubitaka. Kada je kredit nenaplativ vrši se otpis kredita, isknjižavanjem kredita i odgovarajuće ispravke vrednosti. Takvi krediti se otpisuju nakon što se završe sve neophodne procedure i utvrdi iznos gubitka. Ako se u narednom periodu iznos gubitka zbog umanjenja vrednosti smanji i smanjenje se može objektivno povezati sa bilo kojim događajem nakon što je umanjenje priznato (kao što je poboljšanje dužnikovog kreditnog položaja), prethodno priznati gubitak zbog umanjenja vrednosti se koriguje promenama na računu ispravke vrednosti. Iznos ukidanja rezervisanja se priznaje u bilansu uspeha kao prihod od ukidanja rezervisanja. b) Sredstva klasifikovana kao raspoloživa za prodaju Banka na svaki izveštajni datum procenjuje da li postoji objektivan dokaz da je finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstava obezvređena. U slučaju hartija od vrednosti koje su klasifikovane kao sredstva raspoloživa za prodaju, značajan pad ili nastavak pada fer vrednosti hartije ispod njene nabavne vrednosti ukazuje da je takva hartija od vrednosti obezvređena. Ako postoji dokaz obezvređenja za finansijska sredstva raspoloživa za prodaju, kumulirani gubitak – utvrđen kao razlika između troškova sticanja i trenutne fer vrednosti – se priznaje u bilansu uspeha. Ako se, u narednom periodu, poveća fer vrednost dužničkih instrumenata priznatih kao rasploživim za prodaju, a povećanje može biti objektivno povezano sa događajem koji je nastao nakon što je gubitak zbog obezvređenja priznat u bilansu uspeha, gubitak zbog obezvređenja se ukida kroz bilans uspeha.


11

2.10. Procena potencijalnih gubitaka finansijskih sredstava u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije

U skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije, Banka je dužna da klasifikuje krеdite, druge plasmane, garancije i ostale bilansne i vanbilansne izlоžеnоsti Bankе riziku u katеgоriје A, B, C, D i E u skladu sa prоcеnоm naplativоsti i izloženosti riziku krеdita i drugih plasmana a na osnovu urednosti izmirenja obaveza dužnika, finansijskog položaja dužnika i kvaliteta instrumenata obezbeđenja naplate potraživanja. Prоcеnjеni iznоs rеzеrvе za pоtеnciјalnе gubitkе је оbračunat primеnоm sledećih prоcеnta: 0% na plasmanе klasifikоvanе u katеgоriјu A, 5% - 10% na plasmanе katеgоriје B, 20% - 35% na plasmanе katеgоriје C, 40 - 75% na plasmanе katеgоriје D i 100% na plasmanе katеgоriје E.

Za razliku izmedju ispravke vrednosti obračunate u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije i procenjene rezevrve za potencijalne gubitke utvrđene na način obelodanjen u Napomeni 2.9., Banka je dužna da izdvoji posebnu rezervu iz dobiti za potencijalne gubitke u skladu sa zahtevima Odluke. Banka koja nema dovoljan iznos dobiti iz koje bi pokrila izdvajanje posebne rezerve ili ostvaruje gubitke u poslovanju dužna je da obelodani nedostajući iznos procenjenih rezervisanja kao odbitnu stavku u obračunu adekvatnosti kapitala (Napomena 37).

2.11. Obezvređenje nefinansijskih sredstava Sredstva koja imaju neograničen korisni vek upotrebe ne podležu amortizaciji već se na godišnjem nivou vrši provera da li je došlo do umanjenja njihove vrednosti. Za sredstva koja podležu amortizaciji provera da li je došlo do umanjenja vrednosti vrši se kada događaji ili izmenjene okolnosti ukažu da knjigovodstvena vrednost možda neće biti nadoknađena. Gubitak zbog umanjenja vrednosti se priznaje u visini iznosa za koji je knjigovodstvena vrednost sredstva veća od njegove nadoknadive vrednosti. Nadoknadiva vrednost je vrednost veća od, fer vrednosti sredstva umanjene za troškove prodaje, i vrednosti u upotrebi. Za svrhu procene umanjenja vrednosti, sredstva se grupišu na najnižim nivoima na kojima mogu da se utvrde odvojeni prepoznatljivi novčani tokovi (jedinice koje generišu gotovinu). Nefinansijska sredstva (osim goodwill-a), kod kojih je došlo do umanjenja vrednosti se revidiraju na svaki izveštajni period zbog mogućeg ukidanja umanjenja vrednosti.

2.12. Ugovori i prodaji i ponovnoj kupovini Ugovori o prodaji hartija od vrednosti radi njihove ponovne kupovine („repo“), reklasifikuju se u finansijskim izveštajima kao založena imovina kada oni koji je prenose imaju pravo po ugovoru ili mogućnost da je prodaju ili ponovo založe kao jemstvo; obaveza druge ugovorne strane uključuje se u iznose depozita ili ostalih obaveza, u skladu sa potrebama. Hartije od vrednosti po ugovoru o ponovnoj prodaji („obrnuti repo“) se evidentiraju kao opozivi krediti i depoziti (Napomena 19). Razlika između prodajne cene i cene ponovne kupovine se tretira kao kamata i obračunava za vreme trajanja ugovora primenom metoda efektivne kamatne stope.

2.13. Obaveze po kreditima

Obaveze po kreditima se inicijalno priznaju po fer vrednosti umanjenoj za nastale transakcione troškove. Obaveze po kreditima se naknadno prikazuju po amortizovanoj vrednosti. Obaveze po kreditima se klasifikuju kao tekuće obaveze, osim ukoliko Banka nema bezuslovno pravo da odloži izmirenje obaveza za najmanje 12 meseci nakon datuma bilansa stanja.


12

2.14. Lizing

Banka kao zakupac Lizing koji Banka koristi je prevashodno operativni lizing. Kod operativnog lizinga značajan deo rizika i koristi od vlasništva ostaje na zakupodavcu. Ukupne isplate učinjene po osnovu operativnog lizinga se evidentiraju u bilansu uspeha na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja lizinga. Kada se operativni lizing okonča pre nego što je istekao period zakupa, svaka isplata, koju zahteva zakupodavac kao kaznu, se priznaje kao trošak u periodu u kojem se desio prestanak zakupa. Banka kao zakupodavac Ugovor o zakupu je ugovor kojim zakupodavac prenosi na zakupca, u zamenu za isplatu, ili niz isplata, pravo da upotrebljava sredstvo u toku ugovorenog perioda. Banka daje sredstva u zakup po osnovu operativnog lizinga. Sredstvo pod zakupom po osnovu operativnog lizinga uključeno je u bilans stanja Banke na osnovu prirode samog sredstva. Prihodi po osnovu lizinga priznaju se na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja lizinga.

2.15. Porez na dobit i odloženi porezi Tekući porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa poreskim propisima u Republici Srbiji. Poreski organi utvrđuju procenjeni mesečni akontacioni iznos poreza na dobit koji se plaća unapred, mesečno.

Porez na dobit u iznosu od 10% plaća se na osnovu godišnje dobiti iskazane u Poreskom bilansu. Računovodstvena dobit se, da bi se došlo do iznosa oporezive dobiti, usklađuje za određene trajne razlike i umanjuje za određena ulaganja u toku godine. Godišnji poreski bilans se predaje u roku od 10 dana po isteku roka za podnošenje finansijskih izveštaja, odnosno do 10. marta naredne godine. Odloženi porez na dobit se obračunava i evidentira na privremene razlike između poreske osnove sredstava i obaveza i njihovih iznosa iskazanih u finansijskim izveštajima Banke. Odložene poreske obaveze priznaju se za sve oporezive privremene razlike između poreske osnove sredstava i obaveza na dan bilansa stanja, i iznosa iskazanih za svrhe izveštavanja, a što će rezultirati oporezivim iznosima budućih perioda. Odložena poreska sredstva priznaju se za sve odbitne privremene razlike, neiskorišćena poreska sredstva i neiskorišćene poreske gubitke, do iznosa za koji je verovatno da će budući oporezivi dobici biti dovoljni da omoguće realizaciju (iskorišćenje) odbitnih privremenih razlika, neiskorišćenih poreskih sredstava i neiskorišćenih poreskih gubitaka.

Tekući i odloženi porezi priznaju se u bilansu uspeha tekućeg perioda.

Odloženi porez na dobit se obračunava na privremene razlike nastale na finansijskim ulaganjima u zavisna i povezana pravna lica osim u slučaju kada vremensko usklađivanje ukidanja privremenih razlika kontroliše Banka i kada je verovatno da privremene razlike neće biti ukinute u doglednoj budućnosti.


13

2.16. Primanja zaposlenih

a) Naknade zaposlenima Kratkoročne naknade zaposlenima uključuju zarade i doprinose za socijalno osiguranje. Kratkoročne naknade zaposlenima priznaju se kao rashod u periodu u kome su nastale. Banka i njeni zaposleni su u zakonskoj obavezi da vrše plaćanja u skladu sa definisanim planovima doprinosa penzionom fondu Republike Srbije. Banka nije u pravnoj ili iz nje izvedenoj obavezi da zaposlenima isplaćuje naknade ukoliko Fond nema dovoljna sredstva da isplati svim zaposlenima naknade u vezi zaposlenja u tekućem i prethodim periodima. Doprinosi se evidentiraju se kao rashod naknada zaposlenima perioda na koji se odnose.

b) Ostala primanja zaposlenih Banka obezbeđuje primanja zaposlenima nakon penzionisanja. Pravo na ove naknade je obično uslovljeno ostajanjem zaposlenog lica u službi do starosne granice određene za penzionisanje i do ostvarenja minimalnog radnog staža. Očekivani troškovi za pomenute naknade se akumuliraju tokom perioda trajanja zaposlenja. Definisana penziona obaveza se procenjuje na godišnjem nivou od strane nezavisnih, kvalifikovanih aktuara, primenom metode projektovane kreditne jedinice. Sadašnja vrednost obaveze po osnovu definisanih primanja utvrđuje se diskontovanjem očekivanih budućih gotovinskih isplata primenom kamatnih stopa visokokvalitetnih obveznica koje su iskazane u valuti u kojoj će obaveze za penzije biti plaćene i koje imaju rok dospeća koji približno odgovara rokovima dospeća obaveze za penzije. c) Otpremnine Otpremnine se isplaćuju pri raskidu radnog odnosa pre datuma redovnog penzionisanja, ili kada zaposleni prihvati sporazumni raskid radnog odnosa kao višak radne snage u zamenu za otpremninu. Banka priznaje otpremninu pri raskidu radnog odnosa kada je evidentno da je obavezna da: ili raskine radni odnos sa zaposlenim radnikom, u skladu sa detaljnim zvaničnim planom, bez mogućnosti odustajanja; ili da obezbedi otpremninu za prestanak radnog odnosa kao rezultat ponude u nameri da se podstakne dobrovoljni raskid radnog odnosa u cilju smanjenja broja zaposlenih. Otpremnine koje dospevaju u razdoblju dužem od 12 meseci nakon dana bilansa stanja svode se na sadašnju vrednost.

2.17. Oduzeta imovina Zemljište i građevinski objekti nad kojima je preuzeto vlasništvo u procesu povraćaja obezvređenih kredita, uključeni su u „Ostala sredstva“ osim ukoliko nije drugačije naglašeno. Takva sredstva se privremeno drže u svrhu likvidacije i iskazuju po nižoj od nabavne i prodajne cene umanjene za troškove prodaje. Svi prihodi ili rashodi od otuđenja sredstava uključeni su u „Ostale operativne prihode“.

2.18. Transakcije sa povezanim licima

Povezana lica uključuju saradnike, ćerke-kompanije, direktore, njihovu najbližu rodbinu, kompanije koje oni poseduju ili kontrolišu i kompanije na čije finansijske i operativne politike mogu da utiču. Transakcije slične prirode obelodanjuju se agregatno. Sve bankarske transakcije sa povezanim licima se ostvaruju u uobičajenom toku poslovanja i na principu transakcija između nezavisnih strana.


14

2.19. Rezervisanja Rezervisanja se priznaju kada Banka ima važeću zakonsku ili ugovorenu obavezu koja je rezultat prošlih događaja; kada je u većoj meri verovatno da će izmirenje obaveze iziskivati odliv sredstava; i kada se može pouzdano proceniti iznos obaveze.

2.20. Akcijski kapital a) Troškovi emisije akcija Troškovi izdavanja akcija koji se mogu direktno pripisati emisiji akcija, direktno umanjuju kapital. b) Dividende na akcije Dividende na akcije evidentiraju se kao obaveze u periodu u kojem je doneta odluka o njihovoj isplati. Dividende odobrene za godinu nakon datuma bilansa stanja se obelodanjuju u napomeni o događajima nakon datuma bilansa stanja.

2.21. Finansijske garancije Finansijske garancije su ugovori koji obavezuju izdavaoca garancije da isvrši plaćanje ili nadoknadi gubitak primaocu garancije, nastao ukoliko određeni poverilac blagovremeno ne izmiri svoje obaveze u skladu sa uslovima predviđnim ugovorom. Takve finansijske garancije Banka daje bankama, finansijskim institucijama i drugim organizacijama, za račun svojih klijenata, radi obezbeđenja kredita, prekoračenja po tekućem računu, i drugih bankarskih usluga. Finansijske garancije se inicijalno priznaju u finansijskim izveštajima po fer vrednosti na datum kada je garancija data. Nakon početnog priznavanja, Bančine obaveze po garancijama se odmeravaju kao veće od inicijalno priznate vrednosti umanjene za amortizaciju obračunatu da bi se u bilansu uspeha na pravolinijskoj osnovi tokom trajanja garancije priznao prihod od naknade i najbolje procene izdataka da bi se izmirila svaka eventualna finansijska obaveza postojeća na dan bilansa stanja. Neophodne procene u vezi sa odmeravanjem se utvrđuju na bazi iskustva iz sličnih transakcija i prošlih gubitaka, uz odgovarajuću procenu rukovodstva Banke. Svako povećanje obaveza u vezi garancije se priznaje u bilansu uspeha.

2.22. Gotovina i gotovinski ekvivalenti Za potrebe izveštaja o novčanim tokovima, gotovina i gotovinski ekvivalenti obuhvataju stanja sa rokom dospeća kraćim od tri meseca od dana pribavljanja, uključujući i novac i novčana sredstva koja nisu pod ograničenjima centralne banke, blagajničke zapise i ostale odgovarajuće hartije od vrednosti, kredite i pozajmice date bankama, dospela potraživanja drugih banaka i kratkoročne državne hartije od vrednosti.

2.23. Poslovi u ime i za račun trećih lica

Banka obavlja poslove u vezi obveznica stare devizne štednje izdate od strane Republike Srbije, a u ime Republike Srbije u ulozi agenta u tim poslovima.


15

3. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja

Banka vrši procene i pretpostavke o efektima koje će vrednosti sredstava i obaveza iskazani u finansijskim izveštajima imati u narednoj finansijskoj godini. Procene i prosuđivanja se kontinuirano vrednuju i zasnivaju se na istorijskom iskustvu i drugim faktorima, uključujući očekivanja budućih događaja za koje se veruje da će u datim okolnostima biti razumna. Procene i prosuđivanja koje bi mogle da izazovu materijalne promene računovodstvenih iznosa sredstava i obaveza u toku sledeće finansijske godine izneta su u daljem tekstu.

a) Gubici zbog obezvređenja potraživnja Banka vrši analizu kreditnog portfolia u cilju procene obezvređanja potraživanja na mesečnom nivou. U procesu utvrđivanja da li u bilansu uspeha treba priznati gubitak zbog obezvređanja vrednosti, Banka prosuđuje da li postoje pouzdani dokazi koji pokazuju merljivo smanjenje u procenjenim budućim novčanim tokovima od kreditnog portfolia, pre obezvređenja koji se može identifikovati na pojedinačnim kreditima u portfoliu. Dokazi mogu uključivati raspoložive podatke koji ukazuju na nepovoljne promene u statusu dužnika u pogledu plaćanja obaveze prema Banci, ili na nacionalne ili lokalne okolnosti koji imaju veze sa negativnim uticajima na aktivu Banke. Rukovodstvo vrši procene na bazi iskustva o ostvarenim gubicima po kreditima iz prethodnih perioda za sva sredstva sa karakteristikama kreditnog rizika i objektivnim dokazima o umanjenju vrednosti sličnom onom kreditnom portfoliu koji je postojao u vreme planiranja budućih novčanih tokova. Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenu iznosa i vremena budućih novčanih tokova su predmet redovne analize s ciljem da se smanje razlike između procenjenih i ostvarenih gubitaka. b) Porez na dobit Banka je obveznik poreza na dobit u Republici Srbiji. Utvrđivanje poreske obaveze zahteva primenu određenih procena. U situaciji kada je finalna poreska obaveza različita od inicijalno priznate poreske obaveze, navedena razlika utiče na poresku obavezu perioda u kome je razlika utvrđena.

c) Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza Fer vrednost investicija kotiranih na aktivnim tržištima zasniva se na tekućim cenama ponude (finansijska sredstva) ili tražnje (finansijske obaveze). Ukoliko tržište nekog finansijskog sredstva nije aktivno, Banka utvrđuje fer vrednost tehnikama procene. To uključuje primenu nedavnih transakcija između nezavisnih strana, analizu diskontovanih novčanih tokova i druge tehnike procene koje koriste učesnici na tržištu. Modeli procene odslikavaju trenutno stanje na tržištu na datum merenja i ne moraju predstavljati uslove na tržištu pre ili posle datuma merenja. Na datum bilansa uspeha, rukovodstvo Banke je revidiralo modele kako bi se postaralo da na odgovarajući način odslikavaju tekuće tržišne uslove, uključujući relativnu likvidnost tržišta i kamatne marže.

4. Finansijska sredstva prema kategorijama i klasama

Finansijska sredstva prema katergorijama i klasama prikazana su u tabeli:

2010 2009

Krediti i potraživanja 128.675.746 94.983.102 Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha 2.473.681 764.567 Finansijska sredstva koja se drže do dospeća 18.324.558 11.651.496 Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 6.059 - Ukupno 149.480.044 107.399.165


16

5. Politike upravljanja rizikom Aktivnosti Banke su izložene različitim finansijskim rizicima i te aktivnosti zahtevaju analizu, procenu, prihvatanje i upravljenje određenim stepenom rizika ili kombinacijom izloženosti riziku. Upravljanje rizicima Banka ostvaruje preko posebnog Odeljenja za upravljanje rizicima. Banka svojim aktima propisuje procedure za identifikovanje, merenje, procenu rizika kao i upravljanje rizicima u skladu sa propisima, standardima i pravilima struke. Politike upravljanja rizicima su dizajnirane tako da identifikuju i analiziraju ove rizike, da postave adekvatna ograničenja rizika i kontrole kao i da ostvare nadzor nad rizicima i pridržavanje ograničenja pomoću pouzdanog i ažurnog informacionog sistema. Banka je izložena sledećim najvažnijim vrstama rizika: 5.1. Kreditni rizik 5.2. Tržišni rizik 5.3. Rizik likvidnosti 5.4. Operativni rizici

Tržišni rizici uključuju:

devizni rizik rizik promene kamatnih stopa ostale tržišne rizike.

5.1. Kreditni rizik

Kreditni rizik je rizik od gubitka u slučaju da dužnici nisu u mogućnosti da ispune svoje ugovorne obaveze prema Banci, i proističe u najvećoj meri iz kredita i plasmana klijentima i bankama i investicionih hartija od vrednosti. U svrhu izveštavanja o upravljnju rizicima, Banka uzima u obzir i konsoliduje sve elemente izloženosti kreditnom riziku (kao što je izloženost riziku od neispunjenja obaveza pojedinačnog dužnika, rizik delatnosti, rizik otplate itd).

5.1.1. Upravljanje kreditnim rizikom

Banka odobrava kredite u skladu sa svojom poslovnom politikom usaglašavajući rokove dospeća odobrenih kredita i kamatne stope sa namenom kredita, tipom kredita ili klijenta i kreditnom sposobnošću svojih klijenata.

U procesu upravljanja kreditnim rizikom, nezavisno se upravlja kreditnim rizikom koji proizilazi iz hartija od vrednosti kojima se trguje, ali se izveštavanje o ovim rizicima vrši u okviru izloženosti tržišnom riziku.

Upravni odbor Banke je delegirao odgovornost za odobravanje kreditnih izloženosti na nekoliko različitih nivoa u saglasnosti sa limitima koje je Odbor odredio. U osnovi procesa kreditiranja je princip „dva para očiju“, koji sa jedne strane primenjuju sektori, a sa druge Sektor za upravljanje rizikom za sve rizike koji koji prevazilaze odobrene limite. U slučaju plasmana koji odobrava sektor u skladu sa svojim ovlašćenjima, dati sektor je odgovoran da obezbedi primenu principa „dva para očiju“.


17

Poslovne jedinice, u okviru Sektora za poslove sa privredom uključuju sledeća odeljenja: Odeljenje za poslove sa velikim preduzećima Odeljenje za poslove sa malim i srednjim preduzećima Poslovne jedinice, koje se bave poslovima kreditiranja stanovništva uključuju sledeća odeljenja: Sektor za poslove sa stanovništvom Sektor za hipotekarne kredite Sektor za preduzetnike i mala preduzeća Sektor za upravljanje rizicima uključuje sledeća odeljenja koja se bave kreditnim rizikom: Odeljenje za kreditni rizik Odeljenje za kreditnu kontrolu Odeljenje za problematične kredite Odeljenje za kontrolu kredita i Odeljenje za kreditni rizik nadgledaju kreditni rizik Banke i obavljaju sledeće poslove: U konsultaciji sa sektorima formuliše kreditne politike koje definišu sredstva obezbeđenja

kredita, procenu kreditne sposobnosti, gradiranje rizika i izveštavanje, dokumentarne i pravne procedure, i usaglašenost sa propisima i statutornim zahtevima. Ove zadatke obavlja Odeljenje za kreditnu kontrolu.

Odeljenje za kreditni rizik procenjuje svaku izloženost kreditnom riziku koja prevazilazi

usvojene limite, pre nego što pojedinačni sektori stupe u pravno obavezujuće odnose sa klijentom, i pruža nezavisno mišljenje o plasmanu. Obnavljanje plasmana podleže istom procesu provere.

Ograničava sektorsku i geografsku koncentraciju izloženosti riziku, kao i izloženosti prema

jednom komitentu za plasmane bankama i komitentima, a takođe i izloženost prema kreditnom rejtingu i tržišnoj likvidnosti za investiciona ulaganja).

Razvoj i ažuriranje politike ragniranja rizika kako bi se izvršila kategorizacija izloženosti prema

stepenu rizika od finansijskog gubitka i kako bi se upravljanje rizikom usredsredilo na rizike koji iz toga proizilaze. Odeljenje za kreditnu kontrolu zaduženo je za sistem rangiranja rizika. Sistem rangiranja se koristi prilikom utvrđivanja obezvređenja koja mogu biti neophodna u odnosu na specifične izloženosti kreditnom riziku. Trenutno rangiranje rizika za plasmane privredi sastoji se iz jedanaest nivoa, a za plasmane stanovništvu iz četrnaest nivoa (zasnovanih na kašnjenju u izmirivanju obaveza) koji odslikavaju različite stepene rizika od neispunjavanja obaveza, nedostupnosti sredstava obezbeđenja ili drugih sredstva za umanjenje kreditnog rizika. Nivoi rizika se redovno revidiraju.

Praćenje usaglašenosti sektora sa odobrenim limitima izloženosti, uključujući limite za

odabrane industrijske sektore, rizik zemlje i tip proizvoda, odgovornost je Odeljenja kontrole rizika. Izveštaji o kreditnom kvalitetu portfolia i preduzetim odgovarajućim korekcijama redovno se podnose različitim organima Banke. Jedan od osnovnih zadataka je pružanje saveta, uputstava i stručne pomoći sektorima kako bi se u celoj Banci promovisao model dobrog poslovanja u smislu upravljanja kreditnim rizikom.

Svaka poslovna jedinica ima obavezu da implementira kreditnu politiku i procedure Banke, na osnovu svojih ovlašćenja za odobravanje kredita delegiranih od strane Upravnog Odbora. Svaka


18

poslovna jedinica odgovorna je za kvalitet i uspeh svog kreditnog portfolia, kao i za nadgledanje i kontrolu svih kreditnih rizika u svojim portfolijima, uključujući i one koji podležu centralom odobrenju.

Banka je razvila i usvojila kreditnu politiku za svaki sektor koji se bavi kreditiranjem. Svaka kreditna politika Eurobank EFG a.d. (u daljem tekstu: Kreditna politika) definiše osnovne koncepte, uputstva i pravila koji obezbeđuju pravilno upravljanje procesom odobravanja, isplate, nadgledanja i naplate kredita i duge izloženosti riziku. Kreditna politika definiše:

Ciljeve kreditne politike, Osnovne koncepte kreditne politike, Principe kreditiranja, Organizaciju kreditnog poslovanja, Odgovornosti i donošenje odluka, Procedure za odobravanje kredita i drugih plasmana, Kreditni rizik, Instrumente obezbeđenja, Proceduru za naplatu neizmirenih dugovanja.

U cilju implementiranja relevantne Kreditne politike, Banka je takođe donela druga neophodna akta, odluke, pravila, procedure itd. Prilikom preuzimanja kreditnog rizika, Banka primenjuje sledeće osnovna pravila: Preduslov svake finansijske transakcije je razumevanje ekonomske pozadine date transakcije. Kredit se odobrava jedino kada Banka poseduje dovoljno informacija o kreditnoj sposobnosti dužnika. Banka ne odobrava kredit (odnosno ne povećava iznos već postojećeg kredita) klijentu koji nije voljan ili nije u mogućnosti da obezbedi dovoljno informacija. Sredstva obezbeđenja se prihvataju jedino u smislu umanjenja izloženosti kreditnom riziku i ne mogu služiti kao zamena za sposobnost dužnika da ispuni svoje obaveze (izuzeci: lombard krediti, krediti sa gotovinskim sredstvima obezbeđenja, itd). Velika i najveća izloženost riziku prema svakom dužniku (ili grupi povezanih dužnika), izloženost riziku prema povezanim licima kao i ukupna izloženost Banke (i bilansna i vanbilansna), održava se u okviru limita propisanih Zakonom o bankama i relevantnim odlukama Narodne banke Srbije. Banka odobrava novi kredit ili odlučuje da produži ili ne produži postojeći kredit na osnovu rejtinga i promena rejtinga dužnika, kao i na osnovu detalja i karakteristika date transakcije. Svi plasmani Banke se zasnivaju na relevantnim odobrenjima, koja određuju odredbe i ostale uslove njihove implementacije. Relevantnom Odlukom Upravnog odbora o nivoima odobrenja definišu se nivoi i limiti za odobravanje plasmana. Za plasmane privredi, postoji pet nivoa ovlašćenja za odobravanje plasmana, od kojih je najviši Upravni odbor (ili druga ovlašćena instanca) u slučajevima visokog rizika i rizika prema povezanim licima. Za plasmane stanovništvu takođe postoje različiti nivoi ovlašćenja u zavisnosti od sektora (krediti stanovništvu, hipotekarni krediti ili krediti preduzetnicima i malim preduzećima), pri čemu je najviša instanca specifični Kreditni odbor svakog od navedenih sektora.


19

Sektor upravljanja rizicima ima pravo glasa u svakom odboru. Sve odluke moraju biti jednoglasne. Pored kreditne sposobnosti klijenta, limiti rizika se takođe određuju na osnovu različitih instrumenta obezbeđenja. Izloženost riziku prema pojedinačnom dužniku, uključujući banke, ograničen je i uključuje i bilansne i vanbilansne izloženosti riziku. Ukupna izloženost riziku prema pojedinačnom klijentu (ili grupi povezanih lica) po pitanju limita izloženosti, razmatra se i analizira pre izvršavanja transakcije. U cilju obezbeđenja poslovnih aktivnosti, i na osnovu procenjenih rizika od potencijalnih gubitaka, Banka vrši obračun rezervisanja, a na osnovu izloženosti riziku koje proizilaze iz kredita i vanbilansnih potraživanja. Nivo rezervisanja je uslovljen stepenom rizičnosti plasmana. Sistem rangiranja privrednih klijenata Sistem rangiranja koji se sastoji iz 11 nivoa bazira rejting dužnika (a ne rejting pojedinačnog kredita) na ponderisanom proseku sledećih parametara rizika:

Finansijski rezultat Sektor Upravljanje Poslovanje

Pored toga, i drugi faktori kao što je redovnost izmirivanja obaveza, promena vlasničke strukture dužnika i slično, mogu da utiču na krajnji rejtig klijenta. Kreditni rejting se zasniva na detaljnoj analizi kvalitativnih i kvantitativnih faktora: Kvalitativni faktori su oni koji uzimaju u obzir upravljanje, obasti poslovanja dužnika, uslove u kojima se posluje i slično. Kvantitativni faktori su oni koji se odnose na niz različitih pokazatelja (glavni pokazatelji: profitabilnost, leveridž, likvidnost) koji proizilaze iz finansijskih izveštaja dužnika (bilans stanja, bilans uspeha, napomene uz finansijske izveštaje, itd.) Preuzete i potencijalne obaveze Osnovna svrha obaveza koje proizilaze iz nepovučenih kredita je da se osigura brza i jednostavna dostupnost sredstava klijentima. Garancije i akreditivi nose isti kreditni rizik kao i krediti.

5.1.2. Obezvređenje i politika rezervisanja

Obezvređni krediti i hartije od vrednosti su oni krediti i hartije od vrednosti za koje Banka utvrdi da nije verovatno da će moći da naplati svu dospelu glavnicu i kamatu prema odredbama ugovora o kreditu / hartijama o vrednosti. Pojedinačno obezvređena sredstva su ona sredstva za koja je pojedinačno procenjena da su obezvređena i za koja su priznati procenjni gubici. Za pojedinačno procenjene stavke, krediti se tretiraju kao obezvređeni čim postoji objektivan dokaz da je nastao procenjeni gubitak. Stavke u portfoliu homogenih kredita tretiraju se kao obezvređene u slučaju kašnjenja od 90 ili više dana za preduzetnike, mala preduzeća, potrošačke i gotovinske kredite, a 180 ili više dana za hipotekarne kredite.


20

Neobezvređena dospela potraživanja

Pod neobezvređenim dospelim potraživanjima podrazumevaju se krediti i hartije od vrednosti za koje je dospela ugovorena kamata ili glavnica a za koje Banka veruje da ne podležu obezvređivanju s obzirom na nivo obezbeđenja i/ili na osnovu postignutog istorijskog stepena naplate dugovanja. Termin „dospelo finansijsko sredstvo“ definiše se kao „zakašnjenje od 1 dana“. To je slučaj kada komitent nije izvršio uplatu prema ugovorenom roku dospeća. Grupe koje Banka koristi u ovom obelodanjivanju su sledeće: Krediti stanovništvu: 1 – 89 dana po dospeću Hipotekarni krediti: 1 – 179 dana po dospeću Krediti preduzetnicima i malim preduzećima: 1– 89 dana po dospeću (plasmani za koje su

priznata posebna rezervisanja nisu uključeni) Plasmani privredi: 1– 359 dana po dospeću interno rangirani ocenom manjom od osam

(plasmani za koje su priznati rashodi po osnovu pojedinačnog obezvređenja nisu uključeni).

Ispravka vrednosti potraživanja kao posledica obezvređenja Banka vrši ispravku vrednosti potraživanja koja predstavljaju procenu Banke o nastalim gubicima u svom kreditnom portfoliu. Glavne komponente ove ispravke su pojedinačne ispravke koje proizilaze iz pojedinačno značajnih izloženosti i opšte ispravke na nivou portfolia koji sadrži homogene izloženosti, a za gubitke koji su nastali, ali nisu identifikovani na pojedinačnom nivou.

Ispravka vrednosti potraživanja kao posledica obezvređenja plasmana privredi

Za izloženosti prema dužnicima sa rejtingom 8 ili lošijim, u skladu sa zahtevima MRS 39, obračunava se neto sadašnja vrednost procenjenih novčanih tokova za konkretni plasman. Ova vrednost se dodaje iznosu rezervisanja obračunatom u skladu sa odgovarajućom stopom ispravke, a ta suma predstavlja ukupnuo rezervisanje. Ispravka vrednosti potraživanja kao posledica obezvređenja plasmana stanovništvu

Klasifikacija potraživanja od stanovništva se zaniva na analizi kašnjenja u izmirivanju obaveza. Neophodne ispravke vrednosti se izračunavaju primenom odgovarajuće stope ispravke na neto izloženost po svakoj grupi proizvoda i po svakoj grupi kašnjenja u izmirivanju obaveza. U slučaju pojedinačne ispravke vrednosti kredita, budući procenjeni tokovi gotovine se diskontuju u skladu sa zahtevima MRS 39, kako bi se došlo odgovarajućeg iznosa ispravke vrednosti. Posebne rezerve za procenjene gubitke Za plasmane privredi i stanovništvu, a u skladu sa propisima Narodne banke Srbije, Banka takođe obračunava posebne rezerve za procenjene gubitke kao što je definisano Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki i drugim relevantim propisima Narodne banke Srbije. Politika otpisa potraživanja Banka otpisuje kredite / hartije od vrednosti (i sve ispravke vrednosti i rezervisanja za procenjene gubitke u vezi sa njima) kada utvrdi da se krediti / hartije od vrednosti ne mogu naplatiti. Ovakav stav se zauzima nakon razmatranja informacija kao što je značajna promena finansijske pozicije dužnika / izdavaoca i to na način da dužnik / izdavalac ne može da izmiri obaveze, ili da prilivi od sredstava obezbeđenja neće biti dovoljni da pokriju celu izloženost. Za standardizovane plasmane u manjim iznosima, odluka o otpisu je obično zasnovana na kašnjenju u izmirenju obaveza. Relevantni organ Banke odobrava svaki otpis, a u skladu sa odlukom Upravnog odbora.


21

5.1.3. Instrumenti obezbeđenja

Za većinu plasmana odobrenih klijentima, Banka zateva sredstva obezbeđenja. Obezbeđenje se obično ne uzima za plasmane bankama. Obezbeđenje se najčešće sastoji od jednog ili više instrumenata obezbeđenja koji slede:

Gotovinski depoziti u dinarima ili stranoj valuti; Garancije izdate od strane države, državnih fondova ili banaka prve klase; Garancije izdate od strane matične kompanije, drugih pravnih i fizičkih lica; Pismo podrške izdato od strane matične kompanije; Hipoteka nad nekretninom; Zalog nad pokretnom imovinom; Sopstvene blanko menice; Zalog nad akcijama i vlasničkim udelima; Zalog nad drugim hartijama od vrednosti (npr. obveznice) ili plemenitim metalima; Prenos potraživanja (sa ili bez obaveštenja); Preuzimanje prava iz polise osiguranja.

Banka zadržava pravo da zatraži bilo koju drugu vrstu instrumenta (ili varijacije gore navedenih instrumenata) koju smatra neophodnim. Procena fer vrednosti sredstva obezvređenja je zasnovana na vrednosti instrumenta obezbeđenja procenjenog u trenutku zaduživanja, i ažurira se periodično u skladu sa relevantnom kreditnom politikom.

5.1.4. Praćenje plasmana

Banka je u svakom trenutku upućena u poslovanje dužnika i svaku promenu njegove kreditne sposobnosti. S tim u vezi, pored redovne procene finansijksih izveštaja, odgovorni sektori sprovode redovne provere poslovanja dužnika. Praćenje dužnika je institucionalizovano kroz redovne izveštaje o kreditima. Izveštaje o kreditima pripremaju sektori, a odobravaju relevantne ovlašćene instance Banke. Kada su u pitanju dužnici iz privrede, frekventnost izveštaja zavisi od njihovog ranga rizičnosti.


22

5.1.5. Maksimalna izloženost kreditnom riziku bez uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja:

2010 2009 Bilansna aktiva

Opozivi depoziti i krediti 8.809.775 7.016.111 Potraživanja za kamatu i naknadu 694.881 579.335 Plasmani bankama 37.968.310 31.231.576 Plasmani komitentima:

- Preduzeća 31.442.008 10.044.745 - Stanovništvo (uključujući kreditne kartice) 19.182.012 18.333.676 - Hipotekarni krediti 23.329.291 17.786.624 - Preduzetnici i mala preduzeća 16.754.125 17.586.481

Hartije od vrednosti (izuzev sopstevnih akcija) 11.994.523 5.399.952 Ostali plasmani 376.596 331.957 Ostala sredstva 1.488.568 2.228.722 152.040.089 110.539.179

Vanbilansne stavke

Finansijske garancije i činidbene menice 21.989.402 26.372.698 Nepovučena sredstva i ostale neopozive obaveze 7.017.604 7.154.453

29.007.006 33.527.151 Stanje na dan 31. decembar 181.047.095 144.066.330

5.1.6. Plasmani

Pregled plasmana prikazan je u tabeli:

31. decembar 2010 31. decembar 2009

Plasmani

komitentima Plasmani bankama

Plasmani komitentima

Plasmani bankama

Neobezvređena potraživanja bez kašnjenja 82.551.673 37.968.309 55.111.787 31.231.576 Neobezvređna dospela potraživanja 5.303.418 - 6.409.630 - Obezvređena potraživanja 7.618.597 - 5.398.881 - Ukupni bruto plasmani 95.473.688 37.968.309 66.920.298 31.231.576


23

a) Neobezvređena potraživanja bez kašnjenja Procena kvaliteta kreditnog portfolia neobezvređenih potraživanja bez kašnjenja na dan 31. decembar 2010. godine može se izvršiti primenom standardnog sistema rangiranja koji je u upotrebi u banci, kao što sledi: 31. decembar 2010 31. decembar 2009

Plasmani

komitentima Plasmani bankama

Plasmani komitentima

Plasmani bankama

Neobezvređena potraživanja bez kašnjenja - rangiranje: Zadovoljavajući rizik (rang 1 do 6) 30.604.291 37.968.309 9.370.862 31.231.576 Plasmani na listi za praćenje (rang 7) 60.296 - 22.302 - Ukupno stanovništvo 51.887.086 - 45.718.623 - Ukupni bruto plasmani 82.551.673 37.968.309 55.111.787 31.231.576

b) Neobezvređena dospela potraživanja

Na dan 31. decembar 2010. godine, neobezvređeni dospeli plasmani iznose:

Stanovništvo, preduzetnici i mala

preduzeća Privreda

31. decembar 2010 Hipotekarni

krediti Stanovništvo

Preduzetnici i mala

preduzeća Preduzeća Ukupno U kašnjenju do 29 dana 14.119 1.067.549 385.721 335.362 1.802.751 U kašnjenju 30 - 89 dana 633.582 1.304.564 968.132 271.988 3.178.266 U kašnjenju 90 dana – manje od jedne godine 294.426 - - 27.975 322.401 Ukupni bruto plasmani 942.127 2.372.113 1.353.853 635.325 5.303.418 Fer vrednost sredstava obezbeđenja 922.526 371.345 587.581 436.467 2.317.919


24

Na dan 31. decembar 2009. godine, neobezvređeni dospeli plasmani iznose:

Stanovništvo, preduzetnici i mala

preduzeća Privreda

31. decembar 2009 Hipotekarni

krediti Stanovništvo

Preduzetnici i mala

preduzeća Hipotekarni

krediti Stanovništvo U kašnjenju do 29 dana 14.990 1.874.916 1.039.241 238.275 3.167.422 U kašnjenju 30 - 89 dana 293.234 1.289.969 1.392.922 62.452 3.038.577 U kašnjenju 90 dana – manje od jedne godine 160.677 - - 42.954 203.631 Ukupni bruto plasmani 468.901 3.164.885 2.432.163 343.681 6.409.630 Fer vrednost kolaterala 457.084 539.960 1.236.418 209.354 2.442.816

c) Pojedinačno obezvređeni plasmani Pregled bruto iznosa pojedinačno obezvređenih plasmana prema rangu, sa fer vrednošću odgovarajućeg kolaterala koje Banka drži kao instrument obezbeđenja, na dan 31. decembar 2009. godine prikazan je u tabeli koja sledi:

Stanovništvo, preduzetnici

i mala preduzeća Privreda

31. decembar 2010. Hipotekarni

krediti

Preduzetnici i mala

preduzeća Preduzeća Hipotekarni

krediti Pojedinačno obezvređeni plasmani, bruto 298.879 5.406.759 706.164 6.411.802 Fer vrednost sredstava obezbeđenja 278.061 3.039.714 237.202 3.554.977

Pregled na dan 31. decembar 2009. godine je kao što sledi:

Stanovništvo, preduzetnici

i mala preduzeća Privreda

31. decembar 2009. Hipotekarni

krediti

Preduzetnici i mala

preduzeća Preduzeća Hipotekarni

krediti Pojedinačno obezvređeni plasmani, bruto 102.837 3.335.439 645.762 4.084.037 Fer vrednost sredstava obezbeđenja 92.231 2.003.616 234.702 2.330.548


25

5.1.7. Hartije od vrednosti, blagajnički zapisi i obveznice

Na dan 31. decembar 2010. godine, repo transakcije kupovine i prodaje hartija od vrednosti sa Narodnom bankom Srbije iznose RSD 8.809.775 hiljada (Napomena 19), Banka takođe poseduje državne zapise Trezora Ministarstva Finansija u iznosu RSD 10.242.390 hiljada i hartije od vrednosti kojima se trguje izdate od strane Republike Srbije (obveznice stare devizne štednje) u iznosu od RSD 1.730.759 (Napomena22). Navedene hartije od vrednosti nemaju definisan rang. Standard and Poor’s rang zemlje je BB-. Na dan 31. decembar 2009. godine, repo transakcije kupovine i prodaje hartija od vrednosti sa Narodnom bankom Srbije iznose RSD7.016.111 hiljada (Napomena 19), Banka takođe poseduje državne zapise Trezora Ministarstva Finansija u iznosu RSD 4.635.385 hiljada i hartije od vrednosti kojima se trguje izdate od strane Republike Srbije (obveznice stare devizne štednje) u iznosu od RSD 753.443 (Napomena22). Navedene hartije od vrednosti nemaju definisan rang. Standard and Poor’s rang zemlje je BB-.

5.1.8. Materijalne vrednosti primljene po osnovu naplate potraživanja

Na dan 31. decembar 2010. godine, Banka ima sledeća sredstva koja su pribavljena po osnovu naplate potraživanja:

Vrsta sredstva Neto sadašnja vrednost

2010 2009 Stambeni objekti 12.415 12.415

5.1.9. Koncentracija rizika finansijskih sredstava sa izloženošću kreditnom riziku

a) Geografska struktura plasmana

Struktura kreditnih izloženosti Banke, iskazanih po knjigovodstvenoj vrednosti, grupisana prema geografskim sektorima, data je u narednoj tabeli:

Srbija Grčka Zapadna

Evropa Ukupno

Opozivi depoziti i krediti 8.809.775 - - 8.809.775 Potraživanja za kamatu i naknadu 683.579 11.302 - 694.881 Plasmani bankama 570.000 37.286.809 111.501 37.968.310 Plasmani komitentima

- Preduzeća 31.442.008 - - 31.442.008 - Stanovništvo 19.182.012 - - 19.182.012 - Hipotekarni krediti 23.329.291 - - 23.329.291 - Preduzetnici i mala preduzeća 16.754.125 - - 16.754.125

Hartije od vrednosti 11.988.464 - 6.059 11.994.523 Ostali plasmani 376.596 - - 376.596

Ostala sredstva 1.479.747 2.237 6.584 1.488.568

Stanje na dan 31. decembar 2010. 114.615.597 37.300.348 124.144 152.040.089

Stanje na dan 31. decembar 2009. 79.266.540 31.163.349 109.290 110.539.179


26

b) Sektorska struktura plasmanas

Struktura kreditnih izloženosti Banke, iskazanih po knjigovodstvenoj vrednosti, grupisana prema industrijskim sektorima, data je u narednoj tabeli:

Trgovina i uslužne

delatnosti Građevina Finansijske

usluge Proizvodnja Privatna lica Ostalo Ukupno Opozivi depoziti i krediti - - 8.809.775 - - - 8.809.775

Potraživanja za kamatu i naknadu 249.564 62.743 3.471 66.823 281.677 30.603 694.881 Plasmani bankama - - 37.968.310 - - - 37.968.310

- Preduzeća 17.987.760 2.034.944 240.393 6.190.249 - 4.988.662 31.442.008 - Stanovništvo - - - - 19.182.012 - 19.182.012 - Hipotekarni krediti - - - - 23.329.291 - 23.329.291 - Preduzetnici i mala

preduzeća 5.530.466 726.279 27.299 2.799.783 7.371.005 299.293 16.754.125 Hartije od vrednosti (isključujući sopstvene akcije) - - 20.263 - - 11.974.260 11.994.523 Ostali plasmani 79.967 17.394 8.992 15.741 83 254.419 376.596

Ostala sredstva 205.816 78.139 91.983 70.719 968.548 73.363 1.488.568 Stanje na dan 31. decembar 2010. 24.053.573 2.919.499 47.170.486 9.143.315 51.132.616 17.620.600 152.040.089 Stanje na dan 31. decembar 2009. 13.245.855 1.293.305 38.445.273 4.995.965 45.991.542 6.567.239 110.539.179


27

5.2. Tržišni rizik Banka je izložena tržišnim rizicima, koji predstavljaju rizik da će fer vrednost budućih tokova

gotovine finansijskih instrumenata fluktuirati zbog promene tržišnih cena. Tržišni rizici proizilaze iz otvorene pozicije po osnovu kamatnih, valutnih i kapitalnih proizvoda, koji su izloženi generalnim i specifičnim promenama na tržištu i promenama kamatnih stopa, kurseva stranih valuta i cenama kapitalnih proizvoda.

5.2.1. Devizni rizik

Izloženost deviznom riziku se redovno prati kroz usaglašavanje sa limitima propisanim od strane Narodne banke Srbije. Banka održava deviznu poziciju pomoću odobravanja kredita sa deviznom klauzulom. Banka takođe, ima aktivan pristup u upravljaju deviznim rizikom kroz oprezno procenjivanje otvorene devizne pozicije i pridržavanjem limita rizika propisanim od strane NBS kao i limita sadržanim u internim aktima donesenim od strane rukovodstva i Odbora za upravljanje rizicima.

5.2.2. Rizik od promene kamatnih stopa

Rizik od promene kamatnih stopa je izloženost riziku finansijske pozicije Banke usled nepovoljnih kretanja kamatnih stopa. Opšte posmatrano, dva su načina na koji promene kamatnih stopa mogu da utiču na banku. Kao prvo, promene kamatnih stopa utiču na vrednost sredstava, obaveza i vanbilansnih stavki banke; potom, promene kamatnih stopa utiču na buduće tokove gotovina. Rizik od promene kametnih stopa može se javiti u različitim oblicima kao rizik iz računa premija, rizik krive prihoda, i bazni rizik. Kamatne stope Banke se utvrđuju uzimajući u obzir tržišne kamatne stope i druge faktore (kao što je trošak rizika, očekivani nivo ispravki vrednosti itd.) i Banka ih redovno usklađuje. Aktivnost upravljanja rizikom ima za cilj optimizaciju neto prihoda od kamate, održavanje tržišne kamatne stope na konzistentnom nivou u skladu sa poslovnom strategijom Banke. Rukovodstvo Banke upravlja ročnom uslađenošću aktive i pasive na osnovu: makro i mikro ekonomskih predviđanja, predviđanja uslova za postizanje likvidnosti i predviđanja trendova kamatnih stopa.

5.2.3. Analiza osetljivosti

Upravljanje rizikom od promene kamatnih stopa i deviznim rizikom je dopunjeno praćenjem osetljivosti bilansa uspeha Banke u odnosu na različita scenarija promene kamatnih stopa i kurseva valuta. Osetljivost bilansa uspeha je efekat pretpostavljenih promena u kamatnim stopama i deviznim kursevima na neto prihode od kamata u toku jedne godine. Analiza osetljivosti bilansa uspeha na promene u kamatnim stopama i deviznim kursevima je prikazana u sledećoj tabeli (uz pretpostavku nepostojanja asimetričnih promena u krivi prihoda i nepromenjene pozicije bilansa stanja:

Osetljivost bilansa uspeha

Osetljivost na promenu kamatnih stopa 2010 2009 Povećanje u procentim poenima +100 paralelna promena (27.683) (21.127) Promena kurseva valuta 10% depresijacija dinara (60.310) (1.022)


28

5.3. Rizik likvidnosti Rizik likvidnosti nastaje usled nemogućnosti Banke da ispunjava svoje dospele obaveze što može imati negativan efekat na finansijski rezultat i kapital Banke. Banka upravlja ovim rizikom tako što obezbeđuje različite izvore finansiranja koji obuhvataju sledeće: depozite komitenata sa različitim rokovima dospeća; depozite sa tržišta novca i kredite stranih banaka i finansijskih institucija; dostupne kredite većinskog akcionara; dostupne kredite međunarodnih finansijskih institucija; akcijski capital. Izvori likvidnosti se stalno revidiraju kako bi se obezbedila diversifikacija u smislu valute, geografske strukture, porekla, proizvoda i trajanja. Usklađenost odnosno kontrolisana neusklađenost dospeća i kamatnih stopa sredstava i obaveza od suštinskog je značaja za upravljanje poslovanjem. Banke obično nisu u potpunosti ročno usklađene, s obzirom da su poslovi često neizvesnog trajanja i različitih tipova. Neusklađena pozicija potencijalno povećava profitabilnost, ali takođe povećava i rizik od gubitka. Dospeća sredstava i obaveza i sposobnost Banke da zameni, po prihvatljivom trošku, kamatonosne obaveze kako dospevaju, bitni su faktori u proceni likvidnosti Banke i njenoj izloženosti riziku od promena kursa i kamatnih stopa. Zahtevi za likvidnost, neophodnu da bi se pokrilo aktiviranje garancija i stand-by akreditiva, su znatno manji od iznosa obaveza jer Banka uopšteno gledano ne očekuje da će treća lica povlačiti sredstva po ovom osnovu. Ukupna ugovorena suma potencijalne obaveze, ne predstavlja neophodno buduće zahteve za gotovinom, s obzirom da će mnoge od ovih obaveza isteći ili biti otkazane bez odliva gotovine. Ne-derivatni tokovi gotovine Iznosi prikazani u tabeli koja sledi prikazuju nediskontovane tokove gotovine za 2010. i 2009. godinu:


29

a) Bilans stanja

Na dan 31. decembar 2010. Do 1

meseca 1-3

meseca 3-12

meseci 1-5 godina Preko 5 godina Ukupno

Transakcioni i ostali depoziti 116.885.278 881.143 687.616 2.026.210 1.762.038 122.242.285 Obaveze po kreditima 40.182 - 647.425 22.442.517 634.295 23.764.419 Subordinirane obaveze - 529.852 - - - 529.852

Ostale obaveze 28.903 - - - - 28.903 Ukupno obaveze (ugovoreni datumi dospeća) 116.954.363 1.410.995 1.335.041 24.468.727 2.396.333 146.565.459 Sredstva koja se drže radi upravljanja rizikom likvidnosti (ugovoreni datumi dospeća) 81.718.968 4.205.325 20.609.558 25.100.466 43.454.054 175.088.371

Na dan 31. decembar 2009. Do 1

meseca 1-3

meseca 3-12

meseci 1-5 godina Preko 5 godina Ukupno

Transakcioni i ostali depoziti 63.225.009 4.811.686 37.478.863 2.109.574 445.092 108.070.224 Obaveze po kreditima 21.932 - - - - 21.932 Subordinirane obaveze - - - 479.444 - 479.444

Ostale obaveze 14.173 456.411 - - - 470.584 Ukupno obaveze (ugovoreni datumi dospeća) 63.261.114 5.268.097 37.478.863 2.589.018 445.092 109.042.184 Sredstva koja se drže radi upravljanja rizikom likvidnosti (ugovoreni datumi dospeća) 72.518.221 967.651 11.763.044 22.443.257 33.220.328 140.912.501

b) Vanbilansne pozicije

Na dan 31. decembar 2010. Ne duže od

1 godine 1-5 godina Preko 5 godina Ukupno

Preuzete obaveze po nepovučenim kreditima i limitima 2.844.324 3.118.965 1.054.315 7.017.604 Garancije i akreditivi 1.322.643 10.568.640 10.098.119 21.989.402 Ostale neopozive obaveze 627.459 905.347 - 1.532.806 Operativni lizing 104.671 - - 104.671 Obaveze iz kapitala 51.215 - - 51.215

Ukupno 4.950.312 14.592.952 11.152.434 30.695.698

Na dan 31. decembar 2009. Preuzete obaveze po nepovučenim kreditima i limitima 11.525.211 3.383.569 1.045.672 15.954.452 Garancije i akreditivi 628.994 15.833.701 9.910.003 26.372.698 Ostale neopozive obaveze 22.257.254 1.157.935 - 23.415.189 Operativni lizing 93.167 - 93.167 Obaveze iz kapitala 41.640 - - 41.640

Ukupno 34.546.266 20.375.205 10.955.675 65.877.146

Derivatni tokovi gotovime Na dan 31. decembra 2010. banka nije imala obaveze po osnovu derivatnih ugovora.


30

5.4. Operativni rizik

Operativni rizik je rizk od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke prouzrokovan ljudskom greškom, neadekvatnim internim procedurama i procesima, neadekvatnim upravljanjem informacionim sistemom i drugim sistemima banke, kao i usled nepredviđenih eksternih događaja (ekonomska sredina, promene u bankarskom sistemu, tehnološki razvoj itd). Deo ovog rizika je i pravni rizik, koji proističe iz nemogućnosti banke da se usaglasi sa pravnim ili ugovornim odredbama, što može imati negativan uticaj na operacije ili status banke. Rizici se prate po poslovnim sektorima i po vrstama događaja operativnog gubitka, i redovno se analiziraju kako bi se preduzele neophodne izmene.

5.5. Upravljanje kapitalom

Banka održava i aktivno upravlja kapitalom kako bi pokrila rizike inherentne za poslovanje. Ciljevi Banke, u upravljanju kapitalom, koji predstavlja širi koncept od pozicije kapitala u bilansu stanja, su da:

obezbedi usaglašenost sa zahtevima vezanim za kapital koje je definisala Narodne banke

Srbije, da obezbedi adekvatan nivo kapitala za nastavak poslovanja po principu „nastavka

poslovanja”, da održi kapital na nivou koji će omogućiti budući razvoj poslovanja.

Adekvatnost kapitala, kao i korišćenje kapitala Banke se prati mesečno od strane rukovodstva Banke.

Narodna banka Srbije je definisala sledeće limite za kapital:

Minimalni iznos kapitala od EUR 10 milliona Racio adekvatnosti kapitala od 12% Ukupan kapital Banke se sastoji od osnovnog i dopunskog kapitala i odbitnih stavki: Osnovni kapital čini: akcijski kapital po osnovu običnih akcija, emisona premija, rezerve iz dobiti, neraspoređeni dobitak/gubitak, kapitalna dobit/gubitak po osnovu otkupljenih sopstvenih akcija, i nematerijalna ulaganja i otkupljene sopstvene akcije kao minusne stavke osnovnog kapitala. Dopunski kapital čini: akcijski kapital po osnovu prioritetnih akcija, emisona premija po osnovu prioritetnih akcija, revalorizacione rezerve koje se odnose na osnovna sredstva i učešća u kapitalu, rezerve iz dobiti za opšte bankarske rizike do 1.25% rizične aktive, subordinirane obaveze u nivou do 50% osnovnog kapitala, i otkupljene sopstvene prioritetne akcije kao minusna stavka dopunskog kapitala. Odbitne stavke od ukupnog kapitala čini: nedostajući iznos rezervi za procenjene gubitke, učešća u kapitalu banaka ili drugih finansijskih organizacija koja prelaze 10% kapitala organizacije u koju se ulaže kao i 10% kapitala banke koja vrši ulaganja i iznos dopunskog kapitala banke koji prelazi njen osnovni kapital. Rizična bilansna i vanbilansna aktiva se utvrđuju u skladu sa propisanim ponderima rizičnosti za sve tipove aktive. U skladu sa propisima Narodne banke Srbije, prilikom obračuna koeficijenta adekvatnosti kapitala, ukupna rizična bilansna i vanbilansna aktiva se uvećavaju za procenjene tržišne rizike.


31

U sledećoj tabeli je prikazana struktura ukupnog kapitala Banke na dan 31. decembra 2010. godine, kao i koeficijent adekvatnosti kapitala: 2010 2009

Osnovni kapital 30.618.997 30.774.958

Dodatni kapital 110.298 196.578

Odbitne stavke Nedostajući iznos rezervi za potencijalne gubitke (11.853.295) (12.158.730) Učešće u kapitalu preko 10% (20.479) (20.479)

Ukupno kapital 18.855.521 18.792.327

Rizična aktiva: Bilansna aktiva 104.413.843 78.424.188 Vanbilansna aktiva 14.956.117 23.641.704 Devizni rizik 666.862 60.354 Cenovni rizik 671.923 384.006

Ukupno rizična aktiva 120.708.745 102.510.252

Adekvatnost kapitala 15.6% 18.3%

U toku ovg perioda nije bilo materijalnih promena u upravljanju kapitalom Banke.

5.6. Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza

Fer vrednost predstavlja iznos za koji se neko sredstvo može razmeniti, odnosno obaveza izmiriti, u nezavisnoj transakciji između obaveštenih i voljnih strana. Tržišna cena, gde postoji aktivno tržište (kao što je priznata berza), nabolji je dokaz fer vrednosti finansijskog instrumenta. Međutim, tržišne cene nisu dostupne za niz finansijskih sredstava i obaveza koje Banka ima. Stoga, kada tržišna cena finansijskih instrumenata nije dostupna, fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza se procenjuje koristeći sadašnju vrednost ili druge tehnike procena zasnovane na trenutno preovlađujućim tržišnim uslovima.

Na vrednosti dobijene upotrebom ovih tehnika značajno utiču pretpostavke koje se tiču i iznosa i vremena budućih tokova gotovine i upotrebljenih diskontnih stopa. Sledeće metode i pretpostavke ukazuju da je fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza približna njihovim neto sadašnjim vrednostima: a) sredstva kojima se trguje, derivati i druge transakcije preduzete u svrhu trgovanja, kao i

štedni zapisi, HoV raspoložive za prodaju i sredstva i obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha, mere se po fer vrednosti, oslanjajući se na kotirane cene na berzi ukoliko su dostupne. Ukoliko vrednosti kotirane na berzi nisu dostupne, onda se fer vrednosti procenjuju upotrebom tehnika procene zanovanih na postojećim tržišnim podacima.

b) sva ostala sresdstva i obaveze Banke su iskazana po varijabilnim kamatnim stopama, kojima

se u redovnim intervalima ponovo određuje cena. Stoga Banka nije značajnije izložena riziku promene fer vrednosti, a sadašnja vrednost finansijskih sredstava i obaveza je u značajnoj meri ista kao i njihova fer vrednost, osim ako nije drugačije naznačeno.


32

5.6.1. Sredstva i obaveze po fer vrednosti a) Hijerarhija fer vrednosti MSFI 7 navodi redosled tehnika procene zasnovane na prepostavkama upotrebljenim u tim tehnikama procene a koje mogu biti pretpostavke koje se mogu ili ne mogu posmatrati. Pretpostavke koje se mogu posmatrati odražavaju tržišne podatke dobijene iz nezavisnih izvora; pretpostavke koje se ne mogu posmatrati odražavaju pretpostavke Banke o tržištu. Ove dve vrste prepostavki oformile su sledeću hijerarhijsku strukturu fer vrednosti:

- Nivo 1 – Kotacija cena na aktivnim tržištima (bez modifikacija) za identična sredstva i

obaveze; - Nivo 2 – Pretpostavke, izuzimajući kotirane cene iz nivoa 1, koje se mogu posmatrati za

sredstvo ili obavezu, bilo direktno (tj. u vidu cena) ili indirektno (tj. izvedene iz cena); - Nivo 3 – Pretpostavke za sredstvo ili obavezu koje se ne zasnivaju na tržišnim podacima koji

se mogu posmatrati (tj. prepostavke koje se ne mogu posmatrati).

31. decembar 2010. Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno Finansijska sredstva koja se drže radi trgovanja Obveznice stare devizne štednje (Napomena 22) 1.730.759 - - 1.730.759 Akcije (Napomena 22) 15.315 - - 15.315 Trezorski zapisi (Napomena 22) 727.607 - - 727.607

Ukupna sredstva 2.473.681 - - 2.473.681

Ukupne obaveze - - - -

31. decembar 2009. Level 1 Level 2 Level 3 Total Finansijska sredstva koja se drže radi trgovanja Obveznice stare devizne štednje (Napomena 22) 753.443 - - 753.443 Akcije (Napomena 22) 11.124 - - 11.124

Ukupna sredstva 764.567 - - 764.567

Ukupne obaveze - - - -

Fer vrednost finansijskih instrumenata koje se drže radi trgovanja na aktivnim tržištima zasniva se na kotiranim tržišnim cenama na datum bilansa stanja. Tržište se smatra aktivnim ako su kotirane cene lako i blagovremeno dostupne sa berze, od dilera, brokera, industrijske grupe, procenitelja, ili regulatorne agencije i ako te cene predstavljaju stvarne i redovne transakcije na tržitu u nezavisnim transakcijama. Kotirana tržišna cena koja se upotrebljava za finansijska sredstva Banke je trenutna cena tražnje. Ovi instrumenti su uključeni u Nivo 1.


33

5.7. Finansijska kriza

Nedavna kretanja na svetskom finansijskom tržištu i finansijskom tržištu Srbije Tekuća globalna kriza likvidnosti koja je počela sredinom 2007. godine rezultirala je, između ostalog, smanjenim finansiranjem tržišta kapitala, smanjenom likvidnošću bankarskog sektora, i povremeno, većim kamatnim stopama na međubankarskom tržištu i veoma visokim stepenom kolebljivosti na berzama. Prvi znaci finansijske krize u Srbiji postali su očigledni početkom oktobra 2008. godine. Početkom 2009. godine, vlada Republike Srbije uvela je niz mera kako bi ublažila efekat krize. Tržište se delimično stabilizovalo u toku 2009. i 2010. godine, uz postepeni oporavak aktivnosti kreditiranja i povratak tržišta depozita na nivo pre krize. Uticaj na likvidnost Kao što je navedeno ranije, nakon značajnog smanjenja štednih depozita stanovništva krajem 2008. godine, situacija na tržištu se popravila, posebno krajem 2009. godine. Istovremeno, likvidnost međubankarskog tržišta takođe je pokazala znake oporavka nakon značajnog smanjenja krajem 2008. godine. Iz tog razloga, Banka je u toku 2010. godine preduzela raznovrsne mere da bi povećala depozitnu bazu. Uticaj na dužnike Smanjena likvidnost i deprecijacija lokalne valute uticala je na dužnike Banke, što je za posledicu imalo uticaj na njihovu sposobnost otplate uzetih kredita. Pogoršanje uslova za dužnike takođe je uticalo na prognoze rukovodstva o tokovima gotovine i procenu obezvređenja finansijskih i nefinansijskih sredstava. U onoj meri u kojoj su informacije dostupne, rukovodstvo Banke je adekvatno revidiralo procene budućih tokova gotvine u svojim procenama obezvređenja sredstava. Uticaj na kolaterale (posebno nekretnine) Iznos rezervisanja za kredite usled obezvređenja zanovan je na proceni ovih sredstava od strane rukovodstva na datum bilansa stanja nakon što se u obzir uzmu tokovi gotovine koji mogu biti posledica zaplene sredstava umanjeni za troškove pribavljanja i prodaje kolaterala.


34

6. Prihodi i rashodi od kamata

2010 2009 Prihodi od kamata Prihodi od kamata po osnovu sredstava u dinarima Krediti 9.180.897 10.804.688 Depoziti 956.646 439.434 Hartije od vrednosti 536.271 358.631 Ostali plasmani 747.563 890.659 Prihodi od kamata od sredstava u stranoj valuti Krediti 206.925 11.267 Depoziti 285.289 112.383 Hartije od vrednosti 102.859 21.415 Ostali plasmani 53.377 117.304 12.069.827 12.755.781

Rashodi kamata Rashodi kamata po osnovu sredstava u dinarima Krediti (875) - Depoziti (487.224) (638.763) Ostali rashodi (1.103) - Rashodi kamata po osnovu sredstava u stranoj valuti Krediti (417.206) (17.227) Depoziti (3.525.888) (3.601.351) (4.432.296) (4.257.341) Dobitak po osnovu kamata 7.637.531 8.498.440

7. Prihodi i rashodi od naknada i provizija

2010 2009 Prihodi od naknada i provizija Naknade za bankarske usuge 1.320.165 1.202.143 Provizije po izdatim garancijama i drugim jemstvima 896.834 1.003.858 Ostale naknade i provizije 96.962 113.961 2.313.961 2.319.962 Rashodi od naknada i provizija Naknade za usluge platnog prometa u zemlji (21.182) (18.455) Naknade za usluge platnog prometa u inostranstvu (11.694) (11.243) Provizije za primljene garancije i jemstva (10.549) (18.469) Ostale naknade i provizije (133.158) (103.754) (176.583) (151.921) Dobitak po osnovu naknada i provizija 2.137.378 2.168.041


35

8. Neto dobitak po osnovu hartija od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha

2010 2009 Dobici po osnovu HoV 114.425 109.236 Gubici po osnovu HoV (193) (10,205)

Neto (gubici)/dobici 114.232 99.031 9. Neto prihodi / (rashodi) od kursnih razlika

2010 2009 Pozitivne kursne razlike 39.576.583 47.094.936 Negativne kursne razlike (48.535.573) (50.870.737) Neto prihodi / (rashodi) od kursnih razlika (8.958.990) (3.775.801)

10. Ostali poslovni prihodi

2010 2009 Naplaćeni otpisani plasmani 176.492 22.886 Odžavanje neaktivnih računa - 58.361 Izdavanje poslovnog prostora 7.102 3.104 Dobici od prodaje osnovnih sredstava i nematrijalnih ulaganja 1.655 746 Prihodi po osnovu iznajmljivanja sefova 42 83 Prihodi od naplaćenih šteta i sudskih sporova 799 149 Ostali prihodi 62.862 28.783

Ukupno 248.952 114.112


36

11. Neto rashodi indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja

2010 2009 Prihodi od ukidanja indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja Ukidanje indirektnih otpisa plasmana bilansnih pozicija

Potraživanja po osnovu kamata i naknada (Napomena 20) 8.846 1.066 Dati krediti i depoziti (Napomena 21) 10.185 57.974 Ostali plasmani (Napomena 24) - 8.319 Ostala sredstva (Napomena 28) 6.028 21 25.059 67.380

Ukidanje rezervisanja za vanbilansne pozicije Ukidanje rezervisanja za sudske sporove (Napomena 34) 7.672 182 Ukidanje rezervisanja za vanbilansne pozicije (Napomena 34) 23.897 765

Ukupno 56.628 68.327 Rashodi indirektnih otpisa plasmana, rashodi rezervisanja i rashodi po osnovu suspenzije kamate Indirektni otpisi plasmana bilansnih pozicija

Potraživanja po osnovu kamata i naknada, promena u fer vrednosti derivata i drugih potraživanja (Napomena 20) (214.801) (238.226)

Dati krediti i depoziti (Napomena 21) (2.085.328) (2.673.204) Ostali plasmani (Napomena 24) (40.859) (128.770) Ostala sredstva, avansi i razgraničeni prihodi (Napomena 28) (681) (4.316)

(2.341.669) (3.044.516) Rezervisanja za vanbilansne stavke (Napomena 34) (26.619) - Rezervisanja za sudske sporove (Napomena 34) (150) (2.450) Rezervisanja za penzije (Napomena 34) (10.717) (2.141)

Ukupno (2.379.155) (3.049.107) Neto prihodi/(rashodi) po osnovu indirektnih optisa plasmana i rezervisanja (2.322.527) (2.980.780)

12. Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi

2010 2009 Zarade 1.408.255 1.278.302 Porezi na zarade i naknade zarada 226.082 204.616 Doprinosi na zarade i naknade zarada 321.281 292.107 Naknade za privremene i povremene poslove 6.012 2.996 Ostali lični troškovi 59.991 43.872 Ukupno 2.021.621 1.821.893

13. Troškovi amortizacije

2010 2009 Nematerijalna ulaganja (Napomena 25) 168.522 218.540 Osnovna sredstva (Napomena 26) 385.990 437.049 Ukupno 554.512 655.589


37

14. Operativni i ostali poslovni rashodi

2010 2009 Administrativni troškovi 1.726.080 1.617.806 Nematerijalni troškovi (bez poreza i doprinosa) 724.644 696.649 Doprinosi 333.353 301.886 Materijali 171.930 168.671 Porezi 88.415 83.177 Otpis potraživanja 21.104 12.735 Otuđenja i otpisi nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava 11.545 22.246 Sudski troškovi i takse 72.841 28.508 Ostali troškovi 29.617 9.460 Ukupno 3.179.529 2.941.138

Detaljan pregled administrativnih troškova prikazan je u tabeli:

2010 2009 Transportne usluge 79.850 76.622 PTT usluge 122.800 128.709 Telefon 42.450 46.977 Održavanje softvera 390.917 365.903 Održavanje hardvera 66.065 77.605 Održavanje osnovnih sredstava 34.780 24.697 Održavanje mreže bankomata 16.483 9.141 Reklama i propaganda 338.656 259.917 Donacije 19.935 24.098 Zakupnina 558.530 585.045 Ostale usluge 55.614 19.092

Ukupno 1.726.080 1.617.806

Na dan 31. decembar 2010. godine, nematerijalni troškovi u iznosu od RSD 724.644 hiljade obuhvataju sledeće značajne kategorije troškova: troškove osiguranja depozita u iznosu od RSD 270.502 hiljada, troškove obezbeđenja u iznosu od RSD 35.743 hiljade, troškove omladinskih zadruga u iznosu od RSD 57.436 hiljada, troškove čišćenja u iznosu od RSD 30.985 hiljada, troškove usluga naplate u iznosu RSD 35.662 hiljada, troškove informatičkih usluga u iznosu RSD 26.554 hiljada, troškove intelektulanih usluga u iznosu od RSD 33.206 hiljada kao i ostale nematerijalne troškove. Na dan 31. decembar 2009. godine, nematerijalni troškovi u iznosu od RSD 696.649 hiljade obuhvataju sledeće značajne kategorije troškova: troškove osiguranja depozita u iznosu od RSD 246.752 hiljada, troškove obezbeđenja u iznosu od RSD 76.744 hiljade, troškove omladinskih zadruga u iznosu od RSD 49.634 hiljada, troškove čišćenja u iznosu od RSD 40.358 hiljada, troškove usluga naplate u iznosu RSD 31.361 hiljada, troškove informatičkih usluga u iznosu RSD 25.060 hiljada, troškove intelektulanih usluga u iznosu od RSD 23.654 hiljada kao i ostale nematerijalne troškove.


38

15. Prihodi i rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza

2010 2009 Prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza Plasmani i potraživanja – kursne razlike 43.767.383 53.352.158 Obaveze – kursne razlike 863.971 238.724 Povećanje tržišne vrednosti derivata 4.092 3.100 44.635.446 53.593.982 Rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza Plasmani i potraživanja – kursne razlike (33.967.939) (49.195.802) Obaveze – kursne razlike (1.034.669) (261.105) (35.002.608) (49.456.907) Neto prihodi/(rashodi) od promene vrednosti imovine i obaveza 9.632.838 4.137.075

16. Porez na dobit

Porez na dobit se sastoji od sledećih poreza:

2010 2009 Tekući porez (187.773) (145.914) Odloženi poreski prihod 74.836 55.564

Ukupno (112.937) (90.350)

Porez na dobit Banke pre oporezivanja se razlikuje od teorijskog iznosa koji bi nastao primenom prosečne poreske stope i bio bi kao što sledi:

2010 2009 Dobit/(Gubitak) pre oporezivanja 2.733.752 2.841.498 Obračunati porez po stopi 10% (273.375) (284.150) Troškovi koji se ne priznaju u poreskom bilansu (102.171) (7.679)

Poreski efekat rezultata tekućeg perioda (375.546) (291.829) Poreski efekat privremenih razlika (11.411) 879 Priznavanje odloženih poreskih sredstava po osnovu poreskih kredita 86.247 54.686 Iskorišćeni ranije nepriznati poreski krediti 187.773 145.914

Ukupan poreski rashod iskazan u bilansu uspeha (112.937) (90.350)


39

Obaveza za tekući porez na dobit na dan 31. decembar 2009. godine iznosi RSD 54.018 i sastoji se od obaveze za porez u iznosu od RSD 187.773 hiljada za dobit ostvarenu u 2010. godini umanjene za ranije pretplaćene poreze u iznosu od RSD 133.755 hiljada kao što je prikazano u sledećoj tabeli:

2010 2009 Obaveza za tekući porez na dobit 187.773 145.914 Potraživanja po osnovu pretplaćenih poreza na dobit (133.755) (145.914)

Ukupno 54.018 - 17. Zarada po akciji

Osnovna zarada po akciji izračunava se deljenjem neto dobiti sa ponderisanim prosečnim brojem običnih akcija u toku godine.

2010 2009 Dobitak 2.620.815 2.751.148 Prosečan broj običnih akcija u toku godine 254.224 254.224

Zarada po akciji 10.3 10.8 18. Gotovina i gotovinski ekvivalenti

2010 2009 U dinarima Žiro račun 471.354 6.634.912 Gotovina u blagajni 720.262 553.024 U stranoj valuti Devizni računi 191.007 7.104.326 Gotovina u blagajni 1.447.230 1.402.345 Ostala novčana sredstva 15.864 17.796 Ukupno 2.845.717 15.712.403

U skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 116/2006, 3/2007, 31/2007, 93/2007, 35/2008, 94/2008, 100/2008, 107/2008, 110/2008, 112/2008, 12/2009, 39/2009, 44/2009, 47/2009, 111/2009, 12/2010 i 78/2010), obavezna rezerva u dinarima se izdvaja na žiro račun, te se stoga knjigovodstveno posebno ne iskazuje. Na dan 31. decembar 2010. godine, obračunata obavezna rezerva u dinarima iznosila je RSD 499.900 hiljada (2009. godine: RSD 4.287.552 hiljada). Banka može da koristi obaveznu rezervu da održi likvidnost.

19. Opozivi depoziti i krediti

2010 2009

Krediti po repo transakcijama sa NBS 8.809.775 7.016.111 Obavezna rezerva kod Narodne banke Srbije u stranoj valuti 20.028.596 14.626.973

Ukupno 28.838.371 21.643.084 U skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o obaveznoj rezervi, Banka je dužna da obračuna i izdvoji obaveznu rezervu u stranoj valuti na posebnom račun kod Narodne banke Srbije. Od marta 2010. godine, Odluka o obaveznoj rezervi je izmenjena a posledice te izmene je da se dinarski iznos obračunate obavezne rezeve u stranoj valuti postepeno smanjivao tokom perioda


40

kao i procenat primenjivan za obračun rezerve u stranoj valuti po osnovu depozita u stranoj valuti a u odnosu na osnovnu obaveznu rezervu iz februara 2010. godine. Obavezna rezerva se obračunava u procentima na iznos prosečnog mesečnog stanja depozita u stranoj valuti i indeksiranih obaveza po dinarskim depozitima, kreditima, hartijama od vrednosti, i drugim dinarskim obavezama, kao i indeksiranim dinarskim depozitima primljenim po poslovima koje banka obavlja u ime i za račun trećih lica a koji prelaze iznose plasmana koje je Banka dala iz tih depozita.

20. Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje, promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja

2010 2009 Potraživanja u dinarima Kamata 811.789 619.481 Naknada 181.036 132.016 Prodaja 9.711 8.542 Povećanje fer vrednosti derivata 4.092 - Ostala potraživanja 37.935 Potraživanja u stranoj valuti Kamata 13.392 25.592 Naknada 4.318 5.155 Potraživanja za kamatu i naknadu, bruto 1.062.273 790.786 Minus: Ispravka vrednosti (367.392) (211.451)

Potraživanja za kamatu i naknadu, neto 694.881 579.335

Promene na ispravkama vrednosti prikazane su u sledećoj tabeli:

2010 2009

Početno stanje 211.451 74.094 Nove ispravke vrednosti (Napomena 11) 214.801 238.226 Ukidanje ispravki vrednosti (Napomena 11) (8.846) (1.066) Neto kursne razlike 26.831 7.432 Otpis (76.845) (107.235)

Stanje na dan 31. decembar 367.392 211.451

Potraživanja po osnovu promene vrednosti derivata: 2010 2009

Fer vrednosti Fer vrednosti

Derivati kojima se trguje

Ugovorni/nominalni

iznos Sredstva Obaveze

Ugovorni/nominalni

iznos Sredstva Obaveze Valutni svopovi 527.491 4.092 - - - -

Kamatni svopovi 809.322 - - - - -

Ukupno 1.336.813 4.092 - - - -


41

21. Dati krediti i depoziti

2010 2009

Bankarski sektor u

zemlji

Finansijske organizacije

Preduzeća Preduzetnici Stanovništvo Strana lica Ostali

klijenti Ukupno Ukupno

Depoziti dati u dinarima Ostali dati depoziti 570.000 - - - - 5.350.000 - 5.920.000 8.800.000 Depoziti dati u stranoj valuti Ostali dati depoziti - - - - - 31.936.809 - 31.936.809 22.337.825 Ostali namenski depoziti - - - - - 111.500 - 111.500 93.751

Krediti dati u dinarima Investicioni krediti - - 2.357.943 717.948 - - - 3.075.891 2.117.238 Dozvoljena prekoračenja - - 215.884 183.214 438.456 - 175 837.729 1.178.966 Krediti za obrtna sredstva - - 27.755.619 7.550.653 - - 74.476 35.380.748 21.521.643 Stambeni krediti - - - - 23.267.485 - - 23.267.485 17.680.211 Ostali krediti - - 5.381.782 134.188 20.234.929 - 10.110 25.761.009 24.031.849

Krediti dati u stranoj valuti Krediti za uvoz - - 2.952.255 - - - 292 2.952.547 329.302 Ostali krediti - - 106.310 - - - 4.091.969 4.198.279 61.089

Dati krediti i depoziti, bruto 570.000 - 38.769.793 8.586.003 43.940.870 37.398.309 4.177.022 133.441.997 98.151.874

Minus: Ispravka vrednosti - - (2.102.857) (1.270.487) (1.387.360) - (5.547) (4.766.251) (3.168.772)

Dati krediti i depoziti, neto 570.000 - 36.666.935 7.315.515 42.553.510 37.398.309 4.171.477 128.675.746 94.983.102


42

Kamatne stope na indeksirane kredite pravnim licima kreću se od 3.43% do 12.81% na godišnjem nivou i od 13.00% do 30.00% godišnje na dinarske kredite. Banka fizičkim licima odobrava dinarske kredite sa valutnom klauzulom, pri čemu se kamata kretala u rasponu od 2.1% - 26.0% na godišnjem nivou i dinarske kredite sa kamatom of 11.95% do 33.8% godišnje. Promene na ispravkama vrednosti za kredite i depozite klijenata predstavljene su u sledećoj tabeli:

Privreda Stanovništvo Hipotekarni

Preduzetnici i mala

preduzeća Ukupno

Početno stanje 1.1.2009. 322.094 1.017.957 27.920 584.660 1.952.631 Nove ispravke vrednosti (Napomena 11) 110.746 912.401 27.690 1.622.367 2.673.204 Ukidanje ispravki vrednosti (Napomena 11) (727) (58.034) - 787 (57.974) Neto kursne razlike 18.402 52.695 4.188 37.399 112.684 Otpis (111.050) (832.044) - (568.679) (1.511.773)

Stanje na dan 01.01. 2010. 339.465 1.092.975 59.798 1.676.534 3.168.772 Nove ispravke vrednosti (Napomena 11) 194.651 411.256 57.741 1.421.680 2.085.328 Ukidanje ispravki vrednosti (Napomena 11) - (10.185) - - (10.185) Neto kursne razlike 45.097 60.485 24.184 235.152 364.918 Otpis (17.568) (307.790) (127) (517.097) (842.582)

Stanje na dan 31.12.2010. 561.645 1.246.741 141.596 2.816.269 4.766.251 22. Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija)

2010 2009 Hartije od vrednosti u dinarima

HoV po fer vrednosti kroz bilans uspeha Obveznice Ministarstva finansija Republike Srbije 727.607 Akcije 15.315 11.124

HoV koje se drže do dospeća Obveznice Ministarstva finansija Republike Srbije 9.514.783 4.635.385

Hartije od vrednosti u stranoj valuti

HoV po fer vrednosti kroz bilans uspeha Obveznice stare devizne štednje 1.730.759 753.443

HoV raspoložive za prodaju Akcije 6.059 -

11.994.523 5.399.952

Obveznice stare devizne štednje se odnose na hartije od vrednosti koje je izdala Republika Srbija na osnovu Zakona o regulisanju javnog duga Savezne Republike Jugoslavije po osnovu devizne štednje građana („Službeni list SRJ“ br. 36/2002). Obveznice su emitovane bez kupona, glase na ime i prenosive su. Obveznice glase na evro a mogu se isplaćivati u dinarima ili u evrima i registrovane su u Centralnom registru. Navedenim hartijama od vrednosti se aktivno trguje na Beogradskoj berzi.


43

23. Udeli (učešća)

2010 2009 Udeli (učešća) 20.479 20.479

20.479 20.479

Na dan 31. decembar 2010. godine, Banka ima učešće u kapitalu EFG Leasing-a od 25.56% (31. decembar 2009. godine: 25.56%).

24. Ostali plasmani

2010 2009 Ostali plasmani u dinarima Faktoring 93.794 - Plasmani po osnovu akceptiranja, avaliranja i izvršenih plaćanja po garancijama 8.685 11.749 Ostali plasmani 822 936 Pokriveni akreditivi i druga jemstva 942 793 Ostali plasmani u stranoj valuti Plasmani po osnovu akceptiranja, avaliranja i izvršenih plaćanja po garancijama 444.067 424.918 Ostali obavezni depoziti 4.220 3.836 Ostali plasmani 9.373 13.339 Ostali plasmani, bruto 561.903 455.571 Minus: Ispravka vrednosti (185.307) (123.614) Ostali plasmani, neto 376.596 331.957

Promene na ispravkama vrednosti predstavljene su u sledećoj tabeli:

2010 2009

Početno stanje 123.614 3.309 Nove ispravke vrednosti (Napomena 11) 40.859 128.770 Ukidanje ispravki vrednosti (Napomena 11) - (8.319) Neto kursne razlike 23.884 (146)

Otpis (3.050) -

Stanje na dan 31. decembar 185.307 123.614


44

25. Nematrijalna ulaganja

Licence i

softver Sredstva u

pripremi Ukupno

Stanje na dan 1. januar 2009. Nabavna vrednost 1.549.651 102.908 1.652.559 Ispravka vrednosti i obezvređenje (545.166) - (545.166)

Neotpisana vrednost 1.004.485 102.908 1.107.393

Godina zavšena na dan 31. decembar 2009. Početno stanje neotpisane vrednosti 1.004.485 102.908 1.107.393 Nove nabavke - 372.282 372.282 Prenosi 447.437 (447.437) - Amortizacija (Napomena 13) (218.540) - (218.540)


Na dan 31. decembar 2009. godine Nabavna vrednost 1.997.088 27.753 2.024.841 Ispravka vrednosti i obezvređenje (763.706) - (763.706)


Godina završena na dan 31. decembar 2010. Početno stanje neotpisane vrednosti 1.233.382 27.753 1.261.135 Nove nabavke 22 346.344 346.366 Prenosi 324.461 (324.461) - Amortizacija (Napomena 13) (168.522) - (168.522)


Na dan 31. decembar 2010 Nabavna vrednost 2.312.868 49.636 2.362.504 Ispravka vrednosti i obezvređenje (923.525) - (923.525)

Neotpisana vrednost 1.389.343 49.636 1.438.979 Neotpisana vrednost nematerijalnih ulaganja ne razlikuje se materijalno od fer vrednosti.


45

26. Osnovna sredstva

Zemljište i građevin-

ski objekti

Oprema i ostala

osnovna sredstva

Osnovna sredstva u pripremi i

avansi Ukupno

Stanje na dan 1. januar 2009. Nabavna vrednost 1.294.135 1.737.973 2.245.692 5.277.800 Ispravka vrednosti i obezvređenje (417.792) (789.773) (1.207.565)

Neotpisana vrednost 876.343 948.200 2.245.692 4.070.235 Godina završena na dan 31. decembar 2009. Početno stanje neotpisane vrednosti 876.343 948.201 2.245.691 4.070.235 Nove nabavke 1.375 12.595 711.192 725.162

Prenos sa avansa ukljucenog u ostala sredstva - 109.509 - 109.509

Prenos 2.824.484 96.875 (2.921.359) - Smanjenja (1.272) - (1.272) Otpis (19.375) (2.871) - (22.246) Donirana sredstva - (899) - (899) Amortizacija (Napomena13) (171.516) (265.533) - (437.049) Neotpisana vrednost na dan 31. decembar 2009. 3.511.311 896.605 35.524 4.443.440

Na dan 31. decembar 2009. godine

Nabavna vrednost 4.060.696 1.902.691 35.524 5.998.911 Ispravka vrednosti i obezvređenje (549.385) (1.006.086) - (1.555.471)

Neotpisana vrednost 3.511.311 896.605 35.524 4.443.440 Godina završena na dan 31. decembar 2010. Početno stanje 3.511.311 896.605 35.524 4.443.440 Nove nabavke - 1.652 152.825 154.477

Prenos sa avansa uključenog u ostala sredstva - 1.399 - 1.399 Prenos 89.075 59.316 (148.391) - Smanjenja - (6.800) - (6.800) Otpis (6.118) (5.049) - (11.167) Donirana sredstva - (407) - (407) Amortizacija (Napomena 13) (179.388) (206.602) - (385.990)

Neotpisana vrednost 3.414.880 740.114 39.958 4.194.952

Na dan 31. decembar 2010. Nabavna vrednost 4.121.104 1.876.281 39.958 6.037.343

Ispravka vrednosti i obezvređenje (706.224) (1.136.167) - (1.842.391)

Neotpisana vrednost 3.414.880 740.114 39.958 4.194.952


46

Neotpisana vrednost osnovnih sredstva ne razlikuje se materijalno od fer vrednosti.

Troškovi zakupnine u iznosu od RSD 558.530 hiljada (2009. godina: RSD 585.045 hiljada) koji se odnose na zakup nekretnina, uključeni su u operativne troškove (Napomena 14). Na dan 31. decembar 2010. godine Banka nema tereta na osnovnim sredstvima.

27. Odložena poreska sredstva

Odložena poreska sredstva i obaveze na dan 31. decembar:

2010 2009 Odložena poreska sredstva 301.432 223.368 Odložene poreske obaveze (3.228) -

298.204 223.368 Odloženi porezi su obračunati na privremene razlike, prenete poreske gubitke i neiskorišćene poreske kredite.

2010 2009 Odložena poreska sredstva na osnovu neiskorišćenih poreskih kredita - iz 2007. godine 134.712 215.185 - iz prethodnih godina 166.720 - Odložena poreska sredstva po osnovu privremenih razlika (3.228) 8.183

298.204 223.368

Promene odloženih poreskih sredstava:

2010 2009

Početno stanje odloženih poreskih sredstava 223.368 167.804 Promene u toku godine: - -

Smanjenje /(povećanje) odloženih poreskih obaveza i (smanjenje)/povećanje odlođenih poreskih sredstava po osnovu privremenih razlika (11.411) 878 Priznavanje odloženih poreskih sredstava po osnovu poreskih kredita 86.247 54.686

Ukupan odloženi poreski prihod za godinu 74.836 55.564

Odložena poreska sredstva 298.204 223.368

Odloženi poreski prihod u bilansu uspeha sastoji se od sledećih stavki:

2010 2009 Amortizacija (11.411) 878 Poreski krediti 86.247 54.686

74.836 55.564


47

Na dan 31. decembar 2010. godine, Banka ima nepriznata odložena poreska sredstva po osnovu poreskih kredita u iznosu od RSD 82.057 hiljade. Poreski krediti su iz godina od 2003. do 2005. godine, i isteći će 10 godina nakon datuma nastanka. Rukovodstvo veruje da nije sigurno da će buduća dobit omogućiti korišćenje ovih poreskih kredita.

28. Ostala sredstva

2010 2009 Aktivna vremenska razgraničenja u dinarima Razgraničena potraživanja za obračunatu kamatu 554.790 493.967 Razgraničena potraživanja za ostale obračunate prihode 55.491 44.899 Razgraničeni ostali troškovi 90.362 64.060 Ostala aktivna vremenska razgraničenja 8.943 29.921 Aktivna vremenska razgraničenja u stranoj valuti Razgraničena potraživanja za obračunatu kamatu 19.915 2.412 Avansi za kamatu 574.902 1.404.021 Ostali avansi i aktivna vremenska razgraničenja 579 85 1.304.982 2.039.365 Ostala potraživanja u dinarima Od zaposlenih 243 343 Po osnovu avansa datih za obrtna sredstva 39.658 22.370 Po osnovu avansa datih za osnovna sredstva 26.842 2.217 Po osnovu pretplaćenih poreza i doprinosa 843 1.304 Pretplaćeni porezi na dobit - 53.057 Potraživanja po osnovu kartica 14.265 17.009 Prolazni i privremeni računi (4.549) (6.332) Ostala potraživanja u dinarima 112.097 102.694 Ostala potraživanja u stranoj valuti Od zaposlenih 64 1 Po osnovu avansa datih za obrtna sredstva 3.910 6.830 Prolazni i privremeni računi 2.665 815 Ostala potraživanja 7.900 22.860 203.938 223.168 Zalihe Sredstva stečena naplatom potraživanja 12.809 12.809 Zalihe materijala 6.926 659 19.735 13.468 Ostala sredstva, bruto 1.528.655 2.276.001 Minus: Ispravka vrednosti potraživanja (19.958) (33.417) Minus: Ostale ispravke vrednosti (394) (394) Ostala sredstva, neto 1.508.303 2.242.190


48

Promene ispravke vrednosti prikazane su u tabeli:

2010 2009

Početno stanje 33.417 28.653 Nove ispravke (Napomena 11) 681 4.316 Ukidanje ispravki (Napomena 11) (6.028) (21) Neto kursne razlike 2.231 2.280 Isknjižavanje (10.343) (1.811) Stanje na dan 31. decembar 19.958 33.417

29. Transakcioni depoziti

2010 2009

Transakcioni depoziti u dinarima Banke i druge finansijske organizacije 5.351 9.638 Preduzeća 1.461.146 1.670.619 Preduzetnici 470.856 514.578 Stanovništvo 881.485 919.351 Strana lica 30.501 117.747 Drugi komitenti 193.760 207.752 Transakcioni depoziti u stranoj valuti Banke i druge finansijske organizacije 50.294 33.474 Preduzeća 2.317.600 1.848.317 Preduzetnici 19.400 9.879 Stanovništvo 3.982.941 2.989.002 Strana lica 270.528 250.721 Drugi komitenti 9.532 4.934

Ukupno 9.693.394 8.576.012


49

30. Ostali depoziti

2010 2009

Bankarski sektor u zemlji i

ostale finansijske

institucije

Javni sektor Preduzeća Preduzetnici Stanovništvo Strana lica Drugi

komitenti Ukupno Ukupno

Ostali depoziti u dinarima Štedni depoziti - - - - 111.203 110 - 111.313 67.670

Namenski depoziti - - 216.825 361 16.211 15.599 - 248.996 70.361 Depoziti kao sredstvo obezbeđenja datih kredita

- 9.626 14.275 - 6.733 - 3.220 33.854 30.300

Ostali depoziti 2.186.873 90.001 3.456.210 5.100 - 840.000 1.394.421 7.972.605 4.230.709

Ostali depoziti u stranoj valuti Štedni depoziti - - - - 59.095.742 1.642.094 - 60.737.836 50.319.439

Namenski depoziti 560.555 - 322.645 - 22.001 10.066 19.673 934.940 1.118.632 Depoziti kao sredstvo obezbeđenja datih kredita

- - 115.111 996 1.739.138 1.803 - 1.857.048 2.637.414

Ostali depoziti 3.045.195 - 4.322.549 15.081 4.631 26.412.875 206.787 34.007.118 39.070.765

Ukupno 5.792.623 99.627 8.447.615 21.538 60.995.659 28.922.547 1.624.101 105.903.710 97.545.290

Godišnja kamatna stopa do 10.8% se obračunava na depozite po viđenju kompanija u dinarima, dok kamatna stopa na depozite u stranoj valuti iznosi do 5.3% godišnje. Oročeni depoziti kompanija u dinarima nose kamatnu stopu od 3.0% do 14.5% godišnje dok oročeni depoziti kompanija u stranoj valuti nose kamatnu stopu od 1.7% do 6.5% godišnje Godišnja kamatna stopa na tekuće i depozite po viđenju stanovništva iznosi od 0.50% do 9.44% u zavisnosti od valute i dospeća. Kamatna stopa na oročene depozite u stranoj valuti varira od 2.20% do 9.13% dok godišnja kamatna stopa na oročene depozite u dinarima stanovništva kreće se u rasponu od 6.5% do 13%.


50

31. Primljeni krediti i ostale finansijske obaveze

2010 2009 Primljeni krediti i ostale finansijske obaveze u dinarima Ostale finansijske obaveze u dinarima 14.593 829 Primljeni krediti i ostale finansijske obaveze u stranoj valuti Krediti 21.551.962 - Ostale finansijske obaveze u stranoj valuti 25.588 21.104 Ukupno 21.592.143 21.933

Na dan 31. decembar 2010. godine iznos primljenih kredita od RSD 21.551.962 sastoji se od sledećih elemenata:

Komitent Datum

pozajmice Datum

dospeća Kamatna

stopa Valuta

Iznos u originalanoj

valuti (u hiljadama)

Iznos u dinarima (u

hiljadama)

Evropska investiciona banka 11.05.2010 5.10.2017 0.78% CHF 7,453 629,374

Evropska investiciona banka 28.07.2010 7.28.2016 1.65% EUR 6,593 695,550

European Investment Bank 20.05.2010 5.20.2016 1.52% EUR 11,729 1,237,362 Evropska banka za razvoj i rekonstrukciju 15.11.2010 10.8.2014 4.16% EUR 30,000 3,164,946

EFG Eurobank Ergasias 26.03.2010 12.31.2013 3.02% EUR 150,000 15,824,730

Ukupno 21,551,962

32. Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene fer vrednosti derivata

2010 2009 Obaveze u dinarima Za kamate 577 78 Za naknade i provizije 2.667 392 Obaveze u stranoj valuti

Za kamate 361

257 3.605 727

33. Obaveze za poreze

2010 2009 Porez po odbitku na kamate 5.688 - Porez na dodatu vrednost 13.050 8.180 Drugi porezi i doprinosi 6.561 4.566 Ukupno 25.299 12.746


51

34. Rezervisanja 2010 2009 Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi 130.189 111.571 Rezervisanja za sudske sporove (Napomena 39 b) 81.758 82.808 Rezervisanja za penzije 30.554 22.280 Rezervisanja za bonuse 70.945 55.080 Ostala rezervisanja 15.417 14.013

Ukupno 328.863 285.752

Na dan 31. decembar 2010. godine, Ostala rezervisanja u iznosu od RSD 15.417 hiljada (31. decembar 2009: RSD 14.013 hiljade), odnose se na rezervisanje formirano u vezi potencijalnog neovlašćenog povlačenja sredstava sa računa vezanih za obveznice stare devizne štednje Promene na rezervisanjima prikazane su u narednoj tabeli:

Rezervi-sanja za bonuse

Rezervi-sanja za penzije

Rezervi-sanja

za sudske

sporove

Ostala rezervi-

sanja

Rezervi-sanja po

vanbi-lansnoj

evidanciji Ukupno

Stanje na dan 01.01.2009. - 24.415 75.441 12.948 104.258 217.062 Reklasifikovanja iz obaveza u bruto zarade 89.600 - - - - 89.600 Nova rezervisanja (Napomena 11) - 2.141 2.450 - - 4.591 Ukidanje rezervisanja (Napomena 11) (34.520) - (182) - (765) (35.467) Isplata po osnovu rezervisanja za penzije - (4.276) - - - (4.276) Neto kursne razlike - - 5.100 1.065 8.077 14.242 Stanje na dan 31.12.2009. godine 55.080 22.280 82.809 14.013 111.570 285.752 Rezervisanja plaćena tokom godine (55.080) (2.444) (490) - - (58.014) Nova rezervisanja 70.945 10.717 150 - 26.619 108.432 Ukidanje rezervisanja (Napomena 11) - - (7.672) - (23.897) (31.569) Neto kursne razlike - - 6.961 1.404 15.897 24.262 Stanje na dan 31.12.2010. godine 70.945 30.554 81.758 15.417 130.189 328.863

Glavne aktuarske pretpostavke upotrebljene u obračunu rezervisanja za penzije):

2010 2009

% % Diskontna stopa 7.5% 7.5% Povećanje prosečne zarade na nacionalnom nivou 4.5% 4.0% Stopa inflacije 3.5% 3.0%


52

35. Obaveze iz dobitka

2010 2009 Obaveze iz dobitka 700 700 Obaveze za porez na dobit 54.018 - Ukupno 54.718 700

36. Ostale obaveze

2010 2009 Obaveze o po snovu zarada i naknada Za neto zarade 10 - Za privremene i povremene poslove 14 - Ostale obaveze prema zaposlenima 545 302 569 302 Ostale obaveze u dinarima Po komisionim poslovima 6.017 6.105 Po osnovu primljenih avansa 229 461 Prema dobavljačima 98.843 75.373 Prolazni i privremeni računi 6.061 130.465 Finansijski lizing 18.253 17.233 Ostale obaveze 33.671 33.314 Ostale obaveze u stranoj valuti Po osnovu primljenih avansa 32.145 65.299 Prema dobavljačima 55.418 126.541 Ostale obaveze 1.325 1.317 251.962 456.108 Pasivna vremenska razgraničenja u dinarima Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu 26.248 16.132 Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode 68.584 59.764 Razgraničeni prihodi po osnovu naknada 690.804 597.951 Razgraničeni prihodi kamata 139.297 116.817 Ostala pasivna vremenska razgraničenja 62.242 31.432 Pasivna vremenska razgraničenja u stranoj valuti Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu 430.242 176.536 Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode 9.316 1.547 Ostala pasivna vremenska razgraničenja 9.447 13.250

1.436.180 1.013.429 Subordinirane obaveze u stranoj valuti Subordinirane obaveze 527.491 479.444

Ukupno 2.216.202 1.949.283 Banka je u toku 2005. godine dobila subordinirani kredit od većinskog akcionara Eurobank Ergasias u iznosu od EUR 5.000 hiljada (na dan 31. decembar 2010: RSD 527.491 hiljade). Kredit je odobren na period od 6 godina uz promenljivu kamatnu stopu.


53

37. Kapital

Kapital Banke obuhvata akcijski kapital, emisionu premiju, rezerve, revalorizacione rezerve, rezerve iz dobiti, gubitak ranijih godina i gubitak tekuće godine:

2010 2009 Akcijski i ostali kapital Akcijski kapital - obične akcije 25.422.400 25.422.400 Akcijski kapital - prioritetne akcije 4.800 4.800 Emisiona premija 6.051.999 6.051.999 Ostali kapital 2.727 2.727 31.481.926 31.481.926 Rezerve banke iz dobiti 303.549 303.549 Posebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke 6.403.579 3.652.431 Ostale rezerve 230.392 230.392 6.937.520 4.186.372 Akumulirana dobit 28.556 28.556 Akumulirani gubitak - - Dobit tekuće godine 2.620.815 2.751.148 2.649.371 2.779.704 Ukupno kapital 41.068.817 38.448.002

Broj izdatih akcija 254.272 254.272

Nominalna vrednost akcija iznosi RSD 100.000 po pojedinačnoj akciji. Prema ugvoru potpisanom između Republike Srbije i EFG Eurobank Ergasias dana 28. marta 2008. godine o donaciji 1.502 običnih akcija Republici Srbiji, dana 26. marta 2010. godine Vlada Republike Srbije odlučila je da iskoristi kupovnu opciju prema EFG Eurobank Ergasias Iskoristivši pravo ponovne prodaje emitentu, Republika Srbija kaoprodavac i EFG Eurobank Ergasias kao kupac dana 29. marta 2010. godine potpisali su ugovor o kupovini/prodaji 1.502 običnih akcija nominalne vrednosti RSD 100.000 po pojedinačnoj akciji što predstavlja udeo od 0.59% akcijskog kapitala, po ceni RSD 151.208.17 po pojedinačnoj akciji a u ukupnom iznosu od RSD 227.115 hiljade.


54

Akcionari Banke na dan 31.12.2010. godine predstavljeni su u tabeli koja sledi:

Akcionar Obične

akcije % Prioritetne

akcije % Ukupne

akcije %

EFG Eurobank Ergasias 141.868 55.80% 17 35.42% 141.885 55.80% Berberis Investments Limited 3.690 1.45% - 0.00% 3.690 1.45% EFG N.E. BV Holding Company Holland 108.666 42.74% - 0.00% 108.666 42.74% Agromerkantilija zemljoradnicka zadruga - 0.00% 3 6.25% 3 0.00% AKT - 0.00% 1 2.08% 1 0.00% BambiBanat - 0.00% 3 6.25% 3 0.00% Buducnost - 0.00% 2 4.17% 2 0.00% DunavAD - 0.00% 1 2.08% 1 0.00% Habitpharm - 0.00% 5 10.42% 5 0.00% KopaonicankaZP - 0.00% 2 4.17% 2 0.00% SaobracajniinstitutCIP - 0.00% 3 6.25% 3 0.00% SiemensITsolutionsandservice - 0.00% 2 4.17% 2 0.00% Stem - 0.00% 1 2.08% 1 0.00% TPBeogradelektro - 0.00% 6 12.50% 6 0.00% Trustex - 0.00% 1 2.08% 1 0.00% ZZBajinaBasta - 0.00% 1 2.08% 1 0.00%

Ukupno 254.224 100.00% 48 100.00% 254.272 100.00%

Promene u broju običnih i prioritetnih akcija prikazane su u tabeli:

Obične akcije Prioritetne akcije

Stanje na dan 31.12.2009. 254.224 48

Stanje na dan 31.12.2010. 254.224 48 Emisija akcija i promene strukture kapitala Eurobank EFG Banka u toku 2010. godine nije povećavala kapital. Emisiona premija Emisiona premija obuhvata pozitivnu razliku između postignute prodajne vrednosti akcija i njihove nominalne vrednosti. Na dan 31. decembar 2010. godine emisona premije Banke iznosila je RSD 6.051.999 hiljada (31. decembar 2009: RSD 6.051.999 hiljada). Rezerve iz dobiti Rezerve iz dobiti u iznosu od RSD 6.937.520 hiljada (31. decembar 2009: RSD 4.186.372 hiljada) formirane su u skladu sa zakonskom regulativom i statutom Banke dok rezerve u iznosu od RSD 6.403.579 hiljada (31. decembar 2009: RSD 3.652.431 hiljade) predstavljaju rezerve izdvojene u ranijim godinama za procenjene gubitke po osnovu plasmana i vanbilansnih pozicija u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije. Nedostajući iznos rezervi za procenjene gubitke Na dan 31. decembar 2010. godine nedostajući iznos rezervi za potencijalne gubitke po aktivi i vanbilansnim stavkama klasifikovanim u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije iznosi RSD 11.853.296 hiljada (31. decembar 2009: RSD 12.158.730 hiljada).


55

38. Vanbilansne pozicije a) Poslovi u ime i za račun trećih lica

2010 2009 Plasmani po poslovima u ime i za račun javnog sektora – poljoprivreda - Kratkoročni 496.644 683.217 - Dugoročni 746.440 871.756

Dugoročni krediti za mlade 255.757 159.156

Ukupno 1.498.841 1.714.129

b) Preuzete buduće obaveze

2010 2009

U dinarima Date garancije i druga jemstva 2.030.627 714.181 Neopozive obaveze za nepovučene kredite i plasmane 5.618.276 5.591.719 Ostale preuzete neopozive obaveze 1.151.730 9.976.504 U stranoj valuti Date garancije i druga jemstva 19.958.774 25.658.517 Neopozive obaveze za nepovučene kredite i plasmane 1.399.329 1.562.734

Ostale preuzete neopozive obaveze 381.076 22.238.685

Ukupno 30.539.812 65.742.340

c) Primljena jemstva za obaveze

2010 2009 Osiguranje stambenih kredita kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita 25.025.245

16.627.301

Ukupno 25.025.245 16.627.301 d) Derivati

2010 2009 Derivati 7.552.811 4.688.902

Ukupno 7.552.811 4.688.902


56

e) Druge vanbilanse pozicije

2010 2009 Primljene hipoteke 88.521.774 73.171.535 Primljene garancije i akreditivi 7.123.396 6.347.945 Obveznice građana u Centralnom registru 133.588.362 125.209.422 Hartije od vrednosti po osnovu repo transakcija sa NBS 8.800.000 7.000.000 Hartije od vrednosti NBS i Ministarstva finansija 7.694.580 4.766.740 Druga vanbilansna aktiva 8.646.077 6.291.486

Total 254.374.189 222.787.128 39. Potencijalne obaveze

a) Neotkazive obaveze po osnovu operativnog lizinga Neotkazive obaveze po osnovu operativnog lizinga: 2010 2009 U periodu ne dužem od 1 godine 104.671 93.167 U periodu od 1 do 5 godina - - U periodu preko 5 godina - -

104.671 93.167 b) Sudski sporovi

Na dan 31. decembar 2010. godine, protiv Banke se vode tri spora po osnovu isplaćenih obveznica stare devizne štednje neovlašćenim licima sa falsifikovanim dokumentima. Iako u poslu servisiranja obveznica stare devizne štednje Banka ima ulogu agenta koji poslove servisiranja obveznica vrši u ime i za račun Vlade Repubike Srbije, Banka je izvršila rezervisanja po osnovu obveznica stare devizne štednje u iznosu od RSD 77.334 hiljada (31. decemabr 2009: RSD 78.535 hiljada).

Na dan 31. decembar 2010. godine Banka je izvršila rezervisanja po osnovu sudskih sporova u ukupnom iznosu od RSD 4.424 hiljada (31. decembar 2009: RSD 4.273 hiljada) – Napomena 34.

40. Usaglašenost sa pokazateljima Narodne banke Srbije

Banka je dužna da svoje poslovanje obavlja u skladu sa odredbama Zakona o bankama i drugom regulativom Narodne banke Srbije. Na dan 31. decembra 2010. godine, pokazatelji Banke bili su u propisanim okvirima:

Pokazatelji poslovanja Propisani

pokazatelji 2010 Adekvatnost kapitala min 12% 15.63% Dugoročna ulaganja max 60% 22.25% Izloženost prema licima povezanim sa bankom max 20% 7.12% Zbir velikih izloženosti banke max 400% 47.10% Pokazatelj likvidnosti: - u prvom mesecu izveštajnog perioda min 1 1.37 - u drugom mesecu izveštajnog perioda min 1 2.3 - u trećem mesecu izveštajnog perioda min 1 2.36 Pokazatelj deviznog rizika max 30% 3.54%

Banka je na dan 31. decembra 2010. godine uskladila navedene pokazatelje sa zahtevima Narodne banke Srbije.


57

41. Odnosi sa povezanim licima

Eurobank EFG je ćerka-komapnija EFG Eurobank Ergasias, registrovane na Atinskoj berzi. EFG Eurobank Ergasias je član EFG Grupe čija je krajnja matična kompanija Private Financial Holding Limited koja je u vlasništvu i nad kojim ima indirektnu kontrolu porodica Latsis. Na dan 31. decembar 2010. godine, EFG Grupa drži 44.82% običnih akcija EFG Eurobank Ergasias i glasačkih prava 100% kontrolisanih ćerki-kompanija. Preostale obične akcije i glasačka prava drže investitori – institucije i pojedinici. Banka obavlja brojne transakcije sa povezanim licima u toku svog redovnog poslovanja.


58

Transakcije sa povezanim licima na dan 31. decembar 2010. godine prikazane su u tabeli:

Eurobank

Ergasias

IMO Investm

ent Property

EFG Property Services

EFG Leasing

RECO Real

Property

EFG Securi

ties Serbia

EFG Asset

Fin

EFG Business services

EFG New Europe

Funding BV

Private bank

Luxembourg

Aktiva

Devizni račun 170.695 - - - - - - - - - Potraživanja za kamatu i naknadu 9.222 - - - - - - - - - Plasmani komitentima 37.286.809 794.000 - - - - - - - -

Učešća u kapitalu - - - 20.479 - - - - - -

Ostala potraživanja 4.317 - - 10 - - - - - -

Ukupno aktiva 37.471.043 794.000 - 20.489 - - - - - -

Pasiva Obaveze prema klijentima 27.274.509 73.317 65.856 2.251.865 158.248 - 45.526 7.751 - - Obaveze za uzete kredite i pozajmice 15.824.730 - - - - - - - - -

Subordinirani kredit 527.491 - - - - - - - - -

Obaveze za kamatu 10.601 - - - - - - - - -

Ostale obaveze - - - - - - - - - -

Ukupno obaveze 43.637.331 73.317 65.856 2.251.865 158.248 - 45.526 7.751 - -

Prihodi Prihodi po osnovu kamata 1.137.560 25.911 90 39 - - 102 - - - Prihodi po osnovu HoV 53.924 - - - - - - - - -

Prihodi od naknda 15.420 2.022 123 690 3.735 - 235 5 216 -

Prihodi od zakupnine - 321 3.377 2.485 - 919 - - - -

Ukupno prihodi 1.206.904 28.254 3.590 3.214 3.735 919 337 5 216 -

Rashodi

Rashodi kamata 534.946 - 3.129 40.286 1.188 - 1.174 656 - -

Zakup - - - - - - - - - -

Rashodi naknada 9.538 - 12.526 - - - 1.700 - - -

Usluge 26.149 - - - - - - - - -

Ukupno rashodi 570.633 - 15.655 40.286 1.188 - 2.874 656 - -

Vanbilans

Akreditivi 2.488.866 - - - 382.262 - - - - 922.218 SPOT transakcije 932.961 - - - - - - - - - Ostale vanbilanse stavke - 101.000 - 31 - - - - - -


59

Transakcije sa povezanim licima na dan 31. decembar 2009. godine prikazane su u tabeli:

Eurobank

Ergasias

IMO Investm

ent Property

EFG Property Services

EFG Leasing

EFG Asset

Fin Business exchange

Romania IT

Shared Services

RECO Real

Property

EFG New Europe

Funding BV

EFG Securit

ies Serbia

EFG Business Services

Aktiva

Devizni račun

7.080.306 - - - - - - - - - - Potraživanja za kamatu i naknadu 18.983 - - -

- - - - -

- -

Plasmani komitentima 31.137.825 - 7.644 9 - - - - - 73.479 -

Učešća u kapitalu - - - 20.479

- - - - - - -

Ostala potraživanja 6.427 - - - - - - - 115 2.301 140

Ukupno aktiva 38.243.541 - 7.644 20.488 - - - - 115 75.780 140

Pasiva Obaveze prema klijentima 33.771.840 11.741 29.130 1.406.753 49.135 - - 115.271 - 7.077 12.083 Obaveze za uzete kredite i pozajmice - - - - - - - - - - - Subordinirani kredit 479.444 - - - - - - - - - -

Obaveze za kamatu 14.182 - - - - - - - - - -

Ostale obaveze - - - 17.233 - - - - - - -

Ukupno obaveze 34.265.466 11.741 29.130 1.423.986 49.135 - - 115.271 -

7.077 12.083

Prihodi Prihodi po osnovu kamata 1.592.409 3.402 1.696 1.149 18 - - - - 4.296 - Prihodi po osnovu HoV 60.806 - - - - - - - - - -

Prihodi od naknda - 495 318 456 - - - 3.450 962.641

413 17 Prihodi od zakupnine - 326 1.059 - - - - - - 2.276 -

Ukupno prihodi 1.653.215 4.223 3.073 1.605 18 - - 3.450 962.641 6.985 17

Rashodi

Rashodi kamata 360.400 - 1.449 17.244 6.684 - - 1.915 - 298 1.978

Zakup - - - - 7.617 - - - - - -

Rashodi naknada 27.511 - - - - - - - - - -

Usluge - 13.475 11.835 - - 3.410 244.015 - - - -

Ukupno rashodi 387.911 13.475 13.284 17.244 14.301 3.410 244.015 1.915 - 298 1.978

Vanbilans

Akreditivi 6.190.508 - - - - - -

363.581 - - - SPOT transakcije

10.027 - - - - - - - -

- - Ostale vanbilanse stavke - - - 93.332

70.500 - - - - 722 -

Na dan 31. decembar 2010. godine, krediti zaposlenima iznosili su RSD 2.457.925 hiljada (31. decembar 2009. godine: RSD 1.542.403 hiljada). Krediti su odobravani u skladu sa poslovnom politikom banke, a kamatne stope se kreću u rasponu od 2.17% do 10.03% za stambene kredite, i u rasponu od 6.0% do 18.3%.za potrošačke kredite

Documents

EUROBANK EFG A.D. BEOGRAD FINANSIJSKI IZVEŠTAJI ZA …...Finansijski instrumenti po fer vrednosti kroz bilans uspeha mere se po fer vrednosti, i Obaveze iz aktivnosti trgovanja mere