Evaluacija asistivnih tehnologija

Evaluacija asistivnih tehnologija

2013Univerzitet u Novom Sadu

Evaluacija asistivnih tehnologija Katedra za specijalnu rehabilitaciju Studenti:i edukaciju Sanja Vuji 100F/11 Dragana Vukli 114F/11 Milo Vukovi 107F/11 Ljubica Vukovi 130F/11 Barbara Zavii 111F/11Aril, 2013Novi Sad

SEMINARSKI RAD:

SADRAJ

1. UVOD........................................................................................................................str.3.

2. EVALUACIJA ASISTIVNIH TEHNOLOGOJA.....................................................................................................str.4.

3. ZAKLJUAK............................................................................................................str.8.

4. LITERATURA..........................................................................................................str.9.

1. UVOD

Procena je metod prikazivanja sposobnosti i ogranienja neke osobe, merenjem kako ona izvodi razliite vetine ukljuene u izvravanje zadataka neophodnih za aktivnosti dnevnog ivota, slobodne aktivnosti, obavljanje profesionalne delatnosti, uspostavljanje socijalnih odnosa i druga potrebna ponaanja (1).Kada vrimo pojedinanu procenu o korienju sredstava asistivne tehnologije poeljno je da nju vri itav tim, koga ine strunjaci iz razliitih oblasti i sa bar osnovnim znanjem o asistivnoj tehnologiji.Proces odluivanja tima o odabiru odgovarajueg sredstva asistivne tehnologije za odreenog korisnika moemo predstaviti kroz nekoliko koraka:1. Prikupljanje informacija koje su korisnikove mogunosti, i koja su njegova ogranienja - to moemo dobiti pomou razliitih testova, posmatranjem, anketiranjem, pomou ve postojeih informacija, ili informacija dobijenih od okruenja....2. Identifikacija problema od strane tima - to dobijamo reavanajem upitnika za identifikaciju problema gde analiziramo korisnikove trenutne mogunosti i one mogunosti koje bi trebao da poseduje.3. Utvrivanje prioriteta u listi zadataka- veoma nam je vano da odredimo ta je prioritet od onih zadataka koje korisnik ne moe, kako bismo na osnovu toga doneli pravilnu odluku o korienju odgovarajue asistivne tehnologije.4. Izbor moguih reenja- to e prvenstveno zavisti od strunosti tima, i svaki lan tima e dati svoj predlog o asistivnoj tehnologiji na osnovu svoje strunosti i znajnja.5. Plan upotrebe sredstava ili ureaja- plan programa kako e se korisnik upoznavati i edukovati za korienje dobijenog pomagala.6. Probno korienje odabranog asistivnog proizvoda- veoma je vano kako bismo ocenili neki napredak, videli da li je izabrana odgovarajua asistivna tehnologija, ako je potrebno zameniti ili neto korigovati, i kako bismo nakon probnog korienja uveli trajno korienje.7. Praenje i trajno korienje- vano je kada se prepie trajna asistivna tehnologija da mi to korienje i pratimo, jer je mogue da odreeno asistivno sredstvo posle nekog vremena ne odgovara vie korisniku (kako zbog napretka AT, menjanje potreba korisnika, promene teine i visine korisnika,..). Cilj rada je da prikaemo evaluaciju tj. procenu u postupku donoenja odluke o sredstvima asistivne tehnologije to emo i prikazati u narednom tekstu.

2. EVALUACIJA ASISTIVNIH TEHNOLOGIJA

Kako bismo opisali evaluaciju asistivne tehnologije za potrebe ovog seminarskog vrili smo procenu korisnika Doma za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku Ugro Tihomir, roenog 16.04.1977 u Senti sa sledeom dijagnozom: paralysis cerebralis infantilis, ratardatio mentalis, HbsAg Seropositiva, kvadriplegija.Povreda kimene modine, koja je praena deliminim ili potpunim oteenjem funkcije somatskog i vegetativnog nervnog sistema distalno od mesta povrede, dovodi do pojave sindroma poznatog pod nazivom paraplegija odnosno kvadriplegija, to podrazumeva deliminu ili potpunu oduzetost skeletnih miia (2).Iz same definicije kvadriplegije koju je dao Nedvidek, i iz samog uvida o Tihomirovom stanju, kao i na osnovu ocene dobijene na QIF-u ( 27 je relativno mala ocena od maximalnih 100 poena, to e biti objanjeno u daljem tekstu) zakljuujemo da je funkcionalno veoma zavistan, i da je zbog stanja u kom se nalazi u invalidskim kolicima, koje ne pokree sam.Procenu o daljem donoenju asistivne tehnologije, pored invalidskih kolica koja ve ima, radili smo na osnovu individualne funkcionalne analize. Test se sastoji iz sledeih odeljaka : kognitivnih faktora ( u koje ubrajamo: kognitivne sposobnosti, obraanje panje, percepcija, memorija, apstraktno rezonovanje i reavanje problema), motornih faktora ( gde ubrajamo: mobilnost, voljnu motoriku, paralizu motornih sposobnosti, miini tonus- hipotonija, krutost/ukoenost, spasticitet, tremor, nevoljni pokreti), fina motorika ( kao spretnost i rukopis ), briga o sebi, komunikacija (receptivni govor i ekspresivni govor), i ula ( gde ubrajamo vid i sluh). Dobijene informacije dobili smo popunjavajui test posmatranjem korisnika, razgovarajui sa medicinskom sestrom koja najvie vremena provodi sa njim, kao i iz ranijih istorija bolesti korisnika.Za procenu Tihomirovog stanja uzet je QIF ( funkcionalni indeks kvadriplegije) radi procenjivanja njegove funkcionalne nezavisnosti koja e nam biti od kljunog znaaja za odabiranje odgovarajue asistivne tehnologije, jer smo funkcionalnost odredili kao prioritet koji trebamo da poboljamo kroz primenu asistivne tehnologije.QIF test procenjuje aktivnosti samozbrinjavanja i mobilnosti svrstane u devet grupa: aktivnosti u postelji, transferi, lina higijena, hranjenje, oblaenje, kupanje, korienje invalidskih kolica, program beike i creva (1). Test ukupno ima 46 zadataka i svaki se ocenjuje od 0 do 4 na postepenoj skali (od potpune nemogunosti do pune samostalnosti izvoenja). Ukupni skor je u opsegu 0-100, a moe se izraunavati i podskor svake pojedinane grupe. Kod QIF-a se boduje i svaki zadatak pojedinano na rejting skali pa je lako izdvojiti specifine tekoe u obavljanju aktivnosti samozbrinjavnja.

Slika 1. Prikaz QIF-a (funkcionalni indeks kvadriplegije) (1)

Na osnovu raenih testova i ostalih naina prikupljanja podataka dobili smo sledee podatke:Tihomir je potpuno nepokretan (kvadriplegija) i zbog toga je korisnik invalidskih kolica koja ne pokree sam. Sedenje je mogue samo u kolicima. Okretanje u krevetu nije mogue samostalno. Prisutan je nizak stepen samostalnosti (jede sam vrstu hranu, a za sve ostalo mu je potrebna pomo drugog lica). Ne kontrolie sfinktere. Njegovo stanje je dodatno pogorano prisustvom spazma (ukoenosti). Spazam ometa preciznost motornih pokreta i ograniava gornji i donji opseg pokreta. Kognitivne sposobnosti su ispod proseka i nisu primerene uzrastu. Tihomir moe da razume samo jednostavne radnje i moe da ih izvri. Potrebno je ponavljanje vebi, kako bi se nalog zapamtio i izvrio. Meutim, postoje potekoe kod izvravanja radnji koje imaju vie koraka. On moe da razume, ali nije u stanju da analizira ili pravi sintezu informacija.Ograniena je kontrola fine motorike i ogranieni su pokreti u akama. Tihomir ne ume da pie. Grafomotorika je razvijena na nivou krabanja. Motivisan je za rad u grupi i istrajan je u radu. Voli da boji jednostavne i vee crtee ( koristi pomono drveno postolje za svesku, levom rukom pridrava, a desnom rukom boji), slae kocke, premeta karike, cepa novine, lista tampu, slua muziku. Govor je razvijen, tee razumljiv i usporen. Prisutna je reenica. Mogue su konverzacije. ali se da loe vidi, poeo je da mirka, pa se kao predlog asistivne tehnologije predlau korektivne naoare za vid. Tihomir zna sve boje i oblike, veliine ne razlikuje, poznaje odnose u prostoru. Sluh je dobro razvijen. Orjentacija u vremenu je loa, poznaje godinja doba i ima usporen reim dana. Orjentacija u prostoru je na nivou odeljenja. Od sredstava AT Tihomir koristi pomono drveno postolje za svesku i invalidska kolica koja nisu dizajnirana po njegovim potrebama. Kolica su stara i nefunkcionalna. Tihomir zbog prisutnog spazma klizi iz kolica zbog nedostatka fiksatora tj. neklizajuih povrina u kolicima koja spreavaju klizanje. Ne postoji adekvatan naslon za glavu i noge. Noge se nalaze veoma blizu tokova. Roditelji su pokrenuli postupak za dobijanje novih kolica.Na osnovu dobijenih podataka mogue je slediti dalje korake ( koji su opisani na poetku teksta) u donoenju odluke o korienju asistivne tehnologije.

3. ZAKLJUAK

Prema dobijenim podacima moemo izdvojiti prioritet od zadataka koje Tihomir nije u mogunosti da uradi, zatim pomou odreenih ek lista moemo odrediti koje bi to asistivne tehnologije mogle da se nau kao odgovarajui izbor. Posle uraene ek liste predlog za mogua asistivna sredstva bila bi: Prilagoena invalidska kolica na elektrini pogon sa ulokom za sedenje i neklizajuom povinom ( sa odgovarajuim draem za glavu, noge, kaiiima koji spreavaju klizanje,..), Jastuk, umotani pekir ili blokovi za pomo pri dranju tela, Sto za osobe koje koriste kolica, Odreena sredstva iz augmentativne i alternativne komunikacije, Naoare, Adaptirana sredstva za hranjenje i uzimanje tenosti, Olovka ili hemijska olovka sa adaptivnom hvataljkom, Iskoena ploa za dobijanje nagnute povrine pisanja, Neklizajui materijali za dranje predmeta, Univerzalni kaievi i trake za dranje predmeta, Univerzalne trake ili kaievi za dranje flomastera, Naslon za ruke za crtanje, slikanje, pisanje (npr. Ergo Rest).Odreene ek liste koje po odreenim aktivnostima ( sedenje, pozicioniranje i pokretljivost, komunikacija, korienje kompjutera, pisanje, itanje, matematika, ula, slobodno vreme i sport) nude asistivne tehnologije i tako nam olakavaju izbor mogue je skinuti sa sledeih linkova: http://www.vcu.edu/ttac/images/wati_guide.pdf, http://www.mynwresd.org/uploads/1/3/9/2/13928214/atchecklist.pdf, http://www.atp.ne.gov/techassist/ATcklistWATI.pdf, http://www.wati.org/content/supports/free/pdf/form/Checklist-Form.pdf.

Veoma je bitno uraditi dobru evaluaciju kako bi smo na osnovu dobijenih podataka mogli da predloimo i odgovarajuu asistivnu tehnologiju.4. LITERATURA

1) Konjikui V, Kocev N. Zdravstvena nega u procesu rehabilitacije, I izdanje. Beograd: V. Konjikui, 2005.

2) Nedvidek B. Osnovi fizikalne medicine i medicinske rahabilitacije, III izdanje. Novi Sad: Medicinski fakultet Novi Sad, 2003.

3