SciCamp - Mreža naučnih kampova u Evropi

Evaluacioni izveštaj

2

Informacije o projektu

Skraćenica za projekat: SCICAMP

Naziv projekta: SciCamp – A Network for Science Camps in Europe

Broj projekta: 527525-LLP-1-2012-1-DE-COMENIUS-CNW

Potprogram ili KA: -

Internet stranica projekta: http://www.sciencecamps.eu

Period izveštavanja: Od 01/12/2012 do 30/06/2015

Verzija izveštaja: 1

Datum izrade:

Korisnička organizacija: Martin-Luther-University Halle-Wittenberg

Koordinator projekta: Christian Kubat

Organizacija koordinatora projekta: Martin-Luther-University Halle-Wittenberg

Broj telefona koordinatora projekta: +49 345 5526007, mob: +49 176 24170931

Email adresa koordinatora projekta: christian.kubat@geo.uni-halle.de

Partnerska organizacija nadležna Univerzitet Južne Danske za ovaj izveštaj: Autor: Linda Ahrenkiel, linda@imada.sdu.dk,

+45 6550 7288 Doprinos izveštaju: Svi partneri SciCamp Ovaj projekat je finansiran uz podršku Evropske komisije. Ova publikacija odražava isključivo gledišta autora, te Komisija ne može biti odgovorna za eventualno korišćenje informacija koje su u njoj sadržane. © 2016 Copyright SciCamp projekat, 527525-LLP-1-2012-1-DE-COMENIUS-CNW. Ovaj dokument može slobodno da se kopira i distribuira pod uslovom da se ne unose nikakve izmene, da se navede izvor i priloži ova napomena o autorskim pravima.

Kratak rezime

Ovaj evaluacioni izveštaj je sačinjen u sklopu projekta SciCamp sa ciljem prikupljanja korisnih informacija o aktivnostima sprovedenim na više naučnih kampova održanih širom EU. Glavni cilj SciCamp projekta je bio da se sakupe saznanja o naučnim kampovima u pogledu STEM (matematika, inženjerstvo, nauka i tehnologija – engleska skraćenica) i naučne pismenosti. Korišćene su različite strategije kako bi se prikupile informacije o naučnim kampovima. Ova procena će se usredsrediti na dve tačke: 1. Kako na učesnike utiče učešće na naučnom kampu? 2. Kako je organizovana saradnja? Uticaj kampova na učesnike je ispitan putem neformalnih intervjua i upitnika, koji su se fokusirali na interesovanja učesnika, njihovo znanje i motivaciju za bavljenje naučnim i matematičkim temama. Različiti oblici saradnje organizatora naučnih kampova su istraženi u studijama slučajeva i raznim upitnicima. Naredna poglavlja govore o tome kako na učesnike utiče učestvovanje u naučnom kampu i kako je organizovana saradnja, sa akcentom na ovom prvom. Prvo poglavlje daje kratak uvod u ovaj izveštaj. Drugo poglavlje predstavlja sažetak istraživačkog izveštaja SciCampa. U Izveštaju o izvršenoj analizi naučnih kampova su prikupljene informacije o više različitih aspekata naučnih kampova, sa fokusom na: 1) Strategijama, 2) Programima, 3) Učesnicima, 4) Zainteresovanim stranama, 5) Finansijskim resursima, 6) Rezultatima, i 7) Uticajem. Ovo poglavlje ima nameru da pruži uvid u naučne kampove u Evropi. Poglavlje je zasnovano na sprovedenoj anketi. Sve u svemu, rezultati ankete pokazuju da je jako teško doći do organizatora naučnih kampova i time je teško steći celokupan uvid u ideju kampa. Ovakve okolnosti su možda prouzrokovane, između ostalog, time što se nekoliko naučnih kampova sprovodi kao vanredni projekat a ne kao redovan deo plana rada organizacije. Tako da, ako je neki naučni kamp održan pre više godina, odgovorni organizator možda više nije u organizaciji ili je prešao na druge zadatke. Još jedan razlog je taj da naučne kampove često organizuje veliki broj ljudi, a da odgovornost za popunjavanje ankete često nije jasno utvrđena. Analiza između ostalog pokazuje da je većina naučnih kampova organizovana sa ciljem da se promoviše interesovanje za nauku i obrazovanje. Takođe, rezultati analize pokazuju da postoji više nivoa na kojima je moguće organizovati i ispitati saradnju (npr. saradnja između nastavnika, organizacija, preduzeća, istraživača, zainteresovanih strana). Treće poglavlje se sastoji od četiri slučaja iz različitih zemalja u sastavu SciCamp konzorcijuma: Srbija, Portugal, Nemačka i Danska. Svaki od partnera je opisao naučne kampove u svojoj organizaciji po istom obrascu. Na osnovu tih slučajeva nastalo je ovo poglavlje kao pokušaj ukupne sinteze.

4

Četvrto i peto poglavlje sadrže primere koji govore o tome kako učešće na naučnom kampu utiče na učesnike. Oba poglavlja pokazuju pozitivne efekte učestvovanja na naučnom kampu. Šesto poglavlje je studija slučaja iz Nemačke, fokusirana na informacije o poreklu i okruženju učesnika i prilike za zaposlenje. Iz ovog izveštaja je jasno da učestvovanje na naučnom kampu ima određenog efekta na učesnike. Međutim, vredi se usredsrediti i na predavače na naučnim kampovima. U sedmom poglavlju su predstavljeni rezultati studije u kojoj se navode koristi nastavnika u kontekstu profesionalnih zajednica učenja. U osmom poglavlju je prezentovan deo programa doktorskih studija o uticaju naučnih kampova na shvatanja matematičkih koncepata kod studenata.

Slika 1: Učesnici Naučnog kampa Halle popunjavaju predupitnik. Foto: Christian Kubat, 03.08.2016.

5

Sadržaj

1. UVOD .................................................................................................................. 6

2. ANALIZA NAUČNIH KAMPOVA U EVROPI ...................................................... 9

3. NAUČNI KAMPOVI IZ UGLA SCICAMP PARTNERA ..................................... 17

3.1. Srbija: Dečiji naučni kamp .................................................................................18

3.2. Portugalski konkurs za mlade naučnike – Portugalski sajam nauke ..............21

3.3 Izleti, predavanja, praktični rad i učenje uviđanjem u naučnim kampovima u Halleu (Saaleu), Nemačka .........................................................................................23

3.4 Naučni kampovi, izleti, predavanja, kursevi obuke za nastavnike u ScienceTalenteru u Danskoj .....................................................................................25

4. FORENZIČKI KAMP ZA SREDNJOŠKOLCE KAKO BI SE UPOZNALI SA INTERDISCIPLINARNIM NAUČNIM TEMAMA I UKLJUČILI SE U NJIH ............... 29

5. DA LI NAUČNI KAMPOVI U SREDNJIM ŠKOLAMA UTIČU NA ODNOS UČENIKA PREMA NAUČNOJ PISMENOSTI? ....................................................... 40

6. STUDIJA SLUČAJA NAUČNIH KAMPOVA NA UNIVERZITETU MARTIN-LUTHER, HALLE, NEMAČKA, 2015. ...................................................................... 44

7. REKONSTRUKCIJA OBRAZOVANJA I SARADNJA U NAUCI ...................... 50

8. M U STEM – RAZVOJ NAUČNE I MATEMATIČKE PISMENOSTI PUTEM INTERDISCIPLINARNOG NAUČNOG KAMPA, UZ UČENJE UVIĐANJEM .......... 52

9. ZAKLJUČAK .................................................................................................... 58

6

1. Uvod

U mnogim evropskim zemljama postoji opšta saglasnost da je suštinski važno učiniti dodatni napor kako bi se više mladih ljudi angažovalo na polju nauke i tehnologije, a da bi se obezbedile buduće potrebe za građanima obrazovanim i stručnim u ovim oblastima (OECD, 2008; Osborne & Dillon, 2008). Kao jedan od odgovora na ovaj problem, paralelno sa školskim obrazovanjem kreiraju se razne vanškolske aktivnosti. Istraživanja pokazuju da ove aktivnosti imaju pozitivan aspekt u pogledu interesovanja, motivacije i mogućih izbora zanimanja kod mladih ljudi (Pawek, 2009). U cilju ispunjenja ovih potreba, jedna od aktivnosti usmerenih na jačanje interesovanja za STEM obrazovanje (matematika, inženjerstvo, nauka i tehnologija) su naučni kampovi (Bischoff, Castendyk, Gallagher, Schaumloffel, & Labroo, 2008; Yilmaz, Ren, Custer, & Coleman, 2010). Jedan od implicitnih ciljeva mnogih naučnih kampova je da utiču na motivaciju, interesovanje i odnos učesnika prema nauci i naučnoj pismenosti. 1.1 Opseg i strategija Ovaj evaluacioni izveštaj je sačinjen u sklopu projekta SciCamp sa ciljem prikupljanja korisnih informacija o aktivnostima sprovedenim na više naučnih kampova održanih širom EU. Glavni cilj SciCamp projekta je bio da se sakupe saznanja o naučnim kampovima u pogledu STEM (matematika, inženjerstvo, nauka i tehnologija) i naučne pismenosti. Korišćene su različite strategije kako bi se prikupile informacije o naučnim kampovima. Ova procena će se usredsrediti na dve tačke:

1. Kako na učesnike utiče učešće na naučnom kampu?

2. Kako je organizovana saradnja?

Uticaj kampova na učesnike je ispitan putem neformalnih intervjua i upitnika, koji su se fokusirali na interesovanja učesnika, njihovo znanje i motivaciju za bavljenje naučnim i matematičkim temama. Različiti oblici saradnje organizatora naučnih kampova su istraženi u studijama slučajeva i raznim upitnicima.

Korišćene su različite strategije kako bi se prikupile informacije o naučnim kampovima: 1) Istorijski pregled fenomena; 2) anketa/istraživanje postojećih naučnih kampova u Evropi; 3) Pregled literature; 4) istraživanje različitih naučnih kampova u različitim okruženjima sa akcentom na naučnoj pismenosti i odnosu učesnika prema STEM. 5) Naknadni razgovori sa učesnicima. 6) Profesionalno usavršavanje putem nastave na naučnim kampovima. Mnogi od ovih pristupa su opisani u ovom izveštaju. Na slici 2. je dat pregled različitih pristupa prikupljanju informacija.

7

Slika 2: Pristupi prikupljanju informacija o naučnim kampovima

1.2. Vodič za čitanje izveštaja Naredna poglavlja govore o tome kako na učesnike utiče učestvovanje u naučnom kampu i kako je organizovana saradnja, sa akcentom na ovom prvom. Drugo poglavlje predstavlja sažetak izveštaja o izvršenoj analizi naučnih kampova, koji je sačinio SciCamp. U izveštaju su prikupljene informacije o više različitih aspekata naučnih kampova, sa fokusom na: 1) Strategijama, 2) Programima, 3) Učesnicima, 4) Zainteresovanim stranama, 5) Finansijskim sredstvima, 6) Rezultatima, i 7) Efektima. Svrha ovog poglavlja je da pruži uvid u naučne kampove u Evropi. Ovo poglavlje je zasnovano na sprovedenoj anketi i pokazuje, između ostalog, da je većina naučnih kampova organizovana sa ciljem da se promoviše interesovanje za nauku i obrazovanje. Takođe, rezultati analize pokazuju da postoji više nivoa na kojima je moguće organizovati i ispitati saradnju (npr. saradnja između nastavnika, organizacija, preduzeća, istraživača, zainteresovanih strana). Treće poglavlje se sastoji od četiri slučaja iz različitih zemalja članica SciCamp konzorcijuma: Srbije, Portugala, Nemačke i Danske. Svaki od partnera je opisao naučne kampove u svojoj organizaciji po istom obrascu. Na osnovu tih slučajeva nastalo je ovo poglavlje kao pokušaj ukupne sinteze. Četvrto i peto poglavlje sadrže primere koji govore o tome kako učešće na naučnom kampu utiče na učesnike. Oba poglavlja pokazuju pozitivne efekte učestvovanja na naučnom kampu. Šesto poglavlje je studija slučaja iz Nemačke, fokusirana na informacije o poreklu i okruženju učesnika i prilike za zaposlenje. Iz ovog izveštaja je jasno da učestvovanje na naučnom kampu ima određenog efekta na učesnike. Međutim, vredi se usredsrediti i na predavače na naučnim kampovima. U sedmom poglavlju su predstavljeni rezultati studije u kojoj se navode koristi nastavnika u kontekstu profesionalnih zajednica učenja.

8

U osmom poglavlju je prezentovan deo programa doktorskih studija o uticaju naučnih kampova na shvatanja matematičkih koncepata kod studenata. 1.3. Reference Bischoff, P. J., Castendyk, D., Gallagher, H., Schaumloffel, J., & Labroo, S. (2008). A

Science Summer Camp as an Effective Way to Recruit High School Students to Major in the Physical Sciences and Science Education. International Journal of Environmental and Science Education, 3(3), 131-141. Preneto sa http://www.eric.ed.gov/ERICWebPortal/detail?accno=EJ894856

OECD. (2008). Encouraging Student Interest in Science and Technology Studies: OECD Publishing.

Osborne, J., & Dillon, J. (2008). Science education in Europe: Critical reflections (Vol. 13): London: The Nuffield Foundation.

Pawek, C. (2009). Schülerlabore als interessefördernde außerschulische Lernumgebungen für Schülerinnen und Schüler aus der Mittel-und Oberstufe. Online http://eldiss. unikiel. de/macau/receive/dissertation_diss_00003669.

Yilmaz, M., Ren, J., Custer, S., & Coleman, J. (2010). Hands-on Summer Camp to Attract K-12 Students to Engineering Fields. IEEE Transactions on Education, 53(1), 144-151. Preneto sa http://www.eric.ed.gov/ERICWebPortal/detail?accno=EJ898865

9

2. Analiza naučnih kampova u Evropi

Ovo poglavlje predstavlja sažetak izveštaja o izvršenoj analizi naučnih kampova, koji je sačinio SciCamp. Kompletan izveštaj je dostupan na adresi http://sciencecamps.eu/tag/report/ a u njemu su prikupljene informacije o više različitih aspekata naučnih kampova, sa fokusom na: 1) Strategijama, 2) Programima, 3) Učesnicima, 4) Zainteresovanim stranama, 5) Finansijskim resursima, 6) Rezultatima, i 7) Uticajem. U odnosu na dve ključne tačke ovog evaluacionog izveštaja, analiza pokazuje da je većina naučnih kampova organizovana sa ciljem da se promoviše interesovanje za nauku i obrazovanje, i analiza ukazuje na to da različiti naučni kampovi imaju veoma pozitivan uticaj na mlade učesnike, u smislu promovisanja naučnog obrazovanja i opredeljenja mladih za obrazovanje u ovoj oblasti. Takođe, rezultati analize pokazuju da postoji više nivoa na kojima je moguće organizovati i ispitati saradnju (npr. saradnja između nastavnika, organizacija, preduzeća, istraživača, zainteresovanih strana 2.1. Metoda Ova analiza je sprovedena u sklopu SciCamp projekta. Analiza je mahom obavljena putem online upitnika poslatih organizatorima naučnih kampova u zemljama EU. Kako bi se analiza obavila, od svih sedam partnera u SciCamp projektu je zatraženo da identifikuju i obezbede informacije o svim poznatim organizatorima naučnih kampova u njihovim zemljama ili u okviru njihovih mreža. Istovremeno, poslat je dopis svim ministarstvima nadležnim za obrazovanje i istraživanje, odnosno odgovarajućim organima nadležnim za naučne kampove u okviru EU, u kome se od njih traži da dostave informacije o organizatorima naučnih kampova pod njihovom nadležnošću. Pored toga, upitnik je bio dostupan na internetu, na stranici http://sciencecamps.eu/, gde su organizatori naučnih kampova pozivani da popune upitnik. Ovim putem je identifikovano 534 organizatora naučnih kampova širom Evrope. U proleće 2013. svi identifikovani organizatori i organizacije zadužene za naučne kampove primili su mejl kojim su obavešteni o SciCamp projektu i svrsi upitnika, zajedno sa linkom koji ih vodi do online upitnika. Online upitnik je bio dostupan na engleskom, nemačkom, danskom, španskom, portugalskom, srpskom i slovačkom jeziku. Cilj ove ankete je bio da se sačini pregled postojećih programa u sklopu različitih naučnih kampova, i stekne uvid u njihove različite aspekte: 1) Strategije, 2) Programe, 3) Učesnike, 4) Zainteresovane strane, 5) Finansijske resurse, 6) Rezultate, i 7) Uticaj.

10

2.2. Rezultati Na upitnik je tokom leta 2013. odgovorilo 96 (18%) organizatora naučnih kampova. Nakon uklanjanja nepotpunih odgovora (nenavedena zemlja ili organizacija), ostalo ih je 81 (15%). Odgovori su pristigli iz 15 zemalja EU i tri zemlje koje nisu članice Unije, iz ukupno 33 organizacije.

Slika 3: Distribucija broja odgovora zemalja članica EU (n=82, 16 nedostaje): Austrija (AT), Belgija (BE), Bugarska (BG), Hrvatska (HR), Kipar (CY), Češka Republika (CZ), Danska (DK), Estonija (EE), Finska (FI), Francuska (FR), Nemačka (DE), Grčka (GR), Mađarska (HU), Irska (IE), Italija (IT), Letonija (LV), Litvanija (LT), Luksemburg (LU), Malta (MT), Holandija (NL), Norveška (NO)*, Poljska (PO), Portugalija (PT), Rumunija (RO), Švajcarska (SZ)*, Srbija (RS)*, Slovačka (SK), Slovenija (SI), Španija (ES), Švedska (S), Surinam (SR)*, Ujedinjeno Kraljevstvo (UK), nepoznato(?). Zemlje obeležene zvezdicom * nisu deo EU.

Upitnik je dostavljen organizatorima i organizacijama koji vode naučne kampove. U slučajevima kada je upitnik dostavljen organizacijama, zahtevali smo da rukovodilac organizacije odgovori na upitnik i prosledi ga lokalnom organizatoru naučnih kampova koji je bio odgovoran za jedan naučni kamp u okviru organizacije. Naš motiv je bio da saznamo što je moguće više o naučnim kampovima. Od rukovodilaca organizacija je došlo 32% odgovora, a 68% odgovora od organizatora koji je bio odgovoran za jedan naučni kamp (vođa naučnog kampa). Razmatranjem broja odgovora, došli smo do rezultata koji pokazuju da je mali broj mejlova došao do lokalnih organizatora naučnih kampova, a mejlovi koji su stigli do njih trebalo je da budu dostavljeni kroz mrežu članova SciCamp projekta.

11

Slika 4: Rukovodilac organizacije odgovoran za naučni kamp je u tekstu označen kao organizator naučnog kampa

Sve u svemu, rezultati pokazuju da je izuzetno teško doći do organizatora naučnih kampova, i tako steći celokupan uvid u fenomen naučnog kampa. Fenomen naučnog kampa ima dugu istoriju. U ovoj anketi smo znali da je prvi naučni kamp organizovan 1969. godine, mada se u većini odgovora navodi da je prvi naučni kamp u okviru njihove organizacije sproveden nakon 2000, kada su organizovane mnoge aktivnosti u cilju povećanja zainteresovanosti mladih ljudi za nauku i tehnologiju. 2.3. Organizacije odgovorne za naučne kampove Među raznovrsnim odgovorima pristiglim iz organizacija koje održavaju naučne kampove, pronađeno je da organizacije ili imaju mali broj naučnih kampova na godišnjem nivou (<10) ili ih imaju previše (≥40). Sudeći po odgovorima rukovodilaca ovih organizacija, one su u proseku održale naučne kampove za 282 učesnika u 2012. godini (6185 učesnika/22 odgovora). Samo jedna trećina (25/81) odgovora navodi koji tip finansijskih izvora naučni kamp ima. Među odgovorima, njih 52 odsto ukazuje da novac potrošen na naučne kampove dolazi od nadoknade koju plaćaju učesnici, i sponzorstava (43% odgovora). Brojevi ne ukazuju na raspored troškova prilikom organizacije naučnog kampa. Međutim, nekoliko odgovora ukazuje na nisku cenu nadoknada. Sudeći po brojkama koje je dostavila jedna organizacija, nadoknada čini oko jednu četvrtinu budžeta, dok ostatak novca dolazi iz drugih izvora, npr. od sponzorstava ili državnog novca.

Slika 5: Finansijski resursi kod organizacije naučnih kampova (n=25)

12

2.4. Organizatori naučnih kampova Naši nalazi pokazuju da tipičan organizator naučnih kampova ima 34 godine (n=37), i da je, u proseku, bio uključen u naučne kampove sedam puta. Grupa organizatora naučnih kampova je podeljena na dva dela: neki organizatori naučnih kampova su već bili u naučnim kampovima pre nego što su postali odgovorni za jedan od njih (43%), dok su drugi postali odgovorni za naučni kamp bez prethodnog učešća u naučnom kampu (57%).

Slika 6: Koliko puta je jedan organizator bio deo naučnog kampa (n=37)

Anketa pokazuje da većina organizatora naučnih kampova ima univerzitetsku diplomu iz neke naučne oblasti ili učiteljsko obrazovanje. Naročito u Danskoj, veliki broj ljudi koji su odgovorili na upitnik ima univerzitetsko obrazovanje. 2.5. Naučni kampovi Većina naučnih kampova u Evropi identifikovana putem odgovora, otvorena je i za devojčice i za dečake (91%), nude mogućnost boravka, i traju, sudeći po organizatorima, uglavnom 5 (21%) ili 7 (28%) dana (n=47). Upisivanje u naučni kamp se uglavnom obavlja po principu redosleda prijava (43%); po preporuci nastavnika (14%); ili formalnim prijavljivanjem (26%). Određenu nadoknadu traži 65% naučnih kampova, dok su ostali besplatni. Cena nadoknade uglavnom varira između 50 i 200 evra.

Slika 7: Upisivanje u naučni kamp

13

Većina naučnih kampova se organizuje za učenike srednjih škola (15-18) (29%). U grupu „ostali“, na Slika 8, spadaju ciljne grupe svih nivoa znanja i uzrasta definisanih u upitniku.

Slika 8: Ciljne grupe naučnih kampova

Osim nivoa/uzrasta, nekoliko naučnih kampova ima specijalne ciljne grupe. Najčešće ciljne grupe su ili nadareni i talentovani (46%), ili ne postoji specijalna ciljna grupa (60%).

Slika 9: Specijalne ciljne grupe

Naučni kampovi mogu biti podeljeni u dve podgrupe: naučne kampove koji se bave pod-temama u okviru neke oblasti nauke, i naučne kampove koji se bave opštim naučnim pitanjima sa npr. modulima koji pokrivaju specifične teme. Pod-teme koje možemo naći među odgovorima nisu klasične teme iz nauke, već su interdisciplinarnog karaktera, npr. forenzička nauka, robotika ili molekularna biologija.

14

Slika 10: Osobe zadužene za podučavanje na naučnim kampovima

Svi naučni kampovi su evaluirani. Najčešće metode evaluacije su: anketa, posmatranje, ili usmena evaluacija među učesnicima na kraju naučnog kampa.

Slika 11: Evaluacija

2.6. Ostali nalazi Što se tiče zainteresovanih strana (grupa, organizacija, član ili sistem koji utiče na organizaciju, ili na koga utiču aktivnosti organizacije), anketa ukazuje da 79% organizatora naučnih kampova sarađuje sa univerzitetima kao zainteresovanim stranama.

15

Slika 12: Zainteresovane strane u pogledu organizacije naučnih kampova. Zbir procenata prevazilazi 100, pošto je bilo dozvoljeno navesti više od jedne zainteresovane strane

2.7. Rezime Sve u svemu, rezultati ankete pokazuju da je jako teško doći do organizatora naučnih kampova i time je teško steći celokupan uvid u ideju kampa. Rezultati upitnika u vidu sedam centralnih tačaka ukazuju na sledeće nalaze: Strategije: Naučni kampovi se uglavnom organizuju radi jačanja interesovanja za nauku i obrazovanje, ali odgovori takođe naglašavaju regrutovanje i socijalne perspektive, kao i rekreacionu dimenziju. Programi: Naučni kampovi su najčešće višednevni, mada ima i nekoliko dnevnih. Prema organizatorima kampova, Naučni kampovi prosečno traju 5 (21%) ili 7 (28%) dana (n=47). Međutim, ima Naučnih kampova koji traju od 1 do 24 dana. Naučni kampovi mogu biti podeljeni u dve podgrupe: naučne kampove koji se bave pod-temama u okviru neke oblasti nauke, i naučne kampove koji se bave opštim naučnim pitanjima. Pod-teme koje možemo naći među odgovorima nisu klasične teme iz nauke, već su pod-teme interdisciplinarnog karaktera, npr. forenzička nauka, robotika ili molekularna biologija. Neki organizatori nude i druge vrste kampova, kao što su muzički, književni, filmski ili jezički kampovi. O podučavanju vodi računa ili osoblje sa univerziteta, studenti univerziteta sa ili bez diplome, kao i profesori srednjih i osnovnih škola. Naročito u Danskoj, većina organizatora naučnih kampova je povezana sa univerzitetima. Učesnici: Većina naučnih kampova u Evropi identifikovana putem odgovora, otvorena je i za devojčice i za dečake (91%). Upisivanje u naučni kamp se uglavnom obavlja po principu redosleda prijava (43%); po preporuci nastavnika (14%); ili formalnim prijavljivanjem (26%). Većina naučnih kampova se organizuje za učenike srednjih škola (15-18) (29%). Osim nivoa/uzrasta, nekoliko naučnih kampova ima specijalne ciljne grupe. Najčešće ciljne grupe su ili nadareni i talentovani (46%), ili ne postoji specijalna ciljna grupa (60%). To ukazuje da su mnogi naučni kampovi namenjeni mladima koji su već zainteresovani za nauku.

16

Zainteresovane strane: Većina organizatora naučnih kampova kao zainteresovane strane identifikuje univerzitete, ali i određen broj kompanija. Pored toga se spominju i roditelji, državni organi (opštine ili vlade), mediji i sponzori. Finansijski resursi: Većina kampova dobija sredstva od donatora i fondacija, neke dobijaju sredstva od države, a skoro svi kampovi naplaćuju učesničku taksu, kao što i skoro polovina kampova poseduje sopstveni kapital. Određenu nadoknadu traži 65% naučnih kampova, dok su ostali besplatni. Cena nadoknade uglavnom varira između 50 i 200 evra. Ovo znači da mnogi mladi ljudi mogu da priušte učešće na naučnom kampu zato što je on potpomognut sredstvima donatora, međutim, pošto skoro svi kampovi naplaćuju učesničku taksu, ovo takođe isključuje neke mlade ljude koji su takođe zainteresovani za nauku. Među odgovorima, njih 52 odsto ukazuje da novac potrošen na naučne kampove dolazi od učesničke takse i sponzorstava. Rezultati ne ukazuju na raspored troškova tokom organizacije naučnog kampa. Rezultati: Rezultati se odnose na to šta organizatori dobijaju od naučnih kampova u smislu povećavanja zainteresovanosti za nauku, jačanja osećaja ličnog zadovoljstva, stvaranja mreža i društvenih odnosa među mladima, unapređenja veština i motivacije za nauku. Rezultati ukazuju da su svi naučni kampovi evaluirani. Najčešće metode evaluacije su: anketa, posmatranje, ili usmena evaluacija među učesnicima na kraju naučnog kampa. Predmet ankete nije bio da istraži kako je evaluacija utvrdila šta su učesnici dobili od naučnih kampova. Ipak, jedan organizator tvrdi: „Naučni kampovi su izuzetno pozitivno iskustvo, najviše zbog toga što stvaraju društvene mreže i odnose među decom zainteresovanom za nauku, koja se često osećaju drugačijom zbog svojih interesovanja. Tokom trajanja kampa, oni slobodno mogu da izraze svoje potencijale. Kao drugo, deca se uče novim veštinama, naročito praktičnim veštinama, koje su često zanemarene u školama“. Ovakva mišljenja imaju uporište i u literaturi. Uticaj: Među raznovrsnim odgovorima pristiglim iz organizacija koje organizuju naučne kampove, pronađeno je da organizacije ili imaju mali broj naučnih kampova na godišnjem nivou (<10) ili ih imaju previše (≥40). Sudeći po odgovorima rukovodilaca ovih organizacija, one su u proseku nudile naučne kampove za 282 učesnika u 2012. godini (6185 učesnika/22 odgovora). Jedan od organizatora tvrdi: “Za savetnike i rukovodioce , kampovi su izuzetno vredno iskustvo zato što smo mi takođe uključeni u neformalno naučno obrazovanje i naučnu komunikaciju. " Pored toga , organizatori tvrde da rad sa izuzetno motivisanim mladim ljudima u kampovima dovodi i do povećanja njihove posvećenosti podučavanju.

17

3. Naučni kampovi iz ugla SciCamp partnera

Saradnja i organizacija naučnih kampova može da se dogodi na mnogo različitih načina, kako je navedeno u poglavlju 2. U ovom poglavlju partneri u okviru SciCamp konzorcijuma su opisali naučne kampove koje su održale njihove organizacije. Opisi naučnih kampova pokazuju određene razlike između vrsta naučnih kampova (sa i bez noćenja, učesničke takse, dužina trajanja, itd.). Tu činjenicu potkrepljuje i objavljena literatura u ovoj oblasti. Takođe, ovo ukazuje i na potrebu za definisanjem termina naučni kamp. Partneri opisuju ciljne grupe i prijavljivanje za učešće na isti način kako je to predstavljeno u literaturi. Naučni kampovi kod partnera u okviru SciCamp konzorcijuma su najčešće namenjeni nižim ili višim razredima srednjih škola i gimnazija, što je takođe trend zabeležen u literaturi. Većina organizacija održava određene naučne kampove na godišnjem nivou, najčešće tokom praznika. ScienceTalenter u Danskoj se pak razlikuje od ovog trenda pošto održava naučne kampove tokom cele godine samo za talentovanu decu. Predavači na naučnom kampu mogu da budu osobe sa ili bez iskustva u nastavi, kakav je slučaj u Nemačkoj i Danskoj. Opisi kampova iz Nemačke i Danske donekle pokazuju dve veoma različite postavke naučnih kampova. Nemački naučni kamp ovde na neki način predstavlja klasični kamp sa noćenjem u hostelu, predavačima bez iskustva u nastavi, upisivanjem otvorenim za sve po principu redosleda prijava, i niskim učesničkim taksama. ScienceTalenter je organizacija koja poseduje sopstveni hostel i prima odabrane učesnike (talente). ScienceTalents odgovara na novi trend kod naučnih kampova – da učesnici pohađaju više kampova i da oni kao organizacija pokušavaju da predavačima daju materijale i alate koji će grupi ili učesniku predstavljati adekvatan izazov. Istraživanja pokazuju da učesnici najčešće već imaju jako interesovanje za nauku kada stignu na naučni kamp, te da umrežavanje i društvene aktivnosti čine deo naučnog kampa. U Srbiji su došli do zaključka tipičnog za ovakve kampove: da učesnici žele više aktivnosti i više pauza. Još jedan tipičan nalaz sproveden ankete se vezuje za Srbiju – učesnici nemaju nikakve predloge za unapređenja i izmene formata kampa. Ovo može da se protumači kao pozitivan rezultat, ali takođe treba da se posmatra u svetlu činjenice da je učesnicima možda teško da zamisle šta može da bude drugačije. U tom smislu, važno je da se organizator kampa usredsredi na unapređenja naučnog kampa, te da se ne zadovolji samo pozitivnim rezultatima ankete. Iskustvo iz Srbije skreće pažnju na jednu novost – da sve više učesnika i njihovih roditelja pronalazi informacije o naučnim kampovima na društvenim mrežama poput Facebooka. Ukupno gledajući, ovde izneti opisi različitih naučnih kampova predstavljaju varijacije između naučnih kampova i organizacija odgovornih za održavanje kampova.

18

3.1. Srbija: Dečiji naučni kamp

Autorka ovog poglavlja je predstavnica partnera iz Srbije, Centra za promociju nauke: Ana Klobučar, Koordinatorka za poslove međunarodne saradnje. Prvi Dečji naučni kamp je organizovan u arheološkom nalazištu Viminacium 2013. godine. Zbog velikog interesovanja, na osnovu analize obavljene ankete i na osnovu mišljenja i sugestija roditelja, novi ciklus DNK (Dečjeg naučnog kampa) je organizovan tokom svakog raspusta od tada, i kao jednodnevni i kao višednevni kamp. DNK je namenjen devojčicama i dečacima uzrasta između 7 i 12 godina. Visina učesničke takse se menjala, kamp je par godina bio besplatan, a u nekim slučajevima plaćala se mala učesnička taksa koja je pokrivala troškove za nabavku materijala. Dečji naučni kamp je naučni kamp koji nije usredsređen na jednu oblast nauke. Učesnici imaju priliku da istraže širok spektar naučnih tema tokom interaktivnih radionica, gde rade u timovima, grade, otkrivaju, pronalaze, takmiče se, stvaraju i koriste svoje kreacije. Svakog dana kampa prezentuju se tri različite nauke, prilagođene uzrastu učesnika. Svi voditelji radionica su nastavnici, naučnici ili studenti naučnih disciplina. Ceo program je nadgledao psiholog, koji je nadležan i za društveni deo programa. Tokom radionica su pomagali i volonteri. DNK ima jednodnevnu i višednevnu verziju. Roditelji mogu da izaberu – njihova deca mogu da učestvuju na dnevnoj bazi, od 9h do 14h ili 16h, ili mogu da učestvuju u vikend kampovima koji se poslednje dve godine održavaju u arheološkom nalazištu Viminacium, gde je obezbeđena hrana i smeštaj za učesnike i organizatore. Ovi kampovi traju 3 dana, od petka do nedelje.

Tabela 1: Primer dnevnog programa Dečjeg naučnog kampa u Srbiji

Primer dnevnog programa zimskog Naučnog kampa

8:30-9:00 Okupljanje polaznika

9:00-9:30 Društvene aktivnosti, igre za upoznavanje i jačanje tima

9:30-10:30 Prva radionica

10:45-11:45 Druga radionica

11:45-12:15 Pauza za ručak

12:15-13:15 Treća radionica

13:15-14:00 Evaluacija, dodela diploma

14.00 Kraj dnevnih aktivnosti

19

Tabela 2: Primer rasporeda radionica za naučni kamp tokom zimskog raspusta

Četvrtak, 8. januar Divni svet vode (Hemija) Kako leteti u raketi? (Fizika) Misteriozna bakterija (Biologija)

Petak, 9. januar Muzičke nauke (akustika) Elektro-papir (fizika) Kako se životinje adaptiraju (Biologija)

Subota, 10. januar Vazdušna puška (mehanika) Čarobna sazvežđa (astronomija) Kad porastem, biću neurolog! (Psihologija)

Nedelja, 11. januar Tajne drevne civilizacije (Istorija) Paraziti i domaćini (biologija) Light box (fizika)

Ponedeljak, 12. januar Džepni mikroskop (optika) Kako leteti u raketi? (Fizika) Divni svet vode (Hemija)

Utorak, 13. januar Programiranje je igra! (programiranje) Abakus (Matematika) Leteći tanjir (Fizika)

Sreda, 14. januar Zanimljiva geometrija (geometrija) Paraziti i domaćini (biologija) Svetlosna sazvežđa (astronomija)

Četvrtak, 15. januar Mala škola elektronike 1 - Vibrobot Mala škola elektronike 2 – Trkački auto na baterije Mala škola elektronike 3 - 3D štampač

Petak, 16. januar Light box (fizika) Kako se životinje adaptiraju (Biologija) Neurologija za početnike (psihologija)

Subota, 17. januar Vazdušna puška (mehanika) Muzičke nauke (akustika) Elektro-papir (fizika)

Nedelja, 18. januar Kad porastem, biću neurolog! (Psihologija) Tajne drevne civilizacije (Istorija) Abakus

(Matematika)

Rezultati evaluacije zimskog naučnog kampa: Oko 200 dece uzrasta od 7 do 12 godina prošlo je kroz zimski ciklus našeg Naučnog kampa, održan od 8. do 18. januara 2015. Evaluacija naučnog kampa je obavljena putem upitnika za decu i upitnika za roditelje. Srednja ocena kampa na skali od 1 do 5 kod dece je bila 4.93, dok su roditelji dali srednju ocenu 4.92, što nam govori da su i učesnici i roditelji bili veoma zadovoljni programom. Takođe, gotovo sva deca i roditelji bi preporučili Naučni kamp svojim prijateljima i ponovo bi se prijavili za učešće, što predstavlja najjači pokazatelj zadovoljstva programom. Deca su ocenila program kao veoma jasan, edukativan, zabavan i koristan. Većina učesnika nije imala nikakve pritužbe niti predloge za promene u programu i organizaciji kampa. Glavne primedbe dece odnosile su se na bučnost u većim grupama, kraća predavanja, više radionica i duže pauze. Roditelji su predložili da se deca podele na grupe prema uzrastu, da se promeni satnica kampa kako bi se izašlo

20

u susret zaposlenim roditeljima, i da im se e-mailom šalju prateći materijali za radionice. Deci su praktične radionice bile omiljene, dakle radionice na kojima individualno ili u sklopu tima imaju priliku da stvore ili naprave nešto što posle mogu da odnesu kući ili da odmah upotrebe u takmičenju sa svojim vršnjacima. Što se tiče roditelja, oni hvale gostoljubivost tima, dobru organizaciju, volontere, raznolikost radionica, odnos prema deci, prostor. Roditelji su saznali za naš naučni kamp na više načina - dok su samostalno tragali po internetu za aktivnostima namenjenim deci tokom raspusta, preko Facebooka, preko prijatelja, TV i radija, preko mailing listi, internet foruma za roditelje, preko naših publikacija i slučajno, u prolazu.

Na kraju upitnika, deci je data prilika da ostave poruku za organizatore. Evo šta su napisali:

- Naučili ste nas nešto i bili dobri prema nama. - Uvek budite tu za male naučnike! - Volim ovaj letnji kamp. Divni ste, nastavite tako! Sve je savršeno! Nastavite

ovaj kamp, zato što je lep i koristan! - Jedva čekam da se vratim ovamo! - Stvarno mi se svidelo, nikada pre nisam bio na ovakvim radionicama!

Nastavite tako! Poruke roditelja organizatorima naučnog kampa

- "Ne gubite entuzijazam da nastavite da razvijate radoznalost kod dece" - "Zadovoljstvo je sarađivati sa Centrom za promociju nauke, a još veće kada

vam se dete nakon radionice u Naučnom kampu vrati kući više nego zadovoljno."

- "Hvala vam na ovoj divnoj ideji i organizaciji!" - "Hvala puno za fenomenalne sadržaje za našu decu! Nastavite tako! Hvala

vam što ste mom sinu omogućili jedno divno iskustvo! " - "Hvala vam za znanje i energiju koju ste usmerili na decu. " - "Bravo za sve što ste uradili!!!" - "Nastavite tako, na odličnom ste putu! Nakon 3 dana provedena na vašem

Naučnom kampu, ćerka me je zagrlila i rekla: "Hvala ti mama, ti si otkrila ovaj naučni kamp, tamo je tako lepo i radujem se svakom putovanju!" “

21

3.2. Portugalski konkurs za mlade naučnike – Portugalski sajam nauke

Autor ovog poglavlja je naš partner u Portugalu, Susana Chaves iz organizacije Fundação da Juventude. Portugalski konkurs za mlade naučnike – Portugalski sajam nauke Fundação da Juventude iz Portugala od 1992. godine organizuje Portugalski nacionalni konkurs za mlade naučnike i istraživače, u cilju promovisanja ideja saradnje i razmene između mladih naučnika (starosti između 15 i 20 godina) i istraživača, i podsticanja nastanka novih mladih talenata u oblastima nauke, tehnologije, istraživanja i inovacija. Na nacionalnom nivou, ovaj konkurs podstiče duh konkurentnosti kod mladih ljudi putem realizacije projekata / inovativnih naučnih radova. Svake godine, na ovom konkursu učestvuje više od 120 projekata, sa više od 350 mladih naučnika, 90 nastavnika i 80 škola iz celog Portugala. Ove godine je održan 23. po redu Portugalski nacionalni konkurs za mlade naučnike i istraživače. Neophodno je da projekti pripadaju jednoj od sledećih disciplina: biologija; geonauka; nauke o životu; medicinske nauke; društvene nauke; ekonomija; inženjering; fizika; IT / kompjuterska nauka; matematika i hemija. U konkursu mogu da učestvuju učenici osnovnih i srednjih škola ili prve godine studija koji se školuju u Portugalu, uzrasta od 15 do 20 godina (odnosno, mlađi od 21 godine na dan 30. septembra i stariji od 14 na dan 1. septembra). Na konkursu mogu da učestvuju pojedinačno ili u grupi od maksimalno 3 člana. Od 2006, Fundação da Juventude u Portugalu organizuje Portugalski nacionalni sajam nauke. Na trodnevni događaj pozivamo mlade naučnike i njihove nastavnike-koordinatore. Nacionalni žiri odabira 100 najboljih projekata prijavljenih na Portugalski konkurs za mlade naučnike i poziva ih da projekte pokažu na štandovima i da se takmiče za nacionalne nagrade i učešće u međunarodnim manifestacijama. Ovaj sajam se održava svake godine u poslednjoj nedelji maja, u Muzeju električne energije u Lisabonu. Ove godine na 9. izdanju sajma smo imali učešće 100 projekata sa 266 mladih naučnika i 47 nastavnika koordinatora.

Portugalski sajam nauke se održava u Muzeju električne energije u Lisabonu. Fundação da Juventude finansira 3-dnevni smeštaj i hranu za učenike i nastavnike. Učesnici samo plaćaju troškove prevoza. Nakon Sajma nauke sproveli smo evaluaciju i stepen zadovoljstva učesnika je iznosio 82%.

22

Tabela 3: Program godišnjeg Portugalskog sajma nauke

28. maj 2015. 29. maj 2015. 30. maj 2015.

10– 11 Dolazak i prijava Sajam otvoren za javnost i školske posete Razgovori sa žirijem

Sajam otvoren za javnost i školske posete 11h Obilazak muzeja uz vođenje (učenici) 13–14.30 Ručak

11-13 Postavljanje štandova SciCamp radionica

13–14.30 Ručak Ručak

15–16 Svečano otvaranje Obilazak muzeja uz vođenje (nastavnici) i sastanak Konzorcijuma

Dodela nagrada

16-18 Sajam otvoren za javnost i školske posete

Odlazak

16-18 Razgovori sa žirijem Naučna konferencija

18.30– 20

Večera Sastanak žirija

Večera

20 – 21 Prevoz do hostela Prevoz do hostela

23

3.3 Izleti, predavanja, praktični rad i učenje uviđanjem u naučnim kampovima u Halleu (Saaleu), Nemačka

Autor ovog poglavlja je naš partner u Nemačkoj, Christian Kubat iz Martin-Luther-Univerziteta Halle-Wittenberg. Ciljevi/svrha naučnog kampa Naša godišnja manifestacija se prosto zove “Naučni kamp” i cilj joj je da poveća interesovanje mladih za nauku / STEM. Želimo da pokažemo učesnicima kako su “dosadni” školski predmeti poput fizike i matematike u stvari jako zanimljivi kada imate pravu temu za istraživanje, motivisano osoblje i podsticajno okruženje. Ovo su teme iz prethodnih godina: energija, organska hrana, invazivne biljke, letenje, divljina i klimatske promene. Svake godine u sklopu online registracije predložimo različite teme i učenici mogu da izaberu između njih. Kada kamp krene, obično se formiraju tri grupe sa po 15 članova koje se bave različitim pitanjima. Primer programa Učesnici naših jednonedeljnih naučnih kampova obično prelaze sledeće korake: Tokom jutra prvog dana kampa učenik stiže na mesto održavanja. Boravimo u hostelu i veći deo istraživanja obavljamo u toj zgradi u kojoj smo smešteni i oko nje. In Halleu (Saaleu) hostel je najčešće bio Villa Jühling koji je u stvari kuća bivšeg vlasnika fabrike sa velikim imanjem i bogatom prirodom u okolini. Nakon registracije svi zajedno ručamo i želimo dobrodošlicu svim učesnicima skupa. Nakon pauze za ručak, i nakon što učesnici završe našu anketu počnu tri različite radionice po grupama. Na primer, ako je učesnik izabrao temu "Klimatske promene" onda ova grupa započinje rad brainstormingom o klimatskim promenama, pregledom aktivnosti za narednih nedelju dana i možda nekom igrom upoznavanja. Nakon toga, grupa počinje svoj prvi eksperiment ili ima prvi izlet ili predavanje spoljnog stručnjaka. U večernjim satima biće održana večera za sve zajedno i nakon toga slobodna aktivnost poput logorske vatre, odbojke ili šetnje šumom. Naredni dani prolaze isto kao upravo opisano popodne. Učesnici sprovode eksperimente, idu na izlete i imaju predavanja, ali sve je vrlo otvoreno i uz slobodnu mogućnost uzimanja pauze. Učesnici mogu da rade zajedno u grupama prema slobodnoj volji, i podstiču se da postavljaju pitanja u vezi sa istraživanjem i daju ideje za eksperimente. U drugom delu nedelje se sve više radi na pripremanju završne prezentacije. Poslednjeg dana sve grupe prezentuju šta su uradile tokom nedelje. Prezentacija može da bude u obliku predavanja, aktivnog eksperimenta, naracije, video snimka, igre ili nečeg drugog. Način prezentovanja je opet otvoren, ali svako mora nešto da prezentuje. Učesnici su najčešće veoma kreativni i ponosni na postignuća koja žele da podele sa drugima. Na kraju napravimo veliku zajedničku fotografiju, sprovedemo završnu anketu, imamo oproštajni ručak i kažemo “doviđenja do sledeće godine!”

24

Opis organizacije/organizacionog tima Nastavničko / vodičko osoblje uglavnom dolazi sa Univerziteta i iz radne grupe Prof. Dr. Martina Lindnera. Doktrandi i studenti bez iskustva u nastavi su prošli kurs iz pedagogije i angažovani su na naučnom kampu u sklopu svoga ugovora, doktorske teze ili kako bi dobili kredite – bodove za Univerzitet. Kako je već navedeno, učesnici i osoblje spavaju u Hostelu Villa Jühling. On se nalazi u predgrađu Hallea (Saalea), na oko 30 minuta udaljenosti od centra grada. Sve ukupno, to je nekih 60 ljudi koji provode nedelju dana zajedno, uključujući vreme pre doručka i vreme pre odlaska na spavanje. Hranu priprema kuhinjsko osoblje, i tu se najčešće radi o švedskom stolu sa različitim jelima, uključujući vegetarijansku ili vegansku hranu. Način upisa Učenici / studenti obavljaju registraciju putem prijavnog obrasca na našoj internet stranici www.camps.uni-halle.de po principu redosleda prijava. Naučni kamp u Halleu košta 100 evra za jednonedeljni boravak, koji uključuje smeštaj, hranu i piće. Ciljna grupa Naša ciljna grupa su učenici uzrasta 14 – 16 godina, i cilj nam je da imamo rodno izbalansiranu grupu. Taj balans se najčešće postiže spontano, bez ikakvih intervencija sa naše strane. U većoj meri smo primorani da prilagođavamo uzrasne grupe, pošto mnogi roditelji žele da prijave svoju 12- i 13-godišnju decu na ovaj kamp. Učesnici dolaze iz svih delova Nemačke, međutim dominiraju učenici iz Hallea (Saalea) i okoline. Tokom 2015. smo održali međunarodni naučni kamp na engleskom jeziku sa 15 učesnika iz Turske, tri iz Makedonije i 27 učenika iz Nemačke. Mesto i vreme održavanja naučnog kampa, trajanje Naučni kamp se održava u Villi Jühling, Semmelweissstraße 6 u 06120 Halleu (Saaleu), Nemačka; obično tokom jedne nedelje u julu ili avgustu, tokom letnjeg raspusta, od ponedeljka do petka. Evaluacije/rezultati Rezultati ankete pokazuju da učesnici već imaju jako interesovanje za nauku kada stignu na kamp. Ipak, ovaj već visoki nivo dalje raste. U anketi, učesnici najčešće daju naučnom kampu ocenu 1 ili 2 (gde je 1 najviša a 6 najniža ocena) i kažu da bi ponovili kamp sa nekom drugom temom sledeće godine, kao i da treba da traje nekoliko dana duže. Oni na kampu uče o radu u grupi, metodama istraživanja, životu naučnika i kažu da je interesantno kako dobar pedagoški rad može da pojača privlačnost nauke.

25

3.4 Naučni kampovi, izleti, predavanja, kursevi obuke za nastavnike u ScienceTalenteru u Danskoj

Autor ovog poglavlja je Uffe Sveegaard iz ScienceTalentera, Danska, koji je smešten u Maersk naučnom centru u Soroeu; ovu instituciju je 2009. godine osnovalo dansko Ministarstvo obrazovanja sa ciljem da unutar obrazovnog sistema u Danskoj ponudi vannastavne aktivnosti talentovanim učenicima u oblasti nauke, uzrasta od 12 do 20 godina. Glavni ciljevi naše organizacije su:

- organizovanje nastave i kampova za talente, budući da se ovakav koncept pokazao najefikasnijim sredstvom za inspirisanje nadarenih učenika na rad u podsticajnom okruženju.

- razvoj podsticajnih okruženja za učenje koji odgovaraju nadarenima, u smislu kompleksnih programa sa dodatnim sadržajima, elementima takmičenja i društvenog zbližavanja, i uspostavljanje okvira za razvoj nastavnog plana i programa.

- inspirisanje nastavnika da organizuju nastavu koja će delovati inspirativno i izazovno talentovanim učenicima i kreiranje strategija za podsticanje talenata u njihovim školama i sredinama.

- potpomaganje umrežavanja talenata, nastavnika, škola, opština, univerziteta i istraživača.

- kreiranje dijaloga i debate o podsticajima za akademske talente na političkom nivou, uključujući ulogu centara i resursa znanja.

ScienceTalents organizuje veliki broj naučnih kampova, među kojima treba pomenuti sledeće: ScienceTalent istraživač, Sciencetalents van šablona (Pattern-Breaker), kampovi o letenju, robotima, energetici, medicine, raketama i vasioni, dan posvećen ženama u nauci, GeneTec kamp, MasterClass Junior. U daljem tekstu ćemo opisati neke od kampova namenjenih mladima i jedan kurs obuke za predavače. SCIENCETALENT VAN ŠABLONA (PATTERN-BREAKER) - Ciljevi/svrha naučnog kampa Ovaj projekat je usredsređen na talentovane učenike koji se izdvajaju iz nametnutih šablona, a potiču iz dve specifične sredine: 1. Imigrantsko etničko poreklo i 2. Talentovani učenici čiji roditelji nemaju završeno više srednje obrazovanje. Svrha ovog projekta je da podrži obrazovanje SVIH talenata bez obzira na poreklo. ScienceTalenter želi da pronađe najbolji način da se podrže, inspirišu i motivišu vanserijski talentovani dečaci i devojčice koji dokazuju svoj talenat u nauci, pošto imamo veoma malo iskustva sa talentima iz ovih sredina. Istovremeno, ovom aktivnošću testiramo i novi koncept, mentorski program, a nakon završenog projekta sprovodimo i istraživački projekat. Učešće: Svi kampovi i kursevi su BESPLATNI budući da projekat finansira A.P. Møllerske Fond. Novi program počinje u aprilu ‘15: Letenje – matematika i fizika – talenti iz prvih razreda gimnazija. Poslednji krug #3 se održava školske godine ’15- ’16. sa timovima za srednje i više srednje škole.

26

Koncept ovog Kampa se sastoji od kursa obuke za predavače, 2 kampa, domaćeg rada i mentorskog kursa za talente. Paralelno istraživanje će pokušati da dođe do informacija o tome kako dolazi do prevazilaženja šablona kod talenata i otkrije faktore koji motivišu izdvajanje iz poreklom određenog okruženja, i tako obezbedi da aktivnosti namenjene talentovanima dopru i do one dece koja se izdvajaju iz nametnutih šablona. Projekat se završava seminarom na kome se prezentuju rezultati. Primer jednog kampa tokom projekta “Van šablona”: Mars Projekat se sastoji od 8 kampova koji se održavaju tokom perioda od dve godine. Tokom ovog kampa oko 40 talenata – čiji roditelji nisu pohađali gimnaziju / višu srednju školu – sakupljenih iz različitih gimnazija u Danskoj, dolaze u naš naučni centar na 3-dnevni naučni kamp posvećen planeti Mars. Tokom kampa oni borave u našem hostelu za talente, slušaju predavanja o Marsu i putovanju na ovu planetu, i svim aspektima ove teme, uz smenjivanje predavanja naših i spoljnih predavača, praktičnih aktivnosti u našim laboratorijama, poseta univerzitetima i ekskurzija, rada po grupama i, što je veoma bitno, društvenih aktivnosti i slobodnog vremena, koji im razvijaju socijalne veštine i jačaju ličnost, sigurnost i samopouzdanje dok u isto vreme stvaraju kontakte i umrežavaju se sa svojim vršnjacima. Zato uvek pravimo pauze između striktno naučnih aktivnosti i dajemo im priliku da voze segvej, trče trke uz pomoć GPS-a, voze bicikl oko obližnjeg jezera ili da igraju igre noću u hostelu. Opis organizacije/organizacionog tima Nastavno / vodičko osoblje uglavnom dolazi iz naše organizacije, i radi se o kvalifikovanim nastavnicima i profesorima u osnovnim ili srednjim školama i gimnazijama, ili akademski predavači. Međutim, ScienceTalenter takođe poziva spoljne predavače iz srednjih škola i sa univerziteta sa kojima sarađuje, kao i ljude iz firmi koje se bave naukom. Način upisa U ovom slučaju, zamolili smo gimnazije i srednje škole članice naše mreže da identifikuju mlade ljude koji spadaju u ovu grupu, ali ovo se pokazalo kao težak zadatak pošto oni nemaju iste karakteristike kao mnogi drugi naši talenti iz uobičajene ciljne grupe. To je izazov, ali upravo zato i organizujemo ovaj projekat, kako bismo više naučili o ovoj grupi i pomogli im da dobiju istu priliku kao drugi talenti. Evaluacija/rezultat Za ovaj konkretan projekat angažovali smo istraživače sa Univerziteta u Aarhusu da prate ciljnu grupu i prikupljaju informacije o rezultatu i efektima okupljanja ovih mladih ljudi na jednom dužem naučnom projektu, gde su im pružene vannastavne aktivnosti i pažnja. Drugi kampovi se fokusiraju na medicine, letenje, energiju, međutim, i oni slede isti obrazac. Rezultati ankete pokazuju da učesnici već imaju jako interesovanje za nauku kada stignu na kamp. Ipak, ovaj već visoki nivo dalje raste. Oni na kampu uče o radu u grupi, metodama istraživanja, životu naučnika i kažu da je interesantno kako dobar pedagoški rad može da pojača privlačnost nauke.

27

SCIENCETALENT GENIUS Tim 2014 / 3-godišnji projekat - Ciljevi / svrha naučnog kampa Mnogoj veoma nadarenoj deci škola ne pruža dovoljan izazov. Štaviše, toj deci je često veoma teško da pronađu drugare i učestvuju u socijalnim odnosima, pošto imaju tendenciju da razmišljaju i delaju drugačije od svojih drugova. Zbog toga su Egmont Fondacija i ScienceTalenter uložili napor da ponude ovoj visokointeligentnoj deci adekvatne izazove i mogućnosti da razviju svoje socijalne veštine i upoznaju sličnu nadarenu decu. Projekat ScienceTalent Genius se organizuje od 2014 do 2017. Radi se o trogodišnjem projektu, čiji cilj je da ovoj deci obezbedi adekvatne izazove i socijalne veštine i da kreira mreže sa drugom nadarenom decom. Deca se biraju u saradnji sa ScienceTalenterom i istraživačem predstavnikom Univerziteta u Aarhusu, i nudi im se nekoliko dvodnevnih kampova u organizaciji ScienceTalentera tokom projekta.

- Akademski izazovi za učenike: Socijalno umrežavanje – upoznavanje drugih sebi sličnih osoba

- 3 kampa svake školske godine - Rakete - Osnove hemije - Roboti i programiranje - Nastavnici: obuka o novim načinima planiranja časova (3 akademska nivoa i 6

načina formulisanja zadataka) - Direktori: Uvod u strategiju o tome kako pomoći visoko nadarenim i

talentovanim učenicima MasterClass Junior - Ciljevi/svrha naučnog kampa MasterClass Junior je interesantan kurs sačinjen od tri kampa za mlade srednjoškolske talente, koji se organizuje u Maersk Naučnom centru u Soröu, Danska. Na svakom od kampova koji traju 3-4 dana, talenti će dobiti inspiraciju i izazov da zarone u matematičke, naučne i tehničke teme koje zalaze mnogo dublje od nastavnog programa koji imaju u školi. Uz MasterClass Junior program, Sciencetalents takođe organizuje jednodnevni kurs obuke za nastavnike kako bi informisao i obučio nastavnike iz škola koje daju učesnike. Svrha programa je da se uoče i zadrže talenti za nauku u osnovnoj školi, kao i da se promoviše poruka i stav da je “kul” biti talentovan za nauku. Evaluacije/rezultati Rezultati ankete pokazuju da učesnici već imaju jako interesovanje za nauku kada stignu na kamp. Ipak, ovaj već visoki nivo dalje raste. Oni na kampu uče o radu u grupi, metodama istraživanja, životu naučnika i kažu da je interesantno kako dobar pedagoški rad može da pojača privlačnost nauke.

28

Treneri talenata– Kurs obuke za nastavnike ScienceTalents je takođe sačinio kurs obuke za nastavnike kojim stiču kvalifikacije za sledeće:

- da identifikuju i podstiču talente u osnovnim i srednjim školama - da sarađuju sa upravom na kreiranju strategije razvoja talenata za školu - da savetuju kolege u vezi sa talentima

Kurs obuke se sastoji od tri modula koji traju 20 punih dana, uključujući smeštaj, i studijske posete Velsu kako bi se posetile škole koje imaju dug istorijat uključivanja talentovane dece u nastavu. Nastavnici se upisuju na kurs putem naše mreže osnovnih škola, i najčešće tražimo dva nastavnika iz svake škole kako bismo obezbedili efekte stečenih znanja kada se vrate sa obuke. Evaluacije/rezultati Rezultati ankete pokazuju da učesnici već imaju jako interesovanje za nauku kada stignu na kamp. Ipak, ovaj već visoki nivo dalje raste. Oni na kampu uče o radu u grupi, metodama istraživanja, životu naučnika i kažu da je interesantno kako dobar pedagoški rad može da pojača privlačnost nauke. Kampovi u organizaciji ScienceTalentera Kampovi u ScienceTalenteru imaju više namena: 1. Da pruže visoko profesionalna predavanja i izazove (mnoga deca talentovana za nauku ne dobijaju dovoljno izazova u svakodnevnoj nastavi) 2. Da obezbede adekvatne izazove za svakog talenta, kako socijalne tako i profesionalne 3. Takođe, da obezbede da talentovani upoznaju druge mlade ljude slične sebi i shvate da nisu jedini koji se toliko zanimaju za nauku 4. Da daju talentovanima alate koji će im omogućiti da se osećaju dobro u svojoj svakodnevnoj učionici, koja je u krajnjoj liniji njihova primarna i osnovna socijalna grupa (treba da bude jednako «kul» učiti o atomskoj fizici kao trenirati fudbal) Pedagoška i didaktička razmišljanja Kampovi za talente iz osnovne škole Svi kampovi su zasnovani na sledećem konceptu:

- Čuđenje: talenti se susreću sa novim naučnim fenomenima, tehnološkim pronalascima i novim idejama, koje mogu da ih začude i pokrenu na diskusiju

- Kontemplacija: talenti imaju priliku da kontempliraju i da urone u neku ograničenu oblast– ponekad sami mogu da biraju teme

- Komunikacija: talenti su posvećeni radu i o novim saznanjima koja su stekli komuniciraju sa drugima, uz pomoć npr. postera, videa, internet sajtova, članaka, predavanja ili eksperimenata.

29

4. Forenzički kamp za srednjoškolce kako bi se upoznali sa interdisciplinarnim naučnim temama i uključili se u njih

Ovo poglavlje je takođe objavljeno u publikaciji Journal of Chemical Education (Žurnal za hemijsko obrazovanje) (http://pubs.acs.org/doi/abs/10.1021/ed400321a) i predstavlja primer studije slučaja koja se bavi time kakve efekte na učesnike ostavlja učešće na jednom naučnom kampu. Na kraju ove studije, zaključeno je da je naučni kamp pozitivno uticao na stav učesnika prema nauci uopšte, kao i prema konkretnoj primeni naučnih saznanja u forenzici. Iz odgovora datih u anketi u slobodnom obliku dalje se moglo zaključiti kako su učesnici uživali u radu sa naukom u interdisciplinarnom kontekstu, i da su stekli konkretna znanja o predmetima o kojima je bilo reč, kao i generalnu naučnu pismenost. Ukupni rezultati ankete ukazuju da su učesnici uživali u Krimi kampu, i imali kako ličnu tako i akademsku korist od ovog iskustva.

Autori Linda Ahrenkiel*, MSc, doktorand, Centar za obrazovanje iz nauke i matematike, Univerzitet Južne Danske, Odenze, Danska [linda@imada.sdu.dk] Martin Worm-Leonhard, MSc, Forenzički toksikolog, Institut za forenzičku medicinu, Univerzitet Južne Danske, Odenze, Danska Apstrakt U ovom članku, predstavljamo jednonedeljni interdisciplinarni naučni kamp, Krimi kamp za učenike gimnazija i srednjih škola u Danskoj. Ovaj članak će se fokusirati na opis upotrebe forenzičke nauke i simuliranih zločina kao osnove za podučavanje teorije i prakse na polju hemije, fizike i medicine/biologije. Glavni cilj programa naučnog kampa je bio da upozna učesnike sa prirodom nauke i naučnika u kontekstu lako razumljivih događaja iz svakodnevnog života. Rezultati ankete ukazuju da je Krimi kamp imao pozitivan efekat na odnos učesnika prema nauci uopšte, kao i prema konkretnoj primeni naučnih saznanja u forenzici. Iz odgovora datih u anketi u slobodnom obliku dalje se moglo zaključiti kako su učesnici uživali u radu sa naukom u interdisciplinarnom kontekstu, i da su stekli konkretna znanja o predmetima o kojima je bilo reč, kao i generalnu naučnu pismenost.

Ključne reči Gimnazijski/srednjoškolski/uvodni nivo hemije; Interdisciplinarno/Multidisciplinarno; Organska hemija; razumevanje šire javnosti/rad na terenu; Analogije/Transfer; učenje bazirano na istrazi/otkrivanju; forenzička hemija Uvod S obzirom na stanje zdravstvenog obrazovanja i obrazovanja u oblasti nauke, tehnologije i inženjeringa u Danskoj kao i u ostatku Evrope1,2_ENREF_2 je dobio dosta pažnje._ENREF_1 Pokrenute su brojne inicijative kako bi se povećalo interesovanje za nauku. Konkretno, ustanovljeno je nekoliko naučnih

30

kampova3,4_ENREF_2_ENREF_1. Naučni kampovi mogu da unaprede efikasnost nauke i doprinesu jačanju pozitivnog odnosa prema nauci 5,6,7. Naučni kampovi pružaju realistična i relativno neformalna okruženja gde mladi provode duže periode van standardne učionice u naučnim eksperimentima, istraživanjima i kritičkom mišljenju. Ovi naučni kampovi, ako su dobro osmišljeni, mogu da pruže iskustva u učenju koja su retko dostupna u klasičnoj učionici i mogu da se fokusiraju na one aspekte naučnog obrazovanja koji znaju da budu ignorisani ili potcenjeni u tradicionalnim nastavnim programima8. Forenzička nauka je postala dosta popularna na televiziji i u filmovima. Pretpostavljamo da mnogi učenici gledaju TV serije poput CSI: Crime Scene Investigation ili Bones i oduševljavaju se njima. Forenzika je polje nauke koje povezuje hemiju, fiziku i biologiju u jednom interdisciplinarnom kontekstu. Eksperimenti sa izmišljenim forenzičkim slučajevima mogu delotvorno da angažuju učesnike. Ovakvi primeri u obrazovnom kontekstu su već opisani u literaturi9,10._ENREF_9 Mnogi od navedenih simuliranih forenzičkih slučajeva korišćenih u školskoj nastavi kombinuju školski program iz hemije sa forenzičkom hemijom. U ovom članku govorimo o tome kako narativni pristup sa serijom izmišljenih forenzičkih slučajeva može da se koristi u jednom interdisciplinarnom pristupu koji spaja hemiju, fiziku i biologiju. Dobrovoljni jednonedeljni naučni kamp namenjen tinejdžerima školskog uzrasta 16-19 koji žive u Danskoj iskoristio je pretpostavljeno interesovanje za forenziku i pružio priliku učenicima koji već poseduju veliko interesovanje za nauku da se sa naučnog stanovišta upoznaju sa procesima koji su povezani sa rešavanjem zločina. U ovom radu je dat prikaz formata naučnog kampa i aktivnosti vezanih sa jednim od simuliranih forenzičkih slučajeva, pre svega sa akcentom na nastavu hemije. Forenzički naučni kamp Cilj jednonedeljnog naučnog kampa je bio da se grupi od 45 danskih učenika predstave naučni koncepti koji su u direktnoj vezi sa svakodnevnim problemima putem forenzičke nauke. Ovaj naučni kamp je nazvan Kriminalistički kamp i bio je osmišljen tako da pojača naučno iskustvo, shvatanje naučnog metoda i primenu istrage i pristupa rešavanju problema u nauci Takvi fundamentalni principi predstavljaju obrazovne ciljeve u danskom školskom programu za gimnazije11. Ispunjenje ovih obrazovnih ciljeva nije bilo od primarnog značaja u planiranju i sprovođenju ovog naučnog kampa, ali organizatori su ga uzeli u obzir. Organizacioni tim se sastojao od studenata i naučnika volontera, koji su radili i bili smešteni zajedno sa učesnicima tokom celog trajanja kampa. Na taj način, oni su bili u interakciji sa učesnicima i formalnih i neformalno. Oni od organizatora koji su bili odgovorni za pripremu i realizaciju nastave tokom kampa u ovom radu se nazivaju "nastavnicima", iako se radilo o studentima i naučnicima volonterima bez formalne obuke u nastavi.

31

Upis na Krimi kamp je bio omogućen svim srednjoškolcima. Primarni oblik reklamiranja kampa za 2011. godinu bio je poster poslat svim srednjim školama u Danskoj. Nije bilo formalnog procesa selekcije na bazi prijava, i upis je vršen po redosledu prijavljivanja učesnika. Ovakav tip upisa znači da može da se pretpostavi da učesnici već imaju određeno interesovanje za predmet kampa pošto su se sami prijavili, što može da dovede do pristrasnih stavova u evaluaciji nakon održanog kampa. Najveći procenat učesnika (54%) je nakon raspusta upisivao drugi razred više srednje škole. Većina ostalih učesnika (39%) je upisivao treći razred više srednje škole, dok su ostali već završili srednju školu. U pogledu rodne pripadnosti, odnos dečaci – devojčice je bio 1:2, i tokom procesa upisivanja nije se radilo na tome da se podstakne upis jednog ili drugog roda. Ovaj naučni kamp je održan tokom letnjeg raspusta na Univerzitetu Južne Danske, u Odenzeu. Učešće u Krimi kampu košta oko 85 USD; i učesnici i organizacioni tim tokom kampa borave na kampusu. Krimi kamp je trajao sedam dana. Tri od tih sedam dana su bili posvećeni specifičnim slučajevima sa interdisciplinarnim pristupom u oblastima fizike, hemije i biologije (Tabela 4). Tokom prvog dana i svake

večeri program kampa je uključivao mnogo raznolikih i zabavnih aktivnosti.

Tabela 4: Nedeljni raspored rada

Nedelja Ponedeljak Utorak Sreda Četvrtak Petak Subota

8:00-8:30 Doručak Doručak Doručak Doručak Doručak

8:30-9:00

9:00-9:30 Predavanje: Forenzika

Dnevni brifing Dnevni brifing Dnevni brifing Predavanje Doručak

9:30-10:00 Predavanja i laboratorijski rad po timovima

Predavanja i laboratorijski rad po timovima

Predavanja i laboratorijski rad po timovima

10:00-10:30 Evaluacija i osvrt na kamp

10:30-11:00 Predavanje: Fizika saobraćajnih nesreća

Završna zajednička sesija

11:00-11:30

11:30-12:00

12:00-12:30 Ručak

12:30-13:00 Ručak

13:00-13:30 Istovremeno: Istraga mesta zločina Laboratorija. Bezbednost Forenzička toksikologija

Ručak Ručak Ručak Ručak Odlazak učesnika 13:30-14:00

14:00-14:30 Dobrodošlica Predavanja i laboratorijski rad po timovima

Predavanja i laboratorijski rad po timovima

Predavanja i laboratorijski rad po timovima

Otvoreni prostor

14:30-15:00

15:00-15:30

15:30-16:00

16:00-16:30 Predstavljanje programa

Osvrt Zajednička sesija: Intra- i interdisciplinarno

Zajednička sesija: Intra- i interdisciplinarno

Zajednička sesija: Intra- i interdisciplinarno

16:30-17:00 Predavanje:

Forenzička psihijatrija

17:00-17:30

17:30-18:00

18:00-18:30 Večera Večera Večera Večera Večera Završna večera / žurka 18:30-19:00

19:00-19:30 Socijalne i vannastavne aktivnosti

Socijalne i vannastavne aktivnosti

Predavanje Socijalne i vannastavne aktivnosti

Socijalne i vannastavne aktivnosti

19:30-20:00

20:00-20:30 Socijalne i vannastavne aktivnosti

20:30-21:00

21:00-21:30

21:30-22:00

22:00-22:30

22:30-23:00

Nakon pristizanja u nedelju, učesnici su upisani na timske aktivnosti kako bi se podstaklo stvaranje novih drugarstava i kohezivan timski duh . Od ponedeljka do petka su zakazani izmišljeni forenzički slučajevi sa narativnim pristupom. Subota je iskorišćena za rekapitulaciju naučnog kampa i evaluaciju. Učešće u Krimi kampu naglašava timski rad, saradnju i kreativan pristup rešavanju problema pri suočavanju sa naučnim izazovima. Kako bi podstakli ovakvu atmosferu, organizatori su podelili učesnike u naučne istraživačke timove pre njihovog dolaska.

32

Timovi su bili mešovitog sastava, muško-ženski sa učesnicima iz različitih škola u istom timu. Ovakvo okruženje je podstaklo stvaranje novih prijateljstava. Timovi su na slučajevima radili zajedno. Naučni kamp je zamišljen kao prilika za učesnike da se bave naukom kao da su zaista forenzičari, i da to bude istovremeno zabavno i poučno iskustvo, sa namerom da se time kod njih potpomogne razvoj interesovanja za nauku, kao predmet ali i u smislu karijere. Neki od naučnih koncepata korišćenih tokom kampa su bili poznati učenicima već iz škole. Razlog za ovakav pristup je bio da se već poznati koncepti prezentuju na različit i zabavan način. Kriminalistički kamp je kreiran sa idejom da se ostvare sledeći primarni ciljevi:

- učesnici treba da steknu razumevanje osnovnih tehnika vezanih za forenziku, korišćenih u biologiji, fizici i hemiji.

- učesnici treba da nauče da vode naučno istraživanje: da prave zapažanja i predviđanja; da sprovode eksperimente kako bi potvrdili hipoteze i da prikupljaju, analiziraju i tumače podatke iz sprovedenih eksperimenata.

Uprkos ovim veoma specifičnim primarnim ciljevima, nije obavljena direktna procena uspešnosti učesnika u ostvarenju ovih ciljeva tokom ili posle kampa, zbog narativnog pristupa koji je korišćen kao premisa za podučavanje. Narativni i praktični pristup znače da su učesnici mogli da reše dnevni slučaj ako i samo ako su bili dovoljno sposobni da pomoću naučnog metoda kreiraju hipotezu i na osnovu nje odaberu i sprovedu eksperimente koji će dati najviše informacija o slučaju, zločinu i/ili počiniocu. Narativni pristup Učesnici su uvedeni u premise i koncepte Krimi kampa korišćenjem narativnog pristupa 12. Na dan dolaska, rečeno im je da je policija kontaktirala organizatore Krimi kampa i zatražila pomoć u rešavanju slučaja koji se bavio nekim sumnjivim slučajevima iznenadne bolesti u okolnom području. Učesnici su se upoznali o trenutnom stanju putem videa gde ih izmišljeni policijski detektiv obavestio o slučaju. Međutim, budući da su studenti, oni su prvo morali da prođu jednodnevni brzi kurs u osnovnim forenzičkim naukama, nakon čega bi im moglo biti dozvoljeno da se bave dokazima pod nadzorom nastavnika na kampu. Ovo je dalo kontekst za dan (ponedeljak) predavanja i vežbi koje su predstavljale pregled različitih oblasti forenzike; uviđaj, forenzička patologija, forenzička hemija, kao i osnovna laboratorijska bezbednost, i vođenje dokumentacije bili su predmeti izučavani toga dana. Sve ovo nije trebalo da bude direktno relevantno za rad na slučajevima u narednim danima, niti da bude povezano sa njima, nego je samo poslužilo da učesnicima da pregled različitih oblasti forenzičkih istraga, kao i da produbi sam narativ. Prvog dana “pravog” rada na slučaju (utorak) učesnici su nadalje zamoljeni da potpišu dokument kojim izjavljuju da su shvatili potrebu za tajnošću u radu sa dokazima, čime je pojačan narativ da rade na stvarnim slučajevima. Nekoliko nastavnika je nakon toga prijavilo da su razgovori među učesnicima ukazivali da su

33

oni prihvatili slučajeve kao prave, ili su barem bili spremni da se pretvaraju da je tako, s obzirom na formalnost i ozbiljnost organizatora u ovoj fazi. Krimi kamp je imao tri dana rada na slučajevima, koji su svi bili slično strukturisani: Nakon kratkog plenarnog obaveštavanja o slučaju koji se obrađuje tog dana, učesnici su radili u tri tima po 15 članova; svaki tim je dobio fizičke dokaze i izveštaje vezane za slučaj koji obrađuju toga dana. Jedna grupa je dobila zadatak da budu forenzički patolozi / medicinski ispitivači, jedna grupa su bili forenzički hemičari/toksikolozi, a jedna grupa su bili analitičari mesta zločina / policijski forenzički tim. Svaku grupu je podučavao i nadgledao tim od tri nastavnika koji deluju kao specijalisti u datoj oblasti - u našem slučaju lekari / studenti medicine, hemičari i fizičari. Uloge učesnika su se rotirale svaki dan, tako da svaki učesnik može da iskusi svaki predmet. Teorijski i praktični deo je zatim sproveden u timovima, nakon čega je svaki tim imao plenarnu sesiju sa svojim predavačima na kojoj su diskutovali i interpretirali rezultate rada toga dana i pripremali prezentaciju za ostale grupe.

Na kraju, održavana je interdisciplinarna plenarna sesija, gde je svaki tim predstavio svoje zaključke drugima, uz diskusiju o rezultatima i interpretacijama. Na svakoj od ovih sesija snažan akcenat je stavljen na prezentiranje i interpretaciju rezultata, a ne na konkretan obavljeni rad, kako bi se bolje oponašala uloga forenzičara kao veštaka i konsultanta koji mora da bude u stanju da prezentuje svoje zaključke kolegama koji nisu iz te struke. Ovaj pristup je izabran da bi se olakšalo razmišljanje o tumačenju rezultata, umesto uobičajenog procesa orijentisanog na rezultate. Primer slučaja: Istraga smrti izazvane upotrebom droge U informativnoj sesiji učesnicima je rečeno da je od ranije poznati zavisnik i sitni kriminalac pronađen mrtav u svom domu. Droga i pribor pronađeni su na licu mesta i uzeti kao dokaz. Hemičari su dobili uzorke droge, kao i uzorke krvi i urina od pokojnika. Analitičari mesta zločina su zamoljeni da dodatne istraže mesto i pokušaju da utvrde vreme smrti. Patolozi su imali zadatak da izvrše obdukciju. Istrage Patolozima je održano predavanje o osnovama anatomije i funkcijama nervnog i krvnog sistema, i secirali su unutrašnje organe svinja. Analitičari mesta zločina imali su predavanja i eksperimente koji su bili fokusirani na prenos toplote i hlađenje, da bi

mogli da procene vreme smrti prema telesnoj temperaturi koristeći Henges nomogram13. Hemičari su imali predavanja o opštoj analitičkoj hemiji i hromatografiji i istražili su sumnjivi prah i biološke uzorke sa mesta korišćenjem tankoslojne hromatografije (TLC) 14 i funkcionalne analize.

Predavanja iz hemije Jednočasovno predavanje iz analitičke hemije i hromatografije predstavilo je primere različitih droga i toksina kao primere različitih strukturnih motiva koji se nalaze u biološki aktivnim molekulima, i odatle se prešlo na raspravu o tome kako da se identifikuju najčešći od njih, kroz jednostavne specifične reakcije i svojstva. Sa osnovama u biološkim uzorcima , kvalitativno su uvedeni koncepti smetnji i

34

separacije hromatografijom kroz koncepte polariteta, relativnog afiniteta i rastvorljivosti. Ova tema je dodatno razrađena demonstracijom tankoslojne hromatografije (TLC) u praksi, sa stalnim markerima različitih boja uočenim na TLC-pločama i razvijenim u dva različita sistema rastvarača, sa različitim rezultatima, prema metodologiji u literaturi15. Poenta vežbe koja je usledila nakon toga je bila da se identifikuje prah sa mesta zločina, na osnovu njihovih Rf--vrednosti u različitim sistemima rastvarača. Rastvarački sistemi bili su uobičajeni TLC sistemi, nazvani TA i TC 15, ali su originalni spiskovi Rf -vrednosti zamenjeni spiskovima specijalno kreiranim kako bi se njima lakše služili studenti i učenici bez iskustva - prijavljene Rf vrednosti su se kretale oko 0,05 umesto 0,01 i sa izuzetkom ciljnih analiza, jedinjenjima su pseudo-nasumice dodeljene Rf -vrednosti kako bi se smanjio rizik od lažnog pozitiva. Kada su učesnici imali jedan ili više predloga za identitet jedinjenja, objašnjena im je teorija i upotreba uobičajenih testova za funkcionalne grupe sa ciljem da se potvrdi ili opovrgne predloženi identitet. Rezultati su potom korišćeni kao osnova za diskusiju o hemijskim i farmakološkim osobinama identifikovanih jedinjenja, i mogućim posledicama na slučaj na kome se radi. Testove koji su sprovedeni za funkcionalnu grupu činili su: Test rastvorljivosti u vodi, etanolu, rastvoru hlorovodonične kiseline i rastvoru natrijum hidroksida; test za karboksilne kiseline uz poštovanje gasa sa rastvorom natrijum hidrogen karbonata; Test za karbonilne grupe korišćenjem dinitrofenilhidrazina od 2,4; test za estere hidrolizom sa natrijum hidroksidom; test za alkohole i aldehide kalijum-dihromatom i test za aldehide sa Tollens reagensom. Svi ovi testovi su dobro poznati i već se koriste u nastavi hemije za srednje škole. Insistiralo se na sprovođenju testova čak i ako se očekivalo da ispadnu negativni zbog predložene supstance, i na razmatranju proisteklih informacija kako kod pozitivnog tako i kod negativnog rezultata. Na kraju rada u laboratoriji, na plenarnoj sednici za hemiju, razmatrani su i povezani rezultati dobijeni u različitim grupama, pripremljena je i prezentacija za plenarnu sesiju, uz prisustvo mentora spremnih da odgovore na pitanja i pomognu pri tumačenju podataka, a učesnici su ohrabreni da razmišljaju u smislu izveštavanja o rezultatima i zaključcima, a ne procesa kojim su dobijene. Ovaj sastanak je takođe iskorišćen za pripremu za pitanja iz drugih disciplina, uz dalje razmišljanje o kontekstu i kvalitetu dokaza. Rezultati i diskusija Učesnici su zamoljeni da popune anketu na kraju kampa (Likertova petostepena skala) tako što će vrednovati priložene moguće stavove o Krimi kampu. Istraživanje je obuhvatilo pitanja o uživanju učesnika u kampu, doprinosu kampa svakodnevnom životu učesnika, logistici, interdisciplinarnoj dimenziji, primenljivosti itd. Cilj ankete bio je da razotkrije stavove učesnika o Krimi kampu, i ona je sprovedena kako bi se što bolje razumelo iskustvo učesnika tokom kampa. Rezultati ankete su ovde predstavljeni sa fokusom na mišljenju učesnika o njihovoj akademskoj dobiti od hemije i u pogledu primenljivosti iskustava u njihovom budućem obrazovanju. Kada se tumače rezultati ankete, treba napomenuti da nikakva anketa nije sprovedena pre

35

kampa i, kao što je ranije pomenuto, način upisa je možda doveo do određene pristrasnosti prema učesnicima koji već imaju pozitivno mišljenje o predmetima koji se predaju, i kontekstu forenzičke nauke. Nekoliko rezultata iz post-evaluacije koja je ovde prezentovana nisu relativni odgovori koji zahtevaju poređenje mišljenja učesnika pre i nakon kampa, ali su apsolutni odgovor na osnovu iskustva kampa. Pošto rod nije bio jedan od ciljnih parametara za upis, nismo pokušali da napravimo razliku između rodova ili da uporedimo njihove odgovore. Prema anketi, svi učesnici su imali pozitivno iskustvo na Krimi kampu, pošto su izjavili da im se naučni kamp jako svideo (80%) ili da im se naučni kamp svideo (20%). Više učesnika je dalo pozitivne komentare o Krimi kampu, evo nekoliko najčešćih izjava: “Mislim da je ovo fantastičan koncept! Nastavite tako, ovo je bilo jedno životno iskustvo.” ili “Kamp je u ogromnoj meri prevazišao moja očekivanja. Nisam mislio da ćemo se upoznati sa toliko koncepata, kako kroz predavanja tako i kroz praktični rad”. [Prevod sa danskog na engleski je rad autora članka] Učesnicima smo postavili pitanja o ukupnom programu i o svakom predmetu pojedinačno (hemija, fizika i biologija). Akademski program je pozitivno ocenilo 98% učesnika, u velikoj meri ili barem donekle. Što se tiče hemije, 36% se u ogromnoj meri slaže, a 47% se slaže da su ostvarili određenu akademsku korist od nastave hemije na kampu (vidi Slika 13). Ovi rezultati ukazuju da učesnici Krimi kampa u

velikoj meri stiču akademsku korist učešćem na naučnom kampu.

Slika 13: Kako učesnici vide sopstvenu akademsku korist na polju hemije. Ovi rezultati ukazuju da učesnici Krimi kampa u velikoj meri smatraju da stiču akademsku korist učešćem na naučnom kampu.

Kada smo pitali učesnike da li misle da su njihova iskustva iz kampa bila korisna u odnosu na njihovo uobičajeno obrazovanje i svakodnevni život, 54% učesnika se složilo, a 14% se donekle složilo da su njihova iskustva iz kampa bila korisna u odnosu na njihovo uobičajeno obrazovanje i svakodnevni život (Slika 14). Ovakve

0102030

Nu

mb

er

of

par

tici

pan

ts

Response

Academic gain in chemistry

36

rezultate tumačimo kao znak da kamp ne samo da doprinosi njihovom uobičajenom obrazovanju, nego i nauke daje perspektivu kakva je viđena u filmovima i na televiziji. Ovo bi moglo da znači da su učesnici imali ukupnu dobit od naučne pismenosti16_ENREF_16, ali bez ankete pre kampa ovo ne može da se proceni sa sigurnošću.

Slika 14: Da li učesnici misle da su njihova iskustva iz kampa bila korisna u odnosu na njihovo uobičajeno obrazovanje.

Iskustvo učesnika u pogledu koristi od Krimi kampa se odslikava i u pitanju o njihovom budućem radnom angažmanu. Velika većina učesnika (83%) je odgovorila da su na kampu u punoj meri ili delimično stekli nove veštine (Slika 15), za koje

veruju da će im biti korisne u budućoj karijeri, i da žele da grade karijeru u jednoj od oblasti forenzičke nauke koje su ovde iskusili. Ovakvo viđenje potkrepljuje i komentar jednog od učesnika u anketi: “Video sam mnogo toga novog u više različitih disciplina, što mislim da je super. Mislim da ću moći da iskoristim dosta od onoga šta sam naučio u daljem obrazovanju.” [Prevod sa danskog na engleski je rad autora članka]

0102030

Nu

mb

er

of

par

tici

pan

ts

Response

"I feel that I can use what I have learned in my high school education"

37

Slika 15: Iskustvo učesnika u pogledu koristi od Krimi kampa se odslikava u pitanju o njihovom budućem radnom angažmanu. Većina učesnika (83%) je odgovorila da su na kampu u punoj meri ili delimično stekli nove veštine za koje veruju da će im biti korisne u budućoj karijeri.

Pored nastave i mentorisanja učesnika, još jedan važan aspekt formata naučnog kampa je socijalna interakcija između učesnika i organizatora. Ona omogućava učesnicima da postavljaju pitanja o studentskom životu, studiranju, mogućim budućim karijerama i otvorenim mestima i sl. u jednom neformalnom, intimnom okruženju u kome može da se razgovara i o naučnim i o ličnim temama, ukoliko to sagovornici požele. To dovodi do toga da organizatori postaju pozitivni uzori za učesnike, svojim izborom visokog obrazovanja i budućeg zanimanja, i ovaj aspekt treba uzeti u obzir kao važan deo odgovornosti organizatora, kada vode naučni kamp. Zaključak i perspektive Na kraju ove studije, zaključeno je da je naučni kamp imao pozitivan efekat na odnos učesnika prema nauci uopšte, kao i prema konkretnoj primeni naučnih saznanja u forenzici. Iz odgovora datih u anketi u slobodnom obliku dalje se moglo zaključiti kako su učesnici uživali u radu sa naukom u interdisciplinarnom kontekstu, i da su stekli konkretna znanja o predmetima o kojima je bilo reč, kao i generalnu naučnu pismenost. Ovaj zaključak potkrepljuju i iskustva nastavnika koji su radili sa učesnicima tokom nedelje, i svakodnevno davali usmenu povratnu informaciju organizatorima prilikom planiranja daljeg rada. Generalno, rezultati ankete ukazuju na to da su učesnici uživali u učešću na Krimi kampu, a imali su i akademsku i ličnu korist od ovog iskustva. Interesovanje pokazano za različite predmete u velikoj meri može da se pripiše korišćenju forenzičke nauke u narativnom kontekstu, kao sredstvu za demonstriranje primene i korisnosti naučnih metoda. Izrazi zahvalnosti Autori žele da se zahvale celokupnom osoblju Krimi kampa za 2011. godinu za sve učinjene napore i sjajan volonterski angažman. Zahvaljujemo se Univerzitetu Južne Danske i sponzorima koji su priložili donacije za Krimi kamp. Posebnu zahvalnost

0

20

40N

um

be

r o

f p

arti

cip

ants

Response

"I think that I can use what I have learned in a desirable

future occupation"

38

dugujemo Institutu za forenzičku medicinu za njihovu podršku u obliku predavanja i materijalnih donacija. Izrada ovog članka je delimično finansirana iz Interreg 4a Programa EU za regione Južne Danske, Schleswiga i K.E.R.N. Reference Rocard, M.; Csermely, P.; Jorde, D.; Lenzen, D.; Walberg-Henriksson, H.; Hemmo,

V., Science Education Now: A Renewed Pedagogy for the Future of Europe. Office for Official Publications of the European Communnities: Belgija, 2007.

Busch, H., 15-åriges interesse for naturvidenskab, teknologi og naturfag i skolen: De første resultater fra den danske ROSE-undersøgelse. Forskningsenhed for Naturfagsdidaktik ved Danmarks Pædagogiske Universitet: Denmark, 2004.

Ungdommens Naturvidenskabelige Forening [The Danish Youth Association of Science] http://www.unf.dk/english.php (accessed MAR 2013).

Danfoss Universe http://universe.dk/science-camps/ (accessed MAR 2013). Barab, S. A.; Hay, K. E., Doing Science at the Elbows of Experts: Issues Related to

the Science Apprenticeship Camp. Journal of Research in Science Teaching 2001, 38 (1), 70-102.

Fields, D. A., What do Students Gain from a Week at Science Camp? Youth

perceptions and the design of an immersive, research‐oriented astronomy camp. International Journal of Science Education 2009, 31 (2), 151-171.

Duschl, R. A.; Hamilton, R. J., Philosophy of science, cognitive psychology, and educational theory and practice. State University of New York Press: New York, 1992.

Saul, W., Science Workshop: Reading, Writing, and Thinking Like a Scientist. Heinemann educ. books: New Hampshire, 2002.

Harmon, K. J.; Miller, L. M.; Millard, J. T., Crime Scene Investigation in the Art World: The Case of the Missing Masterpiece. Journal of Chemical Education 2009, 86 (7), 817.

Beussman, D. J., The Mysterious Death: An HPLC Lab Experiment. An Undergraduate Forensic Lab. Journal of Chemical Education 2007, 84 (11), 1809-1812.

Ministeriet for børn og Undervisning Uddannelsesbekendtgørelser for de gymnasiale uddannelser. http://www.uvm.dk/Uddannelser-og-dagtilbud/Gymnasiale-uddannelser/Love-og-regler-for-gymnasiale-uddannelser/Uddannelsesbekendtgoerelser-for-de-gymnasiale-uddannelser (pristupljeno MAR 2013).

Bruner, J., The Narrative Construction of Reality. Critical Inquiry 1991, 18 (1), 1-21. Henssge, C.; Madea, B., Estimation of the time since death in the early post-mortem

period. Forensic science international 2004, 144 (2-3), 167-75. Ahrenkiel, L.; Worm-Leonhard, M., Sagen opklaget [Criminal Camp]. Center for

Naturvidenskabernes og Matematikkens Didaktik, Syddansk Universitet: Odense, 2012. http://static.sdu.dk/mediafiles//C/3/A/%7BC3AD8DA9-0191-4543-93A7-3544D739CD45%7DVol11_elev.pdf.

39

Clarke, E. G. C.; Moffat, A. C, Clarke's Isolation and identification of drugs in pharmaceuticals, body fluids, and post-mortem material. Pharmaceutical Press: Velika Britanija, 1986.

Sjøberg, S., Naturfag som allmenndannelse: en kritisk fagdidaktikk. Gyldendal akademisk: Danska, 2009.

40

5. Da li naučni kampovi u srednjim školama utiču na odnos učenika prema naučnoj pismenosti?

Ovo poglavlje je prihvaćeno i kao rad za ESERA konferenciju 2015. Predlog teme je priložio danski partner sa Univerziteta Južne Danske. Svrha ove studije je bila da istraži efekte naučnih kampova na naučnu pismenost učesnika. U kontekstu nordijskih zemalja, naučna pismenost se opisuje preko tri dimenzije: ‘proizvod’ (poznavanje osnovnih naučnih teorija i koncepata), ‘proces i metod’ (razumevanje procesa ili prirode naučnog istraživanja), i ‘društvena institucija’ (određeni nivo razumevanja uticaja nauke i tehnologije na pojedince i društvo) (Sjøberg, 2012). Te dimenzije su operacionalizovane, pretočene u pitanja u vezi sa konkretnim naučnim kampom. Tema za ovaj trodnevni naučni kamp bila je nauka i hrana. Kamp je održan četiri puta tokom jeseni 2014. Učesnici na ova četiri naučna kampa dolazili su iz nižih srednjih škola. Učesnici (n=115) su popunili upitnik pre i posle kursa. Utvrđeno je da istraživani naučni kampovi imaju pozitivan uticaj na naučnu pismenost. Naučno pozitivne promene su utvrđene na nivou grupe. Na individualnom nivou, najčešće zapažanje među odgovorima učesnika je da naučni kampovi imaju pozitivan uticaj na sve tri dimenzije naučne pismenosti (proizvod, proces i metoda, i društvena institucija). Ovi rezultati pružaju neke od prvih kvantitativnih dokaza, na nacionalnom nivou u Danskoj, o delotvornosti naučnih kampova u smislu opravdanosti konteksta učenja. Duži apstrakt Uvod U Danskoj, kao i u mnogim drugim evropskim zemljama, postoji opšta saglasnost da je neophodno uložiti dodatni napor kako bi se više mladih ljudi angažovalo na polju nauke i tehnologije, a da bi se obezbedile buduće potrebe za građanima obrazovanim u ovoj oblasti (OECD; Osborne & Dilon, 2008). U cilju ispunjenja ovih potreba, jedna od aktivnosti usmerenih na jačanje interesovanja za STEM obrazovanje su naučni kampovi (Bischoff, Castendyk, Gallagher, Schaumloffel, & Labroo, 2008; Yilmaz, Ren, Custer, & Coleman, 2010). Naučni kamp je višednevni boravak u privremenom smeštaju za ljude/putnike, tokom koga se izučava nauka ili se sprovode naučne aktivnosti (Fields, 2009; Irvin, 1950; Mittelstaedt, Sanker, & VanderVeer, 1999). Jedan od implicitnih ciljeva mnogih naučnih kampova je da utiču na odnos učesnika prema naučnoj pismenosti. U ovoj studiji je sprovedeno istraživanje implicitnog cilja u vezi sa naučnom pismenošću. Istraživačko pitanje u ovom pristupu glasilo je "Kako Naučni kampovi utiču na odnos učenika prema naučnoj pismenosti u nižoj srednjoj školi?" U ovom pristupu, naučna pismenost je opisana dimenzijama ‘proizvod’ (poznavanje osnovnih naučnih teorija i koncepata), ‘proces i metod’ (razumevanje procesa ili prirode naučnog istraživanja), i ‘društvena institucija’ (određeni nivo razumevanja uticaja nauke i tehnologije na pojedince i društvo) (Sjøberg, 2012). Ovaj opis naučne

41

pismenosti je dobro prihvaćen u nordijskim zemljama. Dimenzije su operacionalizovane, pretočene u pitanja u vezi sa naučnim kampom. Metod Realizovan je upitnik sa otvorenim i zatvorenim pitanjima kako bi se došlo do informacija o stepenu poznavanja i odnosu prema naučnoj pismenosti. Zatvorena pitanja su imala 5 poena na Likertovoj skali (Likert, 1932) dok su otvorena pitanja analizirana putem kvalitativne analize sadržaja (Hsieh & Shannon, 2005). Upitnik je razdeljen učesnicima (n=115) četiri naučna kampa održana tokom jeseni 2014. koji su imali isti sadržaj: nauka i hrana. Kako bi se izmerila promena odnosa prema naučnoj pismenosti, primenjeno je istraživanje pre i posle kampa. Uspešnost naučnih kampova se često proverava ovakvim putem, primenom testova pre i posle kampa (Al-Duwis et al., 2013; Bischoff et al., 2008; Crombie, Walsh, & Trinneer, 2003; Foster & Shiel-Rolle, 2011; Sullivan, 2008). Prvog dana naučnog kampa, ova studija je objašnjena učesnicima, a na kraju kampa učesnicima je dati isti instrument, kao poslednja aktivnost na kampu. Prikupljene su i demografske informacije, kao što su uzrast i rod. Do sada nije kreiran test za merenje promene stepena naučne pismenosti koji bi bio namenjen specifično za upotrebu u jednom programu poput naučnog kampa, baziranom na iskustvu stečenom tokom određenog vremena provedenog na jednom mestu. Svaki upitnik je bio obeležen šifrom, što je omogućilo poređenje odgovora pre i posle kampa na individualnom nivou. Odgovori učesnika su analizirani putem Wilcoxon Signed Ranks Testa korišćenjem SPSS Statistics 22 (IBM, 2013) sa namerom da se istraži uticaj na odnos učesnika prema naučnoj pismenosti i da se testira značaj tog uticaja. Rezultati Preliminarna analiza odgovora studenata učesnika naučnih kampova ukazuje da su kampovi imali uticaja na naučnu pismenost učenika. Na nivou grupe Wilcoxon Signed Ranks Test ukazuje na značajan pozitivan uticaj na naučnu pismenost. Na individualnom nivou najčešće zapažanje među učesnicima je da je kamp imao pozitivan uticaj na sve tri dimenzije (proizvod, proces i metoda, i društvena institucija) naučne pismenosti učesnika (54%). Drugo najčešće zapažanje ukazuje da su naučni kampovi imali pozitivan uticaj na dve dimenzije (proizvod i društvena institucija) naučne pismenosti učesnika (24%). Na osnovu odgovora učesnika, dimenzija proces i metod ili nije imala uticaj ili je zapažen negativan efekat. Diskusija i zaključci Interpretacija rezultata pokazuje da su naučni kampovi u stanju da ostvare uticaj na naučnu pismenost učenika nižih srednjih škola. Kako pokazuje analiza odgovora učesnika, čini se da učesnici osećaju poteškoće usled značajnog proširenja grupe, ali na individualnom nivou njih 24% prijavljuje stagnaciju ili gubitak u dimenziji proces i metod. Ovo može da bude adekvatna tema za dalja istraživanja kako bi se utvrdilo gde su moguća unapređenja.

42

Pozitivni uticaji naučnih kampova generalno su zabeleženi u literaturi (Crombie et al., 2003; Fields, 2009). Postoji nekoliko evaluacija programa naučnih kampova (Konur, Seyihoglu, Sezen, & Tekbiyik, 2011; Markowitz, 2004). U tu svrhu, sačinjen je veliki broj instrumenata za procenu efekata programa naučnih kampova. Potvin i Hasni (2014) “podstičite istraživače da razmisle o korišćenju pomagala i instrumenata koji već postoje, poput SMQ2, TOSRA, ili drugih, što će omogućiti zanimljiva poređenja”. U ovom kontekstu, svaka nova istraživačka studija ne bi značila ponavljanje istog već bi donela nova važna saznanja. Naučni kampovi su sve više priznati kao okruženje koje ima veliki potencijal za unapređenje odnosa prema nauci i naučnim dostignućima. Ovu svest prati i poziv da se ta tvrdnja potkrepi. Ova studija je pokušala da operacionalizuje naučnu pismenost na naučnim kampovima i barem donekle unapredila saznanja o koristi koju učenici imaju od naučnih kampova. Reference Al-Duwis, M., Al-Khalifa, H. S., Al-Razgan, M. S., Al-Rajebah, N., Al-Subaihin, A., &

Ieee. (2013). Increasing High School Girls Awareness of Computer Science

through Summer Camp 2013 Ieee Global Engineering Education Conference (pp.

231-237).

Bischoff, P. J., Castendyk, D., Gallagher, H., Schaumloffel, J., & Labroo, S. (2008). A

Science Summer Camp as an Effective Way to Recruit High School Students to

Major in the Physical Sciences and Science Education. International Journal of

Environmental and Science Education, 3(3), 131-141.

Crombie, G., Walsh, J. P., & Trinneer, A. (2003). Positive Effects of Science and

Technology Summer Camps on Confidence, Values, and Future Intentions.

Canadian Journal of Counselling, 37(4), 256-269.

Fields, D. A. (2009). What do Students Gain from a Week at Science Camp? Youth

perceptions and the design of an immersive, research‐oriented astronomy camp.

International Journal of Science Education, 31(2), 151-171. doi:

10.1080/09500690701648291

Foster, J. S., & Shiel-Rolle, N. (2011). Building Scientific Literacy through Summer

Science Camps: A Strategy for Design, Implementation and Assessment. Science

Education International, 22(2), 85-98.

Irwin, F. L. (1950). The Theory of Camping: An Introduction to Camping in Education:

AS Barnes.

Konur, K. B., Seyihoglu, A., Sezen, G., & Tekbiyik, A. (2011). Evaluation of a Science

Camp: Enjoyable Discovery of Mysterious World. Kuram Ve Uygulamada Egitim

Bilimleri, 11(3), 1602-1607.

Likert, R. (1932). A technique for the measurement of attitudes. Archives of

psychology.

43

Markowitz, D. G. (2004). Evaluation of the long-term impact of a university high

school summer science program on students' interest and perceived abilities in

science. Journal of Science Education and Technology, 13(3), 395-407.

Mittelstaedt, R., Sanker, L., & VanderVeer, B. (1999). Impact of a Week-Long

Experiential Education Program on Environmental Attitude and Awareness.

Journal of Experiential Education, 22(3), 138-148.

OECD. Encouraging Student Interest in Science and Technology Studies: OECD

Publishing.

Osborne, J., & Dillon, J. (2008). Science education in Europe: Critical reflections (Vol.

13): London: The Nuffield Foundation.

Potvin, P., & Hasni, A. (2014). Interest, motivation and attitude towards science and

technology at K-12 levels: a systematic review of 12 years of educational

research. Studies in Science Education, 50(1), 85-129.

Sjøberg, S. (2012). Naturfag som almendannelse: en kritisk fagdidaktik: Klim.

Sullivan, F. R. (2008). Robotics and Science Literacy: Thinking Skills, Science

Process Skills and Systems Understanding. Journal of Research in Science

Teaching, 45(3), 373-394.

Yilmaz, M., Ren, J., Custer, S., & Coleman, J. (2010). Hands-on Summer Camp to

Attract K-12 Students to Engineering Fields. IEEE Transactions on Education,

53(1), 144-151.

6. Studija slučaja naučnih kampova na Univerzitetu Martin-Luther, Halle, Nemačka, 2015.

Autor ovog poglavlja je naš partner u Nemačkoj, Martin Lindner sa Martin Luther Univerziteta; poglavlje donosi uvid u poreklo učesnika naučnih kampova i njihovo viđenje perspektiva za zaposlenje. Pregled 1. Činjenice u vezi sa organizacijom 1.1 Uvod 1.2 Lokacije 1.3 Učesnici 1.4 Teme 2. Metodologija studije slučaja 3. Rezultati

3.1 Motivacija 3.2 Poznato okruženje 3.3 Perspektive zaposlenja 4. Izveštaji o obavljenim intervjuima:

neformalni intervjui sa učenicima u … 4.1 Naučnom kampu Ankara, Turska 4.2 Naučnom kampu Halle, Nemačka 4.3 Naučnom kampu Heide, Nemačka

1. Činjenice u vezi sa organizacijom 1.1 Uvod Tokom 2015. je tim Univerziteta Martin Luther u Haleu u Nemačkoj ponudio 3 Naučna kampa tokom letnjeg raspusta , svaki sa 5 dana programa . U Ankari je program trajao 5 dana , plus 2 dodatna dana turističkih izleta. Pored naučnih eksperimenata, kampovi su ponudili izlete na mesta koje imaju veze sa temom, kao što su elektrane, farme, fabrike sa reciklažom otpada, itd. Svaki naučni kamp je pripremio i vodio tim od 6 – 9 ljudi – nastavnika, doktoranada, studenti-predavači i treneri. Samo u dva slučaja oni su bili prisutni na svim kampovima, dok ostali slučajevi variraju u zavisnosti od lokacija i tema. 1.2 Lokacije 1. Međunarodni naučni kamp u Ankari, Turska (učesnici: 15 iz Nemačke, 5 iz Turske) 2. Međunarodni naučni kamp u Halleu, Nemačka (učesnici: 30 iz Nemačke, 15 iz Turske, 3 iz Makedonije, 2 iz Slovačke i 1 iz Češke) Naučni kamp u Heideu, Nemačka (45 učesnika iz Nemačke) 1.3 Učesnici Na svim kampovima je bilo otprilike 50 % devojčica i dečaka, mahom uzrasta između 14 i 16 godina, uz par učesnika starih 12/13 ili 17/18 godina. Regrutovanje učesnika bilo je uglavnom dobrovoljno i iz svih tipova škola, kao i nivoa naučnog angažmana učesnika . Međutim, većina ima više pozitivan odnos prema nauci. Turski učenici su izabrani iz jedne škole u Ankari prema znanju engleskog i

45

pozitivnom stavu prema nauci. Oko 20 % učesnika već je boravilo na jednom od naših naučnih kampova u poslednjih nekoliko godina, najviše njih je bilo u Haleu. 1.4 Teme Svi naučni kampovi su imali po 3 različite teme. U Ankari su ih odabrali učesnici, dok su u Halleu i Heideu učesnici odabrali po jednu temu

Mesto Teme

Ankara Mehanika Energetika Recikliranje otpada

Halle Divljina Organska hrana Invazivne vrste

Heide Obnovljiva energija Organska hrana Letenje

2. Metodologija studije slučaja Sa 27 učenika (9, 11 i 7 po naučnim kampovima iz tabele) obavili smo “neformalne intervjue”, što znači da smo razgovarali sa pojedinačnim učesnicima o njihovim motivima za učešće u kampu, njima bliskom okruženju što se tiče (prirodnih) nauka, i njihovim perspektivama za zaposlenje. Nakon intervjua, sačinjene su beleške sa odgovorima, i one su prezentovane u daljem tekstu. 3. Rezultati Odgovori učenika su izrazito raznoliki u svakom pogledu. 3.1 Motivacija Što se tiče motivacije za (prirodne) nauke, utvrdili smo da je spektar širok i da se kreće od unutrašnjih do spoljnih razloga. Imamo učenike koji su zainteresovani za nauku «oduvek», ili pak kažu «imam benzen u krvi». Druge su pak na kamp poslali roditelji (naročito majke). Treću grupu čine oni koje su škole odabrale da idu na naučni kamp zbog toga što su najtalentovaniji za nauku među svojim vršnjacima. Većina intervjuisanih su angažovani na naučnim eksperimentima, tehničkim aktivnostima ili prosto gledaju naučne emisije u slobodno vreme. Ove aktivnosti u nekim slučajevima podstiču dede, starija braća i sestre ili roditelji. Nekoliko učenika je navelo nastavu iz naučnih predmeta kao izvor motivacije, a neki su rekli da motivacija dosta varira u zavisnosti od nastavnika tih predmeta. Četiri devojčice su navele da se njihov angažman na polju nauke povećao kada se promenio nastavnik, tj. kada je na to mesto došla angažovanija osoba. 3.2 Poznato okruženje Poznato okruženje, odnosno iskustvo sa naukom i tehnologijom u porodičnom i drugom okruženju je postojalo u nekih 25 % slučajeva, uključujući nastavnike naučnih predmeta ili dede ili bake koji su se bavili naukom. U jednom slučaju,

46

porodična tradicija je bila vezana za veliko i čuveno hemijsko postrojenje. Neki učesnici su rekli da njihove dede, ujaci ili stričevi podržavaju njihove naučne i tehničke eksperimente kod kuće i rade sa njima. Neki učenici su nam pak rekli da imaju kućne ljubimce, što ih je zainteresovalo za nauku. 3.3 Perspektive zaposlenja Većina učesnika razmišlja o karijeri u oblasti nauke i tehnologije, na svim mogućim nivoima radnih mesta, od tehničara do istraživača. Neki su uspešni učenici i planiraju karijeru u medicini, naročito oni iz Turske, međutim, i to je takođe naučna karijera. Nekoliko učenika žele da postanu nastavnici u predmetima iz oblasti nauke, neki i u osnovnim školama. Takođe, neki razmišljaju o arhitekturi, političkim naukama, fotografiji ili pravu. Pitanje da i je naučni kamp uticao na njihovu odluku u pogledu budućeg zaposlenja nije imalo jasan odgovor. Pre se radi o tome da su odluku doneli još pre dolaska na kamp. Aktivnosti na kampu su ubrzale njihovu odluku za ili protiv karijere u oblasti nauke ili tehnike. Tako može da se kaže da su naučni kampovi od pomoći pri utvrđivanju odluke. 4. Izveštaji o obavljenim intervjuima 4.1 Neformalni intervjui sa učesnicima Naučnog kampa u Ankari Jedan turski učenik (10. razred) je rekao da je bio fasciniran TV serijama o životinjama još od kada je imao 7 godina. On želi da studira biologiju, i njegove omiljene životinje su bube i puževi. On ih ne traži u prirodi ali čita o njima na internetu. Njegovi roditelji nemaju dodira sa naukom, niti su visokoobrazovani. Dečaka takođe interesuju jezici, pored engleskog uči i nemački. Jedan dečak iz Nemačke (16) kaže: Imam benzen u krvi. On želi da postane auto-inženjer. Posvećen je automobilima već godinama, i vreme provodi u radionici sa dedom. Kupio je mini motor i tehnički je radio na njemu. Jedna devojčica iz Nemačke (15) želi da postane političarka i u Turskoj je zanimaju posete i izleti. Nije mnogo zainteresovana za nauku. Dosta putuje sa roditeljima i već je posetila Tursku nekoliko puta na kratko. Njeni roditelji se ne bave naukom, ali majka joj radi na univerzitetu. Stažirala je u Bundestagu. Jedan dečak iz Nemačke (15) je već treći put na naučnom kampu. Putuje 500 km da bi bio na kampu. Posvećen je hemiji, i ta posvećenost je počela još u osnovnoj školi. U sedmom razredu je bila dosadna, ali od 8. razreda je postala interesantnija, jer pruža racionalan uvid i istraživanja daju rezultate Njegovi roditelji se ne bave naukom. Jedna devojčica iz Nemačke (18) je završila školu i želi da postane arhitekta. Već godinama zanimaju je zgrade i sa majkom razgovara o problematičnim iskustvima sa zgradama. Nije baš najbolje prošla na maturi, ali njena želja da studira arhitekturu je

47

ostvariva zato što univerzitet na koji želi da se upiše nema ograničenja (NC). Njeni roditelji joj predlažu da studira za inženjera građevine (Bauingenieur), međutim ona je zainteresovanija za arhitekturu. Ujak joj je arhitekta, koji ima mnogo posla. Pola radnog vremena radi u gradskoj upravi za građevinu, a pola u svom privatnom preduzeću koje se bavi arhitekturom. Jedan dečak iz Nemačke (15) se već stručno usavršava u jednoj poznatoj farmaceutskoj kompaniji. Postaće hemičar (“Chemikant”). Igra se hemijskim priborom od svoje 8 godine. Deda ga je podržao u tome. Saznao je da je deda bio zaposlen u istoj kompaniji pre nego što je otišao u penziju. Već je bio zaposlen u nekadašnjem hemijskom “Kombinatu” u DDR. Dobio je mesto praktikanta nakon 14-dnevne prakse u sklopu profesionalne orijentacije koje je organizovao sam. Nakon tog stažiranja direktno je angažovan kao praktikant. Treba da završi školu sledeće godine i onda da počne da radi u ovoj kompaniji. Jedna devojčica iz Nemačke (16) se plaši da neće moći da studira učiteljski fakultet pošto je broj bodova za upis previsok za nju. Ubedili smo je da ne odustane od svoje želje, zato što je veoma talentovana i entuzijastična. Ona je praksu u sklopu profesionalne orijentacije obavila u jednoj osnovnoj školi (u koju je išla kao mala) i nastavnik je takođe podržao njenu želju i podvukao njenu sposobnost da bude dobar nastavnik. Takođe, jedan učesnik iz Nemačke (16) želi da studira za nastavnika u osnovnoj školi. Posvećen je nastavi nemačkog, matematike i nauke, i raduje se studijama. Učesnik iz Nemačke (17) je drugi put na naučnom kampu. Bio je u Schleswig-Holsteinu pre dve godine, prošle godine je boravio u letnjoj školi za talentovane učenike gde se bavio mikrobiologijom. Želi ili da postane diplomata, ili da studira hemiju. Njegovi roditelji su nastavnici; njegova majka je zadužena za obuku diplomiranih nastavnika bez iskustva. 4.2 Neformalni intervjui u Halleu, Nemačka Jedna učenica, 17 godina, boravi na kampu treći put. Želi da postane nastavnica matematike i fizike, ili religije. Roditelji su joj nastavnik i finansijski službenik. Njeno školsko iskustvo je umnogome vezano za nastavnika koji predaje ovaj predmet. Druga učenica, 17, želi da upiše medicinu. Roditelji joj se ne bave naukom, već upravom. Dečak iz Nemačke koji je na kampu drugi put, 15 godina, želeo je da se bavi fizikom ali fizika nije bila ponuđena na ovom kampu. Svideo mu se prvi kamp i bio je stručnjak za upravljanje dronom. Već je godinama zainteresovan za nauku, pre svega za astronomiju. Nije bilo nekog posebnog razloga za to, ova tema ga zanima već dugo.

48

Još jedan dečak iz Nemačke koji je na kampu po drugi put (12 g.), dobar je đak i nauka ga zanima «oduvek». Još se nije odlučio po pitanju budućeg poziva. Drugi dečak iz Nemačke je za kamp čuo od majke svoga rođaka, i obojica su tu po prvi put; njega zanimaju sve nauke, naročito fizika, zato što ona može da objasni svet. Na drugom je mestu po ocenama u svim naučnim predmetima, a u matematici je najbolji (1). Biologija nije tako interesantna, zato što biljke i životinje nisu tako interesantne. Njegovi roditelji se ne bave naukom, nego rade u kancelariji. Takođe, braća i sestre nisu uticali na njegova interesovanja. Dečak iz Turske (16) se zanima za nauku i želi da postane elektro-inženjer. Otac mu je elektro-inženjer. Igra se i radi sa elektronikom od svoje desete godine. Ne igra se za kompjuterom, nego koristi programe, video materijale i ima elektronske alate. Jedna devojčica iz Nemačke (16) je treći put na kampu. Sviđa joj se atmosfera i želela je da ponovo vidi drugaricu. Učestvuje u temama «Klimatske promene», «Letenje» i sada «Organska hrana». Želi da postane nešto sa životinjama ili poslastičarka. Jedna devojčica iz Turske (15) želi da postane lekarka. Kod kuće ima konje i mali akvarijum. Njeni roditelji se ne bave naukom, jedan je u vojsci a drugi ima kancelarijski posao. Dobro joj idu naučni predmeti i privukli su je interesantni predavači u ovoj oblasti. Devojčica iz Turske (15) – oba roditelja su joj pravnici. Ne zna šta želi da postane, a roditelji joj ne preporučuju da bude pravnica. Tako da je otvorena za sve. Kamp joj se sviđa više nego škola zato što može da izvodi eksperimente, što joj nije bilo poznato u učionici. Međutim, njen nastavnik je pun entuzijazma i ima veoma interesantna i ubedljiva predavanja. Ovo ju je ubedilo da se zainteresuje za nauku. Jedna devojčica iz Makedonije (18) je bila veoma impresionirana ljudima koje je srela na izletima. Tako možete da vidite šta naučnici zaista rade. Želi da postane psiholog. Otac joj je inženjer. Majka je bila novinarka, ali sada radi sa mužem. Druga devojčica iz Makedonije, 18 godina, ima oca inženjera koji joj je dosta pomogao da razume fiziku i matematiku. Ona želi da možda studira molekularnu biologiju i genetiku. Svidelo joj se da razgovara sa drugim učenicima i zajednički rad, a to je bila i prilika da vežba nemački. Misli da školska nastava mnogo zavisi od nastavnika. 4.3 Neformalni intervjui u Heideu, Severna Nemačka Dečak, 14, iz srednje škole, njegovi roditelji se ne bave naukom. Otac je stolar, ali sada radi u administraciji, majka pomaže u vrtiću. Interesuje ga psihologija, i poslala ga je škola, koja takođe pokriva učesničku taksu. Nije uključen ni u jednu aktivnost kod kuće ili u školi.

49

Četiri devojčice uzrasta 14-15 takođe su poslale njihove škole, ili majke. Zanima ih nauka, naročito biologija. Kažu da nastava u školi mnogo zavisi od nastavnika. Dve devojčice, 14, sa jednog ostrva (prvo energetski samostalno ostrvo) naročito zanima radionica iz energetike. Njihovi roditelji se ne bave naukom, jedan roditelj je poljoprivrednik, drugi kuvar. Žele da postanu naučnice, ali prvo moraju da se presele na kopno pošto na ostrvu nema škole koja nudi maturu. Tokom posete organskoj farmi, jedna od njih je pitala farmera da li bi bilo moguće da tu dođe na profesionalno-orijentacionu obuku. Devojka, 15 , je vec pre godinu dana prisustvovala naučnom kampu. Pošto nije mogla da prisustvuje radionici iz letenja, ona je htela da se vrati kući. Vec je odlučila da bude krivični tehničar pre godinu dana, ali sada je više uverena. Obaviće svoju praksu iz profesionalne orijentacije u policiji , i pošto nema 16 godina ne može da radi u laboratoriji. Ona mora da studira biohemiju, jer ne postoje studije krivičnih tehnika u Nemačkoj. Njeni roditelji nisu u nauci i tehnologiji . U školi, ona je na kursu obogacivanja, koji joj je pomogao u nauci . Ali uglavnom je bila pod uticajem TV serije CSI. Vrlo interesantna je bila epizoda sa dronom. Htela je da joj jedan od voditelja pomogne da isprogramira dron, ali on nije mogao. Posle nekog vremena uspela je da upravlja dronom sa svojim partnerom. Ovo je bio veliki uspeh za ove dve devojke Jedan dečak, 16 godina, emigrirao je iz Ukrajine pre godinu dana. Zanimaju ga matematika i nauka i želi da postane arhitekta, kao i da radi na ponovnoj izgradnji uništenih gradova u Ukrajini. Devojčica, 15 godina, koja je odrasla u različitim hraniteljskim porodicama i domovima za nezbrinutu decu, želi da postane nastavnica matematike i fizike. Nije joj potpuno jasno kako će to postići, zato što ne ide u gimnaziju, ali to je njen plan. Opisao sam joj mogućnost da upiše univerzitetske studije bez položene mature, kada završi stručnu obuku. Dečak, 15, hoće da studira arhitekturu ili umetnost. Takođe mu dobro ide nauka, ali njegova ljubav prema tim predmetima je umnogome povezana sa nastavnicima koji predaju biologiju, fiziku i hemiju.

50

7. Rekonstrukcija obrazovanja i saradnja u nauci

Ovo poglavlje je sažetak članka Linde Ahrenkiel i Mortena Rask Petersena (SDU), objavljenog u jednoj danskoj antologiji o profesionalnim zajednicama učenja u izdanju kuće Dafolo. Iz ovog izveštaja je jasno da na učesnike na neki način utiče učešće na naučnom kampu. Međutim, vredi se fokusirati i na nastavnike na naučnim kampovima. U ovom članku su predstavljeni rezultati studije u kojoj se navode koristi nastavnika u kontekstu profesionalnih zajednica učenja. Rezime U članku je predstavljen slučaj koji se indirektno bavi teorijom didaktičke reorganizacije u izradi novih nastavnih materijala i ilustruje kako ovo sredstvo može da pomogne u jačanju profesionalnih zajednica učenja. Smatra se prednošću kada članovi tima mogu da pruže različita znanja i informacije, dok se geografska rasprostranjenost (nedostatak vremena i prostora) smatra slabošću. Sve ovo se, međutim, prevazilazi na naučnim kampovima. Takođe, predavači na naučnim kampovima imaju vremena i prostora da posmatraju predavanja drugih i učestvuju u njima, što prerasta u viši stepen transparentnosti nastave i donosi povratne informacije predavačima. Sve to rezultira jačom profesionalnom zajednicom učenja. Zaključak Ovaj članak ilustruje svakodnevnu praksu jedne neuobičajene prakse i bavi se time kako saradnja može da se odvija u grupama sačinjenim na osnovu konkretne teme iz domena prirodnih nauka. U smislu profesionalne zajednice učenja, naučni kamp može da se posmatra kao standardan okvir saradnje. Za razliku od formalnijih okvira koje predavači koriste, naučni kamp nije obrazovna rekonstrukcija u smislu namerno odabranog sredstva za jačanje saradnje. No ipak, čini se da kampovi nesvesno u velikoj meri koriste obrazovnu rekonstrukciju i tako ostvaruju jednu snažnu zajednicu sa visokim stepenom zajedništva. Na osnovu anketnih upitnika, čini se da na snagu jedne profesionalne zajednice učenja presudno utiče posvećivanje adekvatnog vremena i prostora (okvira) saradnji. Tako se čini da okvir kakav naročito pruža forma naučnog kampa daje više vremena i prostora za posmatranje predavanja drugih i učestvovanje u njima, što prerasta u viši stepen transparentnosti nastave i donosi povratne informacije predavačima. Sve to rezultira jakom profesionalnom zajednicom učenja. Smatramo da predavači treba da se okupe kako bi razvili nove oblike nastave iz postojećih i, ponekad, novootkrivenih naučnih saznanja. U tom kontekstu, od ključnog je značaja fokusirati se (svesno ili nesvesno) na obrazovnu rekonstrukciju koja može da se posmatra kao sredstvo za fokusiranje saradnje i postizanje višeg stepena kohezije između učesnika, čime se jača profesionalna zajednica učenja.

51

Upravo takva zajednica učenja omogućava, upotrebom alata kao što je obrazovna rekonstrukcija, uvođenje nove faze profesionalnog znanja u obrazovni kontekst. Dakle, ako želite da zajedničkim naporima uvedete nove predmete ili akademska znanja u svakodnevnu (formalnu) nastavu, treba se ugledati na postavku naučnih kampova.

Reference Ahrenkiel, Linda; Worm-Leonhard, Martin; Larsen, Anders Foller; Füchtbauer, Laila;

Jarnhus, Philip Roland; Petersen, Jeppe Willads; Lautrup-Larsen, Cecilie Hovitz; Hansen, Dennis Lund; Hyldgaard, Mette Gade; Midtiby, Henrik Skov; Laursen, Johan Sund (2012): Retsmedicin i Naturfagsundervisningen - Sagen opklaret, Laboratorium for Sammenhængende Uddannelse og Læring, Syddanks Universtitet

Ahrenkiel, L. (2015) (in prep) Science camp og naturfaglige dannelse - Hvorledes deltagelse i en science camp påvirker deltagernes naturfaglige dannelse i review til MONA

Albrechtsen, T. R. (2013). Professionelle læringsfællesskaber: teamsamarbejde og undervisningsudvikling: Dafolo.

Andersen, S. C. (2011). Ledelse, læring og trivsel i folkeskolerne. København, SFI Duit, R., Gropengießer, H., Kattmann, U., Komorek, M., & Parchmann, I. (2012). The

Model of Educational Reconstruction–a Framework for Improving Teaching and Learning Science1 Science education research and practice in Europe (pp. 13-37): Springer.

Fields, D. A. (2009). What do Students Gain from a Week at Science Camp? Youth

perceptions and the design of an immersive, research‐oriented astronomy camp. International Journal of Science Education, 31(2), 151-171.

Hargreaves, A. (2002). Nye lærere, nye tider: lærerarbejde og lærerkultur i en postmoderne tid. Klim.

Harlen, W. (2014). Udvikling og evaluering af undersøgelsesbaseret undervisning. MONA-Matematik-og Naturfagsdidaktik(3).

Harrison, A. G., & Treagust, D. F. (2000). A typology of school science models. International Journal of Science Education, 22(9), 1011-1026.

Irwin, F. L. (1950). The Theory of Camping: An Introduction to Camping in Education: AS Barnes

Lunetta, V. N., Hofstein, A., & Clough, M. P. (2007). Learning and teaching in the school science laboratory: An analysis of research, theory, and practice. Handbook of research on science education, 393-441.

Mittelstaedt, R., Sanker, L., & VanderVeer, B. (1999). Impact of a Week-Long Experiential Education Program on Environmental Attitude and Awareness. Journal of Experiential Education, 22(3), 138-148.

Pröbstel, C. H., & Soltau, A. (2012). Wieso Lehrkräfte (nicht) kooperieren–Die Bedeutung „personaler Faktoren “in der Zusammenarbeit am Arbeitsplatz Schule. In Kollegialität und Kooperation in der Schule (pp. 55-75). VS Verlag für Sozialwissenschaften.

Scott, P. (2005). Planning science instruction: from insights to learning to pedagogical practices. Enseñanza de las Ciencias.

52

8. M u STEM – Razvoj naučne i matematičke pismenosti putem interdisciplinarnog naučnog kampa, uz učenje uviđanjem

Autori ovog poglavlja su Louise Bindel i Martin Lindner sa Martin-Luther Univerziteta u Halle-Wittenbergu; radi se o članku u okviru programa NARST (National Association of Research in Science Teaching) sa Nacionalne konvencije NARST održane marta 2014. godine u Pittsburghu, SAD. Rezultati i komentari učesnika govore o potencijalu letnjih i zimskih naučnih kampova. Kada deca govore da im je bilo «zabavno» tokom naučnog kampa, to pokazuje stepen njihovog angažmana. Takođe, moguće je steći uvid u međudelovanje između matematike i nauke. Nadalje, prošireno je razumevanje funkcija. Rezultati našeg istraživanja pokazuju jasan razvoj parametra kojim smo se bavili. Čak i kada prethodni test već pokazuje visok stepen pozitivnih stavova prema merenim parametrima, zabeleženo je dalje povećanje. Takođe, instrument omogućava dovoljnu uporedivost eksperimentalnih grupa.

Apstrakt Ovaj poster predstavlja pregled kretanja odgovora u vezi sa naučnom i matematičkom pismenošću na letnjem petodnevnom naučnom kampu. Eksperimentalna grupa koja je radila na klimatskim promenama je pored svoje naučne radionice dobila stvarne matematičke zadatke, dok je kontrolna grupa samo radila eksperimente. Kombinacija matematičkih i naučnih aktivnosti omogućava razvoj parametara, koji su mereni kombinacijom upitnika i intervjua. Studija pokazuje efekte radionice, a takođe govori i o upotrebljivosti ovih istraživačkih metoda. Tema Sve veće interesovanje za STEM obrazovanje dovodi do velikog broja raznolikih školskih i vanškolskih aktivnosti. Ove aktivnosti imaju dva cilja: Prvi je borba protiv očekivanog nedostatka naučnog osoblja, stručnjaka (Sekretarijat za zdravlje SAD). Drugi cilj je osposobljavanje dece za život u svetu vođenom tehnologijom. Nemačka akademija tehničkih inženjera daje pregled nekih 1000 projekata koji trenutno u Nemačkoj konkurišu za realizaciju , a cilj im je da se poveća interesovanje za nauku i tehnologiju (Deutsche Akademie der Technikwissenschaften 2011). Rezultati pokazuju da projekti uglavnom dobijaju sredstva ukoliko se nađe donator i ukoliko dobiju pažnju regionalnih prosvetnih vlasti. Dalje, zapaženo je da vanškolske aktivnosti igraju važnu ulogu u osnaživanju interesovanja za nauku i tehnologiju. Zato one predstavljaju suštinski bitan dodatak školskim aktivnostima. Naše istraživanje se fokusira na letnje naučne kampove održane od 2010. do sada. Tokom pet dana deca školskog uzrasta između sedmog i devetog razreda pohađaju jednu od tri različite radionice, kao što su energetika, tehnologija letenja ili npr. klimatske promene. Deca rade koristeći pristup učenja uviđanjem, uz posete lokalnim preduzećima i akademskim institucijama. Jedna od ovih radionica je osmišljena tko da omogući istraživanje međudelovanja između matematike i nauke.

53

Matematička i naučna pismenost smatraju se suštinskim za uspešno sudelovanje u jednom demokratskom društvu. Jedan aspekt matematičke pismenosti je «sposobnost pojedinca da identifikuje i razume ulogu koju matematika ima u svetu» (OECD 1999, p. 41). Ovo se najbolje postiže pomoću autentičnih zadataka koji su definisani u okviru jednog figurativnog konteksta, i smešteni u situaciju iz svakodnevnog života izvan same matematike, situaciju koja se već dogodila ili može da se desi (Palm 2007). Kako se nauka bavi posledicama i fenomenima u našem svetu, ona može da se posmatra u svakodnevnom stvarnom svetu. Stoga nauka nudi veliku šansu da matematiku učimo na autentičan način. Naročito, kako naučni efekti mogu da se pokažu u eksperimentima, može da se govori i o nedavno proživljenim situacijama. Povezivanje stvarnog života i autentičnih zadataka dokazano produbljuje razumevanja koncepata (Doorman i Gravemeijer 2009). Tako je i cilj ove studije da istraži aspekt matematičke pismenosti. Štaviše, savremena nauka mora da poštuje standarde, poput nedavno uvedenog “Okvira za K-12 naučno obrazovanje” (NRC 2012). Unutar ovog okvira, “Korišćenje matematike i računarskog mišljenja” je jedan od šest postupaka neophodnih za naučno istraživanje (NRC 2012). Više razloga za integrisano podučavanje u oblastima matematike i nauke može da se nađe kod (McBride i Silverman 1991). To su bliskost matematike i nauke kao sistema mišljenja; konkretni primeri koje nauka daje za apstraktne matematičke ideje; matematika pruža načine da se količinski izrazi i objasni nauka, što omogućava učenicima da steknu dublje razumevanje naučnih koncepata; relevantnost i motivacija koju naučne aktivnosti ilustruju u prilog učenja matematike. Za razliku od drugih istraživačkih projekata, čiji cilj je da pokažu odnos između jednog naučnog predmeta (npr. fizike) i matematike, ova studija proučava rezultate jedinice koja objedinjuje sve naučne predmete i matematiku. U skladu sa neophodnom autentičnošću, razmatrano pitanje treba da bude relevantno za decu i društvo. Kao aktuelno i kontroverzno pitanje, klimatske promene zadovoljavaju ove kriterijume. Podaci prikupljeni naučnim eksperimentima o klimatskim promenama nude mogućnost da se raspravlja o matematičkom konceptu funkcija. Mada se radi o jednom od osnovnih koncepata u matematici (Michelsen 2006), istraživanje pokazuje da učenici najčešće imaju ceo niz pogrešnih predstava o funkcijama (Hoffkamp 2011). To je izazvano, između ostalog, apstraktnim definicijama sa važnim ali nejasnim aspektima, kakve su prisutne u tradicionalnoj nastavi matematike. Integrisani pristup može da ponudi različita gledišta i uvide. Metodi istraživanja Izabrali smo pristup sa mešovitim metodama, pošto je takav preporučen za istraživanje u integrisanim i interdisciplinarnim studijama (Hurley 2010). Kako se očekuje promena u shavatanju funkcija tokom naše radionice, ona je praćena tako što su upoređene Konceptualne mape učesnika nacrtane pre i posle naučnog kampa. Naročito zbog toga što je ovo metoda učenja i metoda istraživanja koja se bavi razumevanjem (Henno i Reiska 2008). Pored toga, učesnici popunjavaju i upitnik, pre i posle kampa, (izvori instrumenata će biti uneti u poster). Ovaj upitnik se bavi nekolicinom koncepata, kao što su interesovanje za nauku i matematiku, koncept sopstva u nauci, matematika, biologija

54

i škola i viđenje matematike i četiri aspekta prirode nauke (razvoj, sudovi / rezon, upotreba, kreativnost). Takođe smo izmerili i nešto što može da se nazove «varijable laboratorije». Sa jedne strane, njima se ocenjuju kriterijumi radionica kao sredine za konstruktivno učenje. Sa druge strane, one mere osnovne potrebe (kompetentnost, autonomnost i povezanost), koje su ključne za razvoj interesovanja. (Krapp 2005). Kako bi se «izvukli» rezultati, sprovedeni su polu-strukturisani intervjui pre i posle radionice kako bi se istražilo mišljenje o radionici i matematici, nauci i njihovom opštem međudelovanju. Nalazi i analiza Do predaje ovog rada održan je i drugi naučni kamp. Do sada imamo podatke od 12 učenika i studenata koji su učestvovali na prvoj radionici, osam od njih su devojčice. Druga radionica će dati priliku da se istraživanje primeni na još 16 učenika, i ti rezultati će biti uneti u prezentaciju. Paralelno sa obe radionice o klimatskim promenama održane su druge radionice sa kontrolnom grupom, koju čini 30-tak dece. Rezultati u Tabeli 1 pokazuju da učenici koji pohađaju radionicu o klimatskim promenama razvijaju širi koncept funkcije, pokazan većim brojem poveznica. Međutim, konceptualne mape svih učesnika pokazuju povećanje broja koncepata, pošto je mapiranje koncepata takođe metoda učenja.

Slika 16: Konceptualna mapa pre (levo) i posle (desno) jednog učesnika radionice o klimatskim promenama.

Konceptualna mapa

Klimatske promene (N=12) Kontrolna grupa (N=33)

Broj pre posle razlika pre posle razlika

koncepata 9.9 12.1 2.2 9.3 11.2 1.9

strelica 8.7 12.4 3.7 8.3 10.8 2.5

veza 0 1.1 1.1 0.6 0.8 0.2

Table 5: Razvoj konceptualnih mapa pre i posle radionice o klimatskim promenama i Kontrolna grupa, brojevi predstavljaju srednje vrednosti.

55

Kako bi im se olakšao početak i omogućila veća uporedivost, dato im je pet koncepata koji su morali da budu stavljeni na mapu. Primer konceptualne mape pre i posle je prikazan na Slika 16. Što se tiče rasta interesovanja, prezentovaćemo rezultate naknadnog testa na konferenciji. Ipak, nakon pet dana prvo interesovanje je poraslo. Takođe, osnovne potrebe, merene laboratorijskim varijablama (Tabela 2), pokazuju visoke vrednosti kod učesnika u obe eksperimentalne grupe. Na osnovu ovih podataka, može se očekivati uvećano interesovanje za nauku i u naknadnom testu.

Varijable laboratorije Klimatske promene (N=12) Kontrolna grupa (N=33)

Svakodnevna relevantnost 3.56 3.51

Autentičnost 4.50 4.33

Aktivno učešće 4.42 3.95

Briga / atmosfera 3.26 2.83

Izazov 2.92 2.84

Razumljivost 4.22 4.00

Saradnja 4.39 4.32

Tabela 2: Varijable laboratorije nakon učešća na radionicama. Brojevi predstavljaju srednje vrednosti na Likert-skali od 1 (ne slažem se) do 5 (u potpunosti se slažem).

Već postoji trend povećanja interesovanja za matematiku: podaci za decu koja učestvuju u radionici o klimatskim promenama rastu sa 3.30 na 3.53 (srednje vrednosti) na Likert-skali od 1 (ne slažem se) do 4 (u potpunosti se slažem). Kontrolna grupa beleži manji rast, sa 3.30 na 3.46.

Priroda nauke Klimatske promene

(N=12) Kontrolna grupa (N=33)

pre post pre post

Razvoj 3.49 3.73 3.41 3.34

Rezon 3.28 3.26 3.26 3.17

Upotreba 3.53 3.58 3.37 3.34

Kreativnost 3.03 3.08 2.93 3.10

Ukupno 3.33 3.41 3.24 3.24

Tabela 3: Kretanja u viđenju prirode nauke pre i posle radionice o klimatskim promenama. Brojevi predstavljaju srednje vrednosti na Likert-skali od 1 (ne slažem se) do 4 (u potpunosti se slažem).

Takođe smo izmerili promene u viđenju prirode nauke, v. Tablu 3. Pošte je viđenje u ovim aspektima već bilo prilično izbalansirano prema merenjima pre radionice, ne vide se velika pomeranja. Ipak, postoje određene promene koje pokazuju da su radionice imale određeni uticaj na viđenje koje učesnici imaju o prirodi nauke. Ovaj pristup je svakako uspešan u smislu uvida u međudelovanje matematike i nauke, pošto se sva deca slažu da postoji veza i u stanju su da navedu neki primer. Generalno, naučni kamp može da se smatra uspešnim, s obzirom na to da bi se 97% učesnika rado vratilo na još neku radionicu. Komentari o tome šta im se najviše svidelo na kampu govore koliko deca imaju koristi od učenja uviđanjem: “sloboda tokom

56

istraživanja”, “to što smo mogli da radimo slobodno”, “Rad na eksperimentima”, “Sva ta zabava! Nije bilo kao u školi!”, “To što smo sve isprobali”, “Veza između zabave i učenja u kombinaciji sa slobodom odlučivanja bila je savršena!”, ”Puno eksperimenata, isprobavanje novih ideja”. Doprinos nastavi / učenju Rezultati i komentari učesnika govore o potencijalu letnjih i zimskih naučnih kampova. Kada deca govore da im je bilo «zabavno» tokom naučnog kampa, to pokazuje stepen njihovog angažmana. Takođe, moguće je steći uvid u međudelovanje između matematike i nauke. Nadalje, prošireno je razumevanje funkcija. Rezultati našeg istraživanja pokazuju jasan razvoj parametra kojim smo se bavili. Čak i kada prethodni test već pokazuje visok stepen pozitivnih stavova prema merenim parametrima, zabeleženo je dalje povećanje. Takođe, instrument omogućava dovoljnu uporedivost eksperimentalnih grupa. Reference Deutsche Akademie der Technikwissenschaften (2011). Monitoring von

Motivationskonzepten für den Techniknachwuchs: (MoMoTech): Springer. Doorman, L. and Gravemeijer, K. (2009). Emergent modeling: discrete graphs to

support the understanding of change and velocity. ZDM 41, 199–211. Grigutsch, S., Raatz, U. and Toerner, G. (1998). Einstellungen gegenüber Mathematik

bei Mathematiklehrern. Journal für Mathematik-Didaktik 19, 3–45. Henno, I. and Reiska, P. (2008). Using Concept Mapping as Assessment Tool in

School Biology. In Concept Mapping: Connecting Educators Proc. of the Third Int. Conference on Concept Mapping (ed. A. J. Canas, P. Reiska, M. Ahlberg and J. D. Novak).

Hoffkamp, A. (2011). Entwicklung qualitativ-inhaltlicher Vorstellungen zu Konzepten der Analysis durch den Einsatz interaktiver Visualisierungen - Gestaltungsprinzipien und empirische Ergebnisse. Dissertation, Technische Universität Berlin. Berlin.

Hurley, M. M. (2010). Reviewing Integrated Science and Mathematics: The Search for Evidence and Definitions from New Perspectives. School Science and Mathematics 101, 259–268.

Krapp, A. (2005). Basic needs and the development of interest and intrinsic motivational orientations. Feelings and Emotions in the Learning Process Feelings and Emotions in the Learning Process 15, 381–395.

McBride, J. W. and Silverman, F. L. (1991). Integrating Elementary/Middle School Science and Mathematics. School Science and Mathematics 91, 285–292.

Michelsen, C. (2006). Functions: a modelling tool in mathematics and science. ZDM 38, 269–280.

NRC (2012). A Framework for K-12 Science Education: Practices, Crosscutting Concepts, and Core Ideas: The National Academies Press.

OECD (1999) Measuring Student Knowledge and Skills. A New Framework for Assessment. Organization for Economic Co-Operation and Development. Paris.

Palm, T. (2007). Features and Impact of the Authenticity of Applied Mathematical School Tasks. In Modelling and Applications in Mathematics Education (ed. W. Blum, P. L. Galbraith, H.-W. Henn, M. Niss, B. Barton and Silva, Jaime Carvalho e), pp. 201–208: Springer US.

57

U.S. Department of Labor, Employment and Training Administration by Jobs for the Future 2007: The STEM Workforce Challenge: The Role of the Public Workforce System in a National Solution for a Competitive Science, Technology, Engineering, and Mathematics (STEM) Workforce, 13.

58

9. Zaključak

U ovom poglavlju rezimiraju se studije slučajeva i nalazi i vraćamo se na glavna pitanja:

1. Kako na učesnike utiče učešće na naučnom kampu? 2. Kako je organizovana saradnja?

Uticaj kampova na učesnike je ispitan putem neformalnih intervjua i upitnika, koji su se fokusirali na interesovanja učesnika, njihovo znanje i motivaciju za bavljenje naučnim i matematičkim temama. Različiti oblici saradnje organizatora naučnih kampova su istraženi u studijama slučajeva i raznim upitnicima. Standardni naučni kamp U drugom poglavlju imamo opšti pregled tipova naučnih kampova koji se održavaju u Evropi. Naučni kampovi se uglavnom organizuju radi jačanja interesovanja za nauku i obrazovanje, ali odgovori takođe naglašavaju regrutovanje i socijalne perspektive, kao i rekreacionu dimenziju. Takođe, rezultati analize pokazuju da postoji više nivoa na kojima je moguće organizovati i ispitati saradnju (npr. saradnja između nastavnika, organizacija, preduzeća, istraživača, zainteresovanih strana). Naučni kampovi su najčešće višednevni, mada ima i nekoliko dnevnih. Prema organizatorima kampova, Naučni kampovi prosečno traju 5 (21%) ili 7 (28%) dana (n=47). Međutim, ima Naučnih kampova koji traju od 1 do 24 dana. Naučni kampovi mogu biti podeljeni u dve podgrupe: naučne kampove koji se bave pod-temama u okviru neke oblasti nauke, i naučne kampove koji se bave opštim naučnim pitanjima. Pod-teme koje možemo naći među odgovorima nisu klasične teme iz nauke, već su pod-teme interdisciplinarnog karaktera, npr. forenzička nauka, robotika ili molekularna biologija. Neki organizatori nude i druge vrste kampova, kao što su muzički, književni, filmski ili jezički kampovi. Većina naučnih kampova u Evropi identifikovana putem odgovora, otvorena je i za devojčice i za dečake (91%). Upisivanje u naučni kamp se uglavnom obavlja po principu redosleda prijava (43%); po preporuci nastavnika (14%); ili formalnim prijavljivanjem (26%). Većina naučnih kampova se organizuje za učenike srednjih škola (15-18) (29%). Osim nivoa/uzrasta, nekoliko naučnih kampova ima specijalne ciljne grupe. Najčešće ciljne grupe su ili nadareni i talentovani (46%), ili ne postoji specijalna ciljna grupa (60%). To ukazuje da su mnogi naučni kampovi namenjeni mladima koji su već zainteresovani za nauku. Kako na učesnike utiče učešće na naučnom kampu? Učešće na naučnom kampu može da utiče na učesnike na mnogo načina, u smislu povećavanja interesovanja za nauku, jačanja osećaja ličnog zadovoljstva, stvaranja mreža i društvenih odnosa među mladima, unapređenja veština i motivacije za nauku. Rezultati ukazuju da su svi naučni kampovi evaluirani. Najčešće metode evaluacije su: anketa, posmatranje, ili usmena evaluacija među učesnicima na kraju naučnog

59

kampa. Predmet ankete nije bio da istraži kako je evaluacija utvrdila šta su učesnici dobili od naučnih kampova. Ipak, jedan organizator tvrdi: „Naučni kampovi su izuzetno pozitivno iskustvo, najviše zbog toga što stvaraju društvene mreže i odnose među decom zainteresovanom za nauku, koja se često osećaju drugačijom zbog svojih interesovanja. Tokom trajanja kampa, oni slobodno mogu da izraze svoje potencijale. Kao drugo, deca se uče novim veštinama, naročito praktičnim veštinama, koje su često zanemarene u školama.“. Ovakva mišljenja imaju uporište i u literaturi. Treće poglavlje sadrži opise odabranih naučnih kampova u okviru konzorcijuma SciCamp projekta. Svi slučajevi opisuju veoma različite tipove kampova, čije evaluacije su listom pozitivne. Četvrto i peto poglavlje sadrže dva primera koji govore o tome kako učešće na naučnom kampu utiče na učesnike. Oba poglavlja pokazuju pozitivne efekte učestvovanja na naučnom kampu. Šesto poglavlje je studija slučaja iz Nemačke, fokusirana na informacije o poreklu i okruženju učesnika i prilike za zaposlenje. Iz ovog izveštaja je jasno da učestvovanje na naučnom kampu ima određenog pozitivnog efekta na učesnike. Međutim, pitanje je da li se radi o dugoročnim efektima ili trenutnom stanju. Kako je organizovana saradnja? U drugom poglavlju smo videli da je jako teško doći do organizatora naučnih kampova i time je teško steći celokupan uvid u ideju kampa. Ovakve okolnosti su možda prouzrokovane, između ostalog, time što se nekoliko naučnih kampova sprovodi kao vanredni projekat a ne kao redovan deo plana rada organizacije. Tako da, ako je neki naučni kamp održan pre više godina, odgovorni organizator možda više nije u organizaciji ili je prešao na druge zadatke. Još jedan razlog je taj da naučne kampove često organizuje veliki broj ljudi, a da odgovornost za popunjavanje ankete često nije jasno utvrđena. Ova činjenica umnogome otežava dolaženje do informacija o saradnji. Jedan način posmatranja saradnje je saradnja između predavača. O podučavanju vodi računa osoblje sa univerziteta, studenti univerziteta sa ili bez diplome, kao i profesori srednjih i osnovnih škola. Naročito u Danskoj, većina organizatora naučnih kampova je povezana sa univerzitetima. U sedmom poglavlju istražena je saradnja između nastavnika na naučnim kampovima, što je pokazalo da učešće na kampu ne utiče samo na učesnika, već postavka naučnog kampa takođe može da doprinese i razvoju profesionalne zajednice učenja. Saradnja može da se sagleda i sa aspekta zainteresovanih strana. Većina organizatora naučnih kampova kao zainteresovane strane identifikuje univerzitete, ali i određen broj kompanija. Pored toga se spominju i roditelji, državni organi (opštine ili vlade), mediji i sponzori. Većina kampova dobija sredstva od donatora i fondacija, neke dobijaju sredstva od države, a skoro svi kampovi naplaćuju učesničku taksu, kao što i skoro polovina kampova poseduje sopstveni kapital. Određenu nadoknadu traži 65% naučnih kampova, dok su ostali besplatni. Cena takse uglavnom varira između 50 i 200 evra. Ovo znači da mnogi mladi ljudi mogu da priušte učešće na naučnom kampu zato što je on potpomognut sredstvima donatora, međutim, pošto skoro svi kampovi naplaćuju učesničku taksu, ovo takođe isključuje neke mlade ljude

60

koji su takođe zainteresovani za nauku. Među odgovorima, njih 52 odsto ukazuje da novac potrošen na naučne kampove dolazi od učesničke takse i sponzorstava. Rezultati ne ukazuju na raspored troškova tokom organizacije naučnog kampa. Način na koji je organizovana saradnja sa zainteresovanim stranama i fondacijama kako bi se došlo do sredstava za kampove nije predmet ovog izveštaja, pa o tome nećemo donositi nikakve zaključke. Za podrobnije informacije, molimo detaljnije pregledajte pojedinačna poglavlja i studije slučajeva, ili upotrebite materijale dostupne na našoj internet stranici http://www.sciencecamps.eu (npr. preporuke za saradnju sa preduzećima sa završne konferencije).

61

SciCamp Evaluacioni izveštaj

Više informacija o naučnim kampovima i SciCamp projektu

možete naći na našoj internet stranici www.sciencecamps.eu.