Pogledajte ceo izveštaj

Policy brief

Monitoring sprovođenja nacionalne Strategije i Akcionih planova za

unapređivanje položaja Roma u kontekstu procesa pristupanja Srbije u EU i Zakona o zabrani diskriminacije

Stalna konferencija romskih udruženja građana (SKRUG) – Liga Roma

Autori: Osman Balid, oblast stanovanja i zapošljavanja

Đurđica Ergid, oblast obrazovanja i zdravstvene zaštite Urednička priprema:

Centar za proizvodnju znanja i veština

Septembar 2015

Projekat je finansijski podržan od strane programa OSF - Making the Most of EU Funds for Roma

Fondacije za otvoreno društvo, Srbija

Ambasade Kraljevine Norveške

Ključne reči: Nacionalna strategija za unapređenje položaja Roma, inkluzija romske zajednice,

monitoring i evaluacija, javne politike, sektorske oblasti u zaposljavanju, obrazovanju, stanovanju i

zdravstvenoj zastiti, javno zastupanje, EU integracije, IPA i EU fondovi, dobro upravljanje, Romske

organizacije civilnog drustva

Policy brief Monitoring sprovođenja nacionalne Strategije i akcionih planova za unapređivanje položaja Roma u kontekstu procesa pristupanja Srbije EU i Zakona o zabrani diskriminacije

2

SADRŽAJ

Uvod ………………………………………………………………………………………………………………………..5

Stanovanje ………………………………………………………………………………………………………….......7

Kontekst i značaj problema

Kritika sadašnjih politika

Preporuke

Zapošljavanje ………………………………………………………………………………………………………….13



Preporuke

Obrazovanje ……………………………………………………………………………………………………………20



Preporuke

Zdravstvena zaštita …………………………………………………………………………………………………26



Preporuke


3

ABSTRAKT

Dokument o javnim politikama u prilogu daje kratak pregled ishoda istraživanja od 12 meseci o

sektorskim politikama koje unapređuju položaj romske zajednice. Prilikom pisanja ovog

dokumenta, prvog u nizu planiranih koje de SKRUG periodično da objavljuje, pošlo se od dva cilja.

Jedan cilj je da razvijemo istraživačke i analitičke kapacitete SKRUG-a da dubinski analizira javne

politike i njihove efekte na socio ekonomski položaj Roma u Srbiji, a drugi da, na jedan nov način,

aktivno promišlja pravce razvoja javnih politika i mera posebno dizajniranih za unapređenje

položaja Roma, kao i da konceptualizuje osnove za definisanje politika u oblasti siromaštva,

nejednakosti, socijalnih politika i socijalnih inovacija u Srbiji. Važne preporuke dokument definiše u

oblasti korišdenja EU fondova za četiri ključna sektora: zapošljavanje, obrazovanje, stanovanje i

zdravlje. Evropska Komisija je u komunikaciji sa članicama EU pozvala da se koriste postojedi

evropski finansijski mehanizmi, posebno Strukturni fondovi za unapređenje položaja Roma. Vedina

članica EU do sada nije uspela dovoljno dobro da iskoristi postojede fondove. Srbija, kao kandidat

za članstvo u EU, raspolaže sa IPA sredstvima koja su svakako nedovoljna, ali ta dostupna sredstva

iz IPA su zapravo katalizator za generisanje dodatnih sredstava iz budžeta Republike Srbije, i

svojevrstan mehanizam za sinhronizaciju pregovaračkog procesa i kriterijuma sa strategijama,

zakonima i javnim politikama koje uređuju položaj romske zajednice. Pored toga, korišdenje EU

fondova za unapređenje položaja Roma je sredstvo za uspostavljanje održivog sistema koji de u

narednom periodu biti sposoban da uspostavi tu kompleksnu vezu između politika i fondova,

poveda inerciju ka dostizanju vizije integracije romske zajednice, izbegne segregaciju po svaku cenu

i omogudi aktivno učešde romskih organizacija civilnog društva.


4

UVOD

U okviru projekta “Osnaživanje kapaciteta za javno zastupanje” Stalna konferencija romskih

udruženja građana (SKRUG) – Liga Roma predvidela je da, pored sticanja novih znanja i veština u

zastupanju interesa Romske zajednice, promoviše periodične izveštaje u novoj formi, koji treba da

daju kratak, sveobuhvatan, precizan podatak o stanju na terenu u pogledu implementacije javnih

politika. Projekat je podržala Fondacija za otvoreno društvo u Budimpešti. Dokument, prvi iz serije

izveštaja o monitoringu nad sektorskim javnim politikama koje se eksplicitno odnose i na romsku

zajednicu, fokusira se posebno na one segmente javnih politika koje značajno utiču na vidljivost

položaja Roma. Monitoring je sproveden nad četiri javna sektora gde su potrebe najvede. Ti sektori

su zapošljavanje, zdravstvo, obrazovanje i stanovanje.

Glavni fokus ovog rada je da, na osnovu javno dostupnih informacija, pruži pregled različitih

sektorskih programa inkluzije koje se preduzimaju u Srbiji, sprovođenjem analize u okviru relevantnih

socioloških i ekonomskih podataka, statistike koja je dostupna, kao i različitih političkih okvira koji se

odnose na Rome. Glavni cilj projekta i ovog dokumenta je da razumemo kako ključne politike kroz

različite programe u praksi utiču na Rome, koristedi različite izvore informacija, istadi posebno njihove

prednosti i slabosti, kao i pružiti preporuke za unapređivanje predstojedeg okvira.

Sektorske politike su analizirane na osnovu javno dostupnih informacija, a sam okvir istraživanja je

razvijen tako da se fokusira na tri široke kategorije:

(1) fundamentalni koncept koji se analizira (2) procedure monitoringa i evaluacije i (3) ishod i

eksterna validnost. Za osnovu ove analize korišdene su isključivo javno dostupne informacije:

evaluacije, studije, izveštaji sa terena, podaci od OCD, direktan monitoring nad konkretnim

projektima, informacije sa zvaničnih sajtova, itd).

Uprkos određenim rezultatima koji su postignuti na terenu, situacija u kojoj se nalaze Romi je i dalje

kritična. Romi i dalje zaostaju u obrazovanju u predškolskom , osnovnom, srednjem i visokom

obrazovanju u odnosu na ne -Rome. Kao posledica toga, Romi se suočavaju sa manje mogucnosti za

zapošljavanje od ne-Roma sa sličnim kvalifikacijama. Vedina Roma i dalje živi u teškoj nemaštini, bez

pristupa formalnom tržištu rada. U neformalnom zapošljavanju ima napretka, ali mere i podrška

vlade su izostali. Iako je pravo na adekvatno i bezbedno stanovanje ključno ljudsko pravo, Romi i

dalje žive na periferiji naselja (ponekad u logorima), u nehigijenskim uslovima uz otežan pristup

komunalnoj infrastrukturi. Uslovi stanovanja su često veoma loši, što doprinosi nezdravim uslovima

za život i širenju bolesti. Uprkos opštoj diskriminaciji u svim sferama, fokus ovog istraživanja je na

strukturnim dimenzijama problema i mogucim merama politika.

Dominantni okvir u Srbiji je trenutno i dalje evropska agenda i pretpristupni pregovori koji definišu

kriterijume za ispunjavanje uslova za članstvo. Od nemerljivog značaja je upravo prilagođavanje

javnih politika evropskom političkom okviru za Rome, Dekadi za inkluziju Roma i Nacionalnoj

Strategiji za inkluziju Roma - NSIR.


5

Bez adekvatno koncipiranih javnih politika koje eksplicitno ali ne i ekskluzivno primenjuju mere za

Rome nede biti mogude realizovati politike, programske ciljeve i projektne aktivnosti za finansijski

ciklus 2014-2020.

IPA fondovi i, u bliskoj bududnosti, evropski strukturni fondovi su prilika za suštinsku promenu jer

uspostavljaju jači regulacioni okvir koji dozvoljava različite opcije za kreiranje i implementaciju mera

za inkluziju romske zajednice. Tri ključna elementa su definisana unutar okvira.

Kao prvo, to su horizontalni principi partnerstva i višeslojno upravljanje. Višeslojno upravljanje je

posebno složeno pitanje jer se odnosi na uzajamno preplitanje i međuzavisnost više nivoa vlasti i

upravljačkih strukutura, posebno u kontekstu inkluzije romske zajednice, jer ti sektori ne koordiniraju

zajedno po tom pitanju.

Drugi element su horizontalni principi nediskriminacije i jednakosti koji bi trebalo da budu prisutni u

svim normativima. Princip jednakosti bi trebalo da bude integralni faktor u svim segmentima javnih

politika. Tredi element ili princip je inkluzivni pristup kako u sektorskim strategijama i javnim

politikama, tako i u skladu sa tim u programskim dokumentima koji se odnose na planiranje IPA

fondova.


6

I STANOVANJE

Kontekst i opis problema

Procenjuje se da oko 70% Roma u Srbiji živi u romskim naseljima. Istraživanjem iz 2002. godine u

Srbiji je evidentirano 593 romska naselja sa više od 100 stanovnika, od kojih je 58% naselja nastalo

pre 1945. godine, uključujudi i 47% naselja nastalih pre početka XX veka. Istraživanjem iz 2015.

godine mapirano je 583 takozvana podstandardna romska naselja, od kojih je znatan deo nastao pre

više od 45 godina. Tako je, u regionu Vojvodine 65% naselja starije od 45 godine, u Južnoj i Istočnoj

Srbiji 61%, u regionu Šumadije i Zapadne Srbije 53%, dok je ovaj procenat najniži 33% u regionu

Beograda.

Postoji značajna razlika između uslova stanovanja Roma i opšte populacije. Istraživanja su pokazala

da oko 37% domadinstava u romskim naseljima nije imalo odgovarajudi pristup vodi za pide u

poređenju sa 8% domadinstava opšte populacije. Oko 67% romskih domadinstava stanovalo je u

kudama koje nisu bile priključene na kanalizaciju, prema 37% domadinstava vedinske populacije.

Značajna razlika postoji i u odnosu na posedovanje priključka za električnu energiju gde 11% romskih

domadinstava nije imalo struju, u odnosu na 0.1% opšte populacije. Razlika se očitava i u prostornim

odlikama stambenih jedinica i stambenom komforu. Prosečan broj soba po članu domadinstva kod

Roma bio je 0.63 što je gotovo dva puta manje u odnosu na 1.13 kod opšte populacije. Takođe, 79%

romskih domadinstava, naspram 61% domadinstava opšte populacije, primorano je na slabije

zagrevanje stana usled nedovoljnih prihoda. Mada 88% romskih domadinstava i 72% ostalih koriste

drva za zagrevanje stana, situacija je značajno drugačija kod korišdenja drva kao izvora energije za

kuvanje, što čini 49% romskih domadinstava prema 12% ostale populacije. Pored toga, 39% romskih

domadinstava je živelo u lošim stanovima i neuređenim naseljima, naspram 10% domadinstava iz

opšte populacije.Komparacija stambenih uslova pokazuje da oko 73% Roma ima manje od 10 m2 po

članu domadinstva u odnosu na oko 26% ne-Roma, dok skoro 54% romskih domadinstava ne

poseduje kupatilo u kudi prema nešto manje od 10% neromskih domadinstava.

Srbija je donela nekoliko zakona, nacionalnih i lokalnih strateških dokumenta koji uvode afirmativne

mere ili se posebno odnose na unapređenje uslova stanovanja Roma. Zakon o prostornom planu

Republike Srbije od 2010. do 2020. godine izdvaja romska naselja (koristi se termin romska enklava)

kao najugroženiju kategoriju naselja, postavlja ciljeve i daje modele za njihovu socijalnu i ekonomsku

integraciju i unapređivanje uslova života stanovnika. Prostorno i urbanističko planiranje, uređenje i

korišdenje građevinskog zemljišta i izgradnja objekata regulisani su Zakonom o planiranju i izgradnji.

Od posebnog značaja za problematiku romskih naselja i stanovanja Roma jeste procedura i način

izrade urbanističkih planova, uređenje građevinskog zemljišta, izdavanje dozvola za izgradnju.

Resorno ministarstvo je u saradnji sa OEBS-om izradilo Vodič kroz legalizaciju neformalnih romskih

naselja koji lokalnim samoupravama daju stručna uputstva pri izradi urbanističkih planova, rešavanju

pitanja legalizacije i unapređenja neformalnih romskih naselja. Zakon o legalizaciji objekata daje


7

mogudnost naknadnog dobijanja građevinske, odnosno upotrebne dozvole za bespravno podignute

objekte, pri čemu je rok za podnošenje zahteva istekao početkom 2014. godine. Zakon predviđa i da

lokalne samouprave mogu dati olakšice u procesu legalizacije onim vlasnicima bespravno podignutih

objekata koji su na taj način rešavali svoje stambeno pitanje.

Zakon o stanovanju predviđa izuzetke u kojima je mogude sprovesti prinudno iseljavanje bez odluke

suda. Ovo se odnosi na slučajeve kada se neko lice useli u stan ili zajedničke prostorije stambene

zgrade bez pravnog osnova ili koristi stan bez zaključenog ugovora ili je poništen pravni osnov po

kome je zaključen ugovor. U takvim slučajevima, vlasnik stana ili lice koje ima pravni interes može

kod opštinskog organa nadležnog za stambene poslove da zahteva njegovo iseljavanje. Ovakav

postupak je definisan kao „hitan“ i žalba na rešenje o iseljavanju iz stana ne odlaže njegovo izvršenje.

Zakon o socijalnom stanovanju određuje socijalno stanovanje kao stanovanje odgovarajudeg

standarda namenjeno domadinstvima koja iz socijalnih, ekonomskih i drugih razloga ne mogu da

obezbede odgovarajudi stan u zakup ili u svojinu po tržišnim uslovima. Zakonom je definisano pravo

na rešavanje stambenih potreba kroz osnovna merila: stambeni status, visina primanja, zdravstveno

stanje, invalidnost, broj članova domadinstva i imovinsko stanje. Dodatna merila za ostvarivanje

prednosti utvrđena su za ranjive društvene grupe, gde se pored ostalih navode Romi, interno

raseljena lica (IRL) i dr. Zakon o socijalnoj zaštiti predstavlja pravni okvir u sklopu koga jedinice

lokalne samouprave pružaju uslugu „socijalnog stanovanja u zaštidenim uslovima“. Do sada je

izgradnja ovih stanova bila finansirana sredstvima iz donatorskih programa i prvenstveno je bila

usmerena ka rešavaju stambenog pitanja izbeglica i raseljenih lica smeštenih u kolektivnim centrima

i, u znatno manjoj meri, drugih osetljivih grupa.

Strategija za unapređivanje položaja Roma kao jedan od prioriteta izdvaja poboljšanje stambenih

uslova ove nacionalne manjine. Osnovni principi koje postavlja Strategija u oblasti stanovanja tiču se

smanjivanja siromaštva; primene integralnog pristupa u rešavanju stambenih problema Roma;

ravnopravnog tretmana romskih naselja; punog učešda Roma i koordiniranog učešda relevantnih

ministarstava, lokalnih vlasti, OCD i vedinske zajednice u formulisanju i sprovođenju stambenih

programa; transparentnosti i raznovrsnosti izvora finansiranja stambenih programa, kao i uvažavanje

potreba žena i dece i očuvanja etničkog i kulturnog identiteta Roma. Strategija kao glavni cilj navodi

„obezbeđivanje legalnog korišdenja stana i poseda u svim aspektima, omogudavanje zdravog života

porodice i pojedinca, olakšanje života žene i deteta, obezbeđivanje adekvatnih uslova za način života

koji je prihvatljiv Romima, kao i negovanje kulture stanovanja kakva je prihvadena u celini društva.“

Takođe, kao glavni cilj Strategija navodi i integraciju romskih naselja kroz „obezbeđivanje osnovnih

pogodnosti i jednakog pristupa socijalnim uslugama, službama i infrastrukturi“, naglašavajudi da

unapređenje uslova stanovanja u romskim naseljima treba shvatiti kao preduslov za integraciju i

inkluziju njihovih stanovnika u opšti društveni sistem.

Nacionalna strategija socijalnog stanovanja postavlja osnovne pravce delovanja u stambenom

sektoru kroz: uspostavljanje i razvoj institucija socijalnog stanovanja; povedanje obima i raznovrsnosti

stambenih rešenja; povedanje finansijske dostupnosti stanovanja za domadinstva sa niskim

primanjima kroz subvencionisano uvođenje stambenog dodatka; utvrđivanje standarda stambene

izgradnje i unapređenje postojedeg stambenog fonda; uspostavljanje instrumenata za sprečavanje i

smanjenje beskudništva; unapređenje uslova stanovanja stanovnika neformalnih (podstandardnih)


8

naselja. Akcioni plan za sprovođenje Strategije socijalnog stanovanja obuhvata date aktivnosti,

procenjena finansijska sredstva za realizaciju, potencijalne izvore finansiranja, i navedene institucije

nadležne za primenu planiranih mera. Izrađena je i Uredba o standardima i normativima za

planiranje, projektovanje, građenje i uslovima za korišdenje i održavanje stanova za socijalno

stanovanje koja propisuje opšte i tehničke uslove, uključujudi i površinske normative stana u odnosu

na veličinu domadinstva, kao i uslove korišdenja i održavanja stanova i dr. Nacionalna Strategija za

rešavanje pitanja izbeglica i interno raseljenih lica za period 2015−2020, poseban akcenat stavlja na

Rome - interno raseljena lica. U Strategiji je istaknuto da su uslovi stanovanja Roma IRL znatno lošiji

od ostalih pripadnika ove grupe, zbog čeka su i izdvojene posebne mere za njihovo rešavanje. Do

sada nisu postojali precizni podaci o broju izbeglica i interno raseljenih lica romske nacionalnosti, dok

u isto vreme pristup infomacijama i ostvarivanje prava je bilo onemoguceno. Romske i ne-romske

NVO su do sada ukazivale na ovaj problem i nastavljaju da aktivno zastupaju na političkom i

tehničkom nivou svoja prava u ovom procesu. Pitanje stanovanja Roma obrađeno je i u Strategiji za

reintegraciju povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji.

Doneto je i nekoliko podzakonskih akata koji se tiču troškova povezanih sa stanovanjem.

Pojedine lokalne samouprave usvojile su celovite akcione planove za unapređivanje položaja Roma

uključujudi i poboljšanje uslova stanovanja. Nekoliko jedinica lokalne samouprave usvojilo je

stambene strategije koje sadrže ciljeve i mere za unapređivanje romskih naselja u ovim sredinama.

Svega 10%, od ukupno 120 opština u Srbiji koje su se u istraživanju iz 2015. godine izjasnile da na

svojoj teritoriji imaju romska naselja, imaju i izrađene lokalne akcione planove za unapređenje

stanovanja Roma. Najvedi broj lokalnih akcionih planova za unapređenje položaja izbeglica i interno

raseljenih lica sadrži i mere za poboljšanje uslova stanovanja Roma koji pripadaju ovim grupama.

Prema Zakonu o socijalnom stanovanju 2011. godine formirana je Republička agencija za

stanovanje (RAS) radi stvaranja institucionalnog okvira za održivi razvoj socijalnog stanovanja i

obezbeđivanje i korišdenje sredstava namenjenih za razvoj socijalnog stanovanja. RAS se u

prethodnom periodu uglavnom nije bavila pitanjima unapređenja stanovanja Roma, a njeno

značajnije angažovanje na ovom polju se očekuje u narednom periodu kroz stambene programe

finansirane iz IPA fondova.


Dosadašnja primena mera, planiranih nacionalnim ili lokalnim dokumentima i akcionim planovima

u oblasti unapređenja stanovanja Roma bila je veoma slaba, fragmentirana i nekoordinirana. Tome

doprinose nerazvijeni institucionalni mehanizmi za sprovođenje, neprihvatanje uloge nadležnih

institucija i ustanova, na svim nivoima vlasti, da sprovedu mere za koje su nadležni i da se bave

pitanjima unapređenja uslova stanovanja Roma. Kao posledica takvog odnosa, sredstava za primenu

usvojenih mera izdvojena u nacionalnom i lokalnim budžetima bila su veoma mala. Pored toga,

predstavnici lokalnih samouprava veoma slabo su upoznati sa merama za unapređivanje stanovanja

Roma koje su date u nacionalnim dokumentima, a prema istraživanju Zaštitnika građana oko 80%


9

ispitivanih Roma nije imalo saznanja o mogudnostima rešavanja problema stanovanja u mestu

življenja.

Realizovani programi socijalnog stanovanja u proteklom periodu su bili malobrojni, pri čemu su

postavljeni kriterijumi i bodovni sistem odabira korisnika stanova bili nedostupni siromašnim

porodicama, posebno Romima. Takođe, za rešavanje stambenog pitanja izbeglica i interno raseljenih

lica u Srbiji, uz veliku finansijsku podršku međunarodne zajednice, Komesarijat za izbeglice i migracije

sprovodi višegodišnje stambene programe, ali je obuhvadenost Roma IRL ovim rešenjima veoma slab,

kao što je i zanemarljiv broj takvih programa koji je usmeren na unapređenje uslova stanovanja

Roma.

Na nivou lokalnih samouprava pitanjima stanovanja Roma bave se različita odeljenja, uglavnom

odeljenja za socijalna pitanja, a u znatno manjoj meri odeljenja za urbanizam i stambene poslove,

direkcije za izgradnju, stambene agencije i sl. Veliki problem predstavlja raseljavanje neformalnih

romskih naselja, kao i iseljenja pojedinačnih porodica, koja se često sprovode prinudnim putem. U

izveštajima domadih i inostranih institucija i organizacija ističe se neadekvatnost procedura koje se

primenjuju prilikom iseljavanja i raseljavanja i izostanak primene obaveza preuzetih potpisivanjem

međunarodnih dokumenata u vezi sa poštovanjem ljudskih prava. Posebno je kritikovana

diskriminatorska praksa smeštanja raseljenih Roma u takozvane „mobilne stambene jedinice“ što su

zapravo nestambeni metalni kontejneri.

Preporuke

1. Potrebno je unaprediti uslove stanovanja romske nacionalne manjine u Srbiji kroz obezbeđivanje

pravne sigurnosti poseda (legalizacije naselja), dostupnost usluga, materijala, objekata,

infrastrukture, finansijske dostupnosti, odgovarajude nastanjivosti i pristupačnosti, odgovarajude

lokacije i kulturne adekvatnosti, kako je definisano međunarodnim standardima o pravu na

adekvatno stanovanje, a koje je Republika Srbija ratifikovala;

2. Potrebno je inicirati izradu lokalnih akcionih planova za unapređivanje uslova stanovanja Roma;

3. Potrebno je edukovati predstavnike romskih OCD i udruženja na temu diskriminacije u oblasti

stanovanja, ostvarivanja prava u oblasti stanovanja i pružanja besplatne pravne pomodi

stanovnicima naselja;

4. Lokalne samouprave treba da osiguraju punu participaciju Roma i civilnog društva u procesu

izrade i primene lokalnih akcionih planova;

5. Republička agencija za stanovanje treba da pruži stručnu i finansijsku podršku siromašnim

lokalnim samoupravama u izradi i implementaciji lokalnih akcionih planova za oblast stanovanja

Roma i da obezbedi direktnu finansijsku podršku sa nacionalnog i međunarodnog nivoa za

sprovođenje lokalnih akcionih planova;


10

6. Lokalne samouprave uz pomod nadležnog ministarstva treba da izrade urbanističko-plansku

dokumentaciju za romska naselja radi stvaranja osnova za unapređenje stambenih i naseljsko-

komunalnih uslova;

7. Potrebno je da lokalne samouprave preispitaju urbanističke planove koji predviđaju raseljavanje

romskih naselja sa postojedih lokacija i izvrše reviziju ovih planova ili dokažu opravdanost

planiranog raseljavanja;

8. Legalizacija romskih naselja koja su starija a održiva su, moraju biti legalizovana kako bi se rešio

problem vlasništva zemlje na kojima je oko 300 starih romskih naselja. Obezbediti sredstva za

subvencionisanje viokih troškova legalizacije kao visoko postavljene građevinsko-tehničke

karakteristike za objekte koje nastanjuju najsiromašniji, kao i visokih troškova legalizacije (za

izradu tehničke dokumentacije, geodetske usluge, pladanja naknada i sl.) koje mnoge romske

porodice ne mogu samostalno da plate;

9. Potrebno je da resorno ministarstvo pokrene proces izmene Zakona o legalizaciji objekata i

dopuni ga merama koje de omoguditi naknadnu prijavu objekata, pojednostavi proceduru

legalizacije objekata i, u saradnji sa lokalnim samoupravama, obezbedi smanjenje troškova

procesa za objekte koje su izgradile ugrožene romske porodice;

10. Potrebno je da se u saradnji sa kancelarijom SEIO, nadležnim ministarstvom i lokalnim

samoupravama krene u planiranje, identifikaciju i pisanje projekata koji de udi u IPA programske

dokumente za stanovanje;

11. Potrebno je da resorno ministarstvo podrži usvajanje i sprovođenje Zakona o legalizaciji održivih

romskih naselja, koji je predložila Liga Roma, a koji pruža mogudnost da se legalizuju romska

naselja starija od 50 godina. Zakon predviđa da de urbana, socijalna i ekonomska integracija

neformalnih naselja u celokupnu gradsku strukturu predstavljati ključni faktor u pripremi za

pristupanje Evropskoj uniji;1,2

1http://www.danas.rs/dodaci/uploaddocumentsdodaci2013biltenpdf/zasto_nam_potreban_lex_specialis_o_legalizaciji_ro

mskih_naselja_u_srbiji.1117.html?news_id=290378 2http://www.gradjanin.rs/liga-roma-predlaze-legalizaciju-romskih-naselja/

http://www.gradjanin.rs/liga-roma-predlaze-legalizaciju-romskih-naselja/


11

II ZAPOŠLJAVANJE


U periodu od 2009. do 2015. godine politici zapošljavanja Roma u Srbiji nije poklonjeno dovoljno

pažnje, kako u pogledu institucionalno-organizacione strukture i ozbiljne posvedenosti tom

specifičnom problemu, tako ni u pogledu finansiranja i monitoringa.

Ključni razlozi za siromaštvo Roma, migraciju Roma iz Srbije ka zemljama EU i socijalnu isključenost, je

njihova masovna nezaposlenost. Položaj romske populacije, kao jedne od najzapostavljenijih etničkih

grupa je izuzetno nepovoljan, kako na tržištu rada, tako i u društvu. Odlikuje ga nizak stepen

ekonomske aktivnosti, velika zastupljenost rada u neformalnom sektoru, visoka nezaposlenost,

obavljanje najtežih i najmanje pladenih poslova, nedovoljno inventivan i efikasan sitem na državnom i

lokalnom nivou u sprovođenju planskih dokumenata. Razlozi koji uzrokuju nepovoljan položaj na

tržištu rada su: nizak obrazovni nivo, diskriminacija i isključenost iz opšte populacije. U socio-

ekonomskom pogledu, Romi žive u nemaštini i vedina njih je na granici egzistencijalne izdržljivosti.

O ovom gorudem društvenom problemu koji koincidira sa raspadom ex Yugoslavije i pojavom

nacionalizma, ksenofobije, šovinizma i neskrivene diskriminacije govore mnogobrojni podaci koji

ukazuju na obim i vrstu nezaposlenosti Roma. Ovom prilikom izdvojidemo kontinuirano pradenje

radne snage i rezultate popisa stanovništva Republičkog zavoda za statistiku, opširno istraživanje

UNDP o siromaštvu Roma iz perspektive ljudskog razvoja (Ivanov, Kagin 2014), kao i sociološko

istraživanje o društvenim i kulturnim potencijalima Roma u Srbiji (Sokolovska, 2014). Osim toga, širok

spektar iskustva na terenu, studije slučaja i rezultati istraživanja ukazuju na sistemsku diskriminaciju

Roma pre svega od strane Vlade Srbije u oblasti učešda Roma u organima državne uprave, javnog

sektora, pa i na tržištu rada.

Kako se ističe u Izveštaju o napretku Srbije u procesu evropskih integracija u 2014 godini: „Oko 30%

nezaposlenih koji su bili uključeni u aktivne mere na tržištu rada u 2013.godini pripadaju najranjivijim

grupama i grupama sa visokom učestalošdu i trajanjem nezaposlenosti, uključujudi Rome. Romi de

pored redovnih aktivnih mera nastaviti da koriste posebne programe. Budžet za 2014. godinu

izdvojen za aktivne mere na tržištu rada je manji od 0,1% BDP, što predstavlja vrlo malo povedanje,

ali ipak povedanje u odnosu na prethodnu godinu.“ (Evropska komisija 2014, str 62-63)

Dokaz za to je podatak Republičkog zavoda za statistiku iz maja 2015. god. po kome je broj Roma

sa ličnim prihodima u 2011. godini, smanjen za 51% u odnosu na 2002. godinu.


12

Da bi se unapredila situacija na tržištu rada, Vlada Republike Srbije je usvojila Nacionalnu strategiju

za zapošljavanje za period 2011–2020. Ovaj dokument je zasnovan i usklađen sa Evropskom

strategijom 2020.

Veliku važnost ima nedavno finalizovan proces izrade Programa reformi politike zapošljavanja i

socijalne politike koji utvrđuje prioritete u oblasti zapošljavanja, obrazovanja i socijalne zaštitie, i koji

de pažljivo pratiti proces evropskih integracija. Po prvi put jedan program je svojevrsno vezivno tkivo

koje objedinjuje tri ključna sektora koji imaju za cilj da smanje nejednakosti i podstaknu novu

dinamiku na tržištu zapošljavanja.

Vedina romskih domadinstava ima ograničene izvore prihoda (to su uglavnom prihodi od sezonskih

radova u poljoprivredi i građevinarstvu, rad u sivom sektoru, sakupljanje sekundarnih sirovina,

doznake iz inostranstva i socijalna pomod od države). Dva osnovna faktora koja doprinose

nepovoljnom položaju Roma na tržištu rada i koja vedinu Roma ograničavaju na nisko pladena i

privremena zanimanja su: 1) nizak nivo obrazovanja i stručne obuke i 2) diskriminacija od strane

potencijalnih poslodavaca. (Strategija za unapređenje položaja Roma, str. 21).

S druge strane, analiza ekonomski aktivnih naspram ekonomski neaktivnih Roma u Srbiji iz 2011.

godine ukazuje na veliku opteredenost romskog stanovništva koji imaju primanja na osnovu rada,

penzija i prihoda od imovine. Ukupan procenat Roma koji imaju ovakve prihode iznosi 17,38% i oni

izdržavaju ukupno 69% Roma koji nemaju nikakav izvor prihoda (nezaposleni, deca, učenici i studenti,

kao i domadice). U tabeli 1 predstavljeni su podaci o ekonomskoj aktivnosti Roma u Republici Srbiji,

prikupljeni popisima stanovništva 2002. i 2011. godine. Na osnovu samih razlika učešda u pojedinim

kategorijama može se uočiti da je u periodu od 10 godina značajno opao procenat zaposlenih Roma i

to za 5,95%, dok povedanje beleže kategorije lica koja obavljaju samo kudne poslove u svom

domadinstvu (domadice) i to za 2,19%, kao i lica iz kategorije ostali za 3,57 %.

Tabela 1. - Stanovništvo romske nacionalne pripadnosti prema ekonomskoj aktivnosti u Republici

Srbiji (%)

Popis Ekonomski aktivni Ekonomski neaktivni Ostali3

Lica sa ličnim prihodom Izdržavano stanovništvo

Obavljaju

zanimanje

Nezaposleni

Penzioneri Imaju

prihode

od imovine

Deca,

učenici i

studenti

Domadice

2002. 17,40 15,60 4,62 0,14 35,60 15,09 11,55

2011. 11,45 16,50 4,40 0,10 35,15 17,28 15,12

Izvor: Republički zavod za statistiku, Popis stanovništva 2002. i 2011. godine

3

Radi poređenja rezultata dva popisa u kategoriji ostalo spadaju: lica sa drugim ličnim prihodima (kategorija „lica

sa ličnim prihodom“), kao i nesposobni za rad i ostali koji ne obavljaju zanimanje iz kategorije „izdržavano stanovništvo“.


13

Romi se mnogo više od vedinskog stanovništva oslanjaju na neformalno zaduživanje od prijatelja,

rođaka ili neformalnih kreditora (Ivanov, Tursaliev 2006) i zbog niskih izvora prihoda (koji dolaze iz

neformalnog zapošljavanja) imaju ograničen pristup bankama. Na taj način im je onemogudeno

započinjanje sopstvenog preduzetničkog posla, te smanjena mogudnost samozapošljavanja i

zapošljavanja članova svog domadinstva. Osim toga, prihodi koje ostvaruju uglavnom su usmereni na

preživljavanje na lokalnoj osnovi i oni (kao što pokazuje tabela 2) vedim delom dolaze na osnovu

socijalnih primanja za nezaposlena i izdržavana lica. Ovakve nepovoljne okolnosti dovode do

začaranog kruga siromaštva iz kojeg izlaz, osim što je dugotrajan, mora biti jasno formulisan,

prilagođen romskoj populaciji i institucionalno podržan.

Tabela 2. - Romsko stanovništvo prema izvorima za život u 2010. godini, prema regionima (%)

Beogradski

region

Region

Vojvodine

Region

Šumadije i

Zapadne Srbije

Region Južne i

Istočne Srbije

UKUPNO

zarada ili druga

primanja po osnovu

rada

2,67 3,00 1,62 3,39 10,68

penzija 0,87 0,76 0,70 1,98 4,31

prihodi od imovine 0,03 0,06 0,03 0,03 0,15

socijalna primanja 1,71 5,91 2,55 6,80 16,97

stupendija za

učenike/studente,

studentski kredit

0,004 0,02 0,00

5 0,02 0,04

zajam, ušteđevina 0,03 0,07 0,05 0,13 0,28

novčana naknada za

nezaposlena lica 0,05 0,09 0,03 0,10 0,27

izdržavana lica 11,27 16,16 7,64 21,95 57,02

ostalo 1,89 2,64 1,37 4,38 10,28

UKUPNO 18,52 28,71 13,99 38,78 100,00

Izvor: Republički zavod za statistiku

4

Veoma malo učešde, jer apsolutna frekvencija iznosi svega 9 primaoca učeničkog/studentskog kredita ili stipendije.

5 Veoma malo učešde, jer apsolutna frekvencija iznosi svega 7 primaoca učeničkog/studentskog kredita ili stipendije


14

Status Roma na tržištu rada odlikuje se nesrazmernim stopama povremenih i neformalnih poslova.

To su uglavnom poslovi u neformalnom sektoru koji su slabo pladeni. Međutim, neformalni sektor

zapošljavanja ne razlikuje se puno od formalnog. Rezultati ved navedenog istraživanja UNDP govore

da je u 2011. godini najvedi procenat zaposlenih Roma nekvalifikovana radna snaga (59%), 11% su

polukvalifikovani i 13% kvalifikovani radnici. U skladu sa ovakvom strukturom, 21% Roma je

zaposleno u komunalnim uslugama, 30% u industriji ili građevinarstvu i 10% u poljoprivredi.

U javnosti ved poznata inicijativa za malim socijalnim mikrokreditima nudi rešenje za veliki deo

nezaposlenih Roma. Osim što vedina Roma živi u višegeneracijskim i višečlanim domadinstvima, što

pogoduje pokretanju porodičnog biznisa, rezultati istraživanja Društveni i kulturni potencijali romske

etničke zajednice u Srbiji pokazuju da bi 76,9% Roma u Srbiji želelo da se bavi trgovačkim i uslužnim

zanimanjima. Želja za pokretanjem mikro porodičnih preduzeda, ali i smisao za trgovinu i

specijalizovane usluge imaju i duboku kulturnu pozadinu vezanu za tradicionalni život Roma. Manji

deo Roma (njih 13,8%) bi se bavio proizvodnim zanimanjima. Ona zahtevaju kvalifikovaniju radnu

snagu i najmanje srednji obrazovni nivo, pa niže interesovanje za ova zanimanja može se dovesti u

vezu sa obrazovnom strukturom Roma.

Tabela 3. - Želja za pokretanjem sopstvenog biznisa

vrsta zanimanja %

trgovačka i uslužna zanimanja 76,9

proizvodna zanimanja 13,8

stara, tradicionalna zanimanja 7,5

poljoprivreda 1,7

ostalo 0,1

Izvor: Projekat Društveni i kulturni potencijali romske etničke zajednice u Srbiji


Uzroci koji proizvode ovakvu poziciju na tržištu rada su više puta navođeni. Kao najvažnije izdvajamo

diskriminatornu politiku, nizak obrazovni nivo, što uslovljava i nepovoljne društvene mreže kao jedan

od ključnih preduslova za pristup informacijama od značaja za zapošljavanje.

“Pored nedostatka mehanizma pradenja (monitoring) i ocenjivanja (indikatora), nedovoljna i

neusmerena budžetska izdvajanja i dalje su značajan problem. Republika Srbija se u velikoj meri

oslanja na strane fondove (donacije, zajmove ili druge finansijske instrumente). Teška ekonomska

situacija sa kojom se suočava srpsko društvo i privreda i visoka stopa nezaposlenosti, produbljuju i

onako duboku marginalizaciju pojedinih društevnih grupa, uključujudi romsku zajednicu, koja je u

najtežem položaju. U 2014. godini sprovođenje Strategije nije bilo podržano budžetskim

izdavajanjima posebno namenjenim Romima.“ (Monitoring koji vrši civilno društvo, 2014).


15

Mere za unapređivanje zapošljavanja Roma i Romkinja, u smislu zabrane diskriminacije prilikom

zapošljavanja, kao i zabrane svih diskriminatornih postupaka na tržištu rada koji pogađaju pripadnike

romske zajednice, i afirmativne akcije usmerene ka poslodavcima ne daju očekivane rezultate. Nema

namenskih budžetskih sredstava niti akcija lokalnih vlasti na preduzimanju posebnih mera u cilju

promovisanja zapošljavanja Roma u organima lokalne samouprave, državnoj upravi, kao ni u

privatnim firmama.

Nadležna ministarstva treba da usvoje i sprovedu, kad god je to mogude, na državnom ili lokalnom

nivou, posebne mere u korist Roma i Romkinja prilikom zapošljavanja, kao što su izvođenje javnih

radova i ostale aktivnosti ili posebne mere za obuku Roma za različite stručne spreme i profesije.

Opis stanja dobro je konstatovala i sama Strategija za zapošljavanje: „Podaci o broju ukupno

zaposlenih Roma u državnoj i lokalnoj administraciji govore o institucionalnoj diskriminaciji. U javnim

i državnim preduzedima gotovo da ih i nema. Službe za zapošljavanje nemaju evidenciju o zaposlenim

Romima. Ni na republičkom, ni na pokrajinskom, ni na lokalnom nivou nema posebnih fondova za

razvoj preduzetništva kod Roma. Javna sredstva koja je Vlada Republike Srbije na različite načine

dobila od međunarodnih organizacija nisu dovoljna za smanjenje siromaštva i zapošljavanje Roma.

Akcioni plan za zapošljavanje Roma u okviru Dekade Roma, koji je usvojila Vlada Republike Srbije, još

uvek se ne sprovodi sistemski i ne postoji jasno opredeljena pozicija u budžetu iz koje bi se finansirale

predviđene mere. Ne postoji institucionalizovana saradnja romskih udruženja građana i državnih

organa.

Oblast u kojoj se Romi najčešde radno angažuju jeste siva ekonomija. Niska stopa ekonomske

aktivnosti vedine Roma predstavlja posledicu ekonomske kulture, društveno ekonomske zaostalosti,

izrazitih političkih barijera u zapošljavanju i određenog skupa demografskih činilaca. Vedina Roma je

izvan sistema zapošljavanja, oni nisu legalno ekonomski aktivni i mahom se vode kao nezaposleni.

Kada se nalaze na tržištu radne snage, rade najteže i najopasnije poslove po najnižoj ceni. Sakupljači

sekundarnih sirovina čine jednu od najbrojnijih i najeksploatisanijih grupa radnika, sa najnižom

cenom rada. Iako ved pet godina postoji registrovan Republički sindikat sakupljača sekundarnih

sirovina, i uprkos tome što oko 75% ukupno sakupljene sekundarne sirovine u Srbiji sakupe

individualni sakupljači, mahom Romi, on nije bio pozvan niti uključen u proces predlaganja novog

Zakona o otpadu. Država mora da prepozna ovakav vid rada kao legitimnu vrstu delatnosti, razmotri

predloge romskih NVO i shodno principima održivog razvoja ponudi održiva sistemska rešenja

unapređenja društvenog i ekonomskog statusa ovih radnika.

Vlada Srbije treba da razvije jasnu praktičnu politiku zapošljavanja Roma, antidiskriminacionu

politiku ali i definiše posledice zbog nepridržavanja iste, koje se mogu očekivati na tržištu rada, kao i

institucionalni okvir za podršku primene i sprovođenja ove politike (Agencija za sprovodjenje

strategije za unapređenje položaja Rima i poseban namenski fond za inkluziju Roma).


16

Preporuke:

1. Stvoriti koordinaciono telo za aktivnosti u Srbiji u oblasti zapošljavanja, socijalne zaštite i

uključenosti. (Agencija za sprovođenje Strategije za unapređenje Roma) u čijem radu de

učestvovati i predstavnici Evropske Komisije, OSCE-a i Saveta Evrope u svojstvu posmatrača i

savetnika;

2. Formirati namenski Fond za zapošljavanje i ekonomsko jačanje Roma, kako bi se povedala

dostupnost i pristupnost mikrofinansiranju Romima i Romkinjama kroz pojačano finasiranje

socijalnog i porodičnog preduzetništva. Predstavnici Evropske komisije i donatori bi trebalo da

budu u upravnom odboru ovog Fonda;

3. Usvajanje jasnih indikatora i precizno određivanje organa ili institucija Vlade Srbije koje de biti

nadležne za njihovo pradenje i izveštavanje tela i organa formiranih u procesu ispunjenja uslova

Srbije za proces pridruživanja EU;

4. Aktivno sprovođenje ESRP programa. Uključiti aktivno OCD u kreiranje predloga projekata i

zastupati iskustva iz EU u outsorsovanju inicijativa i mera za zapošljavanje u nevladinom sektoru;

5. Zapošljavanje visokoobrazovanih Roma u državnim institucijama u javnom sektoru shodno

procentu učešda Roma u ukupnom broju stanovnika Srbije (2,05%);

6. Osmisliti posebne mere za stimulisanje zapošljavanja mladih Roma, razviti socijalno preduzetništvo i zadrugarstvo, uraditi ex ante evaluaciju dosadašnjih mera i učinka na tržištu rada (NVO inicijative na jugu Srbije, aktivnosti pokrajinske Kancelarije za integraciju Roma itd);

7. Modernizovati socijalne usluge za Rome na lokalnom nivou, akreditovati nove programe

socijalne zastite koji ce biti kompetentni u kontekstu specificnosti Romske zajednice;

Preporuke u vezi sa suzbijanjem diskriminacije:

1. Formiranje posebnog tela u okviru Agencije za sprovođenje Strategije koje de se baviti

nadgledanjem sprovođenja anti-diskriminacionih mera od strane svih nadležnih organa i

institucija;

2. Uspostavljanje odgovornosti za sprovođenje anti-diskriminacionih mera;

3. Primena principa participacije romske zajednice u procesima kreiranja, sprovođenja i evaluacije

programa aktivne politike zapošljavanja;


17

III OBRAZOVANJE


Pravu na obrazovanje, kao osnovnom ljudskom pravu, moramo pristupiti kroz standarde i principe

koji afirmišu antidiskiminatornu praksu, podstiču aktivno učešde zainteresovanih strana, ne

zanemarujudi speficične potrebe dece, odraslih ljudi, osoba sa invaliditetom ili žena, kao

ravnopravnih članica i članova iste društvene grupe. Uska i neodvojiva povezanost obrazovanja i

napretka zajednice, dodatni je razlog da pravu na obrazovanje prilazimo, pre svega, kao jednoj od

mogudnosti prevazilaženja opšte uskradenosti određene društvene grupe, ali i pojedinaca koji joj

pripadaju.

Ulaganje u obrazovanje sa ciljem suzbijanja siromaštva romske zajednice, kao jednog od rezultata

socijalne isključenosti i uskradenosti, treba da dovede do iskorenjivanja nejednakosti i dostizanja

ravnopravnosti, solidarnosti i socijalne pravde.

Strateški dokumenti u oblasti obrazovanja koji su pratili Dekadu6 detaljno su predlagali niz mera i

aktivnosti kojima se ciljalo na uključivanje romske zajednice u obrazovni sistem kontinuiranog i

kvalitetnog obrazovanja, uvažavanje različitosti i razvijanje različitosti i multikulturalnosti.

U sličnom duhu Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 20207 postavlja društvene ciljeve kojima

teži Republika Srbija: unaprediti kvalitet obrazovanja, obuhvatiti obrazovnim politikama stanovništvo

na svim nivoima, postidi relevantnost i efikasnost obrazovanja. Problemi sa kojima se romska deca

suočavaju u obrazovanju su izdvojeni i u delovima ove Strategije koji su posvedeni osnovnom i

srednjem obrazovanju i vaspitanju, a predviđene su i strateške mere za njihovo prevazilaženje – vedi

obuhvat, bolja postignuda u nastavi, podrška, povezivanje obrazovanja sa merama aktivne politike

zapošljavanja i drugo.

Međutim, i pored ulaganja, pre svega, međunarodnih donatora, napredak u oblasti obrazovanja nije

na očekivanom niovu. Posebno, skredemo pažnju na obrazovanje devojčica i žena. Državni Popis iz

2011, kod Romkinja beleži izraženiju nepismenost nego kod Roma, tako da u strukturi ukupnog broja

nepismenih muškarca, nepismeni Romi čine 31%, a nepismene žene 69%. Na ovu pojavu upozoravaju

romske ženske organizacije poslednjih 20tak godina, kao i na pojavu regresije u obrazovnom profilu

6

Nacionalni akcioni plan za obrazovanje Roma (2005), Strategija za unapređivanje položaja Roma u Republici Srbiji

(2009), Nacionalni akcioni plan za sprovođenje Strategija za unapređivanje položaja Roma u Republici Srbiji (2009-11);

Akcioni plan za sprovođenje Strategija za unapređivanje položaja Roma u Republici Srbiji (2012-14).

7 „Službeni glasnik RS“, br. 107/2012.


18

ženskog romskog stanovništva8 koja se ogleda u višem nivou obrazovanja majki od njihovih kderki.

Čak 8,2% mladih Roma i Romkinja, starosti 10-19 godina, ubrajamo u grupu nepismenih (ovo je jedan

od podataka koji je važan a za koji nemamo polno razvrstanu strukturu, iako se može prepostaviti da

vedinu čine ženska deca). Razlozi za ovakvo stanje razmatrani su više puta i svode se na pomenutu

lošu zakonodavnu primenu, ali i jasno govore o položaju žena i ženske dece u romskoj porodici.

Istovremeno, ovo značajno utiče i na kvalifikacionu strukturu radne snage i zaposlenih, socijalnu

migraciju, političko i javno učešde u donošenjima odluka. S obzirom da promene u obrazovnoj

strukturi mogu da utiču na društveni položaj, jasno je zašto je obrazovanje ključno u procesu

integracije romske zajednice, posebno romskih žena.

Tabela 1. Nepismeni Romi stari 10 i više godina po polu, 2002 - 2011.

Ukupno Romi Nepismeni Romi

Udeo u ukupnom stanovništvu %

ukupno muško žensko ukupno muško žensko ukupno muško žensko

2002 84361 42408 41953 16581 5019 11562 19,6 11,8 27,6

2011 114355 58118 56237 17304 5358 11946 15,1 9,2 21,2

Izvor: ROMI U SRBIJI, Republički zavod za statistiku, 2015.

Romi bez škole u ukupnom stanovništvu učestvuju sa 66,6%,9 sa osnovnim obrazovanjem 43,9% i

srednjim obrazovanjem 30,4%. Kod stanovništva Srbije na svim nivoima (sem srednjeg obrazovanja,

gde žene čine 46,5% od ukupno lica sa završenom srednjom školom) pokazuju se udeli u korist žena

koji se kredu u rasponu od 81,4% (bez škole) do 51,8% (više i visoko obrazovanje).

Tabela 2. Ukupno stanovništvo i Romi stari 15 i više godina prema polu i školskoj spremi, po

regionima, Popis stanovništva 2011.

pol ukupno Bez škole

nepotpuna OŠ

OŠ srednja škola

više i visoko obrazovanje

nepo‐ znato

SRBIJA ukupno 6161584 164 884 677 499 1 279 116 3015092 1000569 24 424

muško 2 971 868 30 628 241 226 593 463 1 613 356 481 956 11 239

ŽENE 3 189 716 134 256 436 273 685 563 1 401 736 518 613 13 185

ROMSKA ZAJEDNICA

ukupno 100 126 19 538 34 251 33 372 11 552 652 761

muško 50 850 6 534 16 745 18 716 8 042 443 370

ROMKINJE 49 276 13 004 17 0506 14 656 3 510 209 391

8

“Romkinje progovaraju”, BIBIJA, 2013, http://www.bibija.org.rs/images/PDF/BIBIJA_Romkinje_Progovaraju.pdf,

pristupljeno 20.06.2015.

9 ROMI U SRBIJI, Republički zavod za statistiku, prof. dr Svetlana Radovanovid, Doc. dr Aleksandar Kneževid, Beograd

2014. http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Romi.pdf, pristupljeno 18.06.2015.

http://www.bibija.org.rs/images/PDF/BIBIJA_Romkinje_Progovaraju.pdf

http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Romi.pdf


19

Prema Popisu 2011, iako u romskoj populaciji starijoj od 15 godina dominiraju muškarci (51,0%), žene

su manje obrazovane. Od ukupog broja onih koji nemaju školu, žene čine 66,5%, nešto više od 51 %

čine Romkinje sa nepotpunim osnovnim obrazovanjem u odnosu na muške članove svoje zajednice.

Osnovno obrazovanje, prema Popisu iz 2011. ima 44% Romkinja u odnosu na 56% Roma. Drastičan

obrazovani jaz događa se u srednjoj školi, pa tako od onih koji su završili srednju školu (oko 11,5% od

ukupnog broja Roma i Romkinja iznad 15 godina) tek 30% čine devojčice. Ovi se podaci poklapaju da

procenama romskih ženskih organizacija civilnog društva da se pravo osipanje (drop-out) romskih

devojčica poslednjih godina događa upravo na prelasku iz obaveznog osmogodišnjeg obrazovanja u

srednje obrazovanje (koje nije obavezno u Srbiji). Do visokog obrazovanja stiglo je 32% Romkinja,

dok je duplo više (68%) mladida, Roma završilo visoko obrazovanje.

Rezultati MICS 5 istraživanja10 UNICEF-a i Republičkog zavoda za statistiku upozoravaju da tek 80%

dece iz romskih naselja koja su pohađala prvi razred osnovne škole je pohađalo i predškolski

pripremni program (kod opšte populacije obuhvat je 98%), a samo 69% romske dece pohađa prvi

razred osnovne škole (kod opšte populacije je 97%), 64% dece romske nacionalnosti završi osnovnu

školu (kod opšte populacije je 93%), najzad, svega 22% dece romskog porekla pohađa srednju školu

(kod opšte populacije je 89%).

Možda više nego u drugim oblastima, ovde je važno podvudi rodni aspekat problema ranog

napuštanja obrazovanja. Čak 43% devojčica romske nacionalnosti u ovom uzrastu prekida školovanje

radi udaje i zasnivaju porodice između 15 i 19 godine. Kod devojčica iste dobi u opštoj populaciji ovaj

procenat je 4%. Posledice kao što su sve jača „feminizacija siromaštva“ i nasilje u porodici i

partnerskim odnosima svakako su usko povezane sa slabim obrazovnim, pa time i potencijalno slabim

ekonomskim profilom Romkinja.

Mere afirmativne akcije u obrazovanju postavljene kao stub napretka zajednice svodile su se na upis

u srednje škole, kao i na više škole i fakultete. Mere za unapređivanje pune i efektivne ravnopravnosti

prvi put su uvedene u domadi zakonodavni okvir putem Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih

manjina (2002), koji u Čl. 4. govori o preduzimanju mera u cilju obezbeđivanja pune i efektivne

ravnopravnosti između pripadnika nacionalnih manjina i pripadnika vedinske populacije. Mere

afirmativne akcije za upis učenika i učenica romske nacionalnosti u srednje škole i na više i visoke

škole i fakultete realizujuju se od školske 2003/04. godine. Svaka primena afirmativnih mera ima

granicu u poštovanju prava drugih, dakle primena ove mere ne ide na štetu drugih građana i

građanki. Ova mera jedna je od uspešnih mera koja na dugoročnom principu nudi održiv mehanizam

za unapređivanje obrazovne strukture romske populacije.

10 MICS (Multiple Indicator Cluster Survey) Istraživanja višestrukih pokazatelja položaja žena i dece u Srbiji 2014 i Istraživanja višestrukih pokazatelja položaja žena i dece u romskim naseljima u Srbiji 2014 (MICS 5) Republički zavod za statistiku i UNICEF, 2014, http://www.unicef.org/serbia/Srbija_2014_MICS_Rezime.pdf, pristupljeno 25.05.2015.

http://www.unicef.org/serbia/Srbija_2014_MICS_Rezime.pdf


20


Nova Strategija za inkluziju Roma koja de definisati nastojanja za slededih 10 godina (2015-25) treba

da uvaži, pre svega, naučene lekcije realizovanja prethodnih politika i strateških dokumenata.

Uporedo sa borbom protiv diskriminacije a za ravnopravan, dakle-adekvatan, tretman romske

zajednice, od strane društva i institucija, civilnom društvu predstoji i borba za odbranu afirmativnih

mera kao dodatnih mera u javnim politikama kojima se pruža podrška zajednici u celini, ali i

pojedincima i pojedinkama na individualnom planu da prevaziđu prepreke koje, zbog dugotrajnog

nepovoljnog položaja, ne mogu sami da reše.

Sa ustavnog, zakonodavnog i međunarodnog stavnovišta, afirmativna mera nije upitna. Cilj ovih

mera je jasan: uključivanje u glavne društvene tokove znači pomeranje sa margina društva,

podsticanje na aktivno učešde koje eliminiše pasivnost, omogudavanje jednakopravnog pristupa

ljudskim pravima i ukidanje (u najmanju ruku smanjenje) strukturne diskirminacije.

Inkluzivne javne politike u Republici Srbiji često posežu za uspostavaljanjem mera afirmativne akcije

kao glavnim adutom/starteškom merom koja treba da ispuni opšti cilj obrazovnih politika:

uključivanje i ostajanje u sistemu obrazovanja.

Istina je zapravo da se o afirmativnim merama za romsku zajednicu više pričalo, nego što se u praksi

primenjivalo. Svaka od ovih mera u raznim oblastima (obrazovanje, zdravstvena zaštita, stanovanje,

učešde u javnom životu) započela je kao projekat bilo od strane domadih organizacija civilnog

društva, bilo kao projekat međunarodnih organizacija.

Neophodni preduslovi za uspeh afirmativne mere:

Ekonomska podrška merama afirmativne akcije.

Društveni konsenzus o potrebi primene afirmativne mere u određenoj oblasti i za određenu

društvenu grupu.

Upostavljen model za pradenje i procenu adekvatnosti afirmativnih mera i njihov efekat na

društvenu grupu koja koristi mere, ali i pradenje efekata i na društvo u celini.

Čini se da nijedan od preduslova nije u potpunosti ispunjen.

Ekonomski, najteži preduslov, u godinama u kojima se smanjuju plate i penzije i zabranjuje

zapošljavanje u javnim službama, svakako je teško obezbediti, iako dugoročno gledano podrškom

obrazovanju, a potom i zapošljavanju, državni budžet dobija, novozaposleni pladaju porez, struju,

stan, podiže se kupovna mod.

Saglasnosti oko neophodnosti pokretanja afirmativnih mera za doređenu društvenu grupu nikada

nije ni bilo iz prostog razloga što niko od zvaničnika nikada nije jasno obrazložio širem društvu razloge

za primenu ovih mera i potencijalne dobrobiti za društvo u celini, ne samo za romsku zajednicu.

I u vezi sa tredim preduslovom možemo da konstatujemo da ne samo da nije uspostavljen sistem

pradenja i procene, ved nije ni prepoznata važnost uspostavljanja instumenata u ovoj oblasti.

Posledice su jasne: ne znamo koliko košta realizacija afirmativnih mera, ne znamo koliko je Roma i


21

Romkinja završilo ciklus obrazovanja, u kojim oblastima, sa kojim problemima su se sretali ni da li se

ovaj ciklus započet afirmativnom merom završio pronalaskom posla. Dodatno, skredemo pažnju na

činjenicu da realizacija ove mere nije regulisana nekim dokumentom, npr. pravilnikom, koji bi

obezbeđivo sprovođenje afirmativnih mera bez obzira na političku klimu u zemlji. Posebno je važno

definisati minimalan procenat učešda devojčica i devojaka koje koriste ove mere. Za sada je taj

procenat povoljan za žensku romsku populaciju, međutim ovo pitanje ne sme ostati na slobodnoj

volji onih koji sprovode ovu aktivnost.

Preporuke:

1. Zakonski urediti metodologiju prikupljanja podataka koji su polno i nacionalno segregisani sa

ciljem kreiranja adekvatnih strateških mera za potpunu i održivu inkluziju Roma i Romkinja;

2. Ustanoviti instumente za sprovođenje i pradenje delotvornih politika nediskriminacije u

obrazovanju uz dosledno poštovanje rodne dimenzije;

3. Kontinuitet u ulaganju u sistem obrazovanja na svim nivoima sa ciljem unapređivanja obrazovnih

ishoda romskih đaka na svim nivoima obrazovanja od predškolskog do visokoškolskog i

predupređivanja ranog napuštanja obrazovanja, sa fokusom na romske devojčice;

4. Definisati mere afirmativne akcije kao mere podrške đacima i studentima/kinjama, ali i njihovim

porodicama kroz olakšan pristup obrazovnom sistemu, ali i pristup ostalim merama kao što su

učenički i studentski standard, uspostavljanje mentorskog sistema;

5. Razvoj novih kurikuluma koji de podstadi fleksibilniju organizaciju nastave kao preduslov za realizaciju novog modela prakse u stručnom usavršavanju;

6. Sistemsko rešavanje položaja romskih pedagoških asistenata i asistentkinja u sistemu

obrazovanja, definisanje oblasti njihovog rada sa specifičnim zadacima uspostavljanje merljivih

indikatora kvaliteta rada PA;


22

IV ZDRAVSTVENA ZAŠTITA


Pored značajnih napora Ministarstva zdravlja, zdravstvena zaštita romske zajednice, a posebno dece i

žena još uvek nije na zadovoljavajudem nivou. Pristup primarnoj zdravstvenoj zaštiti je unapređen, ali

u pojedinim delovima Republike Srbije i dalje nedovoljan, dok je pristup sekundarnoj i tercijarnoj

zdravstvenoj zaštiti otežan, a i pravo na pristup farmaceutskoj zdravstvenoj zaštiti tj. listi esencijalnih

lekova nailazi na prepreke. Od nerešivih pitanja tu su i nepokrivenost osiguranjem lica bez ličnih

dokumenata i nedovoljno opredeljena budžetska sredstva11. I pored rada romskih zdravstvenih

medijatorki koje su značajno približile zdravstvenu zaštitu romskoj zajednici, i dalje je obuhvat

zdravstvenim sistemom nedovoljan. Beležimo i dalje Rome, a pre svega, Romkinje koje ostaju izvan

tog sistema, pre svega zato što programi i mere javnog zdravlja često ne dođu do svih pripadnika i

pripadnica romske zajednice, ali i zato što su ove mere neadekvatne i ne prate lokalne specifične

potrebe pojedinaca i pojedinki.

Nova Strategija za inkluziju Roma 2015-25 u oblasti javnog zdravlja postavlja problem vođenja

statistike i prikupljanje podataka, ali potrebe da se razviju različite vrste programa dolaženja do

izdiferenciranih i izdvojenih zdravstvenih parametara da bi se došlo do što relevantnih podataka o

stanju zdravlja romske zajednice, sa posebnim fokusom na zdravlje žena i na zdravlje dece i starih.

Strateški gledano, zdravstvena zaštita jeste jedna od prioritetnih oblasti Dekade Roma (2005-15), a i u

novoj Strategiji za inkluziju Roma koja de biti datirana do 2025. godine ova oblast nije izgubila svoj

strateški značaj. Od nacionalnih strateških dokumenata Strategija javnog zdravlja12 i Strategija za

stalno unapređenje zdravstvene zaštite i bezbednosti pacijenata13 podvlače da se prema ranjivim

kategorijama stanovništva moraju preduzeti posebne mere, koje su u osnovi afirmativne i

podržavajude. Važan adut koji treba ponoviti u novoj Strategiji za inkluziju Roma 2015-25 je činjenica

da su najčešde bolesti u direktnoj vezi sa stepenom socijalne i ekonomske inkluzije u društvo.

Strateška je i odrednica obaveza unapređivanje saradnje srodnih ministarstava (Ministarstva zdravlja

i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja) upravo sa ciljem poboljšanja kvaliteta

dostupnosti i pristupačnosti zdravstvene zaštite, i pre svega, njene adekvatnosti za pojedine ranjive

kategorije unutar romske zajednice, kao što su deca, žene, osobe sa invaliditetom, deca sa

poteškodama u razvoju, stari. Životni uslovi i zdravlje populacije, naročito žensko zdravlje u uskoj su

vezi. Procene Ministarstva zdravlja su da lokalni vodovod koristi oko 68% romskih porodica, a toalet

u kudi ima nešto više od 57 %.

11

Iako su ovo zakonom zaštidene kategorije pacijenata koje po osnovu principa solidarnosti, pravednosti i jednakosti u pristupu imaju ista prava na zdravstvenu zaštitu.

12 http://www.gs.gov.rs/lat/strategije-vs.html

13 "Sl. glasnik RS", br. 15/2009, http://www.gs.gov.rs/lat/strategije-vs.html

http://www.gs.gov.rs/lat/strategije-vs.html

http://www.gs.gov.rs/lat/strategije-vs.html


23

Popisni podaci (2011)14 utvrdili su da se uočavaju promene u odnosu prema shvatanjima reprodukcije

i lagano prilagođavanje savremenijim demografskim tokovima. Činjenice govore da mlađe generacije

Romkinja rađaju manji broj dece nego starije. Tako je prosečan broj živorođene dece u 2011. godini

za žensko stanovništvo Republike Srbije iznosio 1,46, a za Romkinje islamskog verskog opredeljenja

3,56, pravoslavne 2,72, katoličke 2,74 i protestantske verioispovesti 2,59. Podaci dalje govore da u

Srbiji dominiraju žene koje su rodile jedno ili dvoje dece, dok je više od jedne petine Romkinja

(21,6%) i tek 2,2% od ukupno ostalih žena rodilo petoro i više dece. I ovde je uspostavljena uska veza

obrazovanja i ranog rađanja, kao i rađanja vedeg broja dece. Razlike u nivou plodnosti se, doduše, ne

mogu tumačiti isključivo uticajem obrazovnog faktora, ved i nizom drugih činilaca koji se preplidu sa

ekonomskom situacijom u porodici. Tako su Romkinje koje nemaju školu u proseku rađale 1,4 dece

više od Romkinja sa srednjim obrazovanjem, dok su najmanji prosečan broj živorođene dece imale

Romkinje sa višim i visokim obrazovanjem. Veza između nivoa obrazovanja i broja živorođene dece

potvrđuje se na svim regionalnim nivoima Srbije. Najvedi prosečni broj živorođene dece imaju

Romkinje koje nemaju školu, kao i Romkinje nižeg obrazovnog nivoa (nepotpuno osnovno

obrazovanje i osnovna škola). Prosečan broj živorođene dece opada sa povedanjem stepena

obrazovanja, pri čemu su najmanje razlike izražene kod Romkinja sa višim i visokim obrazovanjem. Ali

su Romkinje sa višim i visokim obrazovanjem činile samo 0,5% od ukupnog fertilnog kontingenta, a

više od polovine njih (57,0%) nije učestvovalo u reprodukciji ili je rađalo jedno ili dvoje dece (92,1%).

Posmatrano prema ekonomskoj aktivnosti, u 2011. godini aktivne Romkinje su činile 32,0%, a

neaktivne 68,0% od ukupno Romkinja u reproduktivnom periodu. Prosečan broj živorođene dece kod

aktivnih i neaktivnih Romkinja pokazuje relativno male razlike. Međutim, kada se razlike u fertilitetu

posmatraju u okviru pojedinih kategorija aktivnosti, onda je prosečan broj živorođene dece najmanji

kod zaposlenih (2,44), odnosno kod Romkinja koje su nekada radile (2,37).

Prosečna starost stanovništva Republike Srbije u 2011. godini iznosila je 42,2 godine, a Roma 27,8

godina. Istraživanje koje je relizovano u okviru projekta “Mobilizacija romske zajednice u pradenju

ostvarivanja ljudskih, manjinskih i ženskih prava”15 govori da je čak 95 % žena iz romskih naselja

čulo za neku vrstu kontraceptivne metode, najčešde tradicionalne metode, a za njih su uglavnom čule

od majki i starijih sestara. Čak i mlađe Romkinje kojima su poznate i savremene kontraceptivne

metode (6%), izjavljuju da su o kontracepciju čule u svojoj bližoj porodici, a ne od stručnjaka.

Preovlađuje tradicionalna metoda kontracepcije “prekinuti snošaj”, a zatim muški kondom koji je

zastupljen sa tek oko 2,5 -3% procenta, uglavnom kod udatih žena (ili u vanbračnoj zajednici). Ponovo

se nivo obrazovanja dovodi u vezu sa korišdenjem kontracepcije. Od 610 Romkinja koje su

učestvovale u našem istraživanju, upravo se korišdenje modernih kontraceptivnih metoda poklapa sa

trogodišnjim i četvorogodišnjim obrazovanjem 2,8%. Ipak, naše ispitanice kao najčešdi kontraceptivni

14

ROMI U SRBIJI, Republički zavod za statistiku, prof. dr Svetlana Radovanovid, Doc. dr Aleksandar Kneževid, Beograd 2014. http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Romi.pdf, pristupljeno 18.06.2015. 15

“Mobilizacija romske zajednice u pradenju ostvarivanja ljudskih, manjinskih i ženskih prava”, projekat koji je finansiran od strane Fondacije za otvoreno društvo. U realizaciji aktivnosti učestvovale su: Ženski prostor, Niš, Romani cikna, Kruševac, Ženski romski centar Veliki Crljeni, Lazarevac, NVO Ternipe, Pirot, Društvo Roma Novi Bečej i BIBIJA Romski ženski centar,Beograd.

http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Romi.pdf


24

metod navode namerni prekid trudnode, svaka od 700 učesnica našeg istraživanja imala je barem

jedan namerni prekid trudnode, njih 50% više od tri, 30% više od pet, a oko 20% više od 8.

Rad romskih zdravstvenih medijatorki koji se pokazuje kao dobra praksa, ne dopire do svakog

romskog naselja, zato što nisu sve lokalne samouprave pokrivene ovom merom. Samo 60 lokalnih

samouprava od 120 JLS, u koliko se procenju da živi romska populacija, angažovale su romske

zdravstvene mediajtorke. Od 2009 - 2014. Godine kroz terenski rad, rad sa porodicama u njihovim

kudama, posredovanje i pomod u pristupu i korišdenju usluga lokalnih ustanova zdravstvene zaštite,

edukativne radionice, romske zdravstvene medijatorke pokazale sledede rezultate:

1) urađeno 37.502 prvih poseta porodicama i njima obuhvadeno i evidentirano 140 408 građana,

od čega dece 50.754;

2) obezbeđena lična dokumenta i zdravstvene legitimacije za 16.330 građana koji su izabrali lekara;

vakcinisano 30.018 dece; vakcinisano (Te-Al) 2.719 odraslih;

3) kontrola zdravlja za 4500 trudnica i porodilja;

4) sistematski pregled za 12.617 žena, koje su izabrale svog ginekologa;

5) urađeno 1144 mamografija, i dr.


Važno je napomenuti da je diskriminacija u pristupu zdravstvenoj zaštiti i dalje je problem koji se

sporo detektuje i još sporije rešava. Tokom 2013 i 2014. godine zabeležen je značajan broj pritužbi

Zaštitniku građana i Poverenici za zaštitu ravopravnosti lica romske nacionalnosti koja, zbog pravne

nesigurnosti, nisu mogla da ostvare pravo na zdravstvenu zaštitu.

Zaštitnik građana navodi da su zdravstvene radnice u razgovoru sa njima iznele niz diskriminatornih

stavova o romskoj nacionalnoj manjini, ali i da su odbijali da sarađuju sa Zaštitnikom građana „tako

što nisu stavili na raspolaganje sve informacije kojima raspolažu, odbijali razgovor sa ovlašdenim

licima Zaštitnika građana i pokušali da ovlašdena lica Zaštitnika građana spreče u obavljanju

neposrednog nadzora“16. Ovo je jedan u nizu slučajeva diskriminacije u oblasti zdravstvene zaštite.

Zdravstvene posledice nasilja prema žena u porodici i partnerskim odnosima dugo vremena nisu

priznavani niti od društva, niti od zdravstvenih radnika. Istraživanje koje je realizovala BIBIJA u okviru

projekta “Mobilizacija romske zajednice u pradenju ostvarivanja ljudskih, manjinskih i ženskih prava”,

donosi sledede rezultate:

Fizičke posledice nasilja:

16

“Mobilizacija romske zajednice u pradenju ostvarivanja ljudskih, manjinskih i ženskih prava”, projekat koji je

finansiran od strane Fondacije za otvoreno društvo. U realizaciji aktivnosti učestvovale su: Ženski prostor, Niš, Romani cikna,

Kruševac, Ženski romski centar Veliki Crljeni, Lazarevac, NVO Ternipe, Pirot, Društvo Roma Novi Bečej i BIBIJA Romski ženski

centar,Beograd


25

povrede glave 28,5%

modrice, posekotine 34,9%

slomljen nos, vilica, ruka 34%

povrede udova 2,6%

Emocionalne posledice nasilja su najteže vidljive, ali dugotrajne i teško izlečive. Rezultati ovog

istraživanja doveli su do slededih posledica: na prvom mestu učesnice su pomenule depresiju,

nesanicu i probleme sa spavanjem. Slededi su gubitak samopouzdanja, teškode u koncentraciji i

problemi u uspostavljanju bliskih odnosa sa ljudima. Gotovo istog intenziteta su česti konflikti sa

drugima, konflikti sa sopstvenom decom i preterana razdražljivost i agresivnost. Potom sledi

neraspoloženje ili nagle promene u raspoloženju, napadi panike, napetost, strahovi. Jedan broj

učesnica navodi da često ima doživljaj usamljenosti, a najmanje 32% učesnica izjavilo je da usled

dugotrajnog nasilja ima seksualne probleme – nezainteresovanost za seks. Gotovo sve učesnice su

pomenule i probleme u ishrani, gušenja, glavobolje i sklonost ka prekomernoj upotrebi lekova za

smirenje.

Preporuke:

1. Omoguditi romskim zdravstvenim medijatorkama odgovarajude obrazovanje, sistematizovati

radna mesta u domovima zdravlja kao zdravstvenih saradnika u patronažnoj službi;

2. Povezati zdravstvene medijatorke sa radom drugih nivoa zdravstvene zaštite (bolnica, kliničkih

centara);

3. Dostavljati prikupljene podatke (rodno razvrstane) o zdravlju romske zajednice iz doma zdravlja

nadležnom zavodu za javno zdravlje, a zavodi potrebne podatke dostavljaju Institutu za javno

zdravlje Republike Srbije;

4. Unaprediti kvalitet zdravstvene zaštite koja se pruža romskoj zajednici, posebno trudnicama,

porodiljama i deci;

5. Dokumentovati, unaprediti reagovanje i sprečavanje slučajeva diskriminacije prema Romima i

Romkinjama i romskoj deci;

6. Unaprediti i posebno uputiti zaštitnike prava osiguranika u pogledu rada sa pritužbama Roma

pacijenata;

7. Izmeniti Plan zdravstvene zaštite iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u delu prioriteta u

zdravstvenoj zaštiti osiguranika u tački 3. Zdravstvena zaštita osetljivih grupacija stanovništva

uvođenjem – unapređenje i očuvanje zdravlja Roma;

8. U poglavlju Primarna zdravstvena zaštita u delu zdravstvene zaštite od zaraznih bolesti uvesti

obuhvat imunizacijom u naseljima i romskim naseljima dece od najmanje 90% uz uvođenje

mobilnih timova koga čine pedijatri i patronažne sestre;

9. U delu zdravstvene zaštite žena neophodno je obuhvatiti žene od 15 do 25 godine obrazovanjem

mobilnih timova ginekologa i patronažne sestre;

10. U poglavlju zdravstvene zaštite trudnica neophodno je izdvojiti posetu trudnicama u romskim

naseljima od strane patronažne sestre;


26

11. Izmena Pravilnika o sadržaju i obimu prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog

osiguranja i participaciju za plansku godinu po predlogu izmena Plana zdravstvene zaštite iz

obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Izdvajamo slučaj porodilje B. B. iz Beograda koja se početkom januara 2015. godine

porodila u Kliničko - bolničkom centru Zemun. Zaštitnik građana je u postupku kontrole

zakonitosti i pravilnosti rada utvrdio niz propusta u radu:

“Posle pružanja zdravstvene usluge - porođaja - pacijentkinji koja pripada

posebno osetljivoj grupaciji stanovništva i koja nema zdravstvenu ispravu,

ustanova je naplatu pružene usluge pokušala da izvrši na način koji nije u skladu

sa zakonom, korišdenjem položaja zavisnosti porodilje

Pacijentkinji i članovima njene porodice uskradene su pravovremene i potpune

informacije o pravima iz zdravstvenog osiguranja i postupcima za ostvarivanje tih

prava;

Kliničko - bolnički centar Zemun nije obezbedio odgovarajude informisanje i

obučavanje zdravstvenih radnika o:

Ovlašdenjima i obavezama za slučaj da se stručni stav i procena zdravstvenog

radnika o najboljim interesima deteta nađe u koliziji sa odlukama i zahtevima

roditelja;

Obavezama zdravstvenih ustanova i zdravstvenih radnika u odnosu na pacijente

koji pripadaju posebno osetljivoj populaciji stanovništva, naročito onda kada

nemaju zdravstvene isprave;

Ovlašdenjima i nadležnostima Zaštitnika građana i obavezama zaposlenih u

organima koji podležu kontrolnim ovlašdenjima Zaštitnika građana“.


27

ZAKLJUČAK

U koncipiranju ovog dokumenta tim SKRUG-a je pošao od dva cilja.

Jedan cilj, primarni je da sprovede dubinsko skeniranje javnih politika koje su značajne za inkluziju

romske zajednice. I drugi da definiše okvir u kom pravcu bi trebalo da se razvija institucionalni i

pravni okvir, kao i podzakonska akta koja suštinski regulišu pitanja od životnog značaja za romsku

zajednicu na terenu.

Cilj ovog dokumenta bio je da istraži javno-ideološke, političke, institucionalne kontekste u kojima se

dešava inkluzija romske zajednice i poveže sa aktivnim pregovaračkim procesom u pristupanju Srbije

u EU. U Srbiji postoji tendencija da se javne politike specifikuju naspram potreba posebno ugroženih

zajednica. U tome prednjače CSOs sa svojim preporukama na zakonska rešenja. No, sami zakoni i

podzakonska akta i dalje su u vakuumu kada je reč o sektorskoj pokrivenosti, i posebno u delu kojima

se uređuje položaj romske zajednice. Činjenica je da postoji deficit u samom broju javnih politika,

kapacitetima da se promišljaju ali i političkoj volji da se to materijalizuje. U svim zaključcima po

sektorima dominantan je stav da evro integracije i evropski fondovi mogu značajno uticati na efekte

inkluzije, kako kroz političku prizmu, u istom nivou i kroz korišdenje dostupne finansijske podrške na

tom putu. U preporukama vidljiv je okvir u kojem se inkluzija sprovodi. U tom procesu koji je vrlo

kompleksan zbog težine situacije, hitnosti, ali i korelacije raznih činioca, često se čini kao lavirint

propisa i onih koji su odgovorni da te propise sprovode u operativne aktivnosti. No, zaključak je da

pored izgradnje institucija, ljudskih kapaciteta, inovacija socio ekonomskih politika, potrebno je

osnažiti CSOs i poveriti im da budu nosioci procesa. Izgradnja kapaciteta romskih organizacija, i

formiranje alijanse svih koji rade na inkluzije romske zajednice je mehanizam koji realno može doneti

vidljive promene.

Štefan File, bivši evropski komesar za proširenje i politiku evropskog susedstva istakao je

ključnu ulogu koju organizacije civilnog društva imaju u doprinošenju uspehu politika

integracije Roma: „One su oči i uši društva i stoga su od suštinskog značaja u izgradnji

mostova između vlada i romskih zajednica”.


28

Analiziran je neposredan uticaj aktivnih mera različitih sektorskih politika i njihov posredan uticaj na

smanjenje jaza u kojem se nalazi romska zajednica. Kako bi kompletirali rezultate istraživanja o tome

koliko su efikasne mere koje država sprovodi kroz javne politike za Rome, urađena je i detaljna lista

preporuka koje se mogu klasifikovati u nekoliko segmenata, od političkih, definisanje konkretnih

mera, do predloga kako uspostaviti aktivan dijalog između vlade, raznih agencija i organizacija,

donatora i organizacija civilnog društva.

Pored toga, u zaključku ovog dokumenta možemo istadi napredak u izgradnji kapaciteta SKRUG-a po

dve osnove. U toku definisanja metodologije i istraživanja članovi SKRUG-a su pokazali visok stepen

participativnost i aktivan timski rad. Pored toga eksperti SKRUG-a su u analizi i promišljanju javnih

politika usmerenih na Rome koristili sopstvene resurse, i iskustvo. SKRUG na ovaj način razvija

sopstveni metodološki ciklus koji pokriva od istraživanja na terenu do predloga praktičnih politika

koje treba da otkoče proces inkluzije romske zajednice. Takav model smo ved primenili u sektoru

stanovanja, podnošenjem na usvajanje lex specijalisa o stanovanju. Rezultati koji su dobijeni u

procesu analize uticaja sektorskih politika i mera, bide predstavljeni svim relevantnim domadim i

međunarodnim institucijama.

Documents

Pogledajte ceo izveštaj