Izveštaj nezavisnog revizora - bancaintesa.rs · Izveštaj nezavisnog revizora. AKCIONARIMA . BANCA INTESA A.D. BEOGRAD . Izveštaj o pojedinačnim finansijskim izveštajima. Izvršili

Izveštaj nezavisnog revizora

AKCIONARIMA

BANCA INTESA A.D. BEOGRAD

Izveštaj o pojedinačnim finansijskim izveštajima

Izvršili smo reviziju priloženih pojedinačnih finansijskih izveštaja Banca Intesa a.d. Beograd (u daljem tekstu: „Banka“) koji se sastoje od pojedinačnog bilansa stanja na dan 31. decembar 2016. godine, pojedinačnog bilansa uspeha, pojedinačnog izveštaja o ostalom rezultatu, pojedinačnog izveštaja o promenama na kapitalu i pojedinačnog izveštaja o tokovima gotovine za godinu koja se završava na taj dan, kao i napomena, koje sadrže pregled osnovnih računovodstvenih politika i druge napomene.

Odgovornost rukovodstva za pojedinačne finansijske izveštaje

Rukovodstvo je odgovorno za sastavljanje i poštenu prezentaciju priloženih pojedinačnih finansijskih izveštaja u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja, i za uspostavljanje takvih internih kontrola za koje rukovodstvo utvrdi da su neophodne za pripremu pojedinačnih finansijskih izveštaja, koji ne sadrže materijalno značajne greške, nastale bilo zbog pronevere ili zbog grešaka u radu.

Odgovornost revizora

Naša odgovornost je da na osnovu izvršene revizije izrazimo mišljenje o priloženim pojedinačnim finansijskim izveštajima. Reviziju smo izvršili u skladu sa Zakonom o reviziji Republike Srbije, Odlukom o spoljnoj reviziji banaka i standardima revizije primenljivim u Republici Srbiji. Ovi standardi zahtevaju da se pridržavamo etičkih zahteva i da reviziju planiramo i obavimo na način koji nam omogućuje da steknemo razumni nivo uveravanja da finansijski izveštaji ne sadrže materijalno značajne greške.

Revizija obuhvata obavljanje procedura u cilju prikupljanja revizorskih dokaza o iznosima i obelodanjivanjima u finansijskim izveštajima. Izbor procedura zavisi od naše procene, uključujući i procenu rizika od materijalno značajnih grešaka u finansijskim izveštajima, nastalih bilo zbog pronevere ili zbog grešaka u radu. U proceni rizika uzimamo u obzir interne kontrole, koje su relevantne za sastavljanje i poštenu prezentaciju finansijskih izveštaja, sa ciljem kreiranja odgovarajućih revizorskih procedura, ali ne i za svrhe izražavanja mišljenja o efektivnosti primenjenih internih kontrola. Takođe, revizija obuhvata i ocenu adekvatnosti primenjenih računovodstvenih politika i opravdanosti značajnih procenjivanja, koje je rukovodstvo izvršilo, kao i ocenu opšte prezentacije finansijskih izveštaja.

Smatramo da su revizorski dokazi koje smo pribavili dovoljni i odgovarajući i pružaju osnov za izražavanje našeg mišljenja.

2

Mišljenje

Po našem mišljenju, pojedinačni finansijski izveštaji daju istinit i pošten pregled nekonsolidovanog finansijskog položaja Banke na dan 31. decembra 2016. godine, nekonsolidovanog rezultata njenog poslovanja i nekonsolidovanih tokova gotovine za godinu koja se završava na taj dan u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja.

Izveštaj o drugim zakonskim i regulatornim zahtevima

Banka je odgovorna za sastavljanje priloženog pojedinačnog godišnjeg izveštaja o poslovanju, u skladu sa zahtevom Zakona o računovodstvu Republike Srbije.Naša je odgovornost da izrazimo mišljenje o usklađenosti pojedinačnog godišnjeg izveštaja o poslovanju sa pojedinačnim finansijskim izveštajima za poslovnu 2016. godinu. U vezi sa tim, naši postupci se sprovode u skladu sa primenljivim revizorskim standardom – Odgovornost revizora u vezi sa ostalim informacijama u dokumentima koji sadrže finansijske izveštaje koji su bili predmet revizije, koji su ograničeni samo na ocenu usaglašenosti godišnjeg izveštaja o poslovanju sa finansijskim izveštajima.

Po našem mišljenju, pojedinačni godišnji izveštaj o poslovanju je usklađen sa pojedinačnim finansijskim izveštajima koji su bili predmet revizije.

Beograd, 14. februar 2017. godine KPMG d.o.o. Beograd

(M.P.)

Dušan Tomić

Ovlašćeni revizor

NAPOMENE

UZ POJEDINAČNE FINANSIJSKE IZVEŠTAJE

za period od 01.01. do 31.12.2016. godine


NAPOMENE UZ POJEDINAČNE FINANSIJSKE IZVEŠTAJE ZA 2016. GODINU

4

SADRŽAJ:

1. OSNOVNE INFORMACIJE O BANCI............................................................................................................... 52. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I PREGLED

ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA ......................................................................................... 6 3. PRIHODI I RASHODI OD KAMATA .............................................................................................................. 234. PRIHODI I RASHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA .................................................................................... 245. NETO DOBITAK PO OSNOVU FINANSIJSKIH SREDSTAVA NAMENJENIH TRGOVANJU ................ 246. NETO DOBITAK/(GUBITAK) OD FINANSIJSKIH SREDSTVA KOJA SE INICIJALNO PRIZNAJU

KROZ BILANS USPEHA ................................................................................................................................. 25 7. NETO DOBITAK PO OSNOVU FINANSIJSKIH SREDSTAVA RASPOLOŽIVIH ZA PRODAJU ............ 258. NETO PRIHODI OD KURSNIH RAZLIKA I EFEKATA UGOVORENE VALUTNE KLAUZULE............ 259. OSTALI POSLOVNI PRIHODI ........................................................................................................................ 2610. NETO RASHOD PO OSNOVU OBEZVREĐENJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA I KREDITNO RIZIČNIH

VANBILANSNIH STAVKI .............................................................................................................................. 26 11. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI ............................................... 2712. TROŠKOVI AMORTIZACIJE .......................................................................................................................... 2713. OSTALI RASHODI ........................................................................................................................................... 2814. POREZ NA DOBIT ........................................................................................................................................... 2815. ZARADA PO AKCIJI ........................................................................................................................................ 3016. GOTOVINA I SREDSTVA KOD CENTRALNE BANKE .............................................................................. 3017. KLASIFIKACIJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA ........................................................................................... 3218. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD BANAKA, KOMITENATA I DRUGIH FINANSIJSKIH

ORGANIZACIJA ............................................................................................................................................... 35 19. NEMATERIJALNA ULAGANJA ..................................................................................................................... 3920. NEKRETNINE, POSTROJENJA, OPREMA, INVESTICIONE NEKRETNINE I STALNA SREDSTVA

NAMENJENA PRODAJI I SREDSTVA POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA ..................................... 40 21. OSTALA SREDSTVA ....................................................................................................................................... 4222. FINANSIJSKE OBAVEZE PO FER VREDNOSTI KROZ BILANS USPEHA NAMENJENE

TRGOVANJU .................................................................................................................................................... 42 23. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, KOMITENTIMA, DRUGIM FINANSIJSKIM

ORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI .............................................................................................. 43 24. REZERVISANJA ............................................................................................................................................... 4625. OSTALE OBAVEZE ......................................................................................................................................... 4826. KAPITAL ........................................................................................................................................................... 4927. VANBILANSNE POZICIJE .............................................................................................................................. 5028. OBELODANJIVANJE ODNOSA SA POVEZANIM LICIMA ........................................................................ 5229. UPRAVLJANJE RIZICIMA .............................................................................................................................. 5430. POTENCIJALNE OBAVEZE............................................................................................................................ 8831. USAGLAŠAVANJE MEĐUSOBNIH OBAVEZA I POTRAŽIVANJA .......................................................... 8832. DEVIZNI KURS ................................................................................................................................................ 8833. DOGAĐAJI NAKON DATUMA BILANSA STANJA .................................................................................... 89



5

1. OSNOVNE INFORMACIJE O BANCI

Banca Intesa a.d. Beograd (u daljem tekstu “Banka“) je osnovana kao deoničarsko društvo, na osnovu zaključenog

Ugovora o osnivanju i poslovanju mešovite banke “Delta banke“ deoničkog društva, Beograd od 16. septembra 1991.

godine. Narodna banka Jugoslavije je dana 19. septembra 1991. godine donela rešenje i izdala dozvolu za osnivanje

Mešovite banke “Delta banke“ deoničkog društva, Beograd.

Banka je registrovana kod Okružnog Privrednog suda u Beogradu 16. oktobra 1991. godine, nakon čega je i počela sa

radom.

Na osnovu Odluke Generalnog direktora br. 18600 od 7. novembra 2005. godine, saglasnosti Narodne banke Srbije i

rešenja Registra privrednih subjekata br. BD 98737/2005 od 29. novembra 2005. godine, izvršena je promena naziva

Banke u Banca Intesa a.d. Beograd.

U toku 2007. godine, došlo je do statusne promene spajanja uz pripajanje, pri čemu je Banka kao sticalac preuzela

Panonsku banka a.d. Novi Sad. Nakon registracije postupka spajanja pripajanjem pred Agencijom za privredne

registre, Banka je kao sticalac i pravni sledbenik, nastavila da posluje pod svojim postojećim poslovnim imenom, dok

je Panonska banka a.d. Novi Sad prestala da postoji bez sprovođenja postupka likvidacije, a njene akcije su povučene

i poništene.

U toku 2012. godine, Skupština Banke je usvojila izmene i dopune Ugovora o osnivanju i Statuta Banke, čime je svoje

poslovanje i akta, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Narodne Banke Srbije, usaglasila sa odredbama Zakona o

privrednim društvima, a što je registrovano kod Agencije za privredne registre rešenjem BD 85268/2012 od 27. juna

2012. godine.

U toku 2015. godine, Skupština Banke je usvojila izmene i dopune Ugovora o osnivanju i Statuta Banke, čime je svoje

poslovanje i akta, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Narodne Banke Srbije, usaglasila sa odredbama Zakona o

bankama, a što je registrovano kod Agencije za privredne registre rešenjem BD 56475/2015 od 26. juna 2015. godine.

Nakon toga, u avgustu 2015. godine, došlo je do promene u akcionarskoj strukturi Banke koja se ogledala u tome što

je jedan od manjinskih akcionara International Finance Corporation prodao svoj celokupan udeo većinskom

akcionaru Intesa Sanpaolo Holding International S.A. Nakon ove promene Banka je imala dva akcionara, a to su Intesa

Sanpaolo Holding International i Intesa Sanpaolo S.p.A. Skupština Banke je na bazi prethodno izvršene promene u

akcionarskoj strukturi Banke, usvojila izmene i dopune Ugovora o osnivanju Banke, po prethodno pribavljenoj

saglasnosti Narodne Banke Srbije, a što je registrovano kod Agencije za privredne registre rešenjem BD 2238/2016

od 18. januara 2016. godine.

U decembru 2016. godine, došlo je do nove promene u akcionarskoj strukturi Banke koja se ogledala u tome što je

manjinski akcionar Intesa Sanpaolo S.p.A. prodao svoj celokupan udeo većinskom akcionaru Intesa Sanpaolo Holding

International S.A. Nakon ove promene Banka ima jednog akcionara, a to je Intesa Sanpaolo Holding International.

Na dan 31. decembra 2016.godine, sedište Banke nalazi se u Beogradu u ulici Milentija Popovića 7b. Mrežu Banke

čine pripadajući organizacioni delovi i to: 4 Regionalna centra sa 166 ekspozitura.

Banka je na dan 31. decembra 2016. godine imala 3.032 zaposlena radnika (31. decembra 2015 - 3.010 zaposlenih).



6

2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE POJEDINAČNIH FINANSIJSKIH

IZVEŠTAJA I PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA

2.1. Osnove za sastavljanje i prikazivanje pojedinačnh finansijskih izveštaja

Ovi pojedinačni finansijski izveštaji (u daljem tekstu: finansijski izveštaji) Banke za 2016. godinu sastavljeni su u

skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (u daljem tekstu: MSFI ili IFRS).

U skladu sa Zakonom o računovodstvu, banke su obavezne da vode knjige i pripremaju finansijske izveštaje u skladu

sa prevedenim MSFI, dok je Zakonom o bankama, član 50 stav 2, propisano da banke, pri sastavljanju godišnjih

finansijskih izveštaja primenjuju međunarodne standarde finansijskog izveštavanja (MSFI) od dana koji je nadležno

međunarodno telo odredilo kao dan početka njihove primene.

Standardi i tumačenja koja su prvi put u primeni u tekućem periodu:

– MSFI 14 Regulatorni računi (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine);

– Dopune MSFI 11 Zajednički aranžmani – Računovodstveno obuhvatanje akvizicija i zajedničkih operacija (na

snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine);

– Dopune MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema i MRS 38 Nematerijalna imovina – Razjašnjenje prihvatljivih

metoda obračuna amortizacije (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine);

– Dopune MSFI 10 Konsolidovani finansijski izveštaji i MRS 28 Investicije u pridružene entitete i zajedničke

poduhvate - Prodaja imovine ili njenog dela između Investitora i pridruženog entiteta ili zajedničkog poduhvata

(na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine);

– Ciklus godišnjeg unapređenja standarda 2012.- 2014. (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon

1. januara 2016. godine).

– Dopune IAS 27 - Pojedinačni finansijski izveštaji (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1.

januara 2016. godine).

U trenutku odobrenja priloženih finansijskih izveštaja, objavljeni su sledeći standardi i tumačenja koji su primenljivi

u narednom periodu, kao i standardi koji nisu prevedeni:

– Izmene i dopune MRS 7 – Inicijativa za obelodanjivanje (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili

nakon 1. januara 2017. godine);

– Izmene i dopune MRS 12 Porezi na dobitak (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara

2017. godine);

– Ciklus godišnjeg unapređenja MSFI 2014.- 2016. – Izmene i dopune MSFI 12 Obelodanjivanje o učešćima u

drugim entitetima (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2017. godine).

– MSFI 15 Prihodi po osnovu ugovora sa korisnicima (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon

1. januara 2018. godine);

– Izmene i dopune MSFI 2 Plaćanje akcijama (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara

2018. godine);

– Primena MSFI 9 Finansijski instrumenti u sklopu MSFI 4 Ugovori o osiguranju (na snazi za godišnje periode koji

počinju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine);

– Ciklus godišnjeg unapređenja MSFI 2014.- 2016. – Izmene i dopune MSFI 1 Prva primena MSFI i MRS 28

Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon

1. januara 2018. godine);

– IFRIC 22 tumačenja – Devizno poslovanje i razmatranje unapređenja (na snazi za godišnje periode koji počinju

na dan ili nakon 1. januara 2018. godine);

– MSFI 16 Lizing (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2019. godine);

MSFI 16 definiše priznavanje, merenje, prezentaciju i obelodanjivanje lizinga. Standard definiše pojedinačni

računovodstveni model, zahtevajući od zakupaca priznavanje sredstava i obaveza za sve lizinge, osim ukoliko lizing

ima dospeće kraće od 12 meseci ili ukoliko je sredstvo male vrednosti. Zakupodavac nastavlja da klasifikuje zakup

kao operativni ili finansijski u skladu sa smernicama za računovodstveno obuhvatanje lizinga iz MSFI 16 koji

zamenjuje postojeće smernice za MRS 17 Lizing.

Rukovodstvo Banke trenutno razmatra uticaj navedenih standarda i tumačenja na finansijske izveštaje Banke, kao i

datum njihovog stupanja na snagu.



7


IZVEŠTAJA I PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak)

2.1. Osnove za sastavljanje i prikazivanje pojedinačnh finansijskih izveštaja (Nastavak)

- MSFI 9 Finansijski instrumenti (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2018.

godine)

U julu 2014. godine, Odbor za međunarodne računovodstvene standarde objavio je finalnu verziju MSFI 9 Finansijski

instrumenti. MSFI 9 je u primeni za godišnje periode počev od 1. januara 2018. godine, uz dozvoljenu raniju primenu.

Banka je pokrenula projekat implementacije MSFI 9 u junu 2016. godine, a koji se redovno prati od strane rukovodsva

Banke i Matične banke. Banka analizira uticaj MSFI 9 na različite procese, uključujući računovodstveno obuhvatanje

finansijskih instrumenata, procene rizika, informacioni sistem, plasiranje kredita i razvoj proizvoda. Projekat je

podeljen na dva toka, klasifikacija i vrednovanje i obezvređenje. U pogledu klasifikacije i vrednovanja, Banka je u

procesu finalizovanja analize trenutnog kreditnog portfolija kako bi utvrdila da li postoje krediti koji čiji ugovorni

uslovi ne dovode do novčanih tokova koji predstavljaju samo plaćanja glavnice i kamate na stanje glavnice na

određene datume, a koji bi zahtevali vrednovanje po fer vrednosti.

Klasifikacija – Finansijska sredstva

MSFI 9 je baziran na novom pristupu klasifikaciji i vrednovanju finansijskih sredstava, koji odražava poslovni model

kojim se upravlja konkretnim sredstvom, kao i karakteristike ugovorenih novčanih tokova.

U skladu sa MSFI 9, finansijsko sredstvo se klasifikuje u skladu sa jednim od sledećih načina vrednovanja: po

amortizovanoj vrednosti, fer vrednosti preko ostalog rezultata (FVOCI) ili po fer vrednosti preko bilansa uspeha

(FVTPL). Standard eliminiše postojeće MRS 39 kategorije, i to finansijska sredstva koja se drže do dospeća, krediti

potraživanja i fiinansijska sredstva raspoloživa za prodaju.

Inicijalno, finansijsko sredstvo se vrednuje po fer vrednosti, uvećanoj za transakcione troškove koji su direktno

povezani sa transakcijom sticanja sredstva, osim u slučaju finansijskih sredstava FVTPL kod kojih se navedeni

troškovi priznaju kroz trošak u bilansu uspeha.

Finansijsko sredstvo se vrednuje po amortizovanoj vrednosti ukoliko nije naznačeno kao FVTPL i ispunjava sledeće

kriterijume:

cilj poslovnog modela sredstva je držanje sredstva radi prikupljanja ugovorenih novčanih tokova i

ugovorni uslovi finansijskog sredstva dovode do novčanih tokova koji predstavljaju samo plaćanja glavnice

i kamate na stanje glavnice na određene datume.

Dužnički instrument se vrednuje kao FVOCI samo ukoliko ispunjava oba sledeća kriterijuma i nije naznačen kao

FVTPL:

cilj poslovnog modela sredstva je držanje sredstva radi prikupljanja ugovorenih novčanih tokova i prodaja, i

ugovorni uslovi finansijskog sredstva dovode do novčanih tokova koji predstavljaju samo plaćanja glavnice

i kamate na stanje glavnice na određene datume.

Na dan incijalnog priznavanja instrumenta kapitala koji se ne drži u portfoliju radi trgovanja, Banka može neopozivo

da izabere prezentovanje naknadnih promena u fer vrednosti preko ostalog rezultata (OCI).

Naknadno, dobici ili gubici po osnovu finansijskih sredstava FVOCI će biti priznati preko ostalog rezultata, osim za

prihode ili rashode po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava i kursnih razlika, do trenutka kada prestane

priznavanje finansijskog sredstva ili kada se reklasifikuje.

Kada prestane priznavanje finansijskog sredstva, kumulativni dobitak ili gubitak koji je prethodno priznat u ostalom

rezultatu se reklasifikuje iz kapitala u bilans uspeha. Kamata obračunata primenom efektivne kamatne stope se

priznaje u bilansu uspeha.

Sva ostala finansijska sredstva se klasifikuju i vrednuju kao FVTPL.

Na osnovu preliminarne procene, Banka ne očekuje da bi novi zahtevi klasifikacije, ukoliko bi se primenili na dan 31.

decembar 2016. godine, imali materijalno značajan uticaj na računovodstveno priznavanje potraživanja, kredita,

ulaganja u dužničke hartije i učešća u kapitalu koja se vrednuju po fer vrednosti.



8



2.1. Osnove za sastavljanje i prikazivanje pojedinačnh finansijskih izveštaja (Nastavak)

Obezvređenje – Finansijska sredstva i ugovorna sredstva

MSFI 9 zamenjuje MRS 39 model „nastalih gubitaka“ novim „forward-looking“ modelom očekivanih gubitaka.

Navedeno će zahtevati značajne procene uticaja promena ekonomoskih faktora na očelivane kreditne gubitke, koji će

biti utvrđeni na bazi ponderisane verovatnoće.

U pogledu obezvređenja, Banka je u procesu finalizacije razvoja metodologije obezvređenja koja je u skladu sa

zahtevima MSFI 9 i smernicama ISP Grupe.

Novi model obezvređenja će se primenjivati na finansijska sredstva koja se vrednuju po amortizovanoj vrednosti ili

po fer vrednosti preko ostalog rezultata (FVOCI), osim učešća u kapitalu, kao i na ugovorna sredstva.

U skladu sa MSFI 9, obezvređenje se vrednuje po jednom od sledećih osnova:

12. mesečni očekivani kreditni gubici – ovo su očekivani kreditni gubici koji nastaju ukoliko se defaultni

događaj desi u toku 12 meseci nakon datuma izveštavanja i

životni (lifetime) očekivani gubici – navedeni kreditni gubici su posledica mogućih defaultnih događaja

tokom celog očekivanog života finansijskog instrumenta.

Vrednovanje životnih očekivanih gubitaka primenjuje se ukoliko je kreditni rizik finansijskog sredstva na dan

izveštavanja značajno povećan u odnosu na incijalni datum priznavanja tog sredstva, dok se u suprotnom primenjuje

vrednovanje 12. mesečnih kreditnih gubitaka. Banka može da odredi da kreditni rizik finansijskog sredstva nije

značajno povećan, ukoliko na dan izveštavanja sredstvo ima nizak kreditni rizik. Ipak, vrednovanje životnih

očekivanih gubitaka se uvek primenjuje za potraživanja i ugovorna sredstva bez komponente finansiranja; Banka

može da odluči da primenjuje ovu politiku takođe i za potraživanja i ugovorna sredstva sa značajnom komponentom

finansiranja.

Banka smatra da će se gubici od obezvređenja verovatno povećati i biti više promenljivi u slučaju sredstava koji su

opsegu MSFI 9 modela obezvređenja. Banka će sprovesti procenu uticaja zahteva MSFI 9 čim finalizuje razvoj modela

obezvređenja.

Klasifikacija – finansijske obaveze

MSFI 9 najvećim delom zadržava postojeće zahteve MRS 39 u pogledu klasifikacije finansijskih obaveza. Međutim,

dok se u skladu sa MRS 39 promene fer vrednosti obaveza koje su naznačene kao FVTPL priznaju u bilansu uspeha,

MSFI 9 zahteva da se promene fer vrednosti priznaju na sledeći način:

iznos promene fer vrednosti koji se odnosi na promene kreditnog rizika obaveze prikazuje se u

okviru ostalog rezultata i

preostali iznos promene fer vrednosti prikazuje se u okviru bilansa uspeha.

Banka nema naznačene finansijske obaveze kao FVTPL i nema nameru da to učini. Preliminarna procena ne ukazuje

da bi postojali materijalni efekti zahteva MSFI 9 u pogledu klasifikacije finansijskih obaveza, ako bi se primenili na

dan 31. decembra 2016. godinne.

Obelodanjivanja

MSFI 9 će zahtevati nova, proširena obelodanjivanja, posebno u oblasti računovodstva hedžinga, kreditnih rizika i

očekivanih gubitaka. Preliminarna procena Banke uključuje takođe i analizu kojom bi se utvrdila odstupanja zahteva

za novim podacima u odnosu na postojeće procese i Banka planira da implementira promene u sistemu i kontrolama,

a koje su neophodne kako bi se zahtevani podaci obezbedili.

Prva primena MSFI 9

Promene u računovodstvenim politikama koje proizilaze iz primene MSFI 9 će u opštem slučaju biti primenjene

retrospektivno, sa sledećim dozvoljenim izuzetkom. Banka planira da iskoristi priliku izuzeća kojim se dozvoljava da

ne koriguje uporedne podatke za prethodne godine po osnovu promena koje se odnose na klasifikaciju i vrednovanje

kao i obezvređenje. Razlike u knjigovodstvenim vrednostima finansijskih sredstava i finansijskih obaveza koje

proističu iz primene MSFI 9 će generalno biti prizante u okviru kapitala, na dan 1. januara 2018. godine.



9



2.1. Osnove za sastavljanje i prikazivanje pojedinačnih finansijskih izveštaja (Nastavak)

Uticaj primene MSFI 9 na finansijske izveštaje Banke u 2018. godini nije poznat i ne može se pouzdano proceniti

budući da će zavisiti od finansijskih izveštaja kao i ekonomskih uslova za tu godinu, kao i računovodstvenih procena

koje će doneti u budućnosti. Novi standard će zahtevati da Banka revidira računovodstvene procese i interne kontrole

koje se odnose na izveštavanje o finansijskim instrumentima, a navedene izmene još uvek nisu sprovedene.

Banka je u procesu sprovođenja prve preliminarne procene potencijalnoj uticaja MSFI 9, a koja će biti zasnova na

bilansnim pozciijama u stanju na dan 31. decembra 2016. godine.

Priloženi finansijski izveštaji su pojedinačni u smislu da uključuju nekonsolidovane pozicije potraživanja, obaveza,

rezultate poslovanja, promene na kapitalu i tokove gotovine Banke bez uključivanja zavisnog pravnog lica – Intesa

Leasing d.o.o., Beograd, koje je 100% u vlasništvu Banke. Banka je u skladu sa odredbama MSFI 10 izuzeta od

sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja. Banka primenjuje metod nabavne vrednosti, tj. troška, prilikom

vrednovanja ovog učešća. Ukupna aktiva zavisnog društva čini 2,32% ukupne aktive Banke na dan 31. decembra

2016. godine.

Najviše matično lice, Intesa Sanpaolo S.p.A., regularno sastavlja i objavljuje konsolidovane finansijske izveštaje koji

su u skladu sa MSFI odobrenih od strane EU. Ovi izveštaji se objavljuju na zvaničnom veb sajtu Intesa Sanpaolo

Grupe: www.group.intesasanpaolo.com.

Iznosi u priloženim finansijskim izveštajima Banke iskazani su u hiljadama dinara, osim ukoliko nije drugačije

naznačeno. Dinar (RSD) predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Banke. Sve transakcije u valutama koje nisu

funkcionalna valuta, tretiraju se kao transakcije u stranim valutama.

Finansijski izveštaji su pripremljeni na bazi koncepta nastavka poslovanja koji podrazumeva da će Banka nastaviti sa

poslovanjem u predvidivoj budućnosti.

Banka je u sastavljanju priloženih finansijskih izveštaja primenila računovodstvene politike obelodanjene u daljem

tekstu Napomene 2.

2.2. Uporedni podaci

Računovodstvene politike i procene koje se tiču priznavanja i vrednovanja sredstava i obaveza, korišćene prilikom

sastavljanja ovih finansijskih izveštaja su konzistentne sa računovodstvenim politikama i procenama primenjenim u

sastavljanju godišnjih finansijskih izveštaja Banke za 2015. godinu.

2.3. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja

Korišćenje procenjivanja

Sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja zahteva od rukovodstva Banke korišćenje najboljih mogućih procena

i razumnih pretpostavki, koje imaju efekta na iskazane vrednosti sredstava i obaveza, kao i obelodanjivanje

potencijalnih potraživanja i obaveza na dan sastavljanja finansijskih izveštaja, kao i prihoda i rashoda u toku

izveštajnog perioda.

Ove procene i pretpostavke su zasnovane na informacijama raspoloživim na dan sastavljanja finansijskih izveštaja.

Stvarni rezultati mogu se razlikovati od navedenih procena. Procene i pretpostavke se kontinuirano razmatraju, a kada

korekcije postanu neophodne, iskazuju se u bilansu uspeha za periode u kojima su postale poznate.

U daljem tekstu navedene su ključne procene i pretpostavke koje sadrže rizik da mogu prouzrokovati materijalno

značajne korekcije knjigovodstvenih vrednosti sredstava i obaveza u toku naredne finansijske godine.



10



2.3. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja (Nastavak)

Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava

Banka procenjuje, na svaki izveštajni datum, da li postoji objektivan dokaz da je vrednost finansijskog sredstva ili

grupe finansijskih sredstava umanjena (obezvređena). Finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstva je

obezvređena i gubici po osnovu obezvređenja se priznaju samo ako postoji objektivan dokaz o obezvređenju kao

rezultat jednog ili više događaja koji su nastali nakon početnog priznavanja sredstva (slučaj gubitka) i kada slučaj

gubitka utiče na procenjene buduće novčane tokove finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koja mogu

biti pouzdano procenjena. Kada je reč o proceni gubitaka zbog obezvređenja kredita, Banka vrši pregled kreditnog

portfolija najmanje kvartalno u cilju procene umanjenja njihove vrednosti.

U procesu utvrđivanja da li u bilans uspeha treba uneti gubitak zbog umanjenja vrednosti, Banka prosuđuje da li

postoje pouzdani dokazi koji pokazuju merljivo smanjenje u procenjenim budućim novčanim tokovima od kreditnog

portfolija pre smanjenja koji se može identifikovati na pojedinačnim kreditima u portfoliju.

Ovi dokazi mogu uključivati raspoložive podatke koji ukazuju na nepovoljne promene u pogledu mogućnosti i

sposobnosti dužnika da uredno izvršava svoje obaveze prema Banci.

Rukovodstvo Banke vrši procene na bazi iskustva o ostvarenim gubicima po kreditima iz prethodnih perioda za sva

sredstva sa karakteristikama kreditnog rizika i objektivnim dokazima o umanjenju vrednosti sličnom onom kreditnom

portfoliju koji je postojao u vreme planiranja budućih novčanih tokova. Metodologija i pretpostavke koje se koriste

za procenu iznosa i vremena budućih novčanih tokova su predmet redovnog pregleda s ciljem da se smanje razlike

između procenjenih i ostvarenih gubitaka.

Koristan vek trajanja nematerijalnih ulaganja i nekretnina, postrojenja i opreme („osnovnih sredstava“)

Određivanje korisnog veka trajanja nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava se zasniva na prethodnom iskustvu

sa sličnim sredstvima, kao i na anticipiranom tehničkom razvoju i promenama na koje utiče veliki broj ekonomskih

ili industrijskih faktora. Adekvatnost određenog korisnog veka trajanja se preispituje na godišnjem nivou ili kada god

postoji indikacija da je došlo do značajne promene faktora koji su predstavljali osnov za određivanje korisnog veka

trajanja.

Zbog značaja stalnih sredstava u ukupnoj aktivi Banke, uticaj svake promene u navedenim pretpostavkama može imati

materijalno značajan uticaj na finansijski položaj Banke, kao i na rezultate njenog poslovanja.

Umanjenje vrednosti nefinansijske imovine

Na dan bilansa stanja, rukovodstvo Banke analizira vrednosti po kojima su prikazana nematerijalna ulaganja i osnovna

sredstva Banke. Ukoliko postoji indikacija da je neko sredstvo obezvređeno, nadoknadiv iznos te imovine se

procenjuje kako bi se utvrdio iznos obezvređenja. Ukoliko je nadoknadivi iznos nekog sredstva procenjen kao niži od

vrednosti po kojoj je to sredstvo prikazano, postojeća vrednost tog sredstva se umanjuje do visine nadoknadive

vrednosti. Razmatranje obezvređenja zahteva od rukovodstva objektivno prosuđivanje u pogledu tokova gotovine,

stopa rasta i diskontnih stopa za jedinice koje generišu tokove gotovine, a koje su predmet razmatranja.

Rezervisanje po osnovu sudskih sporova

Banka je uključena u veći broj sudskih sporova koji proističu iz njenog svakodnevnog poslovanja i odnose se na

komercijalna i ugovorna pitanja, kao i pitanja koja se tiču radnih odnosa, a koja se rešavaju ili razmatraju u toku

regularnog poslovanja. Banka redovno procenjuje verovatnoću negativnih ishoda ovih pitanja, kao i iznose

verovatnih ili razumnih procena gubitaka.

Razumne procene obuhvataju prosuđivanje rukovodstva nakon razmatranja informacija koje uključuju obaveštenja,

poravnanja, procene od strane pravnog sektora, dostupne činjenice, identifikaciju potencijalnih odgovornih strana i

njihove mogućnosti da doprinesu rešavanju, kao i prethodno iskustvo.



11



2.3. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja (Nastavak)

Rezervisanje za sudske sporove se formira kada je verovatno da postoji obaveza čiji se iznos može pouzdano proceniti

pažljivom analizom (Napomena 24). Potrebno rezervisanje se može promeniti u budućnosti zbog novih događaja ili

dobijanja novih informacija. Potencijalne obaveze, kao i stavke koje ne zadovoljavaju kriterijume za rezervisanje se

obelodanjuju, osim ako je verovatnoća odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi veoma mala.

Odložena poreska sredstva

Odložena poreska sredstva priznata su na sve neiskorišćene poreske kredite do mere do koje je izvesno da je nivo

očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se neiskorišćeni poreski krediti mogu iskoristiti. Značajna

procena od strane rukovodstva Banke je neophodna da bi se utvrdio iznos odloženih poreskih sredstava koja se mogu

priznati, na osnovu perioda nastanka i visine budućih oporezivih dobitaka i strategije planiranja poreske politike

(Napomena 14(c)).

Otpremnine prilikom odlaska u penziju i ostale naknade zaposlenima nakon prekida radnog odnosa

Troškovi utvrđenih naknada zaposlenima nakon prekida radnog odnosa, odnosno odlaska u penziju nakon ispunjenih

zakonskih uslova, utvrđuju se primenom aktuarske procene. Aktuarska procena uključuje procenu diskontne stope,

budućih kretanja zarada, stope mortaliteta i fluktuacije zaposlenih. Zbog dugoročne prirode ovih planova, značajne

neizvesnosti utiču na ishod procene. Dodatne informacije obelodanjene su u Napomeni 24.

2.4. Prihodi i rashodi od kamata

Prihodi i rashodi od kamata, uključujući i zateznu kamatu i ostale prihode i ostale rashode vezane za kamatonosnu

aktivu, odnosno kamatonosnu pasivu, obračunati su po načelu uzročnosti prihoda i rashoda i uslovima iz obligacionog

odnosa, koji su definisani ugovorom između Banke i komitenta.

Za sve finansijske instrumente koji nose kamatu, osim onih koji se klasifikuju kao raspoloživi za prodaju, ili su

određeni po fer vrednosti kroz bilans uspeha, prihodi ili rashodi po osnovu kamata se priznaju u okviru prihoda od

kamata i rashoda kamata u bilansu uspeha koristeći metod efektivne kamatne stope, koja predstavlja stopu koja

precizno diskontuje procenjena buduća plaćanja ili primanja kroz očekivani životni vek finansijskog instrumenta ili

kada je to prikladno, u kraćem vremenskom periodu, na neto knjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava ili

finansijskih obaveza.

Naknada za odobravanje kredita, koja čini deo efektivne kamatne stope, evidentira se u okviru prihoda i rashoda od

kamata. Naknade za odobravanje kredita se obračunavaju i naplaćuju jednokratno unapred, razgraničavaju se i

diskontuju tokom perioda trajanja kredita.

Nakon identifikacije objektivnih dokaza obezvređenja i priznavanja umanjenja vrednosti, prihod od kamata na ova

potraživanja obračunava se primenom efektivne kamatne stope na neto osnovicu, odnosno korišćenjem kamatne stope

koja se koristila za diskontovanje budućih tokova gotovine u svrhu odmeravanja gubitaka od umanjenja vrednosti.

Banka nastavlja obračun kamate u svrhu evidencije ukupnog potraživanja po osnovu kamata, ali ovako obračunata

kamata ne utiče na kamatne prihode već se samo evidentira u vanbilansnoj evidenciji Banke.

Evidenciona kamata se, sve do definitivnog regulisanja spornog potraživanja, obračunava i evidentira u okviru

vanbilansne evidencije.

2.5. Prihodi i rashodi od naknada i provizija

Prihodi i rashodi od naknada i provizija nastali pružanjem, odnosno korišćenjem bankarskih usluga, priznaju se po

načelu uzročnosti prihoda i rashoda odnosno na obračunskoj osnovi i utvrđuju se za period kada su ostvareni, tj. kada

je usluga pružena.

Naknade i provizije prevashodno čine naknade za usluge platnog prometa, izdate garancije i druge bankarske usluge.



12



2.6. Preračunavanje stranih valuta

Stavke uključene u finansijske izveštaje Banke odmeravaju se korišćenjem valute primarnog privrednog okruženja u

kome Banka posluje (funkcionalna valuta). Kao što je izneto u Napomeni 2.1., finansijski izveštaji prikazani su u

hiljadama dinara (RSD), koji predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Banke.

Poslovne promene nastale u stranoj valuti su preračunate u dinare po srednjem kursu utvrđenom na međubankarskom

tržištu deviza, koji je važio na dan poslovne promene.

Sredstva i obaveze iskazani u stranoj valuti na dan bilansa stanja, preračunati su u dinare po srednjem kursu utvrđenom

na međubankarskom tržištu deviza koji je važio na taj dan (Napomena 32).

Pozitivne ili negativne kursne razlike nastale prilikom preračuna pozicija bilansa stanja iskazanih u stranoj valuti i

prilikom poslovnih transakcija u stranoj valuti, evidentirane su u korist ili na teret bilansa uspeha kao prihodi i rashodi

po osnovu kursnih razlika i prezentovane su u okviru pozicije prihoda/rashoda od kursnih razlika i efekata ugovorene

valutne klauzule (Napomena 8).

Dobici i gubici koji nastaju prilikom preračuna finansijskih sredstava i obaveza sa valutnom klauzulom evidentiraju

se u bilansu uspeha u okviru prihoda, odnosno rashoda od kursnih razlika po osnovu ugovorene valutne klauzule

nastale u obračunskom periodu i prezentovane su u okviru pozicije prihoda/(rashoda) od kursnih razlika i efekata

ugovorene valutne klauzule (Napomena 8).

Preuzete i potencijalne obaveze u stranoj valuti preračunate su u dinare po srednjem kursu na dan bilansa stanja.

2.7. Finansijski instrumenti

Finansijski instrumenti se inicijalno vrednuju po fer vrednosti, uvećanoj za troškove transakcija (izuzev finansijskih

sredstava ili finansijskih obaveza koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha), koji su direktno pripisivi

nabavci ili emitovanju finansijskog sredstva ili finansijske obaveze.

Finansijska sredstva i finansijske obaveze se evidentiraju u bilansu stanja Banke, od momenta kada se Banka

ugovornim odredbama vezala za instrument. Kupovina ili prodaja finansijskih sredstava na “regularan način” priznaje

se primenom obračuna na datum poravnanja, odnosno datum kada je sredstvo isporučeno drugoj strani.

Prestanak priznavanja finansijskih sredstava i finansijskih obaveza

Finansijska sredstva

Finansijsko sredstvo (ili deo finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava) prestaje da se priznaje ukoliko:

• je došlo do isteka prava na gotovinske prilive po osnovu tog sredstva; ili

• je Banka prenela pravo na gotovinske prilive po osnovu sredstva ili je preuzela obavezu da izvrši isplatu

primljene gotovine po osnovu tog sredstva u punom iznosu bez materijalno značajnog odlaganja plaćanja

trećem licu po osnovu ugovora o prenosu i

• Banka je ili izvršila prenos svih rizika i koristi u vezi sa sredstvom, ili nije ni prenela, ni zadržala sve rizike i

koristi u vezi sa sredstvom, ali je prenela kontrolu nad njim.

Kada je Banka prenela prava na gotovinske prilive po osnovu sredstava ili je zaključila ugovor o prenosu, i pri tom

nije niti prenela niti zadržala sve rizike i koristi u vezi sa sredstvom, niti je prenela kontrolu nad sredstvom, sredstvo

se priznaje u onoj meri koliko je Banka angažovana u pogledu sredstva. Dalje angažovanje Banke, koje ima formu

garancije na preneseno sredstvo, se vrednuje u iznosu originalne knjigovodstvene vrednosti sredstva ili iznosu

maksimalnog iznosa naknade koju bi Banka morala da isplati, u zavisnosti koji iznos je niži.

Finansijske obaveze

Finansijska obaveza prestaje da se priznaje ukoliko je ispunjenje te obaveze izvršeno, ukoliko je obaveza ukinuta ili

ukoliko je isteklo važenje obaveze. U slučaju gde je postojeća finansijska obaveza zamenjena drugom obavezom

prema istom poveriocu, ali pod značajno promenjenim uslovima ili ukoliko su uslovi kod postojeće obaveze značajno

izmenjeni, takva zamena ili promena uslova tretira se kao prestanak priznavanja prvobitne obaveze sa istovremenim

priznavanjem nove obaveze, dok se razlika između prvobitne i nove vrednosti obaveze priznaje u bilansu uspeha.



13



2.7. Finansijski instrumenti (Nastavak)

Banka je klasifikovala finansijska sredstva u sledeće kategorije: finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans

uspeha, krediti i potraživanja, finansijska sredstva koja se drže do dospeća i finansijska sredstva raspoloživa za

prodaju. Rukovodstvo Banke vrši klasifikaciju finansijskih instrumenata pri inicijalnom priznavanju.

2.7.1. Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Ova kategorija uključuje dve podkategorije finansijskih sredstava: ona koja se drže radi trgovanja i ona koja se vode

po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

Finansijska sredstva se klasifikuju kao sredstva za trgovanje ako su pribavljena radi prodaje ili ponovne kupovine u

kratkom roku, radi ostvarivanja dobitaka iz kratkoročnih promena cena istih. Navedena sredstva se evidentiraju po fer

vrednosti u bilansu stanja.

Finansijski instrumenti kojima se trguje obuhvataju obveznice namenjene trgovanju i finansijske derivate.

Svi realizovani ili nerealizovani dobici i gubici po osnovu promena tržišne vrednosti ovih finansijskih instrumenata,

odnosno svođenja na fer vrednost, priznaju se u korist prihoda, odnosno na teret rashoda.

Banka je u toku 2007. godine u svoje poslovanje uvela nekoliko tipova finansijskih instrumenata koji zadovoljavaju

definiciju finansijskih derivata u skladu sa MRS 39 “Finansijski instrumenti: Priznavanje i vrednovanje” i koji kao

osnovnu tržišnu varijablu (underlying) imaju valutni kurs. Derivati koje Banka koristi su valutni swap (FX swap) i

valutni forward (FX forward). Za potrebe računovodstvenog evidentiranja, a u skladu sa zahtevom MRS 39, derivati

su klasifikovani kao finansijski instrumenti namenjeni trgovini, odnosno vode se u bilansu stanja po fer vrednosti, dok

se sve promene fer vrednosti evidentiraju u bilansu uspeha na računima nerealizovanih kursnih razlika.

Početno priznavanje derivata vrši se u momentu kada je izvršeno ugovaranje derivativnog ugovora sa drugom

ugovornom stranom (datum dogovora). Iznos nominalne glavnice (notional amount) na koji se ugovara odnosni

derivat evidentira se vanbilansno a bilansno se u aktivi ili pasivi iskazuje inicijalna pozitivna ili negativna fer vrednost

derivata. Inicijalno priznavanje fer vrednosti vrši se samo za one derivate za koje postoji tržišna cena istog ili sličnog

derivata na organizovanom tržištu, a koja se razlikuje od cene po kojoj je Banka ugovorila derivat. Derivati koje Banka

ugovara sa klijentima koji posluju u Srbiji samim tim nemaju inicijalno priznatu fer vrednost, jer u zemlji ne postoji

aktivno tržište derivata. Banka će u momentu razvoja aktivnog tržišta derivata, tj. kada uporedni podaci sa tržišta

derivata postanu raspoloživi, preko bilansa stanja (sredstvo ili obaveza) i bilansa uspeha (inicijalno pozitivna ili

negativna fer vrednost) evidentirati razliku između tržišne cene transakcije i inicijalne fer vrednosti derivata utvrđene

primenom metodologije vrednovanja. U skladu sa važećom računovodstvenom politikom Banke, fer vrednost

finansijskih instrumenata namenjenih prodaji usklađuje se na kraju meseca, pri čemu se efekat promene fer vrednosti

derivata evidentira u bilansu uspeha kao povećanje fer vrednosti ili smanjenje fer vrednosti. Pozitivna fer vrednost

derivata se iskazuje kao sredstvo, a negativna fer vrednost derivata kao obaveza. Prestanak priznavanja derivata vrši

se u momentu kada ističu ugovorna prava i obaveze (razmena gotovinskih tokova) proistekle iz derivata, odnosno na

datum izvršenja. Krajnji efekat usklađivanja fer vrednosti se u tom trenutku za valutne finansijske derivate (kakve

Banka trenutno jedino ugovara) evidentira na računu realizovanih kursnih razlika, a sva prethodna knjiženja fer

vrednosti i njene promene (mesečno knjižene pozitivne i negativne fer vrednosti) se storniraju.

Zbog toga što ne postoji aktivno tržište derivata na srpskom finansijskom tržištu i samim tim ne postoji mogućnost da

fer vrednost derivata bude objektivno utvrđena (kotirana cena), Banka za obračun fer vrednosti koristi metodologiju

diskontovanja budućih gotovinskih tokova koji proističu iz derivata. Navedena metoda obračuna je opšteprihvaćena

od strane svih učesnika u transakcijama sa derivatima na tržištima zemalja gde se derivatima organizovano trguje, a

izračunata fer vrednost predstavlja pouzdanu procenu cene derivata koja bi bila postignuta u transakcijama na

razvijenom tržištu derivata.

Metodologija u najvećoj mogućoj meri inkorporira u sebe tržišne faktore (srednja vrednost deviznog kursa, tržišne

kamatne stope i sl.) i konzistentna je sa opšteprihvaćenim finansijskim metodologijama za određivanje vrednosti

derivata. Banka najmanje jednom mesečno vrši back-testing i kalibraciju primenjene metodologije obračuna fer

vrednosti koristeći tržišne varijable i alternativne metode obračuna.



14




2.7.2. Krediti i potraživanja

Krediti i potraživanja su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama koja nisu kotirana na

aktivnom tržištu.

Krediti i plasmani bankama i komitentima odobreni od strane Banke evidentiraju se u bilansu stanja od momenta

prenosa sredstava korisniku kredita. Svi krediti i plasmani se inicijalno priznaju po fer vrednosti. Na dan bilansa stanja

krediti su iskazani po amortizovanoj vrednosti korišćenjem efektivne kamatne stope, umanjenoj za ispravku vrednosti

po osnovu obezvređenja i direktan otpis.

Prihodi i potraživanja po osnovu obračunatih kamata na ove instrumente se evidentiraju u okviru prihoda od kamata,

odnosno potraživanja od kamata i naknada koji ulaze u poziciju Bilansa stanja – Krediti i potraživanja od banaka i

drugih finansijskih organizacija / komitenata. Naknade koje su deo efektivnog prinosa na ove instrumente se

razgraničavaju i iskazuju kao pasivna vremenska razgraničenja koja ulaze u poziciju Bilansa stanja – Krediti i

potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija / komitenata i priznaju u korist bilansa uspeha u okviru

prihoda od kamata tokom perioda trajanja instrumenta. Proporcionalno razgraničavanje naknada se ne razlikuje

materijalno od primene efektivnog prinosa.

Banka sa svojim komitentima ugovara valutnu klauzulu. Krediti u dinarima, za koje je ugovorena zaštita od rizika

vezivanjem za kurs dinara u odnosu na EUR, CHF ili USD, revalorizovani su u skladu sa konkretnim ugovorom za

svaki kredit. Razlika između vrednosti neotplaćene glavnice i iznosa obračunatog primenom valutne klauzule iskazana

je u okviru Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija / komitenata. Dobici i gubici nastali po

osnovu primene valutne klauzule evidentiraju se u bilansu uspeha kao prihodi, odnosno rashodi od kursnih razlika i

efekata ugovorene valutne klauzule.

Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava i rezervisanja za rizike

U skladu sa internom politikom Banke, na svaki izveštajni datum Banka procenjuje da li postoji objektivan dokaz

umanjenja (obezvređenja) vrednosti finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava. Smatra se da su finansijsko

sredstvo, ili grupa sredstava, obezvređeni samo ako postoje objektivni dokazi obezvređenja koji proizilaze iz jednog

ili više događaja nastalih nakon inicijalnog priznavanja sredstva i taj događaj (ili događaji) utiče na procenjene buduće

tokove gotovine finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koji se pouzdano mogu proceniti.

Dokazi o obezvređenju uključuju indikacije da se dužnik suočava sa značajnim finansijskim poteškoćama, docnje pri

servisiranju kamate ili glavnice, verovatnoću da će doći do stečaja ili neke druge finansijske reorganizacije i kada

dostupni podaci pokazuju da je došlo do merljivog smanjenja budućih tokova gotovine, kao što su promene u okviru

neizmirenih obaveza ili ekonomskih uslova koji su u korelaciji sa odstupanjima od ugovorenih uslova.

Prilikom procene obezvređenja kredita i plasmana bankama i komitentima, Banka prvo vrši individualnu procenu da

utvrdi da li postoje objektivni dokazi o obezvređenju za svako finansijsko sredstvo koje je individualno značajno, kao

i grupnu procenu za finansijska sredstva koja nisu individualno značajna.

Ukoliko Banka utvrdi da ne postoje objektivni dokazi o obezvređenju za finansijska sredstva za koja je vršena

individualna procena, Banka svrstava takva sredstva u grupu finansijskih sredstava sa sličnim karakteristikama

kreditnog rizika i vrši grupnu procenu obezvređenja. Sredstva za koja se vrši individualna procena obezvređenja i za

koja se priznaje gubitak po osnovu obezvređenja nisu uključena u grupnu procenu obezvređenja.



15




2.7.2. Krediti i potraživanja (Nastavak)

Ukoliko postoje objektivni dokazi da je došlo do gubitka usled obezvređenja, iznos gubitka se utvrđuje kao razlika

između knjigovodstvene vrednosti sredstva i sadašnje vrednosti budućih tokova gotovine (ne uzimajući u obzir

očekivane kreditne gubitke koji još uvek nisu nastali). Knjigovodstvena vrednost sredstva se smanjuje korišćenjem

računa ispravke vrednosti, a gubici nastali po osnovu umanjenja vrednosti kredita i potraživanja, kao i ostalih

finansijskih sredstava, evidentiraju se u bilansu uspeha kao (rashodi) / prihodi po osnovu obezvređenja / umanjenja

obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki (Napomena 10). Krediti i sa njima povezana

ispravka vrednosti se u potpunosti isknjižavaju kada ne postoje realni izgledi da će sredstva u budućnosti biti

nadoknađena i kada su kolaterali realizovani ili je izvršen prenos kolaterala na Banku. Ukoliko, tokom naredne godine,

dođe do smanjenja iznosa priznatog gubitka usled obezvređenja, koje nastaje kao posledica nekog događaja koji se

desio nakon ranije priznatog obezvređenja, prethodno priznat gubitak po osnovu obezvređenja se smanjuje

korigovanjem računa ispravke vrednosti, a iznos korekcije se priznaje u bilansu uspeha kao prihod po osnovu

umanjenja obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki (Napomena 10).

Sadašnja vrednost očekivanih budućih tokova gotovine se diskontuje korišćenjem ugovorene efektivne kamatne stope

finansijskog sredstva. Obračun sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova gotovine finansijskog sredstva

obezbeđenog kolateralom uzima u obzir tokove gotovine koji mogu nastati iz procesa realizacije kolaterala umanjene

za troškove realizacije i prodaje kolaterala.

U svrhe grupne procene obezvređenja, finansijska sredstva se grupišu na osnovu internog sistema klasifikacije koji

Banka koristi uzimajući u obzir karakteristike kreditnog rizika. Budući tokovi gotovine koji se odnose na grupu

finansijskih sredstava koji su predmet grupne procene obezvređenja se procenjuju na osnovu istorijskih iskustava o

gubicima po osnovu sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika. Istorijska iskustva se koriguju na osnovu

dostupnih tekućih podataka kako bi se odrazili efekti tekućih uslova koji nisu imali uticaja na godine na kojima se

zasniva istorijsko iskustvo, kao i da bi se uklonili efekti uslova koji su postojali tokom istorijskog perioda, a ne postoje

na dan bilansa stanja. Metodologija i pretpostavke koji se koriste za procenu budućih tokova gotovine se redovno

revidiraju da bi se smanjile razlike između procenjenih iznosa i stvarnog iskustva po osnovu gubitka.

Tokom godine se mogu, delimično ili u celosti, vršiti direktni otpisi dospelih plasmana i potraživanja za koje je

nemogućnost njihove naplate izvesna, odnosno za koje je nastalo i dokumentovano umanjenje vrednosti. Direktan

otpis nenaplativih potraživanja se vrši na osnovu odluka suda ili ovlašćenog organa Banke.

Isknjižavanja vrednosti nenaplativih potraživanja

Isknjižavanje vrednosti se radi u skladu sa Procedurom o isknjižavanju vrednosti nenaplativih potraživanja. Predmet

isknjižavanja vrednosti su potraživanja koja ispunjavaju sledeće uslove: postoji docnja u naplati konkretnog

potraživanja duža od 360 dana; Banka nije uspela da naplati potraživanje i pored sprovođenja svih aktivnosti naplate

definisanih svojim politikama i procedurama; započeti su sudski postupci namirenja potraživanja; vrednost

potraživanja je u potpunosti pokrivena ispravkom vrednosti.

Izuzetno, i potraživanja koja ne ispunjavaju gore navedene uslove mogu biti isknjižena ukoliko je takvu odluku doneo

nadležni organ, PAC (Problem Asset Committee), a u skladu sa ovlašćenjima delegiranim od strane Upravnog odbora.

2.7.3. Reprogramirani krediti

Ukoliko se proceni da su problemi dužnika i kašnjenje u izvršavanju obaveza prema Banci privremenog karaktera,

odnosno da bi klijent pod nešto izmenjenim ugovornim uslovima mogao ponovo postati uredan u plaćanju obaveza,

Banka radije reprogramira kredite nego što realizuje sredstva obezbeđenja. To može da podrazumeva produženje roka

otplate kao i nove uslove kreditiranja. Nakon izmene uslova ne smatra se da je kredit dospeo. Reprogramirani krediti

se kontinuirano prate i kontrolišu kako bi se osiguralo ispunjenje svih kriterijuma, kao i budućih plaćanja.

2.7.4. Finansijska sredstva koja se drže do dospeća

Finansijska sredstva koje se drže do dospeća su sredstva sa fiksnim plaćanjima ili plaćanjima koja mogu da se utvrde

i sa fiksnim dospećem, za koje Banka ima pozitivnu nameru i sposobnosti da ih drži do dospeća.



16




2.7.4. Finansijska sredstva koja se drže do dospeća (Nastavak)

Nakon inicijalnog priznavanja, finansijska sredstva koje se drže do dospeća evidentiraju se po amortizovanoj vrednosti

korišćenjem metoda efektivne kamatne stope, umanjenoj za ispravke vrednosti, odnosno gubitak po osnovu

obezvređenja. Amortizovana vrednost obračunava se uzimajući u obzir sve diskonte ili premije pri kupovini u toku

perioda dospeća. Iznos gubitka usled obezvređenja finansijskih sredstava koje se drže do dospeća obračunava se kao

razlika između knjigovodstvene vrednosti ulaganja i sadašnje vrednosti očekivanih tokova gotovine diskontovanih po

originalnoj kamatnoj stopi ulaganja.

Banka na dan 31. decembra nema niti je u 2016. godini ulagala u finansijska sredstva koja su klasifikovana u ovu

kategoriju.

2.7.5. Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

Finansijska sredstva koje su namenjene da se drže na neodređeni vremenski period, a koje mogu biti prodate usled

potrebe za obezbeđenjem likvidnosti ili izmena u kamatnim stopama, kursevima stranih valuta ili cena kapitala,

klasifikuju se kao “finansijska sredstva raspoloživa za prodaju”.

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju sastoje se od akcija, učešća u kapitalu drugih banaka i pravnih lica,

državnih zapisa i obveznica Republike Srbije i Republike Italije sa rokom dospeća preko 3 meseca.

Nakon inicijalnog priznavanja, finansijska sredstva raspoloživa za prodaju, se iskazuju po fer vrednosti. Učešća u

kapitalu koja se ne kotiraju na aktivnom tržištu i čija se vrednost ne može pouzdano utvrditi vrednuju po nabavnoj

vrednosti umanjeno za eventualna obezvređenja. Fer vrednost finansijskih sredstava koje se kotiraju na berzi zasniva

se na tekućim berzanskim cenama. U slučaju nepostojećeg ili vrlo nelikvidnog sekundarnog tržišta za finansijske

instrumente koji su kotirani na berzi, Banka će u slučaju materijalne značajnosti pozicija u tim instrumentima

primenjivati i odgovarajuće procente korekcije berzanske vrednosti (haircut) za iznos umanjenja usled

nelikvidnosti/odsustva tržišta u slučaju potrebe za njihovim otuđenjem.

Nerealizovani dobici i gubici po osnovu finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju evidentiraju se u okviru rezervi

fer vrednosti u okviru kapitala, dok se finansijsko sredstvo ne proda, naplati ili na drugi način realizuje, ili dok to

sredstvo nije obezvređeno. Kada se finansijska sredstva raspoloživa za prodaju otuđe, ili kada im se umanji vrednost,

kumulirane korekcije fer vrednosti priznate u okviru kapitala evidentiraju se u bilansu uspeha. Za procenjene iznose

rizika da plasmani u učešća u kapitalu i ostala finansijska sredstva raspoloživa za prodaju neće biti naplaćeni, Banka

vrši ispravku vrednosti.

Prihodi od kamata na državne zapise i obveznice Republike Srbije se obračunavaju i pripisuju mesečno i priznaju u

bilansu uspeha.

Prihodi od dividendi, po osnovu ulaganja u akcije drugih pravnih lica, i prihodi po osnovu učešća u kapitalu drugih

pravnih lica prikazuju se kao prihodi u trenutku kada se utvrdi pravo acionara da prime isplatu.

U slučaju finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju, Banka procenjuje na pojedinačnoj osnovi da li postoje

objektivni dokazi obezvređenja, na osnovu istih kriterijuma koji važe za finansijska sredstva koja se vrednuju po

amortizovanoj nabavnoj vrednosti (krediti i potraživanja). Takođe, proknjiženi iznos ispravke predstavlja kumulativni

gubitak vrednovan kao razlika između amortizovane vrednosti i tekuće fer vrednosti, umanjen za eventualne gubitke

usled obezvređenja prethodno priznate u bilansu uspeha. U slučaju instrumenata kapitala raspoloživih za prodaju,

objektivnim dokazom se smatra i “značajan“ ili “prolongiran“ pad fer vrednosti instrumenta kapitala ispod nabavne

vrednosti. Ukoliko postoji dokaz o obezvređenju, kumulativni gubitak, vrednovan kao razlika nabavne vrednosti i

trenutne fer vrednosti, umanjen za eventualne gubitke usled obezvređenja prethodno priznate u bilansu uspeha, se

prenosi iz kapitala u bilans uspeha, dok se porast fer vrednosti nakon obezvređenja evidentira direktno kroz kapital.



17




2.7.6 Depoziti banaka i komitenata

Depoziti banaka i komitenata, kao i ostale kamatonosne finansijske obaveze, se prvobitno priznaju po fer vrednosti,

umanjenoj za nastale transakcione troškove, izuzev finansijskih obaveza koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans

uspeha. Nakon početnog priznavanja, kamatonosni depoziti i krediti se iskazuju po amortizovanoj vrednosti

korišćenjem efektivne kamatne stope.

2.7.7. Obaveze po kreditima

Obaveze po kreditima se inicijalno priznaju po fer vrednosti umanjenoj za nastale transakcione troškove. Obaveze po

kreditima se naknadno vrednuju po amortizovanoj vrednosti.

Obaveze po kreditima se klasifikuju kao tekuće obaveze, osim ukoliko Banka nema bezuslovno pravo da izmiri

obavezu za najmanje 12 meseci nakon datuma bilansa stanja.

2.7.8. Obaveze iz poslovanja

Obaveze prema dobavljačima i ostale kratkoročne obaveze iskazane su po nominalnoj vrednosti.

2.8. Prebijanje finansijskih instrumenta

Finansijska sredstva i finansijske obaveze se prebijaju, a razlika između njihovih suma se priznaje u bilansu stanja,

ako i samo ako, postoji zakonom omogućeno pravo da se izvrši prebijanje priznatih iznosa i postoji namera da se

isplata izvrši po neto osnovu, ili da se istovremeno proda sredstvo i izmiri obaveza.

2.9. Potrebna rezerva za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive

i vanbilansnih stavki

Rezerva za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki se utvrđuje u skladu

sa Odlukom Narodne banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke (“Službeni glasnik

Republike Srbije“, br. 94/2011, 57/2012, 123/2012, 43/2013, 113/2013, 135/2014, 25/2015, 38/2015, 61/2016,

69/2016 and 91/2016).

Ukupna potraživanja od jednog dužnika (bilansna aktiva i vanbilansne stavke) klasifikuju se u kategorije od A do D,

u zavisnosti od mogućnosti naplate potraživanja. Naplativost potraživanja od jednog dužnika procenjuje se na osnovu

urednosti servisiranja obaveza dužnika i njegovog finansijskog položaja, broja dana prekoračenja otplate glavnice i

kamate, kao i kvaliteta pribavljenih sredstava obezbeđenja.

Dodatno, radi praćenja kvaliteta aktive, banka svoju bilansnu aktivu i vanbilansne stavke klasifikuje ili u grupu

problematičnih ili u grupu potraživanja koja se ne smatraju problematičnim, pri čemu svaka od ovih grupa obuhvata

i podgrupu restrukturiranih potraživanja.

Na osnovu klasifikacije potraživanja, a u skladu sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije, potrebna rezerva za

procenjene gubitke obračunava se primenom sledećih procenata: A (0%), B (2%), V (15%), G (30%) i D (100%).

Banka je svojim unutrašnjim aktom odredila bliže kriterijume i metodologiju za klasifikaciju potraživanja i obračun

rezerve za procenjene gubitke a u skladu sa kriterijumima definisanim Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i

vanbilansnih stavki banke. Osnovni kriterijumi klasifikacije potraživanja su urednost dužnika u izmirenju obaveza,

finansijski položaj i poslovne performanse dužnika, adekvatnosti tokova gotovine i instrumenata obezbeđenja

plaćanja.

Obračunata rezerva za procenjene gubitke umanjena je za ispravku vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke

po vanbilansnim stavkama, koja je u skladu sa računovodstvenom politikom Banke obelodanjenom u Napomeni 2.7.2.

iskazana na teret rashoda u bilansu uspeha (Napomena 10).

Iznos potrebne rezerve iz dobiti za procenjene gubitke, nakon umanjenja za ispravke vrednosti bilansne aktive i

rezervisanja za gubitke po vanbilansim stavkama predstavlja odbitnu stavku od kapitala prilikom obračuna

regulatornog kapitala Banke.



18



2.10. Gotovina i sredstva kod centralne banke

Pod gotovinom i sredstvima kod centralne banke, iskazuju se gotovina u dinarima i stranoj valuti, odnosno gotovina

na žiro i tekućim računima, gotovina u blagajni i ostala novčana sredstva u dinarima i stranoj valuti, zlato i ostali

plemeniti metali, deponovani viškovi likvidnih sredstava banke kod Narodne banke Srbije i sredstva obavezne rezerve

u stranoj valuti izdvojena na posebnim računima kod Narodne banke Srbije.

2.11. Konsolidovani finansijski izveštaji

Osnovni principi na bazi kojih se pripremaju i prezentuju konsolidovani finansijski izveštaji, u slučaju kada entitet

kontroliše jedan ili vise drugih entiteta, ustanovljeni su MSFI 10 - Konsolidovani finansijski izveštaji.

MSFI 10, Konsolidovani finansijski izveštaji, zahteva od entiteta (matični entitet) koji kontroliše jedan ili više entiteta

(zavisni entitet) da prezentuje konsolidovane finansijske izveštaje, da definiše principe kontrole i određuje kontrolu

kao osnov za konsolidaciju.

Banka na dan 31. decembra 2016. godine, poseduje 100% vlasništva privrednog društva Intesa Leasing d.o.o., Beograd

i samim tim ima punu kontrolu nad njim. Učešće u kapitalu navedenog zavisnog pravnog lica iskazano je po nabavnoj

vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti (Napomena 17 (c)).

Osim Intesa Leasing Beograd, Banka nema kontrolu ni nad jednim drugim entitetom.

Kako, najviše matično lice, Intesa Sanpaolo S.p.A., sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje koji su u skladu sa

MSFI odobrenih od strane EU, i prezentuje ih na zvaničnom veb sajtu Intesa Sanpaolo Grupe:

www.group.intesasanpaolo.com i kako su ispunjeni ostali zahtevi MSFI 10, paragraf 4, Banka ne sastavlja

konsolidovane finansijske izveštaje.

2.11.1 Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate

Ulaganja u entitet u kome Banka ima značajan uticaj, a koje nije ni zavisni entitet ni učešće u zajedničkom poduhvatu

naziva se, u skladu sa MRS 28, Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate. Ulaganje se vodi po metodu

udela, a klasifikuje kao sredstvo raspoloživo za prodaju.

Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate se klasifikuje kao finansijsko sredstvo raspoloživo za prodaju,

i evidentira se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti.

Banka nema investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate.

2.12. Nematerijalna ulaganja

Nematerijalna ulaganja se sastoje od softvera, licenci i nematerijalnih ulaganja u pripremi. Nematerijalna ulaganja

iskazana su po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti.

Stečene licence iskazuju se po istorijskoj nabavnoj vrednosti. Licence imaju ograničen vek trajanja i iskazuju se po

nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti. Amortizacija se obračunava primenom

proporcionalne metode kako bi se troškovi licenci raspodelili u toku njihovog procenjenog veka upotrebe (od 5 do 10

godina).

Troškovi računarskih softvera kapitalizuju se u iznosu troškova nastalih u sticanju i stavljanju u upotrebu softvera.

Ovi troškovi se amortizuju tokom njihovog procenjenog veka upotrebe (od 2 do 5 godina).

Izdaci vezani za održavanje kompjuterskih softverskih programa priznaju se kao trošak u periodu kada nastanu.

Izdaci direktno povezani sa identifikovanim i unikatnim softverskim proizvodima koje kontroliše Banka, i koji će

verovatno generisati ekonomsku korist veću od troškova duže od godinu dana, priznaju se kao nematerijalna ulaganja.

Direktni troškovi obuhvataju troškove radne snage tima koji je razvio softver, kao i odgovarajući deo pripadajućih

režijskih troškova.

http://www.group.intesasanpaolo.com/



19



2.12. Nematerijalna ulaganja (Nastavak)

Nematerijalna ulaganja se otpisuju redovno u toku godine na teret poslovnih rashoda obračunom amortizacije u skladu

sa procenjenim korisnim vekom upotrebe i to za sve obračunske periode:

- licence i slična prava 10%-20%

- softveri 20%-50%

Nematerijalna ulaganja uključuju i ulaganja u softvere u pripremi koja se ne amortizuju, budući da nisu još uvek u

upotrebi.

2.13.1. Nekretnine, postrojenja, oprema i investicione nekretnine

Nekretnine, postrojenja i oprema (dalje: osnovna sredstva) na dan 31. decembra 2016. godine iskazana su po nabavnoj

vrednosti umanjenoj za ukupan iznos obračunate amortizacije i ukupan iznos gubitaka zbog obezvređenja.

Nabavna vrednost uključuje izdatke koji se direktno pripisuju nabavci osnovnog sredstava.

Naknadni troškovi se uključuju u nabavnu vrednost sredstva ili se priznaju kao posebno sredstvo, samo kada postoji

verovatnoća da će Banka u budućnosti imati ekonomsku korist od tog sredstva i ako se njegova vrednost može

pouzdano utvrditi. Svi drugi troškovi tekućeg održavanja terete bilans uspeha perioda u kome su nastali.

Banka poseduje nekretnine kao investicije u cilju ostvarenja prihoda po osnovu zakupnina i porasta vrednosti

nekretnina na tržištu. Investicione nekretnine iskazane su po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti.

Amortizacija se ravnomerno obračunava na nabavnu vrednost nekretnina i opreme, primenom sledećih propisanih

godišnjih stopa, s ciljem da se sredstva u potpunosti otpišu u toku njihovog korisnog veka trajanja za sve obračunske

periode:

Građevinski objekti 2.5%

Kompjuterska oprema 20%

Nameštaj i druga oprema 7% - 25%

Investicione nekretnine 2.5%

Kod utvrđivanja osnovice za amortizaciju, nabavna odnosno procenjena vrednost se ne umanjuje za iznos preostale

(rezidualne) vrednosti zato što se procenjuje da je ona posle korisnog veka trajanja jednog osnovnog sredstva jednaka

nuli.

Obračun amortizacije nekretnina i opreme počinje od narednog meseca, u odnosu na mesec u kojem je osnovno

sredstvo stavljeno u upotrebu. Obračunat trošak amortizacije priznaje se kao rashod perioda u kome je nastao.

Korisni vek upotrebe sredstva se revidira, i po potrebi koriguje, na datum svakog bilansa stanja. Promena u

očekivanom korisnom veku upotrebe sredstava obuhvata se kao promena u računovodstvenim procenama.

Dobici ili gubici koji se javljaju prilikom rashodovanja ili prodaje nekretnina i opreme priznaju se na teret ili u korist

bilansa uspeha, kao deo ostalih poslovnih prihoda ili ostalih rashoda.

Obračun amortizacije za poreske svrhe vrši se u skladu sa Zakonom o porezu na dobit Republike Srbije i Pravilnikom

o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i načinu utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe, što rezultira

u odloženim porezima (Napomena 14(c)).

2.13.2 Stalna sredstva namenjena prodaji

U skladu sa MSFI 5, Banka klasifikuje stalnu imovinu kao imovinu koja se drži radi prodaje ako se njena

knjigovodstvena vrednost može povratiti prevashodno prodajnom transakcijom a ne daljim korišćenjem. Imovina

klasifikovana kao imovina namenjena prodaji mora biti dostupna za momentalnu prodaju u svom trenutnom stanju i

njena prodaja mora biti verovatna.



20



2.13.2 Stalna sredstva namenjena prodaji (Nastavak)

Da bi prodaja bila verovatna, rukovodstvo Banke mora da bude posvećeno planu za prodaju imovine, da je program

za pronalaženje kupca već počeo i da je imovina prisutna na tržištu po ceni koja je razumna u odnosu na njenu sadašnju

fer vrednost. Imovina treba da bude prodata u roku od jedne godine od datuma priznavanja. Događaji ili okolnosti koji

su van kontrole Banke mogu dovesti do produženja perioda završetka prodaje i na više od godinu dana.

Imovina koja se klasifikuje kao imovina koja se drži za prodaju se odmerava po nižem od sledeća dva iznosa :

- po knjigovodstvenoj vrednosti

- fer vrednosti umanjenoj za troškove prodaje.

Banka ne amortizuje stalnu imovinu sve dok je klasifikovana kao imovina koja se drži za prodaju (Napomena 20).

2.14. Obezvređenje nefinansijske imovine

Saglasno usvojenoj računovodstvenoj politici, na dan bilansa stanja, rukovodstvo Banke analizira vrednosti po kojima

su prikazana nematerijalna ulaganja, nekretnine, postrojenja, oprema i investicione nekretnine Banke. Ukoliko postoji

indikacija da je neko sredstvo obezvređeno, nadoknadiv iznos te imovine se procenjuje kako bi se utvrdio iznos

obezvređenja. Ukoliko je nadoknadivi iznos nekog sredstva procenjen kao niži od vrednosti po kojoj je to sredstvo

prikazano, postojeća vrednost tog sredstva se umanjuje do visine nadoknadive vrednosti, koju predstavlja fer vrednost

umanjena za troškove prodaje. Gubitak zbog obezvređenja se priznaje u iznosu razlike, na teret rashoda saglasno MRS

36 “Umanjenje vrednosti imovine“.

Nefinansijska sredstva (osim goodwill-a), kod kojih je došlo do umanjenja vrednosti se revidiraju na svaki izveštajni

period zbog mogućeg ukidanja efekata umanjenja vrednosti.

2.15. Finansijski lizing

Banka kao zakupac

Finansijski lizing, kojim se u suštini na Banku prenose svi rizici i koristi koje proizilaze iz vlasništva nad predmetom

lizinga, kapitalizuje se na početku lizinga po nabavnoj vrednosti predmeta lizinga, i priznaje se u okviru osnovnih

sredstava sa odgovarajućom obavezom prema zakupodavcu koja se iskazuje u okviru ostalih obaveza.

Lizing rate se raspoređuju na finansijski rashod i smanjenje obaveze po osnovu lizinga, kako bi se ostvarila konstantna

kamatna stopa na preostali iznos obaveza. Finansijski rashodi se priznaju direktno na teret bilansa uspeha u okviru

rashoda kamata.

Ugovorom je regulisano da Banka može, ali ne mora, da nakon isteka ugovora o lizingu stekne vlasništvo nad

predmetom lizinga.

2.16. Operativni lizing

Zakup sredstava kod kojih su sve koristi i rizici u vezi sa vlasništvom zadržani kod zakupodavca, odnosno nisu preneti

na zakupca, evidentiran je kao operativni lizing.

Plaćanja poslovnog zakupa priznaju se kao rashod perioda u bilansu uspeha po proporcionalnom metodu (u momentu

njihovog nastanka), tokom perioda trajanja zakupa.

2.17. Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva

Rezervisanja se priznaju i vrše kada Banka ima sadašnju obavezu, zakonsku ili izvedenu, kao rezultat prošlih događaja,

i kada je verovatno da će doći do odliva resursa kako bi se izmirila obaveza, i kada se može pouzdano proceniti iznos

obaveze. Radi održavanja najbolje moguće procene, rezervisanja se razmatraju, utvrđuju i ako je potrebno koriguju

na svaki izveštajni datum. Kada više nije verovatan odliv ekonomskih koristi radi izmirenja zakonske ili izvedene

obaveze, rezervisanje se ukida u korist prihoda. Rezervisanje se prati po vrstama, i može da se koristi samo za izdatke

za koje je prvobitno bilo priznato. Rezervisanje se ne priznaje za buduće poslovne gubitke.



21



2.17. Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva (Nastavak)

Potencijalne obaveze se ne priznaju u finansijskim izveštajima. Potencijalne obaveze se obelodanjuju u napomenama

(Napomena 30), osim ako je verovatnoća odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi veoma mala.

Banka ne priznaje potencijalna sredstva u finansijskim izveštajima. Potencijalna sredstva se obelodanjuju u

napomenama, ukoliko je priliv ekonomskih koristi verovatan.

2.18. Kapital

Kapital se sastoji od akcijskog kapitala (običnih akcija), ostalog kapitala, emisione premije, rezervi i neraspoređenog

dobitka.

Dividende na akcije evidentiraju se kao obaveze u periodu u kojem je doneta odluka o njihovoj isplati. Dividende

odobrene za godinu nakon datuma bilansa stanja se obelodanjuju u napomeni o događajima posle datuma bilansa

stanja.

2.19. Primanja zaposlenih

(a) Porezi i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje

U skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji, Banka je obavezna da uplaćuje doprinose raznim

državnim fondovima za socijalnu zaštitu. Ove obaveze uključuju doprinose na teret zaposlenih i na teret poslodavca,

u iznosima koji se obračunavaju primenom zakonom propisanih stopa. Banka ima zakonsku obavezu da izvrši

obustavu obračunatih doprinosa iz bruto zarada zaposlenih, i da za njihov račun izvrši prenos obustavljenih sredstava

u korist odgovarajućih državnih fondova. Banka nije u obavezi da zaposlenima isplaćuje naknade koje predstavljaju

obavezu Penzionog fonda Republike Srbije.

(b) Obaveze po osnovu restrukturiranja

Otpremnine se isplaćuju pri raskidu radnog odnosa, prilikom dobrovoljnog odlaska u penziju, ili kada zaposleni

prihvati sporazumni raskid radnog odnosa kao višak radne snage u zamenu za otpremninu. Banka priznaje otpremninu

pri raskidu radnog odnosa kada je evidentno da je obavezna da: ili raskine radni odnos sa zaposlenim radnikom, u

skladu sa detaljnim zvaničnim planom, bez mogućnosti odustajanja; ili da obezbedi otpremninu za prestanak radnog

odnosa kao rezultat ponude u nameri da se podstakne dobrovoljni raskid radnog odnosa u cilju smanjenja broja

zaposlenih.

(c) Obaveze po osnovu ostalih naknada - otpremnina prilikom odlaska u penziju

U skladu sa Zakonom o radu kao i članom 28. Kolektivnog ugovora, Banka je u obavezi da isplati otpremnine prilikom

odlaska u penziju u visini 3 prosečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog

organa nadležnog za poslove statistike. Pravo na ove naknade je obično uslovljeno ostajanjem zaposlenog lica u službi

do starosne granice određene za penzionisanje ili do ostvarenja minimalnog radnog staža. Očekivani troškovi za

pomenute naknade se akumuliraju tokom perioda trajanja zaposlenja.

Rezervisanje sredstava za otpremnine kao i za neiskorišćene godišnje odmore, formirano je na bazi izveštaja

nezavisnog aktuara, i isto je iskazano u iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih isplata (Napomena 24 (c)).

2.20. Porezi i doprinosi

(a) Porez na dobit

Tekući porez

Porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih

lica Republike Srbije. Banka tokom godine porez na dobit plaća u vidu mesečnih akontacija, čiju visinu utvrđuje na

osnovu poreske prijave za prethodnu godinu. Konačna poreska osnovica, na koju se primenjuje propisana stopa poreza

na dobit pravnih lica od 15% (2015: 15%), utvrđuje se poreskim bilansom Banke.



22



2.20. Porezi i doprinosi (Nastavak)

(a) Porez na dobit (Nastavak)

Računovodstvena dobit se, da bi se dobio iznos oporezive dobiti, usklađuje za određene trajne razlike, na način kako

je definisano poreskim propisima krozporeski bilans koji se predaje u roku od 180 dana od dana isteka perioda za koji

se utvrđuje poreska obaveza, osim u slučaju statusnih promena, likvidacije ili stečaja poreskog obveznika, kada se

podnosi u roku od 15 dana od dana isteka roka propisanog za podnošenje finansijskih izveštaja.

Odloženi porezi

Odloženi porezi na dobit se obračunavaju prema bilansu stanja na sve privremene razlike na dan bilansa stanja između

sadašnje vrednosti sredstava i obaveza, u finansijskim izveštajima, i njihove vrednosti za svrhe oporezivanja. Trenutno

važeća poreska stopa na dan bilansa stanja je korišćena za obračun iznosa odloženih poreza.

Odložene poreske obaveze priznaju se na sve oporezive privremene razlike, izuzev ukoliko odložene poreske obaveze

proističu iz inicijalnog priznavanja “goodwill-a“ ili sredstava i obaveza u transakciji, koja nije poslovna kombinacija

i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit, niti na oporezivu dobit ili gubitak, kao i ukoliko se

odnose na oporezive privremene razlike u vezi sa učešćem u zavisnim preduzećima, pridruženim preduzećima i

zajedničkim ulaganjima, gde se trenutak ukidanja privremene razlike može kontrolisati i izvesno je da privremena

razlika neće biti ukinuta u doglednom vremenskom periodu.

Odložena poreska sredstva priznaju se na sve odbitne privremene razlike i neiskorišćene iznose prenosivih poreskih

kredita i poreskih gubitaka, do mere do koje je izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan

da se sve oporezive privremene razlike, preneti neiskorišćeni poreski krediti i neiskorišćeni poreski gubici mogu

iskoristiti, izuzev ukoliko se odložena poreska sredstva odnose na privremene razlike nastale iz inicijalnog priznavanja

sredstava ili obaveza u transakciji koja nije poslovna kombinacija i u trenutku nastanka nema uticaja na

računovodstvenu dobit, niti na oporezivu dobit ili gubitak ili na odbitne privremene razlike u vezi sa učešćem u

zavisnim preduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima, kada se odložena poreska sredstva

priznaju samo do mere do koje je izvesno da će privremene razlike biti ukinute u doglednoj budućnosti i da je nivo

očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve privremene razlike mogu iskoristiti.

Knjigovodstvena vrednost odloženih poreskih sredstava preispituje se na dan svakog bilansa stanja i umanjuje do

mere do koje više nije izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se ukupna vrednost ili

deo vrednosti, odloženih poreskih sredstava može iskoristiti. Odložena poreska sredstva koja nisu priznata, procenjuju

se na dan svakog bilansa stanja i priznaju do mere do koje je postalo izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih

dobitaka dovoljan da se odložena poreska sredstva mogu iskoristiti.

Odložena poreska sredstva i obaveze, izračunavaju se primenom poreske stope za koju se očekuje da će biti efektivna

u godini ostvarenja poreskih olakšica, odnosno, izmirenja odloženih poreskih obaveza, a na bazi zvaničnih poreskih

stopa i propisa usvojenih ili suštinski usvojenih, na dan bilansa stanja.

Tekući i odloženi porezi priznaju se kao prihodi i rashodi i uključeni su u dobitak perioda.

Odloženi porez na dobit koji se odnosi na stavke koje se direktno evidentiraju u korist ili na teret kapitala se takođe

evidentiraju na teret, odnosno, u korist kapitala.

(b) Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata poslovanja

Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata poslovanja uključuju poreze na imovinu, porez na dodatu vrednost,

doprinose na zarade koji padaju na teret poslodavca, kao i druge poreze i doprinose koji se plaćaju u skladu sa

republičkim i lokalnim poreskim propisima. Ovi porezi i doprinosi su prikazani u okviru ostalih rashoda (Napomena

13).

2.21. Poslovi u ime i za račun trećih lica

Sredstva po poslovima u ime i za račun trećih lica, kojima Banka upravlja, uključena su u vanbilansnu evidenciju

Banke (Napomena 27). Banka po navedenim plasmanima ne snosi nikakav rizik.



23

3. PRIHODI I RASHODI OD KAMATA

a) Prihodi i rashodi od kamata po sektorskoj strukturi prikazani su kako sledi:

u hiljadama dinara

2016 2015

Prihodi od kamata

– NBS, banke i ostali sektor finansija i osiguranja 746,175 1,254,542

– Holding kompanije 1 84

– Preduzeća 6,782,729 9,438,316

– Stanovništvo 9,280,274 9,597,971

– Javni sektor 4,806,736 4,672,987

– Strane banke i finansijske organizacije 42,037 9,911

– Strana lica 338,995 292,098

– Drugi komitenti 621,780 153,563

Ukupno 22,618,727 25,419,472

Rashodi kamata

– NBS, banke i ostali sektor finansija i osiguranja (100,588) (122,957)

– Holding kompanije - (6)

– Preduzeća (1,055,208) (1,506,497)

– Stanovništvo (1,076,726) (2,067,690)

– Javni sektor (991,010) (721,593)

– Strane banke i finansijske organizacije (297,791) (324,986)

– Strana lica (115,453) (215,872)

– Drugi komitenti (67,569) (249,443)

Ukupno (3,704,345) (5,209,044)

Neto prihod po osnovu kamata 18,914,382 20,210,428

Ukupni priznati prihodi od kamata na obezvređene kredite u toku 2016. godine iznose RSD 898,179 hiljada (2015.

godina RSD 1,552,660 hiljada).

b) Prihodi i rashodi od kamata po klasama finansijskih instrumenata prikazani su kako sledi:

u hiljadama dinara

2016 2015

Prihodi od kamata

Po osnovu kredita 17,244,402 19,890,082

Po osnovu REPO poslova 163,977 230,254

Po obaveznoj rezervi 415,008 620,743

Po osnovu depozita 114,164 358,285

Po osnovu HOV 4,474,548 4,010,704

Po osnovu ostalih plasmana 206,628 309,404

Ukupno 22,618,727 25,419,472

Rashodi kamata

Po osnovu kredita (452,099) (596,351)

Po osnovu depozita (2,529,828) (4,389,931)

Po osnovu HOV (719,648) (220,554)

Ostali rashodi kamata (2,770) (2,208)

Ukupno (3,704,345) (5,209,044)

Neto prihod po osnovu kamata 18,914,382 20,210,428



24

4. PRIHODI I RASHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA

u hiljadama dinara

2016 2015

Prihodi od naknada i provizija

Naknade za bankarske usluge:

– poslovi platnog prometa u zemlji 2,423,179 2,326,617

– poslovi platnog prometa u inostranstvu 717,349 647,103

– kreditni poslovi 147,536 145,459

– poslovi sa platnim karticama 3,350,515 2,788,959

6,638,579 5,908,138

Provizije po izdatim garancijama i akreditivima 620,316 616,037

Naknade za vođenje tekućih računa 1,503,394 1,421,074

Naknada za opšte uplatnice, EDB i Telekom 293,558 302,829

Ostale naknade i provizije 294,805 308,750

Ukupno 9,350,652 8,556,828

Rashodi od naknada i provizija

Naknade za usluge platnog prometa:

– u zemlji (200,687) (204,464)

– u inostranstvu (139,009) (129,203)

Naknade i provizije Narodne banke Srbije (67,356) (76,734)

Troškovi Kreditnog biroa (122,400) (149,062)

Troškovi iz poslovanja sa platnim karticama (2,887,954) (2,382,001)

Ostale naknade i provizije (305,066) (171,562)

Ukupno (3,722,472) (3,113,026)

Neto prihod po osnovu naknada i provizija 5,628,180 5,443,802

5. NETO DOBITAK PO OSNOVU FINANSIJSKIH SREDSTAVA NAMENJENIH TRGOVANJU

u hiljadama dinara

2016 2015

Prihodi od promene vrednosti

- valutni swap 690,902 257,799

- forward 2,401 6,438

- hartije od vrednosti 13,022 25,711

Ukupno prihod 706,325 289,948

Rashodi od promene vrednosti

- valutni swap (1,266) (71,672)

- forward (1,328) (2,686)

- hartije od vrednosti (31,917) (2,171)

Ukupno rashod (34,511) (76,529)

Neto dobitak 671,814 213,419



25

6. NETO DOBITAK/(GUBITAK) PO OSNOVU FINANSIJSKIH SREDSTVA KOJA SE INICIJALNO

PRIZNAJU KROZ BILANS USPEHA

u hiljadama dinara

2016 2015

Prihodi po osnovu promene vrednosti hartija od vrednosti i ostalih

finansijskih sredstava, koja se priznaju po fer vrednosti kroz bilans

uspeha

- zlato i srebro 19,470 15,330

- hartije od vrednosti - 23,078

Ukupno prihodi 19,470 38,408

Rashodi po osnovu promene vrednosti hartija od vrednosti i ostalih

finansijskih sredstava, koja se priznaju po fer verdnosti kroz bilans

uspeha

- zlato i srebro (12,184) (15,232)

- hartije od vrednosti (15,928) -

Ukupno rashodi (28,112) (15,232)

Neto (gubitak)/dobitak (8,642) 23,176

7. NETO GUBITAK PO OSNOVU FINANSIJSKIH SREDSTAVA RASPOLOŽIVIH ZA PRODAJU

u hiljadama dinara

2016 2015

Dobici po osnovu prodaje

-hartije od vrednosti 3,811 1,853

Ukupno dobitak 3,811 1,853

Gubici po osnovu prodaje

-hartije od vrednosti (9,437) (2,844)

Ukupno gubitak (9,437) (2,844)

Neto gubitak (5,626) (991)

8. NETO PRIHOD OD KURSNIH RAZLIKA I EFEKATA UGOVORENE VALUTNE KLAUZULE

u hiljadama dinara

2016 2015

Prihodi po osnovu pozitivnih kursnih razlika 21,659,409 41,169,816

Prihodi od pozitivnih kursnih razlika po osnovu ugovorene valutne

klauzule 7,913,089 13,313,252

Ukupno 29,572,498 54,483,068

Rashodi po osnovu negativnih kursnih razlika (22,087,301) (39,717,553)

Rashodi od negativnih kursnih razlika po osnovu ugovorene valutne

klauzule (4,828,598) (10,986,804)

Ukupno (26,915,899) (50,704,357)

Neto prihod 2,656,599 3,778,711



26

9. OSTALI POSLOVNI PRIHODI

u hiljadama dinara

2016 2015

Prihodi od ukidanja neiskorišćenih rezervisanja za obaveze 20,459 185,811

Prihodi od zakupnina 54,895 57,136

Dobici od prodaje osnovnih sredstava i viškova 6,909 15,108

Refundirani troškovi 14,863 17,233

Prihodi od dividendi i učešća 791,550 126,376

Prihodi od smanjenja obaveza - 7,105

Ostali prihodi 312,144 912,361

Ukupno 1,200,820 1,321,130

10. NETO RASHOD PO OSNOVU OBEZVREĐENJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA I KREDITNO

RIZIČNIH VANBILANSNIH STAVKI

a) Pregled po klasama

u hiljadama dinara

2016 2015

Prihodi od ukidanja indirektnih otpisa plasmana 4,137,628 4,893,985

Prihodi od ukidanja rezervisanja za vanbilansne pozicije 426,289 426,620

Prihodi od naplaćenih otpisanih potraživanja 173,543 436,687

Ukupno prihodi 4,737,460 5,757,292

Rashodi indirektnih otpisa plasmana bilansnih pozicija (8,852,110) (12,837,977)

Rashodi od ukidanja indirektnih otpisa učešća u kapitalu (996) (1,398)

Rashodi rezervisanja za vanbilansne pozicije (208,398) (508,835)

Rashodi po osnovu otpisa nenaplativih potraživanja (57,677) (187,274)

Ukupno rashodi (9,119,181) (13,535,484)

Neto rashod (4,381,721) (7,778,192)

b) Promene na računima ispravke vrednosti po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava i rezervisanja

za rizične vanbilansne pozicije

Promene na računima ispravki vrednosti bilansnih pozicija i rezervisanja u 2016. godini prikazane su u sledećoj tabeli:

U hiljadama dinara

Kretanja ispravki vrednosti i rezervisanja u 2016. godini Stanje

Početno stanje - 31. decembar 2015. godine 27,573,723 Povećanje rezervisanja u toku godine 9,060,507

Ukidanja rezervisanja u toku godine (4,563,917)

Povećanje rezervisanja po osnovu promene kursa 376,091

Ukidanje rezervisanja po osnovu promene kursa (143,175)

Prenos na vanbilans (2,801,763)

Prenos sa vanbilansa 15,127

Prodaja (ustupanje) potraživanja (4,167,486)

Ukidanje rezervisanja po osnovu protoka vremena (unwinding) (898,179)

Konačno stanje - 31. decembar 2016. godine 24,450,928



27

10. NETO RASHOD PO OSNOVU OBEZVREĐENJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA I KREDITNO

RIZIČNIH VANBILANSNIH STAVKI (Nastavak)

b) Promene na računima ispravke vrednosti po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava i rezervisanja

za rizične vanbilansne pozicije (Nastavak)

U hiljadama dinara

Kretanja ispravki vrednosti i rezervisanja u 2015. godini Stanje

Početno stanje - 31. decembar 2014. godine 30,082,738 Povećanje rezervisanja u toku godine 13,346,812

Ukidanja rezervisanja u toku godine (5,320,605)

Povećanje rezervisanja po osnovu promene kursa 763,536

Ukidanje rezervisanja po osnovu promene kursa (677,820)

Prenos na vanbilans (3,049,853)

Prenos sa vanbilansa 48,294

Prodaja (ustupanje) potraživanja (6,066,718)

Ukidanje rezervisanja po osnovu protoka vremena (unwinding) (1,552,661)

Konačno stanje - 31. decembar 2015. godine 27,573,723

11. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI

u hiljadama dinara

2016 2015

Troškovi zarada 3,566,435 3,425,028

Troškovi poreza na zarade i naknade zarada 449,270 428,068

Troškovi doprinosa na zarade i naknade zarada 1,670,618 1,584,882

Troškovi naknada na ostale privremene i povremene poslove 5,175 4,981

Ostali lični rashodi 45,159 20,990

Rashodi rezervisanja za penzije i drugih rezervisanja za zaposlene 2,014 333

Ukupno 5,738,671 5,464,282

12. TROŠKOVI AMORTIZACIJE

u hiljadama dinara

2016 2015

Troškovi amortizacije:

– nematerijalnih ulaganja (Napomena 19) 412,566 380,370

– osnovnih sredstava i investicionih nekretnina (Napomena 20) 489,286 532,492

Ukupno 901,852 912,862



28

13. OSTALI RASHODI

u hiljadama dinara

2016 2015

Materijal i energija i rezervni delovi 393,849 376,965

Profesionalne usluge 664,356 732,835

Troškovi reklame, marketinga i reprezentacije 271,304 384,565

PTT i telekomunikacione usluge 321,843 325,279

Premije osiguranja 2,130,482 1,913,932

Održavanja osnovnih sredstava 545,871 420,448

Zakupnine 1,153,891 1,147,672

Naknade 168,600 173,691

Porezi i doprinosi 174,743 106,154

Fizičko-tehničko obezbeđenje 237,092 251,151

Opšti i administrativni troškovi 280,197 352,009

Gubici od rashodovanja, prodaje i manjka osnovnih sredstava i

nematerijalnih ulaganja 4,576 7,078

Ostali troškovi 581,745 757,136

Rashodi po osnovu rezervisanja obaveze 303,581 202,796

Rashodi po osnovu promene vrednosti osnovnih sredstava, investicionih

nekretnina i nematerijalnih ulaganja (Napomena 20) 21,757 -

Ukupno 7,253,887 7,151,711

14. POREZ NA DOBIT

a) Komponente poreza na dobit

Ukupan poreski rashod sastoji se od sledećih poreza:

u hiljadama dinara

2016 2015

Tekući porez na dobit 873,985 1,093,806

Dobitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava i smanjenja odloženih

poreskih obaveza (31,693) (11,948)

Gubitak od smanjenja odloženih poreskih sredstava i kreiranja odloženih

poreskih obaveza 14,761 16,191

Ukupno 857,053 1,098,049

b) Usaglašavanje ukupnog iznosa poreza na dobit iskazanog u bilansu uspeha i proizvoda dobitka pre

oporezivanja i propisane poreske stope

u hiljadama dinara

2016 2015

Dobitak pre oporezivanja 10,781,396 9,682,628

Porez na dobit po stopi od 15% 1,617,209 1,452,394

Poreski efekti usklađivanja rashoda - trajne razlike 10,110 76,654

Poreski efekti usklađivanja prihoda - trajne razlike (794,917) (667,886)

Poreski efekti amortizacije obračunate u poreske i računovodstvene

svrhe - privremene razlike 15,030 22,412

Poreski efekti po osnovu rashoda koji se priznaju u narednom periodu -

privremene razlike 26,553 9,137

Poreski krediti po osnovu ulaganja u osnovna sredstva - 201,095

Tekući porez na dobit iskazan u bilansu uspeha 873,985 1,093,806

Efektivna poreska stopa 8.11% 11.30%



29

14. POREZ NA DOBIT (Nastavak)

b) Usaglašavanje ukupnog iznosa poreza na dobit iskazanog u bilansu uspeha i proizvoda dobitka pre

oporezivanja i propisane poreske stope (Nastavak)

Banka je radi utvrđivanja zakonske obaveze po osnovu poreza na dobit za period od 1. januara do 31. decembra 2016.

godine, izvršila usklađivanje rashoda i prihoda iskazanih u bilansu uspeha, u skladu sa zakonskim odredbama. Shodno

tome, uvećana je poreska osnovica za iznos kreiranih rezervisanja u ukupnom iznosu 305,596 hiljada dinara

(31.decembar 2015: 203,129 hiljada dinara), i to po osnovu:

– rezervisanja za sudske sporove u skladu sa MRS 37 ”Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna

imovina“ u iznosu od 69,693 hiljada dinara (31.decembar 2015. godine 202,406 hiljada dinara);

– rezervisanja za restruktuiranje u skladu sa MRS 37 ”Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna

imovina“ u iznosu od 233,889 hiljada dinara (31.decembra 2015. godine 390 hiljada dinara);

– rezervisanja u skladu sa MRS 19 ˝ Primanja zaposlenih˝, u iznosu od 2,014 hiljada dinara (31. decembra

2015. godine 333 hiljada dinara).

U skladu sa prethodno pomenutim Banka je, i na prihodnoj strani izvršila usklađivanje prihoda od kamata ostvarenih

od dužničkih hartija od vrednosti čiji su izdavaoci Republika, jedinica lokalne samouprave i Narodna banka Srbije

tako što je iste isključila iz poreske osnovice, u ukupnom iznosu od 4,490,890 hiljada dinara (31.decembar

2015.godine 4,143,435 hiljade dinara).

c) Odložena poreska sredstva

Odložena poreske sredstva i obaveze se u skladu sa MRS 12, računaju na privremene razlike utvrđene između

knjigovodstvene vrednosti osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja i njihove poreske osnove, i privremene razlike

po osnovu neplaćenih poreza koji se priznaju u narednom periodu.

Efekti privremenih razlika utvrđenih u 2016. godini, odnose se na:

- povećanje po osnovu razlike između računovodstvene i poreske amortizacije u iznosu od RSD 27,999 hiljade,

- povećanje poreskih sredstava za razliku između knjigovodstvene i tržišne vrednosti gradjevinskog zemljišta

u iznosu RSD 3,264 hiljada,

- Povećanje poreskih sredstava po osnovu obezvređenja akcija Panon Crvenka, u iznosu RSD 149 hiljada

- povećanje poreskih sredstava po osnovu obračunatih otpremnina i novčanih naknada po osnovu prestanka

radnog odnosa, obračunatih a neisplaćenih u poreskom periodu, u iznosu od RSD 242 hiljada,

- povećanje poreskih sredstava za primanja zaposlenih iz člana 9. stava 2. Zakona, obračunata, a neisplaćena

u poreskom periodu, u iznosu od RSD 39 hiljada i

- smanjenje poreskih sredstava po osnovu obračunatih poreza, doprinosa i drugih javnih dažbina, koje ne

zavise od rezultata poslovanja, koje nisu plaćene u obračunskom periodu i onih koje su plaćene iz prethodnog

poreskog perioda, u iznosu od RSD 14,761 hiljada.

Promene na odloženim poreskim sredstvima prikazane su u sledećoj tabeli:

u hiljadama dinara

2016 2015

Stanje na dan 1. januara 220,561 224,804

Efekat privremenih razlika evidentiran na teret bilansa uspeha 16,932 (4,243)

Stanje na dan 31. decembra 237,493 220,561

Konačno utvrđen iznos tekuće poreske obeveze iskazan u bilansu stanja na dan 31.decembra 2016. godine iznosi

55,668 hiljade dinara (31.decembra 2015. godine, 679,144 hiljade), i nastao je umanjenjem iznosa tekućeg poreza na

dobit za iznos akontativne obaveze poreza na dobit za 2016. godinu, plaćene tokom 2016. godine.



30

15. ZARADA PO AKCIJI

Osnovna zarada po akciji se obračunava deljenjem neto dobiti sa ponderisanim prosečnim brojem akcija u toku

godine. Na dan 31. decembar 2016. godine Banka nema prioritetnih akcija.

2016 2015

Dobitak (u hiljadama dinara) 9,924,343 8,584,579

Ponderisan prosečan broj običnih akcija tokom godine 213,159 213,159

Osnovna zarada po akciji u RSD (bez para) 46,558 40,273

16. GOTOVINA I SREDSTVA KOD CENTRALNE BANKE

a) Gotovina i sredstva kod Centralne banke

u hiljadama dinara

2016 2015

U dinarima:

Žiro-račun 36,923,055 5,005,042

Gotovina u blagajni 5,732,166 4,978,800

Depoziti viškova likvidnih sredstava - 25,000,000

Potraživanja za obračunatu kamatu, naknadu i proviziju po osnovu

gotovine i sredstava kod centralne banke 17,072 16,293

Aktivna vremenska razgraničenja po osnovu gotovine i sredstava kod

centralne banke - 1,417

42,672,293 35,001,552

U stranoj valuti:

Gotovina u blagajni 3,225,829 2,351,224

Ostala novčana sredstva 18,857 26,222

Obavezna rezerva kod NBS 56,394,336 61,508,078

59,639,022 63,885,524

Zlato i ostali plemeniti metali 59,585 52,245

Bruto stanje na dan 31. decembra 102,370,900 98,939,321

Minus ispravka vrednosti:

- u dinarima - -

- u stranoj valuti - -

- -

Stanje na dan 31. decembra 102,370,900 98,939,321

Obavezna rezerva kod Narodne banke u dinarima

Obavezna dinarska rezerva predstavlja minimalnu rezervu u dinarima izdvojenu u skladu sa Odlukom Narodne banke

Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije (“Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 3/2011,

31/2012, 57/2012, 78/2012, 87/2012, 107/2012, 62/2013, 125/2014 i 135/2014, 4/2015, 78/2015,102/2015).

Banka je dužna da obračunava i izdvaja obaveznu dinarsku rezervu po stopi od 5% na deo dinarskih obaveza koje

ulaze u osnovicu za obračun, a koje dospevaju u ugovorenom roku do 730 dana, odnosno 0% za one obaveze koje

dospevaju u roku preko 730 dana. Navedeni procenti se obračunavaju na iznos prosečnog dnevnog knjigovodstvenog

stanja dinarskih obaveza u toku prethodnog kalendarskog meseca, a Banka obračunati iznos sredstava izdvaja na svoj

žiro račun kod Narodne banke Srbije. Obaveznu dinarsku rezervu Banka obračunava na obaveze po dinarskim

depozitima, kreditima i hartijama od vrednosti, kao i na druge dinarske obaveze, osim dinarskih depozita primljenih

po poslovima koje Banka obavlja u ime i za račun trećih lica, a koji ne prelaze iznose plasmana koje je Banka dala iz

tih depozita uz izuzetke definisane Odlukom. Obaveznu rezervu u dinarima banke obračunavaju i po osnovu dela

obavezne devizne rezerve i to 38% dinarske protivvrednosti obračunate devizne rezerve po osnovu stanja deviznih

obaveza i i stanja dinarskih obaveza indeksiranih deviznom klauzulom koje dospevaju u ugovorenom roku do 730

dana, kao i po osnovu 30% dinarske protivvrednosti obračunate devizne rezerve po osnovu stanja deviznih obaveza i

stanja dinarskih obaveza indeksiranih deviznom klauzulom koje dospevaju u ugovorenom roku preko 730 dana.



31

16. GOTOVINA I SREDSTVA KOD CENTRALNE BANKE (Nastavak)

Banka je dužna da u obračunskom periodu održava prosečno dnevno stanje izdvojene dinarske obavezne rezerve u

visini obračunate dinarske obavezne rezerve.

Na dan 31. decembra 2016. godine obračunata dinarska obavezna rezerva iznosila je RSD 25,085,664 hiljada (31.

decembar 2015.: RSD 23,940,056 hiljada) i bila je usklađena sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije.

Kamatna stopa na iznos ostvarenog prosečnog dnevnog stanja izdvojene dinarske rezerve, koji ne prelazi iznos

obračunate obavezne rezerve, na dan 31. decembar 2016. godine iznosila je 1.75% na godišnjem nivou.

Obavezna rezerva kod Narodne banke u stranoj valuti

U skladu sa Odlukom o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije (“Službeni glasnik Republike Srbije”,

br. 3/2011, 31/2012, 57/2012, 78/2012, 87/2012,107/2012, 62/2013, 125/2014 i 135/2014, 4/2015, 78/2015,

102/2015), Banka je obračunala obaveznu deviznu rezervu koja je za 31. decembar 2016. godine bila po stopi od 20%

na iznos prosečnog dnevnog knjigovodstvenog stanja deviznih obaveza, odnosno po stopi od 100% na iznos prosečnog

dnevnog knjigovodstvenog stanja dinarskih obaveza indeksiranih deviznom klauzulom u prethodnom kalendarskom

mesecu uz izuzetke definisane Odlukom koje dospevaju u ugovorenom roku do 730 dana, odnosno po stopi od 13%

za devizne obaveze, odnosno po stopi od 100% za dinarske obaveze indeksirane deviznom klauzulom koje dospevaju

u roku preko 730 dana. Od ovako obračunate devizne rezerve banke izdvajaju 62% obračunate devizne rezerve po

osnovu stanja deviznih obaveza i devizne rezerve po osnovu stanja dinarskih obaveza indeksiranih deviznom

klauzulom koje dospevaju u ugovorenom roku do 730 dana kao i 70% obračunate devizne rezerve po osnovu stanja

deviznih obaveza i po osnovu stanja dinarskih obaveza indeksiranih deviznom klauzulom koje dospevaju u

ugovorenom roku preko 730 dana na devizne račune Narodne banke Srbije.

Banka je dužna da u obračunskom periodu održava prosečno dnevno stanje izdvojene devizne obavezne rezerve u

visini obračunate devizne obavezne rezerve.

Na iznos ostvarenog prosečnog stanja izdvojene devizne rezerve, Narodna banka Srbije ne plaća kamatu.

Na dan 31. decembra 2016. godine, obračunata devizna obavezna rezerva iznosila je 258,080,366.51 EUR što u

dinarima iznosi 31,865,776 hiljada dinara (31. decembar 2015.: 259,659,577.83 EUR) i bila je usklađena sa

navedenom Odlukom Narodne banke Srbije.

b) Pregled razlika između gotovine u Izveštaju o tokovima gotovine i pozicije Gotovina i sredstva kod centralne

banke u Bilansu stanja sa stanjem na dan 31. decembar 2016. godine:

u hiljadama dinara

Bilans

stanja

Tokovi

gotovine Razlika

U dinarima:

Žiro-račun 36,923,055 36,923,055 -

Gotovina u blagajni 5,732,166 5,732,166 -

Potraživanja za obračunatu kamatu, naknadu i proviziju

po osnovu gotovine i sredstava kod centralne banke 17,072 - 17,072

42,672,293 42,655,221 17,072

U stranoj valuti:


Ostala novčana sredstva 18,857 18,857 -

Obavezna rezerva kod NBS 56,394,336 - 56,394,336

Devizni računi (pozicija u bilansu stanja Krediti i

potraživanja od banaka i drugih finansijskih

organizacija/komitenata) - 21,553,182 (21,553,182)

Čekovi u stranoj valuti (pozicija u bilansu stanja

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih

organizacija/komitenata) - 28,555 (28,555)

59,639,022 24,826,423 34,812,599

Zlato i ostali plemeniti metali 59,585 59,585 -

Stanje na dan 31. decembra 102,370,900 67,541,229 34,829,671



32

16. GOTOVINA I SREDSTVA KOD CENTRALNE BANKE (Nastavak)

b) Pregled razlika između gotovine u Izveštaju o tokovima gotovine i pozicije Gotovina i sredstva kod centralne banke

u Bilansu stanja sa stanjem na dan 31. decembar 2015. godine:

u hiljadama dinara

Bilans

stanja

Tokovi

gotovine Razlika

U dinarima:

Žiro-račun 5,005,042 5,005,042 -


Depoziti viškova likvidnih sredstava 25,000,000 - 25,000,000

Potraživanja za obračunatu kamatu, naknadu i proviziju

po osnovu gotovine i sredstava kod centralne banke 16,293 - 16,293

Aktivna vremenska razgraničenja po osnovu gotovine i

sredstava kod centralne banke 1,417 - 1,417

35,001,552 9,983,842 25,017,710

U stranoj valuti:


Ostala novčana sredstva 26,222 26,222 -

Obavezna rezerva kod NBS 61,508,078 - 61,508,078

Devizni računi (pozicija u bilansu stanja Krediti i

potraživanja od banaka i drugih finansijskih

organizacija/komitenata) - 11,375,790 (11,375,790)

Čekovi u stranoj valuti (pozicija u bilansu stanja


organizacija/komitenata) - 37,466 (37,466)

63,885,524 13,790,702 50,094,822

Zlato i ostali plemeniti metali 52,245 52,245 -

Stanje na dan 31. decembra 98,939,321 23,826,789 75,112,532

17. KLASIFIKACIJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA

a) FINANSIJSKA SREDSTVA PO FER VREDNOSTI KROZ BILANS USPEHA NAMENJENA

TRGOVANJU

u hiljadama dinara

2016 2015

U dinarima: Finansijski derivati 693,302 264,237

Ostala finansijska sredstva 1,247,415 -

1,940,717 264,237

U stranoj valuti:

Hartije od vrednosti i ostala finansijska sredstva namenjena trgovanju 44,003 1,167,546

44,003 1,167,546

Ukupno 1,984,720 1,431,783



33

17. KLASIFIKACIJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA (Nastavak)

b) FINANSIJSKA SREDSTVA KOJA SE INICIJALNO PRIZNAJU KROZ BILANS USPEHA, FINANSIJSKA SREDSTVA RASPOLOŽIVA ZA PRODAJU I

INVESTICIJE U ZAVISNA DRUŠTVA

u hiljadama dinara

2016 2015

Finansijska

sredstva koja

se inicijalno

priznaju po

fer vrednosti

kroz bilans

uspeha

Finansijska

sredstva

raspoloživa

za prodaju

Investicije u

zavisna

društva Ukupno

Finansijska

sredstva koja

se inicijalno

priznaju po

fer vrednosti

kroz bilans

uspeha

Finansijska

sredstva

raspoloživa

za prodaju

Investicije u

zavisna

društva Ukupno

– akcije i učešća u kapitalu 35,692 49,342 962,496 1,047,530 43,864 49,361 962,496 1,055,721

– dužničke hartije od vrednosti koje

je izdala Republika Srbija - 106,160,946 - 106,160,946 - 64,005,610 - 64,005,610

- razgraničenje kamata po dužničkim

hartijama od vrednosti koje je izdala

Republika Srbija - 13,764,784 - 13,764,784 - 13,227,677 - 13,227,677

35,692 119,975,072 962,496 120,973,260 43,864 77,282,648 962,496 78,289,008

Odstupanje od nabavne vrednosti 10,376 412,788 - 423,164 27,110 794,263 - 821,373

10,376 412,788 - 423,164 27,110 794,263 - 821,373

Bruto stanje 46,068 120,387,860 962,496 121,396,424 70,974 78,076,911 962,496 79,110,381

Minus: Ispravka vrednosti - (29,070) - (29,070) - (28,086) - (28,086)

Stanje na dan 31. decembra 46,068 120,358,790 962,496 121,367,354 70,974 78,048,825 962,496 79,082,295



34

17. KLASIFIKACIJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA (Nastavak)

c) AKCIJE, UČEŠĆA I INVESTICIJE PO ENTITETIMA

u hiljadama dinara

2016 2015

Učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica:

– INTESA LEASING DOO BEOGRAD – 100% udela 962,496 962,496

962,496 962,496

Finansijska sredstva koja se incijalno priznaju po fer vrednosti kroz

bilans uspeha:

INTESA SANPAOLO SPA 35,692 43,864

Odstupanje od tržišne vrednosti 10,376 27,110

46,068 70,974

Finansijska sredstva raspoloziva za prodaju:

- po fer vrednosti

KOSMAJ-MERMER AD MLADENOVAC 37 37

ALMA MONS DOO, NOVI SAD 30 30

BANCOR CONSULTING GROUP DOO NOVI SAD 34 34

PAN-TRGOVINA DOO NOVI SAD 466 466

IMK 29. NOVEMBAR AD SUBOTICA - U STEČAJU 15,073 15,073

AGENCIJA VEEDA DOO VRANJE 29 29

MENTA DOO PADEJ 5,814 5,814

PANON CRVENKA AD KELEBIJA 25,729 25,729

RAZVOJNA BANKA VOJVODINE AD NOVI SAD - U STEČAJU 1,566 1,566

TRŽIŠTE NOVCA AD BEOGRAD 564 583

OBVEZNICE MINISTARSTVA FINANSIJA REPUBLIKE SRBIJE 108,690,302 66,031,242

OBVEZNICE REPUBLIKE ITALIJE 11,224,758 11,202,045

Odstupanje od nabavne vrednosti 423,458 794,263

Minus: Ispravka vrednosti (29,070) (28,086)

120,358,790 78,048,825




35

18. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD BANAKA, KOMITENATA I DRUGIH FINANSIJSKIH

ORGANIZACIJA

a) KREDITI I POTRAŽIVANJA OD BANAKA I DRUGIH FINANSIJSKIH ORGANIZACIJA

u hiljadama dinara

2016 2015

U dinarima

Krediti po repo transakcijama 906,169 10,000,000

Potraživanja za obračunatu kamatu 8,176 2,453

Krediti po transakcionim računima 74 51

Plasmani koji se odobravaju i dospevaju u roku od jednog dana

(overnajt) - -

Krediti za likvidnost i obrtna sredstva 73 801,900

Investicioni krediti 1,171,591 698,168

Ostali krediti 2,635,105 795,532

Potraživanja po osnovu kupljenih plasmana - forfeting 5,692 10,862

Ostali plasmani 2,689,415 1,960,300

Razgraničeni prihodi za potraživanja iskazana po amortizovanoj

vrednosti primenom efektivne kamatne stope (4,065) (4,524)

Razgraničena potraživanja za kamatu obračunatu po osnovu kredita,

depozita i ostalih plasmana 1,829 42

7,414,059 14,264,784

U stranoj valuti

Devizni računi 21,570,204 11,392,196

Čekovi 28,555 37,466

Plasmani koji se odobravaju i dospevaju u roku od jednog dana

(overnajt) 702,812 243,252

Ostali krediti 1,878 2,853

Ostali nenamenski depoziti 5,798,297 7,242,210

Namenski depoziti dati u skladu sa propisima 4,939 4,865

Ostali plasmani 2,090,286 3,010,141


depozita i ostalih plasmana 3,316 1,607

30,200,287 21,934,590

Bruto plasmani 37,614,346 36,199,374

Minus: Ispravka vrednosti

– u dinarima (2,896) (3,044)

– u stranoj valuti (19,638) (27,950)

(22,534) (30,994)




36


ORGANIZACIJA (Nastavak)

b) KREDITI I POTRAŽIVANJA OD KOMITENATA

u hiljadama dinara

2016 2015

U dinarima

Potraživanja za obračunatu kamatu 2,963,931 3,453,635

Potraživanja za obračunatu naknadu i proviziju 34 49

Krediti po transakcionim računima 4,964,034 4,977,468

Potrošački krediti 784,240 1,138,735

Krediti za likvidnost i obrtna sredstva 52,651,528 20,910,083

Izvozni krediti 157,830 155,470

Investicioni krediti 88,440,676 80,761,882

Stambeni krediti 54,949,516 50,317,772

Gotovinski krediti 24,671,106 18,442,624

Ostali krediti 52,589,847 89,182,533

Potraživanja po osnovu kupljenih plasmana - forfeting 256,623 501,163

Potraživanja po osnovu faktoringa bez prava regresa i obrnutog

faktoringa 863,172 2,507,411

Potraživanja po osnovu faktoringa s pravom regresa 544,499 300,075

Plasmani po osnovu akceptiranja, avaliranja i plaćanja izvršenih po

garancijama 263,677 419,021

Plasmani za izvršena cediranja potraživanja po drugim osnovama 2,605,120 2,367,076

Razgraničeni prihodi za potraživanja iskazana po amortizovanoj

vrednosti promenom efektivne kamatne stope (813,848) (747,526)



286,378,074 275,257,877

U stranoj valuti

Potraživanja za obračunatu kamatu 101,810 148,421

Krediti za plaćanje uvoza robe i usluga iz inostranstva 6,608,011 6,682,918

Krediti za kupovinu nepokretnosti u zemlji fizičkom licu 20,968 25,729

Ostali krediti 881,768 851,711

Plasmani po osnovu akceptiranja, avaliranja i plaćanja izvršenih po

garancijama 1,051,765 1,036,039



8,687,588 8,792,648

Bruto plasmani 295,065,662 284,050,525

Minus: Ispravka vrednosti

– u dinarima (22,740,143) (25,586,094)

– u stranoj valuti (575,590) (615,822)

(23,315,733) (26,201,916)




37

18. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD BANAKA, KOMITENATA I DRUGIH FINANSIJSKIH ORGANIZACIJA (Nastavak)

c) PREGLED PO VRSTAMA KORISNIKA KREDITA I PLASMANA

u hiljadama dinara 2016 2015

Kratkoročni Dugoročni Ukupno Kratkoročni Dugoročni Ukupno

U dinarima

Krediti i plasmani: – NBS, banke i ostali sektor finansija i osiguranja 5,734,766 1,186,053 6,920,819 11,665,501 1,490,284 13,155,785

– Holding kompanije - 136 136 - 46 46

– Preduzeća 29,298,216 121,442,576 150,740,792 22,307,014 131,007,875 153,314,889

– Stanovništvo 4,622,008 109,818,551 114,440,559 3,280,662 94,585,413 97,866,075

– Javni sektor 283,638 10,103,958 10,387,596 117,915 10,764,002 10,881,917

– Strane banke 493,240 - 493,240 1,109,000 - 1,109,000

– Strana lica (1,507) 266,727 265,220 (16,641) 303,836 287,195

– Drugi komitenti 625,827 9,917,944 10,543,771 1,794,465 11,113,289 12,907,754

Ukupno u dinarima 41,056,188 252,735,945 293,792,133 40,257,916 249,264,745 289,522,661

U stranoj valuti Krediti i plasmani: – NBS, banke i ostali sektor finansija i osiguranja 5,267,272 1,878 5,269,150 2,059,516 2,852 2,062,368

– Holding kompanije - 575 575 - 124 124

– Preduzeća 301,881 5,211,174 5,513,055 203,912 4,117,787 4,321,699

– Stanovništvo 43,446 717,798 761,244 59,144 672,462 731,606

– Javni sektor 5,420 536,304 541,724 5,695 604,888 610,583

– Strane banke 24,931,136 - 24,931,136 19,872,221 - 19,872,221

– Strana lica 1,861,654 1,622 1,863,276 1,843,273 1,282,006 3,125,279

– Drugi komitenti 1,758 5,957 7,715 1,301 2,057 3,358

Ukupno u stranoj valuti 32,412,567 6,475,308 38,887,875 24,045,062 6,682,176 30,727,238

Bruto krediti i depoziti 73,468,755 259,211,253 332,680,008 64,302,978 255,946,921 320,249,899

Minus: Ispravka vrednosti - banke i druge finansijske organizacije (19,920) (2,614) (22,534) (28,267) (2,727) (30,994)

Minus: Ispravka vrednosti - komitenti (2,746,874) (20,568,859) (23,315,733) (4,386,413) (21,815,503) (26,201,916)

(2,766,794) (20,571,473) (23,338,267) (4,414,680) (21,818,230) (26,232,910)

Stanje na dan 31. decembra 70,701,961 238,639,780 309,341,741 59,888,298 234,128,691 294,016,989



38


ORGANIZACIJA (Nastavak)

Kratkoročni krediti odobravani su preduzećima za finansiranje poslovnih aktivnosti u oblasti trgovine i usluga,

prerađivačke industrije, građevinarstva, poljoprivrede i prehrambene proizvodnje, kao i za ostale namene, uz kamatne

stope koje su se kretale u rasponu od 5% do 9% godišnje na dinarske kredite, odnosno od 2% do 8% godišnje na

kredite sa valutnom klauzulom i kredite u stranoj valuti.

Kamatna stopa na dugoročne kredite pravnim licima u dinarima kretale su se u rasponu od 6% do 13%, a na dinarske

dugoročne kredite sa valutnom klauzulom, kao i kredite u stranoj valuti, kretala se u rasponu od 2.5% do 8.5%

godišnje.

Kratkoročni krediti bez valutne klauzule plasirani stanovništvu odobravani su uz godišnju kamatnu stopu od 9,95%

do 23%.

Kratkoročni krediti plasirani malom biznisu, odobravani su uz kamatnu stopu od 4,7% do 16% godišnje bez valutne

klauzule, odnosno 2,6% do 11% godišnje sa valutnom klauzulom.

Kamatna stopa na prekoračenja na tekućim računima građana iznosi 29,85% godišnje, za mali biznis od 15,6% do

31,2% godišnje.

Dugoročni krediti stanovništvu odobravani su kao nenamenski, za kupovinu trajnih potrošnih dobara, renoviranje,

adaptaciju i kupovinu stambenog i poslovnog prostora, na period od 13 meseci do 30 godina uz kamatnu stopu od

1,57% do 9,5% godišnje sa valutnom klauzulom, odnosno od 9,95% do 23% godišnje bez valutne klauzule.

Dugoročni krediti malom biznisu odobravani su kao nenamenski, za kupovinu trajnih potrošnih dobara, renoviranje,

adaptaciju i kupovinu stambenog i poslovnog prostora, na period od 13 meseci do 30 godina uz kamatnu stopu od

2,4%+3m EURIBOR do 10% godišnje sa valutnom klauzulom, odnosno od 2%+3m BELIBOR (ili 5,2% fiksno) do

13,83%+3m BELIBOR godišnje bez valutne klauzule.



39

19. NEMATERIJALNA ULAGANJA

u hiljadama dinara

Licence Softveri

Nematerijalna

ulaganja u

pripremi Ukupno

NABAVNA VREDNOST Stanje na dan 1. januara

2015. godine 487,455 1,956,350 92,743 2,536,548

Povećanja u toku godine - - 398,017 398,017

Prenosi - 443,325 (443,325) -

Stanje na dan 31. decembra

2015. godine 487,455 2,399,675 47,435 2,934,565 Povećanja u toku godine - - 941,294 941,294

Prenosi - 466,053 (466,053) -

Otuđenja i rashodovanja (4,132) (359,464) - (363,596)


2016. godine 483,323 2,506,264 522,676 3,512,263 AKUMULIRANA

ISPRAVKA VREDNOSTI Stanje na dan 1. januara 2015.

godine 374,129 1,361,372 - 1,735,501 Amortizacija (Napomena 12) 42,028 338,342 - 380,370


2015. godine 416,157 1,699,714 - 2,115,871 Amortizacija (Napomena 12) 35,640 376,926 - 412,566

Otuđenja i rashodovanja (4,132) (359,464) - (363,596)


2016. godine 447,665 1,717,176 - 2,164,841

Neotpisana vrednost na dan: – 31. decembra 2016. godine 35,658 789,088 522,676 1,347,422

– 31. decembra 2015. godine 71,298 699,961 47,435 818,694



40

20. NEKRETNINE, POSTROJENJA, OPREMA, INVESTICIONE NEKRETNINE I STALNA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI I SREDSTVA POSLOVANJA

KOJE SE OBUSTAVLJA

a) Nekretnine, postrojenja, oprema i investicione nekretnine

U hiljadama dinara

Zemljište i

građevinski

objekti

Oprema i oprema

uzeta u finansijski

lizing

Ulaganja u tuđa

osnovna sredstva

Osnovna

sredstva u

pripremi

Ukupno osnovna

sredstva

Investicione

nekretnine

NABAVNA VREDNOST Stanje na dan 1. januara 2015. godine 6,014,376 3,854,464 739,901 46,019 10,654,760 250,827

Povećanja u toku godine - - - 3,047,980 3,047,980 -

Prenos sa osnovnih sredstava u pripremi 2,594,336 315,835 39,846 (2,950,017) - -

Otuđenja i rashodovanja - (334,465) (50,994) - (385,459) -

Stanje na dan 31. decembra 2015. godine 8,608,712 3,835,834 728,753 143,982 13,317,281 250,827 Povećanje u toku godine - - - 661,685 661,685 -

Prenos sa osnovnih sredstava na osnovna sredstva u

pripremi* (2,583,622) - - 2,583,622 -

Prenos sa osnovnih sredstava u pripremi 22,594 314,191 52,971 (389,756) - -

Svođenje knjigovodstvene vrednosti zemljišta na fer

vrednost (Napomena 13) (21,757) - - - (21,757) -

Prenos na stalna sredstva namenjena prodaji (1,472,078) - - - (1,472,078)

Otuđenja i rashodovanja - (189,119) (43,748) - (232,867) (49,278)

Stanje na dan 31. decembra 2016. godine 4,553,849 3,960,906 737,976 2,999,533 12,252,264 201,549 AKUMULIRANA ISPRAVKA VREDNOSTI Stanje na dan 1. januara 2015. godine 1,078,520 2,828,843 508,163 - 4,415,526 20,199

Amortizacija (Napomena 12) 113,115 326,975 86,132 526,222 6,270

Nabavka polovne opreme u toku godine - 35,142 - - 35,142 -

Otuđenja i rashodovanja - (327,075) (50,995) - (378,070) -

Stanje na dann 31. decembra 2015. godine 1,191,635 2,863,885 543,300 - 4,598,820 26,469 Amortizacija (Napomena 12) 113,453 303,934 65,628 483,015 6,271

Otuđenja i rashodovanja - (184,546) (43,744) - (228,290) (5,338)

Stanje na dan 31. decembra 2016. godine 1,305,088 2,983,273 565,184 - 4,853,545 27,402 Neotpisana vrednost na dan: – 31. decembra 2016. godine 3,248,761 977,633 172,792 2,999,533 7,398,719 174,147

– 31. decembra 2015. godine 7,417,077 971,949 185,453 143,982 8,718,461 224,358

*Nakon što je, krajem 2015. godine, kupljen deo zgrade u ulici Milentija Popovića 7b i evidentiran kao građevinski objekat, utvrđeno je da prostor nije u potpunosti spreman za upotrebu tako da je

doneta odluka da se izvrši detaljna adaptacija zgrade. Adaptacija je trajala cele 2016. godine i njen završetak je planiran za prvi kvartal 2017. godine, kada se planira stavljanje objekta u upotrebu.



41

20. NEKRETNINE, POSTROJENJA, OPREMA, INVESTICIONE NEKRETNINE I STALNA

SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI I SREDSTVA POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA

(Nastavak)

a) Nekretnine, postrojenja, oprema i investicione nekretnine (Nastavak)

Na dan 31. decembra 2016. godine, Banka ima vlasništvo nad sredstvima kojima raspolaže i nema tereta upisanih na

imovini.

Neotpisana vrednost opreme uzete u finansijski lizing na dan 31. decembra 2016. godine iznosi 29,930 hiljada dinara

(31. decembar 2015. godine 36,160 hiljada dinara).

Postupajući u skladu sa MRS 36 “Umanjenje vrednosti imovine“ Banka je izvršila analizu tržišne vrednosti osnovnih

sredstava. Koristeći eksterne i interne izvore informacija , rukovodstvo Banke smatra da imovina Banke, na dan

bilansa stanja nije obezvređena. Na dan 31. decembar 2016. godine, usled ispunjenosti kriterijuma priznavanja

definisanih MSFI 5, Banka je izvršila svođenje knjigovodstvene vrednosti građevinskog zemljišta plac BLOK 11a

Novi Beograd na fer vrednost i priznala umanjenje vrednosti u iznosu 21,757 hiljada dinara u okviru ostalih rashoda

i na isti dan reklasifikovala zemljište na poziciju Stalna sredstva namenjena prodaji

Iako Banka u svojim knjigama iskazuje vrednost investicionih nekretnina po nabavnoj vrednosti, umanjenoj za

ispravku vrednosti, u tabeli koja sledi obelodanjene su tržišne vrednosti navedenih nepokretnosti. Za potrebe

utvrđivanja tržišnih vrednosti korišćeni su, kako je i definisano MSFI3, inputi nivoa 3, odnosno podaci lokalnih

poreskih organa Republike Srbije, na bazi kojih je određivana osnovica za obračun poreza na imovinu.

(u hiljadama dinara)

ADRESA

INVESTICIONE

NEKRETNINE

površina

nepokretnosti u m2 ZONA

Cena po m2 u 2016

godini, po podacima

poreskih organa za promet nepokretnosti

izvršen u 2015 (za

utvrđivanje poreza na imovinu)

TRŽIŠNA

VREDNOST

prema cenama

lokalnih poreskih

organa

Nabavna

vrednost u

knjigama na

dan

31.12.2016

Ukupna

amortizacija

na dan

31.12.2016

Neotpisana

vrednost na

dan

31.12.2016 NOVI SAD,

MAKSIMA GORKOG br. 2 46.09 I 141 6,481 5,978 (4,414) 1,564

VRBAS. KUCURA 26 II 17 441 1,116 (291) 825 NIŠ, VIZANTIJSKI BULEVAR br.6 41.58 IV 112 4,652 4,138 (1,151) 2,988 ZRENJANIN,

KRALJA ALEKSANDRA I

br.3 104.26 I 57 5,970 6,346 (2,266) 4,080 NOVA VAROS,

Karadjordjeva br.81 49.8 I 55 2,749 3,392 (1,194) 2,198 BEOGRAD,

USTANICKA br.69 1847 II 199 368,310 180,579 (18,086) 162,493

UKUPNO 388,604 201,549 (27,402) 174,148

b) Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja

Kao sto je obelodanjeno u Napomeni 2.13.2, Banka u skladu sa svojim računovodstvenim politikama, imovinu koju

klasifikuje kao onu koja se drži za prodaju odmerava po nižem od sledeća dva iznosa:

- po knjigovodstvenoj vrednosti

- fer vrednosti umanjenoj za troškove prodaje. 2016 2015

Stalna sredstva namenjena prodaji 1,697,057 256,254

Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se

obustavlja 1,697,057 256,254

Na kraju 2016. godine Banka ima evidentirana stalna sredstva namenjena prodaji i ona su locirana na teritoriji

Republike Srbije i to:

- Novi Beograd, Goce Delčeva 36, poslovni prostor površine 1.824 m²,

- Novi Beograd, Milentija Popovića 5B, apartman 175 m² i

- Novi Beograd, ugao Bulevar Mihajla Pupina i ulice Trešnjinog cveta, plac BLOK 11a, 4.784 m².

Banka ne amortizuje stalnu imovinu sve dok je klasifikovana kao imovina koja se drži za prodaju.



42

21. OSTALA SREDSTVA

u hiljadama dinara

2016 2015

Potraživanja po osnovu prodaje 879 207,528

Druga potraživanja iz redovnog poslovanja po kojima se utvrđuje prihod 789,387 125,500

Potraživanja od zaposlenih 5,118 4,497

Potraživanja po osnovu preplaćenih poreza, osim poreza na dobit 257 1,380

Potraživanja po osnovu datih avansa 26,076 23,473

Ostala potraživanja iz operativnog poslovanja 3,296,102 2,213,344

Materijalne vrednosti primljene po osnovu naplate potraživanja 327,461 309,892

Ostala sredstva 438,488 597,067

Potraživanja za obračunatu kamatu po osnovu ostalih sredstava

– u dinarima 1,573 1,604

Potraživanja za obračunatu naknadu i proviziju po osnovu ostalih

sredstava

– u dinarima 169,940 167,432

– u stranoj valuti 17,230 11,411

Razgraničeni rashodi kamata:

– u dinarima 2,618 2,915


Razgraničeni ostali troškovi:

– u dinarima 406,080 369,146


Ostala aktivna vremenska razgraničenja:

– u dinarima 40,804 23,157

– u stranoj valuti 3 6

Ukupno ostala sredstva 5,553,633 4,090,809

Minus: Ispravka vrednosti (57,414) (79,752)


Ostala potraživanja iz operativnog poslovanja koja na dan 31. decembra 2016. godine iznose 3,296,102 hiljade dinara

(31. decembra 2015.: 2,213,344 hiljade dinara), najvećim delom se sastoje od potraživanja u dinarima po platnim

karticama - Ostala potraživanja u dinarima po karticama drugih izdavaoca - Master Card, VISA i DINA u iznosu od

1,588,966 hiljada dinara (31. decembra 2015.: 1,231,090 hiljada dinara).

22. FINANSIJSKE OBAVEZE PO FER VREDNOSTI KROZ BILANS USPEHA NAMENJENE

TRGOVANJU

u hiljadama dinara

2016 2015

Odstupanja od nominalne vrednosti ostalih plasmana kojima se trguje u

dinarima - valutni derivati razmena novca - swap 1,266 71,672

Odstupanja od nominalne vrednosti ostalih plasmana kojima se trguje u

dinarima - valutni derivati razmena novca - forward 1,328 2,686




43

23. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, KOMITENTIMA, DRUGIM

FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI

a) DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, DRUGIM FINANSIJSKIM

ORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI

u hiljadama dinara

2016 2015

U dinarima

Transakcioni depoziti 1,499,202 2,246,142

Depoziti po osnovu datih kredita 12,235 5,323

Namenski depoziti 21,485 1,961

Ostali depoziti 2,647,288 434,219

Depoziti i krediti koji dospevaju u roku od jednog dana (overnajt) 7,200 -

Primljeni krediti 3,000,000 -

Ostale finansijske obaveze 247,000 487,079

Obaveze po osnovu kamate 35,197 4,676

Obaveze po osnovu naknada i provizija 7 6

Ukupno u dinarima 7,469,614 3,179,406

U stranoj valuti



Namenski depoziti 114,154 107,471

Ostali depoziti 31,525 362,452

Primljeni krediti 20,372,689 25,036,955

Ostale finansijske obaveze 3,220,618 1,374,971


Razgraničeni troškovi za obaveze iskazane po amortizovanoj vrednosti

promenom efektivne kamantne stope (86,797) (131,864)

Ukupno u valuti 26,585,845 27,915,656

Ukupno 34,055,459 31,095,062

b) DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA DRUGIM KOMITENTIMA

u hiljadama dinara

2016 2015

U dinarima


Štedni depoziti 2,051,235 2,094,773


Namenski depoziti 2,791,244 2,810,694

Ostali depoziti 26,360,419 17,470,871

Depoziti i krediti koji dospevaju u roku od jednog dana (overnajt) 731,562 633,786

Primljeni krediti - 22,691


Ukupno u dinarima 119,968,684 97,540,042

U stranoj valuti


Štedni depoziti 78,182,367 91,517,874

Depoziti po osnovu datih kredita 6,075,239 6,057,816

Namenski depoziti 1,777,675 1,419,251

Ostali depoziti 20,929,663 11,991,708

Primljeni krediti 5,642,088 7,322,906

Ostale finansijske obaveze 1,935,593 846,122

Obaveze po osnovu kamate 794,223 1,122,048

Ukupno u valuti 263,483,874 233,791,626

Ukupno 383,452,558 331,331,668



44

23. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, KOMITENTIMA, DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI

(Nastavak)

c) DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, KOMITENTIMA, DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI PO

ROČNOSTI

u hiljadama dinara

2016 2015

kratkoročno (do

godinu dana)

dugoročno

(preko godinu

dana) ukupno

kratkoročno

(do godinu

dana)

dugoročno

(preko godinu

dana) ukupno

U dinarima

Transakcioni depoziti 88,847,576 - 88,847,576 76,315,136 - 76,315,136

Štedni depoziti 2,050,678 556 2,051,234 2,094,108 665 2,094,773

Depoziti po osnovu datih kredita 116,981 273,495 390,476 160,032 145,192 305,224

Namenski depoziti 2,302,349 510,381 2,812,730 2,430,207 382,449 2,812,656

Ostali depoziti 28,836,597 171,110 29,007,707 17,445,854 459,236 17,905,090

Depoziti i krediti koji dospevaju u roku od jednog

dana (overnajt) 738,762 - 738,762 633,786 - 633,786

Primljeni krediti 3,000,000 - 3,000,000 - 22,691 22,691

Ostale finansijske obaveze 247,000 - 247,000 487,079 - 487,079

Obaveze po osnovu kamate 342,599 208 342,807 142,914 94 143,008

Obaveze po osnovu naknada i provizija 7 - 7 6 - 6

Ukupno u dinarima 126,482,549 955,750 127,438,299 99,709,122 1,010,327 100,719,449

U stranoj valuti

Transakcioni depoziti 151,058,403 - 151,058,403 114,628,639 - 114,628,639

Štedni depoziti 61,180,766 17,001,601 78,182,367 70,153,798 21,364,077 91,517,875

Depoziti po osnovu datih kredita 4,073,403 2,004,799 6,078,202 3,820,765 2,239,971 6,060,736

Namenski depoziti 1,126,416 765,413 1,891,829 1,454,110 72,612 1,526,722

Ostali depoziti 20,899,452 61,736 20,961,188 12,018,210 335,949 12,354,159

Primljeni krediti - 26,014,777 26,014,777 - 32,359,861 32,359,861

Ostale finansijske obaveze 5,156,209 - 5,156,210 2,221,092 - 2,221,092

Obaveze po osnovu kamate 813,540 - 813,540 1,170,061 - 1,170,061

Razgraničeni troškovi za obaveze iskazane po

amortizovanoj vrednosti primenom efektivne

kamantne stope (86,797) - (86,797) (131,864) - (131,864)

Ukupno u valuti 244,221,392 45,848,326 290,069,718 205,334,811 56,372,470 261,707,281

Ukupno 370,703,941 46,804,076 417,508,017 305,043,933 57,382,797 362,426,730



45

23. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, KOMITENTIMA, DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI

(Nastavak)

d) DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, KOMITENTIMA, DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI PO

GRANSKOJ STRUKTURI

u hiljadama dinara

2016 2015

kratkoročno (do

godinu dana)

dugoročno

(preko godinu

dana) ukupno

kratkoročno (do

godinu dana)

dugoročno

(preko godinu

dana) ukupno

U dinarima

– NBS, banke i ostali sektori finansija i

osiguranja 6,442,591 170,000 6,612,591 2,793,783 348,000 3,141,783

– Holding kompanije 861 - 861 878 - 878

– Preduzeća 70,396,120 749,134 71,145,254 58,672,331 614,497 59,286,828

– Stanovništvo 31,065,291 24,237 31,089,528 24,057,032 4,035 24,061,067

– Javni sektor 11,559,054 11,479 11,570,533 6,869,472 38,921 6,908,393

– Strane banke i finansijske organizacije 857,023 - 857,023 37,624 - 37,624

– Strana lica 321,492 - 321,492 365,210 - 365,210

– Drugi komitenti 5,840,116 900 5,841,016 6,912,792 4,874 6,917,666

Ukupno u dinarima 126,482,548 955,750 127,438,298 99,709,122 1,010,327 100,719,449

U stranoj valuti

– NBS, banke i ostali sektori finansija i

osiguranja 5,255,597 2,963 5,258,560 2,329,116 2,919 2,332,035

– Holding kompanije 611 - 611 11,393 - 11,393

– Preduzeća 51,362,842 2,047,697 53,410,539 37,655,830 1,741,876 39,397,706

– Stanovništvo 175,196,876 17,443,796 192,640,672 154,430,288 21,633,433 176,063,721

– Javni sektor 4,692,721 5,662,379 10,355,100 5,078,294 7,341,880 12,420,174

– Strane banke i finansijske organizacije 954,596 20,372,689 21,327,285 546,664 25,036,955 25,583,619

– Strana lica 4,617,135 264,722 4,881,857 3,601,101 562,378 4,163,479

– Drugi komitenti 2,141,014 54,081 2,195,096 1,682,125 53,029 1,735,154

Ukupno u stranoj valuti 244,221,392 45,848,327 290,069,719 205,334,811 56,372,470 261,707,281

Stanje na dan 31. decembra 370,703,940 46,804,077 417,508,017 305,043,933 57,382,797 362,426,730



46

23. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, KOMITENTIMA, DRUGIM

FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI (Nastavak)

Na transakcione depozite pravnih lica Banka plaća kamatu do 60% referentne kamatne stope na godišnjem nivou, u

zavisnosti od valute i iznosa depozita.

Po platnim računima fizičkih lica u dinarima i stranoj valuti Banka ne plaća kamatu.

Na oročene depozite komitenata u dinarima i u stranoj valuti Banka plaća kamatu u rasponu do 4% na godišnjem

nivou, u zavisnosti od perioda oročavanja sredstava i valute.

Na namenske depozite komitenata i fizičkih lica Banka ne plaća kamatu.

Na kratkoročne depozite fizičkih lica u dinarima plaća se kamata u rasponu od 0% do 3.5% na godišnjem nivou, u

zavisnosti od perioda oročavanja sredstava. Kamatna stopa na kratkoročne depozite fizičkih lica u stranoj valuti iznosi

od 0.00% do 0.80% godišnje, u zavisnosti od perioda oročavanja i valute.

Dugoročni depoziti fizičkih lica u stranoj valuti deponovani su po kamatnim stopama u rasponu od 0.5% do 1.25% na

godišnjem nivou, u zavisnosti od perioda oročavanja sredstava.

Dugoročni krediti u dinarima odobreni su Banci po kamatnim stopama u rasponu od 0.5% do 3% na godišnjem nivou.

24. REZERVISANJA

u hiljadama dinara

2016 2015

Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi (a) 1,055,247 1,261,061

Rezervisanja za primanja zaposlenih:

– restrukturiranje (b) 236,702 44,544

– dugoročne beneficije po osnovu naknada za odlazak u penziju i

neiskorišćene godišnje odmore (c) 152,930 150,916

Rezervisanja za sudske sporove (Napomena 30(a)) 308,638 272,480




47

24. REZERVISANJA (Nastavak)

u hiljadama dinara

2016 2015

Kretanje na rezervisanjima za gubitke po vanbilansnoj aktivi

Početno stanje 1,261,061 1,171,777

Ukidanje rezervisanja (426,289) (426,620)

Ukidanje rezervisanja - kurs (8,129) (28,078)

Povećanje rezervisanja 208,391 508,835

Povećanje rezervisanja - kurs 20,213 36,530

Prodaja potraživanja - (1,383)


Kretanje na rezervisanjima za restrukturiranje

Početno stanje 44,544 55,868

Ukidanje rezervisanja direktno sa rezervacija (41,731) (11,714)

Povećanje rezervisanja 233,889 390


Kretanje na rezervisanjima za dugoročne beneficije po osnovu

nakanada za odlazak u penziju i neiskorišćene godišnje odmore


Povećanje rezervisanja 2,014 333


Kretanja na rezervisanjima za sudske sporove


Ukidanje rezervisanja kroz bilans uspeha (20,459) (185,811)

Ukidanje rezervisanja direktno sa rezervacija (13,076) (13,360)

Povećanje rezervisanja 69,693 202,406


(a) Prema internoj politici Banke, rezervisanja za rizičnu vanbilansnu aktivu vrše se po istim kriterijumima kao i

rezervisanja za bilansna potraživanja, odnosno vanbilansne stavke se klasifikuju u kategorije naplativosti

potraživanja na osnovu procene nadoknadivog iznosa potraživanja ukoliko dođe do odliva sredstava, kao i

verovatnoće odliva sredstava.

(b) Projekat sagledavanja i analize efikasnosti poslovnih procesa, koji za posledicu može da ima i restruktuiranje,

odnosno smanjenje broja zaposlenih (tehnološki višak), a koji je započet i nije u potpunosti završen tako da je

Banka rezervisanje sredstava po ovom osnovu vršila, kao i svih prethodnih godina, na osnovu procene broja

zaposlenih koji ispunjavaju jedan od uslova za odlazak u penziju ili broja zaposlenih koji potencijalno mogu da

predstavljaju tehnološki višak. Prilikom procene potrebnog iznosa za ove namene korišćeni su važeći zakonski

propisi, odnosno interni akti (Zakon o radu i Kolektivni ugovor).

(c) Rezervisanja za otpremnine prilikom odlaska u penziju formirana su na bazi izveštaja nezavisnog aktuara na dan

bilansa stanja i ista su iskazana u iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih isplata. Prilikom utvrđivanja

sadašnje vrednosti očekivanih odliva korišćena je diskontna stopa od 5.6% godišnje što predstavlja dugoročnu

stopu prinosa na visokokvalitetne dužničke hartije od vrednosti, obveznice Republike Srbije i zapise trezora

Narodne banke Srbije.

Rezervisanje je utvrđeno na osnovu važećeg Kolektivnog Ugovora Banke i pretpostavke prosečnog rasta zarada

po stopi od 5.4 % godišnje tokom celokupnog perioda za koji se rezervišu sredstva.

Rezervisanja za neiskorišćene dane godišnjeg odmora formirana su na bazi izveštaja nezavisnog aktuara na dan

bilansa stanja. Kako shodno članu 114. Zakona o radu u Republici Srbiji, za vreme godišnjeg odmora zaposleni

ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih dvanaest meseci, za izračunavanje obaveze

po osnovu neiskorišćenih dana godišnjeg odmora značajni su:

prosečna bruto zarada u Banci i

broj dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.



48

25. OSTALE OBAVEZE

u hiljadama dinara

2016 2015

Obaveze za neto zarade i naknade zarada 219,946 212,750

Obaveze za poreze, porez na dodatu vrednost, doprinose i druge dažbine,

osim poreza na dobitak 147,710 145,070

Obaveze prema dobavljačima 1,032,652 1,076,036

Obaveze po osnovu primljenih avansa 1,538,455 1,783,739

Ostale obaveze 2,263,576 1,468,065

5,202,339 4,685,660

Pasivna vremenska razgraničenja

Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode:

– u dinarima 1,682 2,835


Razgraničeni prihodi kamata:

– u dinarima 54,536 76,550

Razgraničeni ostali prihodi:

– u dinarima 79,348 74,848


Ostala pasivna vremenska razgraničenja:

– u dinarima 417,098 2,268,869

– u stranoj valuti 2,068,073 943,506

2,652,440 3,403,423

Dugoročne obaveze po osnovu finansijskog lizinga (a) 28,307 37,650

Ukupno 7,883,086 8,126,733

Ostale obaveze za porez 72,078 164,959


Ostale obaveze u 2016. i 2015. godini najvećim delom čine stanja na prolaznim i privremenim računima i na računima

obaveza u obračunu.

Ostala pasivna vremenska razgraničenja u stranoj valuti u 2016. i 2015. godini najvećim delom čini stanje na računu

ostalih pasivnih vremenskih razgraničenja - prodaja deviza.

(a) Obaveze po osnovu opreme uzete u finansijski lizing na dan 31. decembra 2016. i 2015. godine prikazane

su kako sledi:

u hiljadama dinara

2016 2015

Minimalna lizing plaćanja

Sadašnja

vrednost

Buduća

vrednost

Sadašnja

vrednost

Buduća

vrednost

Do 1 godine 12,538 13,823 13,690 15,239

Od 1 do 5 godina 15,769 17,102 23,960 25,326

Stanje na dan 31. decembra 28,307 30,925 37,650 40,565



49

26. KAPITAL

(a) Struktura kapitala Banke

Kapital Banke na dan 31. decembra 2016. godine obuhvata akcijski kapital, ostali kapital, emisionu premiju, rezerve,

revalorizacione rezerve i dobitak tekućeg i prethodnog perioda.

Struktura kapitala Banke prikazana je u narednoj tabeli:

u hiljadama dinara

2016 2015

Akcijski kapital - obične akcije 21,315,900 21,315,900

Ostali kapital 11,158 11,158

Emisiona premija 20,432,569 20,432,569

Rezerve iz dobiti 47,484,121 47,484,121

Rezerve fer vrednosti 412,788 794,263

Neraspoređena dobit iz prethodnih godina 24,559,933 15,975,354

Dobitak tekućeg perioda 9,924,343 8,584,579


/i/ Akcijski kapital

Na dan 31. decembra 2016. godine, akcijski kapital Banke se sastojao od 213,159 komada običnih akcija, pojedinačne

nominalne vrednosti od 100 hiljada dinara.

Tokom 2015. godine, došlo je do promene u akcionarskoj strukturi Banke koja se ogleda u tome što je manjinski

akcionar International Finance Corporation prodao svoj celokupan udeo većinskom akcionaru Intesa Sanpaolo

Holding International S.A.

Dalje, u 2016. godini, došlo je do promene u akcionarskoj strukturi Banke koja se ogleda u tome što je manjinski

akcionar Intesa Sanpaolo S.p.A. prodao svoj celokupan udeo većinskom akcionaru Intesa Sanpaolo Holding

International S.A., čime je Intesa Sanpaolo Holding International S.A. postao 100% vlasnik Banke (Napomena 1).

Struktura akcionara Banke na dan 31. decembra 2016. godine je sledeća:

Naziv akcionara Broj akcija

Nominalna

vrednost akcija

Učešće u %

(u hiljadama

dinara)

Intesa Sanpaolo Holding International S.A.,

Luksemburg 213,159 21,315,900 100.00

Ukupno 213,159 21,315,900 100.000

Struktura akcionara Banke na dan 31. decembra 2015. godine je sledeća:

Naziv akcionara Broj akcija

Nominalna

vrednost akcija

Učešće u %

(u hiljadama

dinara)

Intesa Sanpaolo Holding International S.A.,

Luksemburg 180,731 18,073,100 84,787

Intesa Sanpaolo S.p.A., Italija 32,428 3,242,800 15,213

Ukupno 213,159 21,315,900 100,000

/ii/ Emisiona premija

Emisiona premija, koja na dan 31. decembra 2016. godine iznosi 20,432,569 hiljade dinara (31. decembar 2015.

20,432,569 hiljade dinara), nastala je kao rezultat statusne promene Banke, odnosno spajanja uz pripajanje Panonske

banke a.d. Novi Sad u iznosu od 2,989,941 hiljada dinara, kao i po osnovu 4., 5. i 6. emisije običnih akcija Banke bez

javne ponude radi povećanja osnovnog kapitala.



50

26. KAPITAL (nastavak)

/iii/ Rezerve

u hiljadama dinara

2016 2015

Rezerve iz dobiti za procenjene gubitke 47,484,121 47,484,121

Revalorizacione rezerve po osnovu promene vrednosti hartija od vrednosti

raspoloživih za prodaju 828,294 897,575

Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju (415,506) (103,312)


(b) Pokazatelji poslovanja Banke – usaglašenost sa zakonskim pokazateljima

Banka je dužna da obim i strukturu svog poslovanja i rizičnih plasmana uskladi sa pokazateljima poslovanja

propisanim Zakonom o bankama i relevantnim odlukama Narodne banke Srbije donetim na osnovu navedenog

Zakona.

Na dan 31. decembra 2016. godine, Banka je usaglasila sve pokazatelje poslovanja sa propisanim vrednostima.

Pokazatelji poslovanja Propisani Ostvareni

31. decembar

2016. godine 31. decembar

2015. godine

Kapital

Minimum EUR

10 miliona 492 miliona EUR 469 miliona EUR

Adekvatnost kapitala Minimum 12% 21.5% 20.72%

Ulaganja Banke Maksimum 60% 12.51% 15.72%

Veliki i najveći mogući krediti u odnosu na kapital Maksimum 400% 79.5% 78.60%

Pokazatelj likvidnosti Minimum 0.8 2.62 2.63

Uži pokazatelj likvidnosti Minimum 0.5 2.26 2.05

Pokazatelj deviznog rizika Maksimum 20% 1.81% 0.59%

Izloženosti Banke prema jednom licu ili grupi

povezanih lica Maksimum 25% 15% 19.76%

Ulaganja Banke u lice koje nije u finansijskom

sektoru Maksimum 10% 0.03% 0.04%

27. VANBILANSNE POZICIJE

a) Podela vanbilansne aktive po klasifikaciji:

Vanbilansna aktiva 2016 2015

Vanbilansna aktiva koja se klasifikuje 96,681,016 86,243,194

Vanbilansna aktiva koja se ne klasifikuje 518,627,876 576,127,151


U skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki, vanbilansne stavke po kojima ne može

doći do plaćanja svrstane su u kategoriju vanbilansna aktiva koja se ne klasifikuje.

Vanbilansna

aktiva koja se

klasifikuje

Rezervisanja po

vanbilansnoj

aktivi koja se

klasifikuje

Neklasifikovana

vanbilansna

aktiva

Vanbilansne

pozicije 31.

decembar 2016.

Poslovi u ime i za račun trećih lica (b) - - 3,807,513 3,807,513

Garancije i ostale preuzete neopozive

obaveze (c) 60,852,388 (1,055,226) 14,747,841 74,545,003

Derivati (d) - - 137,781,893 137,781,893

Druge vanbilansne pozicije (e) 36,883,875 (21) 362,290,629 399,174,483

Stanje na dan 31. decembra 97,736,263 (1,055,247) 518,627,876 615,308,892



51

27. VANBILANSNE POZICIJE (Nastavak)

a) Podela vanbilansne aktive po klasifikaciji: (Nastavak)

Vanbilansna

aktiva koja se

klasifikuje

Rezervisanja po

vanbilansnoj aktivi

koja se klasifikuje

Neklasifikovana

vanbilansna

aktiva

Vanbilansne

pozicije 31.

decembar 2015.

Poslovi u ime i za račun trećih lica (b) - - 3,848,872 3,848,872

Garancije i ostale preuzete neopozive

obaveze (c) 61,206,415 (1,261,061) 16,637,407 76,582,761

Derivati (d) . - 110,482,515 110,482,515

Druge vanbilansne pozicije (e) 26,297,840 - 445,158,357 471,456,197


87,504,255 (1,261,061) 576,127,151 662,370,345

b) Poslovi u ime i za račun trećih lica

u hiljadama dinara

2016 2015

Plasmani po poslovima u ime i za račun trećih lica

- dugoročni 3,807,513 3,848,872


c) Garancije i ostale preuzete obaveze

u hiljadama dinara

2016 2015

Plative garancije:

– u dinarima 8,683,819 9,190,002

– u stranoj valuti 8,620,468 12,489,925

17,304,287 21,679,927

Činidbene garancije:

– u dinarima 15,415,816 13,491,893

– u stranoj valuti 1,806,059 1,416,203

17,221,875 14,908,096

Nepokriveni akreditivi u stranoj valuti 226,306 220,932

Avali i akcepti menica 832 1,113

Jemstva 14,931,842 15,538,399

Preuzete neopozive obaveze za nepovučene kredite 25,912,542 24,211,119

Ostale preuzete neopozive obaveze - 20,636

Hartije od vrednosti primljene u zalog 2,545 2,539

41,074,067 39,994,738


d) Derivati

u hiljadama dinara

2016 2015

Valutni SWAP ugovori 135,106,824 107,253,699

Valutni Forward ugovori 2,675,069 3,228,816


e) Druge vanbilansne pozicije

u hiljadama dinara

2016 2015

Loro garancije 49,899,905 51,310,582

Obveznice deponovane devizne štednje 189,854 302,467

Evidenciona kamata 8,338,694 10,348,366

Prenos iz bilansa 13,488,816 21,519,235

Preuzete opozive obaveze za nepovučene kredite 36,883,875 26,297,485

Potraživanja po osnovu sporazuma o rekupovini 958,150 10,000,000

Ostalo 289,415,210 351,678,062




52

28. OBELODANJIVANJE ODNOSA SA POVEZANIM LICIMA

U svom redovnom poslovanju Banka ostvaruje poslovne transakcije sa svojim akcionarima i drugim povezanim licima.

a) Banka ulazi u poslovne odnose sa matičnim pravnim licem i drugim članicama Intesa Sanpaolo grupacije. Stanja potraživanja i obaveza na dan 31. decembra 2016. i 2015.

godine, kao i prihodi i rashodi u toku godine, proistekli iz transakcija sa pravnim licima u okviru Intesa Sanpaolo grupe prikazana su u sledećoj tabeli: 2016 Intesa

Sanpaolo

S.p.A.,

Italija,

Engleska,

SAD;

Nemačka;

Irska;

Rumunija;

Turska;

Albanija;Gro

up Service

Privredna

bank d.d.,

Zagreb,

Hrvatska

Intesa

Leasing

d.o.o.,

Beograd

Vseobecna

Uverova

banka A.S.,

Slovačka

Banka

Koper d.d.,

Slovenija

Bank of

Alexandria,

Egipat

Intesa

Sanpaolo

Banka D.D.

Bosna i

Hercegovina

Intesa

Sanpaolo

Card d.o.o.,

Ljubljana

Intesa

Sanpaolo

Card d.o.o.,

Zagreb

CIB Bank,

Mađarska

Soeciete

europeenn

de banque

S.A.

Intesa

Sanpaolo

Holding

International

S.A.,

Luxemburg

Banca IMI

S.p.a


organizacija 5,649,165 575,378 4,111,299 131,636 10,319 - 573,118 - - - - - -

Krediti i potraživanja od komitenata - - - - - - - - - - - - -

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha

namenjena trgovanju 689,278 - - - - - - - - - - - -

Ostala sredstva 22,813 55 805,996 6 - - 4 - - - - - -

Ukupno potraživanja 6,361,256 575,433 4,917,295 131,642 10,319 - 573,122 - - - - - -

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim

finansijskim organizacijama i centralnoj banci 2,732,281 498,190 1,842,459 - - - 94 - - - - -

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima - - - - - - - - - - - 924 -

Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha

namenjene trgovanju - - - - - - - - - - - - -

Ostale obaveze 7,981 272 28,307 - 72 - 32 - - - - - -

Ukupno obaveze 2,740,262 498,462 1,870,766 - 72 - 126 - - - - 924 -

Prihodi od kamata 41,874 - 74,093 - 25 - - - - - - -

Prihodi od naknada i provizija 49,314 1,475 11,023 2,010 961 - 2 - - - - 2 -

Neto dobitak po osnovu finansijskih sredstava

namenjenih trgovanju 689,278 - - - - - - - - - - - -

Neto prihod od kursnih razlika i efekata ugovorene

valutne klauzule 86,268 169 - - - - - - - - - - -

Ostali poslovni prihodi 1,182 807,558 - - - - - - - - - -

Ukupno prihodi 867,916 1,644 892,674 2,010 961 25 2 - - - - 2 -

Rashodi od kamata (16,201) (1,892) (5,179) - - - - - - - - - -

Rashodi od naknada i provizija (77,603) (3,064) (42) (123) (1,283) - (449) - - - - (4) -


namenjenih trgovanju - - - - - - - - - - - - -


valutne klauzule (269,745) (847) - - - - - - - - - - -

Ostali rashodi (380,713) (28,804) - - - - - - - (6,649) - - (6,163)

Ukupno rashodi (744,262) (34,607) (5,221) (123) (1,283) - (449) - - (6,649) - (4) (6,163)

Vanbilansna pozicija derivati - valutni SWAP ugovori 67,072,772 - - - - - - - - - - - -

Vanbilansna pozicija garancije 1,346,383 49,389 1,322,918 1,942,641 2,202,747 9,826 5,365

Ukupno 68,419,155 49,389 1,322,918 1,942,641 2,202,747 9,826 - - - 5,365 - - -



53

28. OBELODANJIVANJE ODNOSA SA POVEZANIM LICIMA (Nastavak)

2015 Intesa

Sanpaolo

S.p.A.,

Italija,

Engleska,

SAD;

Nemačka;

Irska;

Rumunija;

Turska;

Albanija

Privredna

bank d.d.,

Zagreb,

Hrvatska

Intesa

Leasing

d.o.o.,

Beograd

Vseobecna

Uverova

banka A.S.,

Slovačka

Banka

Koper d.d.,

Slovenija

Bank of

Alexandria,

Egipat

Intesa

Sanpaolo

Banka D.D.

Bosna i

Hercegovina

Intesa

Sanpaolo

Card d.o.o.,

Ljubljana

Intesa

Sanpaolo

Card d.o.o.,

Zagreb

CIB Bank,

Mađarska

Soeciete

europeenn

de banque

S.A.

Intesa

Sanpaolo

Holding

International

S.A.,

Luxemburg


organizacija 7,448,847 514,433 2,233,176 588,740 483,301 556,992 592,008 - - - -

Krediti i potraživanja od komitenata - - - - - - - - 40 - - -


namenjena trgovanju 257,799 - - - - - - - - - - -

Ostala sredstva 28,188 13 12,494 - 1 - 1 - 287 - - -

Ukupno potraživanja 7,734,834 514,446 2,245,670 588,740 483,302 556,992 592,009 - 327 - - -


finansijskim organizacijama i centralnoj banci 3,285,188 4,481 1,242,330 - - - 93 - - - -

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima - - - - - - - - 7,581 - - 427


namenjene trgovanju 68,897 - - - - - - - - - - -

Ostale obaveze 462,720 25,268 39,064 - 70 - 51 55,662 10,636 1,641 - -

Ukupno obaveze 3,816,805 29,749 1,281,394 - 70 - 144 55,662 18,217 1,641 - 427

Prihodi od kamata 8,278 - 17,599 - 95 - - - - - -

Prihodi od naknada i provizija 41,434 1,108 13,392 2,018 1,014 - - - 34 - - -


namenjenih trgovanju 257,799 - - - - - - - - - - -


valutne klauzule 34,881 - - - - - - - - - - -

Ostali poslovni prihodi - 13,162 - - - - - 1,750 - - -

Ukupno prihodi 342,392 1,108 44,153 2,018 1,014 95 - - 1,784 - - -

Rashodi od kamata (28,157) - (15,804) - - - - - - - - -

Rashodi od naknada i provizija (66,089) (2,460) - - (892) - (426) (419,550) (233,390) - - -


namenjenih trgovanju (68,897) - - - - - - - - - - -


valutne klauzule (211,517) - - - - - - - - - - -

Ostali rashodi (460,160) (28,439) - - - - - (9,943) (36,082) (1,641) - -

Ukupno rashodi (834,820) (30,899) (15,804) - (892) - (426) (429,493) (269,472) (1,641) - -

Vanbilansna pozicija derivati - valutni SWAP ugovori 49,975,957 - - - - - - - - - - -

Vanbilansna pozicija garancije 405,365 3,040,653 4,257,329 2,330,468 2,615

Ukupno 50,381,322 - 3,040,653 4,257,329 2,330,468 - - - - 2,615 - -



54

28. OBELODANJIVANJE ODNOSA SA POVEZANIM LICIMA (Nastavak)

Prethodno navedena stanja potraživanja i obaveza na dan bilansa stanja, kao i prihodi i rashodi iz poslovnih odnosa

nastali u toku godine sa povezanim licima iz Intesa Sanpaolo Grupe rezultat su uobičajenih poslovnih aktivnosti.

Banka na svoja potraživanja i obaveze naplaćuje i plaća kamatu obračunatu primenom uobičajenih kamatnih stopa.

a) Naknade članovima Izvršnog odbora i drugog ključnog rukovodećeg osoblja Banke, uključujući i članove

Upravnog odbora (iskazane u bruto iznosu), u toku 2016. i 2015. godine, prikazane su u sledećoj tabeli:

u hiljadama dinara

2016 2015

Naknade članovima Izvršnog, Upravnog odbora i drugog ključnog

rukovodećeg kadra 239,301 237,525

Ukupno 239,301 237,525

b) Dati krediti i plasmani članovima Izvršnog i Upravnog odbora, i drugom ključnom rukovodećem kadru

Banke prikazani su u tabeli koja sledi:

u hiljadama dinara

2016 2015

Plasmani 139,125 291,002

Ukupne ispravke vrednosti plasmana (432) (444)

Stanje na dan 31. decembar 138,693 290,558

29. UPRAVLJANJE RIZICIMA

Rizik je sastavni deo bankarskog poslovanja i nemoguće ga je u potpunosti eliminisati. Bitno je međutim da se rizicima

upravlja na takav način da se oni svedu u granice prihvatljive za sve zainteresovane strane: vlasnike kapitala, kreditore,

deponente, regulatora. Upravljanje rizicima je proces kontinuiranog identifikovanja, procene, merenja, praćenja i

kontrole izloženosti banke rizicima. Važan deo procesa upravljanja rizicima je i izveštavanje i ublažavanje rizika.

Adekvatan sistem upravljanja rizicima je važan element u obezbeđivanju stabilnosti Banke i profitabilnost njenog

poslovanja.

Banka je izložena sledećim vrstama rizika: kreditnom riziku, riziku likvidnosti, kamatnom riziku, deviznom riziku,

operativnom riziku, riziku izloženosti prema jednom licu ili grupi povezanih lica (rizik koncentracije), riziku trajnih

ulaganja, riziku zemlje porekla i drugim rizicima.

Upravni odbor i Izvršni odbor Banke su odgovorni za uspostavljanje adekvatnog sistema za upravljanje rizicima i

njegovu doslednu primenu u praksi.

Upravni odbor Banke usvaja politike za identifikovanje, merenje i procenu rizika i odgovoran je za uspostavljanje

jedinstvenog sistema upravljanja rizicima u Banci i za nadzor nad tim sistemom.

Izvršni odbor Banke je odgovoran za identifikovanje, procenu i merenje rizika kojima je Banka izložena u svom

poslovanju i primenjuje principe upravljanja rizicima koje odobri Upravni odbor Banke. Izvršni odbor odobrava

interna akta koja definišu način upravljanja rizicima i predlaže Odboru za reviziju i Upravnom Odboru strategije i

politike za upravljanje rizicima.

Odbor za praćenje poslovanja Banke (Odbor za reviziju) analizira i usvaja predloge strategija i politika Banke u vezi

sa upravljanjem rizicima i sistemom unutrašnjih kontrola koje se Upravnom odboru podnose na razmatranje i

usvajanje. Takođe, Odbor analizira i nadzire primenu i adekvatno sprovođenje usvojenih strategija i politika za

upravljanje rizicima, i ako je potrebno predlaže načine njihovog unapređenja.

Radi primene nezavisnog i sveobuhvatnog sistema upravljanja rizicima i obezbeđenja funkcionalne i organizacione

odvojenosti aktivnosti upravljanja rizicima od redovnih poslovnih aktivnosti banke, Banka je formirala Sektor za

upravljanje rizicima koji odgovara direktno Izvršnom Odboru.



55

29. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak)

U Banci je razvijen sveobuhvatan sistem upravljanja rizicima uvođenjem politika i procedura, kao i uspostavljanjem

limita za nivoe rizika koji su prihvatljivi za Banku.

Organi Banke nadležni za upravljanje rizikom permanentno prate promene u zakonskoj regulativi, analiziraju njihov

uticaj na visinu rizika na nivou Banke i preduzimaju mere na usaglašavanju poslovanja i procedura sa novim propisima

u okvirima kontrolisanog rizika. Pored toga, uvođenje novih usluga praćeno je potrebnim tržišnim i ekonomskim

analizama u cilju optimizacije odnosa prihoda i rizika.

29.1. Kreditni rizik

Kreditni rizik predstavlja rizik da korisnik kredita neće moći da izvrši svoje ugovorne obaveze prema Banci. Banka

svojim internim aktima, politikama i procedurama, obezbeđuje adekvatan sistem upravljanja kreditnim rizikom i

svođenje kreditnog rizika na prihvatljiv nivo. Banka upravlja kreditnim rizikom na način da utvrđuje limite nivoa

kreditnog rizika, tako što utvrđuje granice prihvatljivog kreditnog rizika u odnosu na jednog ili više dužnika.

Banka upravlja kreditnim rizikom kako na nivou komitenta, grupe povezanih lica, tako i na nivou ukupnog kreditnog

portfolija. U cilju sprovođenja politike optimalne izloženosti kreditnom riziku, Banka ocenjuje bonitet, odnosno

kreditnu sposobnost svakog klijenta kako u momentu podnošenja zahteva za odobrenje određenog plasmana tako i

naknadnom, redovnom i kontinuiranom analizom njegovih performansi. Analiza kreditne sposobnosti klijenta,

urednosti u izmirivanju obaveza u prošlosti i vrednosti ponuđenog instrumenta zaštite od rizika, na pojedinačnom

nivou odnosno za svaku pojedinačnu transakciju, vrši se u okviru Sektora za upravljanje kreditiranjem.

Maksimalna izloženost kreditnom riziku

Prikaz maksimalnih izloženosti Banke prema kreditnom riziku vrsti komitenata sa stanjem na dan 31. decembra 2016.

i 2015. godine:

Bilansna aktiva

koja se

klasifikuje

Ispravka

vrednosti

bilansne aktive

koja se

klasifikuje

Neklasifikovana

bilansna aktiva

Bilans stanja 31.

decembar 2016.

Gotovina i sredstva kod centralne banke 18,858 - 102,352,042 102,370,900

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz

bilans uspeha namenjena trgovanju - 1,984,720 1,984,720

Finansijska sredstva koja se inicijalno

priznaju po fer vrednosti kroz bilans

uspeha 46,068 - - 46,068

Finansijska sredstva raspoloživa za

prodaju 49,324 - 120,309,466 120,358,790

Krediti i potraživanja od banaka i drugih

finansijskih organizacija 34,770,772 (22,533) 2,843,573 37,591,812

Krediti i potraživanja od banaka 27,757,204 (19,663) - 27,737,541

Krediti i potraživanja od drugih

finansijskih organizacija 7,013,568 (2,870)

2,843,573 9,854,271

Krediti i potraživanja od komitenata 295,061,619 (23,315,734) 4,044 271,749,929

Investicije u zavisna društva 962,496 - - 962,496

Nematerijalna ulaganja - - 1,347,422 1,347,422

Nekretnine, postrojenja i oprema - - 7,398,719 7,398,719

Investicione nekretnine - - 174,147 174,147

Odložena poreska sredstva - - 237,493 237,493

Stalna sredstva namenjena prodaji i

sredstva poslovanja koje se obustavlja 1,697,057 - - 1,697,057

Ostala sredstva 5,081,228 (57,414) 472,405 5,496,219

UKUPNO AKTIVA 337,687,422 (23,395,681) 237,124,031 551,415,772



56


29.1. Kreditni rizik (Nastavak)

Bilansna aktiva

koja se

klasifikuje

Ispravka

vrednosti

bilansne aktive

koja se

klasifikuje

Neklasifikovana

bilansna aktiva

Bilans stanja

31. decembar

2015.

Gotovina i sredstva kod centralne banke 26,222 - 98,913,099 98,939,321


bilans uspeha namenjena trgovanju - 1,431,783 1,431,783


priznaju po fer vrednosti kroz bilans

uspeha 70,974 - - 70,974

Finansijska sredstva raspoloživa za

prodaju 49,361 - 77,999,464 78,048,825



Krediti i potraživanja od banaka 23,593,548 (28,020) - 23,565,528

Krediti i potraživanja od drugih


Krediti i potraživanja od komitenata 283,815,527 (26,196,721) 229,803 257,848,609

Investicije u zavisna društva 962,496 - - 962,496

Nematerijalna ulaganja - - 818,694 818,694

Nekretnine, postrojenja i oprema - - 8,718,461 8,718,461

Investicione nekretnine - - 224,358 224,358

Tekuća poreska sredstva - - 79,396 79,396

Odložena poreska sredstva - - 220,561 220,561

Stalna sredstva namenjena prodaji i

sredstva poslovanja koje se obustavlja 256,254 - - 256,254

Ostala sredstva 3,158,590 (79,752) 932,219 4,011,057

UKUPNO AKTIVA 314,462,405 (26,312,662) 199,649,426 487,799,169

Kontinuirano praćenje internog rejtinga klijenata, nivoa preuzetog rizika za svakog klijenta, potrebnog nivoa

rezervisanja za pokriće preuzetog rizika, rizika koncentracije plasmana, kreditnog rizika portfolija, nivoa kapitala

potrebnog za pokriće svih kreditnih rizika, vrši Sektor za upravljanje rizicima.

Radi upravljanja potraživanjima kod kojih postoji problem urednosti naplate, Banka je formirala poseban

organizacioni deo, Sektor za naplatu i upravljanje potraživanjima u docnji.

Sektor za upravljanje kreditiranjem, Sektor za upravljanje rizicima i Sektor za naplatu i upravljanje potraživanjima u

docnji su nezavisni organizacioni delovi Banke.

U analizi se sprovode načela propisana regulativom Narodne banke Srbije kao i interne procedure Banke, a sve u cilju

predviđanja potencijalnih rizika koji mogu nastati u vezi sa nemogućnošću klijenta da svoje obaveze izmiri o roku

dospeća i prema uslovima definisanim ugovorom.

U tom smislu se vrši i ocena potrebnog nivoa rezervi za potencijalne kreditne gubitke i to kako u momentu odobrenja

određenog plasmana tako i redovnom analizom kreditnog portfolija na mesečnom nivou. Analiza podrazumeva

merenje adekvatnosti rezervi po klijentima, klasama rizika, delovima portfolija i ukupnom portfoliju Banke.

Donošenje odluka o izlaganju kreditnom riziku se radi na osnovu razmatranja predloga koji je dat od strane Sektora

za upravljanje kreditiranjem. Uslovi odobrenja svakog plasmana privredi se određuju individualno, a u zavisnosti od

vrste klijenta, namene za koju se plasman odobrava, procenjene kreditne sposobnost (kreditnog rejtinga) i trenutne

situacije na tržištu. Uslovi obezbeđenja koji prate svaki plasman su takođe opredeljeni analizom boniteta klijenta,

vrstom izloženosti kreditnom riziku, ročnosti plasmana kao i samim iznosom. Uslovi odobrenja plasmana stanovništvu

i preduzetnicima se određuju kroz definisanje standardnih uslova za različite tipove proizvoda. Cena rizika za

standardne tipove proizvoda se izračunava na osnovu analize kreditnih troškova koje je banka pretrpela u prošlosti

kao i istorijskih verovatnoća ulaska u status neizmirenja obaveza po istom ili sličnom tipu proizvoda. Cena rizika za

klijente iz segmenta malih i srednjih preduzeća i velikih preduzeća se utvrđuje na bazi internog rejtinga klijenta

odnosno istorijski kalibrisane verovatnoće ulaska u status neizmirenja obaveza za datu rejting kategoriju.



57



S obzirom na značaj kreditnog rizika napravljena je disperzija u nivoima odlučivanja kod plasiranja sredstava Banke.

Ova disperzija je obezbeđena utvrđivanjem limita do kojih pojedina lica ili organi mogu da odlučuju. Organi koji

donose kreditne odluke, sa različitim nivoima ovlašćenja, su: direktori ekspozitura, direktori regionalnih centara,

Sektor za upravljanje kreditiranjem, Kreditni odbor, Kreditna komisija, Izvršni odbor i Upravni odbor. Za kreditne

izloženosti preko određenog limita potrebna je i saglasnost matične banke.

Banka kreditnim rizikom upravlja tako što postavlja ograničenja u pogledu roka, iznosa i rezultata ocene boniteta

komitenta za pojedinačne komitente kao i njihovog kreditnog rejtinga, diversifikacijom kredita na veći broj komitenata

i ugovaranjem valutne klauzule i vezivanjem za rast cena na malo radi očuvanja realne vrednosti kredita.

Banka takođe upravlja kreditnim rizikom i prihvatanjem adekvatnih instrumenata obezbeđenja otplate kredita,

formiranjem ispravki vrednosti bilansnih potraživanja i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, rezervi za

procenjene kreditne gubitke, kao i utvrđivanjem adekvatne cene kredita koja pokriva kreditni rizik plasmana.

Pored kreditne sposobnosti klijenta, limiti rizika se takođe određuju na osnovu različitih instrumenta obezbeđenja.

Izloženost riziku prema pojedinačnom dužniku, uključujući banke, ograničena je i uključuje i bilansne i vanbilansne

izloženosti riziku. Ukupna izloženost riziku prema pojedinačnom klijentu (ili grupi povezanih lica) po pitanju limita

izloženosti, razmatra se i analizira pre izvršavanja transakcije.

Rizik koncentracije plasmana

Rizik koncentracije je rizik koji direktno ili indirektno proizilazi iz izloženosti Banke prema istom ili sličnom izvoru

nastanka rizika, odnosno istoj ili sličnoj vrsti rizika. Banka kontrolu rizika koncentracije vrši uspostavljanjem

odgovarajućih limita izloženosti koji joj omogućavaju diversifikaciju kreditnog portfolija. Banka je radi efikasnijeg

praćenja rizika koncentracije podelila limite na tri grupe limita: specifične limite, opšte limite i regulatorne limite.

Derivativni finansijski instrumenti

Derivativni finansijski instrumenti dovode do izloženosti kreditnom riziku u slučaju da je njihova fer vrednost

pozitivna po Banku. Kreditna izloženost po osnovu derivata se izračunava primenom metode tekuće izloženosti,

odnosno kao zbir pozitivne fer vrednosti ugovora i nominalnog iznosa derivata pomnoženog koeficijentom koji zavisi

od vrste i ročnosti finansijskog derivata, a koji je propisan od strane Narodne Banke Srbije. Kreditni rizik derivata se

limitira utvrđivanjem maksimalno moguće kreditne izloženosti po osnovu derivata na nivou svakog pojedinačnog

klijenta sa kojima se ugovaraju finansijski derivati.

U skladu sa gore navedenim, Banka na dan 31. decembar 2016. i 31. decembar 2015. godine ima sledeće izloženosti

prema drugim ugovornim stranama:

u hiljadama dinara

Nominalna vrednost Ukupna izloženost

Ukupno 2016 66,992,882 1,360,831

Valutni (FX) Swap 66,992,882 1,360,831

Valutni (FX) Forward - -

Ukupno 2015 53,474,129 792,540

Valutni (FX) Swap 53,474,129 792,540

Valutni (FX) Forward - -

Prikazane vrednosti predstavljaju kreditnu izloženost po derivatima koja se računa kao zbir pozitivne fer vrednosti i

nominalnog iznosa derivata pomnoženog koeficijentom koji je propisan od strane Narodne Banke Srbije. Iznosi

prikazani u Napomeni 27d predstavljaju fer vrednost derivata u knjigama Banke.

Rizici srodni kreditnom riziku

Banka izdaje garancije i akreditive svojim komitentima, po osnovu kojih Banka ima potencijalnu obavezu da izvrši

plaćanje u korist trećih lica. Na ovaj način Banka se izlaže rizicima srodnim kreditnom riziku, koji se mogu prevazići

kontrolnim procesima i procedurama koji se koriste za kreditni rizik.



58



Sredstva obezbeđenja i ostala sredstva zaštite od kreditnog rizika

Iznos i tip zahtevanog sredstva obezbeđenja zavisi od procenjenog kreditnog rizika svakog komitenta. Uslovi

obezbeđenja koji prate svaki plasman su opredeljeni analizom boniteta klijenta, vrstom izloženosti kreditnom riziku,

ročnošću plasmana kao i samim iznosom.

Kao standardni instrumenti obezbeđenja od klijenta se uzimaju ugovorno ovlašćenje i menice, dok se kao dodatni

instrumenti u zavisnosti od procene ugovaraju hipoteke na nepokretnostima, zaloga na pokretnoj imovini, delimično

ili potpuno pokriće plasmana depozitom kod Banke, garancije države, garancije druge banke ili drugog pravnog lica,

obezbeđenje adekvatnim hartijama od vrednosti, odnosno ugovaranje sadužništva drugog pravnog lica koji time

postaje solidarni dužnik.

U slučaju ugovaranja hipoteke na nepokretnostima ili zaloge na pokretnoj imovini Banka uvek obezbeđuje procenu

vrednosti imovine urađenu od strane ovlašćenog procenitelja, a sve u cilju svođenja potencijalnog rizika na najmanju

moguću meru. Odluke o plasmanima stanovništvu i malim klijentima (preduzetnicima) se u najvećem delu zasnivaju

na proceni standardizovanih, unapred definisanih uslova, korišćenjem kreditnih modela uz dopunsku analizu od strane

kreditnih analitičara.

Procena obezvređenja finansijskih sredstava

Najznačajniji faktori koji se uzimaju u obzir prilikom procene obezvređenja finansijskih sredstava su: postojanje

kašnjenja u servisiranju glavnice plasmana ili dospelih kamata, uočene slabosti u tokovima gotovine klijenta,

postojanje pogoršanja kreditnog rejtinga klijenta, kao i nepoštovanje drugih uslova definisanih ugovorom. Banka vrši

procenu obezvređenja na dva nivoa: pojedinačnom i grupnom.

Pojedinačno procenjivanje ispravke vrednosti

Banka vrši pojedinačnu procenu ispravke vrednosti odnosno obezvređenja finansijskih sredstava za svaki pojedinačno

značajan kredit i plasman (kod pravnih lica iznos veći od EUR 250.000) ukoliko je u statusu neizmirivanja obaveza

(docnja u materijalno značajnom iznosu duža od 90 dana), odnosno ukoliko postoje subjektivni dokazi o obezvređenju

plasmana.

Nivo obezvređenja plasmana se utvrđuje na osnovu projekcije očekivanih novčanih tokova koji će biti naplaćeni po

osnovu ugovora sa klijentom, uzimajući u obzir novu procenu finansijskog stanja i kreditne sposobnosti klijenta,

vrednosti kolaterala, vremenskih rokova potrebnih za realizaciju kolaterala i drugo. Projektovani novčani tokovi se

diskontuju efektivnom kamatnom stopom i svode na sadašnju vrednost. Upoređivanjem sadašnje vrednosti očekivanih

novčanih tokova sa nominalnom vrednošću potraživanja utvrđuje se nivo obezvređenja plasmana. Individualna

procena obezvređenja plasmana se radi najmanje polugodišnje.

Ukoliko se dođe do nekih novih informacija koje prema oceni kreditnih analitičara menjaju kreditnu sposobnost

klijenta, vrednost kolaterala i izvesnost ispunjavanja obaveza klijenta prema Banci, radi se vanredna procena

obezvređenja plasmana, odnosno utvrđivanja potrebnog nivoa ispravke vrednosti.

Grupno procenjivanje ispravke vrednosti

Banka grupno procenjuje obezvređenje kredita koji nisu pojedinačno značajni kao i pojedinačno značajnih kredita za

koje ne postoje objektivni dokazi o individualnom obezvređenju. Procena obezvređenja se vrši jednom mesečno i tom

prilikom se odvojeno analiziraju homogene grupe kredita (kreditna pod portfolija), koje predstavljaju krediti i

plasmani sa sličnim karakteristikama i sličnim rizičnim profilom.

Grupna procena obuhvata ona obezvređenja koja su verovatno sadržana u kreditnom portfoliju Banke i pored toga što

ne postoje objektivni dokazi o pojedinačnom obezvređenju. Gubici po osnovu obezvređenja se procenjuju na osnovu

PD (probability of default) i LGD (loss given default) parametara. Za klijente pravna lica za koje postoji interni rejting,

odgovarajuće PD vrednosti se primenjuju. Za klijente fizička lica, PD vrednosti su dobijene na osnovu istorijskih

podataka o prelasku izloženosti iz performing-a u non-performing status u vremenskom razmaku od jedne godine.

LGD vrednosti su dobijene korišćenjem istorijskih podataka o prosečnoj stopi oporavka non-performing izloženosti.



59



Procena obezvređenja finansijskih sredstava (Nastavak)

Posebna rezerva za procenjene gubitke

Za plasmane privredi i stanovništvu, a u skladu sa propisima Narodne banke Srbije, Banka takođe obračunava rezerve

za procenjene gubitke u skladu sa interno definisano metodologijom zasnovanom na Odluci o klasifikaciji bilansne

aktive i vanbilansnih stavki. Obezvređenje finansijskih garancija i akreditiva se procenjuje i rezervisanje se izdvaja

kao i kod kredita.

Maksimalna izloženost kreditnom riziku

Maksimalna izloženost kreditnom riziku Banke sa stanjem na dan 31. decembra 2016. i 2015. godine, pre uzimanja u

obzir sredstava obezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika, može se analizirati kroz sledeća geografska

područja:

u hiljadama dinara

Bilansna aktiva koja se klasifikuje

Vanbilansna aktiva

koja se klasifikuje*

Ukupno 2016.

Plasmani

komitentima

Plasmani

bankama

Plasmani

komitentima

Plasmani

bankama

Plasmani

komitentima i

bankama

Srbija 307,822,029 2,794,639 97,076,407 41,063 407,734,138

Evropa 2,103,846 20,637,861 48,138 529,556 23,319,401

Amerika 4,206 2,157,542 79 6,050 2,167,877

Ostatak sveta 135 2,167,162 32,914 2,665 2,202,876

Ukupno 309,930,216 27,757,204 97,157,538 579,334 435,424,292

Bilansna aktiva koja se klasifikuje

Vanbilansna aktiva

koja se klasifikuje*

Ukupno 2015.

Plasmani

komitentima

Plasmani

bankama

Plasmani

komitentima

Plasmani

bankama

Plasmani

komitentima i

bankama

Srbija 289,332,321 3,679,009 87,313,496 39,908 380,364,734

Evropa 1,508,932 19,103,515 102,905 5,506 20,720,858

Amerika 4,197 226,763 1,171 33,708 265,839

Ostatak sveta 23,407 584,260 972 6,590 615,229

Ukupno 290,868,857 23,593,547 87,418,544 85,712 401,966,660

*Maksimalna izloženost kreditnom riziku po vanbilansnim stavkama prikazana je u okviru Napomene 27.



60



(a) Maksimalna izloženost kreditnom riziku (Nastavak)

Analiza izloženosti Banke kreditnom riziku, po sektorima, na dan 31. decembra 2016. i 2015. godine :

u hiljadama dinara

Bilansna aktiva

koja se

klasifikuje

Vanbilansna

aktiva

koja se

klasifikuje

Ukupno 2016.

Privreda 191,949,102 73,068,609 265,017,711

Trgovina 40,247,211 19,057,316 59,304,527

Saobraćaj i veze 7,316,566 2,901,261 10,217,827

Građevinarstvo 15,722,122 12,054,310 27,776,432

Usluge, turizam i ugostiteljstvo 36,821,050 13,133,903 49,954,953

Proizvodnja hrane i pića 18,422,904 3,418,723 21,841,627

Proizvodnja trajnih dobara 14,104,738 10,526,219 24,630,957

Poljoprivreda, lov, ribolov i šumarstvo 12,064,467 1,870,972 13,935,439

Ostalo 47,250,044 10,105,905 57,355,949

Banke 27,757,205 579,334 28,336,539

Lokalna

samouprava 8,110,037 997,169 9,107,206

Plasmani stanovništvu 109,871,076 23,091,760 132,962,836

Stambeni krediti 53,471,529 - 53,471,529

Ostali 56,399,547 23,091,760 79,491,307

Ukupno 337,687,420 97,736,872 435,424,292

Bilansna aktiva

koja se

klasifikuje

Vanbilansna

aktiva

koja se

klasifikuje

Ukupno 2015.

Privreda 188,483,553 64,806,516 253,290,069

Trgovina 38,625,984 14,444,646 53,070,630

Saobraćaj i veze 6,774,381 1,838,288 8,612,669

Građevinarstvo 16,778,060 9,337,838 26,115,898

Usluge, turizam i ugostiteljstvo 47,920,215 12,505,639 60,425,854

Proizvodnja hrane i pića 16,322,601 5,188,851 21,511,452

Proizvodnja trajnih dobara 13,889,707 7,902,909 21,792,616

Poljoprivreda, lov, ribolov i šumarstvo 11,471,443 1,319,344 12,790,787

Ostalo 36,701,162 12,269,001 48,970,163

Banke 23,593,547 85,712 23,679,259

Lokalna

samouprava 8,432,837 1,593,195 10,026,032

Plasmani stanovništvu 93,952,468 21,018,832 114,971,300

Stambeni krediti 48,686,274 - 48,686,274

Ostali 45,266,194 21,018,832 66,285,026

Ukupno 314,462,405 87,504,255 401,966,660



61



(b) Kvalitet portfolija

Kvalitetom finansijskih sredstava Banka upravlja koristeći internu klasifikaciju plasmana, usklađenu sa pravilima

matične banke.

Sledeća tabela prikazuje kvalitet portfolija (bruto plasmana i vanbilansne izloženosti) zasnovan na sistemu

klasifikacije Banke, sa stanjem na dan 31. decembra 2016. i 2015. godine:

u hiljadama dinara

Bilansna aktiva koja se

klasifikuje

Vanbilansna aktiva

koja se klasifikuje

Ukupno 2016.

Plasmani

komitentima

Plasmani

bankama

Plasmani

komitentima

Plasmani

bankama

Plasmani

komitentima i

bankama

Klase*: Performing 272,343,930 27,755,191 92,623,974 579,333 393,302,428

Past Due 518,368 - 98,457 - 616,825

Unlikely to Pay 14,318,545 12 4,304,179 - 18,622,736

Doubtful 22,749,374 2,001 130,928 - 22,882,303

Ukupno 309,930,217 27,757,204 97,157,538 579,333 435,424,292

u hiljadama dinara


klasifikuje

Vanbilansna aktiva

koja se klasifikuje

Ukupno 2015.

Plasmani

komitentima

Plasmani

bankama

Plasmani

komitentima

Plasmani

bankama

Plasmani

komitentima i

bankama

Klase*: Performing 243,089,810 23,591,544 82,828,347 85,712 349,595,413

Past Due 802,759 - 205,418 - 1,008,177

Unlikely to Pay 17,923,519 12 4,189,644 - 22,113,175

Doubtful 29,052,769 1,991 195,135 - 29,249,895

Ukupno 290,868,857 23,593,547 87,418,544 85,712 401,966,660

Klase past due, unlikely to pay i doubtful predstavljaju non-performing plasmane (obezvređena potraživanja).

Procena obezvređenja finansijskih sredstava

Struktura ispravki vrednosti, utvrđenih u skladu sa internom metodologijom Banke, na dan 31. decembra 2016.

godine, i na dan 31. decembra 2015. godine, prikazana je kako sledi:

u hiljadama dinara

Ispravke vrednosti

Rezervisanja

Ukupno 2016.

Plasmani

komitentima

Plasmani

bankama

Plasmani

komitentima

Plasmani

bankama

Plasmani

komitentima i

bankama

Klase: Performing 2,018,367 17,655 286,091 48 2,322,161

Past Due 227,825 - 21,672 - 249,497

Unlikely to Pay 7,132,670 8 689,648 - 7,822,326

Doubtful 13,997,155 2,001 57,788 - 14,056,944

Ukupno 23,376,017 19,664 1,055,199 48 24,450,928



62



u hiljadama dinara

Ispravke vrednosti

Rezervisanja

Ukupno 2015.

Plasmani

komitentima

Plasmani

bankama

Plasmani

komitentima

Plasmani

bankama

Plasmani

komitentima i

bankama

Klase: Performing 2,764,677 26,020 494,651 46 3,285,394

Past Due 209,355 - 39,328 - 248,683

Unlikely to Pay 7,373,888 8 646,102 - 8,019,998

Doubtful 15,936,722 1,991 80,935 - 16,019,648

Ukupno 26,284,642 28,019 1,261,016 46 27,573,723

Starosna analiza neobezvređenih kredita i plasmana komitentima

Starosna analiza neobezvređenih kredita i plasmana komitentima koji su dospeli a nisu obezvređeni i prikaz nedospelih

i neobezvrđenih plasmana na dan 31. decembra 2016. i 2015. godine, nalazi se u sledećoj tabeli:

u hiljadama dinara


klasifikuje

Ispravke vrednosti

Ukupno 2016

Plasmani

komitentima

Plasmani

bankama

Plasmani

komitentima

Plasmani

bankama

Bilansna

aktiva koja se

klasifikuje

Ispravka

vrednosti

potraživanja bez

docnje: 262,260,689 27,755,191 1,769,791 17,655 290,015,880 1,787,446

potraživanja sa

docnjom: 10,083,241 - 248,576 - 10,083,241 248,576

01-30 dana 8,877,382 - 188,454 - 8,877,382 188,454

31-60 dana 674,229 - 44,696 - 674,229 44,696

61-90 dana 270,039 - 14,603 - 270,039 14,603

>90 dana1 261,591 - 823 - 261,591 823

Ukupno 272,343,930 27,755,191 2,018,367 17,655 300,099,121 2,036,022

u hiljadama dinara


klasifikuje

Ispravke vrednosti

Ukupno 2015

Plasmani

komitentima

Plasmani

bankama

Plasmani

komitentima

Plasmani

bankama

Bilansna

aktiva koja se

klasifikuje

Ispravka

vrednosti

potraživanja bez

docnje: 231,626,693 23,591,544 2,502,443 26,020 255,218,237 2,528,463 potraživanja sa

docnjom: 11,463,117 - 262,234 - 11,463,117 262,234 01-30 dana 8,519,991 - 171,016 - 8,519,991 171,016

31-60 dana 980,403 - 46,643 - 980,403 46,643

61-90 dana 1,619,060 - 33,691 - 1,619,060 33,691

>90 dana2 343,663 - 10,884 - 343,663 10,884

Ukupno 243,089,810 23,591,544 2,764,677 26,020 266,681,354 2,790,697

1 Potraživanja koja su u docnji dužoj od 90 dana a nisu obezvređena se odnose na manje iznose dospelih potraživanja koji su

ispod praga materijalnosti pa nisu uticala na klasifikaciju dužnika. 2 Potraživanja koja su u docnji dužoj od 90 dana a nisu obezvređena se odnose na manje iznose dospelih potraživanja koji su

ispod praga materijalnosti pa nisu uticala na klasifikaciju dužnika.



63



Analiza sredstava obezbeđenja

Analiza bilansnih i vanbilansnih stavki portfolija prema sredstvima obezbeđenja, na dan 31. decembar 2016. godine

i 2016. godine:

u hiljadama dinara

Bilansna aktiva

koja se klasifikuje

Vanbilansna

aktiva koja se

klasifikuje Ukupno 2016.

Plasmani pravnim licima: 191,949,103 73,068,609 265,017,712

Obezbeđeno garancijom države 15,640,204 - 15,640,204

Obezbeđeno garancijom banke 78,262 10,000 88,262

Obezbeđeno hipotekom 45,525,937 6,174 45,532,111

Obezbeđeno depozitom 1,660,036 1,095,336 2,755,372

Neobezbeđeno kolateralom 129,044,664 71,957,099 201,001,763

Plasmani bankama: 27,757,204 579,333 28,336,538

Neobezbeđeno kolateralom 27,757,204 579,333 28,336,538

Plasmani lokalnoj samoupravi: 8,110,037 997,169 9,107,206

Obezbeđeno kolateralom 729,420 - 729,420


Plasmani stanovništvu: 109,871,076 23,091,760 132,962,836

Obezbeđeno stambenom hipotekom 47,736,212 - 47,736,212

Obezbeđeno nestambenom hipotekom 1,899,306 - 1,899,306

Obezbeđeno depozitom 460,264 104,405 564,669


Ukupno 337,687,420 97,736,871 435,424,292

u hiljadama dinara

Bilansna aktiva

koja se klasifikuje

Vanbilansna

aktiva koja se

klasifikuje Ukupno 2015.

Plasmani pravnim licima: 188,483,553 64,806,516 253,290,069

Obezbeđeno garancijom države 23,160,302 - 23,160,302

Obezbeđeno garancijom banke 82,940 - 82,940

Obezbeđeno hipotekom 59,459,665 11,601,029 71,060,694

Obezbeđeno depozitom 1,845,069 1,278,392 3,123,461


Plasmani bankama: 23,593,547 85,712 23,679,259


Plasmani lokalnoj samoupravi: 8,432,837 1,593,195 10,026,032

Obezbeđeno kolateralom 1,096,709 - 1,096,709


Plasmani stanovništvu: 93,952,468 21,018,832 114,971,300

Obezbeđeno stambenom hipotekom 44,558,605 - 44,558,605

Obezbeđeno nestambenom hipotekom 2,553,064 - 2,553,064

Obezbeđeno depozitom 649,484 100,824 750,308


Ukupno 314,462,405 87,504,255 401,966,660



64



Analiza sredstava obezbeđenja (Nastavak)

Sva sredstva obezbeđenja su prikazana do visine potraživanja. Hipoteka kao sredstvo obezbeđenja dodatno mora

zadovoljiti uslove za priznavanje propisane od strane NBS i to: da je upisana u odgovarajući registar, da za predmetnu

nepokretnost postoji procena vrednosti ovlašćenog procenjivača ne starija od 3 godine (osim u slučaju stambene

nepokretnosti kod koje iznos preostalog potraživanja ne prelazi 40% njene vrednosti), da vlasnik nepokretnosti nije u

stečaju, da procenjena vrednost nepokretnosti umanjena za iznos svih potraživanja sa višim pravom prvenstva nije

manja od vrednosti potraživanja, da se potraživanja obezbeđena hipotekom izmiruju s docnjom ne dužom od 720

dana.

Prikaz odnosa bruto stanja stambenih kredita prema vrednosti kolaterala (LTV racio) na dan 31. decembar 2016.

godine i 2015. godine:

Stambeni LTV 2016 Stambeni LTV 2015

< 50% 13,308,347 < 50% 14,267,556

51%-70% 12,338,126 51%-70% 15,874,912

71%-90% 15,642,237 71%-90% 10,724,631

91%-100% 3,065,874 91%-100% 1,469,441

> 100% 9,116,945 > 100% 6,349,734

Ukupno 53,471,529 Ukupno 48,686,274

Analiza problematičnih plasmana

Prikaz stanja bilansne aktive i ispravki vrednosti obezvređenih plasmana (NPL – klase past due, unlikely to pay i

doubtful) na dan 31. decembar 2016. godine i 31. decembar 2015. godine:

u hiljadama dinara


klasifikuje Ispravka vrednosti Ukupno 2016

Plasmani

komitentima

Plasmani

bankama

Plasmani

komitentima

Plasmani

bankama

Bilansna

aktiva koja se

klasifikuje

Ispravka

vrednosti Pojedinačna

procena 31,751,790 - 17,189,913 - 31,751,790 17,189,913

Grupna procena 5,834,497 2,013 4,167,737 2,009 5,836,510 4,169,746

Ukupno 37,586,287 2,013 21,357,650 2,009 37,588,299 21,359,659

u hiljadama dinara


klasifikuje Ispravka vrednosti Ukupno 2015

Plasmani

komitentima

Plasmani

bankama

Plasmani

komitentima

Plasmani

bankama

Bilansna

aktiva koja se

klasifikuje

Ispravka

vrednosti Pojedinačna

procena 41,873,534 - 20,051,247 - 41,873,534 20,051,247

Grupna procena 5,905,513 2,003 3,468,718 1,999 5,907,516 3,470,717

Ukupno 47,779,047 2,003 23,519,965 1,999 47,781,050 23,521,964



65



Analiza reprogramiranih plasmana

Prikaz stanja bilansne aktive i ispravki vrednosti reprogramiranih plasmana dan 31. decembar 2016. godine i 2015.

godine:

u hiljadama dinara


klasifikuje

Vanbilansna aktiva

koja se klasifikuje

Ukupno 2016.

Plasmani

komitentima

Plasmani

bankama

Plasmani

komitentima

Plasmani

bankama

Plasmani

komitentima i

bankama

Reprogramirana

potraživanja: Stanje potraživanja 7,288,246 - 1,182 - 7,289,428

Ispravka vrednosti (2,570,731) - - - (2,570,731)

Ukupno 4,717,515 - 1,182 - 4,718,697

u hiljadama dinara


klasifikuje

Vanbilansna aktiva

koja se klasifikuje

Ukupno 2015.

Plasmani

komitentima

Plasmani

bankama

Plasmani

komitentima

Plasmani

bankama

Plasmani

komitentima i

bankama

Reprogramirana

potraživanja: Stanje potraživanja 11,173,949 - 137 - 11,174,086

Ispravka vrednosti (2,975,589) - - - (2,975,589)

Ukupno 8,198,360 - 137 - 8,198,497

Reprogramiranim potraživanjima smatraju se sva potraživanja kod kojih je izmenom prethodno ugovorenih uslova

došlo do omogućavanja određenih olakšica klijentu kao što su: rok izmirivanja obaveza, dinamika izmirivanja

obaveza, kamatna stopa, i drugo.

Analiza faktora kreditne konverzije

Pregled faktora kreditne konverzije (CCF) za vanbilansne stavke u portfoliju na dan 31. decembra 2016. godine, a

zatim na dan 31. decembra 2015. godine, prikazan je kako sledi:

u hiljadama dinara

Vanbilansna aktiva koja se klasifikuje Ukupno 2016.

Plasmani

komitentima

Plasmani

bankama

Plasmani

stanovništvu

Plasmani

komitentima i

bankama

CCF 0% 36,859,875 - - 36,859,875

20% 190,688 - - 190,688

50% 21,790,888 571,099 23,091,760 45,453,747

100% 15,224,327 8,234 - 15,232,561

Ukupno 74,065,778 579,333 23,091,760 97,736,871



66



Analiza faktora kreditne konverzije (nastavak)

u hiljadama dinara

Vanbilansna aktiva koja se klasifikuje Ukupno 2015.

Plasmani

komitentima

Plasmani

bankama

Plasmani

stanovništvu

Plasmani

komitentima i

bankama

CCF 0% 26,297,647 - - 26,297,647

20% - - - -

50% 19,919,916 - 21,013,310 40,933,226

100% 20,182,149 85,712 5,521 20,273,382

Ukupno 66,399,712 85,712 21,018,831 87,504,255

29.2. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima

Sektor za upravljanje rizicima je odgovoran za merenje i praćenje stanja likvidnosti kao i za redovnu izradu izveštaja

koji prikazuju uticaj pomeranja različitih kategorija aktive i pasive Banke na likvidnosnu poziciju Banke. Sistem

upravljanja rizikom likvidnosti je usklađen sa merama i kriterijumima propisanim kako od strane Matične Banke tako

i regulatornim normama definisanim od strane Narodne Banke Srbije.

U 2014. godini, Banka je usvojila i implementirala pravila Matične Banke u sistem praćenja i merenja rizika

likvidnosti i na taj način uvela primenu Bazel III standarda o praćenju likvidnosti u svoje interne sisteme. Primena

ovih standarda je uvedena kroz usvajanje lokalne Politike likvidnosti koja u potpunosti odgovara Grupnim

standardima i ERMASnet 5 tehničkog rešenja koje omogućava standardizovano praćenje rizika likvidnosti na nivou

ISP Grupe. Pored toga, Banka je u obavezi da prati i izveštava pokazatelje likvidnosti koji su regulatorna obaveza na

lokalnom nivou, a koji nisu usaglašeni sa Bazel III standardima.

Osnovne aktivnosti sistema upravljanja rizikom likvidnosti podrazumeva:

- projektovanje priliva i odliva gotovine;

- postavljanje i praćenje indikatora likvidnosti;

- merenje i praćenje likvidnosti banke;

- praćenje pokazatelja krize likvidnosti;

- pripremanje izveštaja za rukovodstvo.

Sistem praćenja i merenja rizika likvidnosti se bazira na sledećim osnovnim merama:

- Regulatorni pokazatelj likvidnosti i uži regulatorni pokazatelj likvidnosti;

- LCR (Liquidity Coverage Ratio) – Delegated Act (EU) 2015/61 regulativa (2016.godina) odnosno CRR/CRD

IV regulativa (2015.godina) za praćenje kratkoročne likvidnosti;

- LCR po značajnim valutama;

- NSFR (Net Stable Funding Ratio) – Bazel III standard za praćenje strukturne likvidnosti;

- Iznos i struktura rezerve likvidnosti;

- Rezerve likvidnosti za dnevne operacije;

- Projektovani kumulativni gep do jedne nedelje;

- Stres test likvidnosti – stresni LCR pokazatelj.

U 2016. godini, regulatorni pokazatelj likvidnosti i uži regulatorni pokazatelj likvidnosti su bili znatno iznad zakonom

propisanog limita i prosečan regulatorni pokazatelj likvidnosti je bio skoro trostruko iznad zahtevanog nivoa.

Pokazatelj likvidnosti

31. decembar Prosek Maksimum Minimum

2016 2.62 2.83 3.44 2.18

2015 2.63 2.83 3.40 2.24



67


29.2. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima (nastavak)

Uži pokazatelj likvidnosti


2016 2.26 2.30 2.97 1.71

2015 2.05 2.22 2.78 1.69

U 2016. godini LCR pokazatelj je definisan u skladu sa Delegated Act regulativom (regulativa EU) i predstavlja

kratkoročnu poziciju likvidnosti banke (u 2015 godini LCR pokazatelj je obračunat u skladu sa CRR/CRD IV

regulativom). LCR pokazatelj ima za cilj da obezbedi adekvatan nivo visoko likvidne aktive banke (gotovina ili aktiva

koja može biti konvertovana u gotovinu bez ili sa malim gubitkom vrednosti) u cilju zadovoljenja potreba za

likvidnošću u periodu od 30 dana stres scenarija. Limit je definisan u skladu sa smernicama Intesa Grupe i ne sme biti

manji od 0.8 (80%).

LCR (Liquidity Coverage Ratio)


2016 (LCR_DA) 3.28 6.70 7.83 3.28

2015 (LCR_CRR) 1.95 2.47 3.62 1.59

LCR se izveštava mesečno ALCO Odboru po najznačajnijim valutama (RSD i EUR) i na dan 31. decembra 2016.

godine iznosi 6.88 za poziciju likvidnosti u domaćoj valuti i 1.76 za poziciju likvidnosti u stranoj valuti (EUR).

Obzirom da je na nivou ISP Grupe najznačajnija strana valuta USD, Banka ima obavezu da mesečno izveštava stanje

LCR pokazatelja u USD, iako učešće USD u bilansnoj aktivi iznosi 4.4%.

NSFR (Net Stable Funding Ratio)

NSFR je definisan u skladu sa Basel III pravilima i predstavlja strukturnu poziciju likvidnosti banke. NSFR je

pokazatelj strukturne likvidnosti u normalnim uslovima (uobičajenim poslovnim okolnostima), koji pokazuje i

namenjen je limitiranju ročne transformacije u vremenskom periodu od godinu dana. Ovaj standard ima za cilj da

smanji rizik finansiranja tokom dužeg vremenskog perioda zahtevajući od banke da finansira svoje aktivnosti

stabilnim izvorima finansiranja. Limit je definisan u skladu sa smernicama Grupe i ne sme biti manji od 0.9 (90%).


2016 2.00 1.99 2.04 1.94

2015 1.87 1.91 2.12 1.79

Iako prosečne vrednosti pokazatelja definisanih od strane Narodne Banke Srbije i Delegated Act regulativom

koincidiraju i daju sličnu sliku stanja likvidnosti, potrebno je napomenuti razlike u načinu obračuna u sledećim

aspektima:

- regulativom Narodne banke Srbije pri obračunu pokazatelja likvidnosti celokupan iznos obavezne rezerve se

posmatra kao likvidna rezerva, dok u obračunu LCR pokazatelja samo višak iznad obračunate obavezne

rezerve se posmatra kao deo likvidne rezerve;

- lokalna regulativa posmatra Državne hartije od vrednosti izdate u lokalnoj valuti sa rokom dospeća dužim

od 90 dana kao likvidnu rezervu primenjujući u obračunu 10% haircut na tržišnu vrednost obveznica. Sa

druge strane, pri obračunu LCR pokazatelja uzima se u obzir celokupan portfolio državnih hartija od

vrednosti izdat i u lokalnoj i stranoj valuti na koji se primenjuje haircut od 0%;

- u skladu sa lokalnom regulativom prilivi po osnovu visoko kvalitetnih kredita se računaju primenom

koeficijenta 100%, dok se regulativom za obračun LCR pokazatelja krediti sa rokom dospeća u narednih

mesec dana primenjuje koeficijent od 20%/50%/100% u zavisnosti od vrste kredita (nosioca kredita);

- samo dospeli deo oročenih depozita stanovništva i preduzetnika (segment malog biznisa) ulaze u obračun

pokazatelja likvidnosti definisan od strane Narodne banke Srbije, dok celokupna vrednost oročenih depozita

stanovništva i preduzetnika (segment malog biznisa) ulaze u obračun LCR pokazatelja, zbog mogućnosti da

budu u potpunosti povučeni u bilo kom trenutku bez naplate penala koji je veći od iznosa izgubljene kamate;

- na obavezujuće neiskorišćene kreditne linije lokalna regulativa definiše primenu haircut-a od 20%, dok

Delegated Act regulativa primenjuje haircut od 5%.



68


29.2. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima (Nastavak)

Usvajanjem dokumenta Group Liquidity Risk Management Guidelines (od strane Upravnog odbora dana 23.

septembra 2015. godine) koji definišu Bazel III, CRR/CRD IV i Delegated Act standarde likvidnosti kao osnovnu

meru rizika likvidnosti na nivou ISP Grupe, Banka je uvrstila najnapredniji koncept merenja likvidnosti u svoj interni

sistem upravljanja rizicima.

Pravila definisana Bazel III standardom likvidnosti, CRR/CRD IV, i Delegated Act regulativom kao i Politikom ISP

Grupe su na lokalnom nivou usvojena kroz dokument Politika upravljanja rizikom likvidnosti i procedura za

implementaciju Politike od strane Upravnog Odbora Banke (26. novembra 2015. godine). Osnovni pokazatelj

kratkoročne likvidnosti je LCR pokazatelj, koji predstavlja odnos između visoko kvalitetnih likvidnih sredstva

(HQLA) i neto odliva očekivanih u periodu od mesec dana.

Pored toga, Politikom likvidnosti je definisano da Banka mora da održava i izveštava nivo likvidne rezerve koja je

definisana internim pravilima na nivou ISP Grupe.

Tabela u prilogu predstavlja strukturu ukupne likvidne rezerve Banke na dan 31. decembar 2016. godine (u hiljadama

dinara):

Likvidna rezerva

Knjigovodstvena

vrednost/ Fer

vrednost Haircut

Raspoloživa

vrednost

Obavezna rezerva prema Centralnoj banci 93,317,391 0% 93,317,391

od toga Dinarska Obavezna rezerva prema Centralnoj Banci 36,923,055 0% 36,923,055

od toga Devizna Obavezna rezerva prema Centralnoj Banci 56,394,336 0% 56,394,336

Gotovina na deviznom računu kod Centralne Banke 2,469,446 0% 2,469,446

Gotovina na nostro računima kod drugih Banaka 19,100,758 0% 19,100,758

Ostala gotovina i gotovinski ekvivalenti 11,517,416 0% 11,517,416

Neopterećene raspoložive hartije od vrednosti izdate od strane države 121,629,955 9.59% 109,966,429

od toga emitovane u domaćoj valuti 56,871,481 11% 50,615,618

od toga emitovane u stranoj valuti 64,758,474 8.35% 59,350,811

Ukupna likvidna rezerva 248,034,966 236,371,440

Tabela u prilogu predstavlja strukturu ukupne likvidne rezerve Banke na dan 31. decembar 2015. godine (u

hiljadama dinara):

Likvidna rezerva

Knjigovod.

vrednost/ Fer

vrednost Haircut

Raspoloživa

vrednost

Obavezna rezerva prema Centralnoj banci 66,513,120 0% 66,513,120

od toga Dinarska Obavezna rezerva prema Centralnoj Banci 5,005,042 0% 5,005,042

od toga Devizna Obavezna rezerva prema Centralnoj Banci 61,508,078 0% 61,508,078

Gotovina na nostro računima kod drugih Banaka 11,392,196 0% 11,392,196

Ostala gotovina i gotovinski ekvivalenti 7,429,550 0% 7,429,550

Neopterećene raspoložive hartije od vrednosti izdate od strane države 79,195,113 9% 71,970,065

od toga emitovane u domaćoj valuti 49,466,834 11% 44,025,482

od toga emitovane u stranoj valuti 29,728,280 6% 27,944,583

Ukupna likvidna rezerva 164,529,979 157,304,931

Struktura ukupne likvidne rezerve je sledeća: obavezna rezerve prema centralnoj banci u domaćoj i stranoj valuti na

koju se primenjuje haircut 0%, gotovina na nostro računima kod drugih banaka, ostala gotovina i gotovinski

ekvivalenti (uključujući i zlato), obveznice izdate od strane države u domaćoj i stranoj valuti na koje se primenjuje

unapred definisan haircut. Na dan 31. decembra 2016. godine haircut na hartije od vrednosti izdate u devizama iznosi

8%, dok za emisije u dinarskoj valuti iznosi 11%.



69



Prema Politici likvidnosti obračun raspoložive likvidne rezerve u uslovima stresa podrazumeva korišćenje ukupnog

iznosa obavezne rezerve prema centralnoj banci. Ovaj iznos se regularno obračunava i izveštava ALCO Odboru

Banke. Sa druge strane, obračun Liquidity Coverage Ratio podrazumeva korišćenje obavezne rezerve u iznosu iznad

zahtevanog iznosa za obračunski period. Ovako prudentan pristup je zahtevan od strane Matične Banke i njegovom

primenom raspoloživ iznos obavezne rezerve prema centralnoj banci pri obračunu Liquidity Coverage Racio za 31.

decembra 2016. godine iznosi 47,552,753 hiljada dinara (2015: 36,856,196 hiljada dinara).

Na dan 31. decembar 2016.godine godine, stanje deviznih računa u stranoj valuti iznosio je 21,570,204 hiljade dinara

od čega je 2,469,446 hiljada dinara na deviznom računu kod Narodne banke Srbije a 19,100,758 hiljada dinara na

nostro računima (2015: 11,392,196 hiljada dinara). Valutna struktura gotovine na nostro računima je na izveštajni dan

iznosila: EUR 11,472,980 hiljada dinara (2015: 7,778,252 hiljada dinara), USD 3,001,132hiljada dinara (2015: 1,518,717 hiljada dinara), GBP 1,541,916 hiljada dinara (2015: 73,619 hiljada dinara), CHF 828,775hiljada dinara

(2015: 1,407,651hiljada dinara), SEK 393,034hiljada dinara (2015: 270,052hiljada dinara), RUB 75,445 hiljada dinara

(2015: 115,488 hiljada dinara) i ostale valute 1,787,477hiljada dinara (2015: 303,034).

Na dan 31. decembar 2016. godine, stanje neopterećenih raspoloživih finansijskih sredstava izdatih od strane

Republike Srbije iznosi 110,385,913 hiljada dinara (2015: 67,972,631 hiljada dinara) od čega je 56,871,481 hiljada

dinara emitovano u domaćoj valuti (2015: 49,466,834 hiljada dinara), 44,421,365hiljada dinara u eurima (2015:

15,023,590 hiljada dinara) i RSD 9,093,067hiljada dinara u dolarima (2014: 3,482,207 hiljada dinara). Na dan

31.decembar 2016. godine, stanje neopterećenih raspoloživih finansijskih sredstava izdatih od strane Republike Italije

iznosi 11,244,042 hiljada dinara u eurima.

Centralna banka na redovnoj bazi objavljuje haircut stope za različite emisije hartija od vrednosti emitovanih u

domaćoj valuti u zavisnosti od ročnosti, vrste obveznice i inicijalne stope prinosa. Ponderisani prosek haircut stopa se

obračunava od strane Sektora za upravljanje rizicima i za taj iznos se umanjuje fer vrednost portfolija hartija od

vrednosti raspoloživih kao likvidna rezerva. Na izveštajni dan ponderisana stopa haircuta koja je obračunata i

primenjena iznosi 10%.

Kod obveznica emitovanih od strane države, za koje centralna banka ne objavljuje haircut, kao što je to slučaj sa

hartijama emitovanim u eurima, haircut od 10% je definisan pravilima Matične banke i usvojen kroz Politiku

likvidnosti.

Sa druge strane, obračun Liquidity Coverage Ratio ne uzima u obzir ovako definisane pondere. Neopterećene

raspoloživa finansijska sredstva izdate od strane države se klasifikuju kao prva linija rezerve likvidnosti na koju se

primenjuje haircut od 0% po Delegated Act i CRR/CRD IV regulativama odnosno Bazel III standardu o likvidnosti.



70



Tabela u nastavku predstavlja analizu rokova preostale ročnosti sredstava i obaveza Banke na dan 31. decembar 2016. godine:

u hiljadama dinara

Do mesec

dana

Od mesec do tri

meseca

Od tri meseca do

godinu dana

Od godinu dana do

pet godina

Preko pet

godina

Bez definisane

ročnosti Ukupno

AKTIVA Gotovina i sredstva kod centralne banke 102,353,828 - - - - 17,072 102,370,900


bilans uspeha namenjena trgovanju - - 163,091 1,128,327 693,302 1,984,720


priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha 46,068 - - - - - 46,068

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 7,035,337 10,393,377 54,356,854 48,595,040 - (21,817) 120,358,790


finansijskih organizacija 33,090,868 46,703 3,581,663 882,239 12,873 (22,534) 37,591,812

Krediti i potraživanja od komitenata 42,192,750 18,105,151 68,139,894 114,153,903 53,287,813 (24,129,581) 271,749,929

Investicije u zavisna društva - - - - - 962,496 962,496

Nematerijalna ulaganja - - - - - 1,347,422 1,347,422

Nekretnine, postrojenja i oprema - - - - - 7,398,719 7,398,719

Investicione nekretnine - - - - - 174,147 174,147

Odložena poreska sredstva - - - - - 237,493 237,493

Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva

poslovanja koje se obustavlja - - - - - 1,697,057 1,697,057

Ostala sredstva - - - - - 5,496,219 5,496,219

UKUPNA AKTIVA 184,718,851 28,545,230 126,241,501 164,759,508 53,300,686 (6,150,005) 551,415,772

U okviru tabele o analizi preostale ročnosti sredstava Banke na dan 31. decembar 2016. godine, ispravke vrednosti su prikazane u okviru dela bez definisane ročnosti.



71



u hiljadama dinara

Do mesec

dana

Od mesec do tri

meseca

Od tri meseca do

godinu dana

Od godinu dana

do pet godina

Preko pet

godina

Bez definisane

ročnosti Ukupno

PASIVA Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans

uspeha namenjene trgovanju - - - - - 2,594 2,594

Depoziti i ostale obaveze prema bankama,

drugim finansijskim organizacijama i centralnoj

banci 10,517,249 268,533 5,996,931 12,335,938 3,594,596 1,342,210 34,055,459

Depoziti i ostale obaveze prema drugim

komitentima 275,006,654 18,571,264 66,762,094 18,868,760 1,206,362 3,037,425 383,452,558

Rezervisanja - - - - - 1,753,517 1,753,517

Tekuće poreske obaveze - - - - 55,668 55,668

Ostale obaveze 3,705,477 9,431 88,999 7,820 - 4,143,438 7,955,164

UKUPNO OBAVEZE 289,229,379 18,849,228 72,848,024 31,212,518 4,800,958 10,334,852 427,274,960 UKUPNO KAPITAL - - - - - 124,140,812 124,140,812

UKUPNO PASIVA 289,229,379 18,849,228 72,848,024 31,212,518 4,800,958 134,475,664 551,415,772 ROČNA NEUSKLAĐENOST (104,510,528) 9,696,002 53,393,477 133,546,990 48,499,728 (140,625,669) KUMULATIVNI GAP (104,510,528) (94,814,526) (41,421,049) 92,125,941 140,625,669

Tabela o analizi preostale ročnosti sredstava i obaveza Banke na dan 31. decembar 2016. godine prikazuje buduće novčane tokove primenom izuzetno konzervativnih pretpostavki,

kao što je istovremeno dospeće svih depozita po viđenju u narednih mesec dana. Ovakve pretpostavke ne daju pravu sliku stanja likvidnosti, obzirom da se shodno vremenskim

serijama stanja depozita po viđenju u prethodnim godinama može zaključiti da predstavljaju izuzetno stabilan izvor finansiranja.



72



Tabela u nastavku predstavlja analizu preostale ročnosti sredstava i obaveza Banke na dan 31. decembar 2015. godine:

u hiljadama dinara

Do mesec

dana

Od mesec

do tri

meseca

Od tri

meseca do

godinu

dana

Od godinu

dana do

pet godina

Preko pet

godina

Bez

definisane

ročnosti Ukupno


Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju - - 974,228 193,317 - 264,238 1,431,783

Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha 70,974 - - - - - 70,974

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 43,067 5,616,057 21,240,902 51,170,609 - (21,810) 78,048,825

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 33,926,980 54,888 1,789,331 413,154 15,021 (30,994) 36,168,380



Nematerijalna ulaganja - - - - - 818,694 818,694



Tekuća poreska sredstva - - - - - 79,396 79,396


Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja - - - - - 256,254 256,254

Ostala sredstva - - - - - 4,011,057 4,011,057

UKUPNA AKTIVA 177,773,379 21,780,692 85,016,624 168,742,475 45,167,494 (10,681,495) 487,799,169

U okviru tabele o analizi preostale ročnosti sredstava Banke na dan 31. decembar 2015. godine, ispravke vrednosti su prikazane u okviru dela bez definisane ročnosti



73



u hiljadama dinara

Do mesec

dana

Od mesec do tri

meseca

Od tri meseca do

godinu dana

Od godinu dana

do pet godina

Preko pet

godina

Bez definisane

ročnosti Ukupno




finansijskim organizacijama i centralnoj banci 4,820,257 1,098,282 4,854,976 15,444,914 4,188,961 687,672 31,095,062


komitentima 216,289,639 24,982,302 70,198,030 16,622,291 1,131,905 2,107,501 331,331,668

Rezervisanja - - - - - 1,729,001 1,729,001

Tekuće poreske obaveze 679,444 679,444

Ostale obaveze 4,686,266 13,331 61,087 1,362 - 3,529,646 8,291,692

UKUPNO OBAVEZE 225,796,162 26,093,915 75,114,093 32,068,567 5,320,866 8,807,622 373,201,225

UKUPNO KAPITAL - - - - - 114,597,944 114,597,944

UKUPNO PASIVA 225,796,162 26,093,915 75,114,093 32,068,567 5,320,866 123,405,566 487,799,169

ROČNA NEUSKLAĐENOST (48,022,783) (4,313,223) 9,902,531 136,673,908 39,846,628 (134,087,061)

KUMULATIVNI GAP (48,022,783) (52,336,006) (42,433,475) 94,240,433 134,087,061



74


29.3. Tržišni rizik

U 2016. godini, Banka je sticala pozicije trgovačke knjige i shodno tome bila izložena kamatnom, cenovnom riziku

koji mogu nastati po osnovu knjige trgovanja. Sa druge strane, bankarska knjiga je bila izložena deviznom riziku, ali

ne preko iznosa koji je dozvoljen Odlukom Upravnog odbora Banke.

Devizni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled promene

deviznog kursa. Bankarsko poslovanje u različitim valutama uslovljava izloženost oscilacijama deviznih kurseva više

valuta.

Banka poseduje sistem merenja deviznog rizika koji se zasniva na limitima prvog i drugog reda.

Limitom prvog reda se smatra FX VaR limit koji se obračunava i izveštava na dnevnom nivou. Metodologija obračuna

FX VaR je propisana regulativom ISP Grupe koja primenjuje EWMA istorijski metod, sa intervalom poverenja od

99% i vremenskim horizontom od jednog dana. FX VaR se obračunava na poziciju po svakoj valuti, kako zbog zahteva

Matične banke tako i zbog povećanje volatilnosti nekih valuta koje Banka ima u svom portfoliju. Ipak, vrednost

izračunatog FX VaR je najvećim delom određena volatilnošću EUR jer je tokom 2016.godine učešće EUR u proseku

iznosilo 67% ukupne otvorene devizne pozicije.

Limitom drugog reda se smatra limit neto otvorene devizne pozicije koja predstavlja razliku između devizno osetljive

aktive i devizno osetljive pasive. Izloženost po osnovu limita drugog reda se obračunava i izveštava na dnevnom

nivou.

U toku 2016. godine nije se manjao nivo limita prvog i drugog reda odnosno FX VaR limita i limita neto otvorene

devizne pozicije. U toku 2016. godine nije registrovan proboj limita prvog reda, dok je jednom registrovan proboj

limita drugog reda.

U toku 2016. godine, Banka je bila usklađena sa regulatornim pokazateljem deviznog rizika koji je izražen kao 20%

regulatornog kapitala. Na dan 31. decembar 2016. godine regulatorni pokazatelj deviznog rizika je iznosio 1.81%.

Tabela u nastavku predstavlja otvorenu deviznu poziciju Banke na dan 31. decembar 2016. godine:

u hiljadama dinara

31. decembar 2016. godine

Knjigovodstvena

vrednost

Trgovačka

knjiga

Bankarska

knjiga

Aktiva u skladu sa tržišnim rizicima 372,565,903 44,002 372,521,900

Gotovina i sredstva kod centralne banke 59,697,874 - 59,697,874


namenjena trgovanju 44,002 44,002 -

Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti

kroz bilans uspeha 46,068 - 46,068

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 64,714,472 - 64,714,472

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 34,974,296 34,974,296

Krediti i potraživanja od komitenata 212,808,439 - 212,808,439

Ostala sredstva 280,752 - 280,752

Pasiva u skladu sa tržišnim rizicima 293,568,595 - 293,568,595

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim

organizacijama i centralnoj banci 26,585,845 - 26,585,845

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 264,430,956 - 264,430,956

Ostale obaveze 2,551,793 - 2,551,793

Finansijski derivati koji utiču na deviznu poziciju a vode se u

vanbilansu Banke (64,593,150) - (64,593,150)

Ispravka vrednosti (15,317,054) - (15,317,054)

Neto otvorena devizna pozicija (912,896) 44,002 (956,898)



75


29.3. Tržišni rizik (Nastavak)

Tabela u nastavku predstavlja otvorenu deviznu poziciju Banke na dan 31. decembar 2015. godine:

u hiljadama dinara

31. decembar 2015. godine

Knjigovodstvena

vrednost

Trgovačka

knjiga

Bankarska

knjiga

Aktiva u skladu sa tržišnim rizicima 328,625,543 1,167,545 327,457,998

Gotovina i sredstva kod centralne banke 63,937,209 - 63,937,209


namenjena trgovanju 1,167,545 1,167,545 -

Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti

kroz bilans uspeha 70,974 - 70,974

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 28,560,735 - 28,560,735

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 23,517,435 - 23,517,435

Krediti i potraživanja od komitenata 211,123,651 - 211,123,651

Ostala sredstva 247,995 - 247,995

Pasiva u skladu sa tržišnim rizicima 264,521,288 - 264,521,288

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim

organizacijama i centralnoj banci 27,921,782 - 27,921,782

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 234,713,270 - 234,713,270

Ostale obaveze 1,886,236 - 1,886,236

Finansijski derivati koji utiču na deviznu poziciju a vode se u

vanbilansu Banke (48,146,084) - (48,146,084)

Ispravka vrednosti (16,038,629) - (16,038,629)

Neto otvorena devizna pozicija (80,458) 1,167,545 (1,248,003)

Tabela u nastavku predstavlja valutnu strukturu otvorene devizne pozicije Banke na dan 31. decembar 2016. godine

i 31. decembar 2015. godine:

u hiljadama dinara

Neto otvorena devizna pozicija po valutama 2016 2015

EUR (1,001,191) (276,230)

USD (8,090) 33,677

CHF (28,385) 9,291

Ostale valute 65,918 101,119

Zlato i drugi plemeniti metali 58,852 51,685

Ukupno (912,896) (80,458)

u eurima

Devizni VaR 31. decembar Prosek Maksimum Minimum

2016 4,425 13,977 49,762 2,307

2015 24,112 44,701 169,450 2,403

Sledeća tabela pokazuje uticaj promena deviznog kursa na rezultat i regulatorni kapital Banke:

u hiljadama dinara

Scenario Efekat 2016 Efekat 2015

10% depresijacija dinara (91,290) (8,046)

20% depresijacija dinara (182,579) (16,092)



76


29.4. Rizik od promene kamatnih stopa

Kamatni rizik je rizik smanjenja profita ili neto vrednosti imovine Banke usled promena u visini kamatnih stopa.

Izloženost kamatnom riziku zavisi od odnosa kamatno osetljive aktive i pasive Banke.

Kamatni rizik se računa odvojeno za Bankarsku knjigu (portfolio hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju) i za

knjigu Trgovanja (portfolio hartija od vrednosti raspoloživih za trgovanje). Indikatori koji se koriste za izračunavanje

kamatnog rizika u Bankarskoj knjizi su osetljivost neto vrednosti imovine na promenu kamatnih stopa od 100 baznih

poena i osetljivost kamatnih prihoda i rashoda na promenu kamatnih stopa od 100 baznih poena.

Metodologija ISP Grupe za obračun kamatnog rizika je izmenjena početkom 2014. godine i usvojena od strane Banke

kroz interna dokumenta i tehničko rešenje ERMAS net 5. Izmene metodologije su podrazumevale: tretman margine

kao fiksnog budućeg novčanog toka, obračun budućih novčanih tokova korišćenjem FTP cena umesto ugovorenih

cena, modeliranje depozita po viđenju i diskontovanje budućih novčanih tokova upotrebom krivih prinosa koje su

modifikovane istorijskim vrednostima PD (verovatnoćama defaulta).

Osetljivost neto vrednosti imovine na promenu tržišnih kamatnih stopa od 100 baznih poena, 200 baznih poena i

minus 200 baznih poena se izračunava, prati i dostavlja ALCO Odboru kao i Matičnoj banci na mesečnom nivou.

Mere koje se koriste za obračun kamatnog rizika u Bankarskoj knjizi su osetljivost neto vrednosti imovine na promenu

kamatne stope od 100 baznih poena i osetljivost kamatnih prihoda i rashoda na promenu kamatnih stopa od 100 baznih

poena.

U toku 2016. godine, VaR limit kamatne stope knjige trgovanja je ostao nepromenjen dok je nivo ukupnog limita

izloženosti riziku kamatne stope bankarske knjige smanjen dva puta

Kamatni rizik se meri i izveštava za dnevnom nivou na portfolio finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju (AFS)

kao i za portfolio hartija od vrednosti raspoloživih za trgovanje (HFT). Za portfolio finansijskih sredstava raspoloživih

za prodaju se računaju sledeće mere kamatnog rizika: IRR VaR, duracija i stres test (scenario promene od 50 baznih

poena, 100 baznih poena i 200 baznih poena). Za portfolio hartija od vrednosti raspoloživih za trgovanje se računa

IRR VaR kao mera kamatnog rizika.

Prihvatljiv nivo kamatnog rizika je definisan limitom na najveću moguću vrednost pod kamatnim rizikom (IRR VaR)

za portfolio finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju kao i za portfolio hartija od vrednosti raspoloživih za

trgovanje.

Vrednost pod kamatnim rizikom (IRR VaR) predstavlja najveći mogući gubitak vrednosti portfolija hartija od

vrednosti raspoloživih za prodaju odnosno hartija od vrednosti raspoloživih za trgovanje na dnevnom nivou koji Banka

može da pretrpi usled promene kretanja kamatnih stopa. Metodologija obračuna IRR VaR je propisana regulativom

ISP Grupe koja primenjuje EWMA istorijski metod, sa intervalom poverenja od 99% i vremenskim horizontom od

jednog dana.



77


29.4. Rizik od promene kamatnih stopa (Nastavak)

Tabela u nastavku predstavlja otvorenu kamatnu poziciju Banke (Repricing Gap) na dan 31. decembar 2016. godine:

u hiljadama dinara

Do mesec

dana

Od mesec do tri

meseca

Od tri meseca do

godinu dana

Od godinu dana do

pet godina

Preko pet

godina

Bez definisane

ročnosti Ukupno



bilans uspeha namenjena trgovanju - - 163,091 1,128,327 - 693,302 1,984,720


priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha 46,068 - - - - - 46,068

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 7,035,337 10,393,377 54,356,854 48,595,040 - (21,817) 120,358,790


finansijskih organizacija 33,638,948 39,783 3,374,516 561,099 - (22,534) 37,591,812



Nematerijalna ulaganja - - - - - 1,347,422 1,347,422





poslovanja koje se obustavlja - - - - - 1,697,057 1,697,057

Ostala sredstva - - - - - 5,496,219 5,496,219

UKUPNA AKTIVA 252,327,555 91,775,914 105,599,177 100,375,993 6,673,291 (5,336,157) 551,415,772

U okviru tabele koja predstavlja otvorenu kamatnu poziciju Banke (Repricing Gap) na dan 31. decembar 2016. godine, ispravke vrednosti su prikazane u okviru dela bez

definisane ročnosti.



78



u hiljadama dinara

Do mesec

dana

Od mesec do

tri meseca

Od tri meseca do

godinu dana

Od godinu dana

do pet godina

Preko pet

godina

Bez definisane

ročnosti Ukupno




finansijskim organizacijama i centralnoj banci 11,037,249 11,545,273 5,791,486 4,149,278 189,962 1,342,210 34,055,459


komitentima 280,533,887 19,775,075 63,833,417 15,451,789 820,965 3,037,425 383,452,558

Rezervisanja - - - - - 1,753,517 1,753,517

Tekuće poreske obaveze - - - - - 55,668 55,668

Ostale obaveze 3,705,477 9,431 88,999 7,820 - 4,143,438 7,955,164

UKUPNO OBAVEZE 295,276,612 31,329,779 69,713,902 19,608,887 1,010,928 10,334,852 427,274,960

UKUPNO KAPITAL - - - - - 124,140,812 124,140,812

UKUPNO PASIVA 295,276,612 31,329,779 69,713,902 19,608,887 1,010,928 134,475,664 551,415,772

ROČNA NEUSKLAĐENOST (42,949,057) 60,446,135 35,885,274 80,767,105 5,662,364 (139,811,821)

KUMULATIVNI GAP (42,949,057) 17,497,078 53,382,352 134,149,458 139,811,821



79



Tabela u nastavku predstavlja otvorenu kamatnu poziciju Banke (Repricing Gap) na dan 31.decembar 2015. godine:

u hiljadama dinara

Do mesec

dana

Od mesec do tri

meseca

Od tri meseca do

godinu dana

Od godinu dana do

pet godina

Preko pet

godina

Bez definisane

ročnosti Ukupno



bilans uspeha namenjena trgovanju - - 974,228 193,317 - 264,238 1,431,783

Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju

po fer vrednosti kroz bilans uspeha 70,974 - - - - - 70,974

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 43,067 5,616,057 21,240,902 51,170,609 - (21,810) 78,048,825


finansijskih organizacija 35,270,919 118,928 793,097 16,430 - (30,994) 36,168,380



Nematerijalna ulaganja - - - - - 818,694 818,694



Tekuća poreska sredstva - - - - - 79,396 79,396



poslovanja koje se obustavlja - - - - - 256,254 256,254

Ostala sredstva - - - - - 4,011,057 4,011,057

UKUPNA AKTIVA 257,229,658 86,733,319 65,062,144 85,802,925 3,652,618 (10,681,495) 487,799,169

U okviru tabele koja predstavlja otvorenu kamatnu poziciju Banke (Repricing Gap) na dan 31. decembar 2015. godine, ispravke vrednosti su prikazane u okviru dela bez

definisane ročnosti.



80



Do mesec

dana

Od mesec do

tri meseca

Od tri meseca do

godinu dana

Od godinu dana

do pet godina

Preko pet

godina

Bez definisane

ročnosti Ukupno




finansijskim organizacijama i centralnoj banci 4,839,444 12,917,149 9,984,542 2,666,254 - 687,673 31,095,062


komitentima 220,246,753 29,787,531 66,571,523 12,087,174 531,185 2,107,502 331,331,668

Rezervisanja - - - - - 1,729,001 1,729,001

Tekuće poreske obaveze - - - - - 679,444 679,444

Ostale obaveze 4,686,266 13,331 61,087 1,362 - 3,529,646 8,291,692

UKUPNO OBAVEZE 229,772,463 42,718,011 76,617,152 14,754,790 531,185 8,807,624 373,201,225

UKUPNO KAPITAL - - - - - 114,597,944 114,597,944

UKUPNO PASIVA 229,772,463 42,718,011 76,617,152 14,754,790 531,185 123,405,568 487,799,169

ROČNA NEUSKLAĐENOST 27,457,195 44,015,308 (11,555,008) 71,048,135 3,121,433 (134,087,063)

KUMULATIVNI GAP 27,457,195 71,472,503 59,917,495 130,965,630 134,087,063



81



Sledeća tabela prikazuje uticaj promene kamatnih stopa na neto prihod i neto vrednosti imovine Banke primenom

standardnog scenarija, ne uzimajući u obzir pretpostavke o asimetričnim promenama krive prinosa. Standardni

scenario podrazumeva paralelno pomeranje krive prinosa za 100 baznih poena i 200 baznih poena.

U hiljadama dinara

Povećanje od

100bp Smanjenje od 100bp Povećanje od 200bp

Smanjenje od

200bp

Osetljivost neto prihoda banke na promenu kamatne stope

2016

Na dan 31. decembar (294,185) 294,185 (588,370) 588,370

Prosek za period (257,967) 257,967 (515,934) 515,934

Maksimum za period 158,693 507,998 317,386 1,015,995

Minimum za period (507,998) (158,693) (1,015,995) (317,386)

2015

Na dan 31. decembar (195,818) 195,818 (391,636) 391,636

Prosek za period (104,476) 104,476 (208,952) 208,952

Maksimum za period 191,054 512,025 382,107 1,024,050

Minimum za period (512,025) (191,054) (1,024,050) (382,107)

Osetljivost neto vrednost imovine banke na promenu kamatne stope 2016

Na dan 31. decembar (838,377) 838,377 (1,844,676) 2,484,480

Prosek za period (921,712) 921,712 (1,470,006) 2,199,051

Maksimum za period (535,917) 1,152,259 (1,094,714) 2,628,681

Minimum za period (1,152,259) 535,917 (1,844,676) 1,687,687

2015

Na dan 31. decembar (971,530) 971,530 (1,817,094) 2,447,331

Prosek za period (786,846) 786,846 (1,440,785) 2,155,138

Maksimum za period (599,305) 974,464 (1,066,595) 2,587,001

Minimum za period (974,464) 599,305 (1,817,094) 1,644,336

Sledeća tabela prikazuje vrednost pod rizikom za portfolio finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju:

U eurima

IRR AFS VaR 31. Decembar Prosek Maksimum Minimum

2016 719,077 518,910 721,262 400,897

2015 505,374 859,737 1,312,175 446,897

Sledeća tabela prikazuje vrednost pod rizikom za portfolio finansijskih sredstava raspoloživih za trgovanje:

U eurima

IRR HFT VaR 31. Decembar Prosek Maksimum Minimum

2016 12,415 24,571 72,176 1,420

2015 47,497 21,283 50,047 1,649



82


29.5. Operativni rizik

Operativni rizik je rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled propusta u

obavljanju poslovnih aktivnosti (procesa), ljudskih grešaka, grešaka u sistemu, ili dejstva spoljnih faktora. Ova

definicija uključuje pravni rizik, ali isključuje strateški i reputacioni rizik.

Cilj Banke je da upravlja operativnim rizikom tako da se izbalansira sprečavanje finansijskih gubitaka i štete

nanete ugledu sa sveukupnom ekonomskom isplativošću i inovacijama. Politika Banke zahteva poštovanje svih

važećih zakonskih i regulatornih zahteva.

Banka je razvila i primenjuje određene standarde za upravljanje operativnim rizicima u sledećim oblastima:

identifikovanje operativnog rizika, koje obuhvata:

o prikupljanje podataka o operativnim rizicima i gubicima – identifikovanje, evidentiranje i

klasifikaciju podataka o gubicima Banke,

o integrisani proces Procene izloženosti banke operativnim rizicima

o procenu operativnog rizika prilikom uvođenja novog proizvoda, procesa i sistema

merenje operativnog rizika,

nadzor i izveštavanje o operativnom riziku,

ublažavanje operativnog rizika.

Najmanje jednom godišnje, Interna revizija Banke, vrši nezavisnu procenu adekvatnosti sistema za upravljanje

operativnim rizicima. Rezultati ove procene iznose se u okviru izveštaja o reviziji koji sadrži sve nalaze i predloge

za unapređenje.

Za obračun kapitalnog zahteva za operativni rizik Banka koristi standardizovani pristup. Kapitalni zahtev za

operativni rizik Banke, izračunat standardizovanim pristupom na 31. decembar 2016. godine iznosi u hiljadama

RSD 4,294,527 hiljade (31. decembar 2015: RSD 4,327,257 hiljada).

29.6. Rizici izloženosti banke

Sektor za upravljanje rizicima prati, meri i izveštava nadležne odbore Banke o izloženostima riziku izloženosti

prema jednom licu ili grupi povezanih lica, riziku ulaganja Banke u druga pravna lica i u osnovna sredstva, riziku

zemlje porekla lica prema kome je Banka. U 2016. godini, Banka je vodila računa o usklađenosti pokazatelja rizika

izloženosti i rizika ulaganja, i sprovođenjem odgovarajućih aktivnosti predviđenih relevantnim procedurama i

odlukama o odobravanju kredita i ulaganjima u finansijsku i nefinansijsku imovinu, obezbedila usklađenost svojih

plasmana i ulaganja sa pokazateljima poslovanja propisanim od strane Narodne banke Srbije, kao i limitima

ulaganja propisanih od strane Banke.

Rizici izloženosti Banke obuhvataju rizike izloženosti Banke prema jednom licu ili prema grupi povezanih lica,

kao i rizike izloženosti Banke prema licima povezanim sa Bankom.

U skladu sa politikom upravljanja rizicima, rukovodstvo Banke utvrđuje limite, odnosno koncentraciju plasmana

po pojedinim pravnim licima ili grupi povezanih lica, i licima povezanim sa Bankom.

Rukovodstvo Banke i odgovarajući organi i lica sa ovlašćenjima u Banci navedenim merama nastoje da obezbede

usklađenost izloženosti Banke sa propisanim limitima, odnosno obezbeđuju da izloženost Banke prema jednom

licu ili prema grupi povezanih lica ne bude veća od 25% kapitala Banke, da zbir svih velikih izloženosti Banke ne

bude veći od 400% kapitala Banke.

29.7. Rizici ulaganja banke

Rizici ulaganja Banke, obuhvataju rizike ulaganja u druga pravna lica i u osnovna sredstva. U skladu sa

regulativom Narodne banke Srbije, Sektor za upravljanja rizicima prati nivo trajnih ulaganja i o tome obaveštava

Izvršni Odbor Banke. Na ovaj način se obezbeđuje da ulaganje Banke u jedno lice koje nije u finansijskom sektoru

ne pređe 10% kapitala Banke, te da ulaganja Banke u lica koja nisu u finansijskom sektoru i u osnovna sredstva

Banke ne pređu 60% kapitala Banke.



83


29.8. Rizik zemlje

Pod rizikom koji se odnosi na zemlju porekla lica prema kome je Banka izložena podrazumevaju se negativni

efekti koji bi mogli uticati na finansijski rezultat i kapital banke zbog nemogućnosti Banke da naplati potraživanja

od ovog lica iz razloga koji su posledica političkih, ekonomskih ili socijalnih prilika u zemlji porekla tog lica.

Izloženost Banke riziku zemlje je niska iz razloga što je učešće nerezidenata u ukupnom kreditnom portfoliju

Banke zanemarljivo.

29.9. Upravljanje kapitalom

Cilj upravljanja kapitalom je da Banka zadrži sposobnost da nastavi sa svojim poslovanjem u neograničenom

periodu u predvidljivoj budućnosti, kako bi očuvala optimalnu strukturu kapitala sa ciljem da smanji troškove

kapitala, a akcionarima obezbedila dividende.

Banka kontinuirano upravlja kapitalom kako bi ostvarila sledeće:

- obezbedila usaglašenost sa zahtevima u vezi sa kapitalom koji su definisani od strane Narodne banke

Srbije;

- obezbedila adekvatan nivo kapitala za nastavak poslovanja po načelu stalnosti poslovanja; i

- održala kapital na nivou koji će omogućiti budući razvoj poslovanja,

- održala kapital na nivou koji je adekvatan za pokriće interno procenjenih kapitalnih zahteva za sve

materijalno značajne rizike identifikovane u procesu interne procene adekvatnosti kapitala (ICAAP)

Adekvatnost kapitala, kao i korišćenje kapitala Banke se prati mesečno od strane rukovodstva Banke. Narodna

banka Srbije je definisala minimalni koeficijent adekvatnosti kapitala od 12%, s tim da Banka može slobodno

raspolagati ostvarenom dobiti samo ukoliko je adekvatnost kapitala veća od 14.5%.

Ukupan kapital Banke se sastoji od osnovnog i dopunskog kapitala i odbitnih stavki:

- Osnovni kapital čini: akcijski kapital po osnovu običnih akcija, emisiona premija, rezerve iz dobiti,

neraspoređeni dobitak/gubitak, kapitalna dobit/gubitak po osnovu otkupljenih sopstvenih akcija, i

nematerijalna ulaganja i otkupljene sopstvene akcije (isključujući prioritetne kumulativne akcije) kao

minusne stavke osnovnog kapitala,

- Dopunski kapital čini: akcijski kapital po osnovu prioritetnih akcija, emisiona premija po osnovu

prioritetnih akcija, revalorizacione rezerve koje se odnose na osnovna sredstva i učešća u kapitalu,

subordinirane obaveze u nivou do 50% osnovnog kapitala, i otkupljene sopstvene prioritetne akcije kao

minusna stavka dopunskog kapitala,

- Odbitne stavke od ukupnog kapitala čini: potrebna rezerve za procenjene gubitke, učešća u kapitalu

banaka ili drugih finansijskih organizacija koja prelaze 10% kapitala organizacije u koju se ulaže kao i

10% kapitala banke koja vrši ulaganja i iznos dopunskog kapitala banke koji prelazi njen osnovni

kapital.



84


29.9. Upravljanje kapitalom (Nastavak)

Regulatorni kapital po godinama :

(u hiljadama dinara)

Naziv pozicije 31.12.2016. 31.12.2015.

KAPITAL 60,859,986 57,038,090

OSNOVNI KAPITAL 61,118,432 57,237,647

Nominalna vrednost uplaćenih akcija, osim preferencijalnih

kumulativnih akcija 21,315,900 21,315,900

Emisiona premija 20,432,569 20,432,569

Rezerve iz dobiti 47,484,121 47,484,121

Nematerijalna ulaganja (1,347,422) (818,694)

Regulatorna usklađivanja vrednosti (26,766,736) (31,176,249)

Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih

za prodaju (415,506) (103,312)

Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj

aktivi i vanbilansnim stavkama banke (26,351,230) (31,072,937)

DOPUNSKI KAPITAL 704,050 762,939

Deo revalorizacionih rezervi banke 704,050 762,939

ODBITNE STAVKE OD KAPITALA (962,496) (962,496)

Od čega: umanjenje osnovnog kapitala (481,248) (481,248)

Od čega: umanjenje dopunskog kapitala (481,248) (481,248)

Direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom

sektoru u iznosu većem od 10% kapitala tih banaka, odnosno drugih

lica (962,496) (962,496)

UKUPAN OSNOVNI KAPITAL 60,637,184 56,756,399

UKUPAN DOPUNSKI KAPITAL 222,802 281,691

29.10. Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza

Poslovna politika Banke je da obelodani informacije o pravičnoj (fer) vrednosti aktive i pasive za koju postoje

zvanične tržišne informacije i kada se pravična vrednost značajno razlikuje od knjigovodstvene vrednosti.

Određivanje fer vrednosti finansijskih instrumenata koji se ne iskazuju po amortizovanoj vrednosti mora uvažavati

principe, kriterijume i hijerarhiju propisanu Politikom fer vrednosti, koja je usklađena sa pravilima fer vrednovanja

ISP Grupe. Merenje fer vrednosti finansijskih instrumenata koji se ne iskazuju po amortizovanoj vrednosti poštuje

sledeću hijerarhiju koja reflektuje uverljivost inputa korišćenih pri određivanju fer vrednosti:

Nivo 1: inputi su kotirane tržišne cene (bez korekcija) na aktivnom tržištu za identične instrumente;

Nivo 2: input koji nisu kotirane cene uključene u nivo 1, ali su ili direktno ili indirektno (izvedeni iz cena)

kotirani na tržištu. Ova kategorija podrazumeva: tržišne kamatne stope, tržišne kotacije CDS (credit

default swap), tržišne cena obveznica sa primarnih aukcija ili tržišnih deviznih kurseva pri određivanju

vrednosti instrumenata,

Nivo 3: inputi koji nisu sa tržišta dostupna informacija. Ova kategorija uključuje sve instrumente za koje

informacija o vrednosti inputa nije direktno ili indirektno merljiva na tržištu.

Primena navedene hijerarhije nije opciona i Banka nije slobodna u izboru informacija koje koristi za određivanje

fer vrednosti finansijskih instrumenata koji se ne iskazuju po amortizovanoj vrednosti, već mora poštovani gore

navedenu hijerarhiju.



85


29.10. Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza (Nastavak)

Finansijskih instrumenata koji se ne iskazuju po amortizovanoj vrednosti i na koje se primenjuju pravila Politike

fer vrednosti su:

državne FX obveznice, državne obveznice koje je emitovala Republika Italija za koje postoji likvidno i

aktivno tržište koje pruža direktnu informaciju o kotiranim tržišnim cenama (nivo 1);

finansijska sredstva raspoloživa za prodaju obuhvataju državne obveznice Republike Srbije koje se

vrednuju primenom tehnike diskontovanja budućih ugovorenih novčanih tokova primenom tržišnih

bezrizičnih kriva prinosa usklađenih po osnovu rizika zemlje (kod obveznica denomiranih u eurima) ili

rizika likvidnosti (kod dinarskih obveznica za čiju ročnost ne postoji direktna kotacija), (nivo 2)

Over – the – counter finansijski derivati (devizni swap i devizni forward) se vrednuju diskontovanjem

budućih ugovorenih novčanih tokova primenom tržišnih bezrizičnih kriva prinosa usklađenih po osnovu

rizika zemlje (kod euro obveznica) ili rizika likvidnosti (kod dinarskih obveznica za čiju ročnost ne

postoji direktna kotacija), (nivo 2),

Akcije odnosno učešća u kapitalu pravnih lica koja se ne kotiraju na aktivnom tržištu i čija se vrednost

ne može pouzdano utvrditi vrednuju se po nabavnoj vrednosti ili poslednjoj dostupnoj informaciji o

vrednosti umanjenoj za procenjena obezvređenja (nivo 3).

U Republici Srbiji ne postoji dovoljno tržišnog iskustva, kao ni stabilnosti i likvidnosti kod kupovine i prodaje

potraživanja i ostale finansijske aktive i pasive, pošto zvanične tržišne informacije nisu u svakom trenutku

raspoložive. Stoga, fer vrednost nije moguće pouzdano utvrditi u odsustvu aktivnog tržišta.



86



Sledeća tabela prikazuje vrednost finansijskih instrumenata merenih na osnovu različitih informacija u skladu sa

hijerarhijom propisanom u okviru Politike Fer vrednosti:

Fer vrednost na 31. decembar 2016. godine

U hiljadama dinara Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno

Aktiva


namenjena trgovanju - 1,984,720 - 1,984,720

Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer

vrednosti kroz bilans uspeha 46,068 - - 46,068

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 20,337,109 100,001,428 20,253 120,358,790

Ukupno 20,383,177 101,986,148 20,253 122,389,578

Pasiva Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha

namenjene trgovanju - 2,594 - 2,594

Ukupno - 2,594 - 2,594


U hiljadama dinara Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno

Aktiva


namenjena trgovanju - 1,431,783 - 1,431,783

Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer

vrednosti kroz bilans uspeha 70,974 - - 70,974

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 14,704,690 63,322,878 21,257 78,048,825

Ukupno 14,775,664 64,754,661 21,257 79,535,582

Pasiva


namenjene trgovanju - 74,358 - 74,358

Ukupno - 74,358 - 74,358

Po mišljenju rukovodstva Banke, iznosi u priloženim finansijskim izveštajima odražavaju vrednost koja je u

datim okolnostima najverodostojnija i najkorisnija za potrebe izveštavanja.



87



Sledeća tabela prikazuje fer vrednost instrumenata koji nisu vrednovani po fer vrednosti i i koji su raspoređeni

prema odgovarajućim nivoima hijerarhije fer vrednovanja:


U hiljadama dinara Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3

Fer

vrednost

Knjigovodstvena

vrednost

Aktiva

Gotovina i sredstva kod centralne banke 102,370,900 - 102,370,900 102,370,900


finansijskih organizacija 37,591,812 - 37,591,812 37,591,812

Krediti i potraživanja od komitenata - 316,385,615 316,385,615 271,749,929

Ukupno 139,962,712 316,385,615 456,348,327 411,712,642

Pasiva

Depoziti i ostale obaveze prema bankama,

drugim finansijskim organizacijama i

centralnoj banci 34,055,459 - 34,055,459 34,055,459


komitentima - 382,788,857 382,788,857 383,452,558

Ostale obaveze 7,955,164 - 7,955,164 7,955,164

Ukupno 42,010,623 382,788,857 424,799,480 425,463,181

Fer vrednost na 31. decembar 2015. godine:

U hiljadama dinara Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3

Fer

vrednost

Knjigovodstvena

vrednost

Aktiva

Gotovina i sredstva kod centralne banke - 98,939,321 - 98,939,321 98,939,321


finansijskih organizacija - 36,168,380 - 36,168,380 36,168,380

Krediti i potraživanja od komitenata - 294,413,126 294,413,126 257,848,609

Ukupno - 135,107,701 294,413,126 429,520,827 392,956,310

Pasiva Depoziti i ostale obaveze prema bankama,

drugim finansijskim organizacijama i

centralnoj banci - 31,095,062 - 31,095,062 31,095,062


komitentima - - 337,618,026 337,618,026 331,331,668

Ostale obaveze - 8,291,692 - 8,291,692 8,291,692

Ukupno 39,386,754 337,618,026 377,004,780 370,718,422

Fer vrednost gotovine i sredstava kod centralne banke, kredita i potraživanja od banaka i drugih finansijskih

organizacija, depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci,

ostale obaveze su prikazane po knjigovodstvenoj vrednosti obzirom da su u pitanju kratkoročni depoziti kod

finansijskih institucija (novčano tržište), koje su visokog kreditnog rejtinga i ugovorene po kamatnim stopama

koje odgovaraju tržišnim uslovima i pripadaju Nivou 2.

Fer vrednost pozicija krediti i potraživanja od komitenata i depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima

su obračunate primenom tehnika diskontovanja budućih novčanih tokova, uzimajući u obzir valutu, kreditni

kvalitet komitenta i ročnost primenom tržišnih kriva prinosa.

Rukovodstvo Banke vrši procenu rizika i u slučajevima kada se oceni da vrednost po kojoj se imovina vodi u

poslovnim knjigama neće biti realizovana vrši ispravku vrednosti.



88

30. POTENCIJALNE OBAVEZE

a) Sudski sporovi

Na dan 31. decembra 2016. godine, Banka se javlja kao tužena strana u određenom broju sudskih sporova. Ukupno

procenjeni iznos tužbenih zahteva, uključujući troškove i kamate, iznosi RSD 471,000 hiljada (31. decembar 2015.

godine RSD 411,054 hiljada).

Konačan ishod sudskih sporova u toku je neizvestan. Kao što je obelodanjeno u Napomeni 24 na dan 31.decembra

2016. godine Banka je formirala rezervisanja za potencijalne gubitke koji mogu proisteći iz navedenih sporova u

ukupnom iznosu od RSD 308,638 hiljada (31. decembar 2015. godine RSD 272,480 hiljada). Rukovodstvo Banke

procenjuje da neće nastati materijalno značajni gubici po osnovu ishoda preostalih sudskih sporova u toku iznad

iznosa za koje je izvršeno rezervisanje.

Banka vodi sudske sporove protiv trećih lica radi naplate svojih potraživanja. Za sva utužena potraživanja protiv

pravnih i fizičkih lica Banka je izvršila ispravku vrednosti na teret rezultata tekuće i prethodnih godina.

b) Poreski rizici

Poreski sistem Republike Srbije je u procesu kontinuirane revizije i izmena. U Republici Srbiji poreski period je

otvoren tokom perioda od 5 godina. U različitim okolnostima, poreski organi mogu imati različite pristupe

određenim pitanjima i mogu utvrditi dodatne poreske obaveze zajedno sa naknadnim zateznim kamatama i

penalima. Rukovodstvo Banke smatra da su poreske obaveze evidentirane u priloženim finansijskim izveštajima

pravilno iskazane.

31. USAGLAŠAVANJE MEĐUSOBNIH OBAVEZA I POTRAŽIVANJA

Banka je u skladu sa članom 18. Zakona o računovodstvu izvršila usaglašavanje obaveza i potraživanja sa svojim

dužnicima i poveriocima na dan 30. novembar 2016. godine, i o tome postoji verodostojna dokumentacija.

Od ukupno 2,889 poslatih Izvoda otvorenih stavki osporeno je 25.

Iznos neusaglašenih potraživanja i obaveza po poslatim IOS-ima iznosi RSD 126,703 hiljada. Najveći iznos se

odnosi na potraživanja od pravnih lica u stečaju i pravnih lica koja su imala statusnu promenu (72.04% od ukupnog

osporenog iznosa).

32. DEVIZNI KURS

Zvanični srednji devizni kursevi Narodne Banke Srbije utvrđeni na međubankarskom sastanku deviznog tržišta,

korišćeni za preračun deviznih pozicija bilansa stanja na dan 31. decembra 2016. i 2016. godine u funkcionalnu

valutu (RSD), za pojedine strane valute su:

u dinarima

2016 2015

EUR 123.4723 121.6261

USD 117.1353 111.2468

CHF 114.8473 112.5230

BANCA INTESA BEOGRAD

Godišnji izveštaj 2016.

1

Sadržaj:

1. Najznačajniji finansijski pokazatelji ....................................................................................... 2

2. Pismo predsednika Upravnog odbora .................................................................................. 4

3. Uvodna reč predsednika Izvršnog odbora ........................................................................... 6

4. Makroekonomsko okruženje i bankarski sektor .................................................................. 9

5. Elementi strategije i planiranog razvoja Banke ................................................................. 20

6. Poslovanje sa stanovništvom i malim biznisom ................................................................ 22

7. Poslovanje sa privredom ...................................................................................................... 28

8. Upravljanje sredstvima i investiciono bankarstvo ............................................................. 32

9. Društveno odgovorno poslovanje ........................................................................................ 34

10. Sistem upravljanja rizicima .................................................................................................... 45

11. Događaji nakon datuma bilansa stanja ............................................................................... 51

12. Organizaciona struktura ......................................................................................................... 52

13. Mreža ekspozitura .................................................................................................................. 53

2

1. Najznačajniji finansijski pokazatelji

u 000 dinara

2016 2015

18.914.382 20.210.428

5.628.180 5.443.802

10.781.396 9.682.628

(873.985) (1.093.806)

16.932 (4.243)

9.924.343 8.584.579

102.370.900 98.939.321

2.030.788 1.502.757

120.358.790 78.048.825

309.341.741 294.016.989

962.496 962.496

10.617.345 10.017.767

5.733.712 4.311.014

551.415.772 487.799.169

2.594 74.358

417.508.017 362.426.730

1.753.517 1.729.001

8.010.832 8.971.136

427.274.960 373.201.225

124.140.812 114.597.944

551.415.772 487.799.169Ukupna pasiva


namenjene trgovanju


finansijskim organizacijama, centralnoj banci i drugim

komitentima

Rezervisanja

Ostale obaveze i tekuće poreske obaveze

Ukupno obaveze

Kapital

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

Krediti i potraživanja od banaka, drugih fin. organizacija i

komitenata

Investicije u zavisna društva

Nematerijalna ulaganja, nekretnine, postojenja i oprema,

investicione nekretnine i stalna sredstva namenjena

prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja

Ostala sredstva, tekuća i odložena poreska sredstva

Ukupna aktiva


namenjena trgovanju i finansijska sredstva koja se

inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Banca Intesa Beograd

BILANS USPEHA

Neto dobitak po osnovu kamata

Neto dobitak po osnovu naknada i provizija

Dobitak pre oporezivanja

Porez na dobit

Neto dobitak od odloženih poreskih sredstava i obaveza

Dobitak posle oporezivanja

BILANS STANJA

Gotovina i sredstva kod centralne banke

3

2016 2015

1.96% 1.98%

8.68% 8.45%

4.10% 5.21%

0.67% 1.07%

21.5% 20.7%

181,865 162,060

3,032 3,010

Rashodi od kamata / Ukupna pasiva

Koeficijent adekvatnosti kapitala

Ukupna aktiva po zaposlenom

Broj zaposlenih

Banca Intesa Beograd

POKAZATELJI POSLOVANJA

Dobitak pre oporezivanja / Ukupna aktiva

Dobitak pre oporezivanja / Ukupan kapital

Prihodi od kamata / Ukupna aktiva

4

2. Pismo predsednika Upravnog odbora

Dame i gospodo,

Zadovoljstvo mi je da vas obavestim da je 2016. bila godina značajnog napretka za Banca Intesa. Jačajući naš univerzalni poslovni model koji u centar pažnje stavlja klijenta, uz istovremeni razvoj inovacija, unapređenje operativne efikasnosti i proaktivno upravljanje rizikom, Banca Intesa završila je godinu sa odličnim finansijskim rezultatom i ključnim pokazateljima poslovanja. Snažan fokus na ove strateške prioritete omogućio nam je da potvrdimo našu lidersku poziciju na tržištu u veoma konkurentnom poslovnom okruženju i pri

tom pružimo doprinos privrednom oporavku, povećanju kvaliteta života građana i razvoju društvene zajednice.

Posmatrano na makro nivou, trendovi koji su oblikovali finansijsko tržište tokom protekle

godine bili su u velikoj meri pozitivni. Privredni rast Srbije je ubrzan, uz značajan napredak ostvaren u pogledu jačanja makroekonomske stabilnosti na bazi snažnog fiskalnog učinka i sprovođenja strukturnih reformi. Uvećanje bruto domaćeg proizvoda (BDP) nastavljeno je

zahvaljujući ubrzanju izvoza i investicija, uz predviđeni rast od 2,7 odsto u 2016. u odnosu na godinu ranije. Stopa inflacije je ostala ispod donje granice ciljanog koridora, na 1,6 odsto u

decembru, a kurs dinara održao je relativnu stabilnost tokom čitave godine. Pored toga, zaustavljen je rast javnog duga godinu dana pre očekivanog roka, dok će budžetski deficit biti dvostruko niži u odnosu na planirani nivo, usled dinamičnijeg priliva prihoda od predviđenog nivoa, kao i čvrste kontrole troškova. Ipak, održiv privredni rast na dugi rok

zahteva dalji fokus na smanjenje fiskalnih neravnoteža i punu implementaciju sveobuhvatnih

strukturnih reformi kako bi se ojačalo tržišno poverenje i osnažili izgledi za rast.

U uslovima niskih inflatornih pritisaka centralna banka nastavila je sa relaksacijom

monetarne politike i snižavanjem referentne kamatne stope, koja je na kraju godine bila na

istorijski najnižem nivou, od 4 odsto. Ovakav ambijent omogućio je bankama da smanje kamatne stope na dinarske kredite na rekordno niski nivo, što je uz okruženje niskih kamata

u evrozoni stimulisalo dinamičniji oporavak kreditne aktivnosti u Srbiji. Ukupni plasmani uvećani su za 2,5 odsto na godišnjem nivou na dve milijarde dinara, što je pretežno posledica rasta kredita građanima, pre svega gotovinskih i stambenih. Iako su i pasivne kamatne stope bile na istorijskom minimumu, banke u Srbiji zabeležile su rast depozitnog

potencijala od 7,7 odsto na više od 1,9 milijardi dinara, primarno uslovljen povećanjem

korporativnih depozita. Zahvaljujući sprovođenju nacionalne strategije za rešavanje problema nenaplativih kredita, kao i koracima koje su preduzele same banke, umanjen je udeo

nenaplativih plasmana u ukupnim kreditima na kraju trećeg kvartala 2016. godine. I pored i

dalje visokog nivoa loših kredita, bankarski sektor Srbije završio je godinu sa pokazateljem

adekvatnosti kapitala od 21,2 odsto, daleko iznad regulatornog minimuma od 12 odsto, kao i

rastom profitabilnosti od 23 odsto na kraju trećeg kvartala. Kao rezultat, ostvareno je

poboljšanje ključnih pokazatelja profitabilnosti, uz stopu prinosa na ukupna sredstva od 1,4 odsto i stopu prinosa na sopstvena sredstva od 6,9 odsto na kraju trećeg kvartala.

5

U takvom poslovnom okruženju, naše duboko razumevanje potreba klijenata i prošireni

portfolio jedinstvenih proizvoda i modernih servisa omogućio nam je da povećamo tržišno učešće u ukupnim plasmanima na 15,2 odsto i potvrdimo svoju čelnu poziciju u segmentu kreditiranja. Na strani depozita, stabilnost i poverenje koje uliva tržišno liderstvo rezultiralo je

najsnažnijom bazom depozita u bankarskom sektoru Srbije i rastom tržišnog udela na 17,4

odsto. Nastavak razvoja digitalnih tehnologija i njihov ubrzani uticaj na bankarstvo dali su

prioritet ulaganju u nova tehnološka rešenja koja imaju za cilj da transformišu naše procese i

unaprede poslovnu efikasnost, ali i da sa druge strane poboljšaju korisničko iskustvo klijenata kroz napredne proizvode i kanale. Ipak, svesni smo da poslovna mreža i dalje

ostaje važna tačka interakcije između banke i klijenta, zbog čega smo uveli novi koncept ekspoziture koji u potpunosti transformiše doživljaj klijenta u radu sa bankom. Pored toga,

nastavili smo i sa doslednim sprovođenjem naše politike korporativne društvene odgovornosti, pružajući merljivi doprinos najširoj društvenoj zajednici.

Fokusiranost na aktivno upravljanje rizicima i nenaplativim plasmanima omogućila nam je da dodatno poboljšamo kvalitet aktive i učvrstimo sopstvenu stabilnost i perspektivu za zdrav rast. Stavili smo snažan akcenat na jačanje efikasnosti i unapređenje kontrole troškova, očuvali visoku likvidnost sa pokazateljem odnosa kredita i depozita od 74,1 odsto i zadržali

stabilnu kapitalnu poziciju sa vrlo visokim pokazateljem adekvatnosti kapitala. Konzistentni

rezultati u glavnim segmentima ogledaju se i u našoj finansijskoj stabilnosti i neto profitu, koji

je uvećan za 15,6 odsto na godišnjem nivou, sa 8,6 milijardi dinara u 2015. na 9,9 milijardi dinara na kraju prethodne godine.

Osvrćući se na naš napredak i učinak u 2016. godini, želeo bih da se zahvalim članovima Upravnog i Izvršnog odbora, kao i svim našim zaposlenima, na naporima koje su uložili u

pravcu postizanja zajedničkog cilja, a to je razvijanje snažnog i održivog poslovanja koje generiše vrednost za sve zainteresovane strane. Naš pravac je jasan, naš tim je odlučan, i uveren sam da će nam efikasno sprovođenje selektovane strategije, uz podršku matične Grupe, omogućiti da ostvarimo ovaj cilj.

S poštovanjem,

Giovanni Boccolini,

predsednik Upravnog odbora

6

3. Uvodna reč predsednika Izvršnog odbora

Poštovani,

Godinu iza nas obeležili su važni poslovni događaji, gde smo, i pored izazovnog tržišnog okruženja, ostvarili sve definisane ciljeve i potvrdili svoju lidersku poziciju,

kreirajući pri tom dodatnu vrednost za svoje akcionare, privredu i građane. Kontinuitet našeg uspešnog poslovanja zasnovan je na doslednom poštovanju principa

održivosti, inovativnosti i zadovoljstva klijenata, kao i primeni najviših standarda

poslovne etike i korporativne društvene odgovornosti. Realizovali smo značajne investicije i inicirali važne razvojne projekte koji treba da postave solidne osnove za

narednu fazu našeg razvoja u kome će tradicionalno bankarsko poslovanje u velikoj meri biti transformisano i zamenjeno potpuno novim oblicima komunikacije i

interakcije sa klijentima. Sve se to dešava u specifičnim okolnostima poslovanja sa negativnim kamatnima stopama na međunarodnim tržištima, što implicira i ozbiljna usklađivanja postojećeg poslovnog modela banaka.

Pozitivni trendovi kretanja domaće privrede, na drugoj strani, podsticajno su uticali da se posle niza godina stagnacije pojave jasni pokazatelji oporavka kreditne aktivnosti

domaćih banaka. Poboljšani su glavni makroekonomski pokazatelji kao rezultat

sprovođenja mera fiskalne konsolidacije i ključnih strukturnih reformi, ali i povoljnih uticaja iz spoljašnjeg okruženja. Ostvaren je solidan privredni rast, budžetski deficit je

prepolovljen, a dalji rast javnog duga je značajno usporen. Bitne makroekonomske

odrednice bile su i niska stopa inflacije i relativna stabilnost kursa dinara, kao i bolja

spoljnoekonomska pozicija zemlje usled stabilnog priliva stranih direktnih investicija i

ubrzanja izvozne aktivnosti. U ovakvim uslovima Narodna banka Srbije nastavila je

sa relaksacijom monetarne politike kroz dalje snižavanje referentne kamatne stope i

smanjenje stopa obavezne devizne rezerve, što je uz niske stope na međunarodnom tržištu kreiralo ključne pretpostavke za dalji pad kamatnih stopa na kredite.

Posledično, kamatne stope na kredite su snižene na rekordno niski nivo, ali je i pored

toga bankarski sektor ostvario oporavak profitabilnosti, u prvom redu zahvaljujući smanjenju neto kreditnih gubitaka. Na drugoj strani, banke su i pored istorijski niskih

pasivnih kamatnih stopa uvećale ukupni depozitni potencijal kao odraz visokog nivoa

poverenja klijenata.

Prvi pozitivni signali nisu izostali ni kada je reč o nenaplativim plasmanima, čiji je nivo delom umanjen kao rezultat sprovođenja NBS strategije kao i mera koje su preduzele

same banke. Iako limitirajući faktor dinamičnijeg rasta kreditne aktivnosti, loši krediti nisu kompromitovali stabilnost bankarskog sektora Srbije, sa adekvatnošću kapitala

daleko iznad zakonskog minimuma.

U ovom kontekstu, Banca Intesa je i u 2016. godini radila na unapređenju svojih proizvoda i usluga, kao i unapređenju iskustva svakog klijenta u saradnji sa Bankom. Rukovođeni ovom idejom, lansirali smo novi koncept ekspoziture u kojoj bi se

7

posetioci osećali „kao kod kuće“, mesto na kome bi dobili profesionalni - prijateljski

savet i imali na raspolaganju adekvatnu uslugu posredstvom tradicionalnih i digitalnih

kanala, a što je generalno rezultiralo povećanjem zadovoljstva klijenata. U segmentu

poslovanja sa stanovništvom ostvarili smo rekordna dostignuća kroz dinamičan rast gotovinskih kredita i jačanje liderske pozicije u delu stambenog kreditiranja. Pored čelne pozicije u kreditiranju, očuvali smo liderstvo i u pogledu depozitne baze koja je dodatno osnažena uprkos daljem snižavanju kamatnih stopa. Izuzetni rezultati

zabeleženi su i u segmentu poslovanja sa malim biznisom.

Integrisanje naprednih tehnologija u svakodnevno poslovanje i kreiranje inovativnih

proizvoda i usluga bio je važan element naše poslovne strategije. Prateći najsavremenije globalne trendove u bankarstvu i rastuće potrebe, očekivanja i

preferencije klijenata, uveli smo prvi mobilni novčanik na domaće tržište kroz uslugu beskontaktnog mobilnog plaćanja Wave2Pay. Pored toga, klijentima smo omogućili i podnošenje zahteva za gotovinske kredite putem On-line aplikacije, pružajući im još veći stepen fleksibilnosti u korišćenju bankarskih proizvoda i usluga.

Značajan uspeh ostvarili smo i u delu poslovanja sa malim biznisom i registrovanim

poljoprivrednim gazdinstvima, na čije potrebe smo odgovorili razvojem jedinstvenih kreditnih proizvoda na tržištu. Kao prva banka u Srbiji koja je pokrenula COSME

program Evropske unije za jačanje konkurentnosti preduzetnika i malih i srednjih preduzeća, klijentima smo dodatno olakšali pristup izvorima finansiranja kroz još niže

kamatne stope i relaksaciju sredstava obezbeđenja. U isto vreme, poljoprivrednicima smo stavili na raspolaganje Agroprotekt kredit, prvi na tržištu koji sadrži integrisanu

polisu osiguranja useva.

I u delu poslovanja sa privredom zadržali smo lidersku poziciju zahvaljujući pružanju visokog kvaliteta usluga postojećim klijentima, kao i akviziciji novih. Izdvojili smo se kao najveći kreditor na tržištu u segmentu malih i srednjih preduzeća, i u isto vreme stavili poseban akcenat na širenje portfolija i jačanje klijentske baze u domenu poslovanja sa multinacionalnim kompanijama.

Efikasno sprovođenje ovakve strategije pozitivno se odrazilo na rast obima poslovanja. Naša bilansna suma uvećana je na 551 milijardu dinara, uz ukupne

plasmane privredi i građanima koji su dostigli nivo od 309 milijardi dinara, dok su lojalnost i poverenje klijenata rezultirali uvećanjem depozita na 418 milijardi dinara. Ovim rezultatom potvrdili smo svoju čelnu poziciju na tržištu sa najvišim tržišnim

učešćem u svim bilansnim kategorijama.

Ono što je posebno značajno i što je obeležilo celu 2016. godinu predstavljarenoviranje naše nove upravne zgrade i okupljanje svih poslovnih funkcija banke pod

jednim krovom. Ovaj važan projekat, obezbedio je zaposlenima još moderniju i

kvalitetniju radnu sredinu, što će nam omogućiti da dodatno unapredimo svakodnevnu komunikaciju i saradnju. Takođe, poštujući načela korporativne društvene odgovornosti, odgovarali smo na potrebe zajednice kroz ulaganja u

zdravstvo, socijalna pitanja, kulturu, sport i obrazovanje, kao i kroz razvijen program

8

korporativnog volonterstva naših zaposlenih. Uključili smo se i u CSR indeks, prvu

nacionalnu platformu za procenu društvene odgovornosti kompanija u zemlji, i

dodatno unapredili praksu izveštavanja o održivom poslovanju u skladu sa najvišim

svetskim standardima.

Naši uspesi su rezultat profesionalnog pristupa zaposlenih, njihovog višegodišnjeg

iskustva i posvećenosti klijentima, koji nas, sa druge strane, inspirišu da stremimo novim dostignućima i prevazilazimo sami sebe iz godine u godinu. Zahvaljujem se našim poslovnim partnerima, akcionarima i članovima Upravnog odbora na

dragocenoj podršci bez koje ne bismo bili u poziciji da već desetu godinu za redom predvodimo domaće bankarsko tržište. U okruženju u kojem inovacije i konkurencija ključno opredeljuju uslove poslovanja nastavićemo da se prilagođavamo promenama

kroz stalni rad na unapređenju proizvoda i usluga i povećanju njihove dostupnosti klijentima, doprinoseći daljem jačanju ekonomije i boljem životu građana Srbije.

S poštovanjem,

Draginja Đurić

Predsednik Izvršnog odbora

9

4. Makroekonomsko okruženje i bankarski sektor

U 2016. godini Srbija je zabeležila poboljšanje svih najvažnijih makroekonomskih

pokazatelja. Privredni rast je ubrzan, budžetski deficit prepolovljen uz zaustavljanje rasta

javnog duga u odnosu na BDP, inflacija je bila niska i stabilna tokom cele godine, a održana

je i relativna stabilnost kursa dinara prema evru, kao rezultat poboljšanih fiskalnih i

spoljnotrgovinskih performansi i bolje makroekonomske perspektive zemlje. Postignuti

napredak u sferi makroekonomske stabilnosti odraz je ekonomskih politika države, ali je

značajnim delom ostvaren i zahvaljujući povoljnom uticaju faktora iz eksternog okruženja.

Zahvaljujući reformskim koracima Vlade, poboljšan je sveukupni poslovni i investicioni ambijent. Srbija je nastavila sa sprovođenjem mera fiskalne konsolidacije započete prethodne godine kao i ključnih strukturnih reformi, što je potvrđeno uspešnim završetkom poslednje, šeste revizije stand-by aranžmana iz predostrožnosti zaključenog sa MMF-om. S

druge strane, u određenim oblastima došlo je do kašnjenja sa reformama, posebno u

domenu racionalizacije sektora opšte države, javnih nabavki i evaluacije javnih kapitalnih

projekata, restrukturiranja javnih preduzeća kao i završetka procesa privatizacije državnih preduzeća.

Srbija je ove godine zauzela 47. mesto na Doing Business listi Svetske Banke, popravivši

svoju poziciju u odnosu na prethodnu godinu kada je bila rangirana na 56. mestu. Najveći napredak ostvaren je u oblasti poboljšanih procedura za izdavanje građevinskih dozvola, upisa u registar nepokretnosti, kao i registracije preduzeća, dok su efikasnost pravosuđa i

kvalitet javne administracije oblasti u kojima se i dalje beleže lošiji rezultati.

U junu 2016. godine, rejting agencija Fitch poboljšala je kreditni rejting Srbije sa „B+“ na „BB-

“ sa stabilnim izgledima, a u decembru 2016. godine agencija Standard and Poor’s popravila

je izglede za poboljšanje kreditnog rejtinga Srbije za dugoročno zaduživanje u domaćoj i stranoj valuti sa stabilnog na pozitivan, potvrdivši kreditni rejting na nivou „BB-“.

U narednoj godini očekuje se nastavak pozitivnih tendencija u ekonomiji, uz blago ubrzanje rasta koji će biti baziran na intenziviranju investicione aktivnosti i oporavku privatne potrošnje, ali će ekonomski izgledi u značajnoj meri zavisiti od kretanja u međunarodnom

ekonomskom okruženju, kao i uspešnosti u daljem strukturnom prilagođavanju privrede i

reformama javnog sektora.

Makroekonomsko okruženje

Ekonomska aktivnost

Pozitivna kretanja u privredi započeta sredinom 2015.godine, nastavljena su i tokom 2016. godine. Srbija je u prva tri kvartala zabeležila pozitivne međugodišnje stope rasta, a rast

BDP-a u prvih devet meseci 2016. godine iznosio je 2,7%. Narodna Banka Srbije i MMF

očekuju ukupan ekonomski rast od 2,7% u 2016. godini. Posmatrano sa rashodne strane,

pozitivan doprinos rastu potekao je, pre svega, od investicija i neto-izvoza, dok su rast

zaposlenosti i blago povećanje realnih zarada u privatnom sektoru, uz rast novoodobrenih kredita sektoru stanovništva bili glavni faktori koji su doveli do bržeg od prvobitno očekivanog

oporavka privatne potrošnje.

10

Na strani ponude, rast je diversifikovan i karakteriše ga značajno povećanje aktivnosti u sektoru građevinarstva i poljoprivrede uz solidan rast prerađivačke industrije, a od drugog kvartala 2016. godine, pozitivan doprinos obezbeđuje i tercijarni sektor.

Grafikon 1 - Doprinosi godišnjoj stopi rasta BDP-a, u %

U 2017. godini, Narodna banka Srbije očekuje rast BDP-a od 3% koji će biti vođen investicijama i izvozom, dok će pozitivan doprinos privatne i državne potrošnje biti izraženiji nego u prethodnoj godini. Posmatrano sa proizvodne strane, glavni pokretači rasta u 2017. godini biće industrijska proizvodnja, građevinarstvo i usluge.

Inflacija

Međugodišnja inflacija se tokom cele 2016. godine kretala ispod donje granice dozvoljenog

odstupanja od cilja (4,0%±1,5%) i u decembru 2016. godine je iznosila 1,5%, dok su u

odnosu na 2015. godinu potrošačke cene povećane 1,2%. Relativno niska inflacija je u

najvećoj meri bila posledica pada cena nafte i poljoprivrednih primarnih proizvoda, sporijeg rasta regulisanih cena, stabilne domaće valute kao i niske inflacije u međunarodnom

okruženju, primarno u zoni evra.

U novembru 2016. godine, Narodna Banka Srbije revidirala je ciljnu stopu inflacije naniže za

1,0 procentni poen, smanjivši je na 3,0%±1,5 p.p. Odluka je doneta zahvaljujući značajnom unapređenju makroekonomskih pokazatelja zemlje i izgleda za naredni period, kao i činjenici da je inflacija u protekle tri godine bila na niskom i stabilnom nivou zahvaljujući dobro koordinisanim merama fiskalne i monetarne politike. Takođe, promeni ciljnog koridora

doprinela su i snižena srednjeročna inflaciona očekivanja privrede i finansijskog sektora, koja

su sada podudarna sa novim ciljem.

Povratak međugodišnje inflacije u granice cilja sada se očekuje početkom 2017. godine. Na

rast potrošačkih cena u narednom periodu uticaće postepeni oporavak cene nafte, rast domaće tražnje i inflacije u međunarodnom okruženju, dok će relativno niski troškovi u proizvodnji hrane još neko vreme nastaviti da deluju dezinflatorno.

11

Grafikon 2 - Kretanje međugodišnje inflacije i referentne kamatne stope, u %

Izvor: NBS

Monetarna politika

U tekućem ciklusu ublažavanja monetarne politike koji je pokrenut u maju 2013. godine,

Narodna Banka Srbije snizila je referentnu kamatnu stopu za ukupno 775 baznih poena i ona

od jula 2016. godine iznosi 4,0%, što je istorijski najniži nivo.

Samo u toku 2016. godine referentna kamatna stopa snižena je dva puta za ukupno 50

baznih poena, a prilikom poslednjeg smanjenja u julu 2016. godine doneta je odluka i o

sužavanju koridora kamatnih stopa u odnosu na referentnu kamatnu stopu na ± 1,5pp.

Relaksacija monetarne politike u prethodnom periodu sprovedena je i kroz smanjenje stopa

obavezne devizne rezerve za po jedan procentni poen mesečno u periodu od septembra 2015. do februara 2016. godine, čime je stopa devizne obavezne rezerve na izvore ročnosti do dve godine pala na 20%, a na izvore dužih ročnosti na 13%.

Ovakvo ublažavanje monetarnih uslova omogućilo je dalje snižavanje kamatnih stopa na kredite i oslobađanje dela kreditnog potencijala banaka, a sve u cilju podsticanja rasta kreditne aktivnosti u zemlji.

Iako je popravljanje ekonomskih performansi pozitivno delovalo na sprovođenje monetarne

politike, zbog izraženih neizvesnosti u međunarodnom okruženju (Brexit, predsednički izbori u SAD, dinamika normalizacije monetarne politike FED-a, politička neizvesnost u Evropi), Centralna Banka imala je oprezan pristup u vođenju monetarne politike, za koji se očekuje da će i u narednom periodu opredeljivati karakter monetarnog delovanja. S druge strane, smanjenje fiskalne i spoljne neravnoteže i poboljšani makroekonomski izgledi zemlje u

srednjem roku povoljno utiču na otpornost privrede na potencijalne negativne uticaje iz međunarodnog okruženja.

Kurs dinara

Dinar je u 2016. godini nominalno depresirao prema evru za 1,5% i prema dolaru za 5,3%

dok je NBS intervenisala na deviznom tržištu prodajući 980 miliona evra i kupujući 820 miliona evra kako bi sprečila veće dnevne oscilacije kursa.

12

Relativna stabilnost kursa dinara prema evru bila je rezultat boljih ekonomskih i fiskalnih

rezultata, redukovanog deficita tekućeg bilansa zahvaljujući rastu izvoza roba i usluga, te većeg interesovanja nerezidenata za kupovinu državnih hartija od vrednosti usled povoljnije percepcije rizika zemlje. S druge strane, povremeni snažniji depresijacijski pritisci u toku

godine bili su uglavnom posledica povećane tražnje za devizama uslovljene delovanjem sezonskih faktora (na početku i kraju godine), kao i neizvesnostima na međunarodnom

finansijskom tržištu u vezi sa odlukom Velike Britanije da napusti Evropsku Uniju i

iščekivanjem odluke Fed-a o povećanju kamatne stope.

Grafikon 3 - Kretanje kursa dinara

Grafikon 4 - Mesečne promene kursa, u %

Izvor: NBS

Deficit tekućeg računa i spoljni dug

U toku 2016. godine spoljnoekonomska pozicija zemlje je poboljšana zahvaljujući povoljnijim odnosima razmene, većim investicijama u izvozni sektor u prethodnom periodu i oporavku eksterne tražnje. Deficit tekućeg bilansa značajno je redukovan usled bržeg rasta izvoza od

uvoza roba i usluga, što je dovelo do rasta pokrivenosti uvoza izvozom na oko 80%.

Nastavljen je i stabilan priliv stranih direktnih investicija, dok je priliv po osnovu doznaka bio

nešto niži u odnosu na 2015. godinu.

13

Prema projekciji Narodne banke Srbije, deficit tekućeg računa će na kraju 2016. godine iznositi oko 4,1% BDP-a, što predstavlja smanjenje u odnosu na 2015. godinu kada je

iznosio 4,8% BDP-a. NBS očekuje da će započeti investicioni ciklus povoljno uticati na rast izvoza i u narednoj godini kao i daljem smanjenju tekućeg deficita.

Neto priliv stranih direktnih investicija biće više nego dovoljan da u celosti pokrije deficit tekućeg računa, smanjujući potrebu za eksternim finansiranjem.

Grafikon 5 - Deficit tekućeg računa (u % BDP-a)

Izvor: NBS

Spoljni dug Srbije je na kraju drugog kvartala 2016. godine iznosio 25,8 milijardi evra ili 78%

BDP-a što je blizu dozvoljene granice visoke zaduženosti koja je propisana od strane

Svetske Banke (80% BDP-a).

U odnosu na kraj 2015. godine, spoljni dug je smanjen za oko 470 miliona evra, u najvećoj meri kao rezultat razduživanja javnog sektora i banaka. Na bazi ovog smanjenja i

istovremenog rasta izvoza, indikator eksterne solventnosti (racio spoljnog duga prema izvozu

robe i usluga) zabeležio je poboljšanje, spustivši se sa 168,2% u 2015. godini na 157,2% na

kraju drugog kvartala 2016. godine. Po ovom kriterijumu, Srbija se nalazi u kategoriji srednje

zaduženih zemalja (prema Svetskoj Banci, racio preko 220% ukazuje na visoku zaduženost).

Kod indikatora eksterne likvidnosti, učešće otplate duga u izvozu robe i usluga takođe beleži

trend kontinuiranog smanjenja - sa 32,7% u 2014. godini na 25,7% u 2015. godini i dodatno

na 23,6% na kraju prve polovine 2016. godine.

Prema poslednjoj projekciji MMF-a objavljenoj u izveštaju povodom usvajanja šeste revizije

stand-by aranžmana, ukupan spoljni dug Srbije bi na kraju 2016. godine trebalo da bude na

nivou od 79%, nakon čega će beležiti silazni trend uz očekivanje da na kraju 2017. godine

padne na nivo od 75,7% ukoliko ne bude značajnijeg slabljenja kursa dinara izazvanog eksternim šokovima.

14

Grafikon 6 - Spoljni dug

Izvor: NBS

Strane direktne investicije

U periodu januar-oktobar 2016. godine ostvaren je neto priliv stranih direktnih investicija u

iznosu od 1,5 milijardi evra što je za oko 4,5% više nego u istom periodu prethodne godine,

dok je na godišnjem nivou projektovan priliv od 1,8 milijardi evra, koliko je iznosio i priliv od

stranih direktnih investicija u prethodnoj godini.

Posmatrano po sektorima, struktura stranih direktnih investicija je u poslednjih nekoliko

godina značajno poboljšana, jer je priliv stranih direktnih investicija u razmenljive sektore

povećan uz dobru diversifikovanost unutar prerađivačke industrije, što podsticajno deluje na izvoz doprinoseći njegovom daljem rastu, a time i poboljšanju eksterne pozicije zemlje.Upravo od investicija u izvozno-orijentisane sektore se očekuje da budu glavni izvor rasta

BDP-a u srednjem roku.

Stabilan priliv stranih direktnih investicija u narednom periodu trebalo bi da bude podržan

poboljšanjem poslovnog i investicionog ambijenta, nastavkom sprovođenja strukturnih reformi i napretkom u procesu evro-integracija, i sveukupno poboljšanom percepcijom rizika

zemlje od strane investitora.

Grafikon 7 - Strane direktne investicije (u milionima evra)

Izvor: NBS

15

Spoljna trgovina

Relativno niske cene nafte i oporavak uvozne tražnje glavnih spoljnotrgovinskih partnera

Srbije povoljno su uticali na bilans spoljnotrgovinske razmene tokom 2016. godine. Deficit u

robnoj razmeni je značajno redukovan kao rezultat bržeg rasta izvoza od uvoza, dok suficit na računu usluga beleži rastući trend.

Spoljnotrgovinska razmena Srbije u periodu januar-novembar 2016. godine iznosila je oko 28

milijardi evra, odnosno 7,9% više u odnosu na isti period prethodne godine. Izvoz robe imao

je vrednost od 12,3 milijardi evra (+11,0%) dok je uvoz bio na nivou od 15,7 milijardi evra

(+5,6%) što je rezultiralo ukupnim trgovinskim deficitom od oko 3,46 milijardi evra (-10,0%).

Drumska vozila su i u 2016. godini bila najznačajniji izvozni proizvod, uprkos padu izvoza Fiat-a, sa učešćem u ukupnom izvozu od 10,4%. Kompanija Fiat ostala je najveći izvoznik iz Srbije sa ukupnom vrednošću izvezenih proizvoda od 990 miliona evra u periodu januar-novembar, dok je ukupna vrednost izvoza 15 najvećih izvoznika u istom periodu iznosila oko 3,6 milijardi evra, odnosno, oko 30% ukupnog izvoza.

Takođe, preuzimanje Železare Smederevo od strane kineske kompanije Hesteel je uticalo na značajno povećanje izvoza u drugoj polovini 2016. godine, dok su pozitivan doprinos nastavili da pružaju izvoz hemijskih i proizvoda od gume i plastike, kao i izvoz električnih mašina i aparata.

U isto vreme, rast investicija i povećanje industrijske proizvodnje uzrokovali su i povećan uvoz tokom godine, pre svega kapitalne opreme i intermedijarnih proizvoda.

Oko dve trećine spoljne trgovine Srbije bilo je usmereno ka zemljama Evropske unije, dok su

zemlje CEFTA bile drugi po važnosti spoljnotrgovinski partner, sa kojim je ostvaren visoki

suficit u razmeni (racio pokrivenosti uvoza izvozom od 3,5).

Glavni spoljnotrgovinski partneri u izvozu bili su Italija (1,8 milijardi evra), Nemačka (1,62 milijarde evra) i Bosna i Hercegovina (1,02 miliona evra), dok su u uvozu to bili Nemačka (2,03 milijardi evra), Italija (1,64 milijardi evra) i Kina (1,3 milijarde evra).

Grafikon 8 - Spoljnotrgovinska razmena Grafikon 9 - Spoljnotrgovinska razmena

(u milionima evra) sa glavnim partnerima (u milionima evra)

Izvor: Republički zavod za statistiku

16

Fiskalna politika

U 2016. godini nastavilo se sa sprovođenjem fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi dogovorenih u okviru trogodišnjeg aranžmana zaključenog sa MMF-om, čime je ostvareno je poboljšanje javnih finansija, unapređen poslovni ambijent, kao i percepcija zemlje od strane

investitora na međunarodnom finansijskom tržištu.

U periodu januar-septembar 2016. godine ostvaren je deficit opšte države u iznosu od 4,5

milijardi dinara odnosno 0,1% BDP-a, što je bilo znatno ispod ciljnog deficita dogovorenog sa

MMF-om. Značajno bolji fiskalni rezultat od planiranog zabeležen je, pre svega, zahvaljujući neočekivanom rastu javnih prihoda, i poreskih i neporeskih. Rast poreskih prihoda tokom prva tri kvartala delimično je bio uslovljen rastom privredne aktivnosti, ali i znatno boljom naplatom poreza i akciza, kao rezultat mera primenjenih u borbi protiv sive ekonomije.

Na strani rashoda, u periodu januar-septembar uočljiv je rast kapitalnih rashoda od oko 30%, koji je poželjan sa ekonomskog stanovišta, dok su troškovi zarada, kao najveća kategorija

rashoda, bili u okviru budžetiranih vrednosti.

Imajući u vidu povoljna fiskalna kretanja, očekuje se da deficit na kraju godine bude upola manji od prvobitno planiranog, na nivou od oko 2,0% BDP-a. U narednoj godini planiran je

deficit od 1,7% BDP-a, koji je takođe targetiran i Fiskalnom strategijom za period od 2017. do

2019. godine, koja predviđa njegovo dalje smanjenje na 1,3% BDP-a u 2018. i 1,0% u 2019.

godini.

Grafikon 10 - Konsolidovani budžetski deficit (u % BDP-a)

Izvor: NBS

Zahvaljujući dobrim fiskalnim rezultatima i rastu privredne aktivnosti, zaustavljen je trend rasta javnog duga godinu dana ranije nego što je to bilo očekivano. Na kraju novembra 2016.godine javni dug iznosio je 24,7 milijardi evra i u odnosu na kraj 2015. godine smanjen je za

oko 102 miliona evra. Racio Javni dug/BDP iznosio je 72,4% na kraju novembra 2016.

godine, što je daleko iznad zakonski propisanog limita od 45% BDP-a i Mastriškog limita od

60% BDP-a.

17

Zbog nepovoljne valutne strukture, javni dug Republike Srbije je izrazito osetljiv na promene

deviznih kurseva, imajući u vidu da je oko 79% javnog duga denominovano u stranoj valuti, pri čemu dolarske obaveze čine blizu 34%.

Fokus fiskalne politike u narednom srednjoročnom periodu biće na unapređenju

makroekonomske stabilnosti i daljem smanjenju javnog duga, uz nastavak primene

strukturnih reformi (posebno u domenu povećanja efikasnosti javnog sektora i restrukturiranja javnih preduzeća), dalje jačanje finansijskog sektora, kao i unapređenje konkurentnosti i poslovnog ambijenta, uključujući nastavak borbe protiv sive ekonomije.

Fiskalna strategija za period 2017-2019. godine predviđa smanjenje javnog duga u periodu do 2019. godine na nivo ispod 70% BDP-a (67%), čime se ne otklanja opasnost od krize

javnog duga, a obaranje duga na bezbedniji nivo od 60% planiran je tek nakon 2020. godine.

Grafikon 11 - Javni dug (u % BDP-a)

Izvor: Uprava za javni dug

Kada je reč o očekivanjima za 2017. godinu, ubrzanje ekonomske aktivnosti biće podržano daljim rastom investicija i izvoza, kao i oporavkom državne i privatne potrošnje. Predviđeno je da se nastavi sa sprovođenjem strukturnih reformi i fiskalnih racionalizacija, a kao jedan

od glavnih budžetskih rizika ostaju nereformisana javna i državna preduzeća sa čijim se restrukturiranjem i privatizacijom kasni, kao i raspisivanje novih izbora koji bi dodatno usporili

reforme.

Bankarski sektor

Bankarski sektor Srbije na kraju 2016. godine broji 31 banku, od čega su 24 banke u

većinskom vlasništvu stranih lica, čineći oko tri četvrtine ukupne bilansne sume, dok je 7 banaka u vlasništvu domaćih lica, uglavnom u većinskom vlasništvu države. U Srbiji je ove godine osnovana prva banka sa područja Azije – Bank of China, koja od poslednjeg

tromesečja 2016. godine ima dozvolu za poslovanje u Srbiji.

Bilansna suma bankarskog sektora premašila je nivo od 3,6 biliona dinara (29 milijardi evra),

beležeći nominalni rast od 4,9% u odnosu na prošlu godinu.

18

U 2016. godini nastavljen je oporavak kreditne aktivnosti bankarskog sektora Srbije, podržan

monetarnom politikom, niskim kamatnim stopama u zoni evra, pojačanom konkurencijom, padom premije rizika i intenziviranom ekonomskom aktivnošću. Zahvaljujući tome, javlja se povećanje ukupnih plasmana za 2,8%, dostižući nivo od 2 biliona dinara (16,2 milijardi evra).

Dominantni nosioci ovog povećanja su i dalje krediti stanovništva, koji su ostvarili rast od

10,6%, dok je sektor privrede zabeležio pad od 2,1%, uglavnom kao posledica ustupanja

problematičnih potraživanja licima van bankarskog sektora i njihovog otpisa.

Narodna banka Srbije je uspešno uticala na rast plasmana i u 2016. godini zahvaljujući ublažavanju monetarne politike usled niskih inflatornih pritisaka kroz smanjenje referentne

kamatne stope i relaksaciju stopa obavezne rezerve. Posledično, oporavak kreditne aktivnosti u segmentu privrede počinje sredinom godine, uz povećano korišćenje dinarskih kredita. Porast zaduženja je pre svega bio primetan u sektorima prerađivačke industrije, poljoprivrede, građevinarstva i trgovine, uglavnom se odnoseći na kredite za obrtna sredstvai restruktuiranje dugova. Takođe, pozitivan signal predstavlja povećanje učešća investicionih

kredita u novoodobrenim kreditima, što se povoljno odrazilo i na produženje ročnosti kreditnog portfolija.

Uprkos postojećem riziku vezanom za naplatu potraživanja i aktivaciju kolaterala, banke su u toku 2016. godine u određenoj meri radile na ublažavanju kreditnih standarda privredi, pre

svega usled visoke konkurencije i nižih troškova izvora.

Krediti stanovništva su beležili snažan rast tokom cele godine. Kao i u prethodnom periodu,

primetna je povećana tražnja za gotovinskim kreditima, usled potrebe za finansiranjem

postojećih obaveza pod povoljnijim uslovima. Za razliku od privrede, fizička lica se već duže vreme pretežno zadužuju u dinarima, dok se plasmani indeksirani u stranoj valuti pre svega

odnose na stambene kredite. U 2016. je primetno ublažavanje kreditnih standarda kod nekih

banaka, kako za dinarske, tako i za devizne kredite, dok je prisutno i smanjenje kamatnih

marži i pratećih troškova, prevashodno kao posledica pojačane konkurencije. Očekuje se da će tražnja i dalje biti najveća za gotovinskim i kreditima za refinansiranje dok se tražnja za

stambenim kreditima oporavlja. Naime, usled povoljnijih kamatnih stopa na stambene kredite

i povoljnijih uslova na tržištu nekretnina, kako u pogledu ponude, tako i cene, kao i novih

stambenih kredita u dinarima s rokom otplate preko 30 godina i kamatnom stopom ispod 5%,

stambeni krediti beleže rast posle perioda stagnacije.

Prilikom plasiranja sredstava, banke su se pretežno oslanjale na domaće izvore finansiranja, pre svega na dinarske i devizne depozite stanovništva i privrede. Ukupni depoziti banaka su

tako i u prethodnoj godini nastavili sa rastom, dostignuvši nivo od približno 2 biliona dinara

(16,2 milijardi evra), što predstavlja povećanje od 11,4%. Glavni nosioci ukupnog rasta bili su

depoziti privrede sa nominalnim rastom od 17,8%, praćeni stabilnim rastom u sektoru stanovništva od 7,9%. Iako su kamatne stope na devizne depozite na istorijsko niskom

nivou, a devizni kurs veoma stabilan u toku 2016. godine, fizička lica se i dalje uglavnom

opredeljuju da drže svoja sredstva u stranoj valuti.

19

Ograničavajući faktor rasta kreditne aktivnosti bankarskog sektora je i dalje relativno visok

nivo nenaplativih plasmana, koji se u najvećoj meri odnosi na sektor privrede. U 2016. godini

banke su uložile značajne napore u rešavanje ovog problema. Učešće NPL u ukupnim kreditima je i dalje visoko i iznosi 19,5%. Ovaj pokazatelj je niži za 2 p.p. u odnosu na prošlu

godinu, kao posledica brojnih mera sprovedenih od strane banaka i Vlade Republike Srbije.

Naime, Vlada je krajem 2015. godine donela strategiju za rešavanje problematičnih kredita, što je pored Akcionog plana Vlade koji definiše aktivnosti svih državnih institucija, rezultiralo i

Akcionim planom Narodne banke Srbije za sprovođenje pomenute Strategije. Ključne aktivnosti se odnose na unapređenja u oblasti supervizije banaka i primene međunarodnih računovodstvenih standarda, izveštavanje banaka, kao i na podršku adekvatnoj proceni vrednosti kolaterala.

Pokazatelj adekvatnosti kapitala bankarskog sektora je veoma visok i u trećem tromesečju iznosi 21,15% (9,15 p.p. više u odnosu na zakonski propisan minimum).

Bankarski sektor Srbije beleži trend porasta profitabilnosti uprkos rekordno niskim kamatnim

stopama na plasmane u 2016. godini, kao i padu prihoda od kamata. Na kraju trećeg tromesečja ostvaren je neto finansijski rezultat pre oporezivanja u iznosu od 32,6 milijardi dinara što je porast od 23,1% u odnosu na isti period prošle godine. Glavni pokretač ovog porasta jeste smanjenje neto kreditnih gubitaka, dok su prihodi od naknada i provizija, kao i

prihodi trgovanja ostali na prošlogodišnjem nivou. Posledično, pokazatelji profitabilnosti bankarskog sektora značajno su poboljšani u 2016. godini što se oslikava kroz pokazatelje

prinosa na aktivu i prinosa na kapital. Pokazatelj prinosa na aktivu (ROA) na kraju trećeg tromesečja je iznosio 1,4% (povećanje od 0,22 pp u odnosu na isti period prošle godine), dok je pokazatelj prinosa na kapital (ROE) iznosio 6,89% (porast od 1,24 p.p.).

Banca Intesa je u 2016. godini potvrdila svoju lidersku poziciju sa najvećim tržišnim učešćem u ukupnoj aktivi (16,1%), plasmanima (14,7%) i depozitima klijenata (19,4%), na kraju trećeg kvartala. Takođe, Banka drži prvo mesto u poslovima sa platnim karticama i platnom

prometu, sa bazom od preko 1,4 miliona klijenata. Banka svoje poslovanje ostvaruje preko

rasprostranjene mreže koja se sastoji od 166 ekspozitura, uz podršku najveće mreže bankomata i POS terminala na tržištu.

20

5. Elementi strategije i planiranog razvoja Banke

Banca Intesa teži da učvrsti lidersku poziciju na bankarskom tržištu Srbije, pružajući održiva rešenja i aktivnu podršku procesu oporavka lokalne ekonomije.

Za svoj strateški cilj, Banka je opredelila jačanje svoje tržišne pozicije kroz selektivni rast

proizvoda namenjenim klijentima više platežne sposobnosti (tzv. ’upper mass’ i ’affluent’

segmenti) u kategoriji poslovanja sa fizičkim licima i malim biznisom, dok će u segmentu poslovanja sa privredom, veći fokus biti stavljen na izvozno orijentisana preduzeća.

Istovremeno, Banka će težiti unapređenju kvaliteta kreditnog portfolija sa ciljem minimiziranja

cene rizika, kao i poboljšanju svog informacionog sistema kako bi se podržao planirani rast

poslovnih aktivnosti.

Strateške inicijative u okviru kojih se planira dostizanje strateških ciljeva, grupisane su u tri

glavne oblasti:

I Rast prihoda putem realizacije neiskorišćenog potencijala

Jedan od najvažnijih ciljeva Banke ogleda se u povećanju obima poslovanja sa klijentima

niskog rizika kako u segmentu fizičkih lica i malog biznisa, tako i u pogledu privrednih

klijenata. U oblasti poslovanja sa stanovništvom i malim biznisom, banka planira korišćenjepotencijala za kreditiranje ’upper mass’ segmenta i poboljšati pozicioniranje na tržišnoj niši

’affluent’ klijenata, unapređujući standard poslovanja personalizovanog poslovnog modela.

U okviru poslovanja sa privredom, najveći fokus će biti usmeren na poslovanje sa klijentima

niže rizičnosti uz postepeno smanjivanje obima poslovanja sa velikim i državnim kompanijama nižeg kreditnog rejtinga. Takođe, Banka namerava da ostvari planiran rast

putem aktivne podrške stranim direktnim investicijama, povećanjem unakrsne prodaje

klijentima, kao i poboljšanjem cenovne efikasnosti. Plan predviđa i ubrzan prelazak sa

tradicionalnog modela ekspoziture kao glavnog prodajnog kanala ka integrisanom pristupu

direktnim kanalima, koji ima za cilj efikasnije obavljanje poslovnih aktivnosti i bolje

razumevanje potreba klijenata. Razvoj većeg broja kanala će biti promovisan kroz

unapređenje internet sajta, veće učešće društvenih medija i integraciju sa CRM sistemom.

II Održanje visoke troškovne efikasnosti kroz kontinuirano upravljanje troškovima

Banka planira da i u narednom periodu nastavi sa snažnom posvećenošću održivoj efikasnosti, uzimajući u potpunosti u obzir neophodnost stalne kontrole troškova i

produktivnosti. Glavna područja unapređenja troškova obuhvataju optimizaciju mreže Banke,

unapređenje efikasnosti kroz racionalizaciju poslovnih procesa i smanjenje radno intenzivnih

aktivnosti. Banka planira korišćenje jeftinijih kanala distribucije i komunikacije, kako bi aktivno

pratila savremene tehnologije i nove bankarske operacije. Takođe, Banka planira dalju

stabilizaciju IT platforme, kao i razvoj integrisane IT infrastrukture sa mogućnostima brzog obračuna i obrade, sa ciljem unapređenja opšteg kapaciteta Banke kao odgovor na brzo i dinamično tržišno okruženje.

21

III Dinamično upravljanje plasmanima i rizicima

Jedan od glavnih ciljeva Banke ostaje kontinuirano jačanje aktivnosti na polju upravljanja

rizicima, sa težnjom ograničavanja cene rizika, kreiranja i unapređenja procedura i alata za

upravljanje potraživanjima u docnji, kao i održavanja rezervi na stabilnom nivou. Banka će i dalje biti usmerena ka standardizaciji celokupnog procesa odobravanja kreditnih proizvoda i

automatizaciji funkcije kreditne analize, unapređujući prediktivne i deskriptivne tehnike

praćenja rizika i operacija ranog upozorenja koje pravovremeno ukazuju na eventualni pad

kvaliteta kreditnog portfolija.

Napredni pristup za praćenje kvaliteta plasmana ima za cilj da dovede do potpune

implementacije modela koji će omogućiti analitičko odlučivanje i kreirati osnove za uvođenje Basel III standarda. Pored toga, u predstojećem periodu Banka će nastaviti da efikasno upravlja likvidnošću, istovremeno zadržavajući stabilnu bazu depozita i adekvatnu rezervu

likvidnosti sa nižom cenom, uz postepeno smanjenje depozita velikih klijenata i dodatno

korišćenje pristupačnog finansiranja od strane supranacionalnih organizacija. U narednom

periodu, Banka će nastaviti sa efikasnim upravljanjem adekvatnošću kapitala usmeravajući poslovanje ka poboljšanju prinosa na rizik u skladu sa Basel III standardom.

22

6. Poslovanje sa stanovništvom i malim biznisom

Segment klijenata fizičkih lica

Stabilan rast privredne aktivnosti meren rastom BDP-a i oživljavanje industrijske proizvodnje

su, i pored rasta troškova života, doprineli intenzivnoj konkurentskoj aktivnosti u bankarskom

sektoru. Adekvatnim odgovorom na izazove poslovnog okruženja, Banca Intesa je ostvarila

dinamičan rast bankarske aktive u segmentu stanovništva u iznosu od 16,6 milijardi dinara ili

17% na međugodišnjem nivou, dostignuvši nivo ukupnih kredita stanovništva od 115,2

milijarde dinara.

Povećanje zadovoljstva naših klijenata je i u protekloj godini bio jedan od ključnih poslovnih prioriteta. Prilagođavajući ponudu potrebama svojih klijenata, i prateći najsavremenije trendove u oblasti bankarskog poslovanja, Banca Intesa je u 2016. godini implementirala

novi servis za podnošenje kreditnog zahteva za gotovinske kredite, putem aplikacije

elektronskog bankarstva.

Kroz kontinuiranu težnju da svojim klijentima pruži najkvalitetniju uslugu, i opravda ukazano

poverenje, a uvažavajući koncept transparentne poslovne ponude u pogledu svih cenovnih i

necenovnih elemenata, Banca Intesa je ostvarila rekordnu produkciju gotovinskih kredita sa

ukupnim plasmanima koji su premašili 262 miliona evra što je za 62% više nego u prethodnoj

godini, dok je broj korisnika gotovinskog kredita uvećan za 8%. Dinamična poslovna aktivnost doprinela je potvrdi liderske pozicije i uvećanju tržišnog učešće sa 10,6% na 12,2%

u oblasti gotovinskog kreditiranja stanovništva.

Banka je i u 2016. godini nastojala da poboljša uslove finansiranja i proširi svoju ponudu u

segmentu stambenog kreditiranja, pružajući svojim klijentima najpovoljnije uslove

finansiranja kupovine stambenog prostora. Oživljavanje građevinske industrije, kao i sve veći interes klijenata za ovim vidom finansiranja, glavne su odrednice tržišne situacije u 2016.

koje su dovele do intenzivnijeg uključivanja konkurencije u ovaj vid finansiranja stanovništva.

Uprkos činjenici da je Banka poslovala u visoko konkurentnom okruženju, koje je diktiralo

značajan pad kamatnih stopa, ostvaren je rast produkcije u iznosu od 44% u odnosu na

2015. godinu i uvećanje tržišnog učešća u stambenim kreditima stanovništvu, sa 14,5% na 15,4% na međugodišnjem nivou.

Grafikon 12 - Krediti stanovništva (u milionima dinara)

23

Grafikon 13 – Tržišno učešće Banke u kreditima stanovništva

Kao posledica trenda snižavanja troškova finansiranja i u toku 2015. godine nastavljen je pad

kamatnih stopa na depozite fizičkih lica. I pored toga, zahvaljujući dugogodišnjem poverenju klijenata, depoziti stanovništva su u 2016. godini uvećani za 12% u odnosu na prethodnu

godinu.

Rast depozita stanovništva ostvaren je po stopi višoj od tržišne uz istovremeno povećanje tržišnog učešća Banke sa 17,4% u 2015. na 18,1% u 2016. godini.

Grafikon 14 - Depoziti stanovništva (u milionima dinara)

Grafikon 15 – Tržišno učešće Banke u depozitima stanovništva

24

Poslovanje sa platnim karticama

Banca Intesa je i tokom prethodne godine zadržala lidersku poziciju i po broju izdatih platnih

kartica, kao i obimu izvršenih transakcija.

Tokom 2016. godine nastavljeno je sa promovisanjem najsavremenijih platnih tehnologija u

težnji da se Wave2Pay usluga beskontaktnog plaćanja putem mobilnog telefona učini dostupnom svim klijentima. Uloženi su značajni napori u edukaciju kako bi se ova tehnologija

približila svim stranama koje učestvuju u procesu plaćanja. Broj transakcija obavljen platnim

karticama Banca Intesa je i u 2016. godini bio u konstantnom porastu, beležeći rast od 18,8% za transakcije obavljene u zemlji i rast od 29,5% za transakcije obavljene u

inostranstvu, u šta su uključene i transakcije putem interneta.

Kada je obim poslova sa POS terminalima u pitanju, broj transakcija povećan je za 23,7%, dok je obim prometa povećan za 21,6% u odnosu na prethodnu godinu.

Nastavili smo sa širenjem broja prodajnih mesta na kojima je omogućena prodaja na rate sa kreditnim karticama i ostvarili rast učešća prodaje na rate u ukupnom prometu: broj

transakcija povećan je za 19,3%, dok je u odnosu na prethodnu godinu obim prometa povećan za 17,3%.

Značajnu pažnju prethodne godine posvetili smo edukaciji korisnika i povećanju potrošnje kreditnih kartica u kupovini putem interneta uz proširenje saradnje sa najvećim e-commerce

trgovcima, obezbeđujući adekvatne popuste i benefite za sve naše klijente.

I tokom 2016. godine sprovedeno je niz aktivnosti usmerenih na zajednički nastup banke i renomiranih trgovaca koji su obezbedili značajne popuste i pogodnosti za korisnike Banca Intesa platnih kartica. Ovakve aktivnosti su rezultirale znatnim povećanjem prometa kreditnih kartica Banca Intesa i to kod izabranih partnera od 38% do čak više i od 100% povećanja prometa, a posmatrano u odnosu na isti period u 2015. godini. Promet BIB kreditnih kartica

na BIB prodajnim mestima u zemlji je ukupno porastao za 20,9% u odnosu na 2015. godinu.

Direktni kanali i e-servisi

Kao i u prethodnim godinama, nastavljena je migracija klijenata na kanale u transakcionom

delu. U prilog tome govore i rezultati, odnosno da je putem digitalnih kanala banke izvršeno

39% više transakcija u odnosu na prethodnu godinu.

Mobilno bankarstvo i dalje beleži najsnažniji rast, te se broj aktivnih klijenata na ovom kanalu

uvećao za 32%.

U cilju poboljšanja e-commerce servisa, Banca Intesa je u avgustu 2016. uvela novu e-

commerce platformu Nest Pay. Ovaj sistem omogućava sigurnu kupovinu platnim karticama na internet prodajnim mestima i u odnosu na prethodnu nudi dodatne funkcionalnosti, od

kojih su najvažnije prodaja na rate i podrška za mobilne telefone.

U oktobru 2016. godine, Banca Intesa je prva na tržište Srbije uvela mobilni novčanik, grupno rešenje Wave2Pay. Zaključno sa decembrom, za uslugu se prijavilo 3.133 korisnika.

25

Krajem decembra 2016. godine Banka je omogućila novi kanal za prodaju odnosno uvela novu funkcionalnost za internet bankarstvo, a to je prodaja kredita putem IntesaOnline.

Proces omogućava kreiranje ponude putem online-a, podnošenje i obradu zahteva, kreiranje

dokumentacije i donošenje odluke o kreditu. Na ovaj način, proces podnošenja kredita je

značajno olakšan za klijenta i dovoljan je samo jedan odlazak u banku za realizaciju kredita.

Poslovna mreža

Na kraju 2016. godine, poslovnu mrežu Banke čini 166 ekspozitura i osam specijalizovanih centara/kancelarija za stambene kredite Intesa casa u 99 mesta širom Srbije.

U 2016. godini sve aktivnosti su bile usmerene na unapređenje korisničkog iskustva i optimizaciju rada poslovne mreže u skladu sa vodećim svetskim trendovima.

Unapređen je izgled ekspozitura u skladu sa principom građenja bliskog odnosa sa klijentima

zasnovano na neposrednijem odnosu koje formira utisak „kao kod kuće“. BIB je prva članica grupacije koje je implementirala novi standard uređenja zasnovan na ovim principima u dve svoje ekspoziture. Ekspoziture nude potpuno novo klijentsko iskustvo svojim uređenjem i atmosferom.

U skladu sa vodećim svetskim trendovima, ove godine smo inicirali uvođenje „digital

signage“ uređaja za komunikaciju sa klijentima u dve ekspoziture, što značajno doprinosi

boljoj komunikaciji sa klijentima i oglašavanju, kao i imidžu Banke koja sledi najnovija

dostignuća u svetu tehnologije.

Pored implementacije najnovijeg standarda, još 24 lokacije su renovirane ili preseljene i

renovirane, u cilju unapređenja ambijenta za klijente i poboljšanja radnih uslova za

zaposlene.

26

Sistem za upravljanje redovima (tzv. „Queue Management System“ ili „QMS“) proširen je na

dodatnih 11 ekspozitura, čime je ovom uslugom pokriveno 55% mreže, koje uslužuju gotovo 70% aktivnih klijenata. Takođe, implementiran je alat za evidenciju i praćenje popunjenosti

kapaciteta zaposlenih u ekspozituri koji omogućava adekvatno planiranje resursa u mreži da bi se ostvario optimalni nivo uslužnih kapaciteta na dnevnom nivou.

U cilju optimalnog funkcionisanja transakcionog segmenta Banka je započela reformupropisa koji regulišu proces upravljanja novcem u ekspozituri, koji ima za cilj dugoročnounapređenje operativne efikasnosti.

U 2016. godini nastavljene su aktivnosti planiranja i organizacije rada poslovne mreže, te je

nastavljeno sa realokacijom i preraspodelom resursa u skladu sa potrebama i komercijalnim

potencijalima mikro-lokacija. Ovakav pristup, upotpunjen inovativnom ponudom i stručnošću zaposlenih omogućio je da Banca Intesa ostane prepoznatljiva po usluzi najvišeg standarda.

Segment malog biznisa i poljoprivrede

U uslovima sporog rasta u delu poslovanja sa pravnim licima i osetnog poboljšanja na planu

saradnje sa registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima (RPG) i preduzetnicima na nivou

čitavog bankarskog sektora, Banca Intesa je sprovela niz projekata i aktivnosti sa ciljem da

zadrži postojeće i privuče nove klijente. Kao rezultat toga, Banka je zadržala svoju lidersku

poziciju kada je reč o broju klijenata u oba segmenta, sa tržišnim udelom od jedne trećine, uz rast broja kreditnih klijenata od 14% u delu malog biznisa (MB) i povećanje od 20% u segmentu poljoprivrednika. I pored pada prosečnih aktivnih kamatnih stopa zabeležen je rast

nove produkcije plasmana u oba segmenta – 47% i 38%, respektivno. Pored toga, Banca

Intesa je povećala učešće dinarskih kredita u ukupnim plasmanima ovim segmentima, od 38,4%, pre svega zahvaljujući dinamičnoj promociji kredita u domaćoj valuti kroz specijalne ponude Banke.

Svoje tržišno učešće u delu preduzetnika Banka je povećala za čak 3,5 procentna poena –

što predstavlja rast 4 puta veći od rasta bankarskog sektora u ovom segmentu.

Rukovodeći se trajnim opredeljenjem da kontinuirano unapređuje kvalitet svojih usluga i proizvoda, Banca Intesa je tokom 2016. godine uvela dva jedinstvena proizvoda na tržište

Srbije. Početak godine obeležilo je pokretanje inovativnog Agroprotekt kredita namenjenog registrovanim poljoprivrednicima uz podršku nemačke razvojne banke Kreditanstalt für Wiederaufbau (KfW) i u saradnji sa Generali osiguranjem, koji uključuje i polisu osiguranja ratarskih useva od osnovnih rizika. Pored povoljnih uslova koji su stavljeni na raspolaganje

korisnicima, proizvod sadrži i važnu socijalnu komponentu koja se ogleda u širenju svesti o

značaju osiguranja poljoprivredne proizvodnje. Kraj godine označilo je pokretanje COSME programa Evropske unije za jačanje konkurentnosti preduzetništva i malih i srednjih preduzeća u Srbiji. Kao prva banka na domaćem tržištu koja je otpočela realizaciju ovog programa u saradnji sa Evropskim investicionim fondom (European Investment Fund), Banca

Intesa je putem COSME kredita za obrtna sredstva klijentima omogućila lakši pristup finansiranju kroz povoljnu kamatnu stopu, produženu ročnost za predviđenu namenu, kao i

relaksiranje zahteva u pogledu obezbeđenja kredita.

27

Tokom 2016. nastavljena je uspešna i aktivna saradnja sa istaknutim međunarodnim i državnim institucijama. Sa Ministarstvom privrede Republike Srbije realizovan je Program

podrške za nabavku opreme, a sa Garancijskim fondom Vojvodine projekat finansiranja

preduzetnica, kao i pružanje pristupa dugoročnim kreditima za kupovinu poljoprivrednog zemljišta i opreme za poljoprivrednike sa teritorije Vojvodine. Takođe, sa Ministarstvom poljoprivrede Republike Srbije nastavljen je program subvencionisanih kredita, dok su sa

lokalnim samoupravama i korporativnim klijentima realizovani povoljni plasmani za nabavku

obrtnih i osnovnih sredstava po osnovu subvencionisanja kamate i zajedničkog učešća u finansiranju.

Ostvarenju komercijalnih planova doprinele su i posebne kreirane kampanje i unapređeni

procesi. Banka je nastavila sa sprovođenjem kampanje unapred odobrenih iznosa kredita za sve klijente MB segmenta i uvela jedinstvene kampanje sa ciljem zadovoljenja potreba

postojećih kreditnih klijenata za dodatnim sredstvima. Kroz unapređenje procesa u segmentu

malog biznisa i poljoprivrednika, klijentima je omogućeno da na efikasniji i brži način dođu do

odgovora tako i do same realizacije kroz posebne kampanje (unapred odobreni krediti za

postojeće i nove klijente itd).

U isto vreme, značajni napori su uloženi u poboljšanje načina komunikacije i njeno prilagođavanje profilu i potrebama klijenata. Sa ciljem da se standardizuje komunikacioni pristup različitim kategorijama klijenata, Banka je unapredila servisni model i na bazi

kompleksnosti potreba klijenata definisala novu cenovnu politiku i model usluživanja, koji

treba da dovedu i do višeg nivoa zadovoljstva klijenata.

Poslovanje u izazovnim tržišnim uslovima podrazumeva konstantno ulaganje u najbitniji

resurs svake kompanije - njene zaposlene. U segmentu malog biznisa ovaj pristup je i

doživeo praktičnu primenu kroz koncept Small Business akademije kao platforme za profilisanje novih i unapređenje ekspertize postojećih MB savetnika. Akademija je zamišljena

tako da pokrije široku lepezu znanja i veština koje su neophodne u svakodnevnom radu, kao

što su prodaja, veštine komunikacije i rešavanja konfliktnih situacija, finansijska analiza,

upravljanje vremenom, kao i korišćenje raspoloživih alata. Uz to, pokrenut je projekat SFE

(Sales Force Excellence) sa ciljem da se dobra praksa implementira u MB mreži u delu

unapređenja veština i kapaciteta na svim nivoima, odnosno pozicijama, standardizacije prodajnog procesa, kao i jasnog definisanja strateških i operativnih ciljeva.

28

7. Poslovanje sa privredom

Poslovna klima u toku 2016. godine bila je povoljnija nego prethodnih godina, čemu u prilog govori i činjenica da je domaća ekonomija ostvarila solidan rast društvenog bruto proizvoda, da postoji pozitivan trend kad je u pitanju interesovanja stranih investitora, kao i da su

značajno povećane izvozne aktivnosti domaćih preduzeća. Uz podršku Vlade Republike

Srbije dosta se radilo i na promociji preduzetništva, stavljajući u fokus mala i srednja preduzeća i njihove potrebe, u cilju jačanja privatnog sektora koji je generator privrednog razvoja u svim razvijenim svetskim ekonomijama.

Bankarski sektor se u prethodnoj godini i dalje borio sa rešavanjem pitanja loših plasmana,

kreditna aktivnost je bila u blagom porastu u odnosu na prethodnu godinu, dok su kamatne

stope ostvarile istorijski minimum što je omogućilo privrednim subjektima da do dodatnih

izvora finansiranja dođu po izuzetno povoljnim komercijalnim uslovima. Nažalost kvalitetna potražnja za kreditima je bila daleko ispod ponude raspoloživih sredstava, tako da je rast

aktive, naročito u delu poslovanja sa velikim privrednim subjektima zabeležio sasvim

simboličnu stopu rasta.

Usled poboljšanja poslovne klime tokom 2016. godine, kao i unapređenja makroekonomskog okruženja, Banca Intesa beleži značajniji rast kreditne aktivnosti u sektoru malih i srednjih preduzeća, što je u skladu ne samo sa poslovnom politikom i strategijom Banke, već i sa strategijom države kada je u pitanju stimulisanje i razvoj konkurentnosti privrede. Kao i u

prethodnom periodu, Banca Intesa je i 2016. nastavila sa dugogodišnjom tradicijom pružanja

podrške javnom sektoru, ali takođe akcenat je stavljen i na razvoj poslovnih odnosa sa međunarodnim kompanijama koje su već prisutne ili planiraju da započnu poslovanje u našoj zemlji. Jedna od značajnih inicijativa pokrenuta na nivou Intesa Sanpaolo grupe jeste inicijativa „Novi put svile“, koja za cilj ima da pruži finansijsku podršku zemljama zapadnog

Balkana čije će kompanije, mala i srednja preduzeća, učestvovati u projektima iniciranim od strane kineskih investitora, a Banca Intesa u ovom projektu ima značajnu ulogu regionalnog

koordinatora.

Prateći trendove i potrebe tržišta Banca Intesa je osnovala i poseban organizacioni deo (EU desk) koji će pružati stručnu pomoć klijentima banke u pronalaženju atraktivnih projekata i sredstava za finansiranje iz fondova Evropske Unije.

Kao i prethodnih godina, Banca Intesa je posebnu pažnju posvetila svojim klijentima u želji

da kroz istraživanje zadovoljstava klijenta, koje je ove godine prošireno i na segment velikih i

međunarodnih klijenata, poboljša kvalitet svojih proizvoda, i ponudi dodatnu vrednost

svakom svom klijentu. Segment poslovanja sa privredom je i u 2016. godini bio uspešan,

zahvaljujući održavanju visokog nivoa kvaliteta usluga postojećim klijentima ali i akviziciji novih klijenata, naročito u segmentu poslovanja sa multinacionalnim kompanijama. Fokus

Banke je na širenju portfolija i jačanju klijentske baze – kako postojećih multinacionalnih kompanija na našem tržištu tako i novih, čiji se dolazak tek očekuje. Stimulativnom i dobro koncipiranom ponudom uspostavili smo saradnju sa nekim od značajnih klijenata prisutnih na

tržištu.

29

Takođe, 2016. godinu u bankarskom sektoru, u delu poslova sa privredom, obeležio je blagi

rast kreditne aktivnosti od okvirnih 0,7%, koji je pre svega rezultat pozitivnog kretanja kredita

za likvidnost i investicije. Blagi oporavak kreditne aktivnosti je prvenstveno posledica

kontinuiranog pada kamatnih stopa, od početka godine. Prateći ovaj trend, Banka Intesa je,

zadržala lidersku poziciju i u ovom segmentu.

Grafikon 16 – Krediti privrede (u milionima dinara)

U segmentu depozita uprkos dodatnom padu pasivnih kamatnih stopa, u odnosu na 2015.

godinu, nije došlo do smanjenja volumena depozita, što je potvrda da klijenti ipak ispred

cene stavljaju stabilnost, sigurnost, kvalitet saradnje i mogućnost korišćenja ostalih bankarskih proizvoda i usluga kod svoje poslovne banke.

Grafikon 17 – Tržišno učešće Banke u kreditima privrede

Grafikon 18 – Depoziti privrede (u milionima dinara)

30

Grafikon 19 – Tržišno učešće Banke u depozitima privrede

PROIZVODI I USLUGE TREZORA I KAPITALNIH TRŽIŠTA

Razvoj i podrška prodaji navedene grupe proizvoda i usluga definisan je u toku 2016. sa

sledećem glavnim pravcima razvoja:

1. Rešenja za ublažavanje rizika (kamatne stope i promene kursa)

2. Alternativne metode za upravljanje sredstvima

3. Tržište kapitala

U cilju pronalaženja adekvatnih proizvoda za sve segmente klijenata, navedena grupa

proizvoda zaokružuje ponudu za korporativne klijente na domećem tržištu koje je u razvoju.

EU DESK

Prepoznajući potrebe klijenata kojima su potrebne informacije u vezi sa mogućnošćukorišćenja EU pristupnih fondova, kao i specifična pomoć u vezi podnošenja zahteva za korišćenje ovakvih sredstava, oformljena je specijalizovana služba ’EU desk’.

EU desk pruža informacije u vezi sa EU pristupnim fondovima (IPA) i mogućnostima njihovog korišćenja i procedurama za javne nabavke. Ove usluge imaju za cilj proširenje palete

proizvoda i usluga Banke na finansiranje i međufinansiranje (sredstva iz EU fondova se dodeljuju nakon završetka projekta), kao i asistenciju u implementaciji EU projekata

(izdavanje bankarskih garancija, pisama o namerama, izvoda sa računa neophodnih kao dokaz o prikupljenim sredstvima za finansiranje projekata, savetodavne usluge u vezi javnih

nabavki, itd.).

TRANSAKCIONO BANKARSTVO

U uslovima povećane konkurencije na (globalnom) tržištu, uslovljene prisustvom

nebankarskih, tehnološki naprednih kompanija, ali i kompleksnih zakonskih promena, usluge

transakcionog bankarstva i dalje predstavljaju značajan izvor prihoda i pružaju mogućnost daljeg unapređenja.

31

U cilju održavanja liderske pozicije i povećanja tržišnog učešća, Banka je identifikovala

prioritete daljeg razvoja, stavljajući akcenat na klijente koji posluju internacionalno. Kao

članica jedne od najvećih evropskih bankarskih grupa, u saradnji sa Matičnom bankom, Banka će u narednom periodu i snažnije graditi svoju poziciju u delu pružanja kompletnih usluga svim segmentima klijenata, uz adekvatnu i neophodnu ekspertsku podršku.

Grafikon 20 – Garancije i ostale preuzete obaveze (u milionima dinara)

STRUKTURNO FINANSIRANJE

U segmentu projektnog finansiranja je u drugoj polovini 2016. godine usvojen set

podzakonskih akata koji obezbeđuje bolje uslove za investicije u obnovljive izvore energije,

kao i veću profitabilnost lokalnih projekata. Bolji uslovi za razvoj i finansiranje ovih projekata, omogućavaju Banci definisanje strategije snažnijeg finansiranja, tako pružajući i dodatnu podršku zaštiti životne sredine. U vezi sa navedenim, Banka u svom poslovanju postupa u

skladu sa Ekvatorskim principima, koji obezbeđuju adekvatno upravljanje rizicima pri finansiranju transakcija povezanih sa obnovljivim izvorima energije.

FAKTORING

Na obim aktivnosti po osnovu faktoring transakcija u 2016. godini uticalo je ukupno stanje u

privredi, pre svega izražena likvidnost i umanjena potreba za kratkoročnim izvorima finansiranja, tako da je u toku godine otkupljeno 4,3 milijarde RSD potraživanja, a iznos

prometa je bio oko 7,4 milijarde RSD.

U drugoj polovini godine faktoring aktivnost je povećana, pre svega praćenjem lanca

finansiranja velikih i multinacionalnih klijenata.. Prepoznata strategija je osnov za dalji razvoj

faktoring poslova u narednoj godini, uz naglašenu podršku prodaji i daljeg tehničko-

tehnološkog poboljšanja i razvoja.

32

8. Upravljanje sredstvima i investiciono bankarstvo

Banca Intesa je i u 2016. godini zadržala lidersku poziciju u segmentu poslova kupoprodaje

deviza sa klijentima, sa tržišnim učešćem od 14,83%. Osim standardne ponude Banke,

nastavljeno je promovisanje i edukacija klijenata u oblasti savremenih proizvoda kojima se

klijentima olakšava upravljanje finansijskim rizicima u poslovanju, a pre svega deviznim

rizikom.

Banka svojim klijentima nudi mogućnost kupoprodaje deviza po EUR-NET kursu,

najpovoljnijem tržišnom kursu koji u realnom vremenu prati dešavanja na međubankarskom deviznom tržištu. EUR-NET kurs se primenjuje u transakcijama kupoprodaje deviza putem e-

bankinga i aplikacije Intesa Mobi od novembra 2015. godine. Tokom 2016. godine došlo je

do značajnog povećanju obima transakcija od 61%.

Tabela 1 – Kupoprodaja deviza (u milionima evra)

Grafikon 21 – Učešće klijenata stanovništva i privrede u kupoprodaji deviza

Banca Intesa je i u 2016. godini bila vodeća banka u pogledu ponude finansijskih instrumenata za upravljanje dinarskom i deviznom likvidnošću (valutni swap ugovori), pre svega namenjenih investicionim kompanijama u obveznice Republike Srbije denominovane u

dinarima koji žele da potpuno ili delimično eliminišu devizni rizik.

2011 2012 2013 2014 2015 2016

Privreda 4.217 3.066 3.058 2.772 2.915 3.171

Stanovništvo 355 299 242 229 226 321

Druge banke 2.659 2.789 1.510 899 1.313 1.100

NBS 10 117 73 157 94 99

33

I tokom 2016. godine, Banca Intesa je kontinuirano učestvovala, kako za svoj račun, tako i za

račun klijenata u primarnim i sekundarnim aukcijama državnih hartija od vrednosti Republike

Srbije, aktivno podržavajući razvoj tržišta obveznica i fiskalne politike države. U uslovima pada kamatnih stopa u celom bankarskom sektoru, uočen je pojačan interes domaćih i institucionalnih klijenta za ulaganjem u hartije od vrednosti, kao alternative depozitnim

poslovima. U tom smislu, Banca Intesa je proaktivno pristupila informisanju klijenata o

mogućnostima investiranja u državne obveznice i stavila na raspolaganje svoje brokerske i kastodi usluge svim zainteresovanim institucionalnim i individualnim investitorima. Kao

rezultat promocije ovih usluga, korporativni klijenti su aktivno investirali u dužničke hartije od vrednosti Republike Srbije, zabeleživši pozitivan trend i u 2016. godini.

U drugoj polovini godine, Banka je uradila prvu REPO transakciju sa korporativnim klijentom

u Srbiji. Pretpostavka za dalji razvoj i unapređenje ovog segmenta finansijskog tržišta, posebno u vezi sa pravnom sigurnošću i nesmetanim izvršenjem obaveza učesnika jeste usvajanje Zakona o finansijskom obezbeđenju.

Banca Intesa ima diversifikovan portfolio obveznica, pa tako osim dužničkih hartija od vrednosti emitovanih na domaćem tržištu u Republici Srbiji, portfolio čine i obveznice sa međunarodnog tržišta, kao što su Italijanske obveznice u evrima i Serbian Eurobond 2017. i

2018. u dolarima.

U decembru 2016. godine izvršena je promena vlasničke strukture kroz prodaju učešća Intesa Sanpaolo S.p.A 15,21% akcionarskog kapitala Intesa Sanpaolo Holding International

S.A, te na poslednji dan 2016. godine strukturu vlasništva Banca Intesa čini 100% Intesa Sanpaolo Holding International S.A.

34

9. Društveno odgovorno poslovanje

Uvažavajući odgovornost koja proizilazi iz vodeće tržišne pozicije, Banca Intesa je i u 2016. godini nastojala da poslovne uspehe ostvaruje uz puno poštovanje principa korporativne

društvene odgovornosti. U skladu sa ovakvim opredeljenjem, Banka je primenjivala koncept

upravljanja zasnovan na balansu ekonomskih, socijalnih i ekoloških ciljeva, praćenju i odgovaranju na prepoznate potrebe svih zainteresovanih strana – svojih zaposlenih,

klijenata, akcionara, lanca dobavljača i lokalne zajednice, težeći istovremeno da umanji negativan uticaj na životnu sredinu.

Kao i prethodnih godina, koncept korporativne društvene odgovornosti Banke praktično je bio primenjen, između ostalog, i pružanjem podrške zajednici kroz jačanje kulture korporativnog volonterstva i sprovođenje konkretnih volonterskih akcija, ali i izdvajanje direktne finansijske pomoći za projekte podrške zdravstvenim ustanovama, projektima iz oblasti kulture i

očuvanja kulturne baštine, kao i inicijativama od socijalnog i humanitarnog značaja. Nisu ostale zapostavljene ni ostale oblasti društveno odgovornog poslovanja koje se tradicionalno

temelje kako na razvoju profesionalnih i ličnih potencijala zaposlenih uz kontinuirano

kreiranje podsticajnog radnog okruženja, i pružanju jednakih mogućnosti za napredovanje.

Prepoznajući potrebe klijenata, tokom 2016. godine Banka je odgovorila unapređenjem postojećih i uvođenjem novih proizvoda, uz stalni akcenat na finansijsku inkluziju specifičnih društvenih grupa i neprekidnu brigu o zadovoljstvu klijenata iz svih tržišnih segmenata. Osim

ovoga, imajući u vidu direktne i indirektne uticaje koje ostvaruje na svoje okruženje, ali i potencijalne rizike za održivost poslovanja koje donosi narušavanje globalne ekološke

ravnoteže, Banca Intesa je u 2016. godini nastavila sa aktivnostima čiji je cilj smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu kroz uštede u korišćenju resursa kao i plasmanom proizvoda namenjenih povećanju energetske efikasnosti svih kategorija klijenata.

U skladu sa strateškim opredeljenjem matične grupe Intesa Sanpaolo da inkorporira održivost u sve poslovne funkcije i poslovnu filozofiju, kao i sa globalnim trendovima koji se

kreću u pravcu obaveznog izveštavanja o ekološkim i društvenim aspektima poslovanja, Banca Intesa je i tokom 2016. godine nastojala da unapredi svoju praksu izveštavanja o

održivosti.

DRUŠTVENA ZAJEDNICA

Korporativno volonterstvo

Od 2013. godine od kad je i formalno pokrenut pod ovim imenom, cilj programa

korporativnog volonterstva „Intesa od srca“ je da omogući zaposlenima da donirajući svoje vreme, talenat i znanje daju važan doprinos pozitivnim društvenim promenama. U skladu sa

tim opredeljenjem, Banca Intesa je tokom 2016. godine nastavila da inkorporira nove

aktivnosti u program korporativnog volonterstva „Intesa od srca“.

35

Između ostalog, ovogodišnje izdanje projekta „Volonterski dan“ okupilo je čak 120 volontera iz različitih delova zemlje koji su uložili oko 480 sati volonterskih sati i zajedničkim radom dali lični doprinos poboljšanju kvaliteta usluge četiri različite ustanove za socijalno i medicinsko zbrinjavanje dece u Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu i Beogradu. Ovogodišnji

projekat unapređen je u odnosu na prethodnu godinu mogućnošću kolega da sami biraju lokacije i konkretne ustanove za brigu o deci koje su želeli da posete i pomognu svojim

volonterskim angažmanom.

Najveća volonterska inicijativa na nivou Banke „Zapakuj poklon, izmami osmeh“ takođe je unapređena primenom novog koncepta. Naime, od 2016. godine „prodajom“ ulaznica/bedževa za nastupe novoformiranog „BIB benda“ prikupljaju se novčana sredstva koja se koriste za podršku i direktnu pomoć deci širom Srbije. Prvi koncert „BIB benda“ održan je u Beogradu u decembru pred više od 800 zaposlenih koji su kupovinom oko 1100

bedževa/ulaznica za nastup, prikupili ukupno više od pola miliona dinara uz pomoć kojih je kupljeno 560 novogodišnjih paketića za decu sa smetnjama u razvoju, romsku decu i decu

bez roditeljskog staranja smeštenu u 5 ustanova za socijalno i medicinsko zbrinjavanje. „BIB

bend“ čine zaposleni u Banci koji će koncertima i u ostalim regionalnim centrima Banke, odnosno Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu, potpuno volonterski, donirati svoje vreme,

ekspertizu i talenat u cilju podrške realizaciji društveno odgovornih inicijativa Banke i

kontinuirane pomoći zajednici.

Zaposleni Banca Intesa su i 2016. godine, šesti put zaredom, bili deo najveće domaće volonterske inicijative „Naš Beograd“ tokom koje je 40 kolega učestvovalo u uređenju i oslikavanju dvorišta dečijeg vrtića „Naša bajka“. Akcija „Naš Beograd“, koja se 2016. godine

održala po osmi put, do sada je uključila više od 30 kompanija, angažovala preko 2.700 zaposlenih da urade nešto dobro za svoj grad i direktno uticala na poboljšanje kvaliteta

života za preko 9.000 ljudi i dece.

Banka je tokom 2016. godine ohrabrivala zaposlene da kroz program individualnog

volonterstva pruže podršku inicijativama sa društvenim značajem. Zaposleni Banca Intesa i

ove godine su tradicionalno podržali projekat „Bankarski službenik“ koji, u organizaciji

lokalnog ogranka Globalnog dogovora Ujedinjenih nacija, ima za cilj edukaciju učenika i profesora u srednjim školama na različite teme iz bankarske prakse. Osim ovoga, zaposleni

u Banci učestvovali su kao predavači na tri seminara i radionice na temu upravljanja finansijama i unapređenja poslovanja namenjenih ženama u biznisu. Takođe, predstavnici tri

organizaciona dela Banke su kao predavači podržali ovogodišnje izdanje „AmChamps letnje

škole“ u organizaciji Američke privredne komore u Srbiji dok je oko desetak kolega volontiralo tokom trajanja ISBD dečije olimpijade organizovane u Beogradu i Staroj Pazovi čime je ukupno dostignuto više od 100 volonterskih sati.

Korporativna filantropija

Kao vodeća banka na domaćem tržištu, Banca Intesa je svesna da ima dodatnu odgovornost da doprinosi rešavanju društvenih problema. Iz tog razloga, Banka je i 2016. godine

nastojala da na različite načine odgovori na potrebe šire društvene zajednice, bilo da je reč o delovanju na planu korporativne filantropije, jačanju socijalne i finansijske inkluzije ili razvoju sopstvenih projekata društvene odgovornosti.

36

Konstantno prateći potrebe zajednice u kojoj posluje, Banka je u 2016. godini za filantropske

svrhe opredelila preko 9 miliona dinara pomoći koje je usmerila za podršku zdravstvenim ustanovama, projektima iz oblasti kulture i očuvanja kulturne baštine, kao i brojnim inicijativama socijalnog i humanitarnog značaja.

U skladu sa strateškim pravcem i društveno-odgovornom praksom, Banca Intesa je 2016.

godine nastavila da doprinosi razvoju lokalnih zajednica i to kroz realizaciju velike donacije

računarske opreme neprofitnim organizacijama, udruženjima građana i institucijama sa

teritorije cele zemlje. U cilju podsticanja dugoročne saradnje između civilnog i poslovnog sektora u Srbiji, donacija od ukupno 490 kompjutera i 150 polovnih štampača Banke realizovana je tokom oktobra i novembra u saradnji sa partnerskom organizacijom civilnog

društva. Donacijom funkcionalne kompjuterske opreme, Banka je dala važan doprinos

poboljšanju održivosti i unapređenju uslova rada u 74 organizacije koje se bave važnim društvenim temama i aktivnostima koje imaju za cilj poboljšanje kvaliteta života građana na lokalnom nivou.

Osim ovoga, u programu korporativne filantropije izdvojila se finansijska podrška emitovanju

druge sezone TV formata humanitarnog karaktera pod nazivom „S Tamarom u akciji“ koji teži

da podigne svest javnosti o problemima sa kojima se suočavaju socijalno ugroženi građani u našoj zemlji. Kao Banka koja se aktivno uključuje u projekte podrške zajednici i rešavanje aktuelnih socijalnih pitanja, u saradnji sa kompanijom Mastercard svakoj od porodica u

novom serijalu Banca Intesa je dodelila po 100.000 dinara i na taj način doprinela unapređenju kvaliteta njihovog života.

Izveštavanje o održivosti

U 2016. godini po prvi put, godišnji Izveštaj o održivosti Banke za prethodnu godinu izrađen je u skladu sa naprednim G4 smernicama za izveštavanje prema međunarodnoj GRI metodologiji, pružajući sveobuhvatni prikaz o ekonomskom, socijalnom i ekološkom učinku

Banke kroz odgovore na 32 indikatora, u poređenju sa 29 obuhvaćenih u prethodnom izveštaju.

Posmatrajući proces izveštavanja o postignutim rezultatima u oblasti održivosti kao važnu platformu za dalje unapređenje dijaloga sa svim zainteresovanim stranama koja omogućava bolje razumevanje njihovih potreba i očekivanja, takođe po prvi put, Banca Intesa je svoj Izveštaj o održivosti za 2015. godinu predstavila javnosti na specijalnom događaju organizovanom u septembru. U sklopu predstavljanja Izveštaja, Banka je organizovala i

stručnu panel diskusiju u kojoj su učestvovali predstavnici Narodne banke Srbije (NBS), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, kompanije Travel boutique, kao i Foruma za odgovorno

poslovanje, a u cilju otpočinjanja dijaloga relevantnih društvenih činioca na važnu temu uticaja finansijskog sektora na održivost društva sa posebnim fokusom na finansijsku

inkluziju i odgovorno finansiranje.

37

Kao potvrdu ispravnosti delovanja u implementaciji principa društvene odgovornosti u svom

poslovanju na domaćem tržištu, Banca Intesa je krajem 2016. godine primila specijalno

priznanje za rezultate postignute u procesu prvog nacionalnog CSR indeksiranja, čime se našla na listi kompanija koje su zadovoljile visoke kriterijume u primeni standarda društvene

odgovornosti u svom poslovnom modelu. CSR indeks predstavlja jedinu nacionalnu

metodologiju koja omogućava objektivno poređenje i procenu performansi kompanija koje posluju u Srbiji u kontekstu tržišne primene standarda društvene odgovornosti.

AKTIVNOSTI ISTRAŽIVANJA I RAZVOJA

Upravljanje zadovoljstvom klijenata

Za Banca Intesa pristup zadovoljstvu klijenata, između ostalog definisan programom „Slušamo Vas 100%“, predstavlja neprekidan proces osluškivanja potreba klijenata putem

povratnih informacija koje dobijamo od naših klijenata bilo da se radi o pitanjima, prigovorima

sugestijama ili pohvalama i konačno, istraživanjima zadovoljstva klijenata. Međutim, istraživanja predstavljaju početak procesa konstantnog unapređenja – povratne informacije

koje su dobijene od strane klijenata su detaljno analizirane kako bi njihove potrebe bile

adekvatno interpretirane. Na taj način klijenti faktički postaju inicijatori akcija za poboljšanje i

ako je suditi prema rezultatima istraživanja zadovoljstva klijenata, uspešno su uključeni u razvoj i unapređenje proizvoda i usluga, definisanje komunikacionih strategija, razvoj poslovne mreže ali i obuku zaposlenih. Za evaluaciju nivoa zadovoljstva klijenata

upotrebljavan je naučno ispitan i afirmisan pristup baziran na modelu Evropskog indeksa zadovoljstva kupaca (ECSI). Korišćenjem ovog modela omogućeno je upoređivanje Banca Intesa Beograd sa bankama na domaćem bankarskom tržištu, ali i sa ostalim bankama ISBD

(Divizija internacionalnih banaka članica). U toku 2016. godine, istraživanja su sprovedena u segmentima fizičkih lica, malog biznisa, malih i srednjih preduzeća ali i po prvi put u segmentu korporativnih i multinacionalnih klijenata.

Benchmarking istraživanje - uporedo sa internim istraživanjem zadovoljstva klijenata, u

okviru kog su uključeni isključivo klijenti Banke, Banca Intesa je, na nivou segmenta fizičkih lica, sprovela i uporedno (benchmarking) istraživanje koje omogućava upoređivanje sa konkurentima na domaćem tržištu i to ne samo po pitanju indeksa zadovoljstva i lojalnosti klijenata već i po svim pojedinačnim indikatorima (imidž, cena i kvalitet proizvoda i usluga, odnos sa osobljem, organizaciona efikasnost, podrška nakon prodaje, postupanje po

prigovoru, usluge elektronskog bankarstva, itd.,). Ovi rezultati u 2016. godini nedvosmisleno

pokazuju liderstvo Banca Intesa i na polju zadovoljstva i lojalnosti njenih klijenata. Takođe, potrebno je napomenuti i da se Banca Intesa može pohvaliti i najvišim procentom klijenata

koji su njene usluge spremni da preporuče bliskim osobama – tzv. Net Promoter Score

(NPS).

38

Grafikon 22 - Indeks Zadovoljstva (ESCI)

Grafikon 23 - Indeks Lojalnosti

Grafikon 24 – Net Promoter Score

Takođe, u protekloj godini, sa ciljem unapređenja kvaliteta usluge u poslovnoj mreži Banke, pokrenuto je istraživanje po metodologiji „tajnog kupca“ (Mystery Shopper). Konkretno

istraživanje, između ostalog, omogućava da svaka ekspozitura bude sagledana kao zasebna

celina te da se na bazi dobijenih rezultata, iniciraju i sprovedu aktivnosti koje unapređuju kvalitet pružene usluge i da se, posledično, direktno utiče na iskustvo i zadovoljstvo klijenata koji te ekspoziture najčešće posećuju.

39

Zadatak postavljen u toku 2016. godine u sklopu programa „Slušamo Vas 100%“ bio je i

razvoj tzv. „instant feedback“ alata a koji će u narednom periodu omogućiti bržu i jednostavniju interakciju s klijentima u delu prikupljanja povratnih informacija bilo putem i-

mejl kanala, web sajta Banke, govornog automata ili na samoj „tački dodira“, tj. u

ekspozituri.

Razvoj proizvoda i usluga

Razvojne aktivnosti Banke u 2016. godini bile su usmerene na detaljnu analizu osnovnih

bankarskih aplikacija i njihovo unapređenje, kao i integraciju novih regulatornih zahteva. Cilj

ove aktivnosti je dugoročno obezbeđenje informacione infrastrukture koja će podržati dalji razvoj proizvoda i usluga, a samim tim i učvršćenje liderske pozicije Banke.

Prateći globalni trend povećanja upotrebe mobilnih uređaja, Banka je prva na srpskom tržištu uvela novu uslugu beskontaktnog plaćanja mobilnim uređajima na POS terminalima za Visa

Inspire i Visa Electron kartice.

U cilju povećanja efikasnosti poslovnih procesa Banke, nastavljeno je sa unapređenjima

operativnih poslova platnim karticama, sa fokusom na procese vezane za njihovo izdavanje.

Završena je prva faza implementacije nove korisničke aplikacije za procesiranje kreditnih zahteva fizičkih lica, kao i optimizacija procesiranja kreditnih podataka i razmene ovih

podataka sa Kreditnim biroom. Takođe, urađena je i analiza tržišne ponude u domenu „pametnih“ uređaja za rad sa novcem u cilju optimizacije poslovanja sa gotovim novcem.

Takođe, u prethodnoj godini izvršeno je unapređenje Kontakt centra, tako da je Banka, pored

poboljšanja samog servisa, u cilju povećanja zadovoljstva klijenata dobila i „novi“ prodajni kanal koristeći kontakte sa klijentima u svrhu prodaje.

Sa ciljem poboljšanja e-commerce servisa, Banca Intesa je u avgustu 2016. uvela novu e-

commerce platformu Nest Pay. Ovaj sistem omogućava sigurnu kupovinu platnim karticama na internet prodajnim mestima i u odnosu na prethodnu nudi dodatne funkcionalnosti, od

kojih su najvažnije prodaja na rate i mogućnost plaćanja pretplate za mobilne telefone.

Krajem decembra 2016. godine Banca Intesa je omogućila prodaju keš kredita putem Internet bankarstva. Proces omogućava kreiranje ponude putem online servisa, podnošenje i

obradu zahteva, kreiranje dokumentacije i donošenje odluke o kreditu. Na ovaj način, proces podnošenja zahteva za kredit značajno je olakšan za klijenta i dovoljan je samo jedan

odlazak u banku za njegovu realizaciju.

Osim ovoga, Banka se takođe može pohvaliti da je prva u Srbiji izvršila REPO transakcije hartijama od vrednosti sa klijentima iz segmenta pravnih lica, što ne samo da predstavlja

novi vid obezbeđenja likvidnosti klijenta, već potvrđuje i strateško opredeljenje Banke ka konstantnom unapređenju kvaliteta finansijskih usluga na domaćem tržištu.

40

TRŽIŠTE

Finansijska inkluzija

Stalno unapređenje dostupnosti finansijskih proizvoda i usluga za Banca Intesa predstavlja mogućnost da se dugoročno razvija zajedno sa zajednicom u kojoj posluje. Inovacijama ponude finansijskih proizvoda i usluga, Banka teži da izađe u susret specifičnim potrebama koje klijenti imaju u različitim životnim periodima, a razvijajući posebne inkluzivne proizvode Banka nastoji da olakša pristup finansijskim uslugama što širem spektru postojećih i novih klijenata.

Osim nastavka plasmana niskoprofitnih, inkluzivnih proizvoda poput Senior Keš kredita

kojima pomaže finansijsko osnaživanje najstarije populacije i njeno integrisanje u društvene

tokove, Intermezzo keš kredita specifičnog po mogućnosti pauziranja otplate rate, Banka je tokom 2016. godine prva tržištu predstavila kredite za kupovinu nekretnina u evrima sa

fiksnom mesečnom ratom tokom čitavog perioda otplate do čak 20 godina ali i dodatno unapredila ponudu stambenih kredita indeksiranih u evrima koje je od oktobra odobravala uz

još nižu kamatnu stopu.

Realizacijom programa podrške ženskom preduzetništvu pod nazivom „Žene u biznisu“,

Banca Intesa je i tokom 2016. godine nastavila sa odobravanjem povoljnih kredita za

finansiranje investicija i obrtnih sredstava malim i srednjim preduzećima kojima upravljaju

žene iz kreditne linije EBRD. Osim odobravanja sredstava finansijske podrške, nastavljen je i

edukativni aspekt programa u okviru kog su organizovani dodatni seminari za preduzetnice

na temu vođenja finansija i podrške banaka za dalji razvoj poslovanja njihovih firmi. Za

komunikaciju u integrisanim kampanjama, projekat podrške jačanja ženskog preduzetništva u Srbiji nagrađen je prestižnom godišnjom nagradom u oblasti tržišnih komunikacija „PRiznanje 2016“ koje je Banci dodelilo Društvo Srbije za odnose sa javnošću (DSOJ).

Svesna značaja ženskog preduzetništva za dalji rast domaće ekonomije, Banca Intesa je nastavila i sa programom kreditne podrške za nezaposlene žene i žene preduzetnice na

teritoriji Vojvodine u vidu pozajmica za kupovinu opreme i kredita za finansiranje pokretanja

biznisa.

Spojivši svoj tržišni interes sa inovativnošću i principima socijalne i finansijske inkluzije, a u

želji da dugoročno pomogne održivi razvoj paraolimpijskog sporta u Srbiji, Banka je u 2016. godini nastavila sa implementacijom stabilnog i nezavisanog finansijskog mehanizma

podrške Paraolimpijskog komiteta Srbije. Odricanjem od dela iznosa članarina i transakcija obavljenih Visa Paralympic donatorskom karticom, Banka je presudno doprinela operativnoj

samoodrživosti Paraolimpijskog komiteta Srbije u olimpijskoj godini, što je jedinstven primer

među sportskim organizacijama u zemlji i inostranstvu. Implementacijom ovog modela finansiranja, tokom 2016. godine POK Srbije podržan je od strane Banke sa više od 5,5

miliona dinara. Osim finansijske podrške, Banka je tokom 2016. godine realizovala i

komunikacionu kampanju podizanja svesti građana o dostignućima i potrebama sportista sa invaliditetom za šta je, kao najveći korporativni donator, dobila i specijalno priznanje

Paraolimpijskog komiteta Srbije za doprinos razvoju i popularizaciji paraolimpijskog sporta u

našoj zemlji.

41

Nastavljajući sa implementacijom programa strateške podrške privrednom razvoju zemlje, Banca Intesa je krajem 2016. godine sa Evropskim investicionim fondom (EIF) potpisala prvi

ugovor u Srbiji u okviru COSME programa Evropske komisije za mala i srednja preduzeća. Zahvaljujući finansijskoj podršci Evropske komisije, EIF je obezbedio direktnu garanciju koja će omogućiti Banca Intesa da u naredne dve godine podrži 3.000 malih i srednjih preduzeća u Srbiji sa 60 miliona evra kredita pod povoljnim uslovima – sa dužim rokom otplate i bez

hipoteke kao sredstva obezbeđenja. COSME je program Evropske unije za konkurentnost preduzetnika i malih i srednjih preduzeća sa ukupnim budžetom od 2,3 milijarde evra u periodu od 2014. do 2020. godine. COSME instrument za kreditne garancije obezbeđuje garancije i kontra-garancije finansijskim institucijama kako bi mogle da obezbede više

finansiranja putem kredita i lizinga za mala i srednja preduzeća.

Podrška poljoprivredi

U cilju da dugoročno pomogne održivi razvoj domaće poljoprivrede i u želji da doprinese smanjenju rizika od štete nastale delovanjem pojedinih prirodnih nepogoda, Banca Intesa je

u saradnji sa kompanijom Generali Osiguranje Srbija i KfW razvojnom bankom Nemačke, tokom 2016. godine razvila i tržištu ponudila jedinstveni kreditni proizvod na tržištu namenjen

finansiranju poljoprivredne proizvodnje sa integrisanom polisom osiguranja useva pod

nazivom Agroprotekt. Agroprotekt kredit se može koristiti za finansiranje nabavke obrtnih

sredstava i repromaterijala za proizvodnju ratarskih kultura - pšenice, ječma, kukuruza, šećerne repe, suncokreta i soje, i uključuje polisu osiguranja useva od osnovnih rizika koji

obuhvataju grad, udar groma i požar. Kredit je namenjen registrovanim poljoprivrednim

gazdinstvima fizičkih lica, kao i pravnim licima i preduzetnicima koji se bave ratarstvom i registrovani su na teritoriji AP Vojvodine.

U segmentu podrške poljoprivrednoj proizvodnji, Banca Intesa je tokom 2016. godine

organizovala četvrti po redu Intesa Farmer, godišnji izbor za najbolje poljoprivredne proizvođače u Srbiji. Najuspešnije učesnike konkursa u kategorijama povrtarstvo, ratarstvo, voćarstvo i stočarstvo, kao i u kategoriji Intesa Slow Food za malog poljoprivrednog

proizvođača koja je uvedena ove godine u partnerstvu sa udruženjem Slow Food Srbija, Banca Intesa je nagradila putovanjem na manifestaciju Slow Food sajam dobrih ukusa u

Štutgartu, kao i vaučerima u vrednosti od 100.000 dinara za kupovinu repromaterijala. Na

četvrti ciklus konkursa Intesa Farmer prijavilo se više od 550 poljoprivrednika, a žiri se u radu rukovodio opštim kriterijumima koji uključuju godišnje rezultate ostvarene kroz poljoprivrednu

proizvodnju, posedovanje sopstvenih prostora za skladištenje, uključenost članova porodice u proizvodni proces, kao i uspostavljenu saradnju sa Banca Intesa.

Uticaj na životnu sredinu

Zaštita životne sredine jedna je od strateških oblasti delovanja Banca Intesa na planu

održivosti. Iz tog razloga, svoje aktivnosti u ovoj oblasti Banka realizuje u dva osnovna

aspekta, odnosno kroz proces odgovornog upravljanja resursima i koncept odgovornog

finansiranja.

42

Odgovornim upravljanjem, Banka ulaže kontinuirane napore u smanjenje potrošnje ključnih resursa u svim aspektima svakodnevnog poslovanja, a sve u cilju smanjenja direktnih

negativnih uticaja na životnu sredinu. Kao rezultat, oko 130 tona papirnog otpada predato je

na reciklažu a tokom 2016. godine nastavljena je i primena automatskog mehanizma za

daljinsko gašenje računara na kraju radnog dana, koja je donela uštedu od 30,87 % odnosno 217.773,04 kWh električne energije.

O čvrstom opredeljenju Banke da doprinese očuvanju životne sredine govori i razvijeni

portfolio finansijskih proizvoda namenjenih unapređenju energetske efikasnosti i korišćenju obnovljivih izvora energije. Za ove namene Banca Intesa je iz GGF (Green for Growth Fund)

kreditne linije i tokom 2016. godine odobravala pozajmice za poboljšanje energetske

efikasnosti domaćinstava, dok su uz podršku EBRD i KfW plasirana sredstva namenjena za poboljšanje energetske efikasnosti i zaštitu životne sredine malih i srednjih preduzeća, javnog sektora kao i sektora poljoprivrede.

Radna sredina

Biti lider na tržištu zahteva spremnost na promene i potrebu za stalnim unapređenjem. U želji da omogući zaposlenima da saznaju na koji način međusobno sarađuju, kako pristupaju poslu i šta bi mogli da promene da bi postali bolji, krajem 2015. godine Banca Intesa je

pokrenula projekat istraživanja korporativne kulture. Cilj projekta bio je da istraži identitet

Banke, utvrdi njene jake, ali i slabe strane, i na taj način ustanovi nove mogućnosti za dalji razvoj i afirmaciju prepoznatih vrednosti. Rezultati merenja ukazali su na pravac kojem

Banka teži u svakodnevnom radu kako bi unapredila svoje poslovanje i dalji organizacioni

razvoj u narednim godinama. Aktivnosti osmišljene i realizovane tokom 2016. godine, u cilju

daljeg profesionalnog i ličnog razvoja zaposlenih, nastale su kao rezultat osluškivanja

potreba zaposlenih.

Banca Intesa tim čine posvećeni, stručni i obrazovani ljudi koji svojim znanjem, iskustvom i idejama unapređuju poslovanje Banke. U svakodnevnom obavljanju poslovnih aktivnosti Banca Intesa poštuje marljivost, lojalnost, posvećenost, orijentaciju na rezultat i ostvarenje ciljeva, ali je pre svega fokusirana na ljude i brigu o zaposlenima. Rukovodeći se principom transparentnosti, Banka svim zaposlenima garantuje jednake mogućnosti primenom kriterijuma objektivnosti i transparentnosti u proceni i nagrađivanju. Banka prati ostvarenja svojih zaposlenih, uvažava zasluge i na taj način jača motivaciju i nagrađuje postizanje dobrih rezultata.

I 2016. godina protekla je u znaku nadogradnje i širenja znanja zaposlenih. Prosečno je izvedeno više od 7 trening dana po zaposlenom. Svaki zaposleni je pohađao u proseku 3 programa na e-learning platformi. Sprovedeno je blizu 2700 trening dana u učionici, kao i oko 5600 dana mentorskog rada. Učenje putem e-learning sistema je izvedeno putem 28

različitih e-learning programa.

43

Realizovano je više projekata razvoja zaposlenih. Za zaposlene iz Mreže za poslovanje sa

privredom nastavljen je program pod nazivom „InCorporated“, kao i niz treninga za

zaposlene iz Sektora za upravljanje kreditiranjem pod imenom „Credit Risk Management

Academy“. Uspešno je razvijen inovativni program SBAkademija za kolege koje se bave ili

će se baviti malim biznisom u Banci. Ovaj program će se nastaviti kao standard edukacije zaposlenih na poziciji savetnika za klijente - mali biznis i sastoji se od tri modula, testa i

sertifikata za kolege koji uspešno završe program. U 2016. godini, zaokružen je proces

praćenja i podrške za sve novozaposlene, koji podrazumeva aktivnu komunikaciju sa mentorima, podršku kroz priručnike i sastanke sa novozaposlenima. Program je otpočet krajem 2015. godine za sve nove kolege iz Poslovne mreže, a od kraja 2016. godine

primenjuje se i za nove kolege u Centrali.

Kao članica Intesa Sanpaolo grupacije, Banka je i tokom 2016. godine podsticala

internacionalni razvoj karijere, sticanje novih profesionalnih znanja, kroz razmenu iskustva sa

kolegama iz Grupacije i iz drugih banaka članica Intesa Sanpaolo.

Projekti za decu zaposlenih

Banca Intesa je 2016. godine, dvanaesti put zaredom, omogućila deci svojih zaposlenih da provedu dvonedeljno letovanje u Toskani, u malom mestu Folonika. Ovo je ujedno bila i

prilika da deca iz Srbije upoznaju svoje vršnjake iz Italije i Egipta, da provedu vreme u

druženju sa njima i izgrađuju samostalnost. U avgustu, ovaj deo Italije posetilo je 71 dete zaposlenih u Banci.

Kroz saradnju sa Fondacijom za internacionalnu obrazovnu razmenu Intercultura, Banca

Intesa je i u 2016. godini podržala program jednogodišnjeg školovanja u inostranstvu.

Program je namenjen učenicima srednjih škola, uzrasta od 15 do 18 godina, koji se lako prilagođavaju promenama, radoznali su i otvoreno prihvataju kulturološke i druge različitosti. Dvoje dece zaposlenih u Banci su prethodnu školsku godinu završili u Italiji, iskoristivši

priliku da nauče italijanski jezik, žive u drugačijem kulturnom okruženju i steknu nova iskustva.

Obrazovna, starosna i polna struktura

Zaposleni u Banca Intesa čine kombinaciju entuzijazma i energije novopridošlih i mladih

kolega s jedne strane, ali i iskustva i stabilnosti u radu starijih kolega s druge strane, te

ovakva sinergija čini temelj poslovnog uspeha Banke.

Tabela 2 – Obrazovni nivo zaposlenih

Stepen stručnespreme

do 30

godina

30-40

godina

40-50

godina

50-60

godina

preko 60

godinaUKUPNO

I - - - 1 - 1

II - - - 1 - 1

III - 14 13 5 - 32

IV 40 240 245 228 10 763

V - 2 3 2 - 7

VI 55 356 145 78 3 637

VII/1 208 880 343 133 6 1.570

VII/2 - 8 8 1 1 18

VIII - 1 1 1 - 3

Ukupno 303 1.501 758 450 20 3.032

Decembar 2016

44

Grafikon 25 – Polna struktura

45

10. Sistem upravljanja rizicima

Banca Intesa identifikuje, procenjuje, prati i kontroliše rizike kojima je izložena u svom

poslovanju i upravlja tim rizicima u skladu sa Zakonom o bankama i podzakonskim aktima

Narodne banke Srbije, kao i međunarodnim standardima i najboljom bankarskom praksom

(Basel 3, IFRS, regulativa EU). U navedenom smislu Upravni odbor Banke je svojim aktima

uspostavio adekvatan sistem upravljanja rizicima i sistem internih kontrola u Banci, koji

uključuje i nadzor nad tim sistemom od strane nadležnih organa Banke – Upravnog odbora,

Izvršnog odbora, Odbora za reviziju, Komitet za problematične plasmane (PAC), Komitet za

upravljanje kreditnim rizikom (CRGC) i Odbora za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO).

Funkcionisanje navedenog sistema uređeno je politikama i procedurama donetim

pojedinačno za svaki materijalno značajan tip rizika.

Osnovni principi u domenu upravljanja rizicima podrazumevaju nezavisnu funkciju

upravljanja rizicima u odnosu na centre preuzimanja rizika. Takođe, neophodno je da informacije koje se koriste u podršci procesu odlučivanja i praćenja budu pravovremeno generisane, dok metodologija procenjivanja i kriterijumi koji se koriste za merenje i

upravljanje rizicima moraju da obezbede transparentnost.

Glavni ciljevi u procesu upravljanja rizicima se odnose na zaštitu kapitala Banke i uvećanje ekonomske vrednosti za akcionare, optimizaciju procesa alokacije kapitala, kao i

identifikovanje limita i sistema ovlašćenja u saglasnosti sa nivoima odgovornosti. Dodatno, sistem za upravljanje rizicima obezbeđuje da svi preuzeti i potencijalni rizici budu

identifikovani, mereni, kontrolisani i obuhvaćeni pravovremenim izveštajima odgovarajućim organima, u skladu sa domaćom i međunarodnom regulativom i smernicama Matične grupe.

Najvažniji rizici kojima je Banka izložena u svom poslovanju uključuju kreditni rizik, rizik druge ugovorne strane i rizik koncentracije, devizni rizik, kamatni rizik, rizik likvidnosti i

operativni rizik.

Tokom 2016. godine Banka je nastavila sa unapređenjem sistema upravljanja rizicima. Revidirane su i dopunjene politike i procedure u cilju usklađivanja sa izmenama smernica i politika Matične banke, kao i izmenama domaće i međunarodne (EU) regulative, preporukama Interne revizije i nalaza Kontrole Narodne banke Srbije. Nastavljen je rad na

projektu koji za cilj ima implementaciju naprednog pristupa za merenje kreditnog rizika.

Banka je organizaciono i metodološki unapredila sistem za rano upozorenje na povećanje kreditnog rizika (Early Warning System). Takođe, formiran je poseban organizacioni deo koji

će proaktivno identifikovati i upravljati klijentima sa povećanim rizikom (Proactive Exposure Management). Cilj je pravovremeno identifikovanje potencijalno problematičnih dužnika i sprovođenje adekvatnih akcija za predupređenje problema i smanjenje kreditnog rizika. U

pogledu upravljanja rizikom kamatne stope, ažurirane su Smernice Grupe tako da uzimaju u

obzir najnovije propise objavljene od strane European Banking Authority (EBA) – „Smernice

za upravljanje kamatnim rizikom koje proizilaze iz netržišnih aktivnosti“, maj 2015. i od strane

Bazelskog komiteta za superviziju banaka (BCBS) – „Standardi – Rizik kamatne stope u

bankarskoj knjizi“, april 2016. Banka će početkom 2017. godine implementirati novu metodologiju za praćenje rizika kamatne stope i primeniti nova scenarija propisana datim

dokumentima.

46

Banka je setom limita vezanih za kapitalnu adekvatnost, likvidnost i kreditni rizik formalno

definisala sklonost ka riziku (Risk Appetite Framework) i uspostavila redovan sistem

izveštavanja menadžmenta i Matične banke o usklađenosti sa tako definisanim limitima.

Kreditni rizici

Kreditni rizik se prati na više nivoa: procenom kreditne sposobnosti klijenata pre odobravanja

kredita, praćenjem njihove urednosti u izmirivanju obaveza i kreditne sposobnosti tokom

trajanja kreditnog odnosa, kao i naplatom i upravljanjem potraživanjima u docnji.

Tokom 2016. godine Banka je bila fokusirana na poboljšanje kvaliteta kreditnog portfolija, iz

oba pravca, smanjenja nastajanja novih loših kredita i rešavanja problema klijenata koji su

već prepoznati kao problematični. Sistem ranog upozorenja (EWS) i upravljanje klijentima sa

povećanim rizikom (PEM) dali su rezultate u pravovremenom identifikovanju potencijalno problematičnih dužnika i sprovođenju adekvatnih akcija za predupređenje problema i smanjenje kreditnog rizika. Korišćenje implementiranih rejting modela u potpunosti, u fazi procesa odobravanja, izrade unapred odobrenih ponuda klijentima sa najboljim rejtingom

doprinele su dobijanju bolje strukture kreditnog kvaliteta portfolija i smanjile priliv novih

problematičnih plasmana. Takođe, Sektor za upravljanje potraživanjima u docnji je unapredio aktivnosti koje imaju za cilj smanjenje nenaplativih plasmana. Aktivnosti koje su dale najveće rezultate su prodaja ovih plasmana, poboljšana naplata i prenos kredita koji su u potpunosti

pokriveni rezervisanjima u vanbilansnu evidenciju. Banka je nastavila sa konzervativnom

politikom klasifikacije i rezervisanja, izvršivši značajna rezervisanja za kreditne gubitke kako

bi adekvatno pokrila kreditni rizik problematičnih (NPL) klijenata. Od aprila 2016. godine

Banka je počela da primenjuje vrednosti PD (Probability of Default) rejting modela za potrebe

obračuna rezervisanja performing klijenata iz segmenta privrede. Ovako obračunata rezervisanja omogućavaju bolju alokaciju nivoa rezervisanja usklađenih za nivoom rizičnosti klijenta.

Grafikon 26 – Kvalitet kreditnog portfolija po klasama (bilansna i vanbilansna izloženost)

*Tokom 2015 godine uvedena je nova klasa Unlikely to Pay koja je obuhvatila Substandard i Restructured klase

Najveće učešće u kreditnom portfoliju Banke imaju velika (Large) i mala i srednja preduzeća (SME), čineći oko dve trećine ukupnog portfolija kredita. Sa druge strane, krediti stanovništvu

i malom biznisu (SB) čine oko jedne trećine ukupnog portfolija kredita.

47

Grafikon 26 – Distribucija portfolija po segmentima

Grafikon 27 – Distribucija portfolija po industrijama

Distribucija kreditnog portfolija po granama delatnosti ukazuje na relativno dobru

diversifikovanost portfolija. Najveće učešće u kreditnom portfoliju imaju, sektor trgovine, a slede građevinarstvo i prehrambena industrija.

48

Banka je u 2016. nastavila razvoj internih modela za kreditni rejting u svrhu približavanja

naprednim standardima merenja kreditnog rizika. Dok je prethodnih godina Banka razvila PD

modele (procena parametra rizika za ulazak u status neizmirenja obaveza) za većinu klijenata iz poslovnog segmenta, u 2016. godini je odobren i implementiran novi model za

segment specijalizovanog kreditiranja (SL 2015), dok je u toku implementacija novog

SME&LC modela. U cilju unapređenja kvaliteta procesa dodeljivanja rejtinga, Banka je uvela dve nove organizacione jedinice: Odeljenje za internu validaciju (validacija internih rejting

modela) i Rejting desk (sa isključivim pravom da radi „override“ rejtinga). PD model za

segment fizičkih lica je validiran od strane lokalnog Odeljenja za internu validaciju u

decembru 2016. i čeka konačnu ocenu Interne validacije Matične banke. Osim toga, Banka

je u 2016. godini nastavila da radi na LGD modelima (procena parametra rizika za gubitak u

slučaju ulaska u status neizmirenja obaveza) za pravna lica.

U prvoj polovini godine Banka je sprovela proces interne procene adekvatnosti kapitala

(ICAAP) i putem ICAAP izveštaja (ICAAP knjiga) prezentovala rezultate procene regulatoru i

Matičnoj banci. ICAAP je sproveden prema metodologiji Matične banke i interno razvijenoj

proceduri.

Tržišni rizici

Rizik likvidnosti, kamatni rizik, devizni rizik i rizik druge ugovorne strane se svakodnevno

prate u skladu sa najboljom praksom i standardima Narodne Banke Srbije, Bazelskog

Komiteta, EBA i Grupe Intesa Sanpaolo. Sektor za upravljanje rizicima dnevno meri tržišne

rizike i rizik druge ugovorne strane, prati usklađenost sa postavljenim limitima i izveštava relevantne organe upravljanja i organizacione jedinice Banke o nivou preuzetog rizika. Na

mesečnom nivou, a po potrebi i češće, Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO) prati

nivo rizika likvidnosti, deviznog rizika i kamatnog rizika i daje smernice za tekuće aktivnosti usmerene na upravljanje tim rizicima, kao i generalno upravljanje bilansnom strukturom

Banke.

Tokom 2016. godine nivo likvidnosti Banke bio je značajno iznad minimalno zahtevanog nivoa. Banka je viškove likvidnih sredstava plasirala u dužničke hartije od vrednosti Republike Srbije i Republike Italije. Svi pokazatelji likvidnosti, regulatorni i pokazatelji

definisani od strane Grupe, bili su konstantno u okviru postavljenih limita

Grafikon 28 – Trend regulatornih pokazatelja likvidnosti

49

Otvorena devizna pozicija je, u skladu sa strategijom banke, bila na nivou značajno ispod maksimalnog nivoa propisanog od strane regulatora.

Grafikon 29 – Kretanje izloženosti deviznom riziku

Nivo kamatnog rizika, u smislu osetljivosti neto prihoda i ekonomskog kapitala na promene tržišnih stopa prinosa, takođe je bio u skladu sa definisanim limitima.

Grafikon 30 – Kretanje izloženosti kamatnom riziku

50

Operativni rizici

Upravljanje operativnim rizicima se sprovodi u skladu sa metodologijom Matične banke, prema modelu podržanog odgovarajućim informacionim rešenjima koji omogućava redovno praćenje, procenu i izveštavanje o operativnim rizicima.

Utvrđivanje, procena i monitoring operativnog rizika se sprovodi kroz proces prikupljanja

podataka o operativnim rizicima/gubicima i proces procene izloženosti operativnom riziku.

Podaci o operativnim rizicima/gubicima se analiziraju na mesečnom nivou, dok se proces

procene izloženosti operativnom riziku sprovodi jednom godišnje, uključujući subjektivnu procenu operativnih rizika za period od 12 meseci. Analiziraju se različita scenarija i procenjuje mogućnost i učestalost dešavanja operativnog rizika, kao i prosečan i najgori

mogući gubitak u slučaju dešavanja svakog scenarija. Proces procene izloženosti operativnom riziku uključuje i procenu poslovnog okruženja kroz analizu značaja različitih faktora operativnog rizika kao i procenu kvaliteta internih kontrola i načina upravljanja

utvrđenim faktorima rizika.

Na osnovu baze podataka o operativnim rizicima/gubicima i rezultata ove procene, Matična banka izračunava, primenom naprednog modela za merenje, nivo očekivanih i neočekivanih operativnih gubitaka, odnosno nivo kapitala potreban za pokriće operativnih rizika.

Banka primenjuje standardizovani pristup merenju kapitalnog zahteva za operativni rizik.

Sektor za upravljanje rizicima redovno izveštava Izvršni odbor, Upravni odbor i Matičnu banku o operativnim rizicima i merama za njihovo ublažavanje.

Nivo operativnih rizika u 2016. godini je nešto niži nego prethodne godine. Najveći operativni rizici se dešavaju zbog grešaka u procesima izvršenja i upravljanja, ali i zbog eksternih

prevara i zloupotreba. U procesu procene izloženosti operativnom riziku za 2017. godinu

utvrđeno je da su očekivani i neočekivani gubici po operativnim rizicima nešto viši u odnosu na prethodnu godinu, ali u skladu sa veličinom Banke i tipom poslovnog modela.

51

11. Događaji nakon datuma bilansa stanja

Nije bilo značajnih događaja posle datuma bilansa stanja koji bi zahtevali obelodanjivanje u napomenama uz priložene finansijske izveštaje Banke za 2016. godinu.

52

12. Organizaciona struktura

*Banka u dosadašnjem poslovanju nije osnivala niti obavljala poslovne aktivnosti preko ogranaka

53

13. Mreža ekspozitura

Lokacija Naziv ekspoziture Regionalni

centar Adresa

Ada Ada, Vuka Karadžića 18 Novi Sad Vuka Karadžića 18

Aleksandrovac Aleksandrovac, 29. Novembra bb Niš 29. Novembra bb

Aleksinac Aleksinac, Knjaza Miloša 115 Niš Knjaza Miloša 115

Apatin Apatin, Petefi Šandora 2 Novi Sad Petefi Šandora 2

Aranđelovac Aranđelovac, Knjaza Miloša 192 Kragujevac Knjaza Miloša 192

Arilje Arilje, Stevana Čolovića 2 Kragujevac Stevana Čolovića 2

Bačka Palanka Bačka Palanka, Žarka Zrenjanina 80 Novi Sad Žarka Zrenjanina 80

Bačka Topola Bačka Topola, Glavna 29 Novi Sad Glavna 29

Bački Petrovac Bački Petrovac, Maršala Tita 4 Novi Sad Maršala Tita 4

Batajnica Zemun, Batajnica, Majke Jugovića 1 Beograd Majke Jugovića 1

Bajina Bašta Bajina Bašta, Kneza Milana Obrenovića 22

Kragujevac Kneza Milana Obrenovića 22

Bečej Bečej, Novosadska 2 Novi Sad Novosadska 2

Beočin Beočin, Trg Cara Lazara 8 Novi Sad Trg Cara Lazara 8

Beograd Novi Beograd, Otona Župančića 1 Beograd Otona Župančića 1

Beograd Čukarica, Požeška 128 Beograd Požeška 128

Beograd Čukarica, Požeška 45 Beograd Požeška 45

Beograd Novi Beograd, Milutina Milankovića 134g

Beograd Milutina Milankovića 134g

Beograd Novi Beograd, Milentija Popovića 7b Beograd Milentija Popovića 7b

Beograd Novi Beograd, Nedeljka Gvozdenovića 24a

Beograd Nedeljka Gvozdenovića 24a

Beograd Novi Beograd, Milentija Popovića 7v Beograd Milentija Popovića 7v

Beograd Zvezdara, Bulevar Kralja Aleksandra 240

Beograd Bulevar Kralja Aleksandra 240

Beograd Palilula, Marjane Gregoran 60 Beograd Marjane Gregoran 60

Beograd Voždovac, Ustanička 69 Beograd Ustanička 69

Beograd Zvezdara, Mirijevski venac 23 Beograd Mirijevski venac 23

Beograd Voždovac, Kumodraška 174 Beograd Kumodraška 174

Beograd Zvezdara, Bulevar Kralja Aleksandra 156

Beograd Bulevar Kralja Aleksandra 156

Beograd Vračar, Resavska 1-3 Beograd Resavska 1-3

Beograd Stari Grad, Knez Mihailova 30 Beograd Knez Mihailova 30

Beograd Stari Grad, Kolarčeva 5 Beograd Kolarčeva 5

Beograd Stari Grad, Studentski trg 7 Beograd Studentski trg 7

Beograd Stari Grad, Karađorđeva 67 Beograd Karađorđeva 67

Beograd Vračar, Bulevar oslobođenja 3 Beograd Bulevar oslobođenja 3 Beograd Voždovac, Vojvode Stepe 77 Beograd Vojvode Stepe 77

Beograd Vračar, Cara Nikolaja 82-84 Beograd Cara Nikolaja 82-84

Beograd Palilula, Ruzveltova 8 Beograd Ruzveltova 8

Beograd Rakovica, Vukasovićeva 50a Beograd Vukasovićeva 50a

Beograd Savski Venac, Sarajevska 31 Beograd Sarajevska 31

Beograd Savski Venac, Vase Pelagića 48b Beograd Vase Pelagića 48b

Beograd Rakovica, Vidikovački venac 80b Beograd Vidikovački venac 80b

Beograd Novi Beograd, Goce Delčeva 34 Beograd Goce Delčeva 34

Beograd Novi Beograd, Partizanske avijacije 14 Beograd Partizanske avijacije 14

Beograd Novi Beograd, Omladinskih brigada 90 Beograd Omladinskih brigada 90

Beograd Palilula, 27. marta 23 Beograd 27. marta 23

Beograd Stari Grad, Džordža Vašingtona 8 Beograd Džordža Vašingtona 8

Beograd Voždovac, Braće Jerković 137b Beograd Braće Jerković 137b

Beograd Čukarica, Trgovačka 15 Beograd Trgovačka 15

Beograd Savski Venac, Nemanjina 4 Beograd Nemanjina 4

Beograd Surčin, Vojvođanska 85 Beograd Vojvođanska 85

Beograd Novi Beograd, Jurija Gagarina 36b Beograd Jurija Gagarina 36b

54

Beograd Palilula, Borča, Ivana Milutinovića 73 Beograd Ivana Milutinovića 73

Beograd Stari Grad, Cara Dušana 50 Beograd Cara Dušana 50

Beograd Vračar, Kneza Miloša 23 Beograd Kneza Miloša 23

Beograd Voždovac, Banjica, Crnotravska 7-9 Beograd Crnotravska 7-9

Beograd Rakovica, Miška Kranjca br. 12 Beograd Miška Kranjca br. 12

Beograd Novi Beograd, Jurija Gagarina 14 Beograd Jurija Gagarina 14

Beograd Vračar, Južni Bulevar 84 Beograd Južni Bulevar 84

Beograd Vračar, Kursulina 41 Beograd Kursulina 41

Beograd Kancelarija za stambene kredite, Goce Delčeva 34

Beograd Goce Delčeva 34

Beograd Centar za stambene kredite, Resavska 1-3

Beograd Resavska 1-3

Beograd Kancelarija za stambene kredite, Požeška 128

Beograd Požeška 128

Beograd Kancelarija za stambene kredite, Knez Mihajlova 30

Beograd Knez Mihailova 30

Beograd Kancelarija za stambene kredite, Studentski Trg 7

Beograd Studentski trg 7

Bor Bor, Đorđa Vajferta 3 Niš Đorđa Vajferta 3

Bogatić Bogatić, Vojvode Stepe 35 Kragujevac Vojvode Stepe 35

Brus Brus, Kralja Petra I bb Niš Kralja Petra I bb

Bujanovac Bujanovac, Karađorđa Petrovića 111 Niš Karađorđa Petrovića 111

Čačak Čačak, Kuželjeva 1 Kragujevac Kuželjeva 1

Ćićevac Ćićevac, Karađorđeva bb Niš Karađorđeva bb

Ćuprija Ćuprija, Karađorđeva 36 Niš Karađorđeva 36

Despotovac Despotovac, Despota Stefana Lazarevića 2

Niš Despota Stefana Lazarevića 2

Gornji Milanovac

Gornji Milanovac, Vojvode Milana 1 Kragujevac Vojvode Milana 1

Inđija Inđija, Novosadska 21 Novi Sad Novosadska 21

Ivanjica Ivanjica, Majora Ilića 1 Kragujevac Majora Ilića 1

Jagodina Jagodina, Maksima Gorkog 2 Niš Maksima Gorkog 2

Kanjiža Kanjiža, Glavna 3 Novi Sad Glavna 3

Kikinda Kikinda, Braće Tatića 16 Novi Sad Braće Tatića 16 Kladovo Kladovo, 22. septembra 9 Niš 22.septembra 9

Kostolac Kostolac, Nikole Tesle 5-7 Niš Nikole Tesle 5-7

Kovačica Kovačica, Maršala Tita 31a Novi Sad Maršala Tita 31a

Kovin Kovin, Cara Lazara 73 Novi Sad Cara Lazara 73

Kragujevac Kragujevac, Save Kovačevića 12 b Kragujevac Save Kovačevića 12 b Kragujevac Kragujevac, Kralja Petra I 19 Kragujevac Kralja Petra I 19

Kragujevac Kragujevac, Kralja Aleksandra I Karađorđevića 120

Kragujevac Kralja Aleksandra I Karađorđevića 120

Kraljevo Kraljevo, Trg Jovana Sarića 8 Kragujevac Trg Jovana Sarića 8

Kruševac Kruševac, Mirka Tomića 4 Kragujevac Mirka Tomića 4 Kruševac Kruševac, Vece Korčagina 18 Kragujevac Vece Korčagina 18

Kučevo Kučevo, Trg Veljka Dugoševića 2 Niš Trg Veljka Dugoševića 2

Kula Kula, Maršala Tita 242 Novi Sad Maršala Tita 242

Lajkovac Lajkovac, Vojvode Mišića 84 Kragujevac Vojvode Mišića 84

Lazarevac Lazarevac, Karađorđeva 41 Kragujevac Karađorđeva 41

Leskovac Leskovac, Trg Revolucije 7 Niš Trg Revolucije 7

Leskovac Leskovac, Bulevar oslobođenja 170 Niš Bulevar Oslobođenja 170

Loznica Loznica, Trg Vuka Karadžića bb Kragujevac Trg Vuka Karadžića bb

Ljig Ljig, Vojvode Mišića 12 Kragujevac Vojvode Mišića 12

Ljubovija Ljubovija, Vojvode Mišića 44 Kragujevac Vojvode Mišića 44

Mionica Mionica, Dr. Jove Aleksića bb Kragujevac Dr. Jove Aleksića bb

Mladenovac Mladenovac, Kralja Petra I 217 Kragujevac Kralja Petra I 217

Negotin Negotin, Trg Đorđa Stanojevića 70/II Niš Trg Đorđa Stanojevića 70/II Niš Centar za stambene kredite, Niš, Niš Milojka Lešjanina 1

55

Milojka Lešjanina 1

Niš Niš, Sinđelićev trg 18 Niš Sinđelićev trg 18

Niš Niš, Vizantijski bulevar 78 Niš Vizantijski bulevar 78

Niš Niš, Obrenovićeva 82 (Fontana) Niš Obrenovićeva 82 (Fontana) Niš Niš, Milojka Lešjanina 1 Niš Niš, Milojka Lešjanina 1

Niš Niš, Bulevar Nemanjića 28-32 Niš Bulevar Nemanjića 28-32

Novi Kneževac Novi Kneževac, Kralja Petra I Karađorđevića 29

Novi Sad Kralja Petra I Karađorđevića 29

Novi Bečej Novi Bečej, Trg Oslobođenja 5 Novi Sad Trg Oslobođenja 5

Novi Pazar Novi Pazar, AVNOJ-a 6 Kragujevac AVNOJ-a 6

Novi Sad Novi Sad, Bulevar Mihajla Pupina 4 Novi Sad Bulevar Mihaila Pupina 4

Novi Sad Novi Sad, Bulevar Oslobođenja 32 Novi Sad Bulevar Oslobođenja 32 Novi Sad Novi Sad, Bulevar Jovana Dučića 1 Novi Sad Bulevar Jovana Dučića 1 Novi Sad Novi Sad, Bulevar Cara Lazara 79a Novi Sad Bulevar cara Lazara 79a

Novi Sad Novi Sad, Bulevar Oslobođenja 76a Novi Sad Bulevar Oslobođenja 76a

Novi Sad Novi Sad, Fruškogorska 10 Novi Sad Fruškogorska 10

Novi Sad Novi Sad, Rumenačka 33 Novi Sad Rumenačka 33

Novi Sad Novi Sad, Zmaj Jovina 15 Novi Sad Zmaj Jovina 15

Novi Sad Novi Sad, Narodnog fronta 34 Novi Sad Narodnog fronta 34

Novi Sad Novi Sad, Franje Štefanovića 1 Novi Sad Franje Štefanovića 1

Novi Sad Novi Sad, Bulevar Oslobođenja 8 Novi Sad Buleva Oslobođenja 8

Novi Sad Centar za stambene kredite,Novi Sad, Bulevar Mihajla Pupina 4

Novi Sad Bulevar Mihajla Pupina 4

Obrenovac Obrenovac, Miloša Obrenovića 133-135

Kragujevac Miloša Obrenovića 133-135

Pančevo Pančevo, Štrosmajerova 1 Novi Sad Štrosmajerova 1

Pančevo Pančevo, Karađorđeva 2-4 Novi Sad Karađorđeva 2-4

Pančevo Kancelarija za stambene kredite, Pančevo, Štrosmajerova 1

Novi Sad Štrosmajerova 1

Paraćin Paraćin, Kralja Petra I 4 Niš Kralja Petra I 4

Petrovac na Mlavi

Petrovac na Mlavi, Bate Bulića 37 Niš Bate Bulića 37

Plandište Plandište, Hajduk Veljka 16a Novi Sad Hajduk Veljka 16a

Pirot Pirot, Branka Radičevića 18 Niš Branka Radičevića 18

Požarevac Požarevac, Trg Radomira Vujovića 8 Niš Trg Radomira Vujovića 8 Požega Požega, Knjaza Miloša 6 Kragujevac Knjaza Miloša 6

Priboj Priboj, Nemanjina 48-50 Kragujevac Nemanjina 48-50

Prijepolje Prijepolje, Sandžačkih brigada 39 Kragujevac Sandžačkih brigada 39

Prokuplje Prokuplje, 9. oktobra 6 Niš 9. oktobra 6

Raška Raška, Miluna Ivanovića 8 Kragujevac Miluna Ivanovića 8

Ruma Ruma, Glavna 170 Novi Sad Glavna 170

Ruma Ruma, 15. maja 143 Novi Sad 15. maja 143

Sjenica Sjenica, Milorada Jovanovića bb Kragujevac Milorada Jovanovića bb

Smederevo Smederevo, Cvijićeva 3 Niš Cvijićeva 3

Smederevska Palanka

Smederevska Palanka, Svetog Save 19

Kragujevac Svetog Save 19

Sombor Sombor, Venac Stepe Stepanovića 32 Novi Sad Venac Stepe Stepanovića 32

Sremska Mitrovica

Sremska Mitrovica, Kralja Petra I 6 Novi Sad Kralja Petra I 6

Sremska Mitrovica

Sremska Mitrovica, Svetog Dimitrija 2 Novi Sad Svetog Dimitrija 2

Srbobran Srbobran, Zmaj Jovina 18 Novi Sad Zmaj Jovina 18

Senta Senta, Zlatne grede 6 Novi Sad Zladne grede 6

Stara Pazova Stara Pazova, Ćirila i Metodija 2 Novi Sad Ćirila i Metodija 2

Subotica Subotica, Dimitrija Tucovića 2 Novi Sad Dimitrija Tucovića 2

Subotica Subotica, Štrosmajerova 6 Novi Sad Štrosmajerova 6

Surdulica Surdulica, Ulica Kralja Petra I bb Niš Kralja Petra I bb

Svilajnac Svilajnac, Svetog Save 52 Niš Svetog Save 52

56

Šabac Šabac, Gospodar Jevremova 44 Kragujevac Gospodar Jevremova 44

Šid Šid, Karađorđeva 11-13 Novi Sad Karađorđeva 11-13

Temerin Temerin, Novosadska 403 Novi Sad Novosadska 403

Titel Titel, Mihajla Krestića 8a Novi Sad Mihaila Krestića 8aTopola Topola, Tomislava Karađorđevića 3 Kragujevac Tomislava Karađorđevića 3Trstenik Trstenik, Cara Dušana bb Kragujevac Cara Dušana bb

Ub Ub, Kralja Petra I 44 Kragujevac Kralja Petra I 44

Užice Užice, Dimitrija Tucovića 129 Kragujevac Dimitrija Tucovića 129Valjevo Valjevo, Karađorđeva 71 Kragujevac Karađorđeva 71Valjevo Valjevo, Železnička 7 Kragujevac Železnička 7Velika Plana Velika Plana, Momira Gajića br 2 Kragujevac Momira Gajića br 2 Veliko Gradište Veliko Gradište, Kneza Lazara 35 Niš Kneza Lazara 35

Veternik Veternik, Kralja Petra I 7a Novi Sad Kralja Petra I 7a

Vladičin Han Vladičin Han, Svetosavska 16a Niš Svetosavska 16a

Vlasotince Vlasotince, Nemanjina 2 Niš Nemanjina 2

Vranje Vranje, Lenjinova bb Niš Lenjinova bb

Vrbas Vrbas, Maršala Tita 66 Novi Sad Maršala Tita 66

Vrnjačka Banja Vrnjačka Banja, Kruševačka 1 Kragujevac Kruševačka 1Vršac Vršac, Sterijina 19a Novi Sad Sterijina 19a

Zaječar Zaječar, Nikole Pašića 70 Niš Nikole Pašića 70Zemun Zemun, Glavna 30 Beograd Glavna 30

Zemun Zemun, Gornjogradska 38 Beograd Gornjogradska 38

Zlatibor Zlatibor, Kraljev trg bb Kragujevac Kraljev trg bb

Zrenjanin Zrenjanin, Kralja Aleksandra I Karađorđevića bb Novi Sad Kralja Aleksandra I Karađorđevića bb

Zrenjanin Zrenjanin, Bulevar Veljka Vlahovića bb Novi Sad Bul. Veljka Vlahovića bb, TC "Bagljaš" lok.12

Žabalj Žabalj, Nikole Tesle 47 Novi Sad Nikole Tesle 47

Documents

Izveštaj nezavisnog revizora - bancaintesa.rs · Izveštaj nezavisnog revizora. AKCIONARIMA . BANCA INTESA A.D. BEOGRAD . Izveštaj o pojedinačnim finansijskim izveštajima. Izvršili