SEMINARSKI RAD

Mentor: Student:

Sadrzaj:Uvod3Nastanak i razvoj Evropske unije4ISTORIJA I RAZVOJ EVROPSKE UNIJE4PROIRENJEEvropske unije5UGOVORI O PRIDRUIVANJU6USLOVI ZA CLANSTVO6STRUKTURA EVROPSKE UNIJE7Stubovi Evropske unije7engenski ugovor8Ugovor iz Mastrihta9INSTITUCIJE (ORGANI) EVROPSKE UNIJE10EVROPSKI PARLAMENT11EVROPSKI SAVET12SAVET EVROPSKE UNIJE (SAVET MINISTARA)14EVROPSKA KOMISIJA15EVROPSKI SUD PRAVDE16FINANSIJSKI SUD17OSTALI ORGANI EU18Evrposka monetarna unija19EVROPSKA CENTRALNA BANKA20EVROPSKA INVESTICIONA BANKA21Ugovor iz Amsterdama21Ugovor iz Nice22Ugovor iz Lisabona23Ustav Evropske unije24LITERATURA:25

Uvod

Istorija Evropske unije predstavlja vremenski period koji poinje 1952. godine osnivanjem prve evropske nadnacionalne ekonomske zajednice Evropske zajednice za ugalj i elik. U Evropi su 1958. godine osnovane jo dve nadnacionalne zajednice Evropska ekonomska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju, koje su se 1967. zajedno sa Evropskom zajednicom za ugalj i elik ujedinile u Evropsku zajednicu. Kao samostalna nadnacionalna zajednica, Evropska zajednica je prestala da postoji 1993. godine kada je, postavi jedan od tri stuba Evropske unije, ula u njen sastav.Od svog nastanka, pa do dananjih dana, Evropska unija je rasla i razvijala se. Ono to je poelo kao estolana organizacija za slobodnu trgovinu industrijskim sirovinama, razvilo se u jedinstvenu uniju unutar ijih 27 lanica je omogueno slobodno kretanje ljudi, roba, usluga i kapitala. Njeni graani se slue zajednikom valutom, a lanice ostvaruju jako blisku saradnju u pravnim, policijskim, odbrambenim i spoljno-politikim pitanjima. Od zajednice koja je izgradila Evropu iz pepela nakon Drugog svetskog rata, prerasla je u uniju sa preko 494 miliona stanovnika, sa najviim bruto drutvenim proizvodom na svetu.Evropska unija stvara jedinstveno trite putem sistema zakona koji se primenjuje u svim dravama lanica, to garantuje slobodan protok ljudi, roba, usluga i kapitala. Ona zadrava zajedniku trgovinsku politiku, poljoprivrednu politiku i politika u oblasti ribarstva i regionalnog razvoja. Evropska unija je 1999. uvela zajedniku valutu evro, koju je do sada usvojilo 13 drava lanica.Evropska zajednica je zadrala postojanje i pravni kontinuitet. Ugovor iz Amsterdama je ukinuo odredbe Fuzionog ugovora od 8. aprila 1965. kojim su objedinjena reenja triju zajednica i najbolja reenja preuzeo za sebe. Kljune organe EZ preuzima Evropska unija ili ih EU samo "posuuje", koristei se subjektivitetom organa EZ. Ovi organi, ponovo definisani ugovorom iz Amsterdama, zadravaju puni kontinuitet prava, obaveza i nadlenosti kao organi Evropske unije.Okosnicu inae sloenog institucionalnog mehanizma EU i EC ini est glavnih organa institucija. To su Evropski Savet, Savet, Komisija, Evropski parlament, Sud pravde evropskih zajednica i Finansijski sud. Od navedenih est organa samo dve institucije Evropski savet i Savet ministara jesu organi u kojima sede predstavnici drava lanica, sa prevashodnim ciljem da tite interese svoje drave. U sastav preostala etiri organa ulaze lica koja su, istina, dravljani drava lanica, ali njihovo delovanje nije i ne sme biti, zasnovano na instrukcijama njihovih vlada.Nastanak i razvoj Evropske unijeISTORIJA I RAZVOJ EVROPSKE UNIJE

Ideja evropskog ujedinjenja je stara,svoje korene vuce jos iz vremena daleko pre II Svetskog rata.Ozbiljne,realne ideje o tesnjoj saradnji evropskih zemalja,oslobodjene hegemonistickih zelja, nastale su nakon bolnih i stravicnih Francusko-Pruskih ratova 1870 god. i I Svetskog rata(1914-1918).Vekovima razjedinjen stari kontinent, popriste velikih svetskih sukoba i ratova,bio je pogodno tle za istinske akcije i napore za Evropsko ujedinjenje. Nakon zavrsenog II Svetskog rata,na zgaristima i rusevinama Evrope javila se ideja politickog i ekonomskog povezivanja evropskih demokratija. U okviru brojnih zalaganja za stvaranje ujedinjene Evrope, znacajan je govor tadasnjeg britanskog premijera Vinstona Cercila odrzanog 19. Septembra 1946. U Cirihu gde poziva drzave kontinetalne Evrope na stvaranje ujedinjenih evropskih drzava. Po Cercilovom misljenju osnovna predpostavka ujedinjene Evrope je bila Francusko-Nemacka saradnja.

Evropska Unija je rezultat procesa saradnje i integracije koja je pocela 1951 izmedju sest drzava. Posle skoro 50 godina sa cetiri talasa pripajanja EU danas ima 15 zemalja clanica i pretenduje svome petom pripajanju, ovog puta prema Istocnoj i Juznoj Evropi. Misija evropske unije je da organizuje odnose izmedju zemalja clanica i njihovih naroda na osnovama solidarnosti.Glavni ciljevi su:- promocija ekonomskog i socijalnog progresa (jedinstveno trziste je osnovano 1993 god., jedinstvena moneta 1999 god.)- predstavljanje identiteta EU na medjunarodnoj sceni( kroz EU pomoc ne-EU zemljama, zajednicke medjunarodne i sigurnosne rezolucije, akcije u medjunarodnim krizama, zajednicka pozicija medju medjunarodnim organizacijama)- prtedstavljanje evropskog gardjanstva (koji ne menja nacionalno gradjanstvo)- razvijanje polja sloboda,bezbednosti i pravde- odrzavanje i gradjenje zakona EU

Primarne brige EU su postavljanje pojedinaca i njihovih interesa postavljanje u srce evropskih integracija. Evropske institucije smatraju postovanje fundamentalnih prava kao osnovnog principa evropskog zakona i razvile su zakonodavstvo o slobodi kratanja u okviru EU. Sa rezolucijom Mastrihta veza izmedju gradjana u zemljama clanica i EU je postala direktnija, krairanjem koncepta evropskog drzavljanstva koje je predstavljalo serije gardjanskih i politickih prava. Ova su prava dalje razvijana kroz Amsterdamsku rezoluciju koja takodje precizira vezu medju nacionalnih drzavljanstava i Evropskog drzavljanstva.Zemlje clanice EU: Austrija, Belgija, Danska, Finska, Francuska, Grcka, Holandija, Irska, Italija, Luksemburg, Nemacka, Portugalija, Spanija, Svedska i Britanija.Nove clanice: Ceska, Estonija, Kipar, Letonija, Madjarska, Malta, Poljska, Slovacka i Slovenija.Kandidati su: Bugarska, Rumunija, Turska.

PROIRENJEEvropske unije

Za razliku od pojma produbljivanje integracije( deepening), koji postaje osnovno obelezje 3 EZ od usvajanja jedinstvenog evropskog akta i projekta jedinstvenog trzista, stvaranja EU, jacanja uloge evropskog parlamenta i uvecanja znacaja kvalifikovanog vecinskog odlucivanja, drugi kljucni pojam integracija je uvecavanje clanstva ( enlargement ). Rec je zapravo o sirenju unije na istok Evrope i ukljucivanje u clanstvo velikog broja razlicitih drzava, cime ovaj proces dobija prevagu na pocetku 21. Veka. Istovrameno, medjutim, nije moguce govoriti o uvecanju clanstva, a nemati na umu pitanje zadrzavanja uspesnosti postignutog nivoa integracije, kao i zanemariti buduci broj calnica unije kada se govori o projektima dalje integrisanosti. Nova prosirenja clanstva- sa zvanicno proglasenim zemljama- kandidatima za clanstva: 10 iz jugoistocne Evrope, kaoi i sa Turskom, Maltom i Kiprom je bez presedana obzirom na njihovu brojnost i raznorodnost, siroko geografsku oblast (uvecanje teritorije za 30%) i povecanje broja stanovnika ( za 100 miliona) kao i na razlicita istorijska iskustva i kulture. Pregovori sa prvih 6 kandidata (Poljska, Madjarska, Cecka, Slovenija, Estonija i Kipar) zapoceni su marta 1998, afebruara 2000 je zapoceo i drugi talas pregovora sa Bugarskom, Rumunijom, Letonijom, Litvanijom, Maltom i Turskom. Ovo medjutim ne znaci da ce ovim redom drzave postati clanice EU vec se prihvata regata pristup koji znaci da drzave koje uspesno zadovolje kriterijume postaju clanice bez obzira kada su sa njima zapoceti pregovori.

UGOVORI O PRIDRUIVANJU

Zajednicka odlika svih sadasnjih zemalja kandidata jeste da je rec o drzavama sa kojima je EU zakljucila sporazume o pridruzivanju koji ce utvrditi medjusobna prava i obaveze, zajednicke akcije i posebne procedure. Osnovni cilj sporazuma je stvaranje zone slobodne trgovine izmedju unije i ovih zemalja na bazi reciprociteta ali asimetricno i postupno. Rac je naime o ekonomskom, socijalnom, politickom i kuturnom priblizavanju koji obuhvata oblasti kao sto su politicka saradnja,pogodne trgovinske odnose, ekonomske aktivnosti i kulturnu saradnju, uz neophodnu harmonizaciju nacionalnih prava pridruzenih drzava sa komunitarnim pravom (posebno oblasti vezane za unutrasnje trziste). Evropskim sporazumima se pridruzenim zemljama omogucavaju trgovinski ustupci i beneficije koje inace imaju samo clanice EU, predvidja se slobodna trgovina industrujskim proizvodima(osim za poljoprivradne proizvode, celik i tekstil), slobodno kretanje usluga kapitala i ljudi, ukidanje carina i svih kvantitativnih ogranicenja.Unija je kreirala i novu generaciju sporazuma o pridruzivanju koji su dobili naziv Sporazumi o stabilizaciji i pridruzivanju.Ova forma sporazuma je otvorena za Hrvatsku,BiH, SCG, Makdoniju i Albaniju, dakle za drzave koje pripadaju regionu zapadni balkan. Sporazumi su do sada zakljuceni sa Makedonijom, i Hrvatskom. Njihova osnova i ciljevi su isti kao i kod evropskih sporazuma ali se razlikuju u osnovnom cilju- stabilizovanje regiona kroz ekonomske i politicke reforme. Stabilizacija se ostvaruje preko bezbedonosnog stabilizovanja(ukljucivanje u program NATO-a partnerstvo za mir) i subregionalne saradnje cije uspesno ostvarivanje predstavlja test za clanstvo u EU.USLOVI ZA CLANSTVO

Osnivacki akti unije su izriciti da je osnovni uslov da bi drzava postala clanica je da se nalazi na evropskom kontinentu. Nove uslove utvrdice sefovi drzava ili vlada drzava EU na samitu koji je odrzan u Kopenhagenu 1993 odredjujuci da ce pridruzene drzave postati clanice EU cim budu u stanju da prihvate obaveze iz clanstva u odnosu na ekonomske, pravne i politicke uslove. Ovi uslovi su: stabilnost institucija koje garantuju demokratiju, vladavina prava, ljudska i manjinska prava, uspostavljanje trzisne ekonomije, prihvatanjekomunitarnog privrednog prava- Bela knjiga.

STRUKTURA EVROPSKE UNIJEStubovi Evropske unije

Za EU se kae da podsea na prednji deo grkog hrama koji lei na tri stuba. Ta slika je poela da se koristi kako bi se opisala struktura Unije.PRVI STUB obuhvata tri zajednice (Evropsku zajednicu za ugalj i elik, Evropsku ekonomsku zajednicu i Evropsku zajednicu za atomsku energiju) i ukljuuje:Carinsku uniju i jedinstveno trite,Zajedniku poljoprivrednu politiku,Trgovinsku politiku,Strukturalnu politika,EU dravljanstvo,Obrazovanje i kulturu,Trans-Evropsku mreu,Zatitu potroaa,Zdravlje,Istraivanje i ivotnu sredinu,Socijalnu politiku,Politiku azila,Spoljne granice,Imigracionu politiku.DRUGI STUB obuhvata zajedniku spoljnu i bezbednosnu politikui to :Spoljna politika obuhvata :Koordinaciju zajednikih stavova i mera,Odravanje mira,Ljudska prava,Demokratiju,Pomo zemljama nelanicama.Politika bezbednosti obuhvata:Razoruanje,Finansijski aspekt odbrane,Dugoroni okvir evropske sigurnostiTREI STUB obuhvata saradnju u pravosuu i unutranjim poslovima, kao to suSaradnja meu pravnim institucijama u vezi graanskog i krivinog prava,Kooperaciju policije,Borbu protiv rasizma i ksenofobije,Borbu protiv trgovine drogama i orujem,Borbu protiv organizovanog kriminala,Borbu protiv terorizma,Kriminalne radnje protiv dece i trgovine ljudima.Osnovna razlika izmeu prvog i druga dva stuba jeste u tome to jedino prvi stub koristi pravno obavezujue instrumente i procedure zasnovane na Rimskim ugovorima. Druga dva stuba preteno su u nadlenosti Evropskog Vea i Vea Evropske unije, pa su kao takvi meuvladinog karaktera (Evropski savet, Jedinstveno trite-Unutranje trite , Rimski ugovori o EU, Mastrihtski ugovor, Savet Evropske unije).

engenski ugovor

engenski ugovorje sporazum kog je14. juna1985. potpisalo pet evropskih drava (Belgija,Francuska,Nemaka,LuksemburgiHolandija). Sporazum je potpisan na brodu Princeza Mari-Astrid nareci Mozel, poredengena, malog mesta u Luksemburgu na granici Francuske i Nemake.Po engenskom ugovoru, dravljani drave potpisnice mogu se slobodno kretati u bilo kojoj drugoj dravi potpisnici ne pokazujui bilo kakav dokument na granici (paso,lina karta).Cilj ugovora je bio da se ukinu i harmonizujugranini prelaziizmeu zemalja potpisnica. U vreme potpisivanja, ugovor nije imao veze saEvropskom unijom(tadaEvropskom zajednicom), dok to danas nije sluaj.Naknadne zemlje potpisnice su donele konvenciju kojom se ograniava ukupan broj engenskih drava na dvadeset est.Poznati su i primeri privremenog suspendovanja ovog ugovora od strane neke drave potpisnice, gde ona zadrava (ponovo uzima) pravo kontrole dokumenata na granici (Francuska14. jul2005.)

Ugovor iz Mastrihta

Padkomunizmau istonoj Evropi i ujedinjenje Nemake navode Evropske zajednice da uvrste svoju ulogu u meunarodnim pitanjima, a unutar njih se javlja potreba za jaanjem, kako ekonomske, tako i politike saradnje izmeu drava lanica. U aprilu1989. godine predsednik Evropske komisije, ak Delor, predstavio je konaan izvetaj Komiteta za studiju oEkonomskoj i monetarnoj uniji(EMU). Na sednici Evropskog saveta uDablinu,28. aprila1990. godine, na inicijativu Belgije, Nemake i Francuske, uz podrku Evropskog parlamentapoeli su razgovori o prisnijoj unutranjoj politikoj saradnji.Ministri spoljnih poslova drava lanica EZ su15. decembraiste godine na sastanku u Rimu doneli odluku o otpoinjanju dve istovremenemeuvladine konferencije prvu bi vodili ministri spoljnih poslova, a drugu ministri ekonomije i finansija. Nacrt novog sporazuma je predstavljen17. aprila1991. godine i on je, uz reviziju i dopunu pojedinih odredbi Rimskih ugovora, predviao stvaranjeEvropske unije, zajednice ije su aktivnosti podeljene na tri oblasti delovanja njena tri stuba. Prvi stub Evropske unije inile bi aktivnosti Evropske ekonomske zajednice, koja je preimenovana uEvropsku zajednicu, drugiZajednika spoljna i bezbednosna politika, a treiPolicijska i pravosudna saradnja u krivinim predmetima. Evroatom i Evropska zajednica za ugalj i eliksu u okviru Evropske unije nastavili da postoje kao samostalne nadnacionalne organizacije.Ministri spoljnih poslova i finansija evropske dvanaestorice su uMastrihtu,7. februara1992. godine, potpisali Ugovor iz Mastrihta, kako jeUgovor o Evropskoj unijipopularno nazvan.Evropski parlament i veina lanica su usvojili Ugovor, dok su Danska, Irska, Nemaka i Francuska po ovom pitanju organizovale referendum. Na referendumu u Danskoj ugovor je odbaen, a usvojen je na referendumima u Irskoj, Francuskoj i Nemakoj. Parlament ujedinjenog UK je usvojio ugovor, ali tek nakon uspenog ponovljenog referencuma u Danskoj. Poto je usvojen od strane svih zemalja lanica i Evropskog parlamenta, Mastrihtski ugovor je1. novembra1993. godine stupio na snagu, ime je osnovana Evropska unija. Mastrihtski ugovor je predviao stvaranje Ekonomske i monetarne unije, koja bi omoguila uvoenje zajednikevalute. Na ovaj nain, bila bi stavljena kruna na unutranje trite Evropske unije, koje je poelo da funkcionie 1993. godine.Strukturni fondovi EUsu znatno poveani i osnovan je noviKohezioni fond, kao iEvropski investicioni fond, ogranak Evropske investicione banke, iji je cilj davanje zajmova sitnim preduzetnicima. Kako bi se u uvoenju novih zakona uzela u obzir miljenja vie predstavnika iz razliitih regiona EU, sa radom je poeoOdbor regija.Nadlenost EU u oblasti raznihdrutvenih, ekonomskih iekolokihpitanja je znaajno poveana, a stvorene su iTransevropske mree, koje bi uticale na povezivanje zemalja lanica u oblastisaobraaja,telekomunikacijaienergetike. Stanovnici svih zemalja lanica, postali sugraani Evropske unije, a uveden je iombudsman zatitnik njihovih prava. Takoe, usvojena jezajednika socijalna politika EU, sa najveim osvrtom na zatitu prava radnika.Zemlje lanice su u okviruZajednike spoljne i bezbednosne politikepoele zajedniki da deluju u okviru zatite osnovnih principa iintegritetaUnije, jaanja meunarodne bezbednosti i saradnje, a utvrena je i zajednika odbrambena politika. Pored toga, definisani su odnosi saNATOiZapadnoevropskom unijom. Zajednika aktivnost lanica u oblastima suzbijanjaorganizovanog kriminalaiterorizmaustanovljena jePravnim i unutranjim pitanjima, koja je nalagala blie odnosepolicije, carine i drugih nadlenih organa lanica. Kako bi se omoguilo jednostavnije obavljanje ove saradnje, predvieno je usklaivanje krivinih propisa lanica, a1994. godine je, po ugledu naInterpol, osnovanEvropol.

INSTITUCIJE (ORGANI) EVROPSKE UNIJEDa bi smo razumeli nain na koji funkcionie EU, neophodno je da poznajemo njen institucionalni sistem.Vano je na samom poetku napomenuti da ovaj sistem i, uopte, podela vlasti unutar Evropske unije odstupaju od klasinog koncepta podele vlasti. Institucije kojima su povereni zadaci kreiranja zakonodavnog sistema i politike EU su sledee: Evropski parlament, Evropski savet, Savet ministara, Evropska komisija, Sud pravde i Finansijski sud.

EVROPSKI PARLAMENTBudui da ga ine neposredno izabrani predstavnici graana zemalja EU, Evropski parlament daje Uniji peat demokratskog legitimiteta, oklanjajui u izvesnoj meri demokratski deficit koji se esto istie kao jedan od velikih nedostataka ove organiuzacije. Poslanici Evropskog parlamenta (EP) se biraju na osnovnu izbornih sistema svake od drava lanica EU, poevi od 1979. godine, a njihov mandat traje pet godina. Poslednji neposredni izbori za Parlament odrani su 2004. godine. Parlamentarci su grupisani po politikoj, a ne nacionalnoj pripadnosti, to Evropski parlament ini komunitarnom institucijom izraenog nadnacionalnog karaktera. Sedite Evropskog parlamenta se nalazi u Strazburu. Efikasan rad Parlamenta potpomau Biro, Generalni sekretarijat, Komiteti (stalni i privremeni) i radne grupe.Evropski parlament predstavlja izuzetno vaan organ u institucionalnoj strukturi Evropske unije. Njegov znaaj proizilazi iz njegovih ovlaenja koja se mogu sistematizovati u nekoliko grupa:a) Zakonodavna ovlaenja - Zajedno sa Evropskim savetom Evropski parlament predstavja zakonodavnu polugu Evropske unije. Parlament i Savet sudeluju u zakonodavnoj vlasti sprovodei je kroz etiri osnovna postupka: postupak konsultacije, postupak saradnje, postupak odobravanja i postupak saodluivanja.b) Budetska ovlaenja - Parlament i Savet su kljune institucije i u proces usvajanja budeta EU. Nacrt budeta potie od Komisije da bi zatim o njemu raspravljali pomenuti organi. Ukoliko Parlament odbije predloeni proraun (to se ve deavalo u nekoliko navrata), ceo postupak se vraa na poetak. Evropski parlament u potpunosti koristi svoja ovlaenja u ovoj oblasti da bi intenzivirao svoj uticaj na kreiranja politike unutar Evropske unije.c) Kontrolna ovlaenja - Imajui u vidu specifian institucionalni karakter i podelu vlasti unutar EU, na osnovu usaglaenosti i efikasnosti kontrolnih funkcija centralnih organa Unije se najbolje ogleda stepen demokratinost i otklanjanje demokratskog deficita unutar institucionalnog okvira Evropske unije. Odnosi EP i Saveta su proli kroz razliite stadijume uporedo sa razvojem EZ/EU. Od veoma ograniene komunikacije njihov odnos je, pre svega, uvoenjem postupaka saradnje, odobravanja i saodluivanja, evuluirao u tesnu meuzavisnost koja se ogleda i u drugim oblastima kao to su, na primer, budetska ovlaenja i politiki dijalog unutar Evropske unije. Intenzivan politiki dijalog koji se odvija na relaciji ove dve institucije se najbolje ogleda u obavezi budueg predsedavajueg Savetom da svoj plan zadataka i mera za narednih est meseci predstavi EP i njegovim relevantnim komitetima. Sa druge strane, EP vri kontrolu rada Evropske komisije, naroito u izvravanju njenih osnovnih zadataka (uvar Ugovora, ostvarivanje zajednikih ciljeva Unije). Parlament daje saglasnost na izbor predsednika i lanova Komisije, a takoe moe joj izglasati nepoverenje.

Evropski parlament predstavlja pogonsku snagu evropske politike. To je centralno mesto za raspravu u Evropskoj uniji, mesto gde se susreu, prepliu i promoviu nacionalni stavovi zemalja lanica u pogledu kreiranja politika unutar Unije. Dok evropske partije i Evropski parlament unutar koga one funkcioniu doprinose stvaranju evropske svesti i izraavanju politike volje graana Unije, jedna druga institucija se stara da pravila igre, ustanovljena Ugovorima budu potovana i da se proces produbljenja i proirenja promovie unutar, ali istovremeno i van granica Evropske unije.

EVROPSKI SAVET

U sloenom spletu institucija Evropske unije ovo je telo koje na najbolji nain predstavlja meuvladin formu saradnje u procesu donoenja odluka i kreiranja politike ove organizacije. Evropski savet ine efovi drava i vlada zemallja lanica EU, kao i predsednik Evropske komisije. Njima u radu pomau ministri inostranih poslova i jedan lan Komisije (najee je to u pitanju potpredsednik). Sastaje se najmanje dva puta godinje pod predsednitvom efa drave ili vlade zemlje lanice koja predsedava Savetom ministara EU. Posle svakog ovakvog zasedanja Evropski savet podnosi Evropskom parlamentu izvetaj, kao i godinji izvetaj o ostvarenom napretku Unije.Moe se sa sigurnou tvrditi da je ovo "institucija" koja je izazvala veliki broj polemika, naroito meu naunicima, oko svoje uloge i znaaja koje je imala i ima za EU. Dijapazon aktivnosti i funkcija Evropskog saveta je u mnogome diferenciraniji i znaajniji u odnosu na zadatke koji su utvreni Ugovorom. Zanimljivo je da je Evropski savet od trenutka svog ustanovljavnaja (samit zemalja lanica Evropskoh Zajednica (EZ) u Parizu 1974.. godine), pa sve do donoenja Jedinstvenog evropskog akta (JEA) 1987. godine bio van institucionalnog okvira EZ. Ovim aktom, kao i onima koji e nastati nakon njega, Evropski savet je stekao svoj ugovorni okvir, ali ne i institucionalno utemeljenje.

Strogo pravno gledano, tumaei odredbe Ugovora, Evropski savet nije organ Evropske unije. Ova "institucija" se ne pominje u odredbama Ugovora koje utvruju organe kojima je povereno ostvarivanje zadataka Zajednice, odredbama koje na svojevrstan nain "definiu" institucionalni okvir Evropske unije. Logian zakljuak koji iz ovoga sledi jeste da Evropski savet nema zakonskih ovlaenja da donosi odluke i preduzima mere u pravcu ostvarenja ciljeva Zajednice. Kako se onda u litraturi tvrdi da je u pitanju "institucija" koja je sutinski obeleila i omoguila uspeh evropskog integracionog procesa?Evropski savet daje neopodan podsticaj za razvoj Unije i utvruje opte politike smernice. Snaga i znaaj Evropskog saveta lei upravo u neformalnosti, ali istovremeno i u velikoj politikoj teini odluka koje on donosi. Istina je da Evropski savet ne preuzima inicijativu kod najveeg broja situacija u kojima se ostvaruju ciljevi EU, meutim u trenutku kada se jave ozbiljne nesuglasice meu dravama lanicama, kada se jave problemi koji su od sutinskog, stratekog znaaja za dalji integracioni proces, njegova uloga dolazi do punog izraaja.Evropski savet u procesu izgradnje Evrope kakvu dans poznajemo daje "opti politiki impuls", igra ulogu konstituconalnog graditelja. Meuvladina konferencija o jedinstvenim evropskim aktima iz 1985. godine, inicijativa o Evropskoj monetarnoj uniji i politikoj uniji, rezultirale potpisivanjem Ugovora iz Mastrihta 1992. godine, revizije ovog ugovora sporazumima iz Amsterdama (1997. godina) i Nice (2000. godina), sve su ovo inicijative Evropskog saveta kojima su oblikovane odluke od fundamentalnog znaaja za Evroopsku uniju. Evropski savet je, takoe, zasluan za donoenje nekih sutinskih odluka o proirenju EU (Kopenhaki kriterijumi za pristupanje 1993, izbor kandidata za pristupanje, Luksemburg 1997, Helsinki 1999).Tvorci JEA i Ugovora iz Mastihta su ostavili irok manevarski prostor Evropskom savetu elei da, izostavljanjem ovog tela iz striktne ugovorne regulacije, smanje njegovu preteranu proceduralizaciju, obezbede to veu efikasnost i rukovodei uticaj na dalji razvoj EU.

SAVET EVROPSKE UNIJE (SAVET MINISTARA)

Kao i u Evropskom savetu, u Savetu ministara Evropske unije drave su neposredno zastupljene (meuvladina saradnja). Savet sainjavaju predstavnici svake drave lanice u rangu ministra. Odluke koje se donose u Savetu, dakle, potiu od resornih ministrara koji su samim tim ovlaeni da obaveu vladu zemlje iz koje dolaze. Radom Saveta predsedava svaka zemlja lanica u vremenskom periodu od est meseci. Sastav Saveta se menja u zavisnosti od oblasti koja se razmatra. Ako je u pitanju poljoprivreda, Savet e initi ministri poljoprivrede, ako je u pitanju spoljna politika - ministri spoljnih poslova. Savet ministara spoljnih poslova, poznatiji kao Savet za opte poslove ima zadatak da koordinira rad ostalih resornih zasedanja Saveta i da usklauje drave lanice u oblasti spoljne politike. Sektorski Saveti se sastaju, po pravilu, dva puta u toku estomesenog mandata predsedavajue drave lanice (Savet ministara ekonomije i finansija - Ecofin se, na primer, sastaje ee - po jednom meseno). Podrku savetu pruaju Generalni sekretarijat, mnogobrojne radne grupe, kao i Komitet stalnih predstavnika (COREPER). COREPER, koji sainavaju diplomate visokong ranga (najee su u pitanju ambasadori), je veoma zasluan za uspeno funkcionisanje Saveta, budui da priprema njegov rad i izvrava zadatke koje mu Savet poveri.Savet i Evropski parlament su centralni zakonodavni organi u Evropskoj uniji. Savet ima znaajnu ulogu u usvajanju budeta EU, takoe sklapa meunarodne ugovore u kojima je kao pregovara uestvovala Evropska komisija. Savet donosi odluke jednoglasno, prostom veinom ili kvalifikovanom veinom. Ukoliko savet donosi odluke o vanim pitanjima (npr. izmene i dopune osnivakih ugovora, kreranje nove zajednike politike, primanje zemlje kandidata u EU) primenjivae se princip jednoglasnosti - konsenzus. U ovom sluaju, kao i u donoenju odluke prostom veinom, glas svake drave ima podjednaku teinu. U sluaju donoenja odluka tzv. kvalifikovanom veinom dolazi do odmeravanja (ponderacije) glasova u Savetu.

Savet ministara, kao to smo ve napomenuli, je jedan od centralnih zakonodavnih organa Evropske unije. Drugi takav organ neposredno reprezentuje izbornu volju graana Evropske unije i u tom svojstvu, za razliku od Saveta, predstavlja instituciju sa izraenim nadnacionalnim karakterom. Re je, naravno, o Evropskom parlamentu.

EVROPSKA KOMISIJA

Iako su predsednik i lanovi Komisije predloeni i imenovani od strane vlada drava lanica EU, uz konsultacije i post festum datu saglasnost Evropskog parlamenta, oni su u svom radu potpuno nezavisni u odnosu na svoje matine drave. lanovi Evropske komisije (komesari) se biraju na period od pet godina i izvravaju svoje dunosti u optem interesu Unije. Zastupajui iskljuivo njene interese oni ne smeju traiti niti primati bilo kakva upustva od bilo koje vlade ili tela. Sa svoje strane drave lanice se, takoe, obavezuju da e potovati naelo nezavisnosti lanova Komisije. Trenutno Evropska komisija broji 27 lanova (svaka drava lanica ima po jednog komesara), mada je predvieno da u budunosti doe do smanjenja broja lanova ovog tela uz uvoenje principa rotacije. lanovi Komisije se sastaju jednom nedeljno radi donoenja odluka o pitajima iz njihove nadlenosti ili pokretanja inicijativa za donoenje neophodnih komunitarnih akata. Svaki komesar je zaduen za jednu ili vie oblasti iz nadlenosti Komisije. Uspeno funkcionisanje ove institucije omoguuju Generalni direktorati, opte i unutranje slube." uvar tekovina Zajednice", "uvar Ugovora" su samo neki od naziva kojima se pokuava odslikati veoma bitna funkcija Komisije koja se sastoji u kontroli donoenja i ispravnosti primene komuitarnih akata (pravnih akata koje donose organi Zajednica). Komisija prati izvravanje Ugovora i ovih propisa kako u zemljama lanicama, tako i u samim zakonodavnim organima Unije - Savetu, Parlamentu i drugim pomonim telima. U sluaju suprotnog ponaanja Komisija se, pored ostalih ovlaenja koja su joj na raspolaganju, moe obratiti i Evropskom sudu pravde (Sudu pravde Evropskih zajednica) kako bi obavezala dravu/organ Unije da se ponaa u skladu sa pravnim poretkom EU. Evropska komisija je zakonodavni inicijator, ima iskljuivo pravo inicijative za donoenje komunitarnih akta. Prilikom formulisanja ovakvih inicijativa, kao to smo napomenuli, Komisija se mora voditi interesima Unije, a ne partikularnim intersima drava lanica ili pojedinih intersnih grupa. Ovakav poloaj ini Komisiju mestom gde se prepliu interesi najrazliitijih aktera, mesto gde se ispituju poetne pozicije i usaglaavaju stavovi. Komisija ima znaajna izvrna ovlaenja u odnosu na odluke koje donosi Savet. Komisija predstavlja Uniju u meunarodnim ekonomskim odnosima i pregovara u ime Unije radi zakljuivanja irokog spektra meunarodnih ugovora.

Ovakva pozicija Evropske komisije joj omoguuje da igra ulogu promotera produbljivanja evropskih integracionih procesa, ulogu koju je ona u vie navrata tokom razvoja EZ/EU i preduzimala (stvaranje jedinstvenog trita, stvaranje ekonomske i monetarne unije sa uvoenjem zajednike valute u Uniju).

EVROPSKI SUD PRAVDE

Ovo je institucija koja predstavlja temelj efikasnog sistema pravosudne zatite komunitarnog prava. Sud pravde brine o potovanju prava prilikom tumanenja i primene Ugovora, uloga suda je od vitalnog znaaja za nesmetano funkcionisanje Unije, budui da on predstavalja vrhovnog tumaa konstitutivnih Ugovora. U tom svojstvu on reava sporove izmeu komunitarnih organa, kao i sporove izmeu tih organa i drava lanica EU u oblasti primene komunitarnog prava. Sud istovremeno, kao organ pravne zatite, ima zadatak zatite komunitarnog prava od njegovog krenja (kontrola zakonitosti akata komunitarnih organa, sporovi o naknadi tete prouzrokovane od strane komunitarnih organa ili slubenika EU i sl.). Sud ine 25 sudija koji se biraju na est godina. Njima u radu pomae osam pravobranilaca. Sud je jedina institucija koja na zahtev nacionalnih sudova moe dati presudom tumaenje Ugovora i zakona Unije. Kada se pitanje ovakve prirode pojavi pred nacionalnim sudom on moe (u pojedinim sluajevima mora) traiti odliku Evropskog suda pravde. Treba napomenuti da je od 1989. godine u institucionalni sistem EU uveden i Prvostepeni sud (Sud pravde prve instance) radi rastereivanja rada Evropskog suda.

FINANSIJSKI SUD

Mada to njegov naziv sugerie, Finansijski sud nema pravosudnu funkciju. Njegov zadatak je budetski nadzor, odnosno kontrola finansijskog poslovanja zajednice.Finansijski sud ini 15 lanova. Mada o tome nema izriitih odredaba, u praksi po 1 lan dolazi iz svake drave. Uslov za izbor su nezavisnost i strunost. lanove postavlja Savet jednoglasnom odlukom, nakon to o tome pribavi miljenje Evropskog parlamenta. Njihov mandat traje 6 godina, uz mogunost obnavljanja. lanovi biraju predsednika Finansijskog suda na period od 3 godine. U izvravanju dunosti deluju potpuno nezavisno, a u optem interesu Zajednice. Zbog neizvravanja obaveza ili neispunjavanja uslova za vrenje funkcije, lan Finansijskog suda moe odlukom Evropskog suda biti razreen dunosti pre isteka mandata, ili mu moe biti uskraena penzija.Kao kontrolni organ, Finansijski sud ostvaruje kontrolu nad svim prihodima i rashodima Zajednice i njenih organa. Kontrola se obavlja na osnovu finansijske dokumentacije, a ako je potrebno i na licu mesta. U vrenju nadzora Finansijski sud ostvaruje saradnju sa odgovarajuim nacionalnim organima.Na kraju svake budetske godine Finansijski sud pravi godinji izvetaj, kog upuuje ostalim institucijama Zajednice. Izvetaj se zajedno sa odgovorom institucija na primedbe Finansijskog suda, objavljuje u Slubenom listu zajednice. Osim godinjeg izvetaja, Finansijski sud moe u bilo koje vreme sainjavati izvetaje i davati primedbe o odreenim pitanjima. Takoe, moe davati miljenja na zahtev pojedinih komunitarnih institucija. Svi izvetaji i miljenja se usvajaju veinom glasova.

OSTALI ORGANI EU

Evropska unija deluje i preko sledeih organa: Ekonomski i socijalni komitet, Komitet regiona, Evropska centralna banka, Evropski ombudsman i drugi.EVROPSKI OMBUDSMAN- organ koji je uspostavljen ugovorom iz Mastrihta. Njegovo ustrojstvo je uglavnom bazirano na skandinavskoj pravnoj tradiciji. Ombudsmana imenuje Evropski Parlament. On prima albe od svakog graanina Unije ili svakog fizikog ili pravnog lica koje ima statutarno sedite u nekoj dravi lanici, a koje se odnose na sluaj loe uprave u radu komunitarnih organa ili tela, sa izuzetkom Suda pravde i Prvostepenog suda. Potpuno je nezavisan u vrenju svojih funkcija, ne moe da trai, niti da primi uputstva od bilo kog organa ili institucije. Posle dobijanja predstavke, ombudsman moe da zahteva od institucija na koje se alba odnosi da donesu odgovarajua akta i da daju sve relevantne informacije u vezi sa tim predmetom. Ombudsman moe u vezi sa bilo kojim pitanjem da uputi izvetaj Parlamentu, a duan je i da Parlamentu podnese godinji izvetaj. Bira se i imenuje posle izbora Evropskog Parlamenta za isti izborni period.EVROPSKA CENTRALNA BANKA- deo Evropskog sistema centralnih banaka. Osim nje, tu ulaze i nacionalne centralne banke drava lanica. Sedite je u Frankfurtu. Ona je nadlena da se bavi kreiranjem i voenjem monetarne politike EU. Osnovni zadatak - da osigura monetarnu stabilnost, upravlja poslovima vezanih za evro. To obuhvata sve faze, od tampanja do emisije. Ona obavlja devizne poslove, dri i upravlja deviznim rezervama drava lanica i unapreuje funkcionisanje platnog prometa. Politika cena mora biti u saglasnosti sa osnovnim principima ekonomske politike EU. Ona raspolae sopstvenim sredstvima i kapitalom, sto joj omoguava da samostalno deluje i intervenie na tritu. Najvaniji organi centralne banke: 1. Savet guvernera - ine ga guverneri nacionalnih centralnih banaka, sastaje se 10 puta godinje, obavlja upravljake funkcije, odluke donosi prostom veinom, utvruje monetarnu politiku EU. 2. Izvrni odbor - sastav ine predsednik, potpredsednik, 4 lana, izborni period je 8 godina bez prava ponovnog izbora, on je organ upravljanja koji sprovodi monetarnu politiku u skladu sa odlukama Saveta guvernera.EVROPSKA INVESTICIONA BANKA - osnovana je Rimskim ugovorom 1957.god. Njen osnovni cilj je da finansira projekte koji doprinose skladnom razvoju zajednikog trita i projekte u manje razvijenim regionima. Pomae i razvoj malih i srednjih preduzea ulaganjem kapitala i davanjem kredita. Organi investicione banke su: Savet guvernera, Administrativni savet, Upravni komitet. Savet guvernera ine ministri drava lanica banke. On kreira kreditnu politiku banke. Administrativni savet ima 25 lanova i vei broj zamenika. On donosi odluku o davanju garancija, kredita i pozajmica. Upravni komitet sprovodi politiku Administrativnog saveta i obavlja dnevne poslove.KOMITET REGIONA I LOKALNIH VLASTI- uspostavljen je Mastrihtskim ugovorom prema kome komitet mora biti konsultovan u vezi svih predloga akata kojima se raspolae ili se dodiruju regionalni interesi. Znaajna je njegova uloga u dizajniranju politike EU na niim nivoima vlasti. Ovaj organ reprezentuje regionalne interese, deluje savetodavno i bavi se kulturom, zdravstvom, transevropskom mreom i aktivnostima koje se odnose na izgradnju privrednog i socijalnog sklada. Komitet ima predsednitvo, strune komisije, plenum i generalni sekretarijat.EKONOMSKO - SOCIJALNI KOMITET- on je konsultativni organ u sferi donoenja odluka u Uniji. lanove biraju Vlade drava lanica, a postavlja ih Savet. Komitet moe biti konsultovan kada se razmatraju pitanja iz pojedinih sektora njegove delatnosti. Daje savete institucijama Unije, ali njegovi predlozi esto ostaju bez uinka.

Evrposka monetarna unija

Stvaranje jedinstvene valute bio je dug proces od istorijskog znaaja. Pre manje od jednog veka, Evropu su karakterisali politiki nemiri i ekonomsko rasulo. Motivi za poetak integracije su brojni. Postojala je elja stvaranja demokratski ureene Evrope kao alternative odbaenoj nacionalistikoj vladavini. Takva Evropa je trebala da postane zajednica mira i mesto koje prua ekonomsku sigurnost svojim dravljanima.Potpisivanjem Rimskog i Pariskog ugovora evropski lideri zapoeli su izgradnju ujedinjene Evrope. Od tada, Evropa je postigla mnogo. Sigurno, jedno od najznaajnijih dostignua bilo je uspostavljanje zajednikog trista, sa slobodnim protokom robe, kapitala i ljudi. Nakon toga, ne manje vana, stvorena je Evropska monetarna unija sa 11 lanica napoetku, a ve sada sa 16.Generalno, zemlja ne postaje lan evrozone odmah nakon pristupanja Evropskoj uniji. Umesto toga, zemlja postaje lanica koja podlee pravilu privremenog odstupanja. Ovakve zemlje imaju niz obaveza. One moraju da sprovode zajedniku politiku deviznog kursa (ukljuivanje u Mehanizam odravanja utvrenih deviznih kurseva ERM), a dasopstvenu ekonomsku politiku posmatraju kao zajedniku brigu. Meutim, samo koordinisanje politika nije dovoljno. Da bi ule u Evropsku monetarnu uniju, zemlje moraju da ispune niz kriterijuma pravne i ekonomske konvergencije. Kriterijumi pravne konvergencije obavezuju zemlje koje apliciraju za prijem u evrozonu da stvore odgovarajue pravne osnove za uestvovanje u monetarnoj uniji, od kojih je najvanija nezavisnost centralne banke. Za razliku od njih, kriterijumi ekonomske konvergencije obavezuju zemlje koje ele da uu EMU da stvore ekonomske uslove koji omoguavaju odravanje stabilnosti cena i obezbeuju usklaenost na nivou evrozone.Ovaj rad analizira stvaranje Evropske monetarne unije, kriterijume konvergencije, nain na koji su oni uvreni i kako se, odnosno, koliko ih zemlje potuju nakon pristupanja evrozoni, ulogu Evropske centralne banke u kreiranju monetarne politike EU, kao i prednosti i nedostatke EMU.

EVROPSKA CENTRALNA BANKA

Evropska centralna banka je institucija koja je nadlezna za Evropsku monetarnu politiku. Osnovana je ugovorom iz Mastrihta,kojim je i pokrenut postupak stvaranja monetarne unije kao nadgradnje unutranjeg trita EU. Glavni razlog njenog osnivanja bilo je stvaranje monetarne unije s jedinstvenom valutom ,evrom. Drave koje su ule u monetarnu uniju prenele su ovlaenja nad monetarnom politikom na evropski nivo,pa je zadatak kreiranja i sprovoenja zajednike monetarne politike pripao Evropskoj centralnoj banci.Evropska centralna banka nadzire koliinu novca u opticaju, upravlja kursom evra, zajedno sa centralnim bankama drava lanica. dri i upravlja slubenim deviznim rezervama. Glavni zadatak joj je ocuvanje stabilnosti cena u zoni evra,te i ouvanje kupovne moci evra. To podrazumeva strogo kontrolisanje inflacije tj. da godinje poveanje cena bude manje od 2%.Evropska centralna banka to postie na 2 naina:kontrolom koliine novca u opticaju, praenjem kretanja cena, i procenom rizika u odnosu na stabilnost cena u evrozoni. Kontrolisanje koliine novca utie izmeu ostalog i na odreivanje visine kamate u evrozoni.Evropska centralna banka upravlja monetarnom unijom u saradnji sa nacionalnim centralnim bankama u okviru Evropskog sistema centralnih banaka,u kojem uz nju sudeluju i centralne banke drava lanica eurozone.Na osnovu ugovora o EZ garantuje se nezavisnost monetarne vlasti. Institucije EU i drava lanica moraju potovati to naelo i ne smeju ni na koji nain uticati na Evropsku centralnu banku,kao ni na nacionalne centralne banke.Evropska centralna banka ima 3 tela : Upravni odbor, Izvrsni odbor i Opti savet.Upravni odbor je najvie telo Banke. ine ga 6 lanova Izvrsnog odbora I guverneri nacionalnih centralnih banaka evrozone. Njime predsedava predsednik Evropske centralne banke. Glavni mu je zadatak definisanje monetarne politike u evrozoni, posebno odreivanje visine kamate pod kojima komercijalne banke mogu pribaviti novac od Evropske centralne banke.Izvrsni odbor ine predsednik i potpredsednik Evropske centralne banke i jo 4 lana koje jednoglasno imenuju predsednici ili premijeri evrozone. Odgovoran je za sprovoenje monetarne politike koju definie Upravni odbor i za davanje uputstava nacionalnim centralnim bankama. Odgovoran je za svakodnevno upravljanje Evropskom centralnom bankom.Opti savet je sastavljen od predsednika i potpredsednika Evropske centralne banke i guvernera nacionalnih centralnih banaka svih drava lanica EU a ne samo onih koje su lanice monetarne unije. Svrha ovog tela je da osigura saradnju sa dravama lanicama EU koje nisu ule u monetarnu uniju. Funkcija je savetodavna, a telo koordinira i budue poveanje eurozone. Postojae dokle god postoje lanice EU, koje su izvan monetarne unije.

EVROPSKA INVESTICIONA BANKA

Evropska investiciona banka osnovana je Rimskim ugovorom iz 1958. godine i jedna je od finansijskih institucija Evropske Unije. Sedite joj je u Luksemburgu. Glavni zadatak banke je doprinoenje uravnoteenom razvoju Zajednice osiguravanjem ekonomske i socijalne kohezije drava lanica. Ima pravnu sposobnost i ekonomski je nezavisna.Evropska investiciona banka osigurava dugorono finansiranje projekata u skladu sa strogom bankarskom politikom. Usko sarauje sa bankarskom zajednicom, pozajmljuje finansijska sredstva na tritu kapitala i finansira razliite projekte. Zajmove odobrava uglavnom iz sredstva pozajmljenih na tritu kapitala kojima je pridodat i vlasniki kapital njenih deoniara-drava lanica Evropske Unije.Budui da je Evropska investiciona banka i institucija Evropske Unije, njene politike usmerene su prvenstveno razvoju i oivotvorenju politika Zajednice.Izvan Evropske Unije Evropska investiciona banka omoguuje ostvarenje i upravlja finansijskim delovima sporazuma koje Evropska Unija sklapa sa treim dravama. Taj aspekt nadlenosti po pravilu finansira sopstvenim sredstvima, a kada je na to posebno ovlaena i iz budeta drava lanica ili same Unije.Ugovor iz Amsterdama

Laka izmena spornih odredbi postojeih ugovora Evropske unije omoguena je donoenjem Mastrihtskog ugovora, i to tako to su sve zemlje lanice, kao i Evropska komisija, dobile pravo na podnoenjeamandmana. Poto su neke zemlje lanice iskoristile ovo pravo, uTorinuje29. marta1996. godine poela meuvladina konferencija, na kojoj su zemlje lanice vodile pregovore o donoenju novog ugovora. Stupanjem na snagu ovog ugovora, na snagu bi stupili i podneti amandmani, ime bi sporne odredbe bile zamenjene. Na sednici Evropskog saveta uAmsterdamu,16. i17. juna1997, usaglaen je tekst novog sporazuma, koji je, poto je pretrpeo odreene izmene, potpisan2. oktobraiste godine. Nakon potvrivanja od strane zemalja lanica,Ugovor iz Amsterdamaje1. maja1999. godine stupio na snagu. Osnovni cilj Ugovora iz Amsterdama bilo je stvaranje jedinstva izmeu zemalja lanica u oblasti zatite osnovnihljudskih prava, svake vrsteslobodei bezbednosti evropskih graana.engenski ugovor, koji je omoguavao slobodno kretanje ljudi i ukidanjegraninihprelaza unutar zemalja potpisnica, postao je sastavni deo zakona Evropske unije, koja je dobila nadlenosti u oblastiimigracije, kontrole spoljnih granica engenske zone i odobravanjavizaiazilagraanima drugih zemalja. U okviru zajednike socijalne politike, donet je niz zakona protivdiskriminacijeradnika. Zapadnoevropska unija je proglaena sastavnim delom drugog stuba EU Zajednike spoljne i bezebednosne politike. Evropol je dobio vea ovlaenja i omogueno je sprovoenje zajednikih akcija za suzbijanje organizovanog kriminala, zbog ega je trei stub EU, koji ine Pravna i unutranja pitanja, dobio novo ime Policijska i pravosudna saradnja u krivinim predmetima.U sklopu institucijalnih reformi, zakoni Evropske unije su stavljeni iznad zakon zemalja lanica i korienje prava veta je jo vie ogranieno. Organ koji je imao najvie koristi od Ugovora iz Amsterdama, bio je Evropski parlament, koji je dobio pravo da uloi veto na odluku Saveta Evropske unije, ukoliko je ta odluka doneta bez zajednikog dogovora ove dve institucije. Evropski savet je dobio pravo da poniti glas zemlje lanice za koju se dokae da je prekrila neki od osnovnih principa EU.

Ugovor iz Nice

Vlade drava lanica su iskazale potrebu za reformisanjem institucija Evropske unije, kako bi se ona pripremila za drastino poveanje broja lanica sa 15 na 27. Meutim, naini na koji su visoki zvaninici pojedinih drava lanica eleli da ostvare te reforme su se razlikovali. Predsednik Francuskeak irakeleo je da, u korist Saveta Evropske unije smanji mo Evropske komisije, dok je njen predsednik Romano Prodi bio protiv toga. Radikalnu ideju o stvaranju parlamentarne Evropske federacije dao je ministar spoljnih poslova NemakeJoka Fier(nem.Joschka Fischer).Tokom veeg dela2000. godine sastajala se konferencija vlada drava lanica, na kojoj se raspravljalo o izmenama procesa donoenja odluka unutar EU. I pored velikog neslaganja stavova vlada pojedinih zemalja lanica, sadraj novog sporazuma je usaglaen na sednici Evropskog saveta uNici, koja je odrana od7. do11. decembraiste godine.Ugovor iz Niceje potpisan26. februara2001. godine, a zatim je usledilo pojedinano potvrivanje od strane svake drave lanice. Parlamenti svih lanica su ugovor potvrdili, dok su ga irski glasai odbacili na referendumu odranom 7. juna iste godine, kada je 53,87%irskih glasaa glasalo protiv njegovog potvrivanja. Nakon izmena u sadraju ugovora, koje su omoguile Irskoj da bude izostavljena iz pojedinih njegovih odredbi, irski glasai su na referendumu19. oktobra2002. godine, veinom od 62,89%, potvrdili Ugovor iz Nice. Ugovor je1. februara2003. godine stupio na snagu.Stupanjem na snagu ovog ugovora, broj oblasti koje podleu glasanju kvalifikovane veine u Savetu Evropske unije je povean, dok je pravo drava lanica da uloe veto na odluke Saveta EU ukinuto u 39 oblasti.Struktura broja glasova drava lanica u Savetu EU je izmenjena kako bi se napravilo mesta za nove lanice. Takoe, kako bi odreeni predlog bio izglasan sistemom kvalifikovane veine, potrebno je da za njega glasa toliko drava lanica da broj njihovih stanovnika iznosi najmanje 62% ukupnog stanovnitva EU. Broj lanova Evropskog parlamenta je povean na 732, a raspored mesta u njemu je iskorien za pokrivanje neravnotee u broju glasova koja je nastala izmeu pojedinih drava lanica u Savetu EU. Ovlaenja predsednika Evropske komisije su poveana, pa je on dobio pravo da razrei dunosti pojedinane lanove komisije. Takoe, mandat novoizabranog predsednika Evropske komisije mora da potvrdi Evropski parlament, ali tek poto je on izabran sistemom kvalifikovane veine u Savetu EU. Ideja opojaanoj saradnjiizmeu drava lanica, koja je prvi put pomenuta u Ugovoru iz Amsterdama, je sprovedena u delo, to je omoguilo normalan tok procesa donoenja odluka u sluaju da ga pojedine drave blokiraju. Meutim, ovakva saradnja drava lanica je onemoguena u pitanjima kao to su osnovna naela EU, engenski ugovor, zajedniko trite EU, pitanja odbrane ivojne industrije.Ovim ugovorom, ojaana je Zajednika spoljna i bezbednosna politika EU. U okviru Deklaracije o budunosti Evropske unije, koja je pripojena sadraju Ugovora iz Nice, dogovoreno je sastajanje nove meuvladine konferencije, iji bi rad bio usmeren ka pisanje tekstaUstava Evropske unije. Ugovor iz Lisabona

Na sednici Evropskog saveta uBriselu16. i 17. juna2005. godine, odlueno je da e u narednom periodu proces reformisanja Evropske unije biti zamrznut, kako bi se, kroz konsultacije sa njenim graanima, uvideli razlozi zbog kojih su graani dve zemlje lanice odbacili predlog Ustava EU. Na ceremoniji proslave 50. godinjice potpisivanja Rimskih ugovora, koja je odrana 25. marta2007. godine u Berlinu, sve lanice EU su usvojile pravno neobavezujuuBerlinsku deklaraciju, prema kojoj novi, reformski ugovor EU mora biti usvojen preizbora za poslanike Evropskog parlamenta 2009. godine.Iste godine, na sednici Evropskog saveta koja je odrana21. i22. junau Briselu, postignut je dogovor o sazivanju meuvladine konferencije na kojoj bi bio usaglaen tekst novog ugovora. Poto je Evropski savet na neformalnoj sednici u Lisabonu18. i 19. oktobra 2007. potvrdio tekst novog ugovora, koji je usaglaen na meuvladinoj konferenciji, drave lanice su23. decembraiste godine usvojileUgovor iz Lisabona. Za razliku od Ugovora o Ustavu Evropske unije koji je predviao zamenu svih prethodnih ugovora EU njenim ustavom, Ugovor iz Lisabona je, kao i svaki prethodni ugovor donet u EU, samo izmenio svoje prethodnike. Nain donoenja odluka putem sistema kvalifikovane veine koji je predloen Ustavom EU je zadran, ali je, na zahtev Poljske, njegovo stupanje na snagu odloeno do2014. godine. Umesto rotirajueg sistema estomesenog predsedavanja drava lanica sednicama Evropskog saveta, uvedena je funkcija stalnog predsednika ovog tela. Funkcija ministra spoljnih poslova EU, koja je predloena Ustavom EU je zbog protivljenja Ujedinjenog Kraljevstva preimenovana, pa e njen zvanini naziv glasiti Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost. Predvieno je smanjenje broja lanova Evropske komisije sa 27 na 15 do 2014. godine, a odreena je i gornja granica broja poslanika u Evropskom parlamentu 750. Uloga nacionalnih parlamenata drava lanica je poveana tako to im je dato pravo podnoenja amandmana na nacrte zakona EU. U tekstu Ugovora iz Lisabona spomenuta su i pitanja energetskesolidarnostiizmeu zemalja lanica, kao i pitanjeklimatskih promena. Ceo tekst Podglavlja osnovnih prava EU je izostavljen iz teksta novog ugovora, ali su zadrane njegove najbitnije stavke, koje imaju jednaku pravnu vrednost. Kako bi stupio na snagu, Ugovor iz Lisabona je, kao i Ustav EU, morala potvrditi svaka drava lanica. Iako je ugovor potvren u veini njih, graani Irske su ga na referendumu odranom 12. juna2008. godine odbacili sa 53,4% glasova protiv. Nemaka kancelarkaAngela Merkeli predsednik FrancuskeNikola Sarkozisu nakon odbacivanja ugovora na referendumu u Irskoj pozvali drave lanice da nastave se njegovim potvrivanjem. Na ponovljenom referendumu, koji je odran 2. oktobra 2009, irski glasai su potvrdili Ugovor iz Lisabona sa 67,1% glasova za, a irska predsednicaMeri Makalisga je potpisala 16. istog meseca. Iako su oba doma ekog parlamenta sporazum potvrdila u februaru i maju, eki predsednikVaclav Klausje pristao da ga potpie tek 3. novembra, i to poto ga jeustavni sudodobrio i nakon to je izdejstvovao izuzee svoje drave iz Podglavlja osnovnih prava EU.Ugovor iz Lisabona stupio je na snagu 1. decembra 2009.Za prvog stalnog predsednika Evropskog saveta izabran je belgijski premijerHerman van Rompoj, dok je na funkciju Visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost izabrana evropski komesar za trgovinuKetrin Eton. Ustav Evropske unije

Nakon stupanja na snagu Ugovora iz Nice, iskazala se potreba graana Evropske unije za pojednostavljenjem njene veoma sloene strukture zakona, koju je sainjavalo 8 ugovora i preko 50 protokola ianeksa. Deklaracija o budunosti Evropske unije, koja je pripojena Ugovoru iz Nice, otvorila je mogunost konsolidovanja svih ovih dokumenata unutar jednog Ustava EU. Jo na sednici Evropskog saveta uLakenu, u decembru 2001. godine, doneta je odluka o sazivanju javnekonvencijedrava lanica EU na kojoj bi prisustvovali predstavnici tih drava, njihovih nacionalnih parlamenata, Evropskog parlamenta i Evropske komisije. Kao plod ove konvencije koja je trajala od februara 2002. do jula 2003. godine, nastao je nacrt Ustava EU, iji je glavni cilj bio da izvri njenu dubinsku reformu kako bi je pribliio njenim graanima. Ovaj nacrt je posluio kao osnova u pregovorima koji su voeni u okviru meuvladine konferencije od oktobra 2003. do jula 2004. godine, kada je usaglaen konaan tekst Ugovora o Ustavu EU. Novi ustav je trebalo da zameni sve sporazume potpisane u proteklih 50 godina, osim sporazuma o Evroatomu. Sadraj novog ugovora je bio podeljen u 4 jednake celine. Prva se odnosila na osnovne principe i ciljeve Evropske unije, dok je druga obuhvatalaPodglavlje osnovnih prava EU. Trea celina se odnosila na politike EU i na njeno funkcionisanje uopte. Nain stupanja na snagu Ustava, naini njegovog menjanja i objava prestanka vaenja svih prethodnih ugovora su smeteni u etvrtu celinu ugovora. Stubovna struktura EU bi prestala da postoji i EU bi postala jedinstvenapravna celina. Po prvi put, predloena je klauzula o dobrovoljnom povlaenju, kojom bi svakoj dravi lanici bilo omogueno dobrovoljno naputanje EU. Zadacievropskog komesara za spoljne odnose i evropsku susedsku politiku, kao i zadaci visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost su povereni ministru spoljnih poslova EU, ija bi funkcija bila uvedena usvajanjem Ugovora o Ustavu. Pored poveanja broja oblasti koje podleu glasanju kvalifikovane veine, preloena je i izmena ovog sistema, prema kojoj bi, kako bi odreeni predlog bio usvojen, za njega moralo da glasa 55% drava lanica, ija populacija ini najmanje 65% ukupnog broja stanovnika EU. U okviru zajednike odbrambene politike, bila bi znatno poveana ulogaEvropske odbrambene agencije, a predloeno je i usvajanje zajednike politike o azilu, imigraciji i kontroli spoljnih granica EU. Razvojem Evropola iEvrojusta(osnovan 2002), bila bi stvorena mogunost za otvaranje kancelarije evropskog javnog tuioca. Ugovor o Ustavu Evropske unije je, kako bi Ustav stupio na snagu, morala potvrditi svaka zemlja lanica EU, ili u nacionalnim parlamentima ili na referendumima. Na referendumima u Francuskoj i Holandiji, 54,68%, odnosno 61,54%glasaa je glasalo protiv potvrivanja ovog ugovora, to je dovelo do prinudnog zamrzavanja procesa donoenja Ustava EU.

LITERATURA:Miodrag Paspalj (2014) ``Ekonomija Evropske unije`` BPSVSSS, BeogradKovac O. i Popovic T. (1995) Prilagodjavanje privrede uslovima poslovanja na trzistu EU, Institut Ekonomskih nauka, BeogradLopandic D. i Janjevic M. (1995),(1994) Ugovor o EU, Medjunarodna politika, Beogradwww.eu.comsr.wikipedia.orgGasmi G. (2010). Pravo i osnovi prava Evropske unije, Uiverzitet Singidunum, Beograd.Grupa autora (2007). Publikacija Ka Evropskoj uniji, SKGO, BeogradKostadinovi S., Rai M. (2009). Poslovno pravo, Futura, Novi Sad.www.bos.rs/cepit/evrointegracije/teme/4a.htm www.crnarupa.singidunum.ac.yu www.informator.rs/tekstovi/sud_403.htm. www.mojaevropa.rs/o-evropskoj-uniji/institucije ZIROJEVI, M. JELISAVAC, S. Evropska monetarna unija i evro, 2002.i ostatla literatura kao sto su : publikacije, nedeljne novine. Clanci, internet adrese....2