Evropski Standardi Za Energetsku Efikasnost Zgrada

Evropski standardi za energetsku efikasnost zgrada - EN 15232

Energetska efikasnost prema EPBD

Rezidencijalni i poslovni objekti potroše preko 40% od ukupne energije koja se potroši u Evropi. Drugi deo energije potroši se na transport i potrebe industrije. Sa ciljem da se ispune ključni zahtevi regulativa o zaštiti životne sredine smanjujući pritom troškove energije čija je cena stalno u porastu, od presudnog je značaja da zgrade i sistemi regulisanja u njima budu projektovani tako da budu što efikasniji.

Evropska Unija ovlastila je Evropsko udruženje za standardizaciju „European Standardisation Committee“ (CEN) da napravi standarde u okviru EPBD direktive (Energy Performance of Buildings Directive 2002/91/EG) sa ciljem da se standardizuju metode za proračun i uštedu energije. CEN je pripremio niz standarda kao što je EN 15232 kojim se određuje u kojoj meri automatizacija zgrade utiče na energetsku efikasnost i EN 15500 koji definiše standarde i kriterijume za energetsku efikasnost proizvoda i njihovu sertifikaciju.

Evropski standard za energetski učinak zgrada ili “The European Energy Performance of Buildings Directive“ (EPBD) opisuje norme koje moraju da se usvoje kako bi se poboljšala enegretska efikasnost zgrada kao obaveza naglašena Kjoto protokolom. Ove regulative zahtevaju dokaze o energetskoj efikasnosti u vidu testa i sertifikacije sistema i opreme pri čemu ključnu ulogu imaju komponente i sistemi za upravljanje zgrada i kućne automatike. Komponente i

sistemi automatizacije mogu se posmatrati kao „mozak“ zgrade i imaju za cilj da održe konforne uslove i kontrolišu potrošnju energije kako bi postigli što efikasnije funkcionisanje objekta.

Na ovaj način Evropski sistem kontrole kvaliteta za automatizaciju kuća i zgrada pomaže da se uspostavi jasan i fer proces uvođenja standarda, testiranja i sertifikacije.

Standard EN 15232

Standardom EN 15232 definisane su četiri klase efikasnosti upravljanja zgrada od A do D. Nakon što je u zgradu ili kuću implementiran sistem upravljanja određuje se kojoj klasi efikasnosti pripada. Potencijalna ušteda električne i toplotne energije može se sračunati za svaku klasu na osnovu tipa objekta i namene. Vrednosti energetske klase C uzimaju se kao referentne za upoređivanje dobijenih rezultata.

U tabeli ispod dat je prikaz razlika u potrošnji energije za tri tipa zgrada (poslovni prostor, škole i hoteli) u klasama efikasnosti A,B i D u odnosu na referentne vrednosti klase C. Na primer, korišćenjem klase A sistema može se uštedeti i do 30% toplotne energije potrebne za zagrevanje kancelarija.

Building Automation and Control (BAC) efficiency classes to EN

15232

Faktor efikasnosti za troplotnu energiju

Faktor efikasnosti za električnu energiju

kancelarije škole hoteli kancelarije škole hoteli

AHigh energy performance building automation and control system (BACS) and technical building management (TBM)

0.70 0.80 0.68 0.87 0.86 0.90

B Advanced BACS and TBM 0.80 0.88 0.85 0.93 0.93 0.95

C Standard BACS 1 1 1 1 1 1

D Non energy efficient BACS 1.51 1.20 1.31 1.10 1.07 1.07

Eu.bac sertifikacija

Kao odgovor izazovima plasiranih od strane EPDB-a i zahtevima potrošača za što energetski efikasnijim objektima , vodeći snabdevači opreme za automatizaciju zgrada osnovali su asocijaciju “the European Building Automation and Controls association” ili kraće eu.bac.

Eu.bac asocijacija je nedavno objavila svoj plan sertifikacije komponenti za automatizaciju zgrada (eu.bacCert). Eu.bac je postavio još strožije kriterijume sertifikacije koji se pre svega odnose na preciznost upravljanja. Što je upravljanje preciznije to su i vrednosti upravljanih veličina bliže zadatim a to se direktno odražava na energetsku efikasnost. Tako na primer ako je u prostoriji temperatura niža za 1°C od zadate potrebna energija za zagrevanje je manja za oko 6% ali isto tako ako se temperatura kreće 1.5°C iznad i ispod zadate povećavaju se troškovi grejanja i do 9%. Imajući ovo u vidu eu.bac sertifikacija zahteva i do 30% preciznije kontrolere nego što je to predviđeno EPDB standardom.

Asocijacija smatra da se primarna potrošnja energije u zgradama može smanjiti do 25% uvođenjem sistema automatizacije. Prva verzija sertifikacionog plana odnosi se na kontrolere odgovorne za rad većih potrošača u zgradama:

radijatorsko grajanje ventilator konvektori za grejanje/hlađenje rashladna postrojenja električni uređaji za grejanje

Projektovanje sistema toplotne pumpe - REHAUPravilno dimenzionisanje i proračun sistema toplotne pumpe su preduslovi za dugotrajan, efikasan i zadovoljavajuć rad. U vezi s tim je neophodno da sve komponente budu međusobno usklađene. Ovo se odnosi kako na izvor toplote, toplotnu pumpu ali i na toplotni ponor.

Najčešći problemi koji se javljaju u vezi sa toplotnim pumpama, zasnivaju se na pogrešnom dimenzionisanju na strani izvora toplote ili na strani toplotnog ponora, odn. pogrešno hidrauličko povezivanje toplotne pumpe. Zbog toga je veoma važno, da nema ni prekomernog ni nedovoljnog dimenzionisanja sistema toplotne pumpe, kao i da bude uspostavljena odgovarajuća hidraulika.

Prekomernim dimenzionisanjem nastaju nepotrebno visoki troškovi investicije. Toplotna pumpa zbog prevelike snage ne može konstantno da radi i počinje da radi u impulsima. To negativno utiče na životni vek toplotne pumpe. Nedovoljno dimenzionisanje sistema, sa druge

strane, dovodi do smanjenja stepena komfora i vremenom do neefikasnog rada toplotne pumpe.

Sve ovo se može sprečiti pravilnim dimenzionsanjem. Po potrebi se za dimenzionisanje sistema toplotne pumpe može koristiti odgovarajući softver za toplotnu pumpu. Projektovanje i dimenzionisanje sistema toplotne pumpe se u suštini sastoji od sledećih koraka:

Dimenzionisanje snage toplotne pumpe Dimenzionisanje toplotnog ponora Utvrđivanje izvora toplote Dimenzionisanje izvora toplote

Dimenzionisanje se načelno mora utvrditi primenom datih važećih normi za odgovarajuću državu. U daljem tekstu se izvodi približno utvrđivanje snage toplotne pumpe na osnovu specifičnih vrednosti. Imajte u vidu se zavisno od države koriste različite okvirne vrednosti. Ovo je između ostalog rezultat različitih načina gradnje u različitim klimatskim uslovima.

U svakom slučaju kod utvrđivanja potrebne snage grejanja posebnu pažnju treba obratiti na individualne navike potrošača. Ovo je utoliko značajnije ukoliko je stepen korišćenja zgrade veći. Pritom treba uzeti u obzir sve faktore kao što je broj osoba, upotreba jakuzzija, tuševa, sudopera, veće temperature prostorija i još mnogo toga.

Snaga grejanja toplotne pumpe se izračunava iz sledećih podataka:

Toplotno opterećenje zgrade (izračunavanje u skladu sa DIN EN 12831) Potrebna snaga za zagrevanje pitke vode (izračunavanje u skladu sa DIN 4708, ond.

važećim propisima države) Potrebna snaga mogućih specijalnih primena (npr. bazen) Event. postojeće vreme blokade elektrodistributivnog preduzeća

U vezi sa tim vidi navedenu formulu za izračunavanje.Primer za izračunavanje se nalazi na kraju objašnjenja pojedinačnih snaga.

Ovo se može izraziti sledećom formulom:

QToplotna pumpa = (QSnaga grejanja zgrade + QTopla pitka voda + QSpecijalne primene) · Faktor vremena blokade

Toplotno opterećenje zgrade

Sledeća tabela pruža pregled specifičnih toplotnih opterećenja, zavisno od kategorizacije standarda zgrade koji su uobičajeni u Nemačkoj.

Standard zgrade Standard izolacijeSpecifična snaga

grejanjaStara zgrada Slaba toplotna izolacija 120 W/m²Zgrade pre 1980 Slaba/jednostavna toplotna izolacija 70 - 90 W/m²Godina izgradnje oko 1995

Izolacija u skladu sa uredbom o toplotnoj zaštiti

50 - 60 W/m²

Novogradnja ENEV 40 - 60 W/m²Pasivna kuća Visokoizolovana zgrada 10 W/m²

Tab. Toplotno opterećenje

Potrebna snaga za zagrevanje pitke vode

Potrebna energija za zagrevanje pitke vode se može veoma razlikovati u zavisnosti od zahtevanog stepena komfora, kao što pokazuje sledeća tabela.

Potrebna topla voda (45°C) na dan i

po osobiSpecifična korisna toplota na dan i po

osobiMale potrebe 15 - 30 litara 600 - 1200 WhSrednje potrebe

30 - 60 litara 1200 - 2400 Wh

Velike potrebe

60 - 120 litara 2400 - 4800 Wh

U skladu sa VDI 2067 - 4

Ako pođemo od srednjih potreba sa 50 litara tople pitke vode (45 °C) po osobi na dan, proističe da kod vremena zagrevanja od 8 sati treba dodatna potrebna snaga od 0,25 kW po osobi. Ovde u obzir nisu uzetigubici koji nastaju na eventualno neophodnim vodovima recirkulacije.Ova potreba se mora odvojeno utvrditi. Dodatna potrebna snaga za zagrevanje pitke vode se mora uračunatisamo kada udeo toplotnog opterećenja zgrade iznosi 20%.

Potrebna snaga za specijalne primene

Specijalne primene, kao npr. ventilacioni sistemi ili bazeni, mogu svojom snagom da imaju znatan uticaj na potrebnu ukupnu snagu toplotne pumpe. Pritom i trajanje korišćenja ima velikog

uticaja, pošto se npr. kod bazena pravi razlika da li se on koristi u toku cele godine ili samo izvan sezone grejanja.

Dodatna potrebna snaga se mora utvrditi odgovarajućom primenom uobičajenih postupaka proračuna i mora se uzeti u obzir zavisno od načina korišćenja (istovremeno sa grejanjem, prioritetno uključivanje itd.).

Vreme blokade elektrodistributivnog preduzeća

U nekim zemljama elektrodistributivna preduzeća nude posebne tarife za toplotne pumpe. Takva tarifa je povoljnija od normalne tarife. Sa druge strane, elektrodistributivna preduzeća mogu da na određeno vreme sa mreže isključe toplotnu pumpu(e), kako bi se npr. izbegli pikovi opterećenja strujne mreže u poslepodnevnim terminima. U toku ovog prekida toplotne pumpe ne mogu da rade. Količina energije koja je neophodna za grejanje zgrade u toku ovog prekida, se obično skladišti u akumulacionom rezervoaru. Kod zgrada sa podnim grejanjem obično je dovoljna akumulaciona masa estriha da bi i u toku vremena blokade na raspolaganju bilo dovoljno energije. Da bi se i posle vremena blokade posedovalo dovoljno snage, kod dimenzionisanja se u obzir mora uzeti faktor vremena blokade za snagu toplotne pumpe.

Ako elektrodistributivno preduzeće 3 x 2 sata (h) dnevno isključuje toplotnu pumpu sa strujne mreže, dobija se sledeći faktor vremena blokade f:

Faktor vremena blokade f = 24/(24h - (3 · 2h)) = 1,33

Primer izračunavanja

Osnove za primer proračuna su sledeće veličine:

Novoizgrađena kuća za jednu porodicu u Nemačkoj (standard izolacije u skladu sa ENEV)

Spoljna projektna temperatura (za lokaciju): -16 °C Stambena površina: 150 m² 4 osobe Srednje potrebe tople vode ED-vreme blokade 3 x 2 sata Monovalentna koncepcija

Iz toga proističu sledeće pojedinačne vrednosti:Toplotno opterećenje zgrade:

QSnaga grejanja zgrade = 150 m² · 50 W/m² = 7500 W

Potrebna snaga za zagrevanje pitke vode:

QTopla pitka voda = 4 osobe · 0,25 kW = 1000 W

Pošto je potrebna snaga manja od 0,2 . 7500 W, dodavanje nije potrebno.Pošto nema specijalnih primena važi:Potrebna snaga za specijalne primene = 0Faktor vremena blokade = 1,33Prema tome potrebna snaga grejanja toplotne pumpe iznosi:

QToplotna pumpa = (7500 W + 0 W + 0 W) · 1,33 = 10 kW

Dimenzionisanje toplotnog ponora

Toplotna pumpa radi posebno efikasno, kada na nju priključeni sistem za distribuciju toplote, koji se naziva i toplotni ponor, radi sa niskim temperaturama razvoda. Što je niža temperatura razvoda utoliko je to bolje za toplotnu pumpu. Sistemi površinskog grejanja, kao npr. REHAU površinski sistemi, su zbog toga idealni za primenu sa toplotnom pumpom.

Kao okvirna vrednost važi pravilo, da je sa jednim ušteđenim stepenom temperature razvoda moguće uštedeti do 2,5% potrošnje energije kod toplotne pumpe.

Zato treba posebno izvršiti evaluaciju primene toplotne pumpe u kombinaciji sa grejnim telima. Grejna tela treba da budu tako dimenzionisana, da tražena snaga grejanja može da bude postignuta već pri temperaturama razvoda od 45 °C.

Smanjenje temperature razvoda se načelno može izvesti primenomsledećih mera:

Efikasno izolovanje zgrade Zamena nezaptivajućih prozora kvalitetnim izolovanim prozorima Naknadna ugradnja, odn. povećavanje grejnih površina Postavljanje površinskih sistema (plafon, zid ili pod) sa malim razmakom polaganja

Utvrđivanje izvora toplote

Kao izvor toplote za REHAU toplotne pumpe na raspolaganju se nalaze tri izvora toplote:

Zemlja

Spoljni vazduh i Podzemna voda

Sva tri izvora toplote imaju svoje prednosti i mane i moraju se zavisno od objekta međusobno proceniti. Kao pomoć pri donošenju odluke treba da posluži sledeća tabela:

ZemljaSpoljni vazduh

Podzemna voda

Sistem povezivanja Površinski kolektoriGeotermalne sonde

-Napojni i upojni bunari

Nivo temperature Dobro Dobro Prosečno Vrlo dobroRaspoloživost Prosečno Dobro Vrlo dobro ProsečnoPodesno za hlađenje Prosečno Vrlo dobro Prosečno Vrlo dobroSposobnost regeneracije

Dobro Dobro Vrlo dobro Vrlo dobro

Troškovi povezivanja Visoki Vrlo visoki Mali Vrlo visoki

Obavezna dozvola 1Obaveza prijavljivanja

Potrebna dozvola Ne Potrebna dozvola

1 Odnosi se na zahteve koji važe u Nemačkoj

Koji od ova tri izvora toplote će se definitivno koristiti, određuje se između ostalih prema lokalnim okolnostima i troškovima povezivanja. U svakom slučaju prednost treba dati onom medijumu koji uz minimalne troškove povezivanja nudi najvišu temperaturu izvora toplote.

Prilikom projektovanja imajte na umu i da se kod izvođenja bušotine za geotermalnu sondu ili bunar mora obezbediti prilaz uređajima za bušenje na dato zemljište.

Dimenzionisanje izvora toplote - zemlja

Kod ovih sistema se toplota uzima iz zemlje preko posrednog cirkulacionog kruga od plastičnih cevi. U ovim cevima cirkuliše rasolina kao medijum (mešavina vode i sredstva za zaštitu od zamrzavanja). Razmena toplote između rasoline i rashladnog sredstva odigrava se u isparivaču (izmenjivaču toplote sa pločama od plemenitog čelika) u toplotnoj pumpi. Polazna tačka za izbor sistema je uvek snaga isparivača, tj. toplota kojase izvlači iz zemlje, odn. u slučaju hlađenja toplota koja se odvodi u zemlju. Kod projektovanja se mora odabrati najpovoljniji izvor toplote za datu lokaciju, a sistem grejanja kao i ostali delovi sistema se moraju prilagoditi u skladu sa tim. Dva najčešća sistema su:

Horizontalni prenosnik toplote tla (geotermalni kolektor) ili Vertikalni prenosnik toplote tla (geotermalna sonda, energetski stubovi)

Odluka o horizontalnim ili vertikalnim prenosnicima toplote tla se donosi prema geološkim karakteristikama lokacije, potrebnog prostora kao i karakteristika zgrade. Najvažniji tehnički kriterijumi sistema su:

Dimenzionisana snaga sistema izvora toplote Vrsta korišćenja sistema (samo grejanje, grejanje i hlađenje itd.) Snaga isparivača toplotne pumpe (utvrđuje se na primer na osnovu snage grejanja i

koeficijenta efikasnosti) Broj radnih sati u toku godine, odn. sati pod punim opterećenjem Maksimalno opterećenje izvora toplote (peak load)

Dobro poznavanje geologije i hidrogeologije omogućava donošenje zaključaka u pogledu termičkih i hidrauličkih karakteristika tla, a time omogućava i izbor odgovarajuće tehnike za crpljenje toplote.

Sl. Godišnji nivo temperature na različitim dubinama zemljištaLinija 1 = 1. februarLinija 2 = 1. majLinija 3 = 1. novembarLinija 4 = 1. avgust

Dimenzionisanje geotermalnih kolektora

Dimenzionisanje geotermalnih kolektora opisano je u VDIsmernici 4640, u daljem tekstu su obuhvaćeni najvažniji aspekti.

Ulazni podaci za dimenzionisanje sistema geotermalnog kolektora u kombinaciji sa toplotnom pumpom su:

Snaga toplotne pumpe i koeficijent učinka toplotne pumpe (COP), iz kojih se dobija snaga isparivača

Zapreminski protok toplotne pumpe (vidi "4.5 Tehnički podaci"/ REHAU toplotna pumpa GEO)

Specifična izdašnost tla

Snaga isparivača se dobija kao što sledi:

Snaga isparivača = (QToplotna pumpa - (COP - 1)) / COP

Da bi se nastavili na primer dimenzionisanja iz u primeru izračunavanja je uzeta REHAU toplotna pumpa GEO 10 sa snagom grejanja od 10 kW (B0/W35, EN 14511).

Primer izračunavanja

Snaga grejanja: 10 kWKoeficijent učinka (COP): 4,1

Snaga isparivača = ( 10 kW · ( 4,1 - 1 ))/4,1 = 7,6 kW

Ovo je snaga koji se mora preuzeti preko geotermalnog kolektora, odn. uopšte iz izvora toplote iz okruženja.

Specifična izdašnost iz tla zavisi od godišnjeg broja radnih sati toplotne pumpe i strukture tla u skladu sa sledećom tabelom. Kada se zagrevanje pitke vode realizuje toplotnom pumpom, godišnji broj radnih sati je veći nego što je to slučaj samo kod režima rada grejanja.

TloSpecifična izdašnost tlakod 1800 h kod 2400 h

Nekoherentno zemljište 10 W/m² 8 W/m²Koherentno zemljište, vlažno 20 - 30 W/m² 16 - 24 W/m²Zemljište zasićeno vodom 40 W/m² 32 W/m²

Izvor: VDI 4640

Potrebna površina kolektora se izračunava na sledeći način:

Površina kolektora =Snagaisparivača / Specifična izdašnost tla

Vlažno, koherentno zemljišteGodišnji broj radnih sati toplotne pumpe: 2400 h

Površina kolektora = 7600 W / 20 W/m²= 380 m²

Izbor dimenzije cevi zavisi od moguće toplotne snage koja bi trebalo da se dobija iz tla.Što je izdašnost tla veća, utoliko je kod date temperaturne razlike veći zapreminski protok, a time i veća potrebna dimenzija cevi. Kao orijentacija data je sledeća tabela:

Vrsta zemljišta Spoljni prečnik x debljina zidaNekoherentno zemljište 20 x 1,9 mmKoherentno zemljište, vlažno 25 x 2,3 mmZemljište zasićeno vodom 32 x 2,9 mm

Tab. reporučena dimenzija cevi

U normi VDI 4640 preporučeni razmak polaganja između cevi kolektora iznosi 50-80 cm. Kod odabranog razmaka polaganja od 75 cm (0,75 m) i odnosa

Dužina cevi = Površina geotermalnog kolektora / Razmak polaganja

Dobija se sa dimenzionisanim sistemom sledeća dužina cevi

Dužina cevi = 380 m ² / 0,75 m = 507 m

Krug kolektora ne bi trebalo da bude duži od 100 m iz hidrauličkih razloga. Prema tome se u primeru dobija ukupno 5 krugova od po 100 m.

Kapacitet i vreme crpljenja toplote tla ne smeju da budu prekoračeni, u suprotnom - u načelu inače poželjno - leđenje zone gde su postavljene cevi postaje preveliko i dolazi do spajanja omotača leda koji se stvara oko cevi. Kod prolećnog otapanja se usled toga u velikoj meri sprečava poniranje kišnice i otopljene vode, koja značajno doprinosi zagrevanju zemljišta.

Pošto se nivo temperature u tlu menja pod uticajem geotermalnog kolektora, cevi bi trebalo postavljati na dovoljno velikom rastojanju od drveća, grmlja i osetljivih biljaka. Razmak polaganja u odnosu na ostale vodove za napajanje i objekte iznosi 70 cm. Ukoliko je ovaj razmak manji, vodove treba zaštiti potrebnim nivoom izolacije.

Potrošni materijalŠifra Naziv Proizvođač J.M. Cena *

Ž0101 Žica za varenje ostali kgr 324.00 din.B0118 Boraks 100 g ostali kom 118.80 din.K0170 Kalaj 250 g ostali kom 648.00 din.K0177 Krpica za čišćenje ostali kom 32.40 din.K0134 Kudelja 100 g ostali kom 100.80 din.P0140 Pasta za kalaj ostali kom 702.00 din.S0127 Sprej za bakar-BELI ostali kom 314.40 din.L0121 Srebrni lot Haris kgr 2 890.80 din.L0111 Srebrni lot Degussa kgr 1 200.00 din.T0008 TEFLON PASTA 50ml ostali kom 686.40 din.T0147 Teflon traka ostali kom 24.00 din.G0109 Turbo gas MAP ostali kom 972.00 din.

1. GREJANJE

1.1. Kotlovi i peći

1.1.1. Kotlovi na čvrsto gorivo (MEGAL, RADIJATOR INŽENJERING, RIMA, BOSCH-JUNKERS)

1.1.2. Gasni kotlovi i peći (HERMANN, BOSCH-JUNKERS, ALFA PLAM)

1.1.3. Električni kotlovi (IMPRO, EKOPAN PLUS, MIKOTERM)

1.1.4. Etažne peći, šporeti i kamini (ALFA PLAM)

1.2. Instalacione cevi i fiting

1.2.1. Bakarne cevi i fiting (FBC MAJDANPEK, IBP BANNINGER)

1.2.2. Al-Pex cevi i fiting (FRANKISCHE, FIRAT PLASTIC, VAL SIR)

1.2.3. Pex cevi i fiting (FRANKISCHE, FIRAT PLASTIC, VAL SIR)

1.2.4. Čelične cevi (šavne i bešavne) i fiting

1.2.5. Galvanizovane tankozidne čelične cevi i press fitng (VIEGA)

1.2.6. Pribor za fiksiranje cevi (KONARIK, ...)

1.3. Radijatori i pribor

1.3.1. Aluminijumski radijatori i pribor (FONDITAL, GLOBAL, RAGALL)

1.3.2. Panelni radijatori i pribor (JUGOTERM, VOGEL & NOOT, DUNAFERR, ECA)

1.3.3. Cevasti radijatori (VOGEL & NOOT, NK KOMERC, ASK KOSTIĆ, ...)

1.4. Radijatorski ventili

1.4.1 CALEFFI, HERZ ARMATUREN, HEIMEIER, FERRERO, SLOVARM, DANFOSS

1.5. Ostali ventili

1.5.1. Loptasti ventili (IVR, SLOVARM)

1.5.2. Šiber (zasunski) ventili (IVR, SLOVARM)

1.5.3. Balansni ventili (T&A, FERRERO, HERZ ARMATUREN, DANFOSS)

1.5.4. Zaporna armatura

1.6. Oprema za etažno grejanje

1.6.1. Razdelnici i pribor (TE.SA, TTO THERMOTECHNIK)

1.6.2. Oprema za podno grejanje (HERZ ARMATUREN, HEIMEIER, DANFOSS)

1.6.3. Merači toplote (DANFOSS)

1.6.4. Izmenjivači toplote (DANFOSS)

1.7. Pumpe i pribor

1.7.1 GRUNDFOS, IMP PUMPS

1.8. Merno regulaciona i sigurnosna oprema

1.8.1. Merni instrumenti (MANROS, PREMATLAK)

1.8.2. Regulaciona oprema (IMIT, ...)

1.8.3. Sigurnosna oprema (ELBI, IMERA, CALEFFI, VICARI, ...)

1.9. Akumulacioni bojleri

1.9.1. Samostojeći bojleri (STYLEBOILER, ELDOM INVEST, INOX PRERADA)

1.9.2. Zidni kombinovani bojleri (STYLEBOILER, ELDOM INVEST, INOX PRERADA)

Prema Programu Ostvarivanja Strategije Razvoja Energetike

▪ E ko I nfo ▪ T ehnologija ▪ S o S I nfo ▪ R eciklaža i

O tpad ▪ E nergija ▪ B iodiverzitet ▪ V azduh ▪ V oda ▪ H emikali je ▪ Z drav Ž ivot ▪ I nfo – P ojmovi ▪ Z animlj ivosti

ekospark

@gmail.com

Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine, definisane su aktivnosti i mere koje je potrebno realizovati do 2012. godine, kao i pri tom procenjene uštede:

Zamena grejanja na električnu energiju:

▪ uvođenjem sistemima daljinskog i centralnog grejanja ili prirodnog gasa

(zavisno od lokaliteta i sl.)

▪ procenjena godišnja ušteda od 1.500GWh

Zamena sijalica u domaćinstvima i poslovnim objektima:

▪ subvencija cene sijalica

▪ poreske olakšice

▪ saradnja sa EPS-om

▪ procenjena godišnja ušteda od 701GWh

Donošenje novih propisa o spoljnim projektnim temperaturama:

▪ smanjenje spoljnje projektne temperature na nivou države za 4o C

▪ smanjenje instalisane snage i investicionih troškova za grejanje

▪ procenjena ušteda energije grejanja od 10%

Dosledna primena JUS U J5.600 i drugih relevantnih standarda:

▪ procenjeno smanjenje instalisane snage za grejanje za 30 – 40%

▪ usvojiti maksimalnu dozvoljenu godišnju vrednost finalne energije za grejanje

od 100 kWh/m2/god.

▪ procenjena ušteda energije za grejanje do 40%

Ustanovljeni republički prosek za instalisanu snagu u objektima izgrađenim nakon 1988. godine iznosi 160W/m2, umesto ostvarivih 95W/m2 uz striktnu primenu standarda JUS U.J5. 600: Tehnički uslovi za projektovanje i građenje zgrada.

Prelazak sa paušalnog na obračun za grejanje TPV prema

merenju potrošnje toplotne energije

▪ procenjena ušteda energije za grejanje od 10%

Osnivanje podsticajnih fondova za poboljšanje toplotne zaštite stambenih i nestambenih zgrada

▪ korišćenje budžetskih sredstava, namenska kreditna i donatorska sredstva

uz sufinansiranje vlasnika

▪ za zamenu prozora i poboljšanje izolacije potrebno osnivanje revolving fonda od

oko 50 miliona evra

Zamena prozora

▪ potrebna sredstva: 936 miliona evra za višeporodične stambene zgrade i 1.326 mil. eura

za jednoporodične stambene zgrade

▪ procenjena godišnja ušteda finalne energije za grejanje: 4,05TWh za višeporodične

i 3,35TWh za jednoporodične zgrade

▪ period otplate 7,1 do 10,8 godina uz godišnje uštede od 122,7 miliona evra

▪ do 2012. predviđa se realizacija kojom bi se ostvarila ušteda od 10% od ovog potencijala

Poboljšanje izolacije zidova objekata

▪ potrebna sredstva: 341 miliona evra za višeporodične stambene zgrade i 497,9 mil. eura

za jednoporodične stambene zgrade

▪ procenjena godišnja ušteda finalne energije za grejanje: 1,9 TWh za višeporodične

i 1,6 TWh za jednoporodične zgrade

▪ do 2012. predviđa se realizacija kojom bi se ostvarila ušteda od 10% od ovog potencijala

Uvođenje pribavljanja sertifikata EE za zgrade

▪ dugoročna mera saglasna direktivi EU 2002/91/EC (EPBD) o energetskim

karakteristikama zgrada

» Zaključak :

U Republici Srbiji postoji veliki tehnički potencijal za uštedu energije i primenu mera za povećanje EE u zgradarstvu. Sa druge strane, tzv. tržišni potencijal za povećanje EE je skromniji, pre svega iz sledećih razloga:

▪ ekonomska nesposobnost većeg dela populacije i drugih potrošača energije

▪ nedovoljna motivisanost za ulaganje(niske cene i neodgovarajući pariteti goriva i energije,

normativna naplata potrošnje toplote u DG i slično)

▪ još uvek nepovoljni uslovi kreditiranja

▪ neinformisanost većeg dela populacije

Realizacijom projekta EE u javnim zgradama – demonstracioni projekti, može se istaći sledeće:

▪ uspešno su promovisane mere energetske efikasnosti u javnim zgradama u Srbiji

▪ u toku je prikupljanje i ažuriranje podataka za vrednovanje energetskih, ekonomskih i

ekoloških efekata realizovanih projekata

▪ pokazatelji će biti publikovani i korišćeni u promotivnim aktivnostima Agencije radi povećanja

zainteresovanosti potencijalnih korisnika

▪ očigledan je uspeh projekata i potreba da se obezbede stabilna sredstva za finansiranje sličnih programa i konkretnih projekata za povećanje EE i primenu OIE.

Takođe, odobrenim kreditom Svetske banke sledi proširenje projekta pod nazivom: Energetska efikasnost u Srbiji; IDA kredit 3870 YF; Komponenta B: Javne zgrade – škole i bolnice, na još oko 80 škola, bolnica i objekata socijalne zaštite, uključujući i objekte Kliničkog centra Niš.

Svoje aktivnosti Agencija za energetsku efikasnost realizuje u tesnoj saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike, kao i drugim ministarstvima i državnim institucijama, sa kojima radi i na utvrđivanju jedinstvenog nacionalnog programa za poboljšanje energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije i uspostavljanju nacionalnog fonda za ovakav program

Pokazaćemo na konkretnom primeru šta je urađeno na jednom stabenom objektu da bi se poboljšala njegova energetska efikasnost.

Objekat je sagrađen u okolini Novog Sada krajem 1979 godine. Sastoji se od prizemlja, sprata i tavana. U prizemlju je dnevni boravak, kuhinja sa trpezarijom i kupatilo a na spratu su dve sobe i kupatilo. Spoljni zid je od cigle (25cm + 12cm), omalterisan i spolja i iznutra, dakle malo preko 40cm. Korisna površina je 115m2. Vreme i uslovi kada je građen su diktirali i kakva će stolarija biti ugrađena. U ovom slučaju su to bili drveni vrata i prozori sa po dva krila (spoljašnje i unutrašnje). Nije postojala nikakva toplotna izolacija. Ne postoji klasičan podrum koji je ispod kuće, već sa dvorišne strane postoji velika terasa ispod koje je podrum.

Prvobitni sistem grejanja je bio na topao vazduh. U podrumu je bila ozidana prostorija iz koje su išle cevi kojima je distribuiran topao vazduh u stambene prostorije. U toj prostoriji je bila velika peć na čvrsto gorivo koja bi zagrevala vazduh. Do svake stambene prostorije su išle dve cevi jedna za dovod toplog vazduha a druga za povrat hladnog (nalazila se nisko pri podu). Ispostavilo se da sistem nije mogao dobro da funkcioniše jer su prostorije sa ulične strane bile previše daleko od kotlarnice i topao vazduh je teško dolazio do njih. Naknadno su ugrađivani ventilatori koji su imali zadatak da veštački pokreću vazduh ali to je samo delimično poboljšalo situaciju. Evidentno je da bi se mnogo bolji efekat postigao da je kotlarnica mogla da bude postavljena centralno ispod objekta. Kao što znamo topao vazduh je ređi i kreće se gore a ne njegovo mesto dolazi hladniji gušći vazduh. To je imalo efekta u prostorijama koje su na vertikali koja je tik uz podrum, dakle sa dvorišne strane. One su bile izuzetno tople. Tada se nije puno vodilo računa o efikasnosti pa se tačno ni ne zna koliko je bila potrošnja energenata kod ovakvog sistema grejanja.

1986 je ovaj sistem kompletno demontiran i uklonjen a postavljeno je radijatorsko grejanje sa kotlom na čvrsto gorivo. Postojala je i mogućnost montiranja gorionika na naftu pa je i on ugrađen. Upotrebljavano je tzv. LOŽ ULJE koje je u stvari bilo nafta na koju se nije plaćao porez. Postoji evidencija koliko je trošeno po sezoni, prosek je bio oko 2.400 l. Cena i platežna

moć u tom periodu i sada se ne može porediti. Tada je prosečan čovek mogao to da plati. U sadašnjim uslovima možete zamisliti koliko bi koštalo 2.400 l nafte. Sa druge strane pomislite samo na zagađenje.

Krajem 80-tih i početkom 90-tih je u upotrebi bilo čvrsto gorivo, najčešće kombinacija drveta i ugalja.

Zatim 91 godine kroz naselje prolazi gasna mreža. Instaliran je gasni kotao fabrike UNION iz Sente. Vlasnik kuće priznaje da je u to vreme grejanje na gas bilo pravi blagoslov za njega, jer je gas bio prilično jeftin energent. Sa druge strane nije bilo potrebe da se loži i čisti kotao, bilo je dovoljno podesiti termostat u prostoriji na željenu temperaturu. U tom periodu u najhlasnijim zimskim mesecima (decembar i januar) trošeno je prosečno oko 550m3 gasa po mesecu, a po sezoni oko 2.000-2.200m3. Temperatura u prostorijama u prizemlju je bila između 20 i 21 stepen Celziusa. Prostorije na spratu u kojima se spava su imale nižu temperaturu oko 18 stepeni. Nakon 16 godina upotrebe stari gasni kotao je zamenjen novim, savremenijim, proizvođača VIESSMANN iz Nemačke. Bio je podešen tako da mu maksimalna angažovana snaga bude 18KW, od mogućih 24KW. Primećena je manja potrošnja gasa, dok su temperature prostorija ostale iste. Za smanjenje potrošnje delom je zaslužno ekeltronsko zapaljenje gasa (varnicom) kod novog kotla, za razliku od starog koji je imao pilot plamen koji je konstantno gorao. Stari je trošio oko 27 m3 mesečno samo za to. Novi kotao je imao mnogo efikasniji izmenjivač toplote sa mnogo manje vode, ali sa većom radnom površinom, što takođe delom doprinosi manjoj potrošnji. Zabeleženi maksimum sa novim kotlom je oko 460m3.

Sledeće sezone zamenjena je kompletna stolarija na kući. Ugrađeni su Al prozori i vrata sa dvostrukim ostakljenjem. Prozorski otvori imaju površinu od oko 22m3. Neki od prozora nisu zamenjeni prozorima već fiksnim zastakljenim delom, koji se ne otvara. Razlog za to je što stari prozori na tim pozicijama skoro da nisu ni otvarani, jer nije postojala potreba. Fiksni deo je za razliku od prozora približno duplo jeftiniji, što je smanjilo ukupan trošak zamene prozora. Naredna slika prikazuje novi Al prozor, srednji deo se može otvoriti a sa leve i desne strane su fiksni delovi.

Prethodno su tu bila dva dvokrilna prozora, a samo je jedan otvaran. Drugi je otvaran samo kada ga je trebalo oprati. Upotrebom fiksnog dela umesto prozora staklo ima veću površinu pa ulazi više svetla u prostoriju, što je izuzetno bitno tokom sunčanih dana u zimskom periodu. Važno je napomenuti da stakla nisu ni niskoemisiona niti su punjena Argonom, što pogoršava termičke karakteristike prozora.

http://www.predmer2.npnetwork.co.rs/cache/multithumb_thumbs/b_800_600_0_00___images_energetska_efikasnost_2012_februar_02-Al-1-prozor-2-fixna-dela.jpg

Nakon toga je postavljena DEMIT fasada sa stiroporom debljine 8cm.

Na tavansku ploču je postavljeno 15cm stiropora (3x5cm). Pored toga je na zid sa tavanske strane zalepljen jedan red stiropora koji se nastavlja na stiropor koji je postavljen na tavansku ploču, da bi se ublažio efekat termičkog mosta. Terasa sa ulične strane je takođe izolovana, prvo sa 2cm stirodura na gornjoj strani a na svim ostavlim stranama je zalepljen stiropor 2 cm. Na gornjoj strani su nakon toga postavljene košuljica i pločice.

Podovi u prizemlju nisu izolovani. Ispod objekta nema podruma, te je tokom gradnje nasuta zemlja, izlivena betonska ploča i postavljene podne obloge (pločice i parket). Izolacija podova prizemlja bi bila prilična investicija nakon ovoga. Vlasnik je zadovoljan ternutnom potrošnjom energenata te je to ostalo neizolovano. Jedino što je urađeno da se uticaj ovog dela objekta na energetsku efikasnost ublaži jeste to da je izolovan temelj sa spoljne strane, onaj deo koji je iznad zemlje. Gledano sa druge strane u letnjem periodu ovaj deo objekta utiče na klimu u čitavom objektu, jer deo toplote odlazi preko poda u zemlju. To znači da su retki dani kada je potrebno uključivati klimu, jer temperatura ne prelazi 27 stepeni Celziusa.

Ne treba zanemariti ni činjenicu da je tavanski otvor dodatno izolovan vratima koja se nalaze sa gornje strane, a promenjena su i donja vrata sa merdevinama.

Ona imaju rešenja za šrafljenje bez termičkih mostova, tačnije šrafovi ne prolaze kroz čitvau konstrukciju vrata.

Takođe imaju i deklarisanu toplotnu provodnost od 1.22W/m2K

http://www.predmer2.npnetwork.co.rs/Energetska-efikasnost/images/energetska_efikasnost/2012/februar/02-DEMIZ-8cm.jpg

http://www.predmer2.npnetwork.co.rs/Energetska-efikasnost/images/energetska_efikasnost/2012/februar/02-DSCF76591.jpg

Na zid iza radijatora je postavljena reflektujuća folija.

Zašto folija? Radijator greje prostoriju jednim delom toplotnim zracima koje emituje, a delom zagrevanjem vazduha koji struju kroz njegove otvore i oko njega. Zračenje se odvija u svim pravcima, a pošto nije neophodno zagrevati zid iza radijatora na temperaturu veću od temperature prostorije folija služi da emitovane zrake reflektuje u pravcu prostorije.

Nova stolarija je dovela do toga da je nekontrolisano strujanje vazduha značajno umanjeno, te se prostorije često provetravaju otvaranjem prozora. U nekim prostorijama kao što je kupatilo neretko ostaju konstanto otvoreni (iskipovani) prozori.

Angažovana snaga gasnog kotla je smanjena na 13KW.

U zavisnosti od godišnjeg doba vodi se računa o uticaju sunčevih zraka na temperaturu u prostorijama. Tako na primer u letnjem periodu prosotrije koje su okrenute ka jugu terba zaštiti od direktnih sunčevih zraka kako bi se izbeglo dodatno zagrevanje. Prostirija u prizemlju (dnevna soba) je zaštićena terasom prostorije iznad. Prostorija iznad (spavaća soba) se štiti spuštanjem roletni. U zimskom periodu treba obezbediti nesmetan prodor sunčevih zraka, što znači da roletne prostorije na spratu bivaju podignute kada je sunčan dan, dok terasa ne sprečava prodor zraka u dnevnu sobu jer je Sunce zimi nisko na horizontu.

Sve navedene promene na objektu dovele su do toga da maksimalna mesečna potrošnja gasa ne bude veća od 250 m3. Za zimu 2010/2011, period od oktobra do aprila potrošeno je oko 1.000 m3, što predstavlja oko 50% od nekadašnje potrošnje. Pri tom temperatura u toku 24h fluktuira između 21 i 22 stepena Celziusa, u svim prostorijama.

U letnjem periodu temperatura u prostorijama ne prelazi 27 stepeni, pri tom se klima uopšte ne uključuje. Deo zasluga za to snosi, kao što je napomenuto i neizolovan pod koji jednim delom hladi prostoriju.

Poređenje sa stanom iste kvadrature:

Daljinsko grejanje se plaća tokom čitave godine i u Novom Sadu iznosi oko 84 din/m2 mesečno. U ovom slučaju za 115m2 cena je oko 9660 dinara mesečno samo za grejanje, što na godišnjem nivou iznosi oko 116.000 dinara. U slučaju kuće pomenutih 1.000 m3 gasa košta oko 42.000 dinara, kada se to podeli na 12 meseci dolazimo do cifre od 3.500 dinara. To je skoro tri puta

http://www.predmer2.npnetwork.co.rs/cache/multithumb_thumbs/b_800_600_0_00___images_energetska_efikasnost_2012_februar_02-radijator-reflektujuca-folija.jpg

jeftinije. Za duplo manji stan od 60 m2 mesečno treba izdvojiti oko 5.000 din, što na godišnjem nivou iznosi oko 60.000 dinara a to je opet skuplje nego za predmetnu kuću.

Zaključak: Vrlo je važno da sve navedene stvari budu urađene i naravno, urađene kako treba, tek nakon toga je moguće pričati o uštedi. Kad vam neko kaže da ćete ako stavite stiropor na spoljne zidove sigurno uštedeti 60% na grejanju, znajte da nije iskren. Nije dovoljno samo termički izolovati spoljne zidove, treba to uraditi i na tavanu i podovima, maksimalno izbegavajući termičke mostove. Smanjiti nekontrolisano strujanje vazduha na minimum, valjano zatvoriti tavanski otvor ako se nalazi unutar grejanog prostora. Ugraditi kvalitetnu stolariju koja će biti dugotrajna i neće menjati karakteristike, tj. kriviti se nakon izvesnog vremena i koja će dobro zaptivati. Sistem za grejanje mora biti efikasan, kako bi izvukao maksimum iz energenta koji je u upotrebi. Kada se sve sumira dolazimo do zaključka da se ništa ne sme zanemariti i da svaka i najmanja stavka utiče na uštedu.

GREJANJE 2 :::

RADIJATORI FONDITAL

Proizvođač Dinara

1. RADIJATOR FONDITAL CALIDOR S3 500

FONDITAL ITALY

860,00


FONDITAL ITALY

879,00


FONDITAL ITALY

836,00


FONDITAL ITALY

894,00


FONDITAL ITALY

995,00


FONDITAL ITALY

1.215,00

GREJANJE 2 ::: RADIJATORI GLOBAL Proizvođač Dinara

1. RADIJATOR GLOBAL GL 200/80D GLOBAL ITALY

1.819,00

http://www.itim.rs/detalji?si=448






http://www.itim.rs/komponente/?gr=16#top



2. RADIJATOR GLOBAL GL 350/80D GLOBAL ITALY

1.889,00

3. RADIJATOR GLOBAL OSCAR H 1200 GLOBAL ITALY

2.566,00


3.168,00


3.492,00


3.773,00


4.248,00

8. RADIJATOR GLOBAL VOX H 350 GLOBAL ITALY

890,00

9. RADIJATOR GLOBAL VOX H 350 CRNA BOJA

GLOBAL ITALY

1.231,00


927,00


GLOBAL ITALY

1.282,00


965,00


GLOBAL ITALY

1.322,00


1.222,00















GLOBAL ITALY

1.553,00

GREJANJE 2 ::: RADIJATORI LIVENI

Proizvođač Dinara

1. RADIJATOR LIVENI 430/4 RADIJATOR ZRENJANIN

905,00


970,00


1.245,00


1.060,00


1.440,00


1.470,00


1.980,00

GREJANJE 2 ::: SUŠAČI Proizvođač Dinara

1. SUŠAČ LUX 500 * 1120 BELI NESA KOMERC

4.703,00

GREJANJE 2 ::: SUŠAČI STARPAN Proizvođač Dinara

1. STARPAN SUŠAČ CEVASTI 500 * 800 STARPAN

3.361,00


4.126,00


















4.709,00


5.823,00


3.744,00


4.993,00


6.223,00

8. STARPAN SUŠAČ ELIPSASTI 500 * 800 STARPAN

4.048,00


4.794,00


5.536,00


6.611,00


4.957,00


5.719,00


6.976,00

GREJANJE 2 ::: RADIJATOR VENTILI CALEFFI

Proizvođač

Dinara

1. CALEFFI RADIJATOR NAVIJAK 1/2" EK CALEFFI 551,00
















2. CALEFFI RADIJATOR NAVIJAK 1/2" PRAV CALEFFI 569,00

3. CALEFFI RADIJATOR VENTIL 1/2" EK CALEFFI 622,00

4. CALEFFI RADIJATOR VENTIL 1/2" PRAV CALEFFI 610,00




Documents

Evropski Standardi Za Energetsku Efikasnost Zgrada