Exporter 23 - Decembar 2014

IZLAZAK NA INOSTRANA TRŽIŠTAIZAZOVI BIZNISA

MAGAZIN ZA PROMOCIJU IZVOZA I ULAGANJA

SRBIJA-DEO SVETSKE EKONOMIJEINTERVJU – NIKOLA JANKOVIĆ

ŠVAJCARSKA, ZEMLJA U SRCU ALPASVET I MI

RAZVOJ LANACA LOKALNIH DOBAVLJAČA

3DECEMBAR 2014

BROJ 23, DECEMBAR 2014

Sadržaj

Izdavač: Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije Vlajkovićeva 3/V 11000 Beograd, Srbija. tel: (011) 3398 550, 3398 772, 3398 774 fax: (011) 3398 814; [email protected]; www.siepa.gov.rs; Urednik: Marija Vukosavljević Branković; [email protected]; Zamenik urednika: Mirjana Aleksić; [email protected]; Saradnici: Ines Novosel, Goran Radosavljević, Aleksandar Miloradović, Natalija Terzić, Danijela Čabarkapa, Bojan Janković, Igor Novaković, Radoš Gazdić; Dizajn: Orange Studio; Priprema za štampu: SIEPA; Lektura i korektura: SIEPA; Magazin Exporter je besplatan za preduzeća na teritoriji Srbije. Magazin izlazi kvartalno.

0406101416182124273032

VESTI IZ PRIVREDETREnD REinvEsTiRAnJA u sRBiJu

SIEPA AKTUELNOSTIsTRAnE DiREKTnE invEsTiCiJEKRATAK PREGLED

U FOKUSURAzvOJ LAnACA LOKALnih DOBAvLJAčA

INTERVJU: NIKOLA JANKOVIĆsRBiJA-DEO svETsKE EKOnOMiJE

PRIMERI USPEHAŠAnsA KOJu Bi TREBALO isKORisTiTi

IZAZOVI BIZNISAizLAzAK nA inOsTRAnA TRžiŠTAKROz nAsTuP nA sAJMOviMA

VAŠI PARTNERIŠvAJCARsKA PODRŠKAsRPsKOJ PRivREDi

UPOZNAJTE...svi PuTEvi vODE u TRsTEniK

SVET I MI: ŠVAJcARSKAzEMLJA čOKOLADE i siRA u sRCu ALPA

SIEPA VODIČMEET ThE BuyERiLi uPOznAJTE KuPCA

POSTAVITE PITANJE

www.doingbusinessinserbia.com

MAGAZIN ZA PROMOCIJU IZVOZA I ULAGANJA

2 EXPORTER 3DECEMBAR 2010

Carpe diemIskorIstI dan!

Prošlo je već više od godinu dana od poslednjeg broja Exporter-a. Godina za nama je bila dinamična i puna izazova. Važno je da prolazi i da su neke nove godine ispred nas.

Pred vama je novi-stari Exporter. Stari jer je zadržao svoje ime i prepoznatljivu strukturu, a novi jer se bavi i nekim novim temama koje se odnose na ulaganja. U krajnjem ishodu, ova dva segmenta su povezana i ne mogu jedan bez drugog.

Ono što ćete u ovom broju moći da pročitate, osim vesti i aktuelnosti, na prvom mestu upravo jeste jedan od koncepata koji na najbolji način povezuje investiranje i izvoz, a to je koncept razvoja lanca lokalnih dobavljača. Njegov značaj u današnje vreme je nemerljiv, pa smo pokušali da na njega ukažemo i približimo ga našim privrednicima.

Pored toga, upoznaćemo vas i sa tržištima Japana i Švajcarske, kao i mogućnostima koje pruža Švajcarski program za promociju izvoza (SIPPO).

Predstavili smo i koncept Susreta s kupcima (Meet the Buyer) za koji se nadamo da su mnogi od vas već imali prilike da upoznaju i učestvuju u onima koje je SIEPA organizovala.

Uz mnoštvo drugih, nadamo se, korisnih informacija, to je broj koji je pred vama.

Za kraj, u ime cele Agencije, neka su vam svima srećni novogodišnji i božićni praznici, uz želju za zdravljem, uspešnim i berićetnim predstojećim periodom.

REČ UREDNIKAREČ UREDNIKA

Marija Vukosavljević Branković

2726

www.serbianapparel.com

serbian apparelcompetitive manufacturing & tradition

For more information about Serbian manufacturers,fashion labels and designers please search our DATABASE


VESTI IZ PRIVREDE

naGradE Za SLOBOdNe ZONe

Trend reinvesTi-ranja u srbiju

Za poslednja četiri meseca više stranih kompanija je realizovalo nove investicije u Srbiji, nastavljajući trend re-investiranja. Calzedonia je 18. septembra u Subotici otvorila svoju drugu fabriku u Srbiji. Fabrika „Gordon“, ćerka-firma, trenutno zapošljava oko 450 od planiranih 1.100 radnika, dok je do sada uložila oko 15 miliona evra. Tigar Tyres je 9. oktobra u Pirotu otvorio pogon „BIG TIGAR“, koji bi trebalo da zaposli 500 ljudi, a investicija iznosi 215 miliona evra i kraj je prve faze investicionog projekta. Takođe, u Kruševcu je 25. no-vembra Henkel otvorio pogon za proizvodnju osveživača “Bref”. Vrednost investicije je 21 million evra, a posao je dobilo 220 radnika. Pored toga, Fresenius Medical Care otvorio je 8. decembra u Vršcu fabriku specijalizovanu za proizvodnju potrošnog materijala za hemodijalizu, vrednu oko 16 miliona evra. Projekat predviđa 429 novih radnih mesta, a dugoročni planovi i do 1.150 zaposlenih.

johnson elecTric oTvorio fabriku u nišu

Kompanija Johnson Electric,svetski lider u domenu elektropokretača, otvorila je 12. septembra ove godine u Nišu svoju prvu fabriku u Srbiji. Do sada je investirano 7,5 miliona evra i zaposleno 86 radnika, a do sredine 2016. godine planirano je zapošljavanje hiljadu radnika,i ukupna investicija će iz-nositi 15 miliona evra.Kompanija je napravila dogo-vor sa Mašinskom školom u Nišu da učenici određenog smera pohađaju stručnu praksu u niškoj fabrici, a najbolji među njima mogu dobiti stipendiju i priliku da se zaposle u fabrici po okončanju školovanja, što će biti ozvaničeno i formalnim sporazumom.

oTvoren cenTar za doradu semena

U Bečeju je 28. novembra nemačka kompanija KWS otvorila centar za doradu semena i kukuruza. Vred-nost investicije je 30 mili-ona evra, što predstavlja najveće ulaganje u opštinu u poslednjih nekoliko decenija. Predviđeno je zapošljavanje 250 radnika. Kompleks ove fabrike se prostire na 15,5 hektara i poseduje najmoderniju opremu i tehnologiju, dok je kapacitet proizvodnje10.000 tona semena kukuruza. Planirano je da se dorađeno seme pla-sira na tržištima Srbije, Rusije, Ukrajine, zemalja u okruženju i zemalja EU.

modni klasTer facTs u isTanbulu

Evropska mreža preduzetništva (EEN) je orga-nizovala treću po redu kompa-nijsku misiju sa unapred zakazanim B2B susretima za članice modnog i odevnogklastera FACTS, koja je održana od 3. do 5. novembra 2014. u Istanbulu. Delegaciju klastera činilo je sedam firmi i to: Garman, Jasmil, BEBA Kids, Tiffany, TIB Stil, Ivatex i Leonardo. Isprobani koncept koji je ranije davao odlične re-zultate ove godine je obogaćen i danom posvećenim proizvo-dnji pod tuđom robnom markom (private label), gde su članice klastera nudile svoje usluge u ovoj oblasti. Tokom tri intenzivna dana susreta, članice klastera FACTS su se sastale sa 70 turskih firmi, pri čemu je održano preko 200 sastanaka. Takođe, menadžer klastera, Slađana Milojević, je sa predstavnicama EEN-a održala sastanke sa upravnim odborom Asocijacije tekstilnih izvoznika Istanbula – ITKIB što je rezultiralo dogovorom da ovakvi susreti postanu tradicionalni.

novi propisi za izvoz hrane u eu

Prema novoj regulativi EU 1169/2011 o informisanju potrošača o hrani, roba srp-skih izvoznika prehrambenih proizvoda i suplemenata na tržište EU će od 13. decembra2014. godine morati da ispuni nove uslove za dekla-risanje, označavanje upako-vane i neupakovane hrane, kao i uslove za reklamiranje hrane. Ovim se obezbeđuje visok nivo zaštite potrošača, tj. pravo na ispravnu i jasnu, neobmanjujuću informaciju o hrani.Najbitnija novina se odnosi na obavezu označavanja sas-tojaka (u spisku svih sasto-jaka) koji mogu da izazovu alergije i intolerancije, i to obeležavanjem drugačijim fontom, stilom ili bojom pozadine. Propisani su i minimalna veličina, mesto porekla, zemlja porekla, način navođenja roka trajanja. Na-ziv hrane mora sadržati po-datke o fizičkom stanju hrane, a pored naziva se mora dodati i niz upozorenja ako proizvod sadrži kofein, fitosterole i bro-jne druge supstance.

invesTicioni seminar u japanu

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza RepublikeSrbije (SIEPA) u saradnji sa Japanskim Institutom za prekookeanske investicije (JOI) organizovala je seminar o investicijama u Srbiju koji je održan 2. oktobra ove godine u Tokiju.Tokom jednodnevnog seminara SIEPA je predstavila pogodnosti i prednosti ula-ganja u Srbiju, kao i primere dobre prakse japanskih kompanija koje već posluju u Srbiji, poput Panasonic-a i JTI.Seminar je održan u saradnjisa Japanskom bankom za međunarodnu saradnju (JBIC), Japanskom organizacijom za međunarodnu trgovinu (JETRO), Organizacijom Ujedinjenih nacija za industri-jski razvoj (UNIDO), kao i sa Ambasadom Republike Srbije u Japanu.

uspeh ženskog preduzeTnišTva

Vlasnica modne kompanije LUNA, gđa Biljana Jovanović, dobitnica je nagrade IWEC 2014 (International Women’s Enterpreneurial Challenge) za ostvaren uspeh u oblasti ženskog preduzetništva. Ova nagrada predstavlja važan segment platforme kojarazvija žensko preduzetništvo,a nastala je uz podršku Vlade SAD, i na inicijativu Organizacije za žensko preduzetništvo (FLO), Privredne komore Barselone i Privredne komore Njujorka. Ove godine nagrada IWEC je dodeljena uspešnim preduzetnicama iz Švedske, Španije, Velike Britanije i Srbije, a gđa Jovanović je prva dobitnica ove nagrade u regionu. Inače, gospođa Jovanović je 2011. godine dobila Specijalnu nagradu za preduzetnicu godine koju dodeljuje SIEPA u okviru nagrade Izvoznik godine.

za lakše poslovanje

Novi kompjuterizovani tran-zitni sistem (NCTS) je počeo sa primenom 23. septembra 2014. godine. Uprava carina Republike Srbije objavila je 10. novembra 2014. godine besplatnu web aplikaciju za pristup ovom sistemu koja je dostupna svima, ali je namenjena pre svega onima koji zbog nedostatka sredsta-va nisu mogli samostalno da je nabave na tržištu.Aplikacija služi za elektronsku komunikaciju sa NCTS, kao i sistemom upravljanja garanci-jama. Obezbeđuje osnovni set funkcionalnosti potrebnih za elektronski (bespapirni) tranzitni postupak: podnošenje tranzitnih deklaracija, izmena, otkaza, slanja informacija o prispeću pošiljke na odredište, kao i mogućnost pregleda podataka o garancijama i regi-strovanju pristupnih kodova. Da bi nesmetano mogli da preuzmu i koriste ovu aplikaci-ju https://eccgw.carina.rs/ncts/, sva zainteresovana privredna društva moraju prethodno da budu autorizovana za elektron-sku komunikaciju sa Upravom carina.

U dRUšTVU najboljIh

Na listi najboljih slobodnih zona u svetu, koju tradicionalno objavljuje prestižni časopis “Financial Times”, među 34 najbolje slobodne zone nalaze se i dve slobodne zone iz Republike Srbije.

Slobona zona Zrenjanin osvojila je nagradu u kategoriji podsticaja koje nudi investitorima, a Slobodna zona Pirot u kategoriji podsticaja koje nudi za reinvestiranje.


SIEPa AKTUELNOSTI

Sektorske aktivnosti

Izlazak Evrope iz recesije otvorilo je vrata za investiranje u inovacije kao i investicije velike vrednosti. Vodeći sektori u direktnim stranim investicijama u Evropi su softverski i sektor poslovnih usluga (Shared Services & BPO) sa 509, odnosno 483 strane investicije. Gotovo polovina investicija u softversku industriju potekla je iz kompanija koje su poreklom iz SAD.

Kada su ostali sektori u pitanju, po uspešnosti se izdvajaju farmacija sa rastom od 58% (141) i naučna istraživanja sa porastom od 98% i ostvarenih 88 investicija. Ne iznenađuje ni činjenica da je sektor istraživanja i razvoja pokazao značajan napredak po broju direktnih stranih investicija sa porastom od 23% i 64% više stvorenih radnih mesta. Proizvodnja je pokazala porast od pet odsto u broju ostvarenih SDI, međutim broj stvorenih radnih mesta opao je za 12%, usled obazrivosti koju investitori pokazuju kada su visoki troškovi radne snage u Evropi u pitanju. Poreklo investicija?

Investicije unutar Evrope predstavljaju glavni evropski izvor direktnih stranih investicija. Kada je reč o zemljama van Evrope, SAD su i dalje vodeći generator evropskih direktnih stranih investicija, ostvarujući 1.027 investicionih projekata (26% od ukupnog broja ostvarenih investicija) u toku 2013. godine. Najveći broj investicija od strane SAD, usmeren je ka Velikoj Britaniji, čineći 26% od ukupnih 27% investicija ka ekonomiji Evrope. Međutim, broj investicija koje je SAD usmerila ka Evropi opao je za dva odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok

je nasuprot tome broj investicija usmeren ka zemljama BRIK-a značajno porastao na 313 investicionih projekata, tako stvarajući 16.900 radnih mesta. Optimizam među investitorima je porastao u odnosu na godinu pre, pa je bilo znatno više onih koji su za tekuću 2014. godinu predvideli poboljšanje klime za investiranje. Dugoročni trendovi

Ovogodišnje istraživanje uključuje i analizu uticaja koje su petogodišnja recesija i kriza imale na direktne strane investicije u Evropi. Kada se posmatraju periodi 2009-2013. i 2004-2008, očigledni su “dobitnici” i “gubitnici”. Istočna Evropa koja je početkom prošle decenije privlačila najveći deo direktnih stranih investicija, najviše je pretrpela zbog finansijske krize sa padom od 12% u broju ostvarenih investicionih projekata, dok je Zapadna Evropa zabeležila porast od 19%. Vrednost investicija je takođe značajno smanjena u odnosu na period pre krize, dok je prosečan broj novih radnih mesta stvorenih iz direktnih stranih investicija opao za čak 22% tokom recesije. Izmene u carinjenju proizvoda za Rusiju

Početkom 2013. godine doneta je odluka o izmenama u carinjenju proizvoda u okviru Carinske unije Rusije, Kazahstana i Belorusije. Naime, korišćenje ruskog GOST R i kazahstanskog GOST K sertifikata je ograničeno i biće zamenjeni TR CU Sertifikatima i Deklaracijama. Postojeći GOST R, GOST K i sertifikati tehničkih propisa su u upotrebi do 15. marta 2015. godine, nakon čega će se koristiti nova EAC oznaka.

Svi izvoznici koji svoju robu žele da plasiraju na tržište Rusije, Kazahstana i Belorusije, trebalo bi da za svoju robu obezbede novi TR CU Sertifikat o usklađenosti (ili TR Deklaracija o usklađenosti) kako bi prošli carinu navedenih zemalja. EAC znak za proizvode u prometu, na etiketi ili u dokumentaciji, označavaće da je proizvod visokog kvaliteta, da je prošao kroz sve procedure procene usaglašenosti (dobijanje potvrda) sa tehničkim propisima carinske unije i ispunio sve zahteve koji važe za date proizvode.

Proizvođači će moći da koriste jedinstvenu oznaku, nakon što kvalitet njihove proizvodnje bude potvrđen.Jedinstveni znak EAC mora da bude u jednoj boji, ne manji od 5mm, prepoznatljiv i precizno nanet na kontrasnim površinama. Za proizvode za koje nije zahtevana GOST R sertifikacija već su sertifikate dobijali na “dobrovoljnoj” osnovi, GOST je i dalje na snazi, a očekuje se da će važiti i posle 15. marta 2015, odnosno do isteka roka važenja u okviru dobrovoljnog sistema.

Svi izvoznici koji su u dilemi da li je za njihov proizvod neophodna sertifikacija, vrlo lako se mogu informisati preko sajtova sertifikacionih kuća u Rusiji. Taj proces je jednostavan ukoliko imaju znanje ruskog, a oni koji se služe engleskim mogu poslati online upit na neki od sajtova agencija poput http://www.gost-r.info/ ili državne agencije za akreditaciju ROSSTANDART http://www.gost.ru/. Ukoliko dostave tehničke karakteristike proizvoda i tarifni broj, odgovor se može dobiti u roku od 24h.

Uprkos činjenici da se Evropa tek sredinom prošle godine izvukla iz stanja recesije, 2013. godina

je bila rekordna godina kada su direktne strane investicije (SDI) u pitanju sa 3.955 investicionih projekata, što je za četiri odsto više nego što je zabeleženo u 2012. godini, kada je bilo 3.797 investicionih projekata.

Prema rečima Marka Lermita, vodećeg eksperta za savetovanje pri izboru međunarodnih lokacija i autora koji potpisuje ovogodišnju studiju, okončanjem maratonske recesije u mnogim delovima Evrope, 2013. godina bi mogla predstavljati prekretnicu kada su u pitanju direktne strane investicije i poverenje u stabilnost ekonomije. Sa povećanjem profita u poslovanju kompanija, rukovodstvo je spremnije za nove investicione projekte.

Destinacije direktnih stranih investicija

Velika Britanija i dalje prednjači po pitanju SDI, sa 799 ostvarenih investicionih projekata u 2013. godini tako postižući rast od 15 odsto, dok je prati Nemačka sa porastom SDI od 12% uz ostvaren 701 investicioni projekat. Na veliko iznenađenje, Francuska je uspela da zaustavi opadanje broja direktnih stranih investicija i postigla rast od devet

odsto u broju investicija. Španija se našla na četvrtom mestu po broju direktnih stranih investicija, iako je zabeležen pad od devetnaest odsto u odnosu na rezultate iz 2012. godine. Španiju na petom i šestom mestu prate Belgija i Holandija po broju ostvarenih SDI.

U Centralnoj i Istočnoj Evropi, tamo gde se nalaze naši direktni konkurenti za nove investicione projekte, uključujući Rusiju, broj ostvarenih stranih direktnih investicija opao je za pet odsto, dok je broj novih radnih mesta smanjen za četiri odsto. Prema broju novih projekata Poljska je i dalje najatraktivnija investiciona lokacija, iako je broj novih projekata umanjen za čitavih 28% u odnosu na prethodnu (2012) godinu. Na drugom mestu je Srbija sa 63 nova

projekta, takođe u padu sa 78 projekata koliko je bilo realizovano u 2012. godini. Naravno, razlika u investicionoj aktivnosti, odnosno atraktivnosti za nove investicije merena brojem projekata između Zapadne i Centralne i Istočne Evrope je i dalje značajna i svakako u korist Zapadne Evrope. Ipak, kada je u pitanju pokazatelj broja novootvorenih radnih mesta ta razlika skoro da i ne postoji, što navodi na zaključak da investitori i dalje izmeštaju radno-intenzivne aktivnosti na lokacije gde su troškovi rada niži, a za sebe zadržavaju aktivnosti sa visokom dodatom vrednosti.

Srbija kao destinacija direktnih stranih investicija

U intervjuu za portal „eKapija“ Stiven Fiš, rukovodeći partner kompanije EY za Srbiju, izjavio je da se tokom 2013. godine broj novih radnih mesta koja su rezultat direktnih stranih investicija povećao za 18% uprkos generalnom smanjenju od 19% u broju investicionih projekata. Time se Srbija našla na petom mestu po broju stvorenih novih radnih mesta iz direktnih stranih investicija u Evropi u 2013. godini. Prema vrednosti ulaganja Italija i SAD su i dalje vodeći investitori u zemlji, sa investicionim projektima u automobilskoj i tekstilnoj industriji.

stranE dIrEktnE InVEstICIJEKraTaK preGLed

PRema PoSledNjem iZvešTaju ReviZoRSko-koNSulTaNTSke kuće eY (bivši eRNST&YouNg), diRekTNe STRaNe iNveSTicije (Sdi) u evRoPi doSTigle Su Svoj vRhuNac Tokom PRošle godiNe. ovo je u maju ove godiNe objavljeNo u godišNjem eY iSTRaživaNju o aTRakTivNoSTi evRoPSkog TRžišTa Pod NaZivom „euRoPeaN aTTRacTiveNeSS SuRveY 2014”. ovo iSTRaživaNje Se SPRovodi već dvaNaeST godiNa i kombiNuje aNaliZu međuNaRodNih iNveSTicija u evRoPi Tokom PRoTekle godiNe Sa aNkeTom koja je SPRovedeNa među više od 800 iZvRšNih diRekToRa šiRom SveTa o Tome gde i kako će Se uSmeRavaTi iNveSTicije u NaRedNoj dekadi.

Marketing i prodaja

NOVA RADNA MESTA, KLJUČNI SEKTORI

Broj projekata2013

Trend2012

Trend2012

Broj novih radnih mesta2013

1.899

1.018

290

284

278

155

31

-2%

5%

23%

20%

37%

-8%

-14%

17.519

12.523

19.481

20.927

6.514

262

-11%

-12%

10%

-26%

-68%

Proizvodne delatnosti

Istraživanje i razvoj

Logistika

Poslovne usluge

Administracija

Obrazovne delatnosti

Izvor: EY EIM 2014.

89.117

64%

48%Centralna i Istočna Evropa

BROJ PROJEKATA

Broj projekata

Broj novih radnih mesta

2012 2013

8352.962

85.634

84.800

796

82.181

84.162

Zapadna Evropa

Centralna i Istočna Evropa

Zapadna EvropaIzvor: EY EIM 2014.

3.159

GORAN RADOSAVLJEVIĆ


Zemlje porekla investicija, broj projekata Zemlje porekla investicija, nova radna mesta

2012 2013Udeo u

ukupnim investicijama

Trend

SAD 38,526 38,718 23% 0%

Nemačka 30,100 22,477 14% -25%

Francuska 11,356 11,952 7% 5%

Japan 8,171 9,367 6% 15%

Kina 4,619 7,165 4% 55%

Indija 6,432 6,935 4% 8%

Velika Britanija 6,255 5,430 3% -13%

Italija 12,794 5,384 3% -58%v

Švajcarska 5,424 4,336 3% -20%

Kanada 1,547 4,324 3% 180%

Turska 824 4,060 2% 393%

Austrija 3,072 4,013 2% 31%

Finska 1,143 2,852 2% 150%

Danska 2,462 2,689 2% 9%

Južna Koreja 1,029 2,533 2% 146%

Ostali 36,680 34,108 21% -7%

Ukupno 170,434 166,343 100% -2%

2012 2013Udeo u


Trend

SAD 1,045 1,027 26% -2%

Nemačka 406 386 10% -5%

Velika Britanija 255 228 6% -11%

Francuska 198 220 6% 11%

Švajcarska 184 204 5% 11%

Japan 176 180 5% 2%

Kina 122 153 4% 25%

Italija 104 116 3% 12%

Holandija 103 114 3% 11%

Švedska 107 106 3% -1%

Indija 74 103 3% 39%

Španija 107 96 2% -10%

Austrija 79 81 2% 3%

Finska 43 70 2% 63%

Kanada 65 58 1% -11%

Ostali 729 813 21% 12%

Ukupno 3,797 3,955 100% 4%

Poredak zemalja po broju projekata Poredak zemalja po broju novih radnih mesta

2012 2013Udeo u


Trend

Velika Britanija 30.311 27.953 17% -8%

Francuska 10.542 14.122 8% 34%

Poljska 13.111 13.862 8% 6%

Ruska Federacija 13.356 13.621 8% 2%

Srbija 10.302 12.179 7% 18%

Španija 10.114 11.118 7% 10%

Nemačka 12.508 10.350 6% -17%

Turska 10.146 8.776 5% -14%

Irska 8.898 6.895 4% -23%

Rumunija 7.114 6.157 4% -13%

Češka Republika 5.508 5.609 3% 2%

Bugarska 4.379 5.505 3% 26%

Mađarska 3.941 3.879 2% -2%

Belgija 2.939 3.536 2% 20%

Slovačka 6.299 3.493 2% -45%

Ostali 20.966 19.288 12% -8%

Ukupno 170.434 166.343 100% -2%

2012 2013Udeo u


Trend

Velika Britanija 697 799 20% 15%

Nemačka 624 701 18% 12%

Francuska 471 514 13% 9%

Španija 274 221 6% -19%

Belgija 169 175 4% 4%

Holandija 161 161 4% 0%

Ruska Federacija 128 114 3% -11%

Irska 123 111 3% -10%

Finska 75 108 3% 44%

Poljska 148 107 3% -28%

Turska 95 98 2% 3%

Švajcarska 61 76 2% 25%

Srbija 78 63 2% -19%

Češka Republika 64 60 2% -6%

Danska 57 58 1% 2%

Ostali 572 589 15% 3%

Ukupno 3.797 3.955 100% 4%

2012 2013Udeo u


Trend

Software 402 509 13% 27%

Poslovne usluge 699 483 12% -31%

Mašine i oprema 287 309 8% 8%

Automobilska industrija 270 244 6% -10%

Transportne usluge 203 200 5% -1%

Hemijska industrija 174 167 4% -4%

Elektronska industrija 168 165 4% -2%

Prehrambena industrija 148 159 4% 7%

Finansijsko posredovanje 144 156 4% 8%

Farmaceutska industrija 89 141 4% 58%

Plastika i guma 125 123 3% -2%

Elektro oprema 112 114 3% 2%

Proizvodi od metala 76 92 2% 21%

Transportna oprema 52 88 2% 69%

Naučna istraživanja 45 88 2% 96%

Ostalo 803 917 23% 14%

Ukupno 3.797 3.955 100% 4%

2012 2013Udeo u


Trend

Automobilska industrija 48.368 47.962 29% -1%

Software 6.942 12.906 8% 86%

Poslovne usluge 19.418 12.807 8% -34%

Maloprodaja 8.077 9.429 6% 17%

Plastika i guma 6.558 8.653 5% 32%

Mašine i oprema 14.610 8.315 5% -43%

Transportne usluge 4.046 7.078 4% 75%

Elektronska industrija 4.825 6.694 4% 39%

Finansijsko posredovanje 3.439 4.611 3% 34%

Hemijska industrija 5.315 4.399 3% -17%

Prehrambena industrija 6.434 4.377 3% -32%

Transportna oprema 2.530 4.216 3% 67%

Elektro oprema 7.286 3.842 2% -47%

Proizvodi od metala 3.585 2.871 2% -20%

Farmaceutska industrija 3.661 2.557 2% -30%

Ostalo 25.340 25.626 15% 1%

Ukupno 170.434 166.343 100% -2%

Poredak sektora po broju projekata Poredak sektora po broju novih radnih mesta

Poboljšanje

BUDUĆNOSTI INVESTICIJA U EVROPI, OČEKIVANJA INVESTITORA

2012 2013 2014

38%

39%

22%

2%

38%

23%

1%

54%

12%

1%

Isto

Pogoršanje

Bez stava

Izvor: EY EIM 2014.

33%

39%

ICT

BUDUĆNOSTI INVESTICIJA U EVROPI, OČEKIVANJA INVESTITORA

2014 2013 2012

33%

25%

23%

21%

23%

28%

20%

33%

24%

26%

Farmaceutska industrija i biotehnologije

Proizvodnja energije i komunalne delatnosti

Sektor „čistih“ tehnologija

Izvor: EY EIM 2014.

19%

31%

Usluge poslovnog posredovanja 20%

19%

15%

13%

14%

18%

14%

15%

13%

12%

Automobilska industrija i transport

Bankarstvo, finansije i osiguranje

Roba široke potrošnje

12%

7%

10%

8%

9%

7%

Logistika i distribucija

Nekretnine i građevinarstvo

13%

19%


U FOKUSU

ovakav razvoj poslovanja doveo je do toga da su mnogi dobavljači pojedinih

roba i usluga i sami postali globalne kompanije sa prisustvom u velikom broju zemalja. Rezultat toga je da, i pored velikog procentualnog učešća kupljenih roba i usluga, veoma mali deo otpada na lokalne dobavljače, a velika većina se odvija kroz saradnju sa proverenim, sada već globalnim kompanijama. Lokalni dobavljači učestvuju sa svega 1% u ukupnim svetskim inputima, a čak i kompanije koje koriste najbolju praksu i masovno ulažu u razvoj lokalnih dobavljača ne prelaze nivo veći od 3-5%. Čak i kada globalni dobavljači, da ih tako nazovemo, imaju lokalno prisustvo njihove cene su skoro uvek više ili visoke zbog strukture troškova gde se deo globalnog razvoja, intelektualne svojine, kvaliteta zaposlenih i slično, prenosi na lokalnu filijalu. S tim u vezi su i koristi od saradnje sa geografski lokalnim, ali u suštini

globalnim dobavljačem, veoma male ili nepostojeće.

Ali kako se cenovni pritisak ne smanjuje već raste, globalne kompanije sve više razmišljaju o mogućnostima korišćenja lokalnih dobavljača. Koje su sve prednosti korišćenja lokalnih dobavljača za sve aktere možemo videti u tabeli Potencijalne koristi razvoja lanaca lokalnih dobavljača.

Jasno je da veća uloga lokalnih dobavljača donosi ogromne koristi kako za kompanije tako i za celu zajednicu. Postavljaju se pitanja zbog čega je onda lokalni input tako mali na globalnom nivou, kakva je situacija u Srbiji i kako je moguće pozitivno uticati na promenu situacije?

Za početak, ne može se primeniti u svim industrijama. Ako govorimo o kompleksnim proizvodima/uslugama ili onim koje imaju specifične zahteve poput bezbedonosnih, standarda ili

drugih, iskustvo pokazuje da je veoma mali broj dobavljača u stanju da ispuni ove zahteve na globalnom tržištu jer su povezani sa visokim ulaganjima, finansijskim ili nefinansijskim, tehnološkim i drugo. Uticaj samo jedne loše komponente u gotovom proizvodu može imati dalekosežne posledice kod partnera, kupaca, javnosti, nadležnih institucija i sve to može koštati značajno više nego što bi uštede donele. Ali ako ostavimo na strani ovakve očigledne manifestacije lošeg izbora dobavljača, postoje i one koje nisu tako jednostavne, a kojima kompanije pridaju veliki značaj.

Kao na primer, kako definisati pojam lokalni? Da li je to geografska ili infrastukturna odrednica ili nešto treće? Zamislimo da se kupac nalazi u Beogradu, jedan dobavljač je iz Zaječara koji je udaljen 244km, a drugi iz Vranja koji je udaljen 359km. Deluje jednostavno. Ali vreme putovanja, amortizacija transportnih vozila, troškovi goriva, vreme isporuke, može vrlo lako biti na strani Vranja. Još ako dodamo da u Evropi skoro da ne postoje granice i carine, to dodatno otežava stvari jer se krug konkurencije širi eksponencijalno. Još neki od primera su:• Ukoliko je kupac nezadovoljan

dobavljačem on će ga promeniti. Ali efekat nije isti ukoliko se raskida ugovor „na daljinu“ i ukoliko je neko iz lokalne zajednice gde se kupac nosi sa dodatnim pritiskom javnosti.

• Često se dešava da su lokalni

VEćIna znaČajnIh PRoIzVođaČa danaS koRISTI VElIkI PRocEnaT komPonEnaTa PRoIzVEdEnIh od STRanE dRUgIh komPanIja, a Za To odvajaju više od PoloviNe Svojih PRihoda. oSNovNi RaZlog je čiNjeNica da Se komPaNije Novog vRemeNa FokuSiRaju Na Svoje oSNovNe vRed-NoSTi i akTivNoSTi, dok oSTale akTivNoSTi PReNoSe Na Svoje dobavljače i SaRadNike. Na Taj NačiN Ne Samo šTo imaju bolju i jaSNiju koNTRolu TRoškova, već STimulišu dobavljača da uNaPReđuje Svoje PRoiZvode ili uSluge, Pa Samim Tim i oNi imaju koRiSTi od PoboljšaNja SveukuPNog kvaliTeTa.

BOJAN JANKOVIĆ

raZvOj LaNaCa lokalnIh dobaVlJača

dobavljači predominantno fokusirani na jednog ili manji broj kupaca. To negativno utiče na budući razvoj dobavljača, nalazi se u zoni komfora i zadovoljan je postignutim. A kada stvari krenu loše po njega aktivira se stavka jedan.

• Ukoliko su lokalni dobavljači male kompanije, a vrlo često jesu, postoji problem postizanja ekonomije obima, a samim tim i adekvatne cene.

• Pristup tehnološkim inovacijama je u direktnoj vezi sa finansijskim mogućnostima, ali i kadrovima koje mali dobavljači često ne mogu da priušte.

• Lokalne kompanije se plaše i opiru promenama.

Kakva je situacija u Srbiji? Prošle godine uradili smo detaljnu anketu među 45 velikih kupaca (pola srpskog kapitala, a pola stranih ulaganja) i došli do interesantnih podataka. Izdvojićemo samo najvažnije, prvo pozitivne:• Čak 80% kompanija i dalje želi da

pronađe lokalne dobavljače.• Skoro 90% njih je već probalo da ih

pronađe.• 33% kompanija koristi više od 50%

lokalnog inputa u proizvodnji.• Kupci koji već imaju razvijene

mreže saradnje su zadovoljni dobavljačima.

Međutim, kada uđemo dalje u analitiku vidimo sledeće:• Skoro 40% kompanija koristi do

20% lokalnog sadržaja.• Kompanije koje koriste više od

50% inputa su većinski domaće kompanije

• Strane proizvodne kompanije, posebno one orijentisane na izvoz, jako malo kupuju u Srbiji. Njih 70% koristi do 20% lokalnog sadržaja.

• Od 90% kompanija koje su pokušale da nađu dobavljače skoro pola nije uspelo da pronađe adekvatnog, 25% je pronašlo, ali nisu uspeli da naprave dogovor.

• Čak 15 od 45 anketiranih preduzeća izdvojio je tehnologiju kao prepreku za dalju saradnju.

Na kraju, poslednje pitanje je bilo šta je moguće uraditi kako bi se popravila situacija i povećalo učešće lokalnog sadržaja. Osnovnim akterima, kupcima i dobavljačima, ovde treba dodati i trećeg, institucionalnog.

Naime, SIEPA se već skoro deceniju bavi konceptom razvoja lanca lokalnih dobavljača što je i prirodno jer su naši klijenti kako strani investitori, tako i domaće kompanije.

Prvi program sproveden je u saradnji sa Svetskom bankom i trajao je od kraja 2006. do 2008. godine. Koncept

je bio baziran po modelu najbolje evropske prakse pod patronatom EFQM (European Foundation for Quality Management). Program je, uz pomoć međunarodnih stručnjaka, primenjen u 69 srpskih kompanija. Prva faza se sastojala u procenama kompanija po EFQM modelu i pravljenja akcionih planova na korekciji određenih aktivnosti. Nakon određenog vremena tim bi ponovo posetio preduzeća i na osnovu analize ispunjenosti akcionih planova jedan broj kompanija, tačnije njih 31 su dobile pristup intenzivnoj fazi programa koji se sastojao iz besplatne tehničke pomoći koju im je pružao međunarodni tim eksperata. U periodu između osnovne i intenzivne faze sve kompanije učesnice su imale priliku da prisustvuju radionicama iz specijalizovanih oblasti kao što su marketing, prodaja, finansije, i drugo. Takođe, kako je postojao i Upravni Odbor projekta koji su činili predstavnici 14 multinacionalnih kompanija, SIEPA je 2007. godine sa članovima prvi put organizovala manifestaciju pod imenom „Meet the buyer“ ili „Upoznaj kupca“.

Nakon prvog projekta usledio je i drugi, ovaj put finansiran od strane Evropske Komisije i sproveden u okviru programa

MSP Lokalna zajednica Velike kompanije

Razvoj zaposlenosti i profita

Transfer znanja i tehnologije

Razvoj veština, standarda i kapaciteta

Pristup novim tržištima

Privlačenje dodatnih investicija kroz tzv. klaster efekat

Diversifikacija kupaca

Podela rizika kroz zajednički razvoj

Pristup novim finansijskim proizvodima

Razvoj konkurentnosti

Podsticaj ekonomske aktivnosti i raz-voja

Povećanje zaposlenosti i proizvodnje

Dugoročni efekat na konkuretnost

Jačanje kupovne moći

Pristup jeftinijim, pouzdanijim i kvalitet-nijim uslugama

Jačanje veza sa velikim kompanijama može privući nove investicije

Povećanje izvoza

Dodatni razvoj mini ili mikro preduzeća koje svoje usluge nude velikim kompanijama

Smanjeni troškovi nabavke, proizvodnje i distribucije

Povećanje produktivnosti

Prostor za razvijanje društveno odgovor-nog poslovanja

Smanjenje uticaja kursnih razlika kroz supstituciju uvoza

Povećanje fleksibilnosti u dizajnu novih proizvoda ili tehnologija

Smanjenje negativnog uticaja na životnu okolinu

Bolji odnosi sa lokalnom zajednicom, ali i Vladom zemlje poslovanja

Potencijalne koristi razvoja lanaca lokalnih dobavljača


pod nazivom SECEP od 2010 – 2013. godine (Support to Enterprize competitivness and productivity).

U njemu je učestvovalo 50 preduzeća od prijavljenih 80, evaluiranih po EFQM modelu, i svih 50 preduzeća je ovaj put učestvovalo u intenzivnoj fazi. Slično kao i prvog puta projekat je sadržao i treninge iz različitih oblasti, organizaciju još dva događaja „Upoznaj kupca”, kao i sertifikaciju još 9 stručnjaka, od čega petoro iz SIEPA, po EFQM modelu. Ukoliko želite da naučite više o EFQM modelu možete kontaktirati SIEPA ili se direktno informisati na sajtu www.efqm.org.

Pored toga, SIEPA od 2006. godine sprovodi program finansijske podrške izvoznicima u kome se posebna pažnja posvetila aktivnostima koje su vezane za unapređenje poslovanja, pre svega za uvođenje standarda, novih tehnologija i proizvoda, ali i za nastup na novim tržištima. Do sada je objavljeno ukupno četrnaest poziva i sredstva su odobrena za više od 1.700 privrednih subjekata, a isplaćena su u iznosu od 654 miliona dinara.

SIEPA je takođe od daleke 2005. godine radila na razvoju sopstvene baze dobavljača u kojoj se nalaze detaljni i precizni podaci o kompanijama iz Srbije, kao potencijalnim dobavljačima stranih kompanija. Baza dobavljača sadrži više od 3.000 preduzeća, a pristup bazi je potpuno besplatan i dostupan javnosti. Takođe, domaće kompanije koje žele da postanu deo baze, dovoljno je da popune upitnik koji se nalazi na sajtu SIEPA, a potom i da podatke ažuriraju.

Postoje brojni načini na koje se velike kompanije mogu uključiti u neke vrste programa za razvoj lokalnih dobavljača, od partnerstva sa individualnim kompanijama i zajedničkim radom na unapređenju usluga/proizvoda preko udruživanja u klastere koji će potom uključiti dobavljače i dovesti ih u direktnu vezu; od unapređenja kapaciteta asocijacija kako bi bolje pružale podršku MSP do formiranja centara za pomoć MSP; i najvažnije, od finansijskih mehanizama pod patronatom javno privatnog partnerstva do direktne finansijske

podrške za aktivnosti ka unapređenju poslovanja.

Lokalna zajednica takođe može dosta da doprinese jer su i velike multinacionalne kompanije negde lokalne (proizvodno ili drugo prisutvo). Tako da bi proaktivan pristup pronalaženju odgovarajućih mogućnosti dalje od izvođača radova bio izuzetno pozitivno ocenjen od strane investitora.

Na kraju možemo reći da bez jakih lokalnih kompanija Srbija ostaje lokacija gde se proizvodi dorađuju, mesto gde se stvara malo dodate vrednosti i gde nema suštinskog transfera tehnologija, znanja, pristupa tržištu i slično. Ako u ovom trenutku nemamo adekvatan broj kvalifikovanih dobavljača treba uraditi sve što je moguće kako bismo taj broj podigli. Dakle, razvoj lokalnih dobavljača zapravo nema alternativu.


dobre kadrove za ovu oblast. Kao zemlja imamo potrebnog radnog iskustva, a taj potencijal su već prepoznale renomirane svetske kompanije poput Siemens-a, Panasonic-a ili Gorenja.

iz kojih zemalja dolazi najviše investicija?Ako posmatramo broj pojedinačnih investicija, u prvih deset ulagača spadaju Italija, Nemačka, Austrija, Slovenija, Francuska, SAD, Grčka, Izrael, Hrvatska i Švajcarska. Ukoliko gledamo po ukupnoj vrednosti investicija iz neke zemlje, onda ta lista izgleda malo drugačije: Italija, Austrija, Grčka, Norveška. SAD, Nemačka, Rusija, Slovenija, Belgija i Francuska.

koji su razlozi ovakvih trendova?Srbija je tradicionalno upućena na evropsko tržište, i iz država Evropske unije dolazi najviše investicija. Postoji višedecenijska trgovinska saradnja sa mnogim zapadnim kompanijama koja vremenom evoluira do prirodnog ishoda da te kompanije otvaraju svoje pogone ovde. Takođe, naša radna snaga je veoma tehnički obrazovana i upućena u zapadnu tehnologiju, pa je proces osvajanja novih tehnoloških procesa kratak i efikasan.

koje zemlje su glavna konkurencija srbiji u privlačenju stranih investicija i koje su naše prednosti u odnosu na njih? Tradicionalno, mi smo se poredili sa zemljama sličnih veličina i struktura industrije, a to bi pre svega bile Bugarska, Češka ili Slovačka. Poslednjih godina smo svedoci da Vlada Makedonije čini velike napore u privlačenju direktnih stranih investicija.

Za razliku od zemalja Jugoistočne Evrope koje su bile deo Varšavskog pakta, Srbija ima tradiciju saradnje sa zapadnim kompanijama, gde ću navesti samo primer italijanskog Fiat-a, koji je u Srbiji kroz tehničku saradnju sa Zastavom prisutan od 1956. godine. Siemens i neke druge kompanije su bile tu i pre Drugog svetskog rata. To je našim radnicima obezbedilo jako tehničko znanje koje zemlje konkurenti iz regiona nisu imali. Takođe, tu je i visok stepen poznavanja engleskog jezika koji je u Srbiji znatno viši nego kod pomenutih zemalja.

Mi smo i jedina zemlja van Carinske unije Rusije, Belorusije i Kazahstana koja ima potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, što omogućava da se proizvodi proizvedeni u Srbiji plasiraju u Rusiju bez ili sa minimalnim carinama.

Na sve ovo dolaze i atraktivne poreske i druge olakšice koje država daje stranim ulagačima, uključujući i finansijske grantove, što zajedno kompletira najatraktivniji paket namenjen investitorima u regionu.

kako vidite ulogu siepa-e u procesu privlačenja investicija?Agencija generiše inicijalno interesovanje investitora za Srbiju promovišući sve pogodnosti, državne mere i politiku koja uređuje ovu oblast, a potom aktivno asistira zainteresovanim ulagačima u odabiru lokacija i lakšem prolasku kroz lokalne administrativne procedure. Naš posao se ne završava polaganjem

kamena temeljca ili presecanjem vrpce za novu fabriku već nastavljamo sa brigom o investitoru u smislu asistencije u prevazilaženju novih izazova na koje može naići kada otpočne poslovanje. Kroz svakodnevni rad naših savetnika i broj investicionih upita upućenih SIEPA, beležimo povećano interesovanje ulagača za Srbiju. Trenutno imamo oko 45 aktivnih investicionih projekata na kojima radimo, a koji zajedno mogu doneti oko 300 miliona evra investicija i oko 20.000 radnih mesta dugoročno. Od toga, 11 projekata je već u izgradnji, a oko 15 pred objavljivanjem početka rada.

SrBija-dEo sVEtskE EkonoMIJEnIkola jankoVIć,v.d. diRekToRa ageNcije Za STRaNa ulagaNja i PRomociju iZvoZa RePublike SRbije (SiePa)

SIEPA iza sebe ima dinamičnu godinu. O trendovima koji vladaju u oblasti stranih ulaganja, kao i prognozama za Srbiju s tim u vezi u narednom periodu, razgovarali smo sa vršiocem dužnosti direktora, g. Nikolom Jankovićem,

na početku, koja je vaša prognoza što se tiče stranih investicija kod nas?

Novoizabrana Vlada Srbije demonstrira čvrst reformski kurs i kroz set sistemskih zakona, usklađenih sa evropskim zakonodavstvom, pokušava dodatno da unapredi privredni ambijent u našoj zemlji. Upravo su u glavne regulatorne promene unete preporuke investitora i mi očekujemo da se to i odrazi na njihovo raspoloženje u budućnosti. Ono što je naš godišnji minimum je oko 1,5 milijardi evra od stranih ulaganja, tj. oko 5% bruto društvenog proizvoda Srbije.

koji trendovi vladaju u stranim ulaganjima kod nas i regionu?

Srbija je deo svetske ekonomije i podleže svim trendovima koji se dešavaju globalno. I pre svetske ekonomske krize zabeležen je pad stranih direktnih investicija u regionu Jugoistočne Evrope, a on je posebno izoštren globalnom recesijom. Svedoci smo da nema više velikih i kapitalnih investicionih projekata u regionu već da dolazi do talasa srednjih i malih, proizvodno i izvozno orijentisanih investicija, u kojima

bi i mi trebalo da tražimo šansu.

Srbija je bila jedina zemlja regiona iz koje su i tokom krize dolazile vesti o investicionim projektima velikana tipa Bosch-a, Benetton-a, Continental-a i drugih lidera u svojim industrijama. Ove kompanije su u vremenu krize tražili neke alternativne lokacije i Srbija je tu dobro reagovala, pre svega kroz širok paket podsticaja koji nas je učinio konkurentnim u ovoj globalnoj utakmici.

Na osnovu izveštaja prestižne svetske konsultantske kuće “Ernst and Young“, Srbija je bila jedna od najatraktivnijih lokacija za investiranje u Jugoistočnoj Evropi u 2012. godini. Odlični rezultati su nastavljeni i u 2013. godini – broj novih radnih mesta koja su rezultat stranih direktnih investicija se povećao za 18%, čime se Srbija našla na petom mestu u Evropi, dok su 63 nova investiciona projekta pozicionirala Srbiju kao drugu najatraktivniju lokaciju za investiranje u Jugoistočnoj Evropi, odmah iza Poljske. Prema preliminarnim podacima NBS, jedine relevantne institucije za praćenje nivoa SDI, za prvih deset meseci 2014. godine zabeleženo je nešto više od milijardu evra neto direktnih ulaganja u Srbiju.

koji sektori su privukli najviše ulaganja?

Ubedljivo najintezivniji sektor je automobilska industrija, kojoj je snažni

impuls dala kapitalna investicija FIAT-a u Kragujevcu. Danas imamo preko 150 kompanija iz ovog sektora koji u velikoj meri generišu naš bruto društveni dohodak i čine da srpski izvoz raste godišnjim stopama višim od 20%. Iz Srbije se danas ne izvoze samo Fiat-ova vozila već i komponente za Mercedes, BMW, Hyundai, Kia-u i druge. Iz Srbije francuski Michelin i američi Cooper Tire-a plasiraju širom sveta najbolje automobilske gume današnjice, a uskoro će krenuti i proizvodnja kamiona za najzahtevnije uslove širom sveta.

Voleo bih kada bismo privukli još jednog velikog proizvođača iz ovog sektora jer bi to Srbiju definitivno etabliralo kao lidera regiona u ovoj industriji.

Tradicionalno, mi smo jaki u poljoprivredi i proizvodnji hrane, što su prepoznali i mnogi strani ulagači. Ovaj sektor je posebno interesantan u kontekstu Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom, koja je veliki uvoznik hrane. Tu je i tradicionalno jaki tekstilni sektor, gde imamo školovanu radnu snagu sa konkuretnom cenom rada, a u kome su strane investicije u prethodnim godinama kreirale preko 10.000 novih radnih mesta.

Veoma je bitan i sektor elektronske industrije, na koji gledamo kao strateški važan za dalji razvoj. Univerzitetski centri u Beogradu, Nišu i Novom Sadu školuju

InTERVjU

ALEKSANDAR MILORADOVIĆ


PRImERI USPEHA

Šansa KOju Bi TreBaLO iSKOriSTiTiIGOR NOVAKOVIĆ

Veliki japanski uvoznici imaju svoja predstavništa širom sveta već duži niz godina, pa

tako velike kompanije poput Mitsui, Mitsubishi, Itochu, Marubeni i drugi imaju razgranate mreže trgovine i veliko iskustvo u uvoznim poslovima prehrambenih proizvoda i sirovina. Svaka od tih kompanija ima svoju sopstvenu trgovačku logistiku i prilagođava se

razvoju tržišta na kom posluje. Japan kao neto uvoznik hrane je kod svojih građana tj. konzumenata izgradio sliku poverenja u uvozne prehrambene artikle, te je takva hrana široko prihvaćena. S obzirom da se srpsko tradicionalno voće izvozi u Japan u manjim količinama, postoji potencijal da se taj izvoz proširi kako u količinama tako i u široj paleti prehrambenih proizvoda. Međutim, iako je potencijal veliki, mali je broj izvoznika zamrznutih malina, jagodičastog voća i šljiva koji su se pozicionirali na drugom najvećem tržištu u Aziji.

Najčešće uvožena hrana u Japan je visoko kalorijska hrana kao što su: sve žitarice, soja, meso, riba i plodovi mora, šećer i

jestiva ulja. Prema podacima japanskog Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, zavisnost tržišta Japana prema uvozu hrane gledano u kalorijskom indeksu iznosi 39%.

Najnoviji trendovi i tendencije u potrošnji hrane u Japanu

Zdravstveni efekatKljučne reči koje bi trebalo da definišu vaš proizvod : zdrav, prirodan, siguran, čist, svež, nisko kaloričan, GMO free, organski.

Naklonost ka određenom brenduLojalnost ka poznatom brendu prehrambenog artikla kupca nagoni da ponovo kupi pouzdano dobar i proveren proizvod. Najvažniji parametri koji su primećeni kod prosečnog japanskog kupca kada se opredeljuje za kupovinu određene hrane su: svežina (vreme do isteka roka trajanja), sadržaj aditiva i emulgatora (što manji to bolji), poreklo (zemlja porekla), materije koje se ne nalaze u proizvodu (slobodan od genetski modifikovanih biljaka, od pesticida itd).

Veoma bitna stavka koja svrstava evropske proizvođače hrane na veoma dobro rangiranu poziciju je evropsko poreklo, koje se takođe može iskoristiti i za srpske proizvođače hrane. Azijski

kupci simpatišu evropske proizvode koji su sinonim tradicije i kvaliteta.

Bitno je znati

Put izvezene hrane do potrošača u Japanu, je najčešće sledeći - prvi korak u trgovini je, u skoro 70% slučajeva, trgovačka kompanija – uvoznik koja kupuje direktno od proizvođača i usko je specijalizovana za određenu vrstu ili kategoriju proizvoda, zatim sledi proizvođač tj. paker hrane, jer se najčešće hrana u Japan uvozi u rinfuznom stanju, bilo da su žitarice, voće ili povrće. Paker hrane ili proizvođač je zahtevan kad se radi o dinamici isporuke, mora biti tačno definisana i unapred dogovorena na godinu dana. Sledeći korak je prodavac na veliko koji robu plasira preko trgovačkih lanaca, u kojima finalni konzumenti mogu doći do rafa i kupiti određeni proizvod. Sva hrana koja završi u maloprodaji u Japanu, mora imati etiketu isključivo na japanskom jeziku.

Na etiketi mora stajati sledećih osam stavki: naziv proizvoda, sastav, težina, datum do isteka roka trajanja, ime i adresa proizvođača, država iz koje je roba uvežena, poreklo glavnog proizvoda od kojeg je finalni proizvod načinjen, način skladištenja.

Japansko ministrastvo rada i zdravlja propisuje koji aditivi su dozvoljeni u uveženoj hrani i svaka isporuka se uzorkuje i labaratorijski se određuje ispravnost za puštanje na tržište. Uvozna

potvrda se izdaje za svaku uveženu isporuku, ali za brzo kvarljivu hranu dozvola se dobija u veoma kratkom vremenskom roku.

Za određene proizvode sklone kvarenju i uzrokovanju zaraznih bolesti, kao što su proizvodi od mesa i mleka, karantin je obavezan. S obzirom da je najveći potencijal Srbije u izvozu jagodičastog voća, bitno je znati koji dokumenti prethode uspešnom izvozu u Japan. Voće se mora transportovati na temperaturama ispod -17,8 C, i sve vreme transporta potrebno je održavati nisku temperaturu. Fitosanitarni sertifikat je obavezan da prati svaku pošiljku, i on mora da sadrži i stavku da je voće zamrznuto na gore pomenutoj temperaturi.

Pri izboru partnera u Japanu u ovom slučaju uvoznika, mora se naglasiti da se poverenje stiče veoma dugo i da japanske kompanije relativno dugo posmatraju potencijalne dobavljače. Nije retko da par puta pre eventualne kupovine proizvoda kupci posete proizvodnu liniju određene kompanije i da nenajavljeno uzorkuju neku robu sa proizvodne linije. Prepiska obično traje relativno dugo za evropske pojmove, minimum jedna godina. Čim postoji kontinuirana prepiska to znači i da je interes za kupovinom proizvoda veliki. Veoma je bitno naglasiti da u menadžmentu japanskih kompanija predlozi za nove poslove dolaze od donjeg menadžmenta, a nakon većanja viši menadžment zaključuje da li se prihvataju

ideje za nove poslove, u ovom slučaju rad sa novim dobavljačima. Mora se imati u vidu da japanske kompanije smišljaju i organizuju dugoročne strategije pri radu sa partnerima. Od krucijalnog značaja u saradnji sa japanskim partnerima je poverenje koje se stiče tačnošću i preciznošću u informacijama i isporukama, zatim kvalitetom i cenom.

Izvoznici voća

Prema zvaničnim informacijama Uprave carina Japana iznos carine za tarifnu grupu 0811.20 koja označava zamrznuto voće je 9,6 + 4,8 % od uvozne cene. Porez na dodatu vrednost u Japanu iznosi 5 %, I zvanično se zove “consumer tax”.

Sledljivost je najvažnija, jer se u lancu proizvodnje jedne voćke mora znati tačno gde je ubrana, gde je skladištena, kako je procesirana i na koji je način plasirana na tržište.

O Foodex-u

Foodex se održava svake godine u Tokiju već 37 godina zaredom, i najveći je sajam hrane i prehrambene industrije u Aziji. Na prethodnom sajmu Foodex 2014 je bilo više od 2.808 izlagača iz 78 država sveta. Sajam je posetilo i više od 75.000 profesionalnih kupaca. Srbija je nekoliko godina za redom imala nacionalni štand, zahvaljujući kojem je nekoliko domaćih firmi prisutno na tržištu Japana, sa tendencijom širenja tržišta.

SIROGOJNO-COMPANY D.O.O.Porodična firma sa sedištem u selu Sirogojnu, na planini Zlatibor, za svoju osnovnu delatnost ima otkup voća proizvedenog u ekološki čistom zlatiborskom kraju, njegovu preradu i plasman na domaće i strano tržište. Kompanija izvozi voće u Japan bez prekida od 2008. godine i uspešno posluje sa sedam firmi u Japanu. Takođe, može se reći da već decenijama izvozi svoje rukom rađene proizvode i uspešno prodaje širom Japana. Najviše prodaje malinu, celu i lomljenu, ali i rukom sečene šljive, zatim jagodu, kupinu, višnju, crnu ribizlu. Pored plasmana u Japan, kompanija prodaje i šumsku borovnicu japanskim fabrikama koje posluju u Kini, a koja se koristi u farmaceutskoj industriji za ekstrakciju. Namena

proizvoda je za sledeće industrije: džemova, jogurta, kompota, slatkiša, sokova, ali i za maloprodaju. Inače, kompanija Sirogojno Co. izvozi 95% svoje proizvodnje i to u 34 zemlje sveta i skoro na sve kontinente. Najviše izvozi u zemlje EU, Sjedinjene Američke Države, Kanadu, Rusiju, Japan, Australiju, i druge zemlje.

AGROPARTNER d.o.o.Agropartner d.o.o. je privatna kompanija osnovana pre više od dve decenije koja je uspela da se razvije u stabilnog i pouzdanog poslovnog partnera. Osnovna delatnost kompanije je proizvodnja, zamrzavanje i pakovanje voća. U proizvodni program spada zamrznuto voće i to malina, kupina i jagoda.

Vrednost godišnjeg izvoza iznosi oko sedam miliona evra. Agropartner izvozi uglavnom na tržišta zemalja Evropske Unije i to u Francusku 40% ukupnog izvoza, Nemačku 20%, Englesku 25%, Švajcarsku 10%, ali i na tržište Japana. Početak izvoza u Japan kompanija vezuje za 2011. godinu, a vrednost izvoza u Japan predstavlja 5% vrednosti ukupnog izvoza.Proizvodni program za Japan obuhvata sledeće: malina rolend, malina griz i voćni mix (malina, kupina, jagoda i višnja).

Obe kompanija su izlagale na sajmu FOODEX u okviru Nacionalnog štanda Srbije u organizaciji SIEPA-e.

primeri uspeha

Godišnji uVoZ hrane u jaPan Meren noVčanoM Vrednošču iZnoSi 61,8 MiLijardi doLara, i najVeći iZVoZnici Su: uSa 28%, Kina 12%, Kanada 7%, auStraLia 7%, tajLand 6% i druGi.

Nije NePoZNaT PodaTak da jaPaN uvoZi ZNačajaN deo hRaNe i Pića iZ celog SveTa, a PoTRebe Za kvaliTeTNom hRaNom Sve više RaSTu.


IzazoVI BIZNISA

Izlazak na Inostrana tržIŠtaKrOZ NaSTup Na SajmOvima

Međutim, nije dovoljno samo zakupiti štand, izložiti proizvode i čekati kupca da

naiđe. Da bi nastup na sajmu bio uspešan predstoje veliki predsajamski rad i pripreme. Najbolje je sajam prvo posetiti pre nego što se odluči da se nastupa, jer je potrebno prvo istražiti da li je konkretan sajam odgovarajući za izlagača i njegov proizvod, kako se pripremiti za sajam i odabrati dobru lokaciju.

Jedna od najvažnijih stvari kod izlaganja jeste dobro se pozicionirati tj. imati štand na dobroj poziciji, vidljiv i dostupan posetiocima. Iz tog razloga, priprema nastupa na sajmu traje najmanje šest meseci. Veoma je bitno voditi računa o dizajnu i izgledu štanda jer to je ono što prvo privuče kupca i utiče na prvi utisak. Takođe, obavezno je prisustvo predstavnika izlagača tokom celog trajanja sajma, kao i znanje engleskog, a preporučljivo i je znanje jezika zemlje u kojoj se izlaže.

Preporuka je da se učestvuje više puta na istom, pa i na različitim sajmovima, jer se vrlo često dešava da kupac zapazi izlagača na jednom sajmu, ali da mu priđe tek sledeći put kad ga opet vidi. Već na prvom nastupu na sajmu je moguć uspeh, ali pravi rezultati su vidljivi tek nakon tri godine uzastopnog nastupa na istom sajmu.

Kupci se na sajmu nalaze najviše kroz unapred ugovorene sastanke, ali se mogi naći i na različite načine: tako što se zanimljivim proizvodom privuku posetioci, upoznaju drugi izlagači koji preporuče svoje distibutere, pa čak i kroz slučajne susrete.

Prehrambena industrija

U prehrambenoj industriji izvoznici već imaju veliko iskustvo u nastupu na inostranim sajmovima i sajmove biraju prema potrebama tržišta, klimatskim uslovima, želji da se oprobaju na novim tržištima, kao i radi svoje promocije. Za njih nastup na sajmovima ne znači samo izlaganje svojih proizvoda i traženje novih kupca, već i mogućnost da se susretnu sa postojećim partnerima, da finalizuju svoje već započete poslove, kao i obilazak ostalih izlagača, potencijalnih kupaca.

Na sajmovima izlagači imaju priliku da razgovaraju sa mnogim drugim domaćim i stranim izvoznicima, kao i stranim kupcima i tako razmene značajne informacije o tržištu, konkurenciji, trendovima, cenama proizvoda i slično.

goTovo je Nemoguće ZamiSliTi iZvoZ beZ NaSTuPa Na iNoSTRaNim Sajmovima jeR Sajmovi Služe Ne Samo Za PRoNalaZak kuPaca već i da Se STekNu PoTRebNe iNFoRmacije o TRžišTu, ceNama, TReNdovi-ma, SeRTiFikaTima, Pa i o koNkuReNciji.

NAtALIJA tERzIĆ I INES NOVOSEL

Najvažnije je imati konkurentan proizvod, proizvod koji će kupci izabrati u moru drugih sličnih proizvoda. Proizvod mora imati odgovarajući kvalitet, pakovanje prilagođeno (stranom) kupcu, praćen dobrim marketingom i sa istaknutim prednostima u odnosu na iste i slične proizvode. Neophodno je imati odgovarajuće sertifikate koje zahteva konkretno tržište gde se proizvod želi izvoziti i pratiti zahtevi tržišta jer se standardi menjaju.

Najvažnija je dobra predsajamska priprema koja podrazumeva pronalaženje potencijalnih kupaca, koji će posetiti štand. Za sajmove u ovoj industriji karakteristčna je velika posećenost i veliki broj sastanka. Ali od svih sastanaka tek mali broj se zaista uspešno realizuje. Cilj izlagača je da na sajmu nađe bar jednog dobrog kupca na duži rok koji uredno plaća. Veoma je važna promocija i ako se izlažu gotovi proizvodi da se omogući degustacija tih proizvoda, pogotovo ako je u pitanju nov proizvod.

Najznačajniji sajmovi u prehrambenoj industriji su „ANUGA“ u Kelnu i „SIAL“u Parizu, kao najveći svetski sajmovi koji se održavaju svake druge godine, smenjujući se. Ove sajmove čini nekoliko tematskih celina odvojenih po pavilјonima – gotovi proizvodi, mleko i mlečni proizvodi, zamrznuti proizvodi, meso i mesne prerađevine, alkoholna i bezalkoholna pića, pekarski proizvodi. Na ovim sajmovima se mogu naći izlagači i kupci iz celog sveta, te je veoma važno izlagati na ovim sajmovima ili ih bar posetiti, jer se na jednom mestu mogu sresti svi postojeći i potencijalni poslovni partneri. Samo na sajmu „ANUGA“ prošle godine izlagalo je 7.000 izlagača iz 97 zemalјa a sajam je posetilo više od 170.000 posetilaca.

Veoma je važan i sajam „Fruitlogistica“ koji se održava u Berlinu, a vodeći međunarodni sajam na tržištu Rusije i zemalјa bivšeg Sovjetskog Saveza su „WORLD FOOD MOSCOW“ i „Prodexpo“.

Industrija nameštaja

Kad je reč o industriji nameštaja najvažniji je dizajn jer se nameštaj prvo „kupuje“ pogledom, pa se tek onda gleda kvalitet, logistika i na kraju cena. Pri svemu tome, ukusi kupaca se razlikuju od zemlje do zemlje, pa ono što se kupuje u Nemačkoj ne kupuje se u Rusiji i obratno. Stoga je pre odlaska na sajam potrebno upoznati se sa ukusom kupaca

i prilagoditi tome svoje proizvode koji se izlažu, kao i prilagoditi se i tehničkim zahtevima kupca.

Sajmovi služe ne samo za izlaganje svojih proizvoda, već i za dobijanje informacija o tržištu, trendovima, dizajnu i cenama. Najvažniji sajam za upoznavanje sa najnovijim trendovima u oblasti dizajna nameštaja je „Salone Internazionale del Mobile“ Milano, Italija. SIEPA je unazad nekoliko godina organizovala nastup domaćih dizajnera i proizvođača nameštaja na ovom sajmu u cilju uvođenja u srpske fabrike proizvodnje proizvoda sa dizajnom prilagođenim evropskom kupcu.

Pored toga najvažniji sajmovi u ovoj industriji su „IMM“ u Kelnu kao internacionalni sajam, „M.O.W“ u Bad Salzuflenu samo za nemačko tržište, dok je u Rusiji najpoznatiji „Mebel“ koji se održava u Moskvi.

Za naše proizvođače nameštaja privlačniji su manji sajmovi jer na njima mogu biti više primetni. Prilikom izbora sajmova potrebno je voditi računa o proizvodima koji se žele prodati i tako birati specijalizovane sajmove, npr. samo kancelarijski nameštaj, samo uređenje hotela i slično jer se i inostrani kupci tako dele.

U industriji nameštaja se rezultati mogu očekivati tek nakon trećeg nastupa na jednom sajmu stoga se troškovi za nastup na sajamovima moraju planirati unapred. Pre svega iz razloga što su ovi sajmovi najskuplji, obzirom da izlaganje nameštaja zahteva zakupljivanje velikog prostora, od

najmanje 50-60m2. Pored toga veliki su troškovi transporta, montaže i demontaže.

Veoma je važno obezbediti logistiku kupcu, jednostavnu i tačnu isporuku i mogućnost popravke u slučaju kvara, odnosno tzv. „after care“, i to je upravo naša prednost u odnosu na druge proizvođače, a pre svega one iz Kine.

Autoindustrija

Automobilska industrija je najviše razvijena u Nemačkoj zato su tu i najbrojniji i najznačajniji sajmovi. „Automechanika Frankfurt“ je najveći sajam autodelova na svetu. Održava se svake druge godine i tu dolaze kupci iz celog sveta. Za srpske proizvođače autodelova veće su šanse za prodor na inostrano tržište kroz nastup na tematski specijalizovanim sajmovima (npr. za kamione, za putnička vozila i slično).

Autoindustrija funkcioniše po piramidalnom principu. Proizvođači auto delova prvo moraju da zadovolje kriterijume za tržišta postprodajnih delova, tzv. „after market“. Pa tek kad postignu određeni kvalitet i steknu kupce mogu preći na sledeći nivo, a to je proizvodnja rezervnih delova, i tek nakon toga na proizvodnju delova koji se direktno ugrađuju u vozila. Što je veći nivo proizvodnje rizik se prenosi na dobavljača. Stoga je za uspeh u autoindustriji neophodno izgraditi ime, kvalitet i poverenje.


Današnja autoindustrija zahteva fleksibilnost i odličnu logističku podršku. Važi trend „just in time“, koji podrazumeva brzu reakciju prema potrebama tržišta, jer se proizvodi samo onoliko koliko može da se proda, i da dostava bude na vreme. Treba birati tržišta na koja se dostava proizvoda obavlja u roku od 24h, jer je to glavna prednost naših dobavljača, i tako birati sajmove na kojima nastupati.

Metalska i mašinska industrija

Kada je reč o metalskoj i mašinskoj industriji, Srbija najviše izvozi u Nemačku, Italiju i Rusiju. Međutim, za naše proizvođače sve interesantnije postaju i Holandija i skandinavske zemlje zbog njihove spremnosti da plate dobar proizvod po dobroj ceni, kao i zbog toga što proizvode u velikim serijama, pa im je potreban dobavljač za proizvodnju malih i srednjih serija.

Najveći sajam u ovoj industriji je „Hannover Messe“, u Nemačkoj, kao i „Agritechnica“ u Nemačkoj koji je specijalizovani sajam za poljoprivrednu mehanizaciju. Od velikog je značaja posetiti ove velike sajmove, pa i nastupiti na njima, ali se do kupca može lakše doći na manjim specijalizovanim sajmovima.

IT industrija

Za nastup na sajmovima u oblasti IT industrije izlagači moraju imati konkretan proizvod koji žele prodati, pa čak i ako je taj „proizvod“ odgovarajuća usluga, a u slučaju da se nude usluge po narudžbini

tada se posebno moraju isprofilisati kako bi kupac izabrao baš njih.

Razvijena zapadna tržišta su već prezasićena i vrlo je teško probiti se, veće su šanse na tržištima u razvoju kao što su Afrika i zemlje Bliskog Istoka. Možda su prihodi u početku manji, ali se lakše gradi pozicija na ovim tržištima koja će kasnije rezultirati i većim prihodima.

Kao i za svaki sajam, a posebno za sajmove u ovoj industriji, preporuka je dobra predsajamska priprema koja podrazumeva unapred ugovaranje sastanaka sa potencijalnim kupcima. Unapred ugovaranje susreta, tzv. B2B sastanaka neophodno je za uspeh na ovakvim sajmovima.

Najvažniji sajmovi u IT industriji su: „Mobile World Congress“ u Barseloni za mobilne komunikacije, mobilne telefone i aplikacije; „Embedded World“ u Ninbergu u oblasti mikroelektronike; „CeBIT“ u Nemačkoj i „Gitex“ u UAE za poslovna rešenja.

Međutim, manji specijalizovani sajmovi mogu biti mnogo korisniji za izlagače, pa čak i sajmovi koji nisu IT specijalizovani kao npr. sajmovi za nove tehnologije u maloprodaji, kao što su: „Euroshop“ ili „Eurocis“ u Nemačkoj.

Sajmovi investicija

Posebnu vrstu sajmova čine tzv. investicioni sajmovi, koji uglavnom obuhvataju stručne sajmove za poslovne

nekretnine i investicije. Izlagači uglavnom dolaze iz različitih oblasti u svetu nekretnina, od projektanata i projektnih menadžera, investitora i finansijera, konsultanata i brokera, korporativnih menadžera i menadžera razvoja, pa do predstavnika gradova, ekonomskih regiona, ali i vlada pojedinih zemalja. Ovi sajmovi pružaju mogućnost umrežavanja, tržišne orijentacije i dragocene poslovne kontakte, ali su i idealna prilika za predstavljanje projekata potencijalnim investitorima, kao i upoznavanje sa najnovijim trendovima iz industrije.

Samim tim, i posetioci su najviše rangirani menadžeri kompanija potencijalnih investitora, predstavnici centralne i regionalnih vlasti zemalja u kojima se izlaže, ali i ostalih koje veliku pažnju polažu na investicione aktivnosti. Jednom rečju, u proseku više od 80% učesnika čine sami investitori i donosioci odluka, ljudi koji imaju pristup različitim razvojnim projektima i kapitalnim izvorima iz celog sveta.

I ovi sajmovi zahtevaju temeljne pripreme i obično bivaju praćeni konferencijama, prezentacijama i sličnim aktivnostima, a neophodno je unapred kontaktirati potencijalne poslovne partnere i sa njima zakazati sastanke.

Neki od najznačajnijih sajmove iz ove grupe su “Expo Real” (Minhen, Nemačka) kao najveći B2B sajam za poslovne nekretnine i investicije u Evropi, i MIPIM (Kan, Francuska) kao najznačajnija svetska izložba nekretnina i investicija.

VašI PARTNERI

ŠVaJCarska podrŠka

SrpSKOj privredi

MIRJANA ALEKSIĆ

šVajcaRSkI PRogRam za PRomocIjU IzVoza (SwISS ImPoRT PRomoTIon PRogRam- SIPPo) je Svoje akTivNoSTi ZaPočeo još 2004. godiNe, Za vReme dRžavNe ZajedNice SRbije i cRNe goRe. od Tada do daNaS RealiZovaNi Su mNogi PRojekaTi i akTivNoSTi u cilju PodRške malim i SRedNjim PReduZećima. o PlaNovima SiPPo u SRbiji RaZgovaRali Smo Sa NaTalijom PuNTevSki koja je od 2010. godiNe PRedSTavNik SiPPo Za SRbiju, odgovoRNa Za kooRdiNaciju i RealiZaciju PRojekaTa Za Sve SekToRe u kojima SiPPo ima akTivNoSTi.


Šta je cilj SIPPO-a, koje su glavne aktivnosti i koji sektori se nalaze u fokusu?

Switzerland Global Enterprise (S-GE) radi pod okriljem Švajcarskog Sekretarijata za Ekonomske Poslove – SECO sa ciljem da pruži podršku malim i srednjim preduzećima, iz odabranih partnerskih zemalja, otvarajući im nove mogućnosti i lakši pristup tržištu Švajcarske i Evropske unije. SIPPO je jedan od mandata S-GE.

Odabranim malim i srednjim preduzećima, SIPPO pruža detaljne informacije o industrijama koje ih interesuju, kao i informacije o uslovima i zahtevima poslovanja na ciljanim tržištima. Nakon procesa prijavljivanja i selekcije preduzeća sa kojima bi se radilo, program podržava učesnike upoznajući ih sa zahtevima koje moraju da ispune kako bi pristupili novom tržištu. Na raspolaganju su im obuke (npr. izvozni marketing, osiguranje kvaliteta) i učešće na međunarodnim sajmovima kako bi se upoznali sa potencijalnim kupcima. Detaljne informacije o našem programu mogu se pogledati na sajtu www.s-ge.com/sippo

SIPPO je u Srbiji aktivan u sektorima: mode, proizvodnje nameštaja, tehničko drvo; industrijskih podizvođačkih poslova, u sektoru turizma, prerade ribe i morskih plodova.

Promene u srpskoj privredi predstavljaju i izazov i šansu za SIPPO – da zajedno sa srpskim organizacijama za poslovnu podršku i MSP neprekidno radimo na poboljšanju i uvođenju neophodnih promena, kako bi se unapredio izvoz i stvorila nova radna mesta.

Koji su projekti do sada realizovani? Možete li izdvojiti značajnije projekte koji su doneli očekivane rezultate?

Sve SIPPO usluge su dostupne srpskim izvoznicima u pomenutim sektorima.

Tokom proteklih godina smo redovno podržavali srpske kompanije u učestvovanju na odabranim međunarodnim sajmovima u okviru SIPPO paviljona. Srpske kompanije su imale priliku da izlažu sa nama na sajmu nameštaja IMM, industrijskom sajmu u Hanoveru, sajmu tehničkog drveta Interzum, itd. Takođe su organizovane brojne radionice i misije kupovine i prodaje. U okviru našeg mandata 2012-2016. započeli smo novi pristup pod nazivom

„Sistemski pristup razvoju tržišta“ (SMDA). Cilj SMDA je uvođenje dugoročnih promena u tržišni sistem, koje će pogodovati malim i srednjim preduzećima u cilju rasta i poboljšanja izvoza, kao i u stvaranju novih radnih mesta.

Strategija SIPPO programa je inicirati poboljšanje, unapređenje u odnosu na određena sistemskih ograničenja za izvozne kompanije nizom intervencija koje su prilagođene potrebama svakog sektora ponaosob. Cilj nam je da znanja i iskustva u vođenju izvoza i pristupa novim tržištima prenesemo organizacijama koje pružaju podršku ili usluge lokalnim preduzećima koji će te intervencije sprovoditi. Uz ove promene izabrana ciljna grupa izvoznih kompanija bi trebalo da ostvari profit i bolje izvozne performanse, da poveća prihode, finansijske resurse i investicione kapacitete, kao i da stvori nova radna mesta.

Na ovaj način sarađujemo i sa SIEPA. Zajedno sa SIEPA radimo na pružanju potpunijih informacija sektoru odeće. Rezultat toga je i pripremljena i objavljena brošura, kao i b2b platforma za srpsku industriju odevanja – u kojoj je predstavljeno više od 100 srpskih proizvođača tekstila i odevnih predmeta i njihove usluge (http://serbianapparel.com/).

Tokom projekata ste bili u kontaktu sa srpskim preduzetnicima. Možete li nam dati svoje mišljenje o prosečnom “mentalitetu” srpskog preduzetnika? Koliko

je teško sarađivati sa srpskim preduzetnicima? Da li prihvataju savete i promene?

U okviru našeg programa sarađujemo sa malim i srednjim preduzećima, koja su u vlasništvu srpskih državljana. To su kompanije koje nude visoko kvalitetne proizvode i usluge, koji su spremni za izvoz (imaju izvoznu strategiju ili plan), proizvode po međunarodnim standardima, a nemaju visoko razvijenu mrežu klijenata u EU, Švajcarskoj i zemljama EFTA-e. Svakako, nijedan rezultat se ne može ostvariti ukoliko kompanija nije finansijski posvećena – s jedne strane, i ako menadžeri i zaposleni nisu voljni i spremni da izvrše sve pripreme i primene sve promene i poboljšanja, s druge strane.

Za koji sektor u Srbiji biste mogli da kažete da je najperspektivniji, i koji proizvodi bi mogli biti konkurentni na tržištima Švajcarske i EU? Možete li dati savet našim preduzetnicima šta bi mogli da urade kako bi postali konkurentniji na tim tržištima?

Upravo oni sektori sa kojima radimo u Srbiji, predstavljaju i njene potencijale. Svakako da svaki sektor ima svoje specifičnosti, kao tržišne i uslove kvaliteta koje moraju zadovoljiti da bi mogli da ostvare izvoz. Uspešan izvoz je složen proces. Kada kompanija identifikuje proizvod koji želi da prodaje na izvoznom tržištu, ona mora da istraži tržišne prilike. Ovaj proces podrazumeva

značajna tržišna istraživanja. Zatim treba da se razvije proizvodna strategija, pripremi proizvod za ciljno tržište, i odredi najbolja strategija za transport dobara do distributera, da bi se na kraju dobila finansijska nagrada.

Koji projekti su u toku u Srbiji i koji su budući planovi SIPPO ?

Osim sektora odeće (tj. mode), takođe imamo zajednički projekat sa SIEPA-om u sektoru nameštaja. SIEPA je organizovala nacionalni paviljon na MOW sajmu u Nemačkoj u okviru kog se predstavilo pet proizvođača nameštaja, a SIPPO je vodio edukaciju na temu izvoza za kompanije koje su izlagale na sajmu. Pored ovoga, organizovana je i studijska poseta za pet dodatnih kompanija iz Srbije sa ciljem da se podrobnije upoznaju sa nemačkim sektorom nameštaja i to kroz posete maloprodavcima i veletrgovcima, kao i samim proizvođačima.

Sledeće godine pet proizvođača nameštaja iz Srbije će biti u prilici da sa nama izlaže na sajmu IMM u Kelnu.

Takođe, imali smo brojne aktivnosti u 2014. godini i kada je reč o sektoru proizvodnje tehničkog drveta. Proizvođači iz Srbije su sa SIPPO-m izlagali na sajmovima Domotex i ZOW. U saradnji sa srpskim klasterom nameštaja

– Agencija za drvo, obezbeđena je obuka na temu “Uspešne komunikacije sa klijentima u poslovima izvoza”. U septembru 2014. godine organizovali smo i poslovnu misiju kupaca iz Evrope koji su posetili osam srpskih kompanija i na licu mesta razmotrili mogućnosti saradnje. U saradnji sa Regionalnom privrednom komorom u Valjevu, za preduzeća za obradu drveta je obezbeđen trening iz praktičnog istraživanja tržišta.

Sledeće godine očekuje se učešće srpskih proizvođača kao izlagača na sajmu Interzum.

U sektoru industrijskih podizvođačkih poslova, pružamo podršku odabranim srpskim kompanijama iz metalske industrije za izlaganje u okviru najvećeg industrijskog sajma u Hanoveru. Kao deo SMD pristupa, radimo i sa VMC (Vojvodina metal klaster) u cilju podrške održivom razvoju obima srpskog izvoza.

Tokom 2014. smo započeli i aktivnosti u preostala dva sektora: ribe i morskih plodova, kao i turizma.

Dve firme iz Srbije iz sektora ribe i morskih plodova su učestvovale u okviru SIPPO paviljona na sajmu SEG u Briselu. Sa ciljem da se unapredi izvoz ribe i proizvoda od ribe iz Srbije u EU i Švajcarsku, SIPPO je u saradnji sa

Privrednom komorom Srbije organizovao radionicu na temu: Pristup tržištu EU i eco-označavanje ribe i proizvoda od ribe.

Naši partneri u sektoru turizma su Turistička organizacija Srbije (TOS) i Program za razvoj privatnog sektora u jugozapadnoj Srbiji (PSD). SIPPO pruža podršku odabranim srpskim turoperatorima, turističkim agencijama, hotelima i drugim smeštajnim kapacitetima da učestvuju u okviru paviljona Srbije koji organizuje TOS na sajmu ITB u Berlinu. Kao pripremu za ITB 2015 obezbedili smo trening „Pristup evropskom tržištu turizma“.

Za sledeću godinu, pored sajamskih nastupa u okviru različitih sektora, planiramo i poslovnu posetu kupaca Srbiji i to u okviru sektora mode i nameštaja.

Kako se zainteresovane kompanije mogu prijaviti na projekat?

Sve kompanije koje su zainteresovane da rade sa SIPPO mogu se prijaviti preko naše internet stranice, i popuniti formular Apply Now (Prijavite se sad) na www.s-ge.com/sippo ili mogu direktno stupiti u kontakt sa lokalnim predstavnikom: [email protected]


U vreme Turaka usputna orjentalna palanka bila je u Stražbi, današnjoj Osaonici. Po nalogu kneza Miloša Obrenovića u periodu od 1832-1838. godine sagrađena je varoš Trstenik, a staro naselje je zadržalo naziv Stara čaršija. Nikola Pašić i Josip Vinter su uradili prvi regulacioni plan 1870. godine, a 1873. je sazidana prva namenska zgrada za školu, dok je 1899. godine napravljen čelični most, a 1900. sazidana crkva Svete Trojice. Voz je u Trstenik stigao 1910. godine, a zgrada u kojoj je opština sazidana je 1935. godine.

Odlukom Vlade FNRJ 23. marta 1949. godine formirana je „Prva petoletka“ koja je promenila način života u opštini. Od palanke sa dosta dućana i kafana Trstenik je prerastao u moderan urbanistički uređen grad, prestonicu hidraulike i pneumatike.

Prirodni i ljudski resursiPlodno poljoprivredno zemljište zauzima 282 km2, a površina pod listopadnim i četinarskim šumama je 106 km2. Hidrografiju opštine čine podzemne vode, izvori i rečni tokovi. Zapadna Morava protiče kroz opštinu u dužini od 22 km, a u nju se ulivaju Ljubostinjska reka, Popinska reka, Crnišavska reka

i Srebrnica sa brojnim potocima i rečicama bujičnog karaktera. U mestu Veluće je izvor čuvene mineralne vode „Mivela“, bogate magnezijumom. Prema istraživanjima opština Trstenik leži na podzemnim jezerima sa pijaćim, mineralnim i geotermalnim vodama.

Prema popisu iz 2011. godine u opštini Trstenik u 14.662 domaćinstava živi 42.966 stanovnika, od čega 15.329 u gradu, a 27.637 u selima. Prosečna gustina naseljenosti je 96 stanovnika/km2. Izraženo je demografsko pražnjenje naročito u planinskim selima opštine. Najveći procenat stanovništva preko 15 godina ima srednje obrazovanje 45,39%, sa višom i visokom školom je 12%, dok je 2,73% nepismeno (pretežno starije stanovištvo u seoskim sredinama).

PrivredaDanas opština Trstenik pripada trećoj kategoriji po razvijenosti opština u Srbiji. Položaj opštine determinisan je razvojem i ekonomskom snagom „Prve petoletke“. Ovaj nekadašnji gigant u kome je bilo zaposleno blizu 20.000 radnika kroz tri kruga privatizacije nije uspeo da dobije kupca, tj. strateškog partnera. Danas u Trsteniku funkcioniše 374 privrednа društva (od toga 95,7% malih, 2,4% srednjih i 1,9% velikih preduzeća) i 1.151

preduzetničkа radnjа. Prisutan je trend smanjivanja broja privrednih subjekata. Tradicija u proizvodnji hidraulike i pneumatike je ostala sačuvana, pa se pored akcionarskih društava iz „Prve petoletke“ ovom proizvodnjom bavi veliki deo privrednika i preduzetnika. Od ostalih industrijskih grana najviše su zastupljene drvoprerađivačka, prehrambena, dok se preduzetnici pretežno bave trgovinom. Stranih investitora ima relativno malo. U oblasti prehrambene industrije, to je „Agrokor“ koji je kupio „Novu Slogu“, a takođe i investirao u veliki prodajno-skladišni prostor IDEA i u izgradnju nove fabrike vode Mivela. Pored toga, jedan od najznačajnijih investitora je svakako i OMV.

PoljoprivredaPlodno zemljište, povoljna klima i duga tradicija u poljoprivrednoj proizvodnji učinili su da poljoprivreda predstavlja važnu granu u opštini Trstenik. Problem za poljoprivredu predstavlja odlazak mladih sa sela i demografsko pražnjenje rubnih područja opštine. Broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava u 2014. godini je 6.532, dok je 28.318 stanovnika na neki način vezano za poljoprivredu. U opštini Trstenik gaji se povrće na otvorenom i u plastenicima, jagodičasto voće, cveće i 90% proizvodnje lozno-sadnog materijala u Republici Srbiji. Značajna grana postaje i pčelarstvo. Osnovni izazov za poljoprivredu u opštini je da se poveća lanac vrednosti proizvoda, tj. da se ne prodaju sirovine već prerađeni proizvodi i da se obezbede dovoljne količine pojedinih kultura za plasman na ozbiljna tržišta.

OpŠTiNa Sa duGOm TradiCijOm, prirOdNim i iNduSTrijSKim pOTeNCijaLima

U plodnoj dolini Zapadne Morave, s jedne strane okružena Gledićkim

planinama, a sa druge šumovitim obroncima Goča prostire se opština Trstenik. Opština zauzima površinu od 448 km2 i obuhvata 51 naseljeno mesto sa oko 43.000 stanovnika. Grad Trstenik, administrativni, kulturni i privredni centar opštine nalazi se na desnoj obali Zapadne Morave na 172 m nadmorske visine i 43° severne geografske širine. Kroz grad i opštinu prolazi 21. meridijan, linija koja ga simbolično spaja sa svetom u prostoru i vremenu i poručuje da je geografski, istorijski i kulturni deo Evrope. Stari Rimljani su govorili da svi putevi vode u Rim, a trsteničani kažu da svi putevi vode prema Trsteniku, jer se opština Trstenik nalazi 49 km istočno od Koridora 10 i 30 km od Koridora 11 i na trasi budućeg auto puta-Moravskog koridora koji će spojiti ova dva važna putna pravca. Trstenik je udaljen 10km od Vrnjačke Banje, lidera u banjskom turizmu i 30 km od Kopaonika, domaćeg skijaškog centra.

IstorijaArheološka nalazišta „Blagotin“ i „Stragari“ ukazuju da se na ovim prostorima živelo i u praistoriji. Rimljani su darovali ovaj kraj vinovom lozom i tradicijom u podizanju vinograda. Manastiri Ljubostinja i Veluće, zadužbine srpskih princeza, spomen su burnih događaja iz srednjeg veka. Trstenik se prvi put pominje u darovnoj povelji Cara Lazara 1381. godine koji svojoj zadužbini poklanja metohe Trstenik, Veluće i Ribnik.

Svi puTevi vOde u trstEnIkMARIJA VuKOSAVLJEVIĆ BRANKOVIĆ, RADOš GAzDIĆ

UPoznajTE...

od KuLturno-iStori-jSKih ZnaMenitoSti u trSteniKu iZdVajaju Se arheoLošKi LoKaLiteti iZ doba neoLita i StaroG riMa, SrednjoVeKoVni ManaStiri LjuboStinja i VeLuće, utVrđenjejerinin Grad.

KroZ Grad i oPštinu ProLaZi 21. Meridi-jan, Linija Koja Ga SiMboLično SPaja Sa SVetoM u ProStoru i VreMenu i Poručuje da je GeoGrafSKi, iStorijSKi i KuLturni deo eVroPe.

26 EXPORTER

TurizamTrstenik se nalazi u blizini Vrnjačke Banje, centra banjskog turizma i Kopaonika, zimskog centra. Povoljan geografski položaj, bogato istorijsko nasleđe i prirodne vrednosti se ne koriste dovoljno. Mali je broj kategorisanih ležajeva, kao i mali broj noćenja turista. U opštini se organizuju zanimljive manifestacije, a manastir Ljubostinju, kao glavnu kulturnu, istorijsku i turističku znamenitost, poseti preko 100.000 turista.

Saobraćajna infrastrukturaPutnu mrežu u opštini Trstenik čini 264 km puteva različitog nivoa i kvaliteta. Mreža puteva je razvijena, ali su putevi u lošem stanju i mnogi zahtevaju rehabilitaciju. Glavni putni pravac je magistralni put E-761 koji povezuje dva strateška pravca: autoput E-75 i Ibarska magistrala E-763, od kojih je udaljen oko 50km. Lokalni putevi u dužini od 168 km povezuju naseljena mesta u opštini, a nekategorisani, tzv. „letnji putevi“ su unutar naseljenih mesta.

Železnička pruga, koja prolazi kroz opštinu Trstenik u dužini od 20km i povezuje dva važna železnička pravca Beograd-Solun i Beograd-Bar, je u dosta zapuštenom stanju. Na periferiji grada nalazi se i sportski aerodrom. Očekuje se otvaranje aerodroma u Lađevcima kod Kraljeva (udaljen 45km), dok su zvanični međunarodni putnički aerodromi oni u Nišu (udaljen 112km) i Beogradu (udaljen 235km). Što se tiče rečnog saobraćaja, reka Zapadna Morava protiče kroz opštinu Trstenik u dužini od 20 km, ali

nije plovna. Najbliža luka je na Dunavu u Smederevu.

Društveni razvoj, kultura, nasleđe, sportOpština Trstenik je u 2013. godini proslavila 200 godina školstva. U opštini Trstenik radi osam matičnih osnovnih škola sa 32 područna odelenja, kao i dve srednje škole. Učenici dobijaju opšte obrazovanje u gimnaziji, a mašinsko, elektrotehničko i ekonomsko obrazovanje u tehničkoj školi. Visoka mašinska škola strukovnih studija je sa bogatom tradicijom i tri akreditovana programa u oblasti hidraulike, pneumatike i informatike.

Takođe, u Trsteniku od 1961. godine postoji i Narodni univerzitet kao polivalentna ustanova kulture u kojoj se organizuju brojni kulturni sadržaji: likovni, folklorni, pozorišni, muzički, muzejski. U ustanovi se organizuje i neformalno obrazovanje: kursevi jezika,

različite prekvalifikacije i IT obrazovanje. Ustanova raspolaže sopstvenim namenski izgrađenim prostorom od 1.855 m2 koji koriste druge institucije i udruženja građana. Narodna biblioteka „Jefimija“ je ustanova sa bibliotekarskom delatnošću. Kulturne delatnosti se obavljaju i po seoskim sredinama po školama i domovima kulture koji se rekonstruišu. U opštini Trstenik u oblasti kulture aktivna je muzička škola „Kornelije Stanković“, amatersko pozorište, udružanje likovnih umetnika i veliki broj kulturno-umetničkih društva.

Opština Trstenik je osnovala ustanovu „Sportski centar“ koja upravlja sportskim objektima, površine 5.233 m2 za rekreaciju građana i za potrebe klubova u različitim nivoima takmičenja. U opštini je razvijen školski sport, a klubovi u seoskim sredinama imaju svoje sportske terene.

Potencijali opštineOpština Trstenik je i nosilac sertifikata „opštine sa povoljnim poslovnim okruženjem“ koju dodeljuje Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Program sertifikacije opština sa pozitivnim poslovnim okruženjem je jedinstven u našoj zemlji, pa je i važnost ovog priznanja veća, i pruža veliku i obavezu, ali i podsticaj lokalnoj samoupravi. Tradicija poslovanja u metalsko-mašinskoj industriji, ali i plodno zemljište i tradicija u gajenju povrća, voća, vinove loze i u novije vreme cveća, predstavljaju značajan potencijal za razvoj poljoprivrede, prehrambene i metalske industrije. Kao opština sa povoljnim poslovnim okruženjem, Trstenik pruža logističku podršku investitorima, predvidiv poslovni ambijent i finasijske povlastice poput umanjenja naknade za građevinsko zemljište i do 100% i dodatne subvencije za razvoj infrastrukture. Pored toga, već pomenuta tradicija u obrazovanju duga više od 200 godina garantuje kvalitetne ljudske resurse.

27DECEMBAR 2014

SVET I MI

ŠVaJCarska,ZemLja čOKOLade i Sira u SrCu aLpaDANIjELA ČAbARKApA

Švajcarska je savezna parlamentarna republika koju čine 26 kantona, a prema poslednjim

podacima u njoj živi skoro 8 miliona stanovnika. Tri zvanična jezika daju sliku o tri najvažnija suseda zemlje (Francuska, Nemačka i Italija), dok je četvrti polu-službeni jezik romanš. Ipak švajcarski nemački je jezik koji ujedinjuje, jer za 70% stanovništva to je maternji jezik.

Duga i snažna tradicija političke i vojne neutralnosti, omogućila joj je da bude zemlja domaćin mnogim međunarodnim organizacijama. Iako članica mnogobrojnih međunarodnih organizacija Švajcarska, kao zemlja na izuzetno visokom stepenu razvoja, sa uređenim političkim sistemom i uz poštovanje evropskih standarda u mnogim oblastima, nije članica EU.

Švajcarska je alpska zemlja sa prosečnom nadmorskom visinom od 500-800m. U Švajcarskoj se prostiru 74 planine. Klima je umereno-kontinentalna, na planinama planinska, pretežno alpska i veoma različita od mesta do mesta, od ledene na planinama do prijatne mediteranske

klime na jugu Švajcarske. Smeštena između Ženevskog i Bodenskog jezera, u središnjem delu visokih Alpa i severno od njih, Švajcarska je zemlja bogata prirodnim lepotama, što je doprinelo i razvoju turizma.

Iаko siromаšnа prirodnim bogаtstvimа i sа relаtivno mаlim unutrаšnjim tržištem, švаjcаrskа ekonomijа je nаjstаbilnijа i nаjkonkurentnijа na svetu (izveštaj Svetskog ekonomskog foruma). U 2013. godini Švajcarska je zauzela 20. mesto na svetu po visini BDP-a. Privredni uspeh zemlje zasniva se na političkoj stаbilnosti, prvoklаsnom obrаzovаnju, rаzvijenoj infrаstrukturi, odličnom geogrаfskom položаju i visokoj primeni inovаtivnih tehnologijа. Vodeće privredne grаne su bаnkаrstvo, turizаm, fаrmаceutskа i hemijskа industrija, industrijа preciznih instrumenаtа, sаtovа, optičkog stаklа, hаrtije i celuloze, čokolаde, biotehnologijа. Sektor usluga stvara 72,5% BDP-a i zapošljava skoro 75% radne snage.

NeKe Od prvih aSOCijaCija Kada Se pOmeNe ŠvajCarSKa Su čOKOLada, Sir, SaTOvi i preLepa prirOda. mOže Se reći da je prva čOKOLada prOiZvedeNa u ŠvajCarSKOj, i daNaS Su vOdeći pO prOiZvOdNji čOKOLade u SveTu, a SvaKi ŠvajCaraC pOjede OKO 12 KG čOKOLade GOdiŠNje. ŠvajCarSKa je pOSTOjBiNa OKO 450 vrSTa Sireva. TaKOđe je i vOdeći i Najveći prOiZvOđač SaTOva. pOLOviNu SveTSKe prOiZvOdNje čiNe ŠvajCarSKi prOiZvOdi, pri čemu je 95% prOiZvOdNje NameNjeNO iZvOZu.

tradicija PoSLoVanja u MetaLSKo-MašinSKoj induStriji, aLi i PLodno ZeMLjište i tradicija u Gajenju PoVrća, Voća, VinoVe LoZe i u noVije VreMe cVeća, PredSta-VLjaju Značajan Potenci-jaL Za raZVoj PoLjoPri-Vrede, PrehraMbene i MetaLSKe induStrije.

28 EXPORTER

U 2013. godini Švajcarska je bila na 25. mestu po po izvozu roba i usluga u svetu. Na prvom mestu su po izvozu satova, dok su na drugom mestu u svetu su po izvozu farmaceutskih proizvoda. Takođe, izvoze mašine, metal i proizvode prehrambene industrije itd. Švаjcаrske kompаnije su izvozno orijentisаne, okrenute proizvodnji veoma kvаlitetne robe (72% izvozа čine visokokvаlitetni proizvodi), mаlih serijа, uz znаčаjаn procenаt ulаgаnjа u istrаživаnje i rаzvoj. Takođe je na 26. mestu prema vrednosti uvoza robe, pri čemu su glavni uvozni proizvodi mašine, vozila, metali, poljoprivredni proizvodi, tekstil itd. Švаjcаrskа je, usled nedostаtkа sirovinа i visoko postаvljenih stаndаrdа u industrijskoj proizvodnji, upućenа nа uvoz - u strukturi uvozа oko 70% se odnosi nа sirovine, poluproizvode i robu široke potrošnje dok je udeo investicionih dobаrа oko 24%. Evropa je glavni trgovinski partner Švajcarske (60,9% učešće u izvozu i 78,8% učešće u uvozu). Najveću robnu razmenu u Evropi imaju sa Nemačkom, zatim slede Italija i Francuska. U spoljnotrgovinskoj razmeni Švajcarske konstantno je prisutan suficit.

Saradnja Srbije i Švajcarske

Oko 100.000 Srba trenutno živi i radi u Švajcarskoj, a 1992. godine osnovan je i Srpski kulturni centar, kao krovna srpska organizacija u Švajcarskoj. Od kraja 2009. godine građanima Republike Srbije nije potrebna viza za putovanje u Švajcarsku. Za Cirih iz Beograda lete direktno i Air Serbia i Swiss svakodnevno, a direktnih letova iz Beograda ima još i za Bazel (Wizzair), Bern (Skywork) i Ženevu (Swiss).

Bilateralni odnosi Švajcarske i Srbije su veoma dobro razvijeni, što se vidi po širokom spektaru bilateralnih sporazuma, koji pokrivaju gotovo sve oblasti od zajedničkog interesa. Izdvajaju se sporazumi o promociji i zaštiti investicija i izbegavanju dvostrukog oporezivanja, koji su postavili okvir za bolju privrednu

saradnju i ulaganja. U spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije i Švajcarske izražen je konstantan deficit. Od 169 zemalja sa kojima je ostvarena spoljnotrgovinska razmena u 2013. godini Švajcarska zauzima 25. mesto i na strani izvoza i na strani uvoza u razmeni sa Srbijom. Ukupna razmena je neznatno porasla u odnosu na 2011. godinu, dok je od 2010. godine primetan rast pokrivenosti uvoza izvozom.

Glаvni izvozni proizvodi Srbije u Švajcarsku su putnički automobili, bakar, pripremljeno voće i proizvodi, osim sokova, nameštaj i delovi, konstrukcije i delovi, srebro, platina i ostali platinasti materijali i drugo. U 2013. u uvozu iz Švajcarske su dominirali: lekovi, insekticidi za maloprodaju, ploče, mašine za štampanje, satovi i časovnici, električni aparati za strujna kola, i ostalo.

Bilаterаlnа trgovinskа sаrаdnjа između Srbije i Švаjcаrske je regulisаnа

Sporаzumom o slobodnoj trgovini između Srbije i držаvа EFTA (pored Švаjcаrske, člаnice EFTA su Islаnd, Lihtenštаjn i Norveškа). Ovаj Sporаzum je stupio nа snаgu 1. oktobrа 2011. godine zа sve držаve potpisnice. Sporаzum je аsimetričаn u korist Srbije. Odmаh po stupаnju nа snаgu Sporаzumа, EFTA zemlje su ukinule sve cаrine nа industrijske proizode koji se uvoze iz Srbije, dok se Srbijа obаvezаlа dа će fаzno u periodu od 3 godine ukinuti cаrine nа uvoz industrijskih proizvodа.

Kаdа je reč o poljoprivrednim proizvodimа, koncesije zа ove proizvode zаključene su bilаterаlno sа svаkom člаnicom pojedinаčno, jer držаve EFTA nemаju zаjedničku poljoprivrednu politiku. Premа Sporаzumu koji je zаključen između Srbije i Švаjcаrske od ukupnog brojа poljoprivrednih proizvodа (3.266 tаrifnih linijа), ovа zemljа je potpuno ukunulа cаrine zа 62% poljoprivrednih proizvodа poreklom iz Srbije i to zа: sve vrste sirevа, zа žive biljke i cveće rezаno i kаlem - grаnčice, suvo voće i povrće, konzervisаno povrće, sušeno mаhunаsto povrće u zrnu, jezgrаsto voće, аgrume sveže i suve, zаčine, žitаrice, brаšno, uljаno semenje i plodovi, oljušteni pаsulj, mаslinovo ulje, pаlmino ulje, ulje od semenа suncokretа, ostаle biljne mаsti, ostаle šećere, mešаvine sokovа nа bаzi sokovа od tropskog voćа, duvаn i otpаtke od duvаnа.

Švаjcаrskа je delimično smаnjilа cаrinske stope ili u potpunosti zаdržаlа cаrinsku zаštitu zа 32% poljoprivrednih proizvodа poreklom iz Srbije. Cаrinskа stopа zа ove proizvode se kreće od 1,4% do 65% i to su sledeći proizvodi: rаzne vrste mesа i mesnih prerаđevinа, hrаnа zа ishrаnu životinjа, mаsti i uljа zа ljudsku ishrаnu, sveže voće i povrće, med, konzervisаno voće i povrće, rаzne vrste sokovа i vino od svežeg grožđа. Ipak, zа određene vrste mesа kao što je svinjsko, cаrinske stope iznose 187%, dok za goveđe meso unutar limitirane kvote carinska stopa iznosi čak 238%.

Kаd su u pitаnju prerаđeni poljoprivredni proizvodi, EFTA držаve nаjpovoljniji pristup tržištu ovih proizvodа dаju EU, а isti pristup je odobren i Srbiji.

Švаjcаrskа je Srbiji odobrilа bescаrinski uvoz zа sledeće prerаđene poljoprivredne proizvode: čokolаdu, kožu, kаfu, čаj, biljne sokove, biljne proizvode nаmenjene zа pletаrstvo, fruktozu, аktivni kvаsаc, vodu, pivo, аlkoholnа pićа kаo što su: viski, rum, džin, votkа i likeri; i sirće.

Sporаzum sа EFTA predviđа i mogućnost dijаgonаlnа kumulаcijа poreklа, kojа će omogućiti srpskim proizvođаčimа dа izvoze proizvode sа srpskim poreklom po preferencijаlnom tretmаnu u Švаjcаrsku i ostаle EFTA zemlje čаk i u slučаju dа je deo ulаznih mаterijаlа zа tаj proizvod poreklom iz druge zemlje, pod uslovom dа je onа potpisnicа PanEuroMed konvencije. Srbijа je 12. novembrа 2012.godine potpisаlа PanEuroMed Konvenciju kаo jedаn od preduslovа zа punu implementаciju dijаgonаlne kumulаcije poreklа između Srbije, EU, EFTA, CEFTA i Turske. Punа implementаcijа dijаgonаlne kumulаcije poreklа predviđenа PanEuroMed Konvencijom će dodаtno doprineti jаčаnju međusobne trgovine, kаko u regionu, tаko i sа EU i EFTA zemljаmа.

U Srbiji trenutno posluje oko 200 švajcarskih kompanija i kompanija povezanih sa Švajcarskom, pri čemu broj raste. Nestle, Holcim, Ringijer, Roše, Novartis, Sandoz, Balser osiguranje, SGS, Geberitsu samo neke od kompanija koje posluju u Srbiji. Među najznačajnijim švajcarskim investicijama u Srbiji izdvajaju se investicije Holcim-a, najveća švajcarska investicija kroz privatizaciju „Fabrike cementa“ u Novom Popovcu, zatim u oblasti osiguranja važno je pomenuti „Basler“, kao i investiciju kompanije „Pharmaswiss“, kao najznačajniju

greenfield investiciju. Značajna su i ulaganja kompanija „Nestle“, pri čemu je značajno napomenuti akviziciju Centroproizvoda u 2012. godini kao i ulaganje kompanije„Emilio Stecher“ u izgradnju pogona i nabavku opreme za preradu prirodnog kamena. Takođe i investiciju kompanije “Sika” u 2014. godini, u fabriku za proizvodnju materijala za specijalne namene u građevinarstvu

Poslovni običaji

U aprili 2014. godine osnovana je Švajcarsko-srpska privredna komora sa ciljem da doprinese unapređenju dijaloga dveju zemalja, promovisanju švajcarskih vrednosti u Srbiji i pružanju mogućnosti poslovnog umrežavanja.

Švajcarski pristup poslovanju može se okarakterisati kao organizovan i promišljen pri čemu planiranje i izbegavanje rizika dolazi u prvi plan. Iako su u Švajcarskoj izražene razlike po regionima, kada je u pitanju kultura poslovanja postoji homogenost.

Sastanci u Švajcarskoj su formalni uz obavezno praćenje unapred pripremljene agende, pri čemu se uvek pravi zapisnik. Dolazak na vreme je izuzetno važan kako se ne bi „kralo“ tuđe vreme. Od učesnika se očekuje da dođu dobro pripremljeni na sastanak, kako bi bili u stanju da

se detaljno uključe u diskusiju u cilju rešavanja određenog problema. Upravo švajcarske kompanije imaju tendenciju specijalizacije, zbog čega se često dešava da na sastancima prisustvuje veliki broj učesnika. Svaki učesnik specijalizovan je za određenu oblast i od njega se očekuje detaljna analiza i diskusija u sopstvenom reonu, ali takođe i nemešanje u oblasti koje nisu direknto povezane sa nadležnom oblašću. Takođe ono što odlikuje Švajcarce je direktna i iskrena komunikacija bez potreba za ulepšavanjem stvarnosti. Jedna od osobina je i diskretnost, tj.„nedemonstriranje sile“, oni koji donose odluke nikad se neće isticati niti izdizati iznad drugih. Što se tiče obraćanja, običaj je obraćanje titulom, kurtoaznom ili profesionalnom, uz naravno prezime. Pravilo je da se pokloni ne daju, jer bi to moglo biti protumačeno kao pokušaj podmićivanja. Najsigurniji su jednostavni pokloni iz asortimana reklamnog materijala kompanije. Kako je hrana za njih važna, ne praktikuje se i nikako se ne savetuje zakazivanje poslovnih sastanaka uz ručak.

Što se tiče pravila oblačenja, Švajcarci ne praktikuju striktno konzervativno poslovno oblačenje, jer danas se ono vezuje uglavnom za bankarski sektor. Ipak profesionalno oblačenje u mirnim i tamnim bojama, bez mnogo nakita i upadljivih detalja je poželjno.

Najveće izvozne mogućnosti u razmeni sa Švajcarskom, Srbija ima u sektoru poljoprivrede, tekstilne, metalne, prehrambene, mašinske industrije i turizma, tačnije po proizvodima meso i mesne prerađevine, sveže voće i povrće, prirodni sokovi, voda, obojeni metali, proizvodi od aluminijuma i bakra, delovi i pribor za mašine, proizvodi za farmaceutsku i kozmetičku industriju, plastika i nameštaj.

29DECEMBAR 2010


sajmovima, učešća u privrednim delegacijama, članstva u industrijskim ili strukovnim udruženjima, preko otvaranja prodajnih i drugih predstavništava, sve do strateških partnerstava. Za svaki od ovih pristupa neophodno je dosta investicija, kako u proizvod i zaposlene, tako i u marketing, razvoj distributivnih kanala i slično. Ta ulaganja često mogu da budu zaista visoka. Na primer, pojedinačan nastup na pojedinim prestižnim međunarodnim sajmovima dostiže iznos i do 50 hiljada evra. To je ulaganje koje mali broj kompanija iz Srbije može sebi da priušti.

Međutim, postoji način i koncept, koji se pokazao izuzetno uspešnim i koji omogućava kompanijama da uz niske troškove dođu do mogućnosti za predstavljanje svojih proizvoda zainteresovanim kupcima.U pitanju je tzv. Meet the Buyer, odnosno Susreti sa kupcima.

Susret s kupcima je u svetu široko primenjivan i rasprostranjen koncept koji povezuje potencijalne kupce i dobavljače po principu prethodno zakazanih individualnih sastanaka i time preduzećima, dakle i kupcima i prodavcima, štedi vreme i novac. Ako bismo to preveli na jezik sajamskih nastupa, onda bismo nazvali “obrnutom sajamskom izložbom”. Dakle, kompanije “izlagači” u ovom modelu su zapravo kupci koji predstavljaju svoje potrebe za nabavkom različitih proizvoda i usluga.

Ovaj koncept može imati dva pristupa. Prvi, u kome je proces učešća-registracije kupaca otvoren, tj. kupci sami odlučuju da li žele da se pojave na događaju, registruju se i nastavljaju sa izborom dobavljača i sastanaka. U tom slučaju fokus je na kvantitetu, tj. omogućiti što većem broju dobavljača da se upoznaju sa što većim brojem kupaca.

U drugom slučaju, organizator mesecima pre događaja selektuje kupce i sa njima zajedno detaljno radi na identifikovanju konkretnih proizvoda i usluga koje su im potrebne. Ovde je akcenat na kvalitetnim kupcima, onim sa konkretnim i značajnim zahtevima i iskustvom u međunarodnoj trgovini. Najbolje je ovakav pristup dodatno ojačati tako što će se određeni sektor izdvojiti kao ciljani. Time možemo omogućiti dobavljačima da na jednom mestu imaju potencijalno veći broj sastanaka čime se povećava šansa

za uspeh pojedinačnih kompanija, a dodatno se snižavaju troškovi. Na taj način se dolazi i do veće sinergije, ne samo među kupcima i dobavljačima, već i između samih dobavljača. Iskustva SIEPA-e u organizaciji sličnih manifestacija potvrđuju ovu tezu jer smo na zahtev dobavljača redovno ostavljali sekciju gde bi oni između sebe mogli da komuniciraju.

Jedna od najznačajnijih stvari kada je u pitanju sama organizacija jeste činjenica da se ceo proces selekcije sastanaka odvija transparetno i uz puno učešće kako dobavljača tako i kupaca. Samim tim, sastanci koji se dogovore na ovaj način donose potpuno novi kvalitet. Nema neočekivanih ponuda, nema praznog hoda, imate vreme da predstavite sebe i svoju kompaniju.To je vreme koje je kupac prethodno svojom odlukom dodelio samo vama i zato je potrebno iskoristiti ga na najbolji mogući način!

Profili kupaca bi trebalo da do detalja predstave njihove namere i očekivanja i tako značajno olakšaju pripremu i selekciju dobavljača. Sa druge strane, profili dobavljača omogućavaju kupcima da procene koje sastanke prihvatiti, a koje ne i time maksimalno efikasno iskoriste vreme na raspolaganju.

Ovakvi događaji obično traju jedan radni dan, i poželjno ih je organizovati u adekvatnom okruženju, gde u blizini,

odnosno u sklopu same lokacije imaju sve na raspolaganju i to: adekvatan izložbeni prostor, blizinu hotela/smeštaja za učesnike iz inostranstva, parkinga, prevoza, interneta i svih drugih stvari koje su neophodne za uspešno funkcionisanje.

Tehnologija je jako bitna za organizaciju Susreta sa kupcima. Adekvatna softverska platforma omogućuje da proces registracije kupaca, dobavljača, profila, zakazivanja sastanaka i svega drugog što je važno za događaj bude pod kontrolom i da se lakše ispravljaju nedostaci. Takođe, online platforma donosi i dodatnu opciju, a to je koordinisana marketinška platforma. Adekvatan softver omogućiće, ne samo dobar tok događaja već i kvalitetnu post analizu, što je od posebne važnosti za organizatora.

Pored svega je bitno naglasiti i da je engleski jezik najčešće sredstvo komunikacije tokom priprema događaja, pa je neophodno imati adekvatne kadrove u kompaniji koji će pomoći da se proces registracije obavi kvalitetno, a nakon toga i prisustvom na sastancima olakšati komunikaciju.

Priprema ovakvog događaja je izuzetno kompleksna i zahteva koordinirani rad zainteresovanih strana, dakle kupaca, dobavljača i organizatora. Takođe, zahteva i ne mala finansijska sredstva, što je i najveći razlog zbog kojeg je SIEPA napravila pauzu od dve godine u organizaciji Susreta sa kupcima. Želimo to da promenimo zajedno sa vama. Imamo sve mogućnosti na raspolaganju i želimo da pokrenemo i organizujemo veći broj kvalitetnih Susreta sa kupcima u 2015. godini. Dragi dobavljači, udruženja, asocijacije, ovim putem vas pozivamo da nas kontaktirate!

SIEPa PREPORUČUJE

SIEPA je prethodnih godina organizovala veći broj Susreta sa kupcima. Neki su bili fokusirani isključivo na auto industriju i održavali su se tokom sajma Auto Compo u Kragujevcu. Poslednja dva su bila samostalna i obuhvatali su metalsku, prehrambenu, i industriju nameštaja. Poslednji Susret s kupcima, održan u novembru 2012. godine je bio vrlo uspešan i na njemu smo prvi put primenili posebno definisanu i

razvijenu softversku platformu i koja se može staviti na raspolaganje prilikom organizacije sličnih aktivnosti. Odlaskom na sledeću adresu http://serbiaopen4business.talkb2b.net možete videti ne samo rezultate navedenog događaja u smislu broja sastanaka, profila kupaca, dobavljača i drugo, već se detaljno upoznati sa principom registrovanja, selekcije kandidata i drugo.

MEEt thE bUyEriLi upOZNajTe KupCabOjAN jANKOVIĆ

svet se drastično promenio u proteklih 30 godina. Danas je otvoreniji za trgovinu više nego

ikada ranije. Unapređenjem poslovnih procesa, komunikacije i celokupne logistike, moguće je robu transportovati iz udaljenih delova planete i to po sistemu “just in time”. Savremena tehnologija omogućava trenutno poređenje proizvoda na globalnom nivou, budući da konkurencija dolazi iz

svakog kutka planete. Dakle, situacija nikada nije bila kompleksnija, čemu dodatno doprinosi i činjenica da ekonomska kriza i dalje potresa veći deo planete. Imajući to u vidu, pronalaženje novih kupaca i tržišta nikada nije bilo značajnije i teže.

Postoje mnogi načini na koji kompanije mogu doći do novih kupaca ili tržišta. Počev od prisustva na specijalizovanim

Sastanci obično traju 15-20 minuta, pa je neophodno vrlo dobro se pripremiti, prepoznati unapred šta je od interesa za kupca, koja su pitanja na koje treba imati odgovor.

EXPORTER32

POSTAVITE PITANJE

Kako popuniti tovarni list (airway bill)?

Vaša pitanja možete poslati na e-mail: [email protected] sa naznakom “PITANJE ZA EXPORTER”

Na pitanja odgovoreno u saradnji sa kompanijom DHL.

Kako pripremiti dokumentaciju za ekspresni

avio transport?

Transportni dokument – tovarni list se izdaje po fazama odvijanja transportnog lanca od mesta preuzimanja do mesta isporuke robe. Tovarni list – AirwayBill koji se koristi u ekspresnom vazdušnom saobraćaju sadrži datum izdavanja, što je ujedno i datum otpreme robe, navode se podaci o pošiljaocu, primaocu, podaci o robi kao što su naziv, vrednost, količina, težina, dimenzije koleta, podaci o otpremnoj stanici i destinaciji, kao i cena troškova transporta i dodatnih naplata. Tovarni list pruža informaciju o tome koju uslugu transporta je izabrao pošiljalac i koji način plaćanja će koristiti. Na tovarnom listu se nalaze uslovi poslovanja koji pružaju bitne informacije o svemu što podrazumevaju usluge prevoznika. Tovarni list služi i kao dokaz o poslatoj pošiljci, a na njemu se nalazi jedinstveni broj tovarnog lista pomoću kojeg se može pratiti pošiljka putem Interneta.

SIEPA baza dobavljača omogućava kompanijama da detaljno predstave svoju delatnost i proizvodni program potencijalnim domaćim i međunarodnim kupcima i investitorima sa kojima SIEPA ima stalnu saradnju. Bilo da ste proizvođač sirovina, polu-proizvoda ili gotovih proizvoda, možete se prijaviti u SIEPA bazu dobavljača, koja pokriva kompletne industrijske lance u različitim industrijskim sektorima.

Kako biste registrovali svoju kompaniju samo je potrebno da popunite formular za registraciju i pošaljete u elektronskoj formi na e-mail adresu: [email protected].

Registracija u SIEPA bazi dobavljača je besplatna za sve kompanije sa teritorije Republike Srbije. Informacije sadržane u SIEPA bazi dobavljača uvek su dostupne na našoj internet stranici.

Pri izvozu robe potrebno je pripremiti odgovarajuću prateću dokumentaciju. Pre nego što roba napusti zemlju izvoznika, ona mora da se izvozno ocarini. Carinjenje obavljaju zvanični carinski organi na bazi dokumenata koja prate robu kako bi se utvrdila njihova usaglašenost. Dokumenta potrebna za carinjenje podnosi ovlašćena špedicija.Dokumentaciju za ekspresni avio transport pripremamo u zavisnosti od vrste robe koja se šalje. U skladu sa Carinskim zakonom, prema vrsti robe, pošiljke možemo svrstati u dokumenta i carinsku robu koju dalje delimo po vrednosti i nameni izvoza. Pošiljke koje sadrže javne isprave, poštanske pošiljke koje ne sadrže carinsku robu, trgovačka korespodencija, poslovne knjige i robna, pravna i finansijska dokumentacija, čekovi, menice, obveznice, i slično ne smatraju se carinskom robom i carine se u skraćenom postupku beleškom na tovarnom listu. Za izvoz carinske robe, obaveznu prateću dokumentaciju čine tovarni list i faktura. Ukoliko se transportuje komercijalna pošiljka, koja ima komercijalnu vrednost, potrebno je pripremiti komercijalnu fakturu. Ako se šalje pošiljka sa komercijalnom vrednošću, ali troškove slanja pošiljke plaća neko drugi osim pošiljaoca i primaoca, potrebno je pripremiti komercijalnu fakturu sa plaćanjem od strane trećeg lica. Ukoliko se šalje besplatna pošiljka koja nema komercijalnu vrednost, na primer poklon, uzorak ili neispravan deo, potrebno je pripremiti Proforma fakturu.Faktura predstavlja račun koji izdaje prodavac (pošiljalac) na memorandumu firme. Svaka faktura sadrži datum izdavanja, podatke o pošiljaocu i primaocu (kupcu), količinu robe, opis robe, jediničnu cenu izraženu u određenoj valuti i jedinici mere, ukupnu vrednost robe, broj tovarnog lista, paritet u skladu sa dogovorenim odredbama Incoterms, razlog izvoza i instrukcije za plaćanje robe. Ovlašćena špedicija će obavestiti pošiljaoca ukoliko je potrebno dostaviti dodatna dokumenta potrebna za izvoz konkretne robe (napr. uverenje o poreklu robe, fitosanitarni sertifikat i dr.)

Bazadobavljača

iz Srbije

AgencijA zAstrAnA ulAgAnjA

i promociju izvozArepublike srbije

http://serbia-locations.rs/suppliers-srb/index.php

http://siepa.gov.rs/sr/index/podrska-izvozu/baza-dobavljaca/prijava-dobavljaca.html

Documents

Exporter 23 - Decembar 2014