L' A R T P O U R L’A R T

ideja larpurlartizma?

larpurlartizam je ideal koji je suštinski zasnovan na Aristotelu i njegovoj ideji da umetnost treba da predstavlja prirodu onakvu kakva bi trebala da bude (selekcija, idealizacija), a ne onakvu kakva jeste i to se dugo negovalo kroz različite Akademije i obrazovanje, kritikom i nagradama = stalna ideja ideala umetnosti

ideja nemačke estetike je da je lepota u oku posmatrača i to je deo francuske estetike celeprve polovine 18. veka, sve do Didroa i velikog zaokreta u percepciji posmatrača

ova ideja ima svoju dugu istoriju; debate koje su se javile bile su produktivne, jer su ukazivale na to zašto je slikarstvo tako važno = lepota izvan pravila i sistema

zašto je u epohi velikih revolucija i promena sagledavanja lepote u umetnosti bila tako važna? tema je tumačena do nedavno, možda do 20-30ih godina, kao vid eskapizma, bežanja od svog vremena i surove stvarnosti u svet lepote; smatrana je kao neodgovornost i nemarnost umetnika, naročito od strane realista

ta ideja ipak ima složenu i progresivnu misao i to će se osećati u posvećenju umetnosti radi umetnosti = iskaz opšte težnje za slobodom, u umetničkom i socijalnom smislu (nezavisnost,autonomija)

njen suštinski koren leži u nemačkoj esteticiprofesor filozofije na Univerzitetu u Haleu, Baumgarten, prvi je 1835. godine uveo estetiku

kao pojam i pomogao je da se estetika razvije kao samostalna disciplinaon je uvideo neophodnost zasebne filozofske discipline koja se bavi čulnim saznanjima

(koja su, do tada, smatrana nižim) i ukazao je na to da čulno iskustvo nudi nešto posebno, nešto što ne može biti predstavljeno i dokazano racionalnom metodom, a to je lepota

Kant i Kritika moći suđenja?

vrhunac težnji 18. veka da se iskaže lepota koja odvodi u trascedentno leži u Kantu i njegovom delu Kritika moći suđenja

njegova tri suda su razumevanje, dužnost i estetsko osećanjenjegova misija je bezinteresno dopadanje (neinteresno dopadanje)Kant smatra da je sud o lepom estetski sud, a ne sud saznanja i to je subjektivan sud, pa

samim tim i ne zavisi od objekta o kome se prosuđuje i njegovih osobina, već od ličnog dopadanja

samo u procenjivanju lepote čovek je potpuno slobodan, dok u drugim procenjivanjima to nije slučaj

vremenom, takve misli snažno utiču na umetnostiz takvih Kantovih razmišljanja proizilazi ubeđenje da umetnost nema nikakve veze sa

hijerarhijom i standardima; sam Kant nije prihvatao ideal grčke lepote

Francuska 19. veka i larpurlartizam?

izvesno je da Francuska 19. veka predstavlja jednu od najvećih epoha u umetnosti uopšte ine bi bila toliko snažna da nije bilo toliko razmišljanja o lepoti i o umetnosti

Kantova filozofija predstavljala je veliki stimulans za francusku kulturu i umetnost, posebnoza madam De Stal i njen putopis koji je, i pored velike cenzure, bio izuzetno popularan

danas se njeno delo kritikuje, jer se smatra da je ona simplifikovala Kanta i da ga nije u potpunosti razumela; pre je dala duh Kantovih razmišljanja o lepoti, insistirajući da je lepota izvan nas, spolja

sloboda impresije je uništena kada joj se nametne cilj (teoretičar Konstant prvi upotrebio ovaj izraz; tražio je sinonim za Kantovo bezinteresno dopadanje)

godine 1818, Viktor Kuzen drži seriju predavanja na Sorboni “O istinitom, o dobrom, o lepom” i on tom prilikom insistira na umetnosti kao nezavisnoj, na umetnosti radi umetnosti i to stvara oduševljenje kod mladih studenata

za stvaranje umetnosti neophodna je ljubav prema lepotiumetnost napušta samu sebe čim se udalji od lepote, pa shodno tome ona ne treba da

bude sredstvo nego sama sebi cilj; lepota je jedini cilj umetnostiKuzen je zbog širenja takvih misli otpušten sa Sorbone, koja inače nije bila tako

restriktivna, ali je u ovom trenutku njegovo mišljenje shvaćeno kao radikalno liberalno i subverzivno, prvenstveno zbog njegovog shvatanja da umetnost treba da napusti religiju i politiku; optužen je da kvari mlade i skida umetnost sa pijedastala

Edgar Alan Po u svom eseju “Pesničko načelo” iznosi gledište da je zadatak pesnika dastvori pesmu radi nje same, a ne radi pouke

Teofil Gotje je još jedan značajan pisac tog doba koji je možda ostavio najviše radova o umetnosti u Francuskoj, od 30ih do 50ih godina 19. veka

ta dela se nisu odnosila samo na slikarstvo, već i na skulpturu, teatar, operu, balet... Teofil Gotje, 1832. godine, donosi neku vrstu manifesta za ovaj koncept, on kaže kako

nešto čim postaje korisno prestaje da bude lepo i u čitavom njegovom radu vidi se zalaganje za autonomiju umetnosti

“forma nije radi forme, već radi lepote, to je apsolutna vrednost i ono čemu umetnost treba da služi”; daleko od koristi i doktrine

svojom kritikom proslavio je, naročito, Engra (Engr se, dakle, nalazi u fenomenu larpurlartizma)

Žan Ogist Dominik Engr, Velika kupačica (1808)

Engr je bio Davidov učenik koji je menjao postojeću strukturuiako istorija umetnosti ovo smešta u neoklasicizam, postoje elementi promene mladog

Engra

francuska Akademija imala je svoj ogranak u Rimu i tu je slala svoj stipendiste na školovanje

politika Akademije bila je da se, pred kraj školovanja u Pariz, šalju tri rada (dva akta i jednaistorijska kompozicija) koja će komisija bržljivo proučiti i uvideti napredak tih studenta koje su stipendirali

tom prilikom su se uvek slali muški aktovi, koji su otelotvorenje ideala iz mitaEngr šalje dva ženska aktajedan od tih radova je ova slika koja je prihvaćena i proslavljena kao nastavak tradicije

Ticijana i Urbinske Venere, i pored toga što je Engr tim činom bio izuzetno kritikovan

ovo je idealno žensko telo za njega, figura je okrenuta leđima i time je iskazana njena nezainteresovanost za čulnost posmatrača

ovde nema eksplicitnog zavođenja, iako je ona potpuno senzualna i čežnjivatišina i mir; jedini zvuk proizvodi mali izvor koji ukazuje na to da se ona sprema za kupanje

Velika Odaliska (1814)

uskoro nastaje druga njegova slika koju je poručila Napoleonova rođaka, Karolina Bonaparta, kraljica Napulja (njen muž je učestvovao u velikom Napoleonovom pohodu na sever Afrike)

ovde se vidi uticaj orijenta: orijentalni miris, šuštanje svile, lula, lepeza, njena senzualnost idostupnost..

zamišljanje harema i atmosfere u njemu je vrlo važno za ovo delo (diskretan pogled u harem)

jasno je koliko je renesansna tradicija bila prisutna kod ovog umetnika, pa je jedan časopis pisao kako je ovo prerušena Italijanka (turban sličan venecijanskom turbanu iz 16. veka)

u isto vreme kada je održana velika industrijska izložba, Engr je imao retrospektivu i tom prilikom je izložena i ova slika

Gotje je tom prilikom rekao: “Nikada do sada nije tako prikazana lepota devojačke nagosti u svoj svojoj čistoti..”

Gotjea su napadali smatrajući da on takve tekstove kojima proslavlja Engra piše na osnovuerotskih žudnji, jer je poznato da je on voleo da uživa u svakoj vrsti zadovoljstva

ipak to baš nije bilo zbog toga, on je smatrao da je Engr tradicija, da on nije od ovog vremena, već da je večan i Engr je za njega bio vrhunski primer lepote vrhunski primer umetničke autonomije), a unutar te lepote postoji mogućnost i za erotiku kao deo iskustva

on oseća tananu melanholiju kada o ovom delu piše: “Lepota je obećanje sreće, ali ne i njeno nužno ispunjenje”; melanholija u opisu je distancira od erotike

i sam Engr je smatrao da se lepota doživljava i studira samo na kolenima i on je težio poštovanju iz ljubavi lepote koja je postojala kod Rafaela

opet dolazi do borbene linije = čista umetnost VS apostoli socijalne reformeKurbe je napadao ovaj koncept larpurlartizma kao nešto bespredmetno, a to je radio i

njegov prijatelj Prudon koji je smatrao da umetnik mora biti koristan i angažovan, a da umetnost treba da služi istini i pravdi

Engr, Zakletva Luja XIII Engr, Napoleon na carskom prestolu

ipak ni Engr, kao ni Kurbe, nije slikao anđele, već modele koji su mogli da posluže kao uzor;slika ono dostupno ljudskom oku

ovo bi pre bio hiperrealizam onog doba, nego klasicizam; to bi bila nadrealna realnost i Kurbe i Engr se sustiču na toj realnosti, kolko god bili različiti

Bodler je isto pisao da umetnost ne može da bude sluga i zalagao se za ideju larpurlartizma

P R E R A F A E L I T I

Dante Gabriel Roseti, Marijino devojaštvo (1848)

polje koje je blisko ovome nalazi se u Engleskoj, u bratstvu prerafaeltapotrebe mladih umetnika da odstupe od uvreženog sistema školovanja uočava se kod ovih

umetnika, kao i kod Nazarenaumetnici su odstupili sa engleske Royal Academy of Arts, 1848. godine; to su Hant (William

Holman Hunt), Mile (John Everett Millais) i Dante Gabriel Rossetti, sin italijanskog emigrant; kasnije će postojati sedam članova

ta grupa je poznata i kao PRB; oni su posedovali mladalačku težnju u nameri da obnove englesku umetnost, da osveže umetnost koja je postojala pre rafaelita, pa otuda potiče i samo ime grupe; oni su hteli engleskom slikarstvu da podare svežinu primitivnog, jer su umetnici pre Rafaela na Akademiji smatrani primitivnim

1849. godine, izlažu slike

Džon Everet Mile, Izabela i Lorenco (1849)

stara renesansna legenda koja je ponovo obrađena u EngleskojBokačo priča o devojci čija braća uviđaju da se ona zaljubljuje u mladića nižeg staleža i

ubijaju ga

Vilijam Holman Hant, Zakletva Riencija

srednjevekovna tema dominira ovim slikama, svetao kolorit, jasna uglasta modelacija, bez senki.. ovi umetnici su imali skromno znanje o srednjovekovnim italijanskim freskama i studirali su ih preko gravira

1850. godine, umetnici su izdavli svoj časopis The Germ (Klica) i tu je veći broj istomišljenika imao priliku da iskaže svoje stavove; oni su diskutovali o tome šta je za njih umetnost, gde nalaze inspiraciju.. sprega literature, poezije i slikarstva je izuzetna

Džon Everet Mile, Hrist u roditeljskoj kući (1850)

Dante Gabriel Roseti, Ecce Ancilla Domini - Blagovesti (1850)

najslavnija slika epoheovi umetnici stvaraju sopstvenu

ikonografiju na osnovu poznate hrišćanskemeđu njima bilo je dosta poeta, npr.

Roseti je prevodio Danteova delaprerafaeliti su za inspiraciju imali ženu i

poznate su njihove emocionalne veze sa ženama koje nisu pripadale bratstvu, ali su delile tu estetiku; tu nije bilo nekog programa otome šta to treba da bude umetnost i po tome su oni slični ranim Nazarenima

na početku njihovog stvaralaštva bili su beskrajno kritikovani kao “prostački umetnici”, sve dok ih pod svoju odbranu nije stavio Raskin

nešto malo kasnije, 50ih godina, njihov stil počinje da se menja, Hant odlazi u Palestinu, Mile prestaje da radi...

Mile je ukazao na budući put = dekorativnost, detalji, mit, predanja, kolektivnonesvesno..

Džon Everet Mile, Ofelija (1851)

ovo je jedan od najeksploatisanijih slika ovog perioda, čak i Nick Cave koristi kao temu za pesmu sa Kylie Minogue – Where the wild roses grow

suština je da su ovde prikazane sve biljke koje se pominju u Šekspirovom delu Hamlet, u trenutku kada Ofelija završava svoj život u reci u Danskoj = literarno jasno utemeljena na drami

umetnik rekonstruiše taj događaj

popularna kultura se oslanja na prerafaelite i to je vrlo važno, jer u umetnosti nema preskoka i presecanja, sve se nadovezuje jedno na drugo

njima se priključuje i Vilijam Moris, arhitekta, pesnik, slikar i obnovitelj primenjenih umetnosti; on je u industrijalizaciji video pretnju i za cilj postavio je obnovu umetničkih zanata; sa osnivanjem štamparije Kelmscott Press, oživeo je i umetnost dizajniranja knjiga = počeci secesije

Albert Joseph Moore, Azaleje

sledbenik prerafaelita kroz čije se delo vidi da ovde nema moralnog, narativnog i religioznog ključa

sam naziv dela je cvet i on se ovde i prikazuje, pa tako nije akcenat na ženi, onane odaje nikakve emocije

oseća se uticaj japanskih estampinadolaze generacije koje svojim

slikama ne žele da vrše nikakvu službuAlgernon Charles Swinburne,

engleski pesnik, ih proslavlja i prevodi ovaj koncept na engleski = Art for art's sake

“Poštovanje lepote, melodije boje, simfonije forme”

ova slika predstavlja lepotu, ona zastupa ideju da umetnost mora biti slobodna od moralnih zahteva i svake službe

Dante Gabriel Rossetti, Bocca Baciata- Ljubljena usta (1859)

godinu dana posle Raskinovog oduševljenja venecijanskim slikarstvom, Roseti napušta strog linearan fresko maniri slika ovo delo

kod Bokača u Dekameronu, proslavlja se priča u kojoj jedna žena opštisa mnogo muškaraca pre nego što se uda i posle toga uživa u životu

to je upravo Bocca Baciata model je realan, jedna od njegovih

ljubavine odvaja posmatrača od lepote,

raskoši, usana, dekoracije..

Kurbe, Džo, prelepa Irkinja (1866)

paralelna stvar se dešava u Francuskojnaglasak je na ženskoj lepoti, ali i na staroj temi taštine i ogledalaopet je u pitanju realni model

očigledna je dugotrajna težnja da se umetnost bavi lepotom