2

утврђивање аутентичности српског вина“ финансираног из средстава Минисарства

просвете, науке и технолошког развоја (451-03-2802-ИП Тип 1∕78).

Учествовала је у реализацији експерименталних вежби на курсевима основних и

мастер студија различитих студијских програма: Аналитичка хемија 1, Практикум из

аналитичке хемије 1, Класична аналитичка хемија, Практикум из аналитичке хемије,

Одабране области аналитичке хемије и Хроматографске методе.

2. Библиографија

Др Милица Средојевић је коаутор девет научних радова који су публиковани у

међународним часописима: два рада објављена у међународним часописима изузетних

вредности (М21а), четири рада објављена у врхунским међународним часописима

(М21) и три рада објављена у водећим међународним часописма (М22). Коаутор је

тринаест научних саопштења на међународним научним скуповима и на скуповима

националног значаја.

Списак научних радова и саопштења на научним скуповима

Радови објављени у међународним часописима изузетних вредности (М21а): 2

Укупан број радова: 2 × 8,33 = 16,66

1. Davidović, S., Veljović, M., Pantelić, M., Baošić, R., Natić, M., Dabić, D., Pecić, S.,

Vukosavljević, P. Physicochemical, antioxidant and sensory properties of peach wine

made from Redhaven cultivar. J. Agr. Food Chem. 61 (6), 2013, 1357-1363. DOI:

10.1021/jf3043727. ISSN: 0021-8561 (IF (2013) = 3,107 - Agriculture,

Multidisciplinary (2/56), Chemistry, Applied (11/71), Food Science & Technology

(13/122))

2. Pantelić M., Dabić Zagorac D., Davidović S., Todić S., Bešlić Z., Gašić U., Tešić Ž.,

Natić M. Identification and quantification of phenolic compounds in berry skin, pulp,

and seeds in 13 grapevine varieties grown in Serbia. Food Chem., 2016, 211, 243-252.

DOI: 10.1016/j.foodchem.2016.05.051. ISSN: 0308-8146 (IF (2016) = 4,529 -

Chemistry, Applied (7/72), Food Science & Technology (6/130))

Радови објављени у врхунским међународним часописима (М21): 4

Укупан број радова: 3 × 8 + 1 × 6,67 = 30,67

1. Pantelić, M., Dabić, D., Matijašević, S., Davidović, S., Dojčinović, B., Milojković-

Opsenica, D., Tešić, Ž., Natić, M. Chemical characterization of fruit wine made from

Oblačinska sour cherry. Sci. World J., 2014, 2014, 454797. DOI:

10.1155/2014/454797. ISSN: 1537-744X (IF (2012) = 1,730 - Multidisciplinary

Sciences (13/56))

2. Bešlić Z., Pantelić M., Dabić D., Todić S., Natić M., Tešić Ž. Effect of vineyard floor

management on water regime, growth response, yield and grape quality of Cabernet

3

Sauvignon. SCI Hortic.-AMSTERDAM, 2015, 197, 650-656. DOI:

10.1016/j.scienta.2015.10.029. ISSN: 0304-4238 (IF (2013) = 1,504 - Horticulture

(9/33))

3. Pantelić M., Dabić Zagorac D., Natić M., Gašić U., Jović S., Vujović D., Popović-

Djordjević J. Impact of clonal variability on phenolics and radical scavenging activity

of grapes and wines: A study on the recently developed Merlot and Cabernet Franc

clones (Vitis vinifera L.). PLoS One, 2016, 11(10), e0163823. DOI:

10.1371/journal.pone.0163823. ISSN: 1932-6203 (IF (2014) = 3,234 -

Multidisciplinary Sciences (9/57))

4. Pantelić M., Dabić Zagorac D., Ćirić I., Pergal M., Relić D., Todić S., Natić M.

Phenolic profiles, antioxidant activity and minerals in leaves of different grapevine

varieties grown in Serbia. J. Food Compos. Anal., 2017, 62, 76-83. DOI:

10.1016/j.jfca.2017.05.002. ISSN: 0889-1575 (IF (2015) = 2,780 - Chemistry, Applied

(15/72), Food Science & Technology (24/130))

Радови објављени у истакнутим међународним часописима (М22): 3

Укупан број радова: 3 × 5 = 15

1. Vujović D., Žunić D., Popović B., Pantelić M., Popović-Djordjević J. Agrobiological

and wine quality traits of Vitis Vinifera cv. Merlot clones selected in Serbia. J. Int. Sci.

Vigne Vin, 2015, 49(4), 267-274. DOI: 10.20870/oeno-one.2015.49.4.1. ISSN: 1151-

0285 (IF (2016) = 0,772 - Horticulture (16/36))

2. Đurđić S., Pantelić M., Trifković J., Vukojević V., Natić M., Tešić Ž., Mutić J.

Elemental composition as a tool for the assessment of type, seasonal variability, and

geographical origin of wine and its contribution to daily elemental intake. RSC ADV,

2017, 7(4), 2151-2162. DOI: 10.1039/c6ra25105f. ISSN: 2046-2069 (Impact factor

2015, 3,289 - Chemistry, Multidisciplinary (49/163))

3. Pantelić M., Dabić Zagorac D., Gašić U., Jović S., Bešlić Z., Todić S., Natić M.

Phenolic profiles of Serbian autochthonous variety ‘Prokupac’ and monovarietal

international wines from the Central Serbia wine region. Nat. Prod. Res., 2018,

32(19), 2356-2359. DOI: 10.1080/14786419.2017.1408107. ISSN: 1478-6419 (IF

(2016) = 1,828 - Chemistry, Applied (29/72))

Саопштења са међународних научних скупова штампана у изводу (М34 = 0,5)

Укупан број саопштења: 10 × 0,5 = 5

1. Pantelić M., Dabić D., Gašić U., Natić M., Tešić Ž., Baošić R., Chemical

characterization of sour cherry wine produced in Serbia, The XXXVIth Symposium

Chromatographic Methods Of Investigating The Organic Compounds, 5-7 June 2013

Katowice-Szczyrk, Poland, Book of abstract, p 13.

2. Natić M., Pantelić M., Gašić U., Dabić D., Tešić Ž., Phenolic profile of grape leaves,

51. Savetovanje Srpskog Hemijskog Društva, Niš, Srbija, 5-7 Jun 2014, Book of

abstract, p 19.

4

3. Natić М., Pantelić M., Mutić J., and Tešić Ž., Differences in polyphenolic and

elemental composition of red and white Serbian wines, The XXXVIIIth

SYMPOSIUM ‘Chromatographic methods of investigating the organic compounds’

Katowice-Szczyrk, 27-29 May 2015.

4. Stevanović N., Gašić U., Pantelić M., Natić M., Baošić R., Tešić Ž., Determination of

oxygen stable isotope ratio of water content in wines from Serbia, 52. Savetovanje

Srpskog Hemijskog Društva, Novi Sad, Srbija, 29-30 Maj 2015, Book of abstract, p

14.

5. Pantelić M., Đurđić S., Natić M., Tešić Ž., Mutić J., Metal content in Serbian wines

and their classification according to origin, 7. simpozijum-Hemija i zaštita životne

sredine, EnviroChem Palić 2015, 9-12 June 2015,.

6. Đurđić S., Pantelić M., Natić M., Stanković D., Mutić J., Determination of lead

isotope ratios in wines by ICP-QMS, 7. simpozijum-Hemija i zaštita životne sredine,

EnviroChem 2015, 9-12 June 2015, Palić.

7. Gašić U., Pantelić M., Bešlić Z., Todić S., Tešić Ž., Natić M., Investigation of

phenolic profile of Serbian autochthonous wines, 2nd

International Conference on

Plant Biology and 21st Symposium of the Serbian Plant Physiology Society, Petnica,

Serbia, 17-20 June 2015, Book of abstract, p 102.

8. Pantelić M., Gašić U., Dojčinović B., Dabić Zagorac D., Todić S., Bešlić Z., Tešić Ž.,

Natić M., Chemical characterization of grapevine (Vitis vinifera L.) leaves, 45th

Conference of ESNA, Belgrade, Serbia, 6-8 September 2016, Book of abstract, p 28.

9. Smailagić A., Pantelić M., Dabić Zagorac D., Natić M., Winemaking by-products as a

source of phenolic compounds, Sixteenth Young Researchers’ Conference-Materials

Science and Engineering, Belgrade, Serbia, 6-8 December 2017, Book of abstracts,

ISBN 9788680321332.

10. Gašić U., Tešić Ž., Pantelić M., Dabić Zagorac D., Popović-Đorđević Ј., Todić S.,

Anthocyanin profile of monovarietal red wines from Serbia, 54. Savetovanje srpskog

hemijskog društva, Beograd, Srbija, 29. i 30. Septembar, 2017, Book of abstract, 60,

HTH 02.

Саопштења са националних научних скупова штампана у изводу (М64 = 0,2)

Укупан број саопштења: 3 × 0,2 = 0,6

1. Pantelić M., Correlation of total phenolic and anthocyanin content with radical

scavenging activity of Serbian wines, First International Conference of Young

Chemists of Serbia, Belgrade, Serbia, 19-20 October 2012, Book of abstract, p 31.

2. Vujović D., Popović-Đorđević J., Žunić D., Popović B., Pantelić M., Osobine

kvaliteta grožđa i vina sorte Merlot (Vitis Vinifera L.) i klonova selekcionisanih u

Srbiji, XX Savetovanje o biotehnologiji, Čačak, Srbija, 13-14 март 2015.

3. Popović-Đorđević J., Pantelić M., Natić M., Dabić-Zagorac D., Gašić U., Vujović D.,

Sadržaј polifenola u grožđu različitih klonova sorte Cabernet Franc selekcionisanih u

5

Srbiji, XXI Savetovanje o biotehnologiji, Agronomski fakultet u Čačku, 11-12 mart

2016.

Докторска дисертација (М71 = 6)

„Хемијска карактеризација грожђа и сортних вина из различитих виногорја у Србији”

Хемијски факултет Универзитета у Београду, 22. август 2018. године.

КВАНТИТАТИВНИ ЗАХТЕВИ ЗА СТИЦАЊЕ ПОЈЕДИНАЧНИХ НАУЧНИХ

ЗВАЊА

За природно-математичке и медицинске науке

Диференцијални

услов за избор у

звање

Потребно је да кандидат има најмање XX

поена, који треба да припадају следећим

категоријама:

Неопходно

XX

Остварено

XX

Научни сарадник Укупно 16 73,93

Обавезни (1) М10+М20+М31+М32+М33+М41+М42 10 62,33

Обавезни (2) М11+М12+М21+М22+М23 6 62,33

3. Анализа научно-истраживачког рада

Др Милица Средојевић се у досадашњем раду углавном бавила

истраживањима у области примене аналитичке хемије за хемијску карактеризацију

хране биљнoг пoрeклa, превасходно воћа и воћних производа. Важно место ових

истраживања заузимају функционална полифенолна једињења (фенолне киселине и

флавоноиди), њихов садржај и утицај на антиоксидативни потенцијал испитиваних

узорака.

M21a-1 (J. Agric. Food Chem. 2013)

Циљ овог рада био је да се испитају и упореде физичко-хемијска и сензорна

својства, као и антиоксидативни потенцијал вина добијеног од брескве сорте Redhaven

и вина добијених од различитих интернационалних сорти белог грожђа. Садржај

укупних полифенола (402,53 mg еквивалента галне киселине/L) и садржај укупних

флавоноида (332,67 mg еквивалента катехина/L) у вину од брескве били су значајно

већи у поређењу са резултатима добијеним за бела вина (садржај укупних полифенола

кретао се у опсегу од 243,67 до 319,00 mg еквивалента галне киселине/L, а садржај

укупних флавоноида од 129,67 до 175,17 mg еквивалента катехина/L). Од

полифенолних једињења, у вину од брескве највише су биле заступљене киселине:

хлорогена (3,59 mg/L) и кофеинска (0,87 mg/L), као и катехин (0,60 mg/L). Имајући у

виду висок степен корелације (r = 0,99) између вредности добијених за

антиоксидативну активност и садржај укупних полифенола, закључено је да

6

полифенолна једињења у највећој мери доприносе антиоксидативном капацитету

испитиваних вина. Резултати добијени сензорном анализом показали су да је вино од

брескве веома добро прихваћено код редовних потрошача вина и да потенцијално

може представљати интересантан производ на тржишту.

M21а-2 (Food Chem. 2016)

У оквиру овог рада испитан је полифенолни профил грожђа црних и белих

винских сорти у фази пуне зрелости, које су узгајане на истој локацији, у Београду. У

појединачним деловима бобице (покожица, семенке и мезокарп) одређен је садржај

укупних полифенола и антиоксидативна активност, док је профил појединачних

полифенола утврђен применом течне хроматографије спрегнуте са масеном

спектрометријом (UHPLC-DAD MS/MS и UHPLC-MS/MS Orbitrap). Резултати су

указали да су полифеноли углавном заступљени у семенкама (које су показале и

највећи антиоксидативни потенцијал), затим у покожици, док су веома мале количине

пронађене у мезокарпу. Семенке карактерише највећи садржај флаван-3-ола, док су у

покожици у највећој мери заступљена једињења из групе флавонола. Применом

анализе главних компонената (Рrincipal component analysis, РСА) на добијене резултате

за покожице и семенке утврђена је разлика између црних и белих сорти, што није било

могуће анализом резултата добијених за мезокарп. Осим тога, доказано је присуство

појединих једињења нетипичних за полифенолни профил V. vinifera сорти. Елагинска

киселина пронађена је у свим испитиваним сортама, а највеће количине забележене су

у семенкама хибридне сорте 'Petra'. Takođe, утврђено је присуство малвидин 3,5-О-

дихексозида у покожицама свих испитиваних црних сорти винове лозе. По први пут

малвидин 3,5-О-дихексозид је пронађен у покожицама интернационалних сорти

'Merlot', 'Cabernet Franc', 'Shiraz', 'Sangiovese', 'Pinot Noir', као и у аутохтоној сорти

'Prokupac'.

M21-1 (Sci. World J., 2014)

У оквиру овог рада извршена је хемијска карактеризација воћног вина добијеног

oд Облачинске вишње. Извршена је идентификација и квантификација појединачних

полифенолних једињења, а карактеризација је обухватила и одређивање садржаја

укупних полифенола и антоцијана, као и дефинисање антиоксидативног потенцијала.

Такође, поменути параметри су одређени и за црвена вина, добијена од

интернационалних сорти црног грожђа, а резултати су упоређени. Употребом UHPLC-

DAD MS/MS система и доступних стандарда, квантификована су 24 полифенолна

једињења. Додатно, 22 полифенолна једињења присутна у неантоцијанској фракцији,

као и 24 антоцијана, идентификована су на основу одговарајућих спектралних

карактеристика (UHPLC-MS/MS Orbitrap). Добијени резултати указали су на разлику

полифенолног профила вина добијеног од вишње у поређењу са црвеним винима.

Вредности добијене за садржај укупних полифенола (1,938 mg еквивалента галне

киселине/L), укупних антоцијана (0,113 mg цијанидин-3-глукозида/L) и релативну

антиоксидативну активност (34,56%) у вину од вишње налазиле су се у унутар опсега

вредности добијених за испитана црвена вина.

7

M21-2 (SCI Hortic.-AMSTERDAM, 2015)

Циљ овог рада био је да се испита утицај различитих начина обраде земљишта у

винограду, као и утицај климатских фактора, на водни режим винове лозе, раст биљке,

принос и квалитет плода. Истраживање је обухватило узорке грожђа сорте 'Cabernet

Sauvignon' узгајане у експерименталном винограду у Крњеву (Централна Србија).

Студија је спроведена током 2011. и 2012. године, а примењена су два начина

одржавања међуредног земљишта: земљиште обрађено у стално растресито стање и

затравњено земљиште. Поредећи добијене резултате за оба третмана, приметан је мањи

садржај влаге, као и нижи водни потенцијал лозе у случају узорака са затравњеног

земљишта. У истим узорцима пронађен је већи садржај укупних полифенола (1124,63

mg еквивалента галне киселине/kg залеђене масе бобице у 2011. години и 1170,38 mg

еквивалента галне киселине/kg залеђене масе бобице у 2012. години) и укупних

антоцијана (9,83 mg малвидин-3-глукозида/g залеђене масе бобице у 2011. години и

13,45 mg малвидин-3-глукозида/g залеђене масе бобице у 2012. години). Осим тога, у

покожици грожђа са затравњеног земљишта пронађене су веће количине катехина,

кверцетина и кверцетин-3-галактозида, у поређењу са узорцима са земљишта

обрађеног у стално растресито стање. Година бербе (сезона) показала се као фактор

који у знатној мери утиче на полифенолни састав грожђа. У узорцима из 2011. године

пронађен је већи садржај галокатехина, нарингенина и ванилина, за оба начина обраде

земљишта. Осим тога, неохлорогенска киселина, ресвератрол, умбелиферон и апигенин

пронађени су само у узорцима из сезоне 2011. Резултати добијени у овом раду

показали су да обрада земљишта у винограду која подразумева затравњивање може

бити од велике користи за контролу вегетативног развоја винове лозе у условима

умерено континенталне климе, уз додатну могућност побољшања састава воћа.

M21-3 (PLoS One, 2016)

Први пут је детаљно испитан полифенолни профил грожђа новоразвијених

клонова и стандарда сорти 'Merlot' и 'Cabernet Franc'. Узорци су окарактерисани

одређивањем полифенолног профила, укупног садржаја полифенола и антоцијана, као

и антиоксидативне активности и праћене су промене поменутих параметара у току

сазревања грожђа, у три фазе зрелости бобица. Даље истраживање обухватило је

анализу сортних вина добијених у поступку микровинификације из потпуно зрелих

узорака грожђа стандардних сорти и клонова. Наша истраживања указала су на

статистички значајне разлике између стандарда и одговарајућих клонова сорти 'Merlot'

и 'Cabernet Franc' у погледу садржаја укупних полифенола, укупних антоцијана и

антиоксидативне активности, у све три фазе развоја бобице. У узорцима обе сорте

примећено је смањење садржаја укупних полифенола и антиоксидативног потенцијала

у току сазревања, док се садржај антоцијана у бобицама значајно повећао од фенофазе

шарак до потпуног сазревања грожђа. Утврђене су значајне корелације између

вредности добијених за садржај укупних полифенола и антиоксидативни потенцијал у

узорцима у две фазе развоја грожђа, на самом почетку формирања бобице (r = 0,83, P <

0,05) и у потпуно зрелом грожђу (r = 0,86, P < 0,005). Такође, значајна корелација

између ових вредности добијена је и за анализирана млада сортна вина (r = 0,90, P<

0,005). Употребом UHPLC-DAD МS/МS система утврђен је полифенолни профил

8

грожђа и вина. Узорци грожђа у фенофази шарак издвојили су се на основу већег

садржаја појединих флаван-3-ола (епигалокатехин, катехин, епикатехин и катехин

галат) у односу на узорке у друге две фазе развоја.

M21-4 (J. Food Compos. Anal., 2017)

Циљ овог рада био је да се хемијски окарактерише лишће различитих сорти

винове лозе, прикупљено са два виноградарска подручја, из централне и источне

Србије. Применом UHPLC-DAD MS/MS система постигнута је карактеризација и

квантификација појединачних полифенолних једињења. Истраживање је показало да

листови винове лозе акумулирају велике количине фенолних киселина, флавонола и

флаван-3-ола. Посебно велики садржај елагинске киселине (у количинама до 770 mg/kg

суве масе лишћа) пронађен је у свим испитиваним узорцима лишћа. Такође, утврђено

је присуство већих количина рутина (у количинама до 450 mg/kg суве масе лишћа).

Употребом спектрофотометријских метода одређен је садржај укупних полифенола (од

27,5 до 76,0 g еквивалента галне киселине/kg суве масе лишћа) и испитан

антиоксидативни потенцијал (од 0,429 to 0,867 mmol еквивалента тролокса/kg суве

масе лишћа) узорака. ICP-OES систем употребљен је за одређивање елементалног

састава у испитиваним узорцима и утврђено је да је у свим испитиваним узорцима

калијум највише заступљен (од 2,30 g/kg до 6,77 g/kg суве масе лишћа). Осим тога,

пронађене су и веће количине Ca, Na и B. Резултати мултиваријантне анализе (PCA)

примењене на садржај полифенола, антиоксидативни потенцијал и елементални састав,

показали су могуће груписање, иако узорци лишћа потичу са два релативно блиска

виногорја. Класификација узорака на основу географске припадности резултат је

разлике у елементалном саставу, али и у саставу одређених флавоноида и фенолних

киселина. Лишће винове лозе 'Petra', хибрида створеног у Србији, издвојило по већем

садржају протокатехуинске, гентисинске, кофеинске, p-кумаринске и ферулинске

киселине, кемпферола, рутина и ресвератрола, у односу на остале анализиране сорте

винове лозе.

M22-1(J. Int. Sci. Vigne Vin, 2015)

Циљ овог рада био је да се испитају и упореде агробиолошке и технолошке

карактеристике грожђа и вина три одабрана клона интернационалне сорте 'Merlot', као

и стандарда. Добијени резултати указали су на бољи квалитет клонова у односу на

стандард, док међу самим клоновима нису примећене статистички значајне разлике.

Једино се клон 025 издвојио захваљујући значајно већем садржају укупних полифенола

(1,46 g еквивалента галне киселине/L) и укупних антоцијана (40,51 mg малвидин-3-

глукозида/L) у вину, у односу на вина остала два клона и стандарда. Утврђено је да

климатски фактори у знатној мери утичу на већину испитаних агробиолошких и

технолошких карактеристика.

M22-2 (RSC ADV, 2017)

Применом индуковано спрегнуте плазме (ICP-OES и ICP-Q-MS) постигнута је

карактеризација елементалног састава вина са подручја Србија. Испитан је

елементални профил 63 узорка различитих сорти црвених и белих вина, из четири

9

региона у Србији. У свим испитаним винима највише су заступљени К, Mg i Ca. Две

статистичке технике, анализа главних компонената (Рrincipal component analysis, РСА)

и методa делимичних најмањих квадрата са дискриминантном анализом (Partial least

squares Discriminant Analysis, PLS-DA), су примењене за класификацију и

диференцијацију црвених и белих вина. Показало се да је елементални састав могуће

употребити за разликовање узорака, а раздвајању црвених и белих вина у највећој мери

су допринели Be, Al, Rb, Mg, K, Cu, Mn и Na. Поред тога, анализа главних компонената

је примењена на елементални састав вина која потичу из једне винарије, како би се

одредили елементи на чији састав утичу сезонске промене. Узорци су се одвојили у три

кластера, на основу различитих сезона (2012., 2013. и 2014. година), а на поменуто

груписање највише су утицали Cd, Pb, As, Sb, V, Na, K и Zn. Мултиваријантна обрада

резултата примењена је и за одређивање географског порекла узорака црвених вина,

при чему су узорци били класификовани у три групе. Добијени резултати су показали

да је елементални састав вина могуће употребити за процену врсте вина (црвено или

бело), сезонских промена, као и географског порекла вина.

M22-3 (Nat. Prod. Res., 2018)

У овом раду, применом UHPLC-DAD MS/MS система, испитан је састав

појединачних полифенолних једињења у младим сортним црвеним и белим винима.

Сва вина добијена су у поступку микровинификације од грожђа узгајаног на подручју

Централне Србије. Такође, применом спектрофотометријских метода одређен је

садржај укупних полифенола и антиоксидативни потенцијал испитиваних узорака.

Очекивано, већи садржај полифенолних једињења и антиоксидативна активност

пронађени су у црвеним винима у поређењу са белим винима. Применом анализе

главних компонената на садржај неантоцијанске фракције полифенола у винима,

постигнуто је раздвајање узорака у два кластера (црвена и бела вина), док је вино сорте

'Prokupac' окарактерисано као спољна вредност. Утврђено је да су у вину ове аутохтоне

сорте присутне веће количине галне киселине, елагинске киселине,

хидроксицинаминских киселина, катехина, епикатехина, хиперозида, мирицетина,

флоризина и арбутина, у односу на остале испитиване сорте. Такође, од свих

анализираних црвених вина, само у узорку 'Prokupac' пронађени су нарингин,

нарингенин, апигенин и ресвератрол. Ова студија представља први детаљан извештај о

полифенолном профилу младог сортног вина добијеног од српске аутохтоне сорте

'Prokupac'.

Цитираност

Према подацима Scopus индексне базе података (03. октобар 2018. године)

радови др Милице Средојевић (рођ. Пантелић) цитирани су 56 пута са аутоцитатима

(Хиршов индекс 4), односно 49 пута без аутоцитата (Хиршов индекс 4).