Nikola Kleut Prenos poara preko fasada i spreavanje irenja U novije vreme zgrade se izvode sa unutranim noseim zidovima i meuspratnim konsrukcijama otpornim na poar za podelu u vie manjih poarnih sektora (PS) kako bi se umanjio rizik od poara. Kako se i ulazna vrata u stan ili grupu kancelarija izvode kao sigurnosna ili bar malo jaa od obinih (sa dve table lesonita ili per ploa) za irenje poara ostaje samo jedno slabo mesto prozori odnosno (esto goriva) fasada. Naalost ima mnogo arhitekata umetnika koji ni ne pomiljaju na irenje poara pa izvode fasade tako da je preskok poara ne samo verovatan ve skoro siguran. oblik plamenog jezika

Delo estete vertikalno prekidno rastojanje izgleda da je veliko kolika je visina etae (oko 2.8 do 3 m) ali je ustvari = 0. ta bi moglo biti opravdanje za ovakvu fasadu da je u ovom delu zgrade sve samo jedna prostorija! (ne sve i isti PS jer i unutar PS treba da postoje podeone konstrukcije).

Ima stambenih zgrada, poslovnih lokala i sl. celina gde je sve ka fasadi jedna prostorija, sa dva pa i vie nivoa tada nema potrebe da po etaama postoje na fasadi prekidna rastojanja jer vatra i dim se ire slobodno iznutra. Meutim ako su ka fasadi ak i malo poarno izdvojene prostorije (galerije i sl.) trebalo bi da postoji prekidno rastojanje. Prikazae se to na jednom crteu poprenog preseka napr. salona automobila.stubzid i vrataprostorijastub

Na fasadi uz galeriju levo na fasadi ne treba vertikalno prekidno rastojanje, a fasadi desno treba, jer treba da se sprei prodor poara odozdo u prostoriju na gornjem nivou; dakle ovde se rauna da je na galeriji desno formirana prostorija (kancelarija i sl.) koja je poarno bar u nekoj meri poarno izdvojena (zid otpornosti bar 30 min a vrata 10 ili 15 min). Upoznajmo se sa jednom lako prepoznatljivom grekom. aluzine

Jedva 1/2 m vertikalnog prekidnog rastojanja a mogao je lako da se izvede prepust od 1/2 m a i francuski prozori nisu nuni i da nema TS; (videti levo prozore u prizemlju i na spratu) Francuski prozori - ova tri su ovde i prihvatljiva jer je put plamena sa prozora nie etae uvean prepustom (dokaz da projektant zna za problem! a i zna reenje dodao je staklene panele kao parapete; i sad ostaje pitanje vrede li ti paneli? goriva fasada brz prenos poara; negorivi materijali u fasadi ali malo vertikalno prekidno rastojanje pa se poar irio navie Ostakljena fasada sa plastinim panelima u nivou parapeta sa Al konstrukcijom poslovne zgrade Primena gorivih termoizolacionih materijala iza staklenog parapeta (oprezniji tu ugrauju table mineralne vune) Uoimo da se prozori izvode tako da nam vatra i dim koji su izali na fasadu, pri duvanju bonog vetra ne uu na prozore (svetlarnika) stepenita dakle bolje je da imamo i neto vee horizontalno prekidno rastojanje od 1 m kad god to ne remeti druge mere. Dobro je da svetlarnik bude i neto isturen- ali da na boku nema prozora . ?

Desno: visoki parapeti (povoljno vertikalno prekidno rastojanje) ali prozori stanova vrlo blizu prozorima svetlarnika nejasno je zato stepenite nije prirodno osvetljeno napred Pre oko 40 godina ispitivana je geometrija plamenih jezika, profil temperatura dejstvo toplotnog fluksa na fasadni zid spolja i dr. i sve je to objavljeno u udbenicima dinamike poara pre 30 g. Neemo se uputati u teoriju ve samo dati jedan mali izvod.Zavesaulaz vazduha ulaz vazduhaako suvrata zatvorena plameni jezik plamen

Model razvijenog poara u prostoriji: gori jedan vei ili vie manjih bliskih komada nametaja (dakle snaga poara je vie stotina kW) i temperatura plamenih gasova u gonjem delu prostorije je preko 800 (900) oC; usled organienih termikih naprezanja (obino dvostruka debljine 3 ili 4 mm) stakla prozora su popucala (neumesno je licitirati u kom minutu jer je geometrija prostorije, mesto poara u prostoriji i uopte dinamika poara vrlo razliita, ali okvirno je to izmeu 10 i 20-tog. minuta i predpostavka je da je vei deo stakla ispao (nekad drveni ili plastini okvir prozora izgori pa ispadne ceo pano), formirao se otvor na ijem gornjem delu izbija plamen u vidu jezika; u donjem ulazi izvesna koliina vazduha to zavisi i od postojanja otvora na vratima ili ne, odnosno promaje. (mogue je da su vrata zatvorena ali obino su unutranja vrata u stanu, bloku kancelarija i sl. otvorena ili pritvorena pa ima dovoljno vazduha da se poar razvije u vei. Visina plamenog jezika zavisi od toga ta gori u prostoriji, uslova promaje (ventilaciong faktora AwH1/2 gde je Aw povrina otvora prozora a H visina prozora) itd. Od vie slika odabrana je jedna sa dva prikaza, za raziite faktore goriva (fex) i povrine arita. Af, koja dobro ilustruje probleme. Izoterme profila plamenog jezika (uoavamo polja temperatura do 900 odnosno 1000 oC; granica plamena je na izotermi od oko 550 oC; zraenje iz plamena na povrinu rama prozor daje temperaturu i do 800 oC, a na zidu navie opada i na m opala je na 400 - 450 oC; dakle mnogo je kritiniji zatitni element iznad prozora i donji deo pojasa visine 0,2 do 0,5 m. Vrednost toplotnog fluksa zraenja iz plamena na zid je takoe data i neposredno iznad otvora je i preko 25 kW/m2. Treba imati u vidu da su Bullen i Thomas (1979.) ovo ispitivali u laboratorijskim uslovima praktino u prostoriji formiranoj kao kabina koja je smetena u veoj prostoriji pa su dobijene siluete plamena bez vetra. Na predhodnim i mnogim drugim slikama moete videti vee plamene jezike, ispala stakla prozora (to se deava mnogo kasnije, kad izgore drveni ili plastini okviri, istope se oni od Al, kad je arite cela soba, dakle i vie od 10 m2) i povijanje plamena. Treba imati u vidu da se plameni jezici prvo posmatraju na otvorenim prozorima i dok je poar jo srednje veliine . Na slici nie grafici se odnose na jo mala arita povrine A = 0.372 m2 i A = 0.744 m2 (dakle to su jo dimenzije neke odrednje i neto vee fotelje). Da bi neto bolje razumeli probleme trebalo bi da znamo neto vie o ponaanju materjala na takva poarna dejstva. O tome je bilo dovoljno (za poetak) rei u predhodnoj knjizi. No i bez neto boljih saznanja jasno je da na temperaturi 750oC mogu da opstanu samo negorivi materijali. (na toj temperaturi se i ispituju, izlau dejstvu odreeno ne malo vreme i klasifikuju na gorive i negorive). No ima odavno pokuaja da se kombinuju i gorivi vie ili manje upakovani u negorive. Mnogo je loih prospekata i nedovoljno dobro razraenih detalja da se ba dobro upakuju ti gorivi, a ako se ne zatite dobro debljim slojem negorivih koji slabo provode toplotu nema nita od podele u PS! Ideja da se gorivi materijali (napr. EPS) upakuju u neke table, slino kako se izvode mlene okolade, naelno obeava ali kad se ue u sutinu prie vidi se da su izgledi da to valja vrlo skromi. Demit fasada ploa od stiropora (i sl. trgovaki nazivi za ploe od ekspandiranog polistirena, EPS, ili XPS) nije pokazano ono glavno, a na slici desno nije ni kotirana debljina zavrnog sloja a esto je to i materijal koji tee, ali ipak gori.

Mnogima (koji prave prizemne i eventualno spratne kue) je ovaj crte dovoljan pa se i sami uputaju u gradnju) BASF ima ploe od poboljanog EPS-a (neopor ima grafitne granule u strukturi, pa ima sivo-crnu boju). Drveni ram prozora sa dva stakla po 4 mm i popunjavanje upljine PUR penom nije zanemariva koliina goriva Oko prozora nae zanatlije najee koriste obian purpen poliuretan penu - lako zapaljiv materijal koji daje opasne produkte gorenja Veliki napor su uloile neke firme koje prave penaste izolacione ili ambalane (da upijaju udar) materijale da prave i verzije koje su dobre i kad preti opasnost od paljenja, a i ako se upale da gore sporo i/ili ravijaju malo enetgije . Vetim kampanjama koriste se neke osobine gorenja ovih materijala da se pokae kako oni skoro i ne gore. Najsuptilnije se podvaljuje sa penama od polistirena i penama od fenolnih smola. Kada je BASF proizveo ekspandirani PS dali su trgovaki naziv stiropor. Stiropor ima = 0.03 do 0.048 W/Km. Ova vrednost ima smisla samo za nie temperature - u domenu klimatskih promena i malo iznad. Sa porastom temperature raste ali retko se daju podaci za domen 600 -1100 oC. Po uslovnoj podeli termoizolacioni materijali su oni kojima je < 0.06 W/Km, ali kako su to materijali koji su meki, proiruje se opseg za konstrukcione do = 0.3 W/K m. Laki betoni mogu se dobijati i sa granulama EPS-a ili samo stvranjem zatvorenih pora (alveola). Penobetoni se nazivaju vrsti malteri sa mehuriima, a za proizvodnju se koriste cement, punila i specijalne materije koje su tu da formiraju mehurie. Naoko slini su autoklavni aerisani (gas) betoni. Dakle ima vie materijala a kombinacija jo mnogo vie. Za zavrne slojeve fasada trae se materijali postojani na promene temperature, uticaje kie, koji se lako odravaju. Zato se rauna na staklo, limove ali i posebne elastine maltere sa dodatkom i plastinih materijala u vidu vlakana i granula, estica koje se meaju sa cementom. Praktino bezvredni su i crtei prospekata; ako nije reen detalj izvoenja oko prozora ponua nije reio ono najvanije; ostavljanje projektantu da sam reava te detalje je prljava igra (neki nee da pokau detalje u prospektima jer im je to kao poslovna tajna a kasnijem kod izvoenja, ako dobiju znaajniji posao pokazuju kako bi oni to izveli. Naalost mnogi od tih saveta je pogrean - jer ima u njima i gorivih materijama i preskok poara je mogu, i ak olakan. detalji koje treba neko da reiako je termoizolator goriv

Dae se i presek da se sagleda drugi tip - vetrena fasada. upljina (vazduni sloj debljine nekoliko cm) takve orijentacije na visini vie etaa izaziva efekat dimnjaka. tanja mreica proputa plamen pa ovako ne valja

Izazovan problem vetrenih (nekorektno je rei ventilisanih jer nema tu ni ventilia ni ventilatora!) fasada - ova sa fasadnim opekama na spoljanjoj strani vetreni vazduni sloj visine vie metara stvara efekat povlaenje plamena navie opasnost za prenos poara na viu etau; ovo je samo skretanje panje na problem a nuno je nai dobro reenje da se to sprei

ovakav profil proputa plamen pa ne valja

Jo jedan primer vetrene fasade spolja razne tanje ploe (iako su ovo crtei jedne vrlo poznate i vrlo solidne firme u kojoj se mnogo godina reavaju problemi zatite do poara, koja proizvodi elemente i izvodi ovakve fasade i oni su od svih vanih mera kotirali samo onu koja se odnosi na njihov glavni proizvod termoizloacioni materijal - a isputeno je ono u sutini najvanije. Kad se dobije posao ovakve firme razrauju detalje ali je otvoreno pitanje ulazi li to u projekat izvedenog stanja. Umesnije je da se projektant upozna sa njima i da to ili sl. predvidi u svom narednom projektu. Proizvoai su razvili ne samo veliki broj konstrukcija prozora i vrata (francuski prozori) od raznih materijala ve i zaptivne materijale. Za zaptivanje procepa danas postoje dobri sileri pa ostaje problem provoenja toplote. Razmotrimo prvo detalj oko gorive ispune, gi, EPS-a ili sl. prodiranje plamena kroz fuge

giprovoenje toplote

z- zid od opeke, arm. betonaz2

gi - goriva ispunaz

z1d2d1

z1 donji zatitni element

z2 spoljni zatitni element

plameni jezik profil

Kotirane su debljine zatitnih elemenata jer bi trebalo odreivati profile tempertura po preseku tih ploa tokom vremena i naravno ono za ovaj problem najvanije kad e se i kontaktnim takama (oznaene kruiim), gi i zatitnih elemenata dostii kritina temperatura. U predhodnoj knjizi je predstavljeno reavanje problema provoenja toplote a zavisno od gorive ispune trebalo bi odrediti kritinu temperaturu na kontaktnoj povrini. Ako usvojimo da je temperatura plamena preko 800 oC (usvojimo napr. 1100 K) izolacioni element treba da bude takvih performansi da na kontaktnoj povrini temperatura bude manja od 180 oC (dakle oko 454 K)- ali i znatno manje (zavisno od ove kompozicije materijala i lepka). Sutina ove dodatne opreznosti je u tome to zatitni element moe biti lepljen na ispunu lepkom (napr. na bazi poliuretana ili sl. koji poinje da ispararava i na neto niim temperaturama a te pare mogu da nadimaju ploast zatini element i da ga otete da napukne - a onda naglo dolazi do proboja vatre i gorenja ispune i to kao da eksplodira. (predpostavili smo da je ispuna dobro zatiena, da nije bilo grubih greaka u zanatskim radovima montae i zaptivanja ako to nije u redu ispuna se propaljuje i za 1 min) Od 4 varijante graninih uslova moemo se opredeliti i za onu koja odgovara odskonoj funkciji dakle kao da je plamen naglo poeo da lie zatitni element ija je karakteristina mera debljina a karakteristike koje utiu na vreme provoenja toplote su gustina, , specifina toplota, c i koeficijent provoenja toplote - ali sve za podruje temperatura (500 900 oC). Predpostavimo da smo se opredelili za debljinu zatitnog elementa a da variramo materijale odabereno tri materijala razliitih koeficijenata termike difuzivnosti vrednosti a : a = / c m2/s; u predhodnoj knjizi ove serije, Poari i njihova dejstva, na str. 86. su dati podaci za desetak materijala i pokazani su metoda analize i proraun. Ako je za neku perlit plou = 500 kg/m3; = 0.15 W/K m ; c = 1100 KJ/kg K (za temperaturu od 750 oC) za ove vrednosti bilo bi a = 0.000 000273 m2/s; ovde je pogodnija notacija a = 2.73 10 7 m2/s; Za reavanje ovih zadataka moemo koristiti reenja Furijeove jednaine usvajajui granine uslove prve ili tree vrste. Kako je teko predpostaviti koliki je koeficijnt prenosa toplote ) lake je raunati sa temperaturom na povrini oitanom sa slike sa profilima temperatura i toplotnih flukseva od plamenog jezika. Usvojimo odskonu funkciju temperature od oko 700 oC. Za odreivanje temperature ispod zatitnog elementa napr. debljine 15 mm za ove uslove (poznata temperatura povrine zida) i vreme od 30 min = 1800 s

A = 0.5 d /

Ovde je: = 1800 s; A = 0.5 0.015 / pa je A = 0.5 1.5 /2.16 = 0.338 i iz tabele na str. 87erf A = 0. 31 odakle je 1 erf A = 0.69t = to + (ts - to) 0.69 = 20 + (700 - 20) 0.69 = 489 oC.Ovo je prevelika temperatura za mnoge gorive ispune i taj donji zatitni element bi trebao da bude deblji. Uzmimo da je on debljine 3 cm A(3) = 2 A = 0,676 erf A = 0.705 1 erf A = 0.295pa je t = 20 + 680 0.295 = 221 oC Ovako smo se pribliili temperaturi od 180 ili nekoj slinoj kritinoj. Moemo proceniti da bi perlit element debljine 35 do 40 mm bio dovoljno dobar i da je iznad njega neki koji se lako pali. Meutim ako umetnemo tu na uglu gde je najvee termiko optereenje od plamenog jezika pojas od boljeg materijala (negorivog ili materijal koji se teko pali) moe i taj donji element biti neto tanji, a i zavrni sloj. Pri tome je vana visina tog pojasa i treba probati optimizaciju. Umesno bi bilo probati sa visinama hp = 25, 40, 60 cm (videti sliku profila plamenih jezika i opadanje temperature s visinom)- naravno ukoliko je zatitni sloj debljine bar 6 10 mm.

pojas od boljeg materijala(negoriv) da zatiti ispunu (klase C, D, E)

hp

Za model kome odgovara predhodna slika uzmimo da je visina pojasa 0.4 m i da je na toj visini od oko 42 cm temperatura na spoljanjoj povrini 450 oC. Uzmimo da je zavrni sloj opet od perlit ploe debljine 12 mm i odredimo temperaturu na kontaktu sa gorivom ispunom;

A = 0.5 d / = 0.5 0.012 /0.0216 = 0.277odakle je erf A ~ 0,25 pa je 1 erf A = 0,75t = to + (ts - to) 0.75 = 20 + (450 - 20) 0.75 = 342 oCOvo je visoka temperatura za lepak od PUR i EPS dakle sloj od 12 mm za 30 min delovanja plamena nije dovoljan da zatiti neku lako gorivu ispunu pa treba usvojiti deblji zavrni sloj ili poveati visinu pojasa da bi se se raunalo sa niom temperaturom napr. 400 ili ak 350 oC.Zadatak se moe varirati s idejom da se za odreeni SOP i vrednost napr. otpornosti na poar fasade kao konstrukcije odredi par vrednosti visina pojasa i debljina negorivog zavrnog (zatitnog) sloja ako ba hoemo gorivu ispunu. Ovo je ustvari zadatak za one koji nude sisteme za fasade, za njihove konsultante i one koji eksperimentalno to treba da potvrde. U praksi bi bilo dobro da se to uradi bar za 5-6 najee korienih kompozicija materijala a onda da se eventualno i prave strune ekstrapolacije za sline kompozicije. Pre oko dve decenije raena su prva vrednija ispitivanja fasada ovih i srodnih struktura ali ima i novijih ispitivanja koja pokreu proizvoai tipskih fasada (ije prikaze moete nai na internetu) koja sadre i elementarne slabosti (jer ne razumeju prirodu plamenih jezika) pa su i rezultati bezvredni, u sutini obmanjujui. U sutini oko prozora u svim varijantama (pa i tih vetrenih fasada!) treba da postoji prsten ili bar poluprsten od negorivih materijala a onda bi oko toga mogla da bude i neka goriva ispuna a spoljanji sloj - koga lie plamen opet od negorivog materijala i potrebne debljine.

Greka (za zgradu ove visine nije dobra ova fasada) se pokrije tankim zavrnim slojem; posle samo izgleda dobro, moda je utopljena za zimu ali to je loa maka i loem daku Da li je takva struktura uopte smislena, tehniki i ekonomski opravdana, kada postoji prilino irok izbor negorivih materijala (kamena vuna, laki perlitni malteri, gas betoni, sami ili kombinovani itd.) za utopljavanje zgrada. Industrija penastih sintetikih materijala stalno poboljava ploe za primenu na fasadama jer se radi o velikim koliinama, dobroj ceni, brzoj tehnologiji koja se namee posebno za izgradnju niih i manjih zgrada (stambena izgradnja kua sa do 2-3 etae za koje je rizik jo relativno mali jer je i vrednost imovine manja a i uslovi za evakuaciju povoljni). Proteklih decenija na tritima jeftine gradnje gde su ljudi nebrini za bezbednost odmaile su se demit fasade. U novije vreme nai garditelji, ekolozi, za termoizolacioni sloj predlau ploaste pakete trske; iz sveta stiu ploe u kojima je punilo papirna pulpa (od recikliranog papira) dakle ono od ega se bar pola veka izrauju armstrong dekorativne lake ploe za sputene plafone - uopte ponuda je vrlo raznovrsna, ali sa hvalom samo onoga to valja, a preutkivanjem slabosti (a skoro sve to lako pali i gori). Nevolja je to se i zavrni sloj izvodi od izravnavajuih (glet) masa koje su esto neka vrsta (plastine) disperzije. Istambul: Polat tauer /42 spr. 150 m (imate video insert na internetu 17, juli 2012.) Tokom poara obavljena je evakuacija iz vie objekata u okolini neko se setio da bi mogla da se prevrne, padne kao uspravljena cigla, domina. Vidi se da je goreo termoizolacioni sloj sve dok nije sasvim izgoreo. Detalj nije pokazan ali izgleda je postojao neki nain za prekid irenja poara bono. To je jedna od opomena za investitore, projektante i graditelje visokih objekata. No uvek ima onih znaju da nude robu slabog kvaliteta ali koji e ii na neukost potroaa, pohlepu za brzom zaradom raunajui da e imati sree, da ih policija nee prozvati. Daje se izvod iz novije prezentacije o ETICS fasadama

Napomena: ve na osnovu ovog crtea levo vidi se domet strunjaka ove Evropske akademije (!) za poare; inae ova radionica je bila u Frankfurtu

ta se imalo u vidu; poar spolja gori neto na balkonu i na tlu primaknuto uz fasadu (oni su razmatrali gorenje kontejnera s otpadom (?) i automobila; drugi scenario poara je kad poar nastaje u prostoriji gorenjem nametaja. Prezentacija oveka s te akademije e posluiti da se komentariu jo malo neke stvari koje su izlagane u predhodnoj i ovoj knjizi. Odabrana je prostorija i gorivo za simulaciju poara; sloeno u stogove gredica kako se to decenijama radilo za poare klase A. Soba je veliine 9 - 12 m2 (?); prozor (?) ali bolje je dati kopiju:

Ovi opisi ispitivanja, prilino detaljni, se relativno retko sreu, naalost napisani su traljavo (napr. za prozor) Savremeni poarac moe da pita zato su za paljenje upotrebili toliko mnogo zapaljive tenosti (ali to su ve pitanja oko preciznosti modelovanja obino sintetike ispune madraca i fotelja, za eksperte modelovanja).

Pojas (lintel) i okvir od mineralne vune (MW) u nekakvom (limenom?) kuitu male irine (svega 200 mm); duina lintela vea od irine prozora za po 300 mm a svud naokolo EPS a preko tanak zavrni sloj (pa i on organski dakle goriv ali nije preciziran; to je smutna traljavost). Prikazan je i drveni ram prozora. U drugoj varijanti ispitivani su pojasevi gore i bono sa malom izmenom uz drveni ram prozora.

Ovo je zgodno za ilustraciju (3 kadra da predstave bar malo dinamiku dogaaja - umesto filma

Tremoparovima je odreivana temperatura u prostoriji i nacrtan je ovakav grafik T= f (t) na kome je izvuena i standardna kriva zagrevanja za celulozne poare. Uoavamo da je do 35-tog minuta dosta dobro poklapanje, a to je nekad i vanije da je ukupna osloboena energija slina (mada temperatura u prostoriji ne mora da ima preciznu korelaciju sa osloboenom toplotnom energijom). Dakle simulacija poara je izvedena sa drvenim gredicama potpaljenim sa prilinom koliinom zapaljive tenosti (izopropanol) pa je FLD = 723 772 MJ/kg - to je, kako smo ranije razmatrali, neto vie od proseka, ali u validnom domenu. Prozor je bio sasvim otvoren a jo je strujanje pojaano ventilatorom (ovo je moglo da se bolje objasni je li bilo nadoknade vazduha preko otvorenih vrata ili ne i kako je podeen ventilator, koje su njegove krakteristike itd. tako se obino pie /nekad je bolje i malo preterati u takvim detaljima nego propustiti/ ). Neemo osporavati greku oko primene termina fle-over (to je tipina greka mnogih Nemaca kako je ve tumaeno moe se fle-over poklopiti sa izbijnjem plamena na fasadu, ali ee se ne poklapa) ali prihvatimo izjavu da je u 5-tom minutu plamen izbio na fasadu. Ve du date tri slike koje pokazuju plamene jezike u tri intervala. Nee se ovde prikazati zavrna slika i njihovi komentari (koga interesuje moe da nae na internetu i analizira to to je prezentirano) jer mnoge vane okolnosti nisu prikazane - napr. debljina tog zavrnog sloja i njegova svojstva. Ovde se radilo o naruenom, ciljanom istraivanju za zajednicu proizvoaa ETICS fasadnih sistema pa je bilo koliko para toliko muzike - i bar malo muzike je bilo. Najsumnjivija je konstatacija da je EPS u klasi B1 po starom DIN-u; kad su ve i Nemci odavno uveli EN standarde o SBI testu i 13501-1 o novoj klasifikaciji materijala! zato povratak na staru klasifikaciju? Nemaka ima vie laboratorija gde se izvodi SBI test a teko je verovati da BASF i drugi njihovi svetski giganti kompanije ne mogu da plate ispitivanje po njima. Naravno postoji razlog ali detaljno objanjenje nadilazi zacrtani koncept ove sveske. Radoznalima da ukaem da se kod svih takvih poreenja razmatra veliina uzoraka, toplotna snaga izvora (koliko kW), vreme trajanja izlaganja a nekad i poloaj uzoraka itd. Strogo gledano SBI test se odnosi na oblone ploe (ali ipak vee ploe) u uglu prostorije a ne neto spolja; s druge strane klasifikacija gorivih materijala na oslovu ispitivanja u ahtnoj pei (po DIN 4102 jo iz 1981.) iz koje proizilazi da li materijal spada u B1 ili B2 se radi sa uskim ploama (190 x 1000 mm) koje vise a izvodi se ivino paljenje plamenikom relativno manje snage i tokom samo 10 min.

Prikaz velikog plamenog jezika koji je dohvatao i gornju ivicu prozora iznad) pa je prozor oteen i deo otpao (uoiti tu nepravilnost i ostatke stakla u ramu; bilo bi korisno da se zna je li prozor izveden nornalno danas su skoro svi u Srbiji sa 2 ili ak 3 stakla, a ne jedno[footnoteRef:1]) ali je sad vano ta se desilo sa fasadom iznad prozora gde je lizao plamen kad je oien zavrni sloj (izvren rendering) debljine par mm, u domenu nagaravljenog oreola posmatra se kako su proli pojas i gorive ploe od EPS-a. [1: to je vano a vano je ima li iza njega i zavese jer se ona moe propaliti i kad je staklo jo celo! i eto poar je i na spratu ]

Druga sumnja proizilazi iz naznake u primeni organskog materijala za zavrni sloj; u najboljem suaju to bi takoe bio neki materijal u klasi B1 (tekozapaljivih i sporogorivih i po SRPS U. J1.055 koji je prerada odgovrajueg dela DIN) No to je samo jedan od vie sistema fasada a potrebna je neka optija metoda (osnovni tipovi fasada u Srbiji su kontaktne, sendvi i vetrene). ta je ovde nesporno naravno da negorivi pojas i od 200 mm neto znai, ako je zavrni sloj od bar 10 mm neke negorive ploe, pa i ploe klase B1 . Za ispitivanje se odaberu i dobri sileri i majstori da to pedantno izvedu. Ako je zavrni sloj od materijala koji vrlo slabo provodi toplotu do ploe od EPS-a pa ako je EPS neki od najboljih pa jo nije prokuvao ni na 450 K... izgleda kao da su imali uspeha... Ali mutno je to i zato se se vre ispitivanja u laboratorijama i kojima ljudi imaju vie uskustva i radi se serija ispitivanja ... Moglo bi se probati sa EPS ploama vie proizvoaa (a ima ih raznih svojstava, pre toga ispitati ih po SBI i drugim testovima za elemente), sa ploama od PUR, PIR itd. visinama pojasa od 40 - 50 cm itd. Na tritu Srbije ima vie proizvoaa EPS ploa (i to vrlo razliitih: probajte sami na bezbednom otorenom prostoru ivino paljenje odozdo komada u vidu trake duine 15 cm u vertikalom poloaju upaljaem za cigarete uzorke razliitih poizvoaa ako nameravate da radite termoizolaciju zgrade, snimite video klipove i kamerom mobilnog telefona pa posle paljivo gledajte i analizirajte) jer teko da e vam neko dati na uvid izvetaje o ispitivanju i na standardne testove zapaljivosti - a i SBI test i klasifikaciju po standardu SRPS EN 13501-1. Sklon sam da visina pojas bude vea i vea debljina zavrnog sloja negorivog materijala jer nai graditelji vole da podvaljuju koristei najjeftinije i poarno neispitanje materijale. Britanski i drugi standardizeri su radili na izradi metoda za ispitivanje fasada, pravili preporuke i sl. pa od nedavmo imamo i ISO standard (13785 -1 i 2 zanimljivo jo ne i EN). Izvoenje fasade po standardom zadatim merama i simulacija poara (ispitna vatra sa gasnog gorionika je relativno male snage pa je i plameni jezik relativno mali standard je u razvoju i jo ide na ruku proizvoaima raznih i gorvih ploa za zavrne slojeve fasada Po ovom ISO-u otvor (prozora ili aluzine) je irok 2 m a visine 1.2 m a nema gornjeg prozora - to je velika slabost. Ni ta ploa u kojoj je otvor ne bi trebala da bude proizvoljne debljine (znaaj toga je ve finesa simulacije, ali nije nepoznata iskusnijim inenjerima laborantima, koji su i standardizeri). Vratimo se jo malo prostijim fasadama i ideji pojaseva od negorivih materijala za neto vie zgrade. Iako ovo nije uputno natezanje, moe biti vie izazov da se ipak pokua nego to se savetuje da se primeni. S tom idejom uestvovao sam u radnom timu koji je pripremao pravilnik. Nacrrtao sam nekoliko crtea da ilustruju koncept; prvo jedne sloene zgrade sa dva poarna segmenta i susedom. Jasno je da sused mora biti najpouzdanije zatien od poara na razmatranoj zgradi a da zatim dolazi zatita drugog PSG pa drugog PS unutar PSG.

Izgled zgrade i suseda s ulice PSG 1 koji je kao visok izdeljen u i vertikalno u horiznatalno u poarne sektore tako da je svaka staa sa po dva poarna sektora i PSG2 koji se sastoji iz poarnog sektora sa lokalom u nivou prizemlja i prvog sparata /PoP/ i vie poarnih sektora apartmansko-poslovnih sadraja /ApP/ na viim etaama i u dvorinom delu zgrade po svim etaama) sa jednom susednom u nizu ta je tu bio osnovni koncept koji sam postavio. Da se pojasevi od negorivih materijala izvode na fasadi na granicama poarnih segmenata i sektora da se izvode i u nastavku unutranjih zidova otpornih na poar ) - ovo posebno kod duih PS Analizirajmo problem horizontalnih prekidnih rastojanja (a time i vertikalnih pojaseva) na fasadi due zgrade neke kole (za prikaz koncepta je dovoljno da ima 4 uionice u nizu i da je podeljena na sredini u dva PS pa je tako podeljen i dugaak hodnik). Dakle nije sporno da bi na toj granici dva PS trebalo da na fasadi imamo bar 1 m prekidno rastojanje (pa i negorivi pojas ako je uopte za fasadu korieno neto od gorivih materijala). No kako imamo podeoni zid izmeu uionica 1 i 2 koji ve ima iz drugih razloga (stabilnost zgrade, akustika) a i zahtev za otpornost zadovoljava i po SRPS U.J1.240 za unutranje zidove (unutar PS) da li je umesno da i tu na fasadi imamo pojas od 1 m ili moda i neto manje (ali ne manje od 0.6 m)?

uion. 1uion.2

Osnova kola kao model za razmatranje vertikalnih pojaseva na granici poarni sektora ali i unutranjih pregradnih zidova Postoje mnoge stambene, poslovne i javne zgrade koje su sa velikim PS duine i preko 50 m pa se otvara pitanje treba li i gde izvoditi vertikalne pojaseve. Naelno i kad se izvode horizontalni pojasevi iznad prozora na svim etaama s obzirom da se poar bono sporije iri horizontalni pojasevi unutar PS zavisi od postojanja zidova koji su normalni na fasadu

Primeri gde treba a gde ne vertikalnog pojasa na fasadama za neki lokal duine 40 - 50 m hhpwwp

Predlog je da se pojasevi izvode po ovom konceptu Visina horizontalnog pojasa od negorivog materijala koji slabo provodi toplotu, hp ne bi trebala biti manja od 0,5 m a irina wp ne manja od 0.4 m za granice poarnih segmenata i sektora odnosno 0.3 m gde postoje ukrtanja spoljanjeg zida sa zidom otpornim na poar unutar poarnog sektora . Visina odnosno irina pojasa se moe umanjiti izvoenjem konzole, simsa odnosno rebra, mere p kojim bi se oteao prenos poara skretanjem plamenog jezika od spoljanjeg zida.pp

Konzole, simsovi i rebra od negorivih materijala, p > 40 cm Konzole i rebra se primenjuju radi pouzdanijeg poarnog izdvajanja poarnih sektora trafostanica, kotlarnica, prostorija sa dizel agregatom, skladita i drugih prostorija sa znatnijim koliinama gorivih materijala (arhiva, kuhinja restorana itd.). Horizontalni pojasevi se izvode i iznad prozora najviih etaa ako je streha od gorivih materijalaOvim smo otvorili posao i moemo se igrati optimizacije rizika za zgrade razne namene, visine zgrade, poseenosti (uticaj broja osoba u zgradi, deca zdravi odrasli, bolesni, znaaj zgrade za drutvo itd.). Kad smo radili na izradi pravilnika o tome bilo je vie razliitih stavova i pitanje je ta e od toga ispasti. Ostali stavovi iz predloga pravilnika e se izostaviti ovde je dovoljno da se na taj problem skrene panja i da se za primenu gorivih materijala za fasade konsultuju strunjaci poarne bezbednosti dok se to ne uhoda.

Prozori sa okvirom od negorivih materijala i slika strujanja ako je fasada sa vazdunim vetrenim slojem okolo (svetlije) bi mogao ali bolje da ni to nije goriv materijal za iole vie zgrade(ovo je prikaz slike u ravni vazdunog prostora koja preseca okvire (oni naleu i na zavrni sloj) pa se vazduh kree oko okvira a preko pojaseva. Ovim se ne spreava da plamen ue vazduni prostor, a da vazduh struji i preko pojaseva Ako se projektant uopte upusti u ovo potrebno je da pravi brojne crtee svih karakteristinih detalja, posebno oko prozora, aluina, vrata. Umesno je da crtei budu aksonometrijski da se prikau sve dimenzije detalja, definiu materijali, tehnologija izrade. Za projektanta je umesno da odabere dva-tri sistema i da se njima detaljno upozna davei prodavca da mu dostavi kopije svih sertifikata, svoje crtee detalja i dr. da se konsultuje sa svima koji vre reviziju dokumentacije i da na gradilitu proverava je li izvedeno po projektu. Ovo su vrlo osetljiva reenja na sitne slabosti u izvoenju, a od njih zavisi i ivot onih koji tu borave. Logino je da se ide malo u stranu vee bezbednosti dok se ne steknu iskustva (bolje bi bilo da se jo mnogo toga radi u laboratorijama nego da uimo iz analiza posledica poara), da se prekidna rastojanja uveaju u odnosu na minimalno propisana; kako je poznato to naroito vai za prozore u unutranjem uglu gde su granice PSG (ako ba ne punih 5 m onda bar 3.5 m). Naravno da od koncepta do smislenog i bezbednog reenja ima mnogo zakoljica i treba dobro promisliti, pripremiti test pa ispitati neto to bar malo obeava. Naalost nismo u stanju da izvedemo ispitivanja ne ni iz materijalnih razloga koliko zbog inetrnosti udruenja, jer domaih znaajnijih proizvoaa nema, a strani e to probati u svojoj zemlji. (ovo je mesto da se predloi da se oforme zajednice proizvoaa konstrukcija i da one formiraju svoju zajedniku laboratoriju - kad ve drava nee da pomogne ISS (a Kraljevina Jjugoslavija ga je nekad napravila i opremila za neka osnovna ispitivanja za ono predratno doba; uvaavala ga je i Titova Jugoslavija do 70-tih a onda su se instituta dohvatili politiari.). Srbija nije toliko mala i beznaajna u proizvodnji pa i potronji stranih graevinskih materijala i konstrukcija i trebalo bi da se bar jedna laboratorija opremi da moe da obavlja osnovne standardne testove. Nije to ni tolika investicija i dostupna je i bogatijim ljudima u sektoru graevinarstva, bar za ono to proizvode napr. meuspratne konstrukcije, grede i dr. Za neke postojee vredne zgrade e se povremeno traiti reenja za energetsku efikasnost pa e se verovatno neko odluiti za primenu gorivih izolacionih ploa i pojaseva. Cenim da je dovoljno pokazano da bi se projektan snaao. Postojeim propisima se trae ili preoruuju (SRPS TP21) prekidna rastojanja h i w. Novim pravilnikom o pojasevnima se to zadrava ali se odreuju irine pojaseva i materijali za odreene klase zgrada. U izradi tog propisa naalost nije se posao korektno zavrio usled nekakve urbe i dr. okolnosti - nedostaju slike koje treba da pokau ono najvrednije za projektante kako bi trebalo da se izvode pojasevi, posebno za vetrene fasade. No i da su nacrtane i dve-tri slike opet bi se nalo jo nekoliko slinih verzija za koje bi to ostalo otvoreno, ali bi se bolje ilustrovao koncept.

Crte koji ilustruje primenu barijere u vazdunom sloju vetrene fasade ali ni to nije dovoljno jasno ovde nema preseka koji pokazuje prozor i da se vidi kako to izvode gledajui s lica Bilo bi dobro da se organizuje jo koji struan skup i to kao radionica projektanata da se to rasvetli bar za nekoliko verzija. Atraktivno izvedeno rebro umesto negorivog pojasaPonavljam da imamo dovoljno irok izbor negorivih materijala (i bie ih sve vie) bolje je ne primenjivati gorive ak ni u manjim koliinama jer mnogi od njih razvijaju toksine gasove pa oni koji se pojave u blizini prozora iz koga dopire dim mogu biti usmreni i sa nekoliko udisaja a izali su na prozor samo da vide o emu se radi i da li da pokuaju evakuaciju. mogu prodor vatre i dima ako se elina konstrukcija od vatre izvije i napravi procep pored parapeta mogu prodor vatre i dima

jednog dan doi e na red i ispitivanje ovakvih fasada neke i nemaju prozore (klimatizovane), neke imaju ali se ne otvaraju. U novije vreme koriste se eline konstrukcije a i stakleni paneli su od borosilikatnih stakala, pa i lameliranih panoa. Vatra moe da toliko napne konstrukciju da se neke veze pokidaju i da da se napravi procep ka vioj etai. Za neke ljude/firme cena takve fasade nije ogranienje. No reenje za spreavanje prodora vatre i dima navie je esto traljavo a navodi se da je gornja etaa drugi poarni sektor. Verovatno najskuplja fasada za sedite najsnanije firme reosiguranja a u Londonu uoite cevastu konstrukciju koja je nosiva za celu zgradu pa i za podkonstrukciju fasade Unikatna graeviska reenja i za osnovne nosee konstrukcije pa i fasadu fasadni paneli izraeni u vajcarskoj specijalno rezani kompjuterski jer se razlikuju po visini zgarde. Bullring, moderan oping mol u Birmingemu- ulaz i fasada nazire se cevna podkonstrukcija fasade i specijalni elementi za dranje/kaenje tekih staklenih panela Vratimo se na ono to je naa realnost - osrednje po ceni i ve proverene u izvoenjima zastakljene fasade sa Al i elinim podkonstrukcijama.

Primena Alu profila, zaptivnih traka i stakalaAlu profili za ove svrhe se izrauju od legura Al sa razliitim ueem Si (od 0,5 do 7 %), malo Mg i dr. imaju gustinu oko 2630 kg/m3 ; c= 970 J/kg K; toplotna provodljivost 220 W/K m; temperatura topljenja je 575 635 oC ali je vanija radna a ona je za neke samo 100 oC a napr. za G-Al Si7 Mg (poznatu i kako Thixo) do 450oC (to je vrlo visoko). elini profili se galvanizacijom tite od korozije a imaju bitne prednost u podnoenju znatano viih temperatura. No kao i Al profili i oni su osteljivi na termike dilatacije pa za due tapove treba izvoditi konstrukcije gde se to omoguava. Vremenom su zgrade, posebno jeftinije stambene, graene sve manjih spratnih visina, viih prozora (dakle manje vertikalno prekidno rastojanje), raznih balkona pogodnih za zatvaranje, a pri tome se koriste i gorivi materijali. Danas se mnoga dobra pravila graenja odbaciju a za arhitektu (pa esto i korisnik) je najvanije da je zgrada prepoznatljiva. Veliki broj zgrada je projektovan i izveden tako da se istrae vizuelno novi odnosi prozora i balkona, terasa (uvuenih i izbaenih), izvode se simsovi i druga plastika. Pri tome mnoge arhitekte nemaju od koga da naue na studijama i takve sporedne stvari kao to su one iz bezbednosti, pa i ne misle na irenje poara uz fasadu, biraju neke sisteme jer su trajni, fasada lako odrava (pere, brie), reflektuje toplotu itd. Vetrena staklena fasada u Manesteru (uoiti nosae i distancere (elini elementi velike vrstoe, senzori i druga oprema) finski blok. zanimljivo reenje za montau (vezivanje blokova u zidu) u paketu i reenje i za zavrni sloj

(i vi brao Finci niste pokazali dobar detalj - kako to zamiljate da se izvodi u gornjem delu prozora) Kako se vidi gasioci nisu u stanju da spree brzo irenje poara po fasadi od penastih materijala ni kad je visina zgrade mala (na dohvatu obinih lestava do oko 12 m). No ima i u Srbiji upornih ljudi u pronalaenju tople vode i ekologa koji im u tome pomau. Gradnja kue od bala slame, a posle e moda spolja preko ovog i ploe od onog B1 EPS-a, pa s unutranje strane iverica Na kraju za opomenu ova slika poara zgrade iz prijateljske zemlje.

UAE Tamweel Tower: poar u izgradnji pa je samo opomena za uti karton; nee oni koji su ovo zamislili odustati do god budu imali lakozaraenih para

12