Feminizam i levica - Tanja Vukša

8/13/2019 Feminizam i levica - Tanja Vuka

1/78

Poreklo porodice, privatne svojine i drave-Fridrih Engels


2/78


3/78


4/78


5/78


6/78


7/78


8/78


9/78


10/78


11/78


12/78


13/78


14/78


15/78


16/78


17/78


18/78

Guerin, D. (1980) Anarhizam, od doktrine do akcije, Zagreb: Naprjed.Mrevi, Zorica (urednica), 1999: Renik osnovnih feministikih pojmova, Beograd: IP arkoAlbulj.

ANARHIZAM ZA TA SE STVARNO ZALAE?Istorija ljudskog rasta i razvoja je istovremeno i istorija oajnike borbe svake nove ideje

koja nagovetava dolazak nove zore. U svom istrajnom dranju za tradiciju, Staro se nikadnije ustruavalo da koristi najprljavije i najokrutnije metode da zaustavi dolazak Novog, ukom god obliku ili periodu ono pokuavalo da se afirmie. Ne treba n i da idemo u dalekuprolost da bismo shvatili/e enormnost otpora i tekoa koje su se nalazile na putu svakenapredne ideje. Sprave za muenje su jo uvek oko nas, kao i osuenika odea i drutvenignev, svi zajedno u zaveri protiv duha koji dostojanstveno marira napred.

Anarhizam nije mogao da se nada da e izbei sudbinu svih ostalih inovativnih ideja.Zaista, kao najrevolucionarniji i najbeskompromisniji inovator, anarhizam mora i treba da sesuoi sa kombinacijom neznanja i zlobe sveta koji eli da rekonstruie.

Da bismo samo povrno obratili/e panju na sve to je reeno i uinjeno protiv

anarhizma, bilo bi potrebno napisati celu knjigu. Zato u se ja osvrnuti samo na dve glavneprimedbe. Kroz taj osvrt, pokuau i da osvetlim za ta se anarhizam stvarno zalae.udan fenomen kod suprotstavljanja anarhizmu jeste taj, to se osvetljava veza izmeu

takozvane inteligencije i neznanja. Ipak, to nije toliko udno ako uzmemo u obzir relativnostsvih stvari. Karakteristika neuke mase jeste da ona ne zahteva znanje ili toleranciju.Voena, kao i uvek, pukim nagonom, njeni razlozi su kao kod deteta. Zato? Zato. Ipak,suprotstavljanje neobrazovanog/e anarhizmu zasluuje isti tretman kao i suprotstavljanjeinteligentne osobe.

Koje su, dakle, primedbe? Prvo, anarhizam je nepraktian, iako lep ideal. Drugo,anarhizam se zalae za nasilje i unitavanje i zato mora biti odbaen kao lo i opasan. Niinteligentna osoba ni neuke mase ne sude na osnovu temeljnog poznavanja teme nego ili po

glasinama ili po pogrenojinterpretaciji.Praktina ema, kae Oskar Vajld, jeste ili ona koja ve postoji ili ona koja bi mogla da se

ostvari u postojeim uslovima, ali upravo su postojei uslovi za prigovor i svaka ema kojabi mogla prihvatiti takve uslove jeste pogrena i glupa. Prema tome, pravi kriterijumpraktinog nije u tome da li je ona praktina ili glupa; on je pre u tome da li ema imadovoljno vitalnosti da napusti stagnirajue vode starog i izgradi i odri novi ivot. U svetluovog koncepta, anarhizam je zaista praktian. Vie nego bilo koja druga ideja, on pomaeda se ukloni pogreno i glupo; vie nego bilo koja druga ideja, on gradi i odrava novi ivot.

Emocije neuke osobe konstantno se dre u napetosti najkrvavijim priama o anarhizmu.Nita nije preterano sramotno da bi bilo upotrebljeno protiv ove filozofije i njenihpredstavnica/ka. Zbog toga anarhizam nepromiljenima predstavlja isto to i poslovino loaosoba detetu crno udovite koje guta sve pred sobom; ukratko, destrukciju i nasilje.

Destrukcija i nasilje! Kako da obina osoba zna da je neznanje najnasilniji element udrutvu, da je njegova mo destrukcije upravo ono protiv ega se anarhizam bori? Niti je

svesna da anarhizam, iji su koreni deo prirodnih sila, ne unitava zdravo tkivo negoparazitske izrasline koje se hrane ivotnom esencijom drutva. On samo isti zemlju odkorova tako da ona konano moe da d zdrave plodove.

Neko je jednom rekao da je potrebno manje mentalnog napora za osuivanje nego zamiljenje. Rairena mentalna ravnodunost, toliko dominantna u drutvu, dokazuje da jeovo zaista istina. Umesto da zaroni u dubinu bilo koje ideje, da istrai njenu sutinu iznaenje, veina ljudi e ih ili osuivati ili e se pouzdati u neke povrne ili jednostranedefinicije nebitnog.

Anarhizam i feminizam-Ema Goldman


19/78

Guerin, D. (1980) Anarhizam, od doktrine do akcije, Zagreb: Naprjed.Mrevi, Zorica (urednica), 1999: Renik osnovnih feministikih pojmova, Beograd: IP arkoAlbulj.

ANARHIZAM ZA TA SE STVARNO ZALAE?Istorija ljudskog rasta i razvoja je istovremeno i istorija oajnike borbe svake nove ideje

koja nagovetava dolazak nove zore. U svom istrajnom dranju za tradiciju, Staro se nikadnije ustruavalo da koristi najprljavije i najokrutnije metode da zaustavi dolazak Novog, ukom god obliku ili periodu ono pokuavalo da se afirmie. Ne treba n i da idemo u dalekuprolost da bismo shvatili/e enormnost otpora i tekoa koje su se nalazile na putu svakenapredne ideje. Sprave za muenje su jo uvek oko nas, kao i osuenika odea i drutvenignev, svi zajedno u zaveri protiv duha koji dostojanstveno marira napred.

Anarhizam nije mogao da se nada da e izbei sudbinu svih ostalih inovativnih ideja.Zaista, kao najrevolucionarniji i najbeskompromisniji inovator, anarhizam mora i treba da sesuoi sa kombinacijom neznanja i zlobe sveta koji eli da rekonstruie.

Da bismo samo povrno obratili/e panju na sve to je reeno i uinjeno protiv

anarhizma, bilo bi potrebno napisati celu knjigu. Zato u se ja osvrnuti samo na dve glavneprimedbe. Kroz taj osvrt, pokuau i da osvetlim za ta se anarhizam stvarno zalae.udan fenomen kod suprotstavljanja anarhizmu jeste taj, to se osvetljava veza izmeu

takozvane inteligencije i neznanja. Ipak, to nije toliko udno ako uzmemo u obzir relativnostsvih stvari. Karakteristika neuke mase jeste da ona ne zahteva znanje ili toleranciju.Voena, kao i uvek, pukim nagonom, njeni razlozi su kao kod deteta. Zato? Zato. Ipak,suprotstavljanje neobrazovanog/e anarhizmu zasluuje isti tretman kao i suprotstavljanjeinteligentne osobe.

Koje su, dakle, primedbe? Prvo, anarhizam je nepraktian, iako lep ideal. Drugo,anarhizam se zalae za nasilje i unitavanje i zato mora biti odbaen kao lo i opasan. Niinteligentna osoba ni neuke mase ne sude na osnovu temeljnog poznavanja teme nego ili po

glasinama ili po pogrenojinterpretaciji.Praktina ema, kae Oskar Vajld, jeste ili ona koja ve postoji ili ona koja bi mogla da se

ostvari u postojeim uslovima, ali upravo su postojei uslovi za prigovor i svaka ema kojabi mogla prihvatiti takve uslove jeste pogrena i glupa. Prema tome, pravi kriterijumpraktinog nije u tome da li je ona praktina ili glupa; on je pre u tome da li ema imadovoljno vitalnosti da napusti stagnirajue vode starog i izgradi i odri novi ivot. U svetluovog koncepta, anarhizam je zaista praktian. Vie nego bilo koja druga ideja, on pomaeda se ukloni pogreno i glupo; vie nego bilo koja druga ideja, on gradi i odrava novi ivot.

Emocije neuke osobe konstantno se dre u napetosti najkrvavijim priama o anarhizmu.Nita nije preterano sramotno da bi bilo upotrebljeno protiv ove filozofije i njenihpredstavnica/ka. Zbog toga anarhizam nepromiljenima predstavlja isto to i poslovino loaosoba detetu crno udovite koje guta sve pred sobom; ukratko, destrukciju i nasilje.

Destrukcija i nasilje! Kako da obina osoba zna da je neznanje najnasilniji element udrutvu, da je njegova mo destrukcije upravo ono protiv ega se anarhizam bori? Niti je

svesna da anarhizam, iji su koreni deo prirodnih sila, ne unitava zdravo tkivo negoparazitske izrasline koje se hrane ivotnom esencijom drutva. On samo isti zemlju odkorova tako da ona konano moe da d zdrave plodove.

Neko je jednom rekao da je potrebno manje mentalnog napora za osuivanje nego zamiljenje. Rairena mentalna ravnodunost, toliko dominantna u drutvu, dokazuje da jeovo zaista istina. Umesto da zaroni u dubinu bilo koje ideje, da istrai njenu sutinu iznaenje, veina ljudi e ih ili osuivati ili e se pouzdati u neke povrne ili jednostranedefinicije nebitnog.


20/78

Anarhizam zahteva od osobe da misli, da istrauje, da analizira svaki predlog, ali dakapacitet mozga prosene/og itateljke/itaoca ne bi bio preoptereen, ja u takoezapoeti definicijom koju u kasnije elaborirati.

ANARHIZAM: filozofija novog drutvenog ureenja zasnovana na slobodi neogranienojzakonima koje su ljudi napravili; teorija da se svaki oblik vladavine zasniva na nasilju i da jezato ona pogrena i tetna, kao i nepotrebna.

Novo drutveno ureenje se zasniva, naravno, na materijalistikoj osnovi ivota; i dok sesvi/e anarhisti/kinje slau da je osnovno zlo dananjice ono ekonomsko, oni/e dre i do togada je reenje tog zla u razmatranju svake sfere ivota individualne, kao i kolektivne;unutranjih, kao i spoljanjih sfera.

Temeljan pregled istorije ljudskog razvoja dovee dva elementa u otar meusobnisukob; elemente koje tek poinjemo da razumevamo, ne kao nepoznate jedan drugom,nego blisko povezane i zaista harmonine, samo ako se stave u odgovarajuu sredinu:individualni i drutveni instinkt. Individua i drutvo su vodili nemilosrdnu i krvavu bitkugodinama, svako od njih teei superiornosti, jer je svako od njih bilo slepo za vrednost iznaaj onog drugog. Individualni i drutveni instinkti prvi, najjai faktor za individualnonastojanje, za rast, aspiraciju, samoostvarenje; drugi, jednako vaan faktor za zajednikukorist i drutvenu dobrobit.

Objanjenje za olujnu pobunu unutar individue i izmeu nje i njenog okruenja, ne trebadaleko traiti. Primitivna osoba, nesposobna da razume svoje postojanje, a jo manje

jedinstvo celog ivota, osea se potpuno zavisnom od slepih, skrivenih sila uvek spremnihda je ismevaju i rugaju joj se. Iz tog stava izrastaju religiozni koncepti ljudskog bia kaozrna praine zavisnog od superiornih sila na vrhu, koje se mogu zadovoljiti samo potpunompredajom. Sve rane prie se zasnivaju na toj ideji, koja je kasnije i lajt -motiv biblijskihlegendi i koja govori o vezi ljudskog bia sa bogom, dravom, drutvom. Uvek isti motiv,ljudsko bie je nita, sile su sve. Znai, Jehova e podnositi ljudsko bie samo pod uslovompotpune predaje. Ljudsko bie moe imati svu slavu na zemlji, ali ne sme postati svesnosebe. Drava, drutvo i moralni zakoni pevaju isti refren: ljudsko bie moe imati svu slavuna zemlji, ali ne sme postati svesno sebe.

Anarhizam je jedina filozofija koja ljudskom biu donosi svest o sebi, to podrazumeva dabog, drava i drutvo ne postoje, da su njihova obeanja nitavna i isprazna, jer ona mogu

biti ispunjena samo potinjavanjem ljudskog bia. Anarhizam je, prema tome, uiteljivotnog jedinstva; ne samo u prirodi, nego i u ljudskom biu. Ne postoji konflikt izmeuindividualnog i drutvenog instinkta, nita vie nego izmeu srca i plua: jedno, posuda ukojoj se nalazi dragocena ivotna esencija; drugo, skladite elemenata koji odravajuesenciju istom i jakom. Individua je srce drutva koje odrava esenciju drutvenog ivota;drutvo su plua koja distribuiraju element koji odrava ivotnu esenciju tj. individuu vrstom i jakom.

Jedinavredna stvar na svetu, kae Emerson, jeste aktivna dua; to svaka osoba ima usebi. Aktivna dua vidi apsolutnu istinu i govori istinu i stvara. Drugim reima, individualniinstinkt je jedina vredna stvar na svetu. To je istinska dua koja vidi i oivljava istinu, izkoje e doi jo vea istina preporoena dua drutva.

Anarhizam je veliki oslobodilac ljudskog bia od fantoma koji su ga drali zarobljenog; onje sudija i pomiritelj dveju sila za individualnu i drutvenu harmoniju. Da bi dostigao tojedinstvo, anarhizam je objavio rat opasnim uticajima koji su do sada spreavali harmoninomeanje individualnih i drutvenih instinkata, individue i drutva.

Religija, gospodarica ljudskog uma; Vlasnitvo, gospodar ljudskih potreba; Vlada,gospodarica ljudskog ponaanja, predstavljaju uporite ljudskog ropstva i svih strahota kojeono zahteva. Religija! Kako ona dominira ljudskim umom, kako ona poniava i degradiraljudsku duu. Bog je sve, ovek je nita, kae religija. A iz tog "nita", bog je stvoriokraljevstvo, tako despotsko, tako tiransko, tako okrutno, tako uasno strogo da nita osimmraka, suza i krvi nije vladalo svetom od njegovog poetka. Anarhizam die ljudsko bie napobunu protiv ovog crnog udovita. Uniti svoje mentalne okove, kae anarhizam ljudskom


21/78

biu, jer dok ne misli i ne prosuuje sam/a za sebe, nee se osloboditi dominacije tame,najvee prepreke svakom napretku.

Vlasnitvo, gospodar ljudskih potreba, onaj koji porie ljudima pravo da zadovolje svojepotrebe. U prolosti je vlasnitvo zahtevalo boansko pravo, dolazilo ljudskom biu sa istimrefrenom kao i religija, rtvuj! Odreci se! Priloi! Duh anarhizma je podigao ljudsko bie izkleeeg poloaja. Ono sada stoji uspravno, licem okrenutim svetlosti. Nauilo je da vidi

neutoljivu, prodrljivu, harajuu prirodu vlasnitva i sprema se da ubije udovite. Vlasnitvo je pljaka, rekao je veliki francuski anarhista Prudon. Da, ali bez rizika iopasnosti za pljakaa. Monopolizirajui akumulirane napore ljudskog bia, vlasnitvo mu jeopljakalo njegovo pravo po roenju i uinilo ga siromahom i izgnanikom. Vlasnitvo nemaak ni istroen izgovor da ljudsko bie ne proizvodi dovoljno da zadovolji sve potrebe.Svaki/a student/kinja ekonomije zna da produktivnost rada tokom proteklih nekoliko dekadadaleko nadmauje normalne zahteve. Ali ta su normalni zahtevi za nenormalne institucije?Jedini zahtev koji vlasnitvo prepoznaje jeste njegov vlastiti prodrljivi apetit za veimbogatstvom, jer bogatstvo znai mo; mo da potini, da uniti, da iskoristi, mo da porobi,da zlostavlja, da degradira. Amerika se posebno razmee svojom velikom moi, svojimogromnim nacionalnim bogatstvom. Jadna Amerika, od kakve je koristi svo njeno bogatstvo

ako su individue koje ine naciju bedno siromane? Ako ive u bedi, prljavtini, kriminalu,bez nade i radosti; beskunika, bezemljaka vojska sainjena od ljudskih rtava.

Opte je poznato da ukoliko dobit nekog posla ne prelazi trokove, bankrot je neizbean.Ali oni koji se bave proizvodnjom bogatstva jo nisu nauili ovu lekciju. Svake godinetrokovi proizvodnje u ljudskim ivotima rastu (50 000 ubijenih, 100 000 ranjenih uAmerici, samo prole godine) i zarada za mase koje pomau u stvaranju bogatstva, sve sevie smanjuje. Ipak, Amerika je i dalje slepa za neizbean bankrot naeg proizvodnogbiznisa. Ali nije ovo jedini zloin u poslednje vreme. Jo je fatalniji zloin pretvaranjaproizvoaa u obian deo maine, sa manje volje i odluke od njegovog gospodara od elika igvoa. Ljudskom biu su ukradeni ne samo proizvodi njegovog rada, nego i mo slobodneinicijative, originalnosti i interes ili strast za stvari koje pravi.

Pravo bogatstvo je u korisnim i lepim stvarima, u stvarima koje pomau da se kreirajujaka, lepa tela i okruenja inspiriua za ivot. Ali ako je ljudsko bie osueno da namotavapamuk na kalem ili da kopa ugalj ili da gradi puteve tokom trideset godina svog ivota, ne

moe da se govori o bogatstvu. Ono to on/a daje svetu samo su sive i grozne stvari kojereflektuju glupo i grozno postojanje preslab/a da ivi, previe kukavica da umre. udno jerei, ali ima ljudi koji veliaju ovu umrtvljujuu metodu centralizovane proizvodnje kaonajvelianstvenije dostignue naeg doba. Uopte im ne uspeva da shvate da je, akonastavimo da sluimo mainama, nae ropstvo potpunije nego to je bilo ropstvo kralju. Neele da znaju da centralizacija nije samo posmrtno zvono slobodi, nego i zdravlju i lepoti,umetnosti i nauci, svemu onome to je nemogue u mehanikoj atmosferi.

Anarhizam ne moe a da se ne odrekne ovakve metode proizvodnje; njegov cilj jenajslobodniji mogui izraz svih skrivenih mogunosti individue. Oskar Vajld definiesavrenu linost kao onu koja se razvija u savrenim uslovima, koja nije ranjena,osakaena ili u opasnosti. Savrena linost, prema tome, mogua je samo u drutvenomureenju u kome je ljudsko bie slobodno da odabere nain rada, uslove rada i slobodu daradi. To je ona/j kome je pravljenje stola, graenje kue ili obraivanje zemlje ono to jeslikanje umetnici/ku i otkrie nauniku/ci rezultat inspiracije, intenzivne enje i dubokoginteresovanja za posao kao kreativne sile. Poto je to ideal anarhizma, njegovi ekonomskiugovori moraju da se sastoje od volonterskih proizvodnih i distributivnih saveza koji e serazvijati u slobodarski komunizam, kao najbolji nain proizvodnje sa najmanjim gubitkomljudske energije. Anarhizam, ipak, prepoznaje i pravo individue, ili veeg broja individua, dauvek promene nain rada u skladu sa svojim ukusima i eljama.

Poto je ovakvo ispoljavanje ljudske energije mogue samo u potpunoj individualnoj idrutvenoj slobodi, anarhizam usmerava svoje snage protiv tree i najvee protivnice svake


22/78

drutvene jednakosti Drave, organizovane vlasti ili statutarnog zakona gospodariceljudskog ponaanja.

Kao to je religija uprljala ljudski um i kao to je vlasnitvo, ili monopol nad stvarima,potinilo i uguilo ljudske potrebe, tako je drava zarobila ljudski duh diktirajui pravila usvakoj sferi ponaanja. Svaka vlada je, u sutini, kae Emerson, tiranija. Nije vano da li

je to vlada po boanskom pravu ili vladavina veine. U svakoj instanci njen cilj je apsolutna

potinjenost individue.Pozivajui se na ameriku vladu, najvei ameriki anarhista Dejvid Toro je rekao: t a jevlada nego tradicija, mada skoranja, koja nastoji da se neoteena prenese potomstvu, alitako da svaka instanca izgubi svoj integritet; ona nema vitalnost ni mo ni jedne ive osobe.Zakon nikada nije stvorio osobu koja je pravednija; a potovanjem ovakvog zakona, ak ioni/e dobronamerni/e svakodnevno postaju slubenici/ice nepravde.

I zaista, kljuna osobina vlade je nepravda. S arogancijom i samodovoljnou kralja kojine moe da pogrei, vlada nagrauje, sudi, osuuje i kanjava najbeznaajnije uvrede,odravajui se pomou najvee od svih uvreda unitenjem individualne slobode. Tako jeOuida u pravu kada tvrdi da se drava samo trudi da ulije u drutvo one vrednosti pokojima e se njene zapovesti sluati, a riznice puniti. Njeno najvee postignue jestesvoenje ljudske vrste na satni mehanizam. U takvoj atmosferi sve one finije i delikatnijeslobode, koje zahtevaju poseban tretman i prostorno irenje, neizbeno presue i izumru.Drava zahteva maine za plaanje poreza koje imaju neogranien rok trajanja, riznice ukojima nikada nema deficita, i drutvo monotono, posluno, bezbojno, bezduno, koje seponizno kree kao stado ovaca pokraj auto-puta izmeu dva zida.

Ipak, ak bi i stado ovaca pruilo otpor ikaniranju od strane drave ako ne prihvatakorumpirane, tiranske i opresivne metode kojima se ona slui za postizanje svojih ciljeva.Zbog toga Bakunjin odbacuje dravu kao sinonim kapitulacije slobode individue ili manjina destrukcije drutvene veze, smanjivanja ili ak potpunog poricanja ivota kao takvog, zaradvlastitog poveanja. Drava je oltar politike slobode i, kao religiozni oltar, postoji u svrhuljudskog rtvovanja.

U stvari, teko da postoji moderan/a mislilac/teljkakoja/i se ne slae da je vlada,organizovana vlast ili drava neophodna samo da odri ili zatiti vlasnitvo i monopol.Efikasnost je dokazala samo u toj funkciji.

ak i Dord Bernard o, koji se nada udu od drave pod fabijanizmom, ipak priznaje daje ona trenutno ogromna maina za pljaku i porobljavanje siromanih grubom silom. Sobzirom na to, teko je videti zato pametan uvodniar eli da podri dravu potosiromatvo prestane da postoji.

Na alost, jo uvek postoji veliki broj ljudi koji su istrajni u fatalnom verovanju da vladapoiva na prirodnim zakonima, da odrava drutveni red i harmoniju, da smanjuje kriminal ida spreava lenju osobu da odere svoje drutvo. Trebalo bi zbog toga ispitati oveargumente.

Prirodni zakon je onaj faktor u ljudskom biu, koji se sam afirmie slobodno i spontano,bez ikakve spoljanje sile, u harmoniji sa zahtevima prirode. Na primer, zahtev za hranom,seksualnim zadovoljstvom, za svetlom, vazduhom i vebanjem jeste prirodni zakon. Ali zanjegovo izraavanje nije potrebna mainerija vlade, nije potrebna batina, puka, lisice ilizatvor. Poslunost ovakvim zakonima, ako se to moe nazvati poslunou, zahteva samo

spontanost i slobodnu mogunost. Da se vlade ne odravaju kroz takve harmonine faktoredokazano je uasnim poretkom nasilja, sile i prinude koji sve vlade kor iste da bi opstale.Zato je Blekstoun u pravu kada kae: Ljudski zakoni su pogreni jer su u suprotnosti sazakonima prirode.

Ako ne govorimo o redu koji je nastao u Varavi posle pokolja nad hiljadama ljudi, tekoje vladama pripisati bilo kakvu sposobnost za red ili drutvenu harmoniju. Red izveden izpotinjenosti i odravan terorom nije sigurna garancija; ipak, to je jedini red koji su vladeikada odrale. Istinska drutvena harmonija prirodno raste iz solidarnosti interesa. Udrutvu u kom oni/e koji/e stalno rade nikad nita nemaju, dok oni/e koji/e nikad ne rade


23/78

uivaju u svemu, solidarnost interesa ne postoji; otuda je drutvena harmonija samo mit.Jedini nain na koji se organizovana vlast suoava sa ovom ozbiljnom situacijom jesteukazivanjem jo veih privilegija onima koji ve imaju monopol nad zemljom i daljimporobljavanjem masa lienih nasledstva. Tako je itav arsenal vlade zakoni, policija,vojnici, sudovi, zakonodavna tela, zatvori naporno angaovan u harmonizacijiantagonistikih elemenata u drutvu.

Najapsurdniji izgovor vlasti i zakona jeste da oni slue da bi se smanjio kriminal.Izuzimajui injenicu da je sama drava najvei kriminalac, jer kri svaki pisani i prirodnizakon, krade u obliku poreza, ubija u obliku rata i smrtne kazne, dolo je do potpunogzastoja u borbi protiv kriminala. Potpuno je zakazala u unitavanju ili bar umanjivanjustranog zla koje je sama stvorila.

Kriminal nije nita drugo nego pogreno usmerena energija. Sve dok svaka institucijadananjice, ekonomska, politika, drutvena i moralna, kuje zaveru da ljudsku energijuusmeri prema pogrenim kanalima; sve dok je veina ljudi van sebe jer rade stvari kojemrze da rade, i ive ivot koga se gnuaju, kriminal e biti neizbean i svi zakoni mogusamo da poveaju, a nikako da uklone kriminal. ta drutvo, onakvo kakvo danas postoji,zna o procesu oajanja, siromatva, uasa, zastraujue borbe, koji ljudska dua mora daproe na putu do kriminala i ponienosti. Kako bi ona/j ko poznaje ovaj uasan procesmogao/la da ne vidi istinu u ovim reima Pitera Kropotkina:

Oni/e koji/e e odmeriti odnos izmeu prednosti koje se pripisuju zakonu i kazni injihovom degradirajuem efektu na oveanstvo; oni/e koji/e e proceniti bujicuizopaenosti kojom dounici zasipaju ljudsko drutvo a koje ak i sudije favorizuju, a vladedobro plaaju pod izgovorom da pomau razotkrivanju kriminala; oni/ koji/e e ui unutarzatvorskih zidova i tamo videti ta ljudska bia postaju kada su liena slobode, kada supreputena brizi uvara, psovkama, okrutnim reima, hiljadama probadajuih ponienja,sloie se s nama da je ceo zatvorski i kazneni aparat uas koji mora biti okonan.

Zastraujui uticaj zakona na lenju osobu je previe apsurdan da bi zasluivaorazmatranje. Kad bi drutvo bilo osloboeno rasipanja i troka odravanja lenje klase i istotako skupog linog obezbeenja koje ova lenja klasa zahteva, drutveni sto bi bio obilan zasvakoga, ukljuujui ak i povremeno lenje osobe. Osim toga, dobro je uzeti u obzir dalenjost proizilazi ili iz posebnih privilegija ili fizikih i mentalnih poremeaja. Na sadanji

ludi sistem proizvodnje podrava oboje i zapanjujui je fenomen da ljudi sada uopte hoeda rade. Anarhizam eli da oslobodi rad njegovih umrtvljujuih, zaglupljujuih aspekata,njegovog mraka i prinude. eli da rad uini oruem zadovoljstva, snage, boje, praveharmonije, tako da i najsiromanija osoba moe u radu da nae rekreaciju i nadu.

Da bi se postiglo ovakvo ureenje ivota, vlada, sa svojim nepravednim, proizvoljnim,represivnim merama, mora biti uklonjena. U najboljem sluaju, ona namee jedan modelivota, bez obzira na individualne i drutvene razliitosti i potrebe. Unitavanjem vlade iuredbi propisanih zakonom, anarhizam predlae spasavanje samopotovanja i nezavisnostiindividue od svih ogranienja i invazija od strane vlasti. Samo u slobodi ljudsko bie moeda izraste potpuno. Samo u slobodi e nauiti da misli i da se kree i da d najbolje od sebe.Samo e u slobodi shvatiti stvarnu snagu drutvenih veza koje povezuju ljude i koje sustvarna osnova normalnog drutvenog ivota.

Ali ta je sa ljudskom prirodom? Da li ona moe da se promeni? I ako ne moe, da li eona istrajati pod anarhizmom?Jadna ljudska prirodo, kakvi strani zloini su poinjeni u tvoje ime! Svaka budala, odkralja do policajca, od tupog pastora do diletantna u nauci bez vizije, daje sebi za pravo daautoritativno govori o ljudskoj prirodi. to je vei mentalni arlatan, nedvosmislenije jenjegovo insistiranje na poronosti i slabostima ljudske prirode. Ipak, kako bilo ko moedanas da govori o tome, dok su sve te due u zatvoru, sva ta srca uprljana, ranjena iosakaena?

Don Barouz je tvrdio da su eksperimentalna istraivanja na ivotinjama u zarobljenitvupotpuno beskorisna. Njihov karakter, njihove navike, njihove elje su potpuno promenjene


24/78

kada su odvojene od svog stanita u polju ili umi. Kad je ljudska dua zarobljena u tesnomprostoru, svakodnevno nagonjena na potinjenost, kako moemo govoriti o njenimpotencijalima?

Sloboda, napredak, mogunost i, iznad svega, mir i odmor, sami mogu da nas naue ostvarno dominantnim faktorima ljudske prirode i svim njenim divnim mogunostima.

Anarhizam se, prema tome, zaista zalae za osloboenje ljudskog uma od dominacije

religije, za osloboenje ljudskog tela od dominacije vlasnitva, za osloboenje od okova iogranienja vlade. Anarhizam se zalae za drutveno ureenje zasnovano na slobodnomudruivanju individua u svrhu proizvodnje stvarnog drutvenog dobra, ureenje koje egarantovati svakom ljudskom biu slobodan pristup zemlji i puno uivanje ivotnihpotreptina, u skladu sa linim eljama, ukusima i naklonostima.

Ovo nije luda fantazija ili ludilo uma. To je zakljuak do koga su doli/e inteligentni/emukarci i ene irom sveta, zakljuak koji je rezultat neposrednog i studioznogposmatranja tendencija modernog drutva: individualne slobode i ekonomske jednakosti,nerazdvojnih sila potrebnih za raanje dobrog i istinitog u ljudskom biu.

A sada o metodama. Anarhizam nije, kao to bi neki/e mogli/e pretpostaviti, teorijabudunosti koja bi se ostvarila kroz boansku inspiraciju. To je iva sila u procesima naegivota koja konstantno stvara nove uslove. Metode anarhizma, prema tome, ne ukljuujustrogi program koji treba da se ostvari pod svim okolnostima. Metode moraju da izrastu iz

ekonomskih potreba svakog mesta i klime i iz zahteva intelekta i temperamenta svakeindividue. Tih, miran karakter kakav je bio Tolstojev elee druge metode za drutvenurekonstrukciju nego estoka, preplavljujua linost Mihaila Bakunjina ili Pitera Kropotkina.Isto tako, mora biti oigledno da e ekonomske i politike potrebe Rusije diktirati drastinijemere nego one u Engleskoj i Americi. Anarhizam se ne zalae za militaristiki dril iuniformnost; on se, meutim, zalae za duh pobune, u bilo kom obliku, protiv svega tospreava ljudski rast. Svi/e anarhisti/kinje se slau u ovome, kao to se slau u svomprotivljenju politikoj maineriji kao sredstvu donoenja velike drutvene promene.

Glasanje, kae Toro, je vrsta igranja, kao kockanje ili begemon, igranje sa ispravnim ipogrenim; njegova obaveza nikada ne prevazilazi njegovu celishodnost. ak i glasanje zapravu stvar znai ne initi nita za nju. Mudra osoba nee ostaviti ispravu stvar milostianse niti eli da ona preovlada putem moi veine. Neposredno ispitivanje politike

mainerije i njenih dostignua potvrdie logiku Toroa.ta pokazuje istorija parlamentarizma? Nita osim neuspeha i poraza, ni jednu jedinureformu koja bi umanjila ekonomski i drutveni stres kod ljudi. Doneti su zakoni zapoboljanje i zatitu rada. Ipak, prole godine je dokazano da je Ilinois, sa najstroimzakonima za zatitu rudnika, imao najgore nesree u rudnicima. U dravama u kojimapreovlauju zakoni o radu dece,eksploatacija dece je na vrhuncu, iako ovde radnici/e imajusve politike mogunosti, kapitalizam je dostigao najbestidniji zenit.

ak i da radnice/i imaju svoje predstavnice/ke, oko ega nai dobri socijalistiki politiariprave buku, kakve su anse daoni/e budu iskreni/e i da zasluuju poverenje? Treba imatina umu nain na koji politika funkcionie, da bi se shvatilo da je njena staza poploanadobrim namerama puna zamki: korienje veza, spletkarenje, laskanje, laganje, varanje; toje, u stvari, prevara u svakom obliku pomou koga politiki pretendent moe postii uspeh.Tome treba dodati i potpunu demoralizaciju karaktera i ubeenja, dok ne ostane nita to

bi nekoga navelo da se bilo emu nada od tako oronule osobe. Ljudi su stalno i iznova bilidovoljno glupi da veruju i podravaju do poslednjeg novia slavoljubive politiare, da bi nakraju bili izdani i prevareni.

Moe se rei da osoba od integriteta nikada ne bi podlegla korupciji u politikom mlinu.Moda i ne bi; ali takva osoba bi bila potpuno onemoguena da izvri bilo kakav uticaj ukorist rada, kao to se zaista i pokazalo u brojnim sluajevima. Drava je ekonomskagospodarica nad svojim slugama. Dobri ljudi, ako takvi postoje, ostali bi ili odani svojimpolitikim verovanjima i izgubili ekonomsku podrku, ili bi se drali svog ekonomskog


25/78

gospodara i bili potpuno nesposobni da urade i najmanje dobro. Politika arena ne ostavljaalternativu, osoba mora biti ili glupa ili bitanga.

Politiko sujeverje jo uvek dri prevlast nad srcima i umovima masa, ali istinski/ezaljubljenici/e u slobodu nee da imaju vie nita s tim. Umesto toga, oni/e veruju Stirnerukoji kae da ljudsko bie ima onoliko slobode koliko eli da uzme. Anarhizam se zato zalaeza direktnu akciju, za otvoren prkos i otpor svim zakonima i ogranienjima, ekonomskim,

drutvenim i moralnim. Ali prkos i otpor su ilegalni. U njima lei spas ljudskog bia. Sve toje ilegalno zahteva integritet, samopouzdanje i hrabrost. Ukratko, zahteva slobodne,nezavisne duhove ljudi koji su ljudi i imaju kimu koja se ne da saviti.

Univerzalno pravo glasa, samo po sebi, svoj opstanak duguje direktnoj akciji. Da oeviamerike revolucije nisu imali duh pobune i prkosa, njihovo potomstvo bi jo uvek nosilokraljev kaput. Da nije bilo direktne akcije Dona Brauna i njegovih drugova, Amerika bi jouvek trgovala crncima. Istina, trgovina belcima jo uvek traje, ali i to e morati da budeukinuto direktnom akcijom. Sindikalizam, ekonomska arena modernih gladijatora, duguje

svoje postojanje direktnoj akciji. Tek su nedavno zakon i vlada pokuali da unite sindikalnipokret i osudili pobornike/ce ljudskog prava na organizovanje na zatvor zbog zavere. Da suse boril/e za svoju stvar preklinjanjem, sudskim zastupanjem i kompromisima, sindikalizam

bi danas bio neznatan. U Francuskoj, paniji, Italiji, Rusiji, ak i u Engleskoj (svedoimo orastuoj pobuni engleskih radnikih sindikata), direktna, revolucionarna, ekonomska akcija

je postala tako jaka sila u borbi za industrijsku slobodu, da ini da svet shvati izvanrednuvanost moi rada. Opti trajk, najvii izraz svesti radnika/ca, bio je ismejan u Americi teknedavno. Danas svaki veliki trajk, da bi pobedio, mora shvatiti znaaj opteg solidarnogprotesta.

Direktna akcija, koja je svoju efektnost dokazala u ekonomskim redovima, jednako je

delotvorna i u okruenju individue. Stotine sila povreuju njeno bie i jedino e je istrajanotpor konano osloboditi. Direktna akcija protiv autoriteta u prodavnici, direktna akcijaprotiv autoriteta zakona, direktna akcija protiv nadirueg, nametljivog autoriteta moralnogkoda jeste logina, dosledna metoda anarhizma.

Zar to nee voditi revoluciji? Zaista, hoe. Ni jedna stvarna drutvena promena nijeuspostavljena bez revolucije. Ljudi ili nisu upoznati sa svojom istorijom ili jo nisu nauili darevolucija nije nita drugo nego misao preneta u akciju.

Anarhizam, veliki podstreka misli, danas proima svaku oblast ljudskog delovanja.Nauka, umetnost, knjievnost, drama, napor za ekonomskim poboljanjem, u stvari svakoindividualno i drutveno protivljenje postojeoj neureenosti stvari, osvetljeno je duhovnimsvetlom anarhizma. To je filozofija suvereniteta individue. To je teorija drutveneharmonije. To je velika, silna, ivea istina koja rekonstruie svet i koja e uvesti Svanue.Izvornik:http://www.pitzer.edu/~dward/Anarchist_Archives/archivehome.htm

Prevela:Bosa Janjuevi


26/78

ENSKO PRAVO GLASAHvalimo se da je ovo doba napretka nauke i progresa. Zar nije onda udno to jo uvek

oboavamo fetie? Dananji fetii imaju drugi oblik i sutinu, ali mo koju imaju nadljudskim umom je isto toliko pogubna kao i mo koju su imali i stari fetii.

Univerzalno pravo glasa je na moderni feti. Oni koji jo nisu ostvarili to pravo, vodekrvave revolucije da bi ga dobili, a oni koji uivaju u njemu, na oltar ovog svemonogboanstva prinose krupne rtve. Teko onom jeretiku koji se usudi da posumnja u toboanstvo!

ena je ta koja oboava fetie vie od mukarca i mada se njeni idoli mogu menjati, onaje uvek na kolenima, uvek sa podignutim rukama koje preklinju i uvek slepa na injenicu danjen bog stoji na staklenim nogama. Moe se slobodno rei da je, od pamtiveka, ena bilanajvei pristalica svih boanstava. Naravno, morala je i da plati cenu koju s amo bogovimogu da zahtevaju morala je da plati svojom slobodom, krvlju svoga srca i svojimivotom.

Poznata Nieova izreka, Kada ide eni, ponesi korba sa sobom, smatra se veomabrutalnom, ali on je tom reenicom dobro definisao stav koji ena ima p rema svojimbogovima.

Religija, a naroito hrianska religija, osudila je enu na ivot inferiornog bia, na roba.Ona je ometala njenu prirodu i zarobila njenu duu, a ipak, hrianska vera nema veegpobornika i veeg privrenika od ene. ta vie, moe se slobodno rei da bi religija davnoprestala da bude faktor u ivotu ljudi da je ene ne podravaju. Najpriljenije crkveneradnice, najneumornije misionarke irom sveta su ene i one uvek prinose rtve na oltaronih bogova koji su lancima sputali njen duh i zarobili njeno telo.

Rat, to nezasito udovite, krade eni sve to joj je drago i dragoceno. Rat uzima njenubrau, ljubavnike i sinove, a za uzvrat joj daje ivot pun usamljenosti i oajanja. Pa ipakena je najvei pristalica i oboavalac rata. Ona je ta koja svojoj deci usauje elju zaosvajanjem i moi; ona je ta koja deci puni ui priama o sjaju rata i uspavljuje svoju bebupesmama sa zvucima truba i pucnjave. ena je ta koja krunie pobednika kada se on vraasa bojnog polja. Da, ena je ta koja plaa najveu cenu ratu, tom nezasitom udovitu.

A tu je i dom. Kakav je to straan feti savremeni zatvor sa zlatnim reetkama! Kakoon crpi svu ivotnu energiju ene. Njegov blistavi deo ini svaku enu slepom za cenu kojue morati kao supruga, majka i domaica da plati. Pa ipak, ene se uporno dre doma, silekoja ih dri u okovima.

Moglo bi se rei da upravo zato to je svesna strane cene koju mora da plati Crkvi,Dravi i Domu, ena eli pravo glasa da bi se pomou njega oslobodila. To je moda istina,ali samo za manjinu; veina sifraetkinja potpuno odbacuje takvo svetogre. Naprotiv, oneinsistiraju da e pravo glasa uiniti da ene postanu bolje hrianke i domaice, lojalnegraanke drave. Pravo glasa je samo sredstvo za uvrivanje svemoi onih Bogova kojimaene odvajkada slue.

I zbog toga nije ni udo to e ona biti isto toliko privrena, isto toliko revnosna, to ese isto toliko prostirati pred svojim novim idolom, pred enskim pravom na glas. Ona, saosmehom na licu, od pamtiveka trpi proganjanje, zatvaranje, muenje i sve vrste osuda.

Kao u starim vremenima, ak i najprosveenije ene oekuju udo od boanstva dvadesetogveka od prava na glas. ivot, srea, radost, sloboda, nezavisnost sve to i jo vie odtoga proizai e izprava na glas. U svojoj slepoj odanosti ena ne vidi ono to su pametniljudi shvatili jo pre pedeset godina: da je pravo na glas zlo; da je ono samo doprinelo da seljudi pretvore u robove; da ih je upravo to zaslepilo i onemoguilo da vide kako su, na lukavnain, naterani da se potine.

Zahtev ena za jednakim pravom glasa je zasnovan na pretpostavci da ene moraju imatijednaka prava u svim oblastima drutva. Da je zahtev za pravom glasa ispravan, niko tomene bi mogao da se suprostavi. Teko ljudskomumu koji u svom neznanju moe da prepozna


27/78

ispravnu stvar u neemu to mu se namee. Ili, zar to ne predstavlja najbrutalnijenametanje kada jedna grupa ljudi donosi zakone koje druga grupa, strahom naterana, mora

da potuje? Pa ipak, ene diu veliku buku zahtevajui tu zlatnu mogunost koja jeoveanstvu donela mnogo nevolja i oduzela oveku njegov integritet i sposobnostoslanjanja na sopstvene mogunosti; nametanje koje je potpuno korumpiralo narod i uiniloda postane potpuna rtva u rukama beskrupoloznih politiara.

Jadan, glupi, slobodan ameriki graanin! On je slobodan da umre od gladi, slobodan dakao kloar skita po autoputevima ove velike zemlje, on ima pravo na glas i zahvaljui tompravu on je sebi iskovao okove. Nagrada koju dobija je zakon o radnim odnosima, zakonkoji zabranjuje pravo na bojkot, na trajk, u stvari zakon koji zabranjuje sve osim neijegprava da opljaka plodove njegovog rada. Pa ipak, ene nisu izvukle nikakve pouke izkatastrofalnih posledica ovog fetia dvadesetog veka.A stalno nas ubeuju da e ene bitite koje e uiniti politiku istom.

Nepotrebno je naglaavati da moje protivljenje zahtevu da ena dobije pravo glasa nijebazirano na rasprostranjenom miljenju da ena nije tome dorasla. I ja ne vidim fizike,psiholoke ili mentalne razloge zbog kojih ena ne bi trebala da ima ista prava na glas kao imukarci. Ali takav stav me ne moe uiniti slepom na apsurdno miljenje da e ene uspetitamo gde mukarci nisu uspeli. Ako ona ne moe da uini stanje gorim, ona ga svakako nemoe uiniti ni boljim. Pretpostaviti da e ona uspeti da oisti neto to ne podlee ienjuznai pripisivati joj natprirodne mogunosti. Poto je enina najvea nesrea u tome da sena nju gleda ili kao na anela ili kao na avola, njen stvarni spas lei u tome da se onapostavi na zemlju: da bude smatrana ljudskim biem koje podlee svim ljudskim manama igrekama. Da li mi treba da verujemo da e se dve greke meusobno ponititi i datiispravno reenje? Da li mi treba da pretpostavimo da e otrov koji inherentno postoji upolitici postati manje otrovan ako ene uu u politiku arenu? Teko da bi i najvatrenijapobornica prava na glas tvrdila takvu glupost.

injenica je da su ak i najnapredniji meu onima koji prouavaju opte pravo g lasashvatili da su svi postojei sistemi politike moi apsurdni i sasvim nepodesni da ree gorueivotne probleme. Ovaj stav iznosi i Dr. Helen L. Sumner, osoba koja je i sama vatrenipobornik enskog prava na glas. U knjiziJednaka prava na glas, ona kae: U Koloraduvidimo da jednako pravo na glas slui samo da bi na najoigledniji nain pokazalo sutinsku

trule i poniavajui karakter postojeeg sistema. Naravno, Dr. Sumner ima u viduodreeni sistem glasanja, ali to se isto tako moe primeniti i na celu mainerijupredstavnikog sistema. Sa takvom osnovom, teko je razumeti kakvu bi korist enski rod ilioveanstvo imali od toga da ene postanu politiki faktor.

Ali, kau ljudi koji zagovaraju opte pravo glasa, pogledajte zemlje i drave gde ena imapravo glasa. Pogledajte ta su sve one postigle u Australiji, na Novom Zelandu, u Finskoj,Skandinavskim zemljama i u naim dravama Ajdaho, Kolorado, Vajoming i Juta. Udaljenostoarava ili da citiram poljsku izreku bolje je tamo gde mi nismo. Moglo bi se zakljuiti date zemlje i drave nisu kao druge drave i zemlje, da u njima ima vie slobode i ekonomske

jednakosti, da te zemlje vie cene ljudski ivot i da tamo ima vie razumevanja za velikedrutvene bitke zajedno sa svim kljunim pitanjima ljudske rase.

ene u Australiji i na Novom Zelandu imaju pravo glasa i time uestvuju u donoenjuzakona. Jesu li uslovi rada radnike klase bolji nego u Engleskoj, gde se sifraetkinje takoherojski bore? Da li su tamo uslovi za materinstvo bolji, da li su deca tamo srenija islobodnija nego u Engleskoj? Da li se ena tamo vie ne smatra seksualnom robom? Da li seona emancipovala od puritanskog duplog standarda morala nejednakog za ene i mukarce?Sigurno je da niko osim priglupih ena politiara ne bi dao pozitivan odgovor na ova pitanja.Ako je tako, onda je besmisleno ukazati na Australiju i Novi Zeland kao na Meku koja

odslikava uspehe jednakih prava na glas.Onima koji su upoznati sa stvarnim politikim stanjem u Australiji, poznata je injenica

da su tamo upravo politiari sputali radniku klasu usvojivi najotrije zakone, odredivi datrajk bez odobrenja arbritanog komiteta postane krivino delo koje je jednako izdaji.


28/78

Ja ni jednog trenutka ne elim da impliciram da je pravo ena na glas krivo za ovakvostanje stvari. Ja samo elim da istaknem da ne postoji razlog da se ukazuje na Australijukao mesto gde su ene postigle udo, jer ni tamo njihov uticaj nije uspeo da oslobodiradnitvo od ropstva politikih efova.

Finska je dala enama pravo glasa; ak i pravo da sede u Parlamentu. Da li je to pomogloda se razvije vei heroizam i intezivniji entuzijazam nego onaj to ga imaju ene u Rusiji?

Finska, kao i Rusija, trpi pod stranim korbaem krvavog Cara. Gde su Finske Perovskaje,Spiridonove, Fingerove, Brekovskavaje? Gde su bezbrojne mlade Finkinje koje veseloodlaze u Sibir zbog svojih uverenja? Finskoj su veoma potrebni herojski oslobodioci. Zatoih pravo glasa nije proizvelo? Jedini osvetnik finskog naroda nije bila ena nego mukarac, aonje koristio efikasnije oruje od glasakog listia.

to se tie onih naih drava u kojima ene imaju pravo glasa i na koje se stalno ukazujekao na primere uda, pitam se ta je to tamo postignuto zahvaljujui pravu na glas a toene u drugim Dravama ve nemaju; ili to one nisu mogle da ostvare kroz energinenapore i bez prava na glas?

Istina je da su, u dravama u kojima ene imaju pravo glasa, enama garantovanajednaka prava na imovinu; ali od kakve koristi je to pravo masi ena koje ne posedujuimovinu, hiljadama radnica koji rade za nadnicu, koje ive od danas do sutra? Da jednakaprava glasa nisu i ne mogu uticati na njihovu situaciju, priznala je ak i Dr.Sumner koja jesvakako u poziciji da to zna. Poto je nju, kao vatrenu sifraetkinju, Liga za ednako pravoglasa drave Nju Jork poslala u Kolorado da prikupi materijal koji bi govorio u prilog

jednakom pravu na glas, ona je poslednja osoba koja bi o tome rekla neto nepovoljno. Paipak, ona nas informie: da je jednako pravo na glas vrlo malo uticalo na ekonomskipoloaj ena. ene za isti rad ne dobijaju jednaku nadnicu i mada u Koloradu imaju jednakaprava na obrazovanje jo od 1876, ene uiteljice su plaene manje nego u Kaliforniji.Istovremeno, gospoica Sumner ne objanjava injenicu da je pored jednakog prava naobrazovanje, koje ene imaju ve etrdeset pet godina i prava glasa od 1894, popis izvrenpre nekoliko meseci samo u Denveru, otkrio injenicu da postoji petnaest hiljadahendikepirane dece kolskog uzrasta. I sve to uglavnom pored ena koje rade u Odeljenjuza obrazovanje, a imajui u vidu da su ene u Koloradu usvojile najotrije zakone koji titedecu i ivotinje. ene Kolorada su pokazale veliko zanimanje za dravne institucije koje

brinu o hendikepiranoj, delikventnoj i naputenoj deci.Kakva strana optuba protiv enske brige i panje ako jedan grad ima petnaest hiljadahendikepirane dece. Gde je tu slava enskog prava na glas ako je potpuni neuspehpostignut na najvanijem socijalnom pitanju: na deci? A gde je onaj superiorni oseaj zapravdu koji je trebalo da ene uvedu u politiku? Gde je taj oseaj bio 1903. kada su vlasnicirudnika pokrenuli gerilski rat protiv Zapadnog Rudarskog Sindikata; kada je general Beluspostavio vladavinu terora; kada su ljudi izvlaeni iz kreveta nou, odvoeni preko granice,bacani u tale sa bikovima, kada je on izjavio do avola sa ustavom, motka je ustav? Gdesu tada bile ene politiarke i zato nisu tada iskoristile svoje pravo glasa? U stvari, one suga iskoristile. One su pomogle da izbore izgubi najliberalniji kandidat, guverner Vejt. On jemorao da se skloni sa puta guverneru Pibodiju, oveku koji je bio samo orue u rukamavlasnika rudnika, koji je bio neprijatelj radnika, car Kolorada. Sigurno ni muko pravoglasa nije moglo da uini nita gore To je tano. Pa gde je onda korist koju bi drutvo i

same ene imali od enskog prava glasa? esto pominjana tvrdnja da e ene biti te koje eoistiti politiku, je samo mit. To mogu potvrditi ljudi koji poznaju politiku situaciju uAjdahu, Koloradu, Vajomingu i Juti.

ena, koja je sutinski istunac po svojoj prirodi, puna je predrasuda i nepopustljiva usvom naporu da druge uini onoliko dobrima, koliko ona misli da treba da budu. Tako je onau Ajdahu oduzela pravo glasa svojim sestrama koje rade na ulici i proglasila sve ene

razvratnog karaktera nepodobne da glasaju. Pod terminom razvratan one naravno nepodrazumevaju prostituciju koja se odigrava u braku. Ne treba ni rei da su nelegalnaprostitucija i kockanje zabranjeni zakonom. Po tom pitanju, za zakon se mora smatrati da je


29/78

enskog roda: on uvek zabranjuje. Shodno tome, svi zakoni su odlini. Oni ne idu dalje odtoga, ali same zakonske tendencije otvaraju sva vrata paklu. Prostitucija i kockanje nisu

nikad tako cvetali kao od trenutka kada su postali protivzakoniti.U Koloradu je istunstvo ene dolo do izraaja u jo drastinijem obliku. Od kako ene

imaju pravo glasa, mukarci notorno neistog ivota kao i oni za koje se utvrdi da poseujubarove, prognani su iz politke. Da li bi brat Komstok uradio vie? Da li bi svi puritanski oci

mogli da urade vie od toga? Pitam se koliko ena shvata ozbiljnost ovog nazovi poduhvata?Pitam se da li one shvataju da je to ba ono to je, umesto da uzdigne enu, nju uinilopolitikim pijunom, stvorom koji je zasluio da bude prezren, osobom koja eprka po tuimprivatnim ivotima, i to ne toliko za dobrobit pravedne stvari, ve zato to, kako je rekla

jedna ena iz Kolorada, one vole da se uvuku u kue u koje nisu nikada ule i dasaznajusve to mogu u politikom i svakom drugom smislu*. Da, i da se uvuku u ljudsku duu injene najskrivenije kutove i pukotine. Nita ne zadovoljava udnju veine ena kao to toini skandal. I kada e ona ikada imati toliko prilike za to ako ne kao politiarka?

Notorno neisti ivoti i mukarci koji poseuju barove. U svakom sluaju, oni kojiraunaju na glasove ena ne mogu biti optueni da imaju mnogo oseaja za meru. ak ikada bi te ene, koje se meaju u tue ivote, mogle da odluuju iji su ivoti dovoljno istiza jednu tako istu sredinu kao to je politika, da li iz toga sledi da i vlasnici barova spadajuu istu kategoriju? Ili to moda samo amerika hipokrizija i netrpeljivost, koja se tolikomanifestovala kroz prohibiciju koja sankcionie irenje alkoholizma meu mukarcima ienama bogate klase, a sa druge strane budno motri nad jedinim mestom koji je preostalosiromanom oveku. Ako ni zbog kojeg drugog razloga, enin uzak i istunstvom proet stavprema ivotu ini je veom opasnou za slobodu tamo gde ona ima politiku mo.Mukarac je davno prevaziao predrasude koje ene jo uvek imaju. Na polju ekonomskekonkurencije mukarac je bio primoran da bude efikasan, da donosi odluke, da pokazujesposobnost i kompetenciju. Zbog toga on nije imao ni vremena niti naklonosti da merisvaiju moralnost puritanskim merilima. On ni u svojim politikim aktivnostima nije iaookolo sa povezom na oima. On zna da je kvantitet, a ne kvalitet, ona materija koja se troiu politikom mlinu i, osim ako nije sentimentalni reformator ili stari fosil, on zna da politikanikada ne moe biti nita drugo nego movara.

ene koje su u potpunosti upuene u politike tokove, poznaju prirodu zveri, ali u svojoj

samozadovoljnosti i egoizmu one same sebe prisiljavaju da veruju da treba da maze zver ida e ona tako postati pitoma kao jagnje, slatka i ista. Kao da ene nisu prodavale svojeglasove, kao da ene politiarke ne mogu biti kupljene! Ako njeno telo moe biti kupljeno zamaterijalnu nadoknadu, zato to ne bi moglo biti i sa njenim glasom? To to je uinjeno uKoloradu i u drugim dravama nisu poricali ni oni koji su bili naklonjeni enskom pravuglasa. Kao to sam malopre istakla, ta suena vizura koju ene imaju u odnosu na ljudskeposlove nije samo argument protiv nje kao politiki superiorne u odnosu na mukarca.Postoje i drugi argumenti. Njen doivotni ekonomski parazitizam je potpuno zamaglio njenukoncepciju znaaja jednakosti. Ona galami traei jednaka prava sa mukarcima, a eto, misaznajemo da malo ena hoe da agituje u nezgodnim delovima grada. Kako malo ta

jednakost za njih znai u poreenju s Ruskinjama koja se suoavaju sa samim paklomborei se za svoje ideale?

ena zahteva da ima ista prava kao i mukarac, a uvreena je to ga njeno prisustvo ne

obara s nogu: on pui, ne skida eir i ne skae sa stolice kao lakej. To mogu biti trivijalnestvari ali ipak, one predstavljaju klju za poimanje prirode amerikih sifraetkinja. Buditesigurni, njihove engleske sestre su prerasle ova glupa stanovita. One su pokazale da sudorasle svemu to se od njihovog karaktera i snage izdrljivosti trai. Svaka ast heroizmu iotpornosti engleskih sifraetkinja. Zahvaljujui njihovim energinim, agresivnim metodamaone su inspirisale neke nae beivotne beskimene dame. Ali, posle svega, i sifraetkinjamanedostaje sposobnost razluivanja stvarne jednakosti. Kako drugaije da se rauna naogroman, gigantski napor da se pokrenu hrabri borci za bedan mali zakonski predlog kojitreba da koristi aica imunih dama bez ikakve vajde za ogromnu masu ena koje rade?


30/78

Istina, kao politiarke one moraju biti oportunisti, moraju preduzimati polumere ako ve nemogu dobiti sve. Ali kao inteligentne i liberalne ene trebalo bi da shvate da, ako je glasakilisti oruje, onima koje su razbatinjene treba vie nego ekonomski superiornoj klasi i daove potonje ve uivaju previe moi zahvaljujui svojoj ekonomskoj superiornosti.

Brilijantna predvodnica engleskih sifraetkinja, gospoa Emelin Pankhurst je i samapriznala, najednom od svojih putovanja po Americi na kojima je drala predavanja, da ne

postoji jednakost izmeu politiki superiornih i inferiornih. Ako je tako, kako e engleskeradnice koje su ve inferiorne u odnosu na dame koje su beneficirane ekltonovimpredlogom zakona* biti kadre da rade zajedno sa onima koje su im politiki superiorne, akotaj predlog bude prihvaen? Malo je verovatno da e klasa kojoj pripada Eni Keni i koja jetako puna oduevljenja, odanosti i muenitva, dovesti sebe u situaciju da mora da nosi nasvojim leima i svoje enske politike gazde, kao to nosi svoje ekonomske gazde. One bi toipak morale da ine ako bi jednaka prava glasa za ene i mukarce bila ustanovljena uEngleskoj. Bez obzira ta radnici inili, oni su uvek prisiljeni da plate ceh. Tako da oni kojiveruju da pravo na glas donosi mo, pokazuju veoma malo oseaja za pravdu, jer pokazujunajmanju brigu za one kojima e, kao to oni to tvrde, to pravo navodno najvie koristiti.

Ameriki sifraetski pokret je do nedavno bio stvar drutvene igre, apsolutno odvojen odekonomskih potreba naroda. Tako Suzana B. Antoni, bez sumnje jedna izuzetna ena, nijebila samo ravnoduna nego i neprijateljski raspoloena prema radnitvu; nije oklevala damanifestuje svoj antagonizam kada je 1869. savetovala ene da preuzmu poslovetamparskih radnika koji su u Nju Jorku trajkovali*. Nije mi poznato da li je do smrti tajsvoj odnos promenila.

Naravno postoje neke sifraetkinje koje su se pridruile radnicama enska sindikalnaliga (The Womens Trade Union League) na primer; ali one ine manjinu i njihove aktivnostisu u biti ekonomske prirode. Ostatak gleda na teak rad kao na volju Provienja. ta bi sedesilo sa bogatima da nema siromanih? ta bi bilo sa ovim lenjim, parazitskim damamakoje za jednu nedelju strae vie nego to njihove rtve zarade za godinu dana, ta bi biloda nema osamdeset miliona radnika nadniara? Jednakost, da li je iko ikada uo za takvustvar?

Malo je zemalja u kojima su arogancija i snobizam toliko razvijeni kao u Americi. To jenaroito tako sa amerikim enama koje pripadaju srednjoj klasi. One ne samo to smatraju

da su jednake sa mukarcima nego i sebe smatraju superiornim, naroito se smatrajusuperiornim po svojim vrlinama: dobroti i moralnosti. Pravo je udo da amerikasifraetkinja zahteva svoje glasako pravo, tu najudesniju mo. U svojoj egzaltiranojuobrazilji ona ne vidi koliko je zapravo podjarmljena, ne toliko od strane mukaraca kolikozbog svojih glupih pogleda i tradicije. Pravo glasa ne moe poboljati ovu tunu injenicu;ono moe samo da je istakne, da je naglasi, kao to uistinu i ini.

Poznata amerika aktivistkinja u borbi za enska prava tvrdi da bi ena trebalo da imapravo na jednaku platu kao i mukarci, pa ak i zakonsko pravo na platu s vog supruga. Usluaju da je mu ne izdrava, treba ga osuditi da nosi prugasto osueniko odelo, a ono tou zatvoru zaradi, dobijala bi njegova, po pravima jednaka supruga. Zar ne tvrdi drugapoznata predvodnica pokreta za enska prava da e njihov glas ukinuti socijane nevoljeprotiv kojih su se zajednikim naporima uzaludno borili najsjajniji umovi celog sveta? Zaistatreba aliti to nam se navodni stvoritelj univerzuma ve prikazao sa svojom divnom emom

stvari, inae bi ene kad dobiju pravo glasa bile u situaciji da ga sasvim prevaziu.Veoma je opasno prihvatiti se posla dekonstrukcije fetia. Doba kada su takve jeresikanjavane spaljivanjem je prolo, mada jo uvek nije prevazien ogranieni duh onih kojiizriu osude drugima samo zato to imaju hrabrosti da se suprostave opte prihvaenimpojmovima. Zbog toga u i ja verovatno biti svrstana u one koji su protiv ena, ali me to nemoe pokolebati da razmotrim sutinu problema. Ponavljam ono to sam na poetku rekla:

ja ne verujem da ena moe da uini politiku gorom; ali ne verujem ni da je moe uinitiboljom. I onda, ako ve ne moe da pobolja greke mukaraca, zato da ih ponavlja?


31/78

Istorija moe biti sastavljena od lai; ipak, ona sadri nekoliko istina i one su nam jedinivodi za budunost. Istorija politikih aktivnosti mukaraca dokazuje da im nije dato nitato nisu mogli da postignu na direktniji, manje skup i dugotrajniji nain. injenica je da jesvaki napredak koji je postignut, steen konstantnom borbom, neprestanom borbom zasamopotvrivanjem, a ne pomou prava glasa. I nema razloga za bilo kakvu pretpostavkuda su ene, ili da e ene, u svom usponu ka emancipaciji, biti potpomognute pravom na

glas.U najmranijoj od svih zemalja, Rusiji, u kojoj vlada apsolutni despotizam, ena jepostala jednaka mukarcu ali ne uz pomo prava na glas nego zahvaljujui njenomnastojanju da bude i da dela. Ona ne samo to je osvojila sve oblasti nauke i zanimanja,ona je stekla potovanje mukaraca, njihov repekt i drugarstvo; ak i vie od toga: osvojila

je divljenje i potovanje celog sveta. I to takoe, ne pomou prava na glas negozahvaljujui svom divnom heroizmu, duhovnoj snazi, sposobnosti, snazi volje i izdrljivosti ubici za slobodu. Gde su ene iz bilo koje zemlje ili drave koje se mogu podiiti takvompobedom? Ako razmislimo o onom to su ene u Americi postigle, zakljuiemo da im je nanjihovom putu, za emancipaciju pomoglo neto dublje i snanije od prava glasa.

Tano pre ezdeset i dve godine aica ena je na konvenciji ena odranoj u SenekaFols, postavila zahtev da se ene izjednae sa mukarcima u obrazovanju i pristupu raznimprofesijama i zanatima. Kakva sjajna dostignua, kakvi izvanredni trijumfi! Ko bi, semnajveih ignoranata, mogao rei da je ena obian rob? Ko bi se usudioda sugerie da ovoili ono zanimanje ne bi trebalo da joj bude pristupano? Ona je preko ezdeset godinaoblikovala novu atmosferu i gradila sebi novi ivot. Postala je svetska sila u svakoj oblastiljudske misli i delatnosti. I sve je to postigla bez prava na glas, bez prava da pie zakone,bez privilegije da postane sudija, apsandija ili delat.

Da, mene mogu smatrati neprijateljem ene; ali ako joj pomognem da sagleda istinu,neu aliti.

Nevolja ene nije u tome to ona nije u stanju da radi muki posao, nego u tome to onatrai svoju ivotnu snagu u nastojanju da prevazie mukarca i to radi optereenatradicijom koja ju je uinila nesposobnom da dri korak s njim. O, ja znam da su neke eneuspele, ali po koju cenu, po kakvu uasnu cenu! Nije bitna vrsta posla koju ena radi,vaniji je kvalitet posla kojim se ona bavi. ena ne moe pravu na glas ili glasanju dati novi

kvalitet, niti od toga prava moe da dobije bilo ta to bi poboljalo njene kvalitete. Njenrazvoj, njena sloboda, njena nezavisnost moraju da budu njeno lino delo koje e proizii iznje same. Pre svega, time to e se ona potvrditi kao linost, a ne kao seksualni objekat.Zatim, to e odbiti da bilo ko polae pravo na njeno telo; to e odbiti da raa protiv svojevolje; odbiti da slui Bogu, dravi, drutvu, muu, porodici itd; tako e postii da joj ivotbude jednostavniji, dublji i bogatiji. Znai, pokuae da spozna smisao i sutinu ivota usvim njegovim sloenostima, oslobodivi se straha od javnog mnjenja i javnih osuda. Samotakav stav, a ne samo pravo na glas, oslobodie enu, uinie da stekne mo, do sada svetunepoznatu, mo za stvarnu ljubav, mo koja zastupa mir i harmoniju; mo boanskogplamena koji daje ivot; ena e postati tvorac slobodnih ljudi i ena.

Prevod iz knjige:Red Emma Speaks, An Emma Goldman Reader,Third Edition, Compiled and Edited by

Alix Kates Shulman, Humanity Books, Amherst, New York, 1966.lanak orginalno izaao u knjizi:Anarhism and Other Essays,Mother Earth Publications,

1910.Preveli:

Vanda Perovi i Aleksandar Ajzinberg


32/78

LJUBAV I BRAKUvreeno je miljenje da su brak i ljubav sinonimi, da proizilaze iz istih motiva i da

pokrivaju iste ljudske potrebe. I ovo, kao veina takvih miljenja, ne poiva na stvarnosti iinjenicama nego na praznoverju.

Brak i ljubav nemaju nita zajedniko, udaljeni su jedno od drugoga kao severni i junipol, u stvari, oni su suta suprotnost. Nema sumnje da neki brakovi mogu biti rezultatljubavi. Ne zbog toga to se ljubav moe ostvariti jedino u braku, pre e biti da je zato to

je vrlo malo onih koji su u stanju da prevaziu konvenciju. Danas postoji veliki brojmukaraca i ena za koje brak nije nita drugo nego farsa, ali koji ga prihvataju zbog

javnog mnjenja. U svakom sluaju, istina je da su neki brakovi zasnovani na ljubavi i takoeje istina da u nekim sluajevima ljubav nastavlja da postoji u branom ivotu, ali ja tvrdimda je to uprkos branom ivotu, a ne zahvaljujui njemu.

Istovremeno, apsolutno je netano da ljubav proizlazi iz braka. Moemo ponekad uti zaudesne sluajeve kada su se suprunici zaljubili jedno u drugo nakon sklapanja braka, aliako se stvar bolje ispita, utvrdie se da je to pre stvar navikavanja na neizbeno. Sigurnoda je to meusobno navikavanje daleko od spontanosti, intenziteta i lepote ljubavi, a beztoga intimnost braka postaje degradirajua i za enu i za mukarca.

Brak je prvenstveno ekonomski aranman, ugovor o osiguranju. On se razlikuje odobinog ivotnog osiguranja samo u tome to vie obavezuje i vie iziskuje. Korist od njeganeizmerno je mala u poreenju sa uloenim. Kada uplatimo polisu za ivotno osiguranje miplaamo u dolarima i centima i uvek smo u mogunosti da prestanemo sa uplatama. Ako je,pak, suprug enina premija, ona to plaa svojim imenom, privatnou, svojimsamopotovanjem, samim ivotom sve dok ih smrt ne razdvoji. ta vie, branoosiguranje nju osuuje na doivotnu zavisnost, na parazitizam, potpunu beskorisnost,individualnu i drutvenu. Mukarac, takoe, plaa svoj deo ali, kako su njegove sfere ire,brak ga ne ograniava toliko kao enu. On svoje okove osea vie u ekonomskom smislu.

Zato ono to je Dante napisao na ulazu u pakao, moe u punoj meri da se odnosi i nabrak: Ko ovamo ue, neka izgubi svaku nadu.

Da je brak greka niko pametan nee porei. Potrebno je samo ovla pogledati statistike

razvoda pa da se shvati koliko je brak strahovita greka. Nee ni stereotipni filistinskiargumenti o nedovoljno strogim zakonima u vezi sa razvodom i rastuoj usamljenosti enaopravdati injenicu da: prvo, svaki dvanaesti brak se zavrava razvodom; drugo, da je, od1870. godine, broj razvoda porastao sa 28 na 73 na svakih sto hiljada stanovnika; tree, daje preljuba, od 1867, kao uzrok za razvod braka porasla za 270,8 odsto; etvrto, da je brojmukaraca koji su napustili svoje porodice porastao za 369,8 odsto.

Ovim zaprepaujuim ciframa se moe dodati veliki broj dramskih i literarnih dela kojase bave ovom temom.Robert Herik (Robert Herrick) u delu Zajedno(Together); Pintero

(Pintero) u Mid-Chanel; Eugen Valter (Eugene Walter) u Potpuno isplaeno(Paid in Full) idesetine drugih pisaca raspravljaju o jalovosti,monotoniji, jadu i neadekvatnosti braka kaofaktoru za harmoniju i razumevanje.

Onaj ko prouava drutvo i ko razmilja nee se zadovoljiti uobiajenim povrnimopravdanjem za ovaj fenomen. Morae da kopa dublje u sam ivot polova da bi shvatio zbog

ega se brak pokazao tako nesrenom institucijom.Edvard Karpenter kae da su obe strane u braku obeleene sredinomiz koje su potekle,svaka je toliko razliita da mukarac i ena moraju ostati stranci. Odvojeni nepremostivimzidom sujeverja i navika, ljudi u braku nemaju priliku da upoznaju jedno drugo i da sepotuju, a bez toga je svaka zajednica osuena na propast .

Henrik Ibsen, koji mrzi drutvene obmane, bio je verovatno prvi koji je shvatio ovu velikuistinu. Nora naputa svog supruga ne kako glupa kritika to eli da prikae zbog toga to

je umorna od odgovornosti ili osea potrebu za enskim pravima, nego zato to je shvatilada je punih osam godina ivela sa strancem i sa njim izrodila decu. Moe li postojati neto


33/78

to je vie poniavajue i degradirajue od doivotne bliskosti dva stranca? Nema potrebeda ena zna bilo ta o mukarcu, izuzev koliki su njegovi prihodi. A ta da se zna o eni ta je potrebno znati osim da je prijatne spoljanosti. Mi jo nismo prerasli teoloki mit kojismatra da ena nema duu, da je neka vrsta dodatka mukarcu, nainjena od njegovogrebra samo da bi ugodila gospodinu koji je bio tako snaan da se plaio ak i svoje senke.

Moda je lo materijal od koga je ena nainjena kriv za njenu inferiornost. U svakom

sluaju, ena nema duu i ta je jo potrebno da o njoj znamo? Pored toga, to manjedue ima, to vie vredi kao supruga, bie spremnija da se stopi sa svojim suprugom.Zahvaljujui toj robovskoj popustljivosti mukoj superiornosti, institucija braka je tako dugoostala netaknuta. Sada, kada ena staje na svoje noge, sada kada je postala svesna sebekao stvora koji ne zavisi od gospodareve milosti, sveta institucija braka postepeno slabi, inikakva koliina sentimentalnog kukanja ne moe da ga odri.

Prosenoj devojci se od detinjstva govori da je udaja njen krajnji cilj i zbog toga njenaobuka i obrazovanje moraju biti usmereni u tom pravcu. Kao to se beslovesna stoka gojida bi bila zaklana, tako se i ona priprema za brak. A ipak, neobino je to rei, njoj jedoputeno da zna mnogo manje o funkciji supruge i majke, nego to obian zanatlija zna osvom zanatu. Bilo bi nedolino i runo da pristojna devojka bilo ta zna o branimodnosima.

Ali ta rei o nedoslednosti potenja, kome je potrebna brana zakletva da bi neto to jeprljavo pretvorila u najistiju i najsvetiju zajednicu, koju onda niko ne sme da dovodi upitanje ili kritikuje. Pa ipak, to je upravo stav prosenih branilaca braka. Budua supruga imajka dri se u totalnom neznanju o onome to predstavlja njen jedini imetak u jakojtrinoj konkurenciji u seksu. I tako ona ulazi u doivotan odnos sa mukarcem samo dabi se nala zbunjena, sa oseanjem odbojnosti i bezmerno izbezumljena neim topredstavlja najprirodniji zdrav instinkt, a to je seks. Moemo slobodno rei da je velikipostotak njene nesree, jada, oaja i fizikih patnji u braku izazvan kriminalnimnepoznavanjem osnovnih injenica polnih odnosa, a to nepoznavanje se smatra velikomvrlinom. I uopte nije preterivanje kada kaem da je mnogo brakova rastureno zbog ovealosne injenice.

Ako je, meutim, ena slobodna i dovoljno zrela da tajne seksa spozna bez blagoslovaDrave ili Crkve, bie joj izreena presuda da je potpuno nepodobna da postane supruga

dobrog oveka, ije se dobro sastoji od prazne glave i mnogo novaca. Moe li postojatiita sramotnije od ideje da odrasla i zdrava ena, puna ivota i strasti mora da suzbijazahteve prirode, da potini svoje najintenzivnije udnje, narui svoje zdravlje i slama svojduh, da mora da obuzda svoju matu, da se odrie veliine i radosti seksualnog iskustva svedok se ne pojavi dobar ovek da je uzme za svoju suprugu? To je prava slika braka. Kakobi se onda takav aranman mogao zavriti sem neuspehom? Ovo je jedan, mada ne maloznaajan faktor koji brak razlikuje od ljubavi.

Mi ivimo u pragmatinom vremenu. Prolo je doba kada su, zbog ljubavi, Romeo i Julijarizikovali da se izloe gnevu svojih roditelja, kada se zbog ljubavi Green izloila ogovaranjususeda. Ako, u retkim sluajevima, mladi ljudi i dozvole sebi luksuz romanse, njima sepozabave stariji, driluju ih i tucaju u glavu sve dok ne postanu razumni.

Moralna pouka ugraena u devojinu svest nije o tome da li je mukarac u njoj pobudioljubav nego koliko novaca on ima? Vano i jedino boanstvo praktinog amerikog

ivota je: Moe li on zaraditi koliko treba? Moe li izdravati suprugu? To je jedina stvar kojaopravdava brak. Postepeno, ovo proima svaku misao devojke, ona vie ne sanja meseinui poljupce, smeh i suze, ona sanja oping-ture i prodavnice jeftine robe. Ovo siromatvoduha i gadost su elementi nerazluivo vezani sa institucijom braka. Drava i Crkva nepriznaju ni jedan drugi ideal jer je kontrola mukaraca i ena jedna od potreba Drave iCrkve.

Bez sumnje je da postoje ljudi koji i dalje smatraju da je ljubav iznad dolara i centi. To jenaroito istina za onu klasu ljudi koji, iz ekonomskih razloga, moraju sami sebe daizdravaju.Taj moni faktor je zaista doveo do ogromne promene poloaja ene u drutvu i


34/78

ako imamo u vidu da je ena relativno skoro poela da se zapoljava u industriji, zaista jeneverovatno kako se to brzo dogodilo. est miliona ena zarauje, est miliona ena jeizjednaeno sa mukarcima u svom pravu da budu eksploatisane, da budu opljakane, datrajkuju, tavie, imaju pravo da umru od gladi. elite li jo neto, moj Gospodine? Da,est miliona zaposlenih ena u svim oblastima privreivanja, od najvieg intelektualnogposla do najteeg fizikog rada u rudnicima i na eleznici; da, ene ak rade kao detektivi i

policajci. To sigurno pokazuje da je emancipacija kompletna.Pa ipak, bez obzira na sve to, od te velike armije ena radnica, mali je broj onih kojeprihvataju svoj rad kao trajno stanje, na isti nain kao to to prihvata mukarac. Bez obzirakoliko mukarac bio slab, on je nauen da bude nezavisan, da sam sebe izdrava. Ja znamda niko u naoj ekonomiji nije potpunonezavisan; pa ipak, i najbedniji primerak mukogroda mrzi da bude parazit, ili barem ne voli da se zna da je on to.

ena gleda na svoj poloaj radnice kao na neto prolazno, to se odbacuje im se pojavineko ko e dati vie. Zato je beskrajno tee organizovati ene nego mukarce. Zato dapostanem lan sindikata? Ja u se udati i imau svoj dom. Zar ona od detinjstva nije uenada je to njen konani cilj? Ne treba da proe mnogo vremena pa da ona shvati da dom,mada prostorno ne tako velik zatvor kao to je fabrika, ima ipke na prozorima i mnogosolidnija vrata.Da ima uvara tako lojalnog da niko ne moe pobei iz tog zatvora.Najtraginije je da dom, zapravo, ne oslobaa radnicu od potrebe da zaradi van kue, onsamo uveava posao koji ona treba da uradi.

Prema najnovijim statistikama podnetim Komitetu za rad i nadnice i prenaseljenostpopulacije, deset odsto nadniarki u Nju Jorku su udate, pa ipak moraju da nastave darade na najmanje plaenim poslovima na svetu. I kada seovoj injenici doda argatovanjeokokunih poslova, ta onda ostaje od zatite i slave koju sebi pripisuje dom? U stvari, akni ena koja potie iz srednje klase, u braku ne moe da govori o svom domu, poto jemukarac taj koji stvara njenu sferu. Nije vano da li je mukarac nasilnik ili dobar ovek.Ono to ja elim da dokaem je da brak garantuje eni dom samo zahvaljujui milostinjenog mua. Tada se ona kree po njegovom domu, godinu za godinom, sve dok njenpogled na svet i ljudsku delatnost ne postane nezanimljiv, suen i otrcan isto kao to jenjeno okruenje. Nije ni udo to ona postaje gnjavator, to se svaa oko sitnica, to voli daogovara, to postaje nepodnoljiva i tako tera mukarca od kue. Ona ne moe da ode i

kada bi htela nema gde. Pored toga, kratak period branog ivota dovodi do toga da onadie ruke od svih svojih potencijala, to prosenoj eni potpuno oduzima sposobnost da sesnae u spoljnom svetu. Ona zanemaruje svoj spoljni izgled, postaje nespretna upokretima, nesposobna da sama donosi odluke, kukavica da proceni situaciju, postaje

optreenje i dosadna svom muu, a to je ono to veina mukaraca poinje da mrzi iprezire. Ba je to divna atmosfera za raanje novog ivota, zar ne?

Ali kako zatititi prava deteta, ako ne u braku? Pa zar to nije ono najvanije? Sve je tola i hipokrizija! Brak titi dete, a hiljade dece su naputena i bez doma. Brak titi dete, asirotita i ustanove za zbrinjavanje dece su prepuna,Drutvo za borbu protiv okrutnosti

prema deciima pune ruke posla spasavajui male rtve od roditelja koji ih vole da bi ihstavili pod okrilje brine ljubavi Geri drutva. Kakvo je to samo izvrgavanje braka ruglu.

Brak moda ima mo da dovede konja do reke, ali da li moe da ga natera da pijevodu? Zakon e uhapsiti oca i obui ga u robijako odelo, ali da li je to ikada nahranilo

gladno dete? Ako je roditelj nezaposlen, ili krije svoj identitet, ta tu brak moe dapomogne? On se poziva na zakon da bi se mukarac doveo pred pravdu i stavio izareetaka,na sigurno mesto, a plodovi njegovog rada ne idu detetu, ve Dravi. Detetuostaju samo izbledela seanja na oca u robijakom odelu.

A to se tie zatite ena, tu lei prokletstvo braka. Brak joj zaista ne moe pruitizatititu, ali sama ideja je toliko odvratna,sramotna i uvreda samog ivota, takoponiavajua za ljudsko dostojanstvo, da takva parazitska institucija zasluuje da se zauvekosudi.


35/78

To je isto kao i drugi patrijarhalni ugovor kapitalizam. On oveku oduzima prava kojastie roenjem, onemoguava mu razvoj, truje njegovo telo, dri ga u neznanju, bedi izavisnosti, a onda osniva humanitarne institucije koje se hrane poslednjim ostacimaovekovog samopotovanja.

Institucija braka od ene ini parazita nekog ko je potpuno zavisan. Onesposobljuje jeza ivotnu borbu, brie njenu drutvenu svest, paralie joj matu i tako namee svoju

velikodunu zatitu, koja je u realnom ivotu zamka i karikatura ljudskog karaktera. Ako majinstvo predstavlja najviu realizaciju enske prirode, koja druga zatita je tomepotrebna osim ljubavi i slobode? Brak osujeuje, izbezumljuje i korumpira eninaoekivanja. Zar poruka koju brak daje eni nije: samo kada sledi moje zakone, rodiedete? Zar ena nije osuena na smrt, zar nije osramoena i poniena ako odbije da kupisvoje pravo na majinstvo tako to e prodati svoje telo? Zar nije brak ona institucija koja

jedino sankcionie majinstvo, mada je dete zaeto u mrnji i prisili? Pa ipak, ako semajinstvo ostvari slobodnom voljom, iz ljubavi, iz ekstaze ili prkosne strasti, zar se ondane stavlja kruna od trnja na nevinu glavu deteta i krvavim slovima ne upisuje straanepitafKopile? Da brak zaista ima sve one vrline za koje se tvrdi da ima, njegov kriminalniodnos prema majinstvu bi bio dovoljan da zauvek bude iskljuen iz carstva ljubavi.

Ljubav, najjai i najdublji element u ivotu, ono to donosi nadu, sreu, ekstazu, ljubavkoja se protivi svim zakonima, svim konvencijama, ljubav - najslobodniji i najjai kovaljudske sudbine, kako tako snano sveobuhvatno oseanje moe da bude izjednaeno sa

jadnim malim, od Drave i Crkve sankcionisanim, brakom?Slobodna ljubav? Kao da ljubav moe biti ita drugo osim slobodna! Mukarac moe da

kupi pamet, ali svi milioni na svetu nisu uspeli da kupe ljubav. Mukarac je potinio sebitela, ali sva mo ovog sveta ne moe da potini ljubav. Mukarac je potinio cele narode, alisve njegove vojske ne mogu da potine ljubav. Mukarac moe da okuje i ogranii duh, ali

je potpuno nemoan pred ljubavlju. Visoko na svom prestolu, sa svim svojim sjajem ipompom koja se zlatom moe kupiti, mukarac je ipak samo siromaan i oajan, ako gamimoie ljubav. Ali, ako ljubav postoji, i najsiromanija kua sija toplinom, puna je ivota iboja. Tako ljubav poseduje arobnu mo da od prosjaka napravi kralja. Da, ljubav jeslobodna i ne moe da egzistira u nekoj drugoj atmosferi. Kada je slobodna, ona se dajebezrezervno, u velikim koliinama i potpuno. Svi zakoni zasnovani na statutima, sve sudnice

ovog sveta, ne mogu da je iupaju iz korena. Ali, ako je tlo sterilno, kako brak moe da dplodove? To je kao poslednja velika i oajnika bitka prolaznog ivota protiv smrti. Ljubavi nije potrebna zatita: ona je sama sebi zatita. Dokle god je ljubav to to

proizvodi decu, ni jedno dete nee biti naputeno, gladno ili oajno zbog nedostatka ljubavi.Ja znam da je ovo istina. Ja znam za ene koje su postale majke u slobodi sa mukarcimakoje su volele. Malo je dece u braku koja uivaju takvu panju, zatitu i privrenost svojihmajki kao to je uivaju ona deca koja su roena van braka.

Oni koji brane autoritet, plae se naleta slobodnog majinstva, jer e ih to liiti njihovihrtava. Ko e se boriti u ratovima? Ko e stvarati bogatstvo? Ko e biti policajac, tamniar,ako ene odbiju da nasumice raaju decu? Ali rasa, rasa, ta e biti sa rasom, viu kralj,predsednik, kapitalista, svetenik. Rasa treba da bude sauvana, a ene treba takodegradirati da postanu samo maine institucija braka je naa jedina sigurnost protivopasnog buenja seksualnosti u eni.

Ali uzaludni su ovi izbezumljeni napori da se odri stanje ropstva. Uzaludni su takoe i svicrkveni edikti, suludi su napadi vladara, ak je uzaludna i ruka zakona. ena vie ne eli dauestvuje u proizvodnji rase boleljivih, slabih, oronulih i jadnih ljudskih bia, koja nemajuni snage ni hrabrosti da zbace jaram siromatva i ropstva. Umesto toga, ena eli manjedece, ali decu koja bi bila bolja, zaeta i odgajena u ljubavi i kroz slobodan izbor, a ne krozobavezu koju nalae brak. Nai lani moralisti tek treba da steknu ozbiljan oseajodgovornosti prema detetu koje je u nedrima ena probudilo ljubav prema slobodi. Radije bise takva ena zauvek odrekla sjaja i ponosa materinstva, nego to bi na svet donela noviivot u atmosferi koja jepuna samodestrukcije i smrti. I ako ona postane majka, to je da bi


36/78

detetu dala najdublje i najbolje to u sebi ima. Da sazreva zajedno sa detetom njen jemoto, ona zna da samo na taj nain moe da doprinese izgradnji istinske mukosti ienskosti.

Ibzen mora da je imao viziju slobodne majke kada je, vetinom majstora, napravio likGospoe Alving. Ona je bila idealna majka zato to je prerasla brak i sve njegove strahote,jer se oslobodila svojih okova i pustila svoj duh da se razvija sve dok nije postala

obnovljena i jaka linost. Na alost, bilo je prekasno da se spase njen Osvald, srea njenogivota, ali ne suvie kasno da shvati da je ljubav u slobodi jedini uslov za lep ivot. Oni kojisu kao Gospoa Alving, krvlju i suzama platili svoje duhovno buenje, odbacuju brak kaoneto to se namee, kao plitku, praznu alu. Oni znaju da je ljubav jedina osnova koja jekreativni, inspirativni i uzvieni temelj za novu rasu, za novi svet, bez obzira da li traje nekokratko vreme ili venost.

U sadanjem, malom svetu, ljubav je za veinu ljudi stranac.Poto je ljudi ne razumeju iklone je se, ona se retko zane, ili ako se to i desi, ona brzo uvene i umre. Njeno nenotkanje ne moe da podnese stresove i napor svakodnevnog ivota. Njena dua je suviekompleksna da se prilagodi ljigavoj potki nae drutvene strukture. Ona kuka, ali i trpizajedno sa onima koji imaju potrebu za njom, mada im nedostaje sposobnost da se uzdignu

na vrh ljubavi. Koja vizija, koja mata, koji genije poezije, ak i delimino, moe da p redvidipotencijal takve snage u ivotu mukarca i ene. Ako se ikada ostvari istinsko drugarstvo ipostigne jednakost meu polovima, onda e ljubav, a ne brak biti ona snaga koja je dovelato toga.

Prevod iz knjige:Red Emma Speaks, An Emma Goldman Reader, Third Edition, Compiled and Edited by

Alix Kates Shulman, Humanity Books, Amherst, New York, 1966.lanak orginalno izaao u knjizi:Anarhism and Other Essays,Mother Earth Publications,

1910.Preveli:

Vanda Perovi i Aleksandar Ajzinberg

TRAGEDIJA ENSKE EMANCIPACIJEPoeu sa jednim priznanjem: bez obzira na sve politike i ekonomske teorije koje se

bave fundamentalnim razlikama koje postoje meu raznim grupama unutar ljudske rase,bez obzira na sve klasne i rasne razlike, bez obzira na sve vetake granice koje razdvajajuenska prava i muka prava, tvrdim da postoji taka gde se ove razlike mogu ukrstiti ipostati jedna savrena celina.

Ne mislim da ovom tezom predlaem primirje. Opti drutveni antagonizam koji je sada

ovladao naim celokupnim javnim ivotom, izazvan snagom suprostavljenih ikontradiktornih interesa, doivee potpun slom kada reorganizacija naeg drutvenog ivotazasnovana na principima ekonomske pravde postane realnost.

Mir ili harmonija meu polovima i individuama ne mora biti zasnovan na plitkomizjedneavanju svih ljudskih bia; niti se ovde poziva na eliminaciju individualnihkarakteristika i osobina. Problem sa kojim se mi danas suoavamo i kojeg treba u najbliojbudunosti reiti je kako ostati svoj, a ipak biti u harmoniji sa drugima, kako saoseatiduboko sa svim ljudskim biima, a ipak zadrati svoje vlastite karakteristine kvalitete. inimi se da ovo moe biti polazna taka oko koje mogu da se sloe, bez antag onizma i


37/78

*NENSI FREJZER

U ovom radu elela bih da ire sagledam drugi talas feminizma. Neu se bavitiovom ili onom aktivistikom strujom, nekim posebnim aspektom feministiketeorije, ni pojedinim socijalnim slojevima ena. Pre bih pokuala da sagledamdrugi talas feminizma kao epohalnu drutvenu pojavu u njenoj celini. Uzimajuiu obzir skoro etrdeset godina feministikog aktivizma, htela bih da dam svo-

ju ocenu tog pokreta, njegove putanje i istorijskog znaaja. Gledajui u prolostovog pokreta, nadam se da u uspeti da uvidim i njegovu budunost. Dok anali-ziram put koji smo prele, nadam se da u osvetliti neke od izazova sa kojima sedanas suoavamo, u doba velike privredne krize, drutvene neizvesnosti i politi-kih promena.1

Stoga, ispriau priu o irokim dometima i optem znaaju drugog talasa femi-nizma. Moja pria, istovremeno istorijski narativ i drutveno-teorijska analiza, fo-kusira se na tri take u vremenu, od kojih svaka uspostavlja vezu izmeu drugog

talasa feminizma i kapitalizma. Prva taka odnosi se na poetak pokreta u okviruonoga to u nazvati dravnim kapitalizmom. Pokuau da ocrtam nastanakdrugog talasa feminizma (iz antiimperijalistike Nove levice) kao radikalnog

* Nancy Fraser, profesorka politikih nauka na Novoj koli za drutvena istraivanja (New School) i ko-urednica asopisa Sazvea. Predavala je na Univerzitetu Nortvestern i Univerzitetu Johan Volfgang Gete(Frankfurt, Nemaka). Dobitnica je brojnih stipendija i nagrada, kao i gostujua predavaica na univerzite-tima irom SAD i Evrope.1 Ovaj esej nastao je iz izlaganja na Cortona Colloquiumu, koji je kao temu imao Gender and Citizenship:New and Old Dilemmas, Between Equality and Dif ference, novembra 2008.

FEMINIZAM, KAPITALIZAM I

LUKAVSTVO ISTORIJE

239

NENSI FREJZER

Feminizam, kapitalizam i lukavstvo istorije

-Nensi Frejzer


38/78

*NENSI FREJZER

U ovom radu elela bih da ire sagledam drugi talas feminizma. Neu se bavitiovom ili onom aktivistikom strujom, nekim posebnim aspektom feministiketeorije, ni pojedinim socijalnim slojevima ena. Pre bih pokuala da sagledamdrugi talas feminizma kao epohalnu drutvenu pojavu u njenoj celini. Uzimajuiu obzir skoro etrdeset godina feministikog aktivizma, htela bih da dam svo-

ju ocenu tog pokreta, njegove putanje i istorijskog znaaja. Gledajui u prolostovog pokreta, nadam se da u uspeti da uvidim i njegovu budunost. Dok anali-ziram put koji smo prele, nadam se da u osvetliti neke od izazova sa kojima sedanas suoavamo, u doba velike privredne krize, drutvene neizvesnosti i politi-kih promena.1

Stoga, ispriau priu o irokim dometima i optem znaaju drugog talasa femi-nizma. Moja pria, istovremeno istorijski narativ i drutveno-teorijska analiza, fo-kusira se na tri take u vremenu, od kojih svaka uspostavlja vezu izmeu drugog

talasa feminizma i kapitalizma. Prva taka odnosi se na poetak pokreta u okviruonoga to u nazvati dravnim kapitalizmom. Pokuau da ocrtam nastanakdrugog talasa feminizma (iz antiimperijalistike Nove levice) kao radikalnog

* Nancy Fraser, profesorka politikih nauka na Novoj koli za drutvena istraivanja (New School) i ko-urednica asopisa Sazvea. Predavala je na Univerzitetu Nortvestern i Univerzitetu Johan Volfgang Gete(Frankfurt, Nemaka). Dobitnica je brojnih stipendija i nagrada, kao i gostujua predavaica na univerzite-tima irom SAD i Evrope.1 Ovaj esej nastao je iz izlaganja na Cortona Colloquiumu, koji je kao temu imao Gender and Citizenship:New and Old Dilemmas, Between Equality and Dif ference, novembra 2008.

FEMINIZAM, KAPITALIZAM I

LUKAVSTVO ISTORIJE

239

NENSI FREJZER


39/78

izazova preovlaujuem androcentrizmu dravno regulisanih kapitalistikihdrutava nastalih nakon II svetskog rata. Druga taka se odnosi na tok evolucijefeminizma u dramatino izmenjenim drutvenim okolnostima narastajueg neo-liberalizma. Tu u pokuati da ocrtam ne samo izuzetan uspeh ovog pokreta, ve

i zabrinjavajue pribliavanje nekih njegovih ideala zahtevima novog oblika kapi-talizma u nastanku postfordistikog, neorganizovanog, meunarodnog kapi-talizma. Analizirajui ovu fazu, preispitau da li je drugi talas feminizma nena-merno obezbedio kljuni sadraj novom duhu kapitalizma, kako ga nazivaju LikBoltanski (Luc Boltanski) i Eva Kjapelo (ve Chiapello). Trea taka odnosi se namoguu promenu pravca feminizma u postojeim uslovima, unutar krize kapita-lizma i politikih promena u SAD, to bi moglo predstavljati poetak udaljavanjaod neoliberalizma i pribliavanje novom obliku drutvene organizacije. Njenomanalizom pokuau da istraim mogunosti ponovnog stavljanja u pogon femi-

nistikog obeanja emancipacije u svetu potresenom dvostrukom krizom kri-zom finansijskog kapitala i hegemonije SAD koju sada oekuje i izazov pred-sednikog mandata Baracka Obame.

Uopteno govorei, predloiu kako da pozicioniramo putanju kretanja drugogtalasa feminizma u odnosu prema skoranjoj istoriji kapitalizma. Nadam se da utako doprineti oivljavanju neke vrste socijalistiko-feministike teorije, koja me(pre nekoliko decenija) prvobitno inspirisala, a koja i dalje prua najbolju nadu zauspostavljanje rodne pravde danas. Meutim, moj cilj nije da preraujem zastare-

le dvosistemske teorije, ve da spojim najbolje u savremenoj feministikoj teoriji sanajboljim u savremenoj kritikoj teoriji kapitalizma.

Da bih pojasnila logiku na kojoj se zasniva ovaj pristup, dozvolite mi da obja-snim svoje nezadovoljstvo onim to je moda najire prihvaeno razumevanjedrugog talasa feminizma. esto se kae da je relativni uspeh pokreta u promenikulture direktno srazmeran njegovom relativnom neuspehu u promeni institucija.Ova procena predstavlja ma sa dve otrice: s jedne strane, feministiki ideali rod-ne ravnopravnosti, toliko sporni tokom prethodnih decenija, sada su deo neupit-

nog drutvenog mainstreama; s druge strane, ti ideali tek treba da budu prakti-no ostvareni. Stoga, danas iroko prihvaena feministika kritika npr. seksualnogzlostavljanja, trafikinga (trgovine enama) i nejednakih plata bila je i to ne takodavno uzrok mnogobrojnih polemika. Ipak, ovakva postepena promena stavo-

va ni u kom sluaju nije uklonila navedene prakse. Zbog toga se esto uje kako jedrugi talas feminizma izvojevao pobedu upravo kao epohalna kulturna revolucija,ali da velika promena u mentalitetu nije jo uvek rezultovala strukturnom, institu-cionalnom transformacijom.

240

3.A FEMINIZAM, KAPITALIZAM I LUKAVSTVO ISTORIJE


40/78

Treba jo neto primetiti u vezi sa ovim stanovitem, koje opravdano tvrdi po-stojanje iroke prihvaenosti feministikih ideja danas. Meutim, teza kulturnoguspeha nasuprot institucionalnom neuspehu ne uspeva da u potpunosti osvetliistorijski znaaj i budue izglede drugog talasa feminizma. Ukoliko pretpostavimo

da institucije zaostaju za kulturom kao da se jedno moe menjati bez prome-ne drugog onda to navodi na zakljuak da sve to treba uiniti jeste da instituci-

je sustignu kulturu kako bismo ostvarili feministike nade. Ovakva pozicija inimanje vidljivim sloeniji, uznemirujui uinak feminizma: ire prihvatanje kultur-nih stavova roenih iz drugog talasa bilo je deo jo jedne drutvene promene, ne-predviene i neeljene od strane feministikih aktivistkinja promene drutveneorganizacije kapitalizma nakon II svetskog rata.

U ovom radu cilj mi je da istraim ovu neprijatnu mogunost. Stoga, moja hipo-

teza glasi: ono to je bilo zaista novo u vezi sa drugim talasom feminizma jestenain na koji je povezao posredstvom kritike androcentrinog dravnog kapita-lizma tri analitiki razliite dimenzije rodne nepravde: ekonomsku, kulturnu ipolitiku. Podrvrgavajui dravni kapitalizam irokom, viestrukom analitikomistraivanju, u kome su se tri navedene perspektive slobodno spajale, feministki-nje su stvorile iroko razgranatu, sistematsku kritiku. U decenijama koje su usle-dile, ove tri dimenzije nepravde se razdvajaju, kako meu sobom, tako i od kritikekapitalizma. Ovu razdeobu feministike kritike prati izvesno ukljuenje (incor-poration) i delimino jaanje nekih njenih aspekata. Razdvojene jedna od druge

i od drutvene kritike koja ih je spajala, zamisli drugog talasa feminizma regru-tovane su da poslue projektu koji je bio u snanom sukobu sa irom, holisti-kom vizijom pravednog drutva. Kao lep primer lukavstva istorije mogu posluitiupravo utopijske elje feminizma koje su pronale svoj novi ivot kao stanovitakoja legitimiu prelaz na novi oblik kapitalizma: postfordistiki, meunarodni,neoliberalni kapitalizam.

U narednim redovima, razradiu ovu hipotezu u tri koraka koji odgovaraju tri-ma takama u vremenu, pomenutim ranije. U prvom koraku, analizirau kriti-

ku drugog talasa feminizma usmerenu na androentrini dravni kapitalizam,kritiku oslonjenu na tri pretpostavke drutvene pravde: preraspodelu, priznanje(recognition) i predstavljanje (representation). U drugom koraku, ponudiu skicurastavljanja tog kritikog sklopa i upotrebu nekih njegovih delova za legitimacijuneoliberalnog kapitalizma. U treem, proceniu izglede za ispunjenje feministi-kog obeanja emancipacije u sadanjem trenutku, trenutku privredne krize i poli-tike nestabilnosti.

241

NENSI FREJZER


41/78

FEMINIZAM I DRAVNI KAPITALIZAM

Zapoeu pozicioniranjem pojave drugog talasa feminizma u kontekstu dravnogkapitalizma. Pod dravnim kapitalizmom podrazumevam hegemonu drutve-nu formaciju nastalu nakon II svetskog rata, formaciju u kojoj drava igra aktivnuulogu u upravljanju nacionalnom privredom.2Najbolje smo upoznati sa jednimoblikom dravnog kapitalizma, a to je drava blagostanja tzv. prvog sveta, koja jekoristila kejnzijanska sredstva ne bi li ublaila cikluse uspona i padova svojstvenekapitalizmu. Uei iz iskustava Velike krize i privrednog planiranja tokom II svet-skog rata, ove drave primenile su raznovrsne oblike diriizma (strogo dravnoupravljana ekonomija prim. prev.) investicije u infrastrukturu, planska indu-strijalizacija, progresivno oporezivanje, socijalna davanja, pravna regulacija poslo-

va

Documents

Feminizam i levica - Tanja Vukša