FIHTEOVA ETIKA I FILOZOFIJA RELIGIJE

- kratka dedukcija stepenâ praktičke filozofije, u skladu sa principima učenja o nauci:

Teorijska filozofija Praktička filozofija

beskonačna delatnost

osnovna karakteristika Ja kao beskonačne delatnosti jeste reflexivnost: Ja je beskonačna delatnost koja se uvek vraća samoj sebi (Učenje o nauci)

nivo Ja Ja: da bi Ja moglo sebi da se vrati, mora da postavi neko Ne-Ja, preko kojeg će preći i od kojeg će se vratiti

nivo razlikovanja unutar beskonačnog i

beskonačna težnjaein unendliches Streben:

prvo, izvorno nemanifestovano delanje je teženje, težnja; samo subjektivno posmatrano: nagon: der Trieb

dedukcija reflexivnog nagona, subjektivni nagon je reflexivni nagon: der Reflexionstrieb, što je zapravo isto što i nagon za predstavom: der Vorstellungstrieb

dedukcija objektivnog nagona: nagon za proizvođenjem stvarnosti ili žudnja:

der Produktionstrieb (das Sechen)

koja dalje “traži” da bude zadovoljena, tj. usmerena je na zadovoljenje: nagon za zadovoljenjem: der Befriedigungstrieb

što se (zadovoljenje) događa onda kada su nagon i čin, postupak koji ga prati, iz njega sledi u skladu jedno sa drugim; kada nisu, javlja se nezadovoljstvo

nagon za skladom između žudnje i akcije:

der Trieb nach Harmonie zwischen Trieb und Handlung

MEĐUTIM!

Nekada je cilj akcije sama akcija; nekada zadovoljstvo proističe iz same radnje, a ne iz njenog rezultata

tzv. apsolutni nagon(der absolute Trieb)

i to je: moralni nagon(der sittlichen Trieb)

a to jepraktičko Ja, das Praktische Ich

1

nededljivog Ja, konačnih i deljivih Ja i Ne-Ja koji se međusobno određuju

gde je Ja koje je određeno zapravo praktičko Ja

zato je Ja teorijsko: samo zato da bi bilo praktičko: ono saznaje da bi moglo da dela. Pa čak i u osnovi, kao beskonačno, Ja je delatnost, znači: praktičko (samo beskonačno), pa: zato što je delatno, može biti saznajno.

Drugim rečima, zato što je delatno, može uopšte biti teorijsko, a da bi bilo praktičko; - na taj način, konačno Ja nastoji da dostigne, približi se beskonačnom Ja kao idealu beskonačne prvobitne delatnosti; što, naravno, ne može, budući da je konačno: praktičko Ja je konačno Ja (III princip Učenja o nauci).

Odavde je sada moguće dedukovati i pojmove moralnog dobra i zla: moralno dobro jeste delanje radi samog delanja, dok je zlo: lenjost, i ona je prvi, izvorni greh.

Čulni nagon ide za udobnošću, mirom i uživanjem, moralni za radom i borbom; moralni čover izvršava jedan zadatak samo toga radi da bi u njegovom izvršenju video nov zadatak. Tu onda treba pomenuti i princip slobode, nezavisnosti i autonomije: Delaj uvek tako da svaki postupak u nizu postupaka koje poduzimaš, bude takav da taj niz na kraju rezultira tvojom autonomijom, ili, drukčije kazano: delaj uvek prema svom opredeljenju (kategorički imperativ). Ali DELAJ!

“Delovati! Delovati! To je ono zbog čega postojimo!”1

Međutim, za to i takvo slobodno moralno delovanje, neophodni su konkretni ideali. Primeri tih ideala dati su nam u osnivačima velikih religija kao što su Hristos ili Buda. Tu veliku ulogu igra crkva, ali se njene dogme moraju shvatiti radije kao simboli, a ne kao doktrine. Crkva nije ništa drugo do pogodna ali i privremena institucija za moralnost, i trebalo bi, jednog dana, da je zameni tzv. Crkva Uma (die Vernuftkirche), a upravo posredstvom moralne filozofije.

Na ovom mestu, prirodan je prelaz na filozofiju religije: u Fihteovom učenju, Apsolut je moralni red sveta, i kao takav, on je poslednji osnov svake stvarnosti i poslednji cilj svakog bivanja. Moralni svetski red je Bog. Ali shvaćen ne kao konkretno biće, već kao idealna delatnost koja stvara svet i upravlja njime. Bog kao idealna delatnost jeste apsolutni moralni ideal koji sobom nosi poslednji razlog svega realnog. On je ono prvobitno, beskonačno, i moralno Ja, koje sve postavlja i iz čega sve nastaje – Fihteov etički panteizam. Naša vera u Boga sastoji se u svesnosti tog ideala, koja se očitava kroz istinsku samosvest da svaki čovek treba da teži da bude čisto Ja, iako u stvari uvek ostaje samo empirijsko Ja. Praktičko-teozofski princip leži u osnovi čitavog Učenja o nauci.

Shvatanje dužnosti

Poslednji cilj i svrha svih moralnih principa jesu Um i Sloboda: ustanovljenje slobodne vladadavine Uma nad carstvom čulnosti i empirijske egzistencije. Cilj svakog pojedinca i čitavog ljudskog roda jeste moralno usavršavanje, sve do ideala moralnog savršenstva koje bi bilo ekvivalentno stanju potpune umnosti i slobode čovečanstva.

Pojedinačno “sredstvo” takvog napretka svakako je pojedinac, to jest konačno, empirijsko Ja. Koje nastoji da se približi beskonačnom moralnom savršenstvu prvobitnog, apsolutnog Ja, a to je moguće samo poštovanjem dužnosti.

Zato Fihte pravi tabelu svih dužnosti na:

opšte opšte

1 Pet predavanja o određenju naučnika

2

1) uslovljene ili posredne 2) neuslovljene ili neposredne (odnose se na sredstvo) (odnose se na cilj)

pojedinačne pojedinačne

I.1. Opšta uslovljena moralna dužnost: dužnost očuvanja svoje vlastite egzistencije i važi za svakog pojedinca – zato je opšta; a uslovljena je zato što se tiče pojedinca kao sredstva za moralno usavršavanje čovečanstva: da bi se mogla ostvariti vladavina Uma i Slobode, neophodno je da noseće sredstvo te ideje, a to je upravo individuum čuva svoju egzistenciju.Pritom je vrlo važno praviti razliku između prava na očuvanje vlastite egzistencije i dužnosti tog očuvanja: pravo na očuvanje vlastite egzistencije odnosi se na pravo svakog individuuma na sreću; dužnost nema nikakve veze sa tim – ne tiče se rezultata akcija, već zahteva očuvanje empirijske egzistencije pojedinca da bi mogao da dela moralno i na taj način doprinese napretku u umu i slobodi.

I.2. Pojedinačne uslovljene moralne dužnosti – ukoliko je empirijsko Ja ili individuum noseće sredstvo napretka u umu i slobodi i težnje ka moralnom savršenstvu, svakako da je neophodno delanje. Ali neće delanje samo, bilo kakvo delanje tome doprineti. Respektivno tome, ovim dužnostima zahteva se od individue da deluje sistematično i planski, što će reći: da svaki individuum ima ne samo pravo već, još više, i dužnost, da izabere i sebi obezbedi uslove adekvatne i pogodne za svoje delovanje; a to znači: dužnost da se izabere i obezbedi društveni status i poziv – svakako prema sklonostima, tj. nagonima, ali ne iz njih, već isključivo iz dužnosti. Svakom pojedinačnom Ja pripada specijalno opredeljenje u velikom planu ispunjavanja moralnog cilja na kojem svi zajedno sarađuju. To opredeljenje mora da stoga upozna svaki individuum iz svoje empirijske egzistencije i moralne svesti; i da ga postavi kao maximu celokupne svoje delatnosti: kategorički imperativ: Delaj uvek prema svom opredeljenju. Da bi to mogao: opredeli se!

II.1. Opšte neuslovljene (neposredne) moralne dužnosti – za razliku od posrednih koje se odnose direktno na individuum, a na taj način, indirektno na moralni cilj, tj. savršenstvo, neuslovljene dužnosti odnose se neposredno na samo to savršenstvo; drugim rečima, kantijanski kazano, one su savršene dužnosti, i propisane su kategoričkim, a ne hipotetičkim imperativom.

U pitanju su dužnosti koje svaki individuum ima prema drugom individuumu, kao čoveku, kao takođe slobodnom i umnom biću.

Dužnost glasi: ne povređivati tuđi život i vlasništvo!

II.2. pojedinačne neposredne dužnosti – odnose se opet na društveni položaj i poziv: Fihte je u detalje raspravljao o neposrednim dužnostima bračnog para, zatim u odnosu roditelj-dete, zatim: koje su dužnosti naučnika (da se bavi svojim pozivom iz ljubavi prema istini i zarad moralnog usavršavanja čovečanstva, a i sebe), zatim: o dužnostim sveštenika (da treba da bude idealni primer moralnog ponašanja); Pa umetnika (ne biti umetnik, ukoliko nisi genije, budući da nema moralnog zakona koji bi upravljao estetskim osećajem!); zatim: o dužnostima činovnika (pravda).

Među pozivima, Fihte je razlikovao više i niže pozive: niži pozivi su oni pozivi koji rade na prirodi: proizvođači (zemljoradnici, rudari, lovci), manufakturisti (zanatlije) i trgovci; dok su viši pozii pozivi: naučnika, sveštenika, umetnika i činovnika, zato što oni ne rade sa prirodom, nego sa umnim bićima.

Pet predavanja o određenju naučnika

3