Seminarski rad

Finansijski menadžment

FINANSIJSKA POLITIKA I NAČELA FINANSIJSKE POLITIKE

SADRŽAJ

1.UVOD..........................................................................................................................................3

2.CILJ FINANSIJSKE POLITIKE.............................................................................................4

3.VRSTE FINANSIRANJA PREDUZEĆA................................................................................5

4. FINANSIJSKA POLITIKA PREDUZEĆA............................................................................6

5. POSLOVNO FINANSIJSKA NAČELA.................................................................................7

6. NAČELO FINANSIJSKE STABILNOSTI.............................................................................7

7. NAČELO LIKVIDNOSTI........................................................................................................9

8. NAČELO RENTABILNOSTI................................................................................................10

9. NAČELO FINANSIJSKE ELASTIČNOSTI........................................................................10

10. NAČELO FINANSIJSKE NEZAVISNOSTI.....................................................................11

11. NAČELO FINANSIJSKE SNAGE......................................................................................12

12. ZAKLJUČAK.......................................................................................................................13

13. LITERATURA.......................................................................................................................14

2

1. UVOD

Predmet interesovanja finansijskog menadžmenta bili su problemi finansiranja odnosno

pribavljanja kapitala iz različitih izvora, odnosno problemi pravnih i finansijskih odnosa

preduzeća i finansijskih institucija koja mu obezbeđuju kapital kao i finansijski instrumenti

kojima se kapital pribavlja. Predmet interesovanja tradicionalnog pristupa bila je pasiva bilansa

stanja preduzeća.

Pristalice tradicionalnog pristupa problem finansiranja preduzeća posmatraju sa

stanovišta investicionog bankara a ne sa stanovišta donosioca investicionih odluka u okviru

preduzeća. Ovakav pristup je kritikovan i osporavan. Krajem 50-tih godina prošlog veka došlo je

do razvoja savremog pristupa finansijskog menadžmenta. Dolazi do naglog ekonomskog rasta i

brzih tehnoloških promena. Porast značaja odgovornosti menadžera prema akcionarima i

kreditorima, prema zaposlenima, prema dobavljačima, prema državi nastala je potreba za

korišćenjem naučnih metoda u donošenju finansijskih odluka, odnosno nastala je potreba za

daljim razvojem teorije finansijskog upravljanja kao naučne discipline. Za razliku od

tradicionalnog pristupa finansijskom menadžmentu čiji je predmet bio samo pribavljanje

kapitala, odnosno pasiva bilansa stanja savremeni pristup pored pribavljanja kapitala, razmatra

njegovu upotrebu odnosno obuhvata i aktivu i pasivu bilansa stanja. Savremeni pristup

finansijskom menadžmentu prema Solomonu treba da obezbjedi da finansijski menadžment

pruži naučnu osnovu za odgovore na sljedeća pitanja: koju vrstu sredstva preduzeće treba da

pribavi, koliki ukupan obim sredstava preduzeće treba da ima, kako potrebna sredstva treba da

budu finansirana.

Preduzeće se može posmatrati kao određeni finansijski sistem. Da bi se preduzeće moglo

osnovati potreban je početni kapital kako bi se obezbjedili neophodni činioci proizvodnje,

sredstva za rad, radna snaga, predmeti rada i sl.

Po osnivanju preduzeća potrebno je obezbjediti finansiranje tekućih poslovanja a

posebno obezbjediti obrtna sredstva suverenost i rentabilnost. Preduzeće treba da obezbjedi i

svoj neprestani razvoj kako bi opstalo na tržištu oštre konkurencije. Preduzeće je finansijski

sistem čiji krvotok čine novčani i robni tokovi. Robni tokovi u stvari predstavljaju novčane jer se

svaki oblik imovine preduzeća prodajom može pretvoriti u novac.

 

3

2. CILJ FINANSIJSKE POLITIKE

Vrhunski cilj finansijske politike je finansijska snaga preduzeća koja podrazumijeva:

- Trajnu sposobnost plaćanja

- Trajnu sposobnost finansiranja

- Trajnu sposobnost investiranja

- Trajnu sposobnost povećanja imovine vlasnika

- Trajnu sposobnost zadovoljenja finansijskih interesa učesnika u preduzeću1

Trajna sposobnost plaćanja podrazumijeva da preduzeće u momentu dospijeća roka plaćanja

bilo koje obaveze ima gotovine najmanje u visini dospjelih obaveza. U teoriji i praksi poznata su

četiri koncepta, kao sastavni dijelovi finansijske politike, za plaćanje obaveza, odnosno za

održavanje likvidnosti preduzeća, i to:

- Puna sigurnost

- Ograničeni rizik

- Puno pokriće obaveza

- Improvizovana likvidnost

Trajna sposbnost finansiranja podrazumijeva da je preduzeće sposobno da finansira dati obim

poslovanja iz raspoloživih izvora finansiranja (kapitala,dugoročnih i kratkoročnih kreditnih

obaveza i spontanih izvora finansiranja) ili da smanjenje postojećeg izvora finansiranja

nadomjesti drugim izvorom finansiranja (otplaćene dugoročne obaveze da nadomjesti

poveaćanjem kapitala), ili da ih nadomjesti novim zaduženjem (recimo,emisija dugoročnih

obveznica i komercijalnih zapisa)

Trajna sposobnost investiranja podrazumijeva da preduzeće višak slobodne gotovine uloži u

investicioni projekat koji obećava povećanje dobitka ili da za finansiranje tog projekta pribavi

dodatne izvore finansiranja (emisija nove serije akcija, dodatno kreditno zaduženje, enmisija i

prodaja dugoročnih hartija od vrijednosti- obveznica ili komercijalnih zapisa).

Trajna sposobnost povećanja imovine vlasnika.Imovina vlasnika preduzeća uložena u

preduzeće je kapital vlasnika.Knjigovodstvena vrijednost kapitala povećava se ako se: pri prodaji

akcija ostavruje premija i pri raspodjeli neto dobitak akumulira za rezerve i za zadržani dobitak.

1 Kralj,J.: Finansijsko upravljanje I finansijsko poslovanje u uslovima tržišne privrede, Knjigovodstvo, 8-9/1990

4

Trajna sposobnost zadovoljenja finansijskih interesa učesnika u preduzeću.Učesnici u

preduzeću su vlasnici kapitala (akcionari ili vlasnici udjela kapitala), zaposleni i

fiskus(država).Interesi učesnika u preduzeću su najčešće suprotstavljeni.Zaposleni žele da što

više zarade, što smanjuje dobitak, a to nije u interesu ni vlasnika ni fiskusa.

3. VRSTE FINANSIRANJA PREDUZEĆA

 

Prema roku raspoloživosti izvora finansiranje se može podjeliti na :

– kratkoročne čiji izvori su raspoloživi do jedne godine. Ovaj vid finansiranja se koristi za

ulaganja u obrtna sredstva

– srednjoročno od 1 do 5 godina i pogodan je za srednjoročna ulaganja u osnovna sredstva.

– dugoročne više od 5 godina.

Izvori mogu biti ročni kada imaju rok dospjeća duži od 5 godina kao što su dugoročni

krediti, emisije obveznica i sl. A ne ročni izvori nemaju rok dospjeća, nego su trajno raspoloživi

kao što su sredstva od emisija akcija, zadržana dobit i sl. Koriste se za ulaganja u osnovna

sredstva, tj. razvoj preduzeća.

Prema svom porijeklu izvori finansiranja se dijele na interne koje je ostvarilo samo

preduzeće (amortizacija, zadržana dobit, rezerve ) i eksterne kao emisija kratkoročnih i

dugoročnih HOV ili uzimanje kredita i sl. Prema vlasništvu izvori mogu biti sopstveni ( neročni)

i tuđi (ročni).

Finansijski menadžment treba da vodi računa o racionalnom učešću kratkoročnog i

dugoročnog finansiranja tako da taj odnos bude optimalan. Troškovi finansiranja veći su kod

dugoročnog, što je duži rok otplate kredita troškovi su veći (banke daju veće kamate

depozitorima na dugi rok) i obrnuto. Zato nije rentabilno koristiti dugoročne izvore finansiranja

za finansiranje kratkoročnih ulaganja, kao npr. finansiranje obrtnih sredstava. Dakle odnos

kratkoročnog i dutgoročnog finansiranja je optimalan kada daje minimalan ukupan trošak

finansiranja preduzeća.

5

4. FINANSIJSKA POLITIKA PREDUZEĆA

Predstavlja kompleksnu aktivnost koja se na području finansijkog poslovanja sprovodi u

određenom vremenu koristeći se određenim metodama, principima i sredstvima, a sve to u cilju

ostvarenja najpovoljnijih efekata u oblasti finansijskog poslovanja preduzeća. Samim tim

koncipiranje i utvrdjivanje strategije i taktike dugoročnog i srednjoročnog djelovanja

finansijskog poslovnog sistema kao dijela složenog dinamičkog sistema naziva se finansijskom

politikom.Suština problematike finansijske politike je u sljedećem:

– otkrivanje i fiksiranje postojećih i potencijalnih problema finansijskog karaktera koji

objektivno mogu da ometaju realizaciju planiranih finansijskih konstrukcija u budućem

poslovanju organizacije.

– sistemsko proučavanje karaktera fiksiranih problema, istraživanje mogućih puteva za njihovo

pravovremeno rješavanje i predlaganje metoda i mera za njihovo otklanjanje u svrhu optimalne

realizacije svih planiranih finansijskih konstrukcija i operacija, kao značajnih komponenata

efikasne realizacije kompleksne poslovne politike organizacije.

Širok dijapazon finansijskih poslova i problema implicira i širok domen finansijske

politike. Zbog toga moraju da se koncipiraju brojne parcijalne finansijske politike.

Sobzirom na osnovna područja djelovanja finansijske politike može se govoriti o2:

– politici pribavljanja finansijskih sredstava,

– politici finansiranja proste i proširene reprodukcije,

– politici plasmana finansijskih sredstava,

– politici zajedničkih ulaganja,

– politici stvaranja finansijskih rezervi,

– politici finansiranja obrazovanja kadrova,

– politici utvrđivanja i raspodjele ukupnog prihoda i dobiti,

– politici likvidnosti,

– politici poslovanja na finansijskom tržištu i

– politici finansijske stabilnosti.

Sve ove parcijalne finansijske politike su dijelovi integralne finansijske politike

preduzeća. Između njih dijeluje zakon povratne sprege tako da vrlo često parcijalne politike

dimenzionišu i struktuiraju integralnu finansijsku politiku i obratno. Finansijska politika se može

podijeliti prema:

– vremensko-genetičkom aspektu na: politiku finansiranja, investicionu politiku, tekuću

finansijsku politiku i prema nekim autorima možemo dodati politiku osnivanja.

2 Internet sajt:http://www.premiumsoft.co.yu/?opt=dictionary&id=2391,(datum pristupa 29.03.2012)

6

– vremenskom aspektu na: dugoročnu politiku strukture i kratkoročnu politiku likvidnosti.

– zadacima finansijske funkcije na: politiku nabavke, politiku upotrebe, politiku upravljanja

kapitalom.

Na osnovu kriterijuma dinamičnosti moguća je klasifikacija finansijske politike na

osnovnu, tekuću i razvojnu finansijsku politiku.

5. POSLOVNO FINANSIJSKA NAČELA

Načela ili principi finasijske politike imaju za cilj da utvrde idealan poredak odnosa u

finansiranju preduzeća pri čemu su sva načela finansijske politike usmjerena na ostvarenje cilja

finansijske politike-finansijsku snagu.Načela se mogu klasifikovati kao3:

– načelo finansijske stabilnosti,

– načelo rentabilnosti,

– načelo likvidnosti,

– načelo finansijske elastičnosti,

– načelo nezavisnosti i

– načelo finansijske snage ( racionalnog-ekonomičnog finansiranja, akumulacije i mobilizacije

sredstava ).

Zajednička karakteristika svih načela je da su međusobno povezana, uz činjenicu da ona

međusobno konkurišu, te da je prioritetni zadatak finansijske politike njihovo optimalno

usaglašavanje.

6. NAČELO FINANSIJSKE STABILNOSTI

Polazi od odnosa između dugoročno vezanih sredstava i sopstvenog kapitala uvećanog za

tuđi ( dugoročno pozajmljen kapital ). Taj odnos treba da je najviše jedan ili manje od jedan.

Ako se ovaj odnos kreće na relaciji jedan to znači da su dugoročno vezana sredstva pokrivena

sopstvenim i tuđim kapitalom.

Ako je odnos manji od jedan to znači da su dugoročno vezana sredstva manja od

sopstvenog i tuđeg kapitala, te da je dugoročna finansijska ravnoteža pomjerena ka izvorima

sredstava sa čim je stvorena i sigurnost za održavanje likvidnosti preduzeća u oblasti finansiranja

i obrnuto.

3 Internet adresa:http://www.financewise.com/public/edit/insure/ins-securit.htm, (datum pristupa 29.03.2012.)

7

Sigurnost za održavanje likvidnosti je prisutna iz razloga što se višak dugoročnih izvora (

sopstvenih i tuđih ) nad dugoročnim sredstvima upotrebljava za finansiranje kratkoročno vezanih

sredstava. Taj dugoročni izvor će vremenski biti duže raspoloživ nego što je dužina vremena

mobilizacije kratkoročno vezanih sredstava u gotovini.

Npr. ako bi mobilizacija kratkoročno vezanih sredstava bila jednaka dospjelim

kratkoročnim obavezama i po roku i po obimu, tada bi višak dugoročnih izvora nad dugoročno

vezanim sredstvima predstavljao likvidnu rezervu. Likvidna rezerva se može upotrebiti za

plaćanje obaveza preduzeća, u slučaju kada mobilizacija kratkoročno vezanih sredstava ne bi

odgovarala dospjelim kratkoročnim obavezama po roku i po obimu.Da bi se uspostavila

finansijska ravnoteža u preduzeću neophodno je4:

– definisati dugoročno vezana sredstva

– definisati odnos između sopstvenog i tuđeg kapitala.

Dugoročno vezana sredstva obuhvataju:

– osnovna sredstva ( materijalna ulaganja )

– dugoročne plasmane ( finansijska ulaganja )

– trajno vezana sredstva :trajna obrtna sredstva, zemljište jer se ne amortizuje, trajne uloge trećih

lica, kupljene akcije drugih preduzeća .

Finansijsku stabilnost je lakše održati ako su trajno vezana sredstva pokrivena

trajnim(sopstvenim) kapitalom. Ako su trajno vezana sredstva pokrivena tuđim(dugoročno

pozajmljenim) kapitalom, održavanje finansijska stabilnosti je jedino moguće pod uslovom da se

dospjela glavnica dugoročno pozajmljenog kapitala u potpunosti pokrije (supstituiše) prirastom

sopstvenog kapitala iz finansijskih rezultata preduzeća.

Kada su u pitanju osnovna sredstva i dugoročni plasmani ( ulaganja ) treba istaći da se

isti obnavljaju ili istekom njihovog vijeka trajanja ili ako su nastali po osnovu prodaja robe na

kredit ( brodogradnja, mašinogradnja i sl. ).

Međutim, veoma često su rokovi dugoročno pozajmljenog kapitala kraći od rokova

dugoročno vezanih sredstava, što izaziva finansijsku nestabilnost preduzeća ili pak stabilnost uz

supstituciju pozajmljenog kapitala sa prirastom sopstvenog kapitala. Odnos između sopstvenog i

dugoročno pozajmljenog kapitala treba definisati u pravcu dominacije sopstvenog kapitala u

izvorima preduzeća. Za sopstveni kapital je karakteristično da je trajno raspoloživ, sem u

slučajevima kada preduzeće iskazuje gubitak.

4 Rodić,J.: Finansijska analiza, Savremena administracija, Beograd, 1993

8

7. NAČELO LIKVIDNOSTI

Predstavlja sposobnost preduzeća da u svakom momentu izmiri dospjele obaveze.

Između načela likvidnosti i načela finansijske stabilnosti postoji međusobna uslovljenost. Ako je

koeficijent finansijske stabilnosti preduzeća jednak 1, likvidnost preduzeća ( uvećana za KVS i

kratkoročne obaveze ) jednaka je 1 ( 1 : 1 ).

U takvim okolnostima održavanje likvidnosti ne zavisi samo od finansijske stabilnosti

preduzeća, već od usklađenosti rokova vezivanja kratkoročno vezanih sredstava i rokova

raspoloživosti kratkoročnih obaveza.

Kada je koeficijent finansijske stabilnosti jednak 1, a preduzeće se nalazi u nelikvidnosti

( nema likvidne rezerve ), preduzeće može da stvori likvidnu rezervu u sferi kratkoročnog

finansiranja, ako postigne da rokovi KVS budu kraći od rokova raspoloživosti kratkoročnih

obaveza5.

Kada je koeficijent finansijske stabilnosti manji od 1, proporcija između likvidnih , KVS ( s

jedne strane ) i kratkoročnih obaveza ( s druge strane ) biće pomerena u korist prve strane. ( KVS

> K.O. )

Ako su rokovi vezivanja KVS jednaki rokovima raspoloživosti kratkoročnih obaveza,

tada će se pojaviti i likvidna rezerva koja potiče iz sopstvenog i tuđeg kapitala. Likvidna rezerva

predstavlja razliku između sopstvenog kapitala uvećanog za dugoročno pozajmljeni kapital i

dugoročno vezana sredstva ( razlika između priliva i odliva na kraju radnog dana dotičnog

preduzeća ).

Proporcija između likvidnosti i kratkoročno vezanih sredstava ( s jedne strane ) i

kratkoročnih obaveza ( s druge strane ) pomerena je u korist kraktoročnih obaveza, čime je

direktno ugrožena likvidnost preduzeća ( osim ako su rokovi vezivanja kratkoročno vezanih

sredstava manji od rokova raspoloživosti kratkoročnih obaveza ).

Iako se likvidnom rezervom ( s jedne strane ) stvara uslov za sigurnost u održavanju

likvidnosti preduzeća, ona ( s druge strane ) umanjuje rentabilnost preduzeća jer ne donosi

kamatu po osnovu sredstava po viđenju.

5 Internet sajt: www.link-elearning.com/dlmaterijali/BER_12.pdf, (datum pristupa 29.03.2012 godine)

9

8. NAČELO RENTABILNOSTI

Ovo načelo polazi od maksimiziranja dobitka u kraćem i dužem roku poslovanja

preduzeća.Maksimiranje dobitka u dužem roku, nije moguće ostvariti ako se ne maksimizira

dobitak u kraćem vremenskom roku.

Pored maksimiranja stope prinosa na sopstveni kapital, zahteva i jačanje dugoročno

pozajmljenog kapitala. Ovi zahtevi se posebno favorizuju kada je prosečna kamatna stopa niža

od prinosa na ukupni kapital.

Opasnost u prenaglašavanju značaja ovog načela jeste u činjenici, da stopa prinosa na

ukupni kapital bude niža od kamatne stope, pri čemu će i stopa prinosa na sopstveni kapital i

neto dobitak preduzeća biti manji uz prisustvo u značajnom obimu pozajmljenog dugoročnog

kapitala(tuđih izvora)6. U ovakvoj situaciji preduzeće teži prevremenoj otplati pozajmljenog

kapitala.

9. NAČELO FINANSIJSKE ELASTIČNOSTI

Polazi od pretpostavke da preduzeće u finansijskom poslovanju treba da pribavlja

dopunske izvore finansiranja ( tuđi kapital ) i treba da prevremeno otplaćuje pozajmljeni kapital,

u uslovima kada nije više potreban u procesu finansiranja ili u uslovima kada isti postaje isuviše

skup za dotično preduzeće.

Elastičnost menadžmenta preduzeća upravo je na relaciji sposobnosti iznalaženja jeftinih

izvora u pravo vreme, u potrebnom obimu i njihovom povratu kreditorima, bez kratkoročnih ili

dugoročnih posljedica na likvidnost i kontinuirano poslovanje preduzeća.

Mogućnost pribavljanja dopunskih izvora finansiranja zavisi od:

– stanja ponude i tražnje kapitala na finansijskom tržistu

– kreditne sposobnosti preduzeća.

U uslovima dominantne ponude nad tražnjom, cijena ( kamata ) dopunskim izvorima

pada. Ocijena kreditne sposobnosti zavisi od finansijskog položaja, rentabilnosti, buduće

likvidnosti preduzeća, njegove konkurentnosti sa preduzećima u istoj delatnosti i sl.Ocijenom

kreditne sposobnosti treba utvrditi: da svako dodatno zaduženje treba da odbacuje povećani neto

dobitak jer u protivnom nema nikakvog ekonomskog osnova da se odobri dodatno ulaganje

( kredit ) i preduzeće proglasi kreditno sposobnim.

S obzirom da kreditori obezbeđuju svoje potraživanje putem upisa hipoteke na

nekretnine, putem lombarda na pokretne stvari, to u velikoj meri umanjuje elastičnost

6 Rodić,J.: Finansijska analiza, Savremena administracija, Beograd, 1993

10

menadžmenta preduzeća jer taj deo imovine ne može da se otuđi dok se dodatno ulaganje ( kredit

) ne otplati.

10. NAČELO FINANSIJSKE NEZAVISNOSTI

Načelo polazi od zahtjeva da menadžment preduzeća bude ( što je moguće u većoj meri )

nezavisan od svojih poverilaca. Načelo nezavisnosti je u direktnoj sprezi sa načelom finansijske

stabilnosti, rentabilnosti, likvidnosti, strukture kapitala i elastičnosti vođenja finansijske politike.

Njihova veća međuzavisnost ima kao rezultat veću nezavisnost menadžmenta preduzeća i

obrnuto. U takvim uslovima se i poverioci preduzeća opredeljuju da se ne „upliću” u poslovnu i

finansijsku politiku dužnika. Razlog ovakvog ponašanja poverilaca ( banke ) je u tome da je rizik

naplate potraživanja sveden na minimum.Situacija je drugačija kod preduzeća koje se finansira

na osnovu učešća u raspodeli neto dobitka7:

– na temelju akcionarskog kapitala i

– na temelju uloga trećih lica.

U ovim slučajevima nezavisnost menadžmenta zavisi od veličine otvorenih i skrivenih

rezervi u preduzeću.Što je veličina otvorenih i skrivenih rezervi u preduzeću veća, to je i

nezavisnost odlučivanja menadžmenta preduzeća veća. Pri proceni skrivenih rezervi preduzeće

polazi od:

– rezervnog kapitala preduzeća

– dugoročnog rezervisanja u preduzeću

– stepena potcenjenosti aktive ( veći otpis zaliha, procena zaliha po nižim cenama i sl. )

Nezavisnost menadžmenta preduzeća zavisi i od:

– načina dobijanja kredita i instrumenata obezbeđenja istog

– obaveza preduzeća prema dobavljačima.

11. NAČELO FINANSIJSKE SNAGE

7 Internet sajt:http://www.premiumsoft.co.yu/?opt=dictionary&id=2391,(datum pristupa 29.03.2012)

11

Ovo načelo finansijske politike preduzeća podrazumjeva određeni skup više načela koja se mogu

grupisati na sljedeći način :

– racionalnog ( ekonomičnog ) finansiranja – polazi od najpovoljnije kombinacije izvora

finansiranja i ubrzane cirkulacije ( koeficijent obrta ) finansijskih sredstava.

– rentabilnosti – predstavlja znak uspešnog poslovnog preduzeća i optimalne kombinacije

njegovog finansijskog ulaganja sa izražajnom sigurnošću povrata uloženih sredstava i

ostvarenim pozitivnim finansijskim efektima.

– finansijalnosti – polazi od ostvarenog pozitivnog rezultata koji se temelji na smanjenim

finansijskim troškovima i korišćenju najpovoljnije kombinacije finansijskih izvora.

– akumulacije i mobilizacije sredstava – izvodi se iz načela racionalnog finansiranja,

rentabilnosti i finansijalnosti te predstavlja težnju povećanja sopstvenih nad tuđim izvorima

sredstava putem : povećane stope akumulacije, većeg koeficijenta obrta sredstava, većeg

udruživanja sredsava i većeg obima zajedničkih domaćih i inostranih ulaganja.

– likvidnosti - nastoji da se unutar preduzeća obezbede optimalna potrebna novčana sredstva za

izmirenje dospelih obaveza.

– sigurnosti poslovanja – obezbeđuje u određenom vremenskom periodu nesmetano finansijsko

poslovanje preduzeća. Počiva na izdvojenim finansijskim sredstvima u obliku finansijskih

rezervi i smanjenom riziku finansijskih ulaganja.

Sva navedena načela međusobno su povezana, tako da u svojoj interaktivnoj povezanosti čine

“načelo finansijske snage preduzeća”.

Finansijska snaga preduzeća može se posmatrati u dvostrukom smislu : kvantitativno i

kvalitativno. Primat pripada kvalitativnom aspektu finansijske snage preduzeća.

12

12. ZAKLJUČAK

Zajednička karakteristika svih načela je da su međusobno povezana, uz činjenicu da ona

međusobno konkurišu, te da je prioritetni zadatak finansijske politike njihovo optimalno

usaglašavanje.

Za donošenje budućih finansijskih odluka, neophodne su informacije koje finansijska

funkcija mora da obezbedi putem finansijske analize. Finansijska analiza, kao sekundarni

zadatak finansijske funkcije, daje informacije vezane za pribavljanje I ulaganje novčanih

sredstava, kao i u vezi usklađivanja rokova I mobilizacije sredstava, sa rokovima raspoloživosti

izvora.

Finansijski menadžment svojim zadacima (primarnim I sekundarnim) predstavlja u

određenoj meri samostalnu celinu, ali ne može sama da egzistira i da deluje kao zasebna celina,

već je njeno egzistiranje uslovljeno saradnjom sa drugim funkcijama u preduzeću. Finansijska

funkcija ne može sama da započne i završi proces proizvodnje iako u velikoj meri odvijanje

proizvodnje zavisi od ove funkcije. Zbog toga ova funkcija u izvršavanju svojih zadataka mora

da sarađuje i sa drugim funkcijama.

Ništa se ne može početi u poslovanju bez finansijskih sredstava. Obezbediti ih

blagovremeno i pod povoljnim uslovima osnovni je zahtev koji se postavlja pred finansijski

menadžment firme. On je taj koji upravlja procesom sticanja, trošenja I ulaganja novca.

U uslovima tržišnog privredivanja preduzeća su samostalna, a samim tim i odgovorna za

racionalnu upotrebu finansijskih sredstava. I ako zakonski nije propisana obaveza planiranja,

iskusan menadžer zna da je sastavni deo recepta za definisanje ciljeva (politika, programa,

planova) i efikasan nadzor nad njihovom realizacljom.

Osnovni finansijski ciljevi svakog preduzeća su rentabilno poslovanje, očuvanje

dugoročne finansijske sigurnosti i sposobnosti plaćanja obaveza (likvidnosti).

13

13. LITERATURA

1. Ivanišević,K.: Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd 2004

2. Ristić,Ž. i drugi:”Finansijski menadžment”, Viša poslovna škola Čačak, Čačak,2006

3. Rodić,J.: Finansijska analiza, Savremena administracija, Beograd, 1993

4.Internet sajt:http://www.premiumsoft.co.yu/?opt=dictionary&id=2391

5.Internet adresa:http://www.financewise.com/public/edit/insure/ins-securit.htm,

6.Internet sajt: www.link-elearning.com/dlmaterijali/BER_12.pdf,

7.Kralj,J.:Finansijsko upravljanje I finansijsko poslovanje u uslovima tržišne privrede,

Knjigovodstvo, 8-9/1990

14