SEMINARSKI RADTema: FIZIKA KAZNA U PORODINOM VASPITANJUSmatra se da vaspitanje i obrazovanje poinju roenjem i traju tokom celog ivota, zavravajui se dubokom starou i smru. U tom smislu,kaemo da je ovaj proces permanentan. Materijalni ili drutveni uslovi, ubrzan razvitak nauke i tehnologije, primena naunih saznanja i dostignua u procesu proizvodnje i ivota uopte, utiu na to da nijedan oblik obrazovanja ne predstavlja zavrnu fazu procesa obrazovanja i vaspitanja.

Nauka o vaspitanju tei da svojim rezultatima pomogne, unapredi ljudsku praksu, da doprinese svoj udeo u izgraivanju celokupne ljudske linosti. Da bi se jedna disciplina konstituisala, potrebno je da postoji, pre svega, oblast koju ta disciplina prouava. U ovom sluaju govorimo o porodinoj pedagogiji, iji je predmet prouavanje vaspitanja i obrazovanje mladih za ivot u porodici.

Vaspitanje i obrazovanje mladih za ivot u porodici ne odlikuje se samo specifinou sadraja, ve i specifinou celokupnog vaspitnog delovanja iji je zadatak osposobljavanje mladih da sa uspehom obavljaju svoju ulogu u porodici.

Na sam karakter vaspitnog procesa ne utie samo priroda, struktura i karakteristike porodice, ve i priroda, struktura i karakteristike drutva u kojem porodica egzistira.

Porodina pedagogija se nalazi u fazi konstituisanja i moe se rei da se tek u skorije vreme pojavila potreba za njenim naunim afirmisanjem.

Predmet njenog istraivanja i unapreivanja je vaspitanje u porodici od roenja deteta i tokom celog razdoblja dok porodica vri uticaj na mladog oveka. Ona je grana pedagoke nauke koja pedagoki osmiljava i osvetljava vaspitni proces u specifinim uslovima porodinog ivota. Njena glavna svrha je izuavanje zakonitosti i unapreivanje porodinog vaspitanja. Konkretni zadaci porodine pedagogije ogledaju se u sledeem:

1. da prouava porodino vaspitanje i njegove specifinosti, uoava i formulie zakonitosti i tako obogauje pedagoka saznanja na tom vaspitnom podruju,

2. da na temelju postignutih pedagokih saznanja razrauje teorijske osnove za unapreivanje porodinog vaspitanja,

3. da nauno kritiki vrednuje postignua porodinog vaspitanja i porodine pedagogije,

4. da istrai i objasni uzroke i posledice razliitog shvatanja porodice i njene uloge, vaspitne funkcije kroz istoriju razvoja ljudskog drutva,

5. da istrai, objasni i prezentuje kako i pod kojim uslovima porodica utie na razvoj jedinke i linosti deteta

6. da istrai, objasni i identifikuje probleme u porodici,

7. da pomogne u teorijskom a zatim i praktinom smislu izgradnji metodike vaspitnog rada u porodici,

8. da pomae usavravanje komunikacije izmeu vaspitaa i roditelja i usavravanje roditelja za to uspenije roditeljstvo, i

9. da teorijski zasnuje i praktino pomogne uspenije planiranje porodice.

Iz svega priloenog moe se rei da je osnovna funkcija i znaaj porodinog vaspitnja osposobljavanje mladih ljudi za uspeno zasnivanje, funkcionisanje, i negovanje porodice i porodinih odnosa izmeu njenih najuih lanova. A kakva je funkcija savremene porodicce i kako ona moe da utie na decu i da regulie njihovo ponaanje razmotriemo u nastavku ovog rada.

2. Funkcija savremene porodicePorodica kao polufunkcionalna grupa ostvaruje vie uloga, obavlja vie aktivnosti u cilju zadovoljavanja kako svojih, tako i drutvenih potreba. Porodica kao drutveno istorijski uslovljena pojava menjala je i usavravala svoje funkcije shodno istorijskim uslovima. Od brojnih klasifikacija funkcija porodice, naveemo onu koja se najee koristi, a to je sledea:

1. emotivna funkcija,

2. reproduktivna funkcija,

3. ekonomska funkcija,

4. funkcija pruanja zatite,

5. vaspitna i obrazovna funkcija,

6. funkcija zabave i razonode.

Emotivna funkcija porodice dobija sve vei znaaj u savremenom drutvu jer ukazuje na izmenjeni odnos svih lanova porodice, a posebno oca prema deci. Dete vie nije samo sredstvo za produenje vrste i za ouvanje porodine vrste, ve ono postaje centar porodice kome se posveuje sva panja. Njegov znaaj raste utoliko, ukoliko je manje dece u porodici. Ali preterana ljubav i panja porodice mogu da imaju i negativne posledice jer se deava da deca kojoj se posveuje preterana panja vremenom postaju problematina deca.

Mnogi autori istiu da prva i najvanija ljubav koju dete prima i daje i koju nigde van porodice ne moe da oseti, jeste ljubav majke, oca i drugih lanova porodice i obrnuto. Smatra se da je detetu potrebnija porodica, nego to je porodici potrebno dete. Istraivanja su ukazala da dete koje je odraslo u nekoj socijalnoj ustanovi zaostaje u optem razvitku za decoom koja su vaspitavana u normalnim porodicama i porodinim uslovima. Detetu nije potrebna bilo kakva porodica, ve mu je potrebna samo ona porodica koja e mu pruiti uslove za normalan razvitak.

Ova funkcija porodice ukljuuje dve potrebe suprunika-reproduktivne i seksualne .Ovo je stalna funkcija porodice od njenog nastanka do danas i ostae to sve dotle dok postoji porodica.

Pitanje nataliteta zavisi od brojnih faktora kao to su materijalni i socio- ekonomski status porodice, drutveno ekonomska stabilnost zemlje, stambeno pitanje, zaposlenost ene itd. U razvijenijim sredinama roditelji se najee orijentiu na jedno dete, to esto ima dvostruko negativne posledice. Drutvo stari samim tim to se nedovoljno podmlauje jer sa jednim detetom nije obezbeena ni prosta reprodukcija stanovnitva, smanjuje se broj radno sposobnih ljudi, ostaje se bez dovoljno stvaralake energije koju donose mladi ljudi. Takoe, jedno dete najee izaziva probleme jer ga roditelji preterano paze i ispunjavaju mu sve prohteve. Ono je razmaeno, sebino, samoivo, nesocijalizovano. U porodici sa vie dece socijalizacija se odvija pravilno i dete uvia da ono nije samo na svetu i da treba sa drugima da deli da sarauje.

Menjanjem i razvijanjem porodice menja se i njena ekonomska funkcija. Savremena porodica nema sredstava za proizvodnju, ve zavisi iskljuivo od plate i zarade van porodice. Ona je iskljuivo potroaka, konzumna jedinica. Prihodi porodice igraju znaajnu ulogu u njenoj stabilnosti. Tenja porodice je usmerena ka porastu ivotnog standarda i porodinog budeta.

Savremena porodica sve vie primenjuje novu tehniku i mehanizaciju u obavljanju poslova u domainstvu to znatno skrauje radno vreme potrebno za obavljanje kunih poslova.. Iezavanje kunih poslova dovodi do emancipacije ena i dece, posebno enske. Ideal porodice postaje znanje i struno obrazovanje.

Sve vie se podela rada vri izvan porodice-ena, pa i deca sve vie zaposlenje nalaze van porodice ime se poveava mogunost zarade, a sammi tim lanovi porodice stiu veu ekonomsku nezavisnost. Menja se is struktura potronje, jer sa porastom prihoda rastu i drugi porodini izdaci. U celini posmatrano, stabilnost savremene porodice u mnogome zavisi od ekonomske i politike stabilnosti savremenog drutva. U tom smislu se porodica na odreeni nain socijalizuje, i radi toga drava mora da joj obezbedi izvesne garancije za njenu stabilnost.

Ova funkcija porodice u savremenom drutvu polako iezava, ali ne potpuno, jer je teko oekivati da svi oblici porodine zatite nestanu. Njih ine:

1. bioloka, prirodna zatita,

2. moralna zatita,

3. ekonomska zatita,

4. pravna zatita.

Porodica jo uvek ima ulogu da, pre drave, prui zatitu svojim lanovima. Meutim, sve vie prava drava dobija upravo u ovoj oblasti.

Vaspitna funkcija u savremenoj porodici podeljena je izmeu porodice i drave. Jo uvek je ogroman znaaj porodice u vaspitavanju dece ali uticaj drave u dananje vreme sve vie dobija na vanosti. Deca od roditelja ne primaju samo nenost i ljubav, ve ih roditeljiuie i pogledu na svet, nainu zivota i odnosu prema drutvu. Roditelji tee da se deca ponaaju prema normama koje su oni usvojili kao ispravne. Ako deca tako postupaju, kae se da u porodici vladaju harmonini odnosi i da je ona uravnoteena. U suprotnom, smatra se da porodini sistem nije dobro integrisan i tada dolazi do ponaanja pojedinih lanova porodice koji su suprotni od oekivanih. Ovo ponaanje moe da se pretvori u devijantno, pa ak i delikventno, to ukazuje na to da porodica nije ispunila svoju ulogu vaspitaa prema deci.

Vaspitanje koje deca dobijaju u savremenom drutvu podeljeno je izmeu porodice i drutva. I na ovoj relaciji su mogue divergentne uloge. Porodino vaspitanje moe da bude konzervativnije od drutvenog i obrnuto. To moe da dovede do devijacije i dellikventnog ponaanja ako se dete ne snae u ovom dvostrukom poloaju. Taj dualizam ostavlja duboke tragove na njegovoj linosti. Obaveza je porodice da na dete prenese kulturne vrednosti, tradiciju, obicaje. Ako se u porodici cene istina i potenje, ako postoji sklad izmeu rei i ponaanja, onda je ostavjena podloga za formiranje pravih, estitih i korisnih lanova drutva.

Savremena porodica nema po pravilu nikakvog uticaja na pruanje obrazovanja svojim lanovima. Obrazovanje se stie u kolama. Osnovno obrazovanje je besplatno, dok se vie i visoko plaaju. Posebno je karakteristina tenja savremene porodice da njeni lanovi steknu to ire obrazovanje, odnosno vee strune kvalifikacije.

ovek kao svesno bie tei da nae meru izmeu radnog vremena i vremena kojim bi slobodno raspolagao. Sociolozi tvrde da je ovek onoliko slobodan koliko ima slobodnog vremena. Porodica treba slobodno vreme da iskoristi tako da ono doprinosi poboljanju porodine atmosfere, a naroito uspenm razvoju dece. Dakle, to vreme treba da bude ispunjeno fizikim i psihilkim aktivnostima.

Porodine obaveze treba raspodeliti tako da svi lanovi porodice zaista imaju slobvodno vreme. Nepravda je ako sve obaveze u porodici padnu na jednog lana. Kada se organizuje slobodno vreme, treba se voditi rauna o usklaivanju interesovanja meu lanovima porodice. Funkcionalna je ona porodica u kojoj je veliki deo aktivnosti u slobodnom vremenu zajedniki. Treba imati razumevanja za onog lana porodice koji voli izlete, kao i za onog koji voli koncerte.

3. Ponaanje roditelja, razvoj osobina linosti deteta i naini uticanja na njihovo ponaanje-fizika kazna kao oblik regulisanja deijeg ponaanjaDefinisanje i operacionalno odreivanje roditeljskog ponaanja prema deci zavisilo je od teorijske usmerenosti istraivaa, predmeta istraivanja, kao i same filozofije vaspitanja koja se najee polarizovala na dva suprotna shvatanja: restriktivno i permisivno vaspitanje (strogost-dobrota, popustljivost). Istraivai su se usmeravali na bipolarne dimenzije: strogost-dobrota, popustljivost, to je s obzirom na kompleksnost ponaanja roditelja prema deci, jednostrano i u osnovi neprihvatljivo. Iz toga je nastalo i pedagoko pitanje: emu dati prednost u ponaanju roditelja prema deci, strogosti ili popustljivosti, odnosno dobroti? Suhomlinski odgovara: Ja sam uvek za to da se samo humanou, nenou, dobrotom moe vaspitavati istinski ovek. J. Azarov ukazuje na to da u raspravi o ovom problemu, pre svega, treba jasno diferencirati autoritet od autoritarnosti, slobodu od rasputenosti, istinsku ljubav od slepe privrenosti, neophodnost beskompromisnog potinjavanja moralnim normama od pedagoke samovolje i nasilja. Slina shvatanja zastupa i B. Spok, koji, upozoravajui majke na krajnosti u vaspitanju dece, pie: Budite nene, potujte elje i volju svoga deteta, ali oprezno, ne dozvolite detetu da vas pretvori u robinju; pamtite, glavnu ulogu treba da igraju roditelji, roditeljski autoritet, razume se, ne autoritarnost. Radi se o tome ne da se dete kanjava, ve o vetini da se dete naui da raspoznaje ta je dobro i pravedno. Potrebno je postii da kazna kao metod vaspitanja i ne bude poeljna. Ukazujui pri tome na greku roditelja koji neguju rasputenost, podstiu netrpeljivost, pomau raanju bezobzirnosti i neodgovornosti kod dece, pomenuti autor ukazuje da postoje razni naini vaspitanja. Usmerena strogost u zahtevima za lepim manirima, za poslunou bez pogovora, za urednou i drugim, nee naneti tete ukoliko su postupci roditelja zasnovani na dobroti i ako su stvoreni uslovi da deca rastu sreno. Postoji i druga vrsta strogosti-autoritarna strogost kada su roditelji grubi prema detetu, nezadovoljni i kad ne uvaavaju individualne osobenosti deteta.

Smatra se da su intelektualno uspenija deca iz porodica u kojima preovladava demokratski stil roditeljskog ponaanja.

Deca iji se roditelji popustljivo ponaaju su nezavisnija, kreativnija i kooperativnija od dece iz strogih porodica koja su znatno vie anksiozna.

METODA SPREAVANJA se koristi onda kada roditelji ele da onemogue negativno ponaanje deteta, kao i razvoj neeljenih osobina i sklonosti. Smatra se da je lake vasitavati nego prevaspitavati decu. Napor roditelja mora da bude usredsreen na objanjavanje i to konkretnije dokazivanje zato je neto pogreno i tetno za dete i kakve sve negativne posledice i i nevolje mogu proistei iz nekog ponaanja. Vano je da roditelj uvek izrazi veru u pozitivan ishod .Kao sredstva spreavanja ili regulisanja deijeg ponaanja mogu da se koriste: nadzor, primedbe, upozorennja, kritike , zabrana i kazna. Mi emo o svakom od pomenutih oblika dati ukratko objanjenje, a malo emo se due zadrati na fizikoj kazni to je tema ovog rada.

Nadzor je najblai oblik spreavanja i ima preventivni karakter. Njime se deca obezbeuju, sklanjaju od negativnih uticaja na taj nain to se pojaano kontroliu i prate posebno u onim aktivnostima koje mogu da dovedu do neeljenih postupaka.Nadzor je zapravo poveana briga i panja roditelja kada dete ispolji prve simtome negativnog odnosa prema uenju ili delikvenciji. Uvek treba voditi rauna o tome sa kime se dete drui, sa kime provodi vreme itd.

Primedbe ili upozorenja imaju za cilja da detetu ukau na neto to u njegovom ponaanju nije dobro i navedu ga na pravilno ponaanje . One moraju da budu dobronamerne, dobro odmerene, precizne i koncizne. Neki roditelji preteruju, sve im smeta kod deteta, sve do sitnica. Deca primedbe koje se javljaju svakog asa doivljavaju kao atak na sopstvenu slobodu, odnosno pridikovanje, i takvo ponaanje roditelja uvek izaziva negativnu reakciju. Roditelj treba da upuuje primedbu tako da podseti dete na neto , ali i da ga njom uvaava.

Kritika je snano sredstvo spreavanja ako je potkrepljena injenicama i argumentima, ako je jasna i nedvosmislena tako da se ne ostavi prostor ni za kakvu raspravu i odbranu u subjektivnom smislu. Dete kritiku kao takvu treba da prihvati i doivi i da mu injenice jasno ukazuju na put odnosno na reenje. Dete treba po pravilu kritikovati i grditi iskljuivo u etiri oka, bez superiornog stava nad njim, podizanja tona i ljutnje. Nekad treba omoguiti i deci da kritikuju roditelje.

Zabrana je sreddstvo kojim se detetu na krae ili due vreme odzima pravo na steenu poziciju da u neemu ravnopravno uestvuje ili ima odreenu ulogu. Treba da su to ree , a kada se ve izreknu treba ih obrazloiti svestrano i argumentovano kako bi ih dete prihvatilo bez negativnog reagovanja. Veoma je vano razmisliti koju zabranu treba upotrebiti i kako e ona delovati na dete imajui u vidu same osobine deteta. Ako su roditelji dosledni i objektivni u zahtevima, dete po pravilu prihvata zabranu kao zasluenui ona kao takva pozitivno deluje. Vrhunac uspeha je kada dete i ne ukljuuje televizor ako nije izvrilo neku obavezu. To je samovaspitanje. Kazna je poslednje i najsnanije sredstvo spreavanja. Kai i uka, nedopustiv je svaki oblik nasilja, jer ono slui samo da detetu pojaa strah su agresivne metode kojima neemo niemu nauiti dete i svakako neemo reiti problem. Dete koje dobija batine samo naui da to bolje sakriva ponaanje koje ga je dovelo do njih.

Ovakvo kanjavanje, ne donosi nita dobro, a veoma mu je lako nai zamenu. Razgovor i objanjavanje roditeljima moraju da budu neiscrpne metode.

Batinu, smatraju psiholozi, moe zameniti naglo trzanje deteta od izvora opasnosti, podizanje glasa, kanjavanje ucenjivanjem... Ipak, i ovde strunjaci upozoravaju da preterana upotreba runih rei, pretnji i galama ostavlja identine posledice kao i fiziko kanjavanje.

Roditelji esto ive u zabludi da odsustvo batine znai anarhiju . Naravno da moraju da postoje pravila i da se njihovo krenje sankcionie, ali to ne treba initi udarcima. Deca moraju da imaju ogranienja i da odrastaju sa njima, ali se mora nai zamena za batine.

U situacijama kada nestaluk prevagne i kada lepa re nije dovoljna, sankcija je neizbena, ali ona, po reima psihologa, mora da bude logina posledica.

Ima primera kada moemo da upotrebimo takozvanu protektivnu silu, kao to je jae cimanje ili odgurivanje... U situacijama kada jednogodinje dete posegne za utikaem, naravno da emo ga od njega odvui, ali uvek moramo da kontroliemo okruenje. Dete moramo da zatitimo od svih izvora opasnosti. Tako emo ga od guranja prstia u tekere zatiti blokadom utinica, a ukloniemo i druge izvore opasnosti, otre ivice i slino, skloniemo kristalne servise, ae i staklo, da dete ne moe da ih dohvati... Ako nam sin, ili kerka, uprkos zabrani, izae na terasu, ne treba da ga tuemo, ve da mu zakljuamo vrata. Za ovakav prestup to je logina implikacija, a svakako bi bilo pogreno da detetu, na primer, oduzmemo igrake, ili mu ne kupimo sladoled u narednih mesec dana.

Psiholozi skreu panju da je pogreno kazniti adolescenta koji prekri dogovor i zakasni kui oduzimanjem telefona ili odbijanjem da mu se kupe patike, pa preporuuju da mu sledei put zabrane izlazak.

Zagovornici teze da batina nije na odmet povlae argumente koje psiholozi i pedagozi karakteriu kao zablude. Tako se meu najeima mogu uti oni poput - i mene su moji tukli pa mi nita ne fali, deca sama trae batine, nita im nee biti od poneke uke, tuem ga samo kad zaslui...Nasilje raa nasilje, a deca najee ue po modelu - objanjavaju psiholozi i istiu da je izvesno da e proi godine dok ne preuzmemo neke drugaije obrasce ponaanja. Vreme e doneti i promenu naina na koji posmatramo porodicu. Strunjaci napominju da je neophodno to pre iskoreniti i zabludu da je vaspitanje dece privatna i i intimna stvara i podseaju da su deja prava zagarantovana i da drutvo ima pravo da reaguje ukoliko se ona kre.

Skoro niko ne tue svoju decu to voli, ve uglavnom jer ne znaju za druge naine . Sasvim nam je jasno da e proi godine dok se nenasilni metodi potpuno ne ustale, ali od neega se mora poeti. Sigurno je da e mnogi roditelji pokazati otpor prema ovakvom sitemu vaspitanja, ali e, na kraju, uvideti da je to mnogo zdravije.

FIZIKO kanjavanje na zakon onemoguava ve u okvirima predskolskog, kolskog i pravosudnog sistema, pa je tako svaka upotreba sile nad acima i maloletnim delinkventima najstroe zabranjena. Ipak, zakon ne ograniava fiziko kanjavanje unutar porodice i u ustanovama socijalne zatite, pa se predlog o uvoenju zabrane fizikog kanjavanja u Porodini zakon Srbije upravo i odnosi na ove dve institucije. Posebno je naglaena zatita maliana u domovima za decu sa smetnjama u razvoju, budui da oni sami ne znaju za mogunost da prijave nasilje. srbi i danas smatraju batine vaspitnom merom i tu su miljenja podeljena o efektnosti , ali su podeljena i o tome da li uopte nekad treba upotrebiti batine kao krajnju vaspitnu meru, kao zadnju oznaku da je stvar prevrila svaku meru.

I onda se ide na miljenje naroda i citira se da je vaspitavanje sa okoladama bolje od ponekad upotrebe batina, ali se nadje i neko ko kae da ponekad to i nije loe. Deca imaju stalnu potrebu da pomeraju i utvrdjuju granice. To je proces ocenjivanja sopstvenih mogunosti i traenje odgovora kako svet funkcionie eksperiment.

Ukidanjem batina se deci daje mo za koju nisu spremna. Jer ukidanjem batina nestaje i svaka pretnja strahom, to nije loe, ali nestaje i gradacija opasnosti i gradacija zabrana koje roditelji imaju povodom nekog dela ili neke situacije.

Gradacija: -to nije dobro, to ne bi trebalo da se radi, bolje je ovo ,-ne valja ti to (saveti) ,-ma nemoj to , nije dobro ,

-ne , nemoj to (blaga zabrana) ,-nemoj to (zabrana) ,

-nemoj , ostavi , dolazi (izriita zabrana) ,

-izriita zabrana uz viku ,

-izriita zabrana uz viku i pretnju dolaska ,

-sad u da ti dodjem ,

-izgleda e da padnu batine (glasno razmiljanje vaspitaa),

-hoe batina ,

-da li da ustajem,

-ustau ti,

-donesi prut,kai da stoji ovde,

-ustajanje,pa vraanje u stolicu ali ne i tua,

-da vadim kai ,

-vadjenje kaia , ali ne i tua,

-zamahivanje kaiem , prutem, blizu , ali vie kao teranje da se neto poslua nego kao tua,

-tua.

Poslednjihdesetak kategorija se ne preporuuju.

Medjutim tako se ukida i vieslojnost i gradacija opasnosti koja preti neposlunou deteta , ali i vanost i intezitet zahtevanog posluanja od strane roditelja.Zato je ovo loe? Zato to dete uvek dovodi stvari do granice da bi ustanovilo ta je granica.

Uz vie nivoa opasnosti i nevaljalosti ono vrlo brzo utvrdjuje koliko je vana zabrana za njega i to je dodatna informacija detetu i dodatno vaspitanje i informacija o svetu.

Roditelji nisu uvek raspoloeni isto i strpljivi isto.Sa vie gradacija dete vrlo brzo utvrdi da je roditelj i bez deijeg povoda u stanju pod brojem 4 i da treba da ga ostavi na miru ili moe da tera po svome , ali je od 4 do 10 manji razmak nego kad je roditelj raspoloen. Takodje daje prostor roditelju da se uzdri , jer igra vai i za njega i on je takodje osea i kontrolie bolje svoje "ocene".

Dete shvata da su im roditelji sputani i da ima mo kojom moe da manipulie i da ne postoji nita to bi izazvalo povratnu spregu. Tako e deca vie ii u preterivanje. Sama deca i danas kazuju da nekad treba pasti pretnja batinama jer se tako njihovo prirodno preterivanje i istraivanje smeta tamo gde mu je i mesto :u preteranost.

Zatita deteta od prebijanja mora i moe da se obavi na neke druge naine, a ne najlake sroeno totalnim ukidanjem komunikacije izmedju roditelja i dece na planu kazni i ostavljanjem samo verbalne i gnjavatorske komunikacije , kao i ucenjivake komunikacije to e dalje samo odvajati dete od porodice, jer mora da pomera granica stalno i da nalazi nove puteve.

Cilj batina nije kazna , da dete pati.Kad dete udarimo po guzi , ono od silnih odevnih predmeta , ne oseti udarac , ve gurku , i siguran sam da ne zaboli , ali zaboli to to ga je udario neko ko ga voli.Intezitet pretnje je ono to detetu kazuje o tetnosti onoga to moe da mu se desi , potrebi vee panje.

Dobri odnosi i dobar nain disciplinovanja dece je dobro uspostavljena komunikacija izmedju roditelja i deteta i ne stvaranje straha , a ni oseaja kanjavanja , ve saradnje u odrastanju, ali batina kao pretnja postoji , ali nije realna.To je dobro uspostavljena komunikacija izmedju roditelja i deteta i ne stvaranje straha , a ni oseaja kanjavanja , ve saradnje u odrastanju, ali batina kao pretnja postoji , ali nije realna.

Prilikom fizikog kanjavanja koje se ispoljava sammo kao pretnja, se izaziva najvea panja deteta, ali i sklonost ka samokanjavanju i ka ucenama, jer dete naui da otkriva vane take i slabe take protivnika i tu e i samo da gadja , jer je tako naueno od roditelja.A roditelji su ubedjeni da je to dobar sistem jer dete budno reaguje na takve kazne. Ali to su kazne torture, mentalne torture, a ne kazne vaspitanja, ve vie kazne dresiranja. Kad dete udarite, ono plae, ali zaboravi na bol ve 10 minuta kasnije, a zapamti ta je uzrok batina, znai ne postoji patnja 10 minuta posle incidenta.

A kad kanjavate dete, onda mentalna patnja traje (a i mrnja i onaj oseaj osvete i tvrdoglavosti ,jer ovakva deca su vie tvrdoglava , ne od rodjenja ) sve dok traje kazna.

Ukidanje batina upravo baca tenziju na ovakvo vaspitanje , kaznama , uskraivanjima i mentalnim muenjima , a ne kroz prikazivanje nivoa opasnosti i reakcije roditelja kroz pretnju batinama kao finalnog sredstva simulacije onoga to bi moglo da se desi ako se ne poslua naredjenje.

Treba da se naglasi ta je dobro u vaspitanju bez pretnji batinama , ve uz mentalno muenje i kanjavanje uskraivanjem. Prednosti su razvijenije uoavanje slabosti protivnika i mesta gde moe da se uceni (ceo sistem komunikacije oko "ta elim" se gradi na proceni ta moe da prodje i kako dogovor da se napravi).

Batine kad se dobiju , ve posle pola sata , komunikacija izmedju roditelja i deteta moe da bude normalna, i to roditelj treba da inicira, i da ne vraa loptu na greku....ok od kazne i batina treba da bude to krai , ako je vaspitanje , a ne dresiranje u pitanju , a razlika je u shvatanju odnosa ili prihvatanju nametnutih odnosa jer neko drugi zna to bolje.

Kod kazne , ne vidim kako moe da bude komunikacija vraena na normalu dok ne postoji ravnopravan odnos i sloboda izbora deteta....

A i dolazi se do pitanja , dete voli da igra koarku , pozitivna stvar, a vi ga kanjavate zbog nesredjene sobe , da ne moe da igra koarku...

Ili voli da ita knjigu , a vi ga kanjavate oduzimanjem kvalitetne budunosti zbog vaeg ugroenog autoriteta kao pedagoga...

I naravno , sujeta je na mestu.... kompromisa izmedju njega i vas, i to ostvaruje kroz nametanje vie hijararhije to znai i prednost pri ispunjenju elja, donosi mnogo problema. Tako ovakva deca svaku pomisao na fiziki obraun i svaku situaciju prihvataju kao izuzetno veliku pretnju za ivot, te se javljaju ekstremne reakcije i panika i strah. Tako je poveana sklonost paninim mislima i strahovima u situacijama gde misle da se deavaju fiziki obrauni i nepravilnom uoavanju i uobraavanju.

Tako postaju opasni za okolinu zbog naglaene panine odbrane, sluaj potezanja pitolja ili noa na prolaznika koji se nou vraa istim putem i sluajno fiziki dodirne osobu, ili neke sline situacije.

Batine kad se dobiju , ve posle pola sata , komunikacija izmedju roditelja i deteta moe da bude normalna, i to roditelj treba da inicira, i da ne vraa loptu na greku.ok od kazne i batina treba da bude to krai , ako je vaspitanje , a ne dresiranje u pitanju , a razlika je u shvatanju odnosa ili prihvatanju nametnutih odnosa jer neko drugi zna to bolje.

Kod kazne , neshvatljivo je kako moe da bude komunikacija vraena na normalu dok ne postoji ravnopravan odnos i sloboda izbora deteta.

4.Zakljuak

Postavlja se pitanje posmatrajui porodino vaspitanje ta inimo detetu koje voli da igra koarku to je pozitivna stvar, a mi ga kanjavamo zbog nesredjene sobe , da ne moe da igra koarku.Ili voli da ita knjigu , a mi ga kanjavamo oduzimanjem kvalitetne budunosti zbog naeg ugroenog autoriteta kao pedagoga.

Veina dananjih roditelja ne planira decu, a i oni to planiraju esto se ne pripreme pravilno za njihov dolazak. Dokazano je da dete uje i oseti majku, jo dok je u stomaku. I ne samo majku, nego je takodje dokazano da bebe reaguju na zvuk, jako svetlo, po nekad i na dodir stomaka, dok su u stomaku. Svaka promena oseanja majke, nerviranje, stres utie na bebu. Takodje neke trudnice svojoj jo ne rodjenoj deci putaju muziku (recimo tako sto stave slualice od player-a na stomak, pevue i maze stomak). Jako je bitno imati taj psihiki kontakt sa detetom. Pokazati joj da se pored majke, oca, moe oseati sigurno (bez obzira na sve) i da e ga roditelji zatititi. Pogrean je stav koji neki roditelji praktikuju, biti drugar sa detetom. Otud deca sebi danas dosta dozvoljavaju, esto budu rasputena i vaspitno zaputena. Detetu ne treba drugar, ono drugare moe da stekne i sam, treba mu roditelj, zatitnik, uzor i pedagog, koji ga nee fizikim nasiljem uiti kako da postane dobar ovek, ve koji e mu biti uzor i zatita u svakom trenutku, kao i oslonac uvek kada je potrebno.Koriena literatura:1. Grandi, R., Prilozi porodinoj pedagogiji, Izdanje autora, Novi Sad, 2006.

2. Grandi, R., Porodina pedagogija, Izdanje autora, Novi Sad, 2004.3. Delovi rada preuzeti sa www.natasa-miljkovic.com i www.SveVesti.comPAGE 2