1

KAZNA i

ZLOIN

Milan Radanovi

Snage kolaboracije u Srbiji

2Svedoenje Latifa Loja na suenju Drai Mihailoviu i lanovima izbeglike i Nedieve vlade 10. juna do 15. jula 1946.g. u Beogradu.

1

Milan Radanovi:

KAZNA I ZLOIN: Snage kolaboracije u Srbiji:

odgovornost za ratne zloine (1941-1944)

i vojni gubici (1944-1945)

2

IMPRESUM

PUBLIKACIJA

KAZNA I ZLOIN: Snage kolaboracije u Srbiji: odgovornost za ratne zloine (1941-1944) i vojni gubici (1944-1945)

IZDAVARosa Luxemburg StiftungRegionalna kancelarija za jugoistonu EvropuGospodar Jevremova 47, Beograd, Srbija

UREDNIKKrunoslav Stojakovi

RECENZENTIMr Vladan VukliDr Milivoj BelinDr Milovan PisarriDr Gaj Trifkovi

FOTOGRAFIJEFotografije na unutranjim stranama korica preuzeti sa www.znaci.net

LEKTURA I KOREKTURAMilan RadanoviKrunoslav Stojakovi

DIZAJNkart

TAMPAStandard 2, Beograd, novembar 2015.

TIRA600

Supported by Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe with funds of the German Federal Foreign Office.

3

Sadraj

SKRAENICE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8

Krunoslav Stojakovi: REVO LU CI O NAR NO NASI LJEU NAROD NO O SLO BO DI LA KOM RATU 11

Uvod 28

I deo: Odgovornost JVuO za zloine u Srbiji 1941-1944. 44

Pro blem kvan ti fi ka ci je zlo i na JVuO u Srbi ji . . . . . . . . . . . . . . . . 45Uni te nje komu ni sta bilo je potreb no i meni i Nem ci ma: zlo i ni rav no gor skih i lega li zo va nih et ni ka u Srbi ji 1941 . . . . . 54Revo lu ci o nar ni teror u Srbi ji 1941: pita nje kvan ti fi ka ci je i tuma e nja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69Masov ni pokolj musli man skog sta nov ni tva u Pri boj skom sre zu 5-11 . febru a ra 1943: beli na u srp skoj isto ri o gra fi ji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81Uni ta vaj te sve nji ho ve sim pa ti ze re i jata ke bez milo sti: zlo i ni JVuO u Srbi ji 1943 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92Mikro slu aj: zlo i ni JVuO u Vie gra du 5-7 . okto bra 1943 . . .129Mikro slu aj: pokolj u Koplja ru 25 . decem bra 1943 . . . . . . . . .136Tre ba sva ta sela zapa li ti i pokla ti: zlo i ni JVuO u Srbi ji 1944 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .141Mikro slu aj: blo ka da Kova ev ca 27 . avgu sta 1944 . . . . . . . . .172Mikro slu aj: masa kr u Bo nja nu 2 . okto bra 1944 . . . . . . . . . .175

II deo: Amnestije pripadnika JVuO 1944-1945. 184

4

III deo: Odnos par ti za na pre ma zaro blje nim pri pad ni ci ma JVuO u Srbi ji 1944. 192

Postup ci JVuO pre ma dezer te ri ma 1944 . . . . . . . . . . . . . . . . . .193Odnos par ti za na pre ma zaro blje nim pri pad ni ci ma JVuO 1943: neko li ko isto rij skih pri me ra . . . . . .200Pri me ri pre la za ka iz JVuO u NOVJ u prvoj polo vi ni 1944 . . . .205Pri me ri pre la za ka iz JVuO u NOVJ od sre di ne 1944 . do avgu stov ske amne sti je . . . . . . . . . . . . . . .208

Lesko va ki okrug . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208Kra gu je va ki i Beo grad ski okrug . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209Ni ki i Zaje ar ski okrug . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214Novo pa zar ski okrug . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218Bor be na Kopa o ni ku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219Ibar ski basen . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224

Pri me ri pre la za ka bora ca JVuO u redo ve NOVJ nakon avgu stov ske amne sti je 1944 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .230

Lesko va ki i Ni ki okrug . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 230Zaje ar ski okrug . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233Bit ka na Jelo voj gori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237Oslo bo e nje Valje va . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249Oslo bo e nje Gor njeg Mila nov ca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 259Oslo bo e nje Aran e lov ca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265Pobu ne u Rip nju i Krnje vu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273Kru e va ki okrug . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 276aba ki okrug . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283

IV deo: Odgov ornost za zlo i ne for ma ci ja pod kon tro lom kvi slin ke vla de u Srbi ji 1941-1944. 286

Pro blem kvan ti fi ka ci je i per cep ci je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .287Kazni e se smr u ko rei ma ili delom ispo lja va komu ni zam: zlo i ni kvi slin kih for ma ci ja u Srbi ji . . . . . . . . .293Mikro slu aj: zlo i ni SDK nad sta nov ni tvom sela Lipe 1944 . . . . . . . . . . . . .313Mikro stu di ja: zlo i ni SDS nad sta nov ni tvom leskovakog kraja 1944 . . . .317Odnos par ti za na pre ma zaro blje nim pri pad ni ci ma SDS u bor ba ma za oslo bo e nje Srbi je 1944 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .329

Bor ba kod Kra vlja, 13 . jun 1944 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .329

5

Bor be za oslo bo e nje Boljev ca, 12-14 . avgust 1944 . . . . . . . . . . . .332

Oslo bo e nje Vla so tin ca, 29 . sep tem bar 1944 . . . . . . . . . . . . . . . . . . .336

Podu na vlje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .345

Mava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .347

upri ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .351

Odnos pre ma pri pad ni ci ma SDS nakon oslo bo e nja Beo gra da . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .352

Kosov ska Mitro vi ca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .361

Kvan ti fi ka ci ja stra da lih pri pad ni ka SDS nakon 12 . sep tem bra 1944 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .361

V deo: Gubi ci JVuO (iz Srbi je) i SUK u Bosni od jese ni 1944. do sre di ne 1945. 370

Ulo ga JVuO i SUK u pro bo ju nema kih sna ga kroz San dak i Bosnu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .371Broj pri pad ni ka JVuO i SUK koji su odstu pi li u Bosnu . . . . . .377Mikro slu aj: stre lja nje zaro blje nih pri pad ni ka JVuO u Popo vi ma 16 . decem bra 1944 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .390Poraz sna ga JVuO i SUK pri li kom napa da na Tuzlu kra jem decem bra 1944 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .394Gubi ci jedi ni ca JVuO iz Srbi je u Bosni od poet ka janu a ra do poet ka apri la 1945 . . . . . . . . . . . . . . . .407Mar JVuO od Vui ja ka do Vla i a 14-30 . apri la 1945 . . . . . . .420Pro boj JVuO kroz cen tral nu Bosnu maja 1945 . . . . . . . . . . . . .433Mikro stu di ja: gubi ci sna ga JVuO na Zelen go ri i Sutje sci maja 1945 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .441

VI deo: Gubi ci crno gor skih et ni ka u Bosni i Slo ve ni ji 1945. 472

Broj et ni ka pod koman dom Pavla uri i a kra jem 1944 . i poet kom 1945 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .473Gubi ci crno gor skih et ni ka na Lijev e polju 4-6 . apri la 1945 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .485Stra da nje crno gor skih et ni ka u Slo ve ni ji maja 1945 . . . . . . .494

VII deo: Stre lja nje pri pad ni ka SDK u Slo ve ni ji maja 1945. 504

6

VIII deo: Aktiv no sti i gubi ci et ni kih odmet ni ka u Srbi ji 1945-46. 514

IX deo: Mito vi i broj ke: pri log kvan ti fi ka ci ji stra da lih u Srbi ji nakon oslo bo e nja 546

Pro ble mi kvan ti fi ka ci je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .547Lici ti ra nja bro jem stra da lih sta nov ni ka Srbi je nakon oslo bo e nja 1944-1945 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .556Kom pa ra ci ja bro ja stra da lih sta nov ni ka Srbi je pre i nakon oslo bo e nja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .580Struk tu ra stra da lih u Srbi ji nakon oslo bo e nja . . . . . . . . . . . .584

IZVO RI I LITE RA TU RA 598

I . ARHIV SKA GRA A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .599 II . INTER NET IZVO RI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .599III . OBJA VLJE NI ARHIV SKI IZVO RI I DNEV NI CI . . . . . . . . . . . . .600IV . RAS PRA VE I LAN CI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .604V . STU DI JE, MONO GRA FI JE,

ZBOR NI CI RADO VA I MEMO A RI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .613

GEOGRAfSKI REGISTAR 627

7

8

SKRAENICE

AJ Arhiv Jugoslavije

AS Arhiv Srbije

BIA Bezbednosno-informativna agencija

A etnika arhiva

DK Dravna komisija za utvrivanje zloina okupatora i njihovih pomagaa

DKTG Dravna komisija za tajne grobnice

JA Jugoslovenska armija

JNA Jugoslovenska narodna armija

JNP Zbor Jugoslovenski narodni pokret Zbor

JVuO Jugoslovenska vojska u otadbini

KNOJ Korpus narodne odbrane Jugoslavije

KPJ Komunistika partija Jugoslavije

MNO Mesni Narodnooslobodilaki odbor

NAW National archive Washington (Nacionalni arhiv Vaington)

NDH Nezavisna Drava Hrvatska

NOB Narodnooslobodilaka borba

NOO Narodnooslobodilaki odbor

NOP Narodnooslobodilaki pokret

NOPOJ Narodnooslobodilaki pokret osloboenja Jugoslavije

NOR Narodnooslobodilaki rat

NOVJ Narodnooslobodilaka vojska Jugoslavije

OS NDH Oruane snage NDH

OZN-a Odeljenje za zatitu naroda

9

SDK Srpski dobrovoljaki korpus

SDO Srpski dobrovoljaki odredi

SDS Srpska dravna straa

SGS Srpska granina straa

SKOJ Savez komunistike omladine Jugoslavije

SSNO Savezni sekretarijat za narodnu odbranu

SUBNOR Savez udruenja boraca Narodnooslobodilakog rata

SUK Srpski udarni korpus

ZK Zemaljska komisija za utvrivanje zloina okupatora i njihovih pomagaa

VA Vojni arhiv

VBA Vojnobezbednosna agencija

VKJ Vojska Kraljevine Jugoslavije

10

PREDGOVOR

11

REVO LU CI O NAR NO NASI LJE U NAROD NO O SLO BO DI LA KOM RATU

UvodPozi vom na usta nak jugo sla ven skih naro da pro tiv fai sti ke oku pa ci

je, Komu ni sti ka par ti ja Jugo sla vi je 4. jula 1941. godi ne nedvo smi sle no pre la zi u fazu oru a nog suko ba kako s oku pa to ri ma, tako i s doma im kola bo ra ci o ni sti kim rei mi ma. U pozivu se eks pli cit no navo di:

RAD NI CI, SELJA CI, GRA A NI, OMLA DI NO JUGO SLA VI JE! U boj! U boj pro tiv fai sti ke oku pa tor ske ban de koja tei da istre bi ne samo naj ve e bor ce naro da, ve i Slo ve ne na Bal ka nu, koja tei da pod jarmi itav svet, koja tei da zave de naj stra ni ju vla da vi nu nad naro di ma koju pam ti isto ri ja. U boj, jer je sad kuc nuo as da zba ci mo oku pa tor ski faisti ki jaram. U boj, jer to je na dug pred sovjet skim naro dom koji se bori i za nau slo bo du. U boj, u posled nji boj za uni te nje fai sti ke zara ze!1

Ne posto ji dvoj ba o su tin ski nasil nom karak te ru Narod no o slo bo dila kog rata (u dalj njem NOR), jer je NOR sva ka ko inte gral ni dio sve o buhvat nog voj nog poho da izme u 1941. i 1945. godi ne. Nakon oku pa ci je Kra lje vi ne Jugo sla vi je, sna ge Oso vi ne su pomo u doma ih kola bo ra ci o nisti kih akte ra uspo sta vi le repre siv ne apa ra te iji su glav ni cilje vi bili suzbija nje otpo ra novim vla sti ma i opskr blji va nje voj nog siste ma oku pa to ra naj o i gled ni je u tzv. Neza vi snoj dra vi Hrvat skoj, a potom i na pod ru ju ue Srbi je pod vla da vi nom Mila na Nedi a i nje go vog repre siv nog policij skog siste ma. Poli ti ki je kon tekst Komu ni sti ku par ti ju sva ka ko pri silio na pokre ta nje oru a nog otpo ra, kako zbog fai sti ke agre si je, uspo stavlja nja repre siv nih struk tu ra i poja a no eks plo a tor skih soci o e ko nom skih odno sa, tako i iz opor tu ni te ta vla sti tog pre i vlja va nja u okol no sti ma opeg pro go na komu ni sti kih akti vi sta i akti vist ki nja. No, nakon traj nih pro gona i fak ti ke zabra ne dje lo va nja Komu ni sti ke par ti je unu tar Kra lje vi ne Jugo sla vi je, Narod no o slo bo di la ki pokret (u dalj njem NOP) je najkasnije sa prvim zasjedanjem Antifaistikog vijea u Bihau krajem 1942. godine

1 Citat iz: Pro glas CK KP naro di ma Jugo sla vi je od 12 . jula 1941 . god ., u: Voj no-isto rij ski insti tut Jugo slo ven ske armi je (ur .), Zbor nik doku me na ta i poda ta ka o Narod no-oslo bo di la kom ratu jugo slo ven skih naro da, Beo grad 1947, str . 21 . Nagla a va nja pre u ze ta iz ori gi na la .

12

za jugo sla ven ske komu ni ste tako er pred sta vljao dugo oe ki va nu mogunost pre u zi ma nja vla sti, to je sva ka ko dru gi bitan seg ment u kon ste laci ji oku pa ci je dra ve i oru a nog otpo ra. Upliv doma ih kola bo ra ci o ni sta neu pit no pred sta vlja ote a va ju i moment narod nom ustan ku u Jugo sla vi ji. Nai me, NOR nije bio samo rat pro tiv fai sti kog oku pa to ra ve isto vre meno i bor ba pro tiv doma ih izdaj ni ka i nji ma pod re e nih voj nih for ma ci ja na tlu usta ke para dr a ve uglav nom voj nopoli cij ske sna ge Pave li e vog rei ma i domo bra ni, u Bosni i Her ce go vi ni sna ne et ni ke jedi ni ce te raz ne, pod usta kom i nje ma kom kon tro lom orga ni zo va ne divi zi je, a na pod ru ju Srbi je et ni ka voj ska, poli cij skorepre siv ni apa rat i oru a ne snage Nedi e ve vla de.

Meu tim, hege mo nij ska stru ja savre me ne doma e histo ri o gra fi je Dru gog svjet skog rata jed no stra no nagla a va nasi lje par ti zan skih sna ga, pre u ve li a va rtve rat nih pro tiv ni ka kako bi oprav da la revi zi o ni sti ku tezu o su tin ski zlo i na kom karak te ru Narod no o slo bo di la ke bor be, reha bi liti ra ju i kola bo ra ci o ni sti ke sna ge kao rtve tobo njeg komu ni sti kog terora.2 Kao to je ve nagla e no, namje ra ovo ga tek sta, kao i cije le stu di je Kazna i zloin. Snage kolaboracije u Srbiji: odgovornost za ratne zloine (19411944) i vojni gubici (19441945) nipo to nije da ospo ri inje ni cu o upo tre bi nasi lja par ti zan skih jedi ni ca tokom NORa, ve kri ti ko pre ispi ti va nje voj nih okol no sti i ide o lo kog kon tek sta u koji ma su se nasi lje i zlo i ni dogo di li, kao i pita nja struk tu re rta va civi li, rat ni zaro blje ni ci, pri pad ni ci voj nih for ma ci ja, aktiv ni kola bo ra ci o ni sti te zlo sta vlja i i ubi ce civil nog sta nov ni tva. Budu i da je nagla sak stu di je istra i va nje zlo i na na pod ru ju tzv. ue Srbi je, tj. bez Voj vo di ne, i isto ne Bosne na iji su se terito rij povla i le et ni ke jedi ni ce, pri mar ni pred met ana li ze Mila na Radano vi a su bor be izme u par ti za na i srp skih kola bo ra ci o ni sti kih for ma ci ja na tom pro sto ru. Takav pri stup oprav dan je zbog neko li ko aspek ta. Obim pri mar nih doku me na ta, memo ar skih spi sa, dnev ni ka par ti zan ske i (u manjoj mje ri) et ni ke pro ve ni jen ci je, kao i sekun dar ne lite ra tu re nemo gu e je sagle da ti za pro stor cije le oku pi ra ne Jugo sla vi je. U dana njoj Repu bli ci Srbi ji, to je dru gi argu ment koji oprav da va spo me nu tu pro stor nu kon centra ci ju, svje do i mo notor nim napo ri ma poli ti kih i inte lek tu al nih eli ta u

2 Opir ni je Kru no slav Sto ja ko vi, NOB u ralja ma histo rij skog revi zi o ni zma, u: Milan Rada no vi, Oslo bo e nje . Beo grad, okto bar 1944 ., Beo grad 2014, str . 9-33 .

13

revi zi ji histo ri je i eks pli cit noj reha bi li ta ci ji et ni kog pokre ta, a u naj no vi je vri je me i lika i dje la Mila na Nedi a. U tom histo rij skorevi zi o ni sti kom kon tek stu dva su doga a ja pri vu kla veli ku panju u srp skoj jav no sti: izloba U ime naro da. Repre si ja u Srbi ji 19441953. auto ra Sra na Cvet kovi a, kao i sud ska reha bi li ta ci ja Dra go lju ba Miha i lo vi a od 8. maja 2015.3 Neku vrstu drav nonau nog pokri a tim ten zi ja ma pred sta vlja Dravna komi si ja za taj ne grob ni ce ubi je nih posle 12. sep tem bra 1944. koja nasto ji pri ku pi ti podat ke o svim stra da lim oso ba ma na pod ru ju avnoj ske Srbi je, pri emu se sve popi sa ne oso be sma tra ju jed na ko nevi nim to u naj ma nju ruku pred sta vlja meto do lo ki pro ma aj. Pisa ti kri ti ki o kontek stu nasi lja tokom NORa sva ka ko pod ra zu mi je va napu ta nje takvog dekontekstualizirajueg pri stu pa hege mo nij ske histo ri o graf ske stru je u biv oj Jugo sla vi ji koja se oi ta va u pukom pre bro ja va nju rta va, esto uz pred znak naci o nal nog pori je kla pogi nu lih.4

Pri je nego to pre e mo na ras pra vu o karak te ru nasi lja za vri je me Narod no o slo bo di la kog rata neo p hod no se je prvo pri bli i ti samom pojmu nasi lja u revo lu ci o nar nim okol no sti ma. Pita nje nasi lja se sva ka ko ne iscr plju je u opoj kon sta ta ci ji pri su stva nasil nih ino va pre ma ljud stvu, indu strij skim pogo ni ma, infra struk tu ri i tome sli nom. Zatim emo pokua ti da ski ci ra mo ide o lo ku struk tu ru Narod no o slo bo di la kog pokre ta i odnos par ti zan skih i et ni kih jedi ni ca pre ma upo tre bi nasi lja kako bi se dolo do pri bli nog zaklju ka o upo tre bi nasi lja u voj ne i poli ti ke svr he.

3 Ana li zu izlo be nudi Milan Rada no vi, Kua tero ra u Muze ju revo lu ci je, tekst je dostu pan na web-stra ni ci Pe a ni ka http://pesca nik .net/kuca-tero ra-u-muze ju-revo lu ci je/; O sud skoj odlu ci u pred me tu Dra go lju ba Miha i lo vi a vidi npr . Sran Milo e vi, Dra a Kamu fla a anti-ko mu ni sti ki totem, tekst je dostu pan na web-stra ni ci Pe a ni ka http://pesca nik .net/dra za-kamu fla za-anti ko mu ni stic ki-totem/ .

4 Za detalj nu kri ti ku meto do lo gi je popi sa vidi Milan Rada no vi, Kako su de la ti posta li rtve Ana li za regi stra rta va Drav ne komi si je za taj ne grob ni ce, obja vlje no na web-stra ni ci http://www .fpi .rs/blog/kako-su-dze la ti-posta li-zrtve-1/ .

14

Nasi lje krat ki pri log kri ti ci jed nog poj ma Pro sla vlje ni, no naa lost, na srp sko hr vat ski5 nedovoljno prevoeni

bri tan ski histo ri ar E.P. Thomp son u svo me lan ku Fol klo re, Anthro pology and Social History [Fol klor, antro po lo gi ja i soci jal na histo ri ja], objavlje nom kra jem sedam de se tih godi na dva de se tog vije ka, kao da izrav no govo ri o hege mo nij skoj stru ji postjugo sla ven ske histo ri o gra fi je kada kae:

Pod svje tlom strikt nog kvan ti ta tiv nog pri ka zi va nja se niti teror niti pro tuteror mogu sagle da ti u svoj svo joj sig ni fi kant no sti jer se kvan ti te ti mora ju sagle da ti unu tar opeg kon tek sta, a to uklju u je sim bo li ki kontekst koji raz li i tim obli ci ma nasi lja dodje lju je raz li i te vri jed no sti.6

O kon tek stu revo lu ci o nar nog nasi lja u okvi ru NOPa e biti rije i u slje de em dijelu ovog pred go vo ra, no pri je sve ga potreb no je poja sni ti neke poj mov ne impli ka ci je s koji ma se nemi nov no suo a va mo kada raz mi ljamo o nasi lju i/ili revo lu ci o nar nom nasi lju. Na doma oj histo ri o graf skoj sce ni ta vrsta pro ble ma ti za ci je, naa lost, sko ro da ne posto ji, pa se poslje dice oi ta va ju upra vo u povr noj anti ko mu ni sti koj dema go gi ji naci o nal nog stra da nja po mor bid noj rau ni ci to vei broj mrtvih to bolje za naci onal nu mito ma ni ju.

U meu na rod noj nau noj ras pra vi ne posto ji kon sen zus o tome ta sve nasi lje pod ra zu mi je va i kako da se pri stu pi nje go vom istra i va nju. Nje ma ka soci o lo gi ja nasi lja (Sozi o lo gie der Gewalt), na pri mjer, svoj pogled na nasi lje i istra i va ki hori zont pri mar no crpi iz pita nja o funk ci onal no sti nasi lja (ta? Kako?), koje pri tome defi ni e pri li no sue no kao s namje rom poi nje nu tje le snu povre du dru gih. Dru gi auto ri istom predme tu pri stu pa ju iz inten ci o nal nog ugla, posta vlja ju i pita nja koja su dominant no veza na za uzro ke nasi lja (Za to?).7 Dakle, ras pon mogu ih pri stu pa

5 O naunoj opravdanosti koritenja naziva srpskohrvatski jezik vidi Snjeana Kordi, Jezik i nacionalizam, Zagreb 2010 .

6 Citi ra no po navo di ma u Cla u dio Pavo ne, A Civil War . A History of the Ita lian Resi stan ce, Lon don/New York 2014, str . 497 . S engle skog pre veo Kru no slav Sto ja ko vi .

7 O bur noj ras pra vi unu tar dvi ju ko la na pri mje ru nje ma ke soci o lo ke sce ne vidi kao uvod Jrg Htter mann, Dic hte Beschre i bung oder Ursac hen for schung der Gewalt? Anmer kun gen zu ei-ner fal schen Alter na ti ve im Lic hte der Pro ble ma tik funk ti o na ler Erklrungen (Gusto opi si va nje ili istra i va nje uzro ka nasi lja? Napo me ne o pogre noj alter na ti vi u svje tlu pro ble ma ti ke funk-ci o nal nih obja nje nja), u: Jour nal fr Kon flikt- und Gewalt for schung 2, 2000, sv . 1, str . 54-69 . S nje ma kog pre veo K .S . Jedan od naj mar kant ni jih pred stav ni ka funk ci o nal ne ko le je sva ka ko Wol fgang Sofsky, Trak tat ber die Gewalt (Trak tat o nasi lju), Frank furt/Main 1996 .

15

feno me nu nasi lja je pri li no irok, i sva ka ko ne pod ra zu mi je va isklju i vo tje le snu povre du dru gih. U tom je smi slu neo p hod no nagla si ti da su i insti tu ci je ljud ski pro iz vod i da naslje u ju svo je cilje ve kroz ljud sko dje lova nje i ljud ske inten ci je. One su u onoj mje ri akte ri nasi lja u kojoj posto je lju di koji su stvo ri li uslo ve da to budu.8 Ova opa ska je bit na za ana li zu uzroka nasi lja u NORu jer upu u je pogled na sistem sku dimen zi ju na unu tra nju struk tu ru drav nopoli cij skog apa ra ta Nedi e ve Srbi je koji je po pri ro di i upo tre bi moi bio isklju i vo akter nasi lja zarad uspo sta vlja nja reda i mira u oku pi ra noj dra vi. Slu e i se argu men ta ci jom Dar ka Suvina u lan ku Ter mi ni moi danas: poli ti koepi ste mo lo ki esej, moe mo zaklju i ti da je mo u kla snim dru tvi ma povi je sno uvi jek bila asi me trian odnos usre do to en a) na pri sva ja nje sred sta va za pro iz vod nju [...] i b) na odr a nje i uve a nje moi, npr. gue njem otpo ra pod jarm lje nog naroda i svo jih supar ni ka ili stra te kim pozi ci o ni ra njem za budu nost [...].9 Recent ni kon fi den ti Mila na Nedi a ipak tvr de da je nje go va vlast bila legal na i da je, u okvi ru svo jih ovla sti i s obzi rom na opte poli ti ke pri li ke, bio savje stan drav nik. Kao i u slu a ju Dra go lju ba Miha i lo vi a, i ovom se pri li kom nasto ji bana li zi ra ti fak ti ka kola bo ra ci ja sa oku pa tor skim reimom to pred sta vlja kla si ni oblik desni ar ske revi zi je Dru gog svjet skog rata, kako u biv oj Jugo sla vi ji tako i u dru gim evropskim dra va ma. Clau dio Pavo ne, na pri mje ru Ita li je, jasno poka zu je revi zi o ni sti ki nara tiv o kola bo ra ci o ni sti ma kao vjer nim slu ga ma dra ve pa zaklju u je: Kon zer vativ ci i neofai sti argu men ti ra ju da su Mus so li ni i osta le pri sta e fai sti ke Soci jal ne repu bli ke Ita li je (RSI) [] oba vlja li patri ot sku dunost [...].10

8 Kao uvod Rap hael van Riel, Gedan ken zum Gewalt be griff (Raz mi lja nja o poj mu nasi lja), u: Universitt Ham burg Rese arch Unit of Wars, Arma ment and Deve lop ment . Arbe it spa pi er Nr . 5 (Uni ver zi tet u Ham bur gu Istra i va ka jedi ni ca Rato vi, nao ru a nje i raz voj . Rad ni papir br . 5), 2005, str . 53-54 . S nje ma kog pre veo K .S . Tekst je obja vljen na web stra ni ci: https://www .wiso .uni-ham burg .de/file ad min/sowi/akuf/Text_2010/Gewalt-Riel-2005 .pdf . Zad nji pri stup 20 .10 .2015 .

9 Citat po Dar ko Suvin, Ter mi ni moi danas: poli ti ko-epi ste mo lo ki esej, u: Knji ev na repu bli ka, god .5, 2007, br .5-6, str . 8 .

10 Citat po Pavo ne, A Civil War, str . xvii . O rtva ma Nedi e vog repre siv nog apa ra ta vidi etvr to pogla vlje Odgo vor nost za zlo i ne for ma ci ja pod kon tro lom kvi slin ke vla de u Srbi ji 1941-1944 . u ovoj knji zi . Pored toga vidi Milo van Pisa ri, Stra da nje Roma u Srbi ji za vre me Holo ka u sta, Beo-grad 2014; Rena Rdle/Milo van Pisa ri (ur .), Mesta stra da nja i anti fa i sti ke bor be u Beo gra du 1941-44 . Pri ru nik za ita nje gra da, Beo grad 2013 .

16

Dru gi aspekt nasi lja se doti e moral noeti kog pro ble ma, nai me u kojim se situ a ci ja ma nasi lje pro tiv ljud stva, drav nih insti tu ci ja, drav ne infra struk tu re itd. moe sma tra ti nunim i oprav da nim. Unu tar NOPa se to pita nje posta vi lo za domi nant no, iako ne isklju i vo, komu ni sti ki usmje re ni pokret, a unu tar mark si zma posto ji sva ka ko plod na ras pra va o upo tre bi nasi lja na to upo zo ra va Isa ac Deutscher, jedan od komen ta to ra Okto bar ske revo lu ci je i rije i ti pro tiv nik sta lji ni sti kog tipa vla da vi ne:

Kao mark si sti smo uvi jek zago va ra li dik ta tu ru pro le ta ri ja ta i potre bu, da se kapi ta li zam svrg ne silom. Uvi jek smo nasto ja li da osvi je sti mo svjetsku rad ni ku kla su da bude spremna za bit ku pro tiv svo jih ugnje ta va a, pa makar i u okvi ru gra an skog rata. [] No tu posto ji dija lek ti ka kontra dik tor nost: posli je sve ga ta je, zapra vo, bila ide ja mark si zma? Bila je ide ja o bes kla snom dru tvu u kojem ovjek vie nije izra bljen i domi ni ran od stra ne ovje ka, dakle dru tvo bez dra ve.11

Prin ci pi jel no sli nu argu men ta ci ju je izno sio i Lenjin u dobro poznatom tek stu o odno su dra ve i revo lu ci je, tek stu koji je mno gim lje vi a ri ma slu io kao pod lo ga za oprav da va nje nasi lja u korist revo lu ci o nar nog preo kre ta:

Ona [buroaska dra va, K.S.] ne moe biti sme nje na dra vom prole ter skom (dik ta tu rom pro le ta ri ja ta) putem odu mi ra nja, nego samo, po pra vi lu, nasil nom revo lu ci jom.12

Izne se na tvrd nja o nemo gu no sti smje nji va nja gra an ske dra ve na nena si lan nain uka zu je na inje ni cu o asi me tri nom odno su moi, dakle sami ter mi ni sna ga, sila, mo i nasi lje su tele o lo ki vek to ri, nai me cilju usmje re ni odno si (bez obzi ra na posred ni ke) izme u dva fizi ka ili kolektiv na ljud ska agen sa.13 Uko li ko sli je di mo nave de nu opa sku, u slu a ju raz bi je ne i oku pi ra ne Kra lje vi ne Jugo sla vi je suo a va mo se sa dija me tral no suprot sta vlje nim cilje vi ma novih drav nih vla sto dr a ca s jed ne i usta nikog naro da s dru ge stra ne. inje ni ca suprot sta vlje nih cilje va sama po sebi jo ne oprav da va upo tre bu nasi lja, barem ne iz moral noeti kog pogle da. Dakle, pod kojim je okol no sti ma nasi lje oprav da no sred stvo naro da kako bi se rije i lo ugnje ta va a i struk tur ne repre si je? Odgo vor lei u samom pita nju u svim onim okol no sti ma u koji ma je vlast agens ugnje ta va

11 Citi ra no iz Isa ac Deutscher, Mar xism, Wars and Revo lu tion . Essays from Four Deca des, Lon don/New York 1984, str . 256 .

12 V .I . Lenjin, Dra va i revo lu ci ja . Ue nje mark si zma o dra vi i zada ci pro le ta ri ja ta u revo lu ci ji, u: Lenjin, Iza bra na dela u 16 tomo va, tom 11, Beo grad 1960, str . 195 .

13 Suvin, Ter mi ni moi danas, str . 7 .

17

nja i repre si je. To oprav da nje, meu tim, nije mark si sti ka dema go gi ja i prav da nje kla snog suko ba, ve dio libe ral ne tra di ci je i pra va na gra an sku nepo slu nost pa i Pre am bu la Usta vu SADa i la nak 35 Dekla ra ci je o pravi ma ovje ka i gra a ni na iz 1793. jasno su obja vi li [] da [K]a da vla da povre u je pra va naro da, pobu na je naj sve ti je pra vo i naj nu ni ja dunost za narod i za sva ki dio naro da.14 Kako isku stvo NOPa poka zu je, vla da ju e struk tu re moi u takvim okol no sti ma pro gla a va ju sve ono nasi ljem to ele zabra ni ti, a kori ste se svim ras po lo i vim sred stvi ma kako bi narod nu pobu nu one mo gu i li i svrg nu li. Tako je Nedi e va vla da aktiv no pot po maga la oku pa to ru u repre si ji doma eg sta nov ni tva i pri pad ni ka NOPa, to na osno vu broj nih doku me na ta potvr u je Milan Rada no vi u pogla vlju posve e nom Nedi e voj vla di:

Osnov na delat nost ovih sna ga [voj nopoli cij skih sna ga pod komandom vla de Mila na Nedi a, K.S.] pod ra zu me va la je bor bu pro tiv oslo bo dila kog pokre ta, u inte re su, a esto u sadej stvu sa oku pa to rom. Kola bo ra ci ja je zlo in sam po sebi, budu i da posle di ce kola bo ra ci je pod ra zu me va ju ne samo ljud ske gubit ke pri pad ni ka oslo bo di la kog pokre ta u bor ba ma koje u sagla sno sti ili po nalo gu oku pa to ra spro vo de kvi slin ke voj nopoli cij ske struk tu re, ve prven stve no zbog toga to su sna ge pod kon tro lom kvi slinke vla de voj nom kola bo ra ci jom omo gu a va le oku pa to ru da se to due zadr i na oku pi ra noj teri to ri ji, to je sva ko dnev no pod ra zu me va lo nove rtve meu civi li ma i pri pad ni ci ma oslo bo di la kog pokre ta, odvo e nje u logo re i na pri nud ni rad, plja ku naci o nal nih resur sa, raza ra nje infrastruk tu re, pri vre de, drav ne imo vi ne i imo vi ne gra a na, odno sno glad kao posle di cu plja ke i nedo stat ka hra ne.15

Narod no o slo bo di la ka bor ba je, dakle, iz moral noeti kog pogle da ite ka ko bila oprav da na bor ba naro da pro tiv oku pa tor skih i kola bo ra ci o nisti kih sna ga koje su sistem skim tero rom i eks plo a ta ci jom kri li osnov na ljud ska pra va doma eg sta nov ni tva i poli ti kih opo ne na ta. Sli no glav noj juna ki nji Iva ni u Brechtovom dram skom koma du Sve ta Iva na od kla o nica, nakon to su svi poku a ji mir nog rje a va nja suko ba izme u rad ni ka i vla sni ka kla o ni ca pro pa li, i orga ni za to ri/ue sni ci NOPa su imperativno zaklju i li: Samo nasi lje poma e, gdje nasi lje vla da, i / Samo lju di poma u, gdje lju di ive.16

14 Isto, str . 20 .

15 Vidi navo de auto ra Mila na Rada no vi a na str . 288 .

16 Ber tolt Brecht, Hei li ge Johan na der Schlachthfe [Sve ta Iva na od kla o ni ca], u: Smtliche Stcke in einem Band [Svi koma di u jed nom tomu], Frank furt/Main 1989-1997, str . 315 . Pri je vod pre u-zet iz Suvin, Ter mi ni moi danas, str . 20 .

18

O karak te ru Narod no o slo bo di la ke bor be Histo ri ja NOBa za vri je me Soci ja li sti ke fede ra tiv ne repu bli ke Jugo

sla vi je je uglav nom bila nara tiv tele o lo kog uspo na narod nog ustan ka pod vod stvom Komu ni sti ke par ti je pro tiv oku pa to ri skih i kola bor ta ci o ni stikih sila. Pro sto ra za pogled na rtve sko ro pa nije bilo, niti na vla sti te niti na rtve rat nih pro tiv ni ka. tavie, kako to Milan Rada no vi utvr u je na neko li ko pri mje ra, vla sti te rtve su se uma nji va le kako bi se izbje gao uti sak voj nog neu spje ha. Sli nu opa sku na ita li jan skom pri mje ru izno si i Cla u dio Pavo ne govo re i o pokre tu otpo ra u Ita li ji:

Smrt, nane se na dru gi ma kroz napa de, dio je fai sti ke kul tu re [...] koja dovo di ak do toga da fai sti uve li a va ju i broj vla sti tih rta va. [...] dok u par ti zan skim bil te ni ma broj ubi je nih nepri ja te lja nepre sta no raste, ali nika da i onaj vla sti tih mrtvih.17

Detalj na ana li za izvo ra srp skih kola bo ra ci o ni sta i raznih upu ta Dra e Miha i lo vi a et ni kim koman dan ti ma potvr u je nji ho vu bli skost s faisti kom kul tu rom nasi lja, nai me istr je blji va nje komu ni sta i svih onih simpa ti ze ra NOPa koji su se suprot sta vlja li oku pa ci ji pred sta vlja lo je glav ni voj nopoli ti ki motiv srp ske kola bo ra ci je. U zai sta zapa nju ju e veli kom bro ju histo rij skih doku me na ta se tra i kona ni obra un s komu ni zmom, ne bira ju i sred stva i ne mare i za rtve koje ta vrsta fai sti ke mili tant nosti nemi nov no pod ra zu mi je va.18 Poet kom 1943. godi ne Dra a Miha i lovi upu u je svo jim pod re e nim koman dan ti ma diljem Srbi je nare e nje o i e nju teri to ri je od komu ni sta:

I pored svih nevo lja naro i to pod vla im da je komu ni sti ka opa snost uvek jed na od naj ve ih. Te zlo tvo re i krv ni ke naeg naro da uni ta vaj te bez milo sti. [] Svi koman dan ti su mi odgo vor ni za svo je reo ne da su isti od svih man gu pa i pro bi sve ta koje vode stran ci Tito i Moa Pija de.19

17 Pavo ne, Civil War, str . 514-515 . S engle skog pre veo K .S . Do sli nog zaklju ka dola zi i nje ma-ki histo ri ar Sven Reic hardt, Faschi stische Kampfbnde . Gewalt und Geme in schaft im ita li e-nischen Squ dri smus und in der deutschen SA [Faistiki bor be ni save zi . Nasi lje i zajed ni ca u ita li jan skom skva dri zmu i nje ma kom SA], Kln/Wei mar/Wien 2002 .

18 Opirnije o sloenosti faistike ideologije Robert O . Paxton, The Anatomy of Fascism, New York 2004; Stanley G . Payne, A History of Fascism, 1914-1945, Wisconsin 1995; Alfred Sohn-Rethel, Economy and Class Structure of German Fascism, London 1978 .

19 Citat po navo di ma auto ra Mila na Rada no vi a, str . 93 .

19

U novem bru mje se cu iste godi ne Miha i lo vi upu u je et ni kom koman dan tu Rasin skog kor pu sa Dra gu ti nu Kese ro vi u slje de e nare e nje:

Pro du i te rad na defi ni tiv nom i e nju komu ni sta. Oni ne sme ju posto ja ti u Srbi ji. Kraj nje je vre me da sa tim gado vi ma ra i sti mo. Uni tavaj te sve nji ho ve sim pa ti ze re i jata ke bez milo sti.20

Da ove nared be Dra e Miha i lo vi a nisu osta le tek mrtvo slo vo na papi ru te da su et ni ci tokom 1943. godi ne pokre nu li krva vi teror nad sta nov ni tvom potvr u je izvor Nedi e vog Mini star stva unu tra njih poslova iz apri la 1943. godi ne u kojem su zabi lje e ni et ni ki zlo i ni u oko li ni a ka:

Ile gal ni odre di poru ni ka Vla ste Anto ni je vi a, Dae Simo vi a, Miluti na Jan ko vi a, poru ni ka Vasi a i kape ta na Rako vi a nemi lo srd no ubi ja ju sve one koji su makar i jedan dan bili i sara i va li sa par ti za ni ma. Neki od ovih odre da vode tako bez um nu akci ju da se nji ho va delat nost moe ravna ti sa radom obi nih odmet ni ka.21

Pored kolek tiv nog ubi ja nja komu ni sta i sim pa ti ze ra Narod no o slo bodi la kog pokre ta po Srbi ji, et ni ci su se kori sti li i tak ti ke zastra i va nja po uzo ru naci sta i dru gih fai sti kih orga ni za ci ja irom Evro pe. Iste 1943. godi ne, nakon poko lja ita vih poro di ca u selu Rav na Reka pri pad ni ci Rava ni ke bri ga de su gla ve dvo ji ce zakla nih, Krste iv ko vi a i Sta ne Ristia, nabi li na kola te ih izlo i li ispred zgra de direk ci je u Senj skom Rud niku kako bi upo zo ri li osta le mje ta ne da obu sta ve pomo par ti za ni ma.22 Dodat na dimen zi ja nasi lja se odno si la na jav no poni a va nje uhap e ni ka, a naro i to ena bli skim pokre tu anti fa i sti kog otpo ra. U sep tem bru 1943. godi ne je et nik Vla di mir Ban ko vi 50godi nju Vido sa vu Pau ni, majku dvo ji ce par ti za na iz bli zi ne Sme de rev ske Palan ke, jav no poni zio kako navo di nje zin mu:

Video sam kada je svu kao moju enu koja je bila pot pu no naga i istu je nemi lo srd no tukao. Posle ovo ga ona ko golu vodao je po selu vie nego tri etvr ti sata.23

20 Isto, str . 117 .

21 Isto, str . 98 .

22 Isto, str . 99 .

23 Isto, str . 110 .

20

Pove e mo li nave de ne nai ne odma zde i citi ra nu matri cu et ni tva koja nala e pot pu nu dehu ma ni za ci ju voj nog pro tiv ni ka, ponov no se ukazu ju sli no sti sa fai sti kim postup ci ma koji, uzgred reeno, svoje korijene vuku iz historijski poznate kolonijalistike prakse istrijebljivanja i ugnjetavanja domicilnog stanovnitva.24 Kom pa ra tiv na istra i va nja fai sti kih pokre ta uka zu ju naro i to na ele men te pot pu ne dehu ma ni za ci je pro tiv ni ka i poku a ja poni e nja, da li kroz jav no izla ga nje mrtvih tije la ubi je nih par tiza na ili kroz sek su a li za ci ju nasi lja kao u slu a ju Vido sa ve Pau ni.

Radi kal na anti ko mu ni sti ka usmje re nost Miha i lo vi e vih et ni ka je taj pokret ve pot kraj 1941. pri bli i la oku pa tor skim i kola bo ra ci o ni sti kim struk tu ra ma pa je, una to raznim poku a ji ma recent ne revi zi je, histo rij ski zapra vo neo spo ri va inje ni ca da se radi o pokre tu kola bo ra ci je. Iz bez broj doku me na ta koji pokri va ju ova kav zaklju ak izdvo jit emo ovom pri likom samo dva izvo ra koja jasno uka zu ju na ide o lo gi ju i stra te gi ju et ni ka. Kra jem decem bra 1942. et ni ki poru nik Pre drag Rako vi u izvje ta ju Dra go lju bu Miha i lo vi u obja nja va svo ju tak ti ku u pro te klih sko ro dvana est mje se ci:

Uglav nom, to vee sam [] dogo vo rio da osta nem na tere nu sa svojim odre dom radi i e nja tere na od komu ni sta, to mi je ustva ri i bio zada tak kad sam poao na svoj teren sa Rav ne Gore []. Uni te nje komuni sta bilo je potreb no i meni i Nem ci ma i ljo ti ev ci ma, te smo se u ovom poslu slo i li i posta li save zni ci.25

Kra jem maja 1943. godi ne Miha i lo vi svo jim koman dan ti ma alje slje de u upu tu:

Zada tak lete ih bri ga da je da defi ni tiv no oi ste svoj teren od komu nista i nji ho vih sim pa ti ze ra, kao i dru gih razor nih ele me na ta po nau orga niza ci ju uko li ko to do sad nije ura e no. Izbe ga va ti suko be sa oku pa to rom.26

Nakon de fac to sud ske reha bi li ta ci je Dra e Miha i lo vi a i et ni kog pokre ta, u naj no vi je vri je me se nasto ji spro ve sti i reha bi li ta ci ja Mila na Nedi a, tako er uz neo sno va nu i pro iz volj nu tvrd nju da je rije o nevi nom

24 Mihran Dabag/Horst Grnder/Uwe-K . Ketelsen (Hrsg .), Kolonialismus: Kolonialdiskurs und Genozid [Kolonijalizam . Kolonijalni diskurs i genocid], Paderborn 2004; Robin Blackburn, The Making of New World Slavery: From the Baroque to the Modern, 1492-1800, London/New York 2010; Isti, The Overthrow of Colonial Slavery: 1776-1848, London/New York 2011 .

25 Citat po navodima autora Milana Radanovia, str . 61 .

26 Isto, str . 102 .

21

poli ti a ru. Pored odgo vor no sti za spr o vo e nje rasnih zako na na teri to ri ji Srbi je, pred sjed nik kvi slin ke vla de Srbi je jav no je pozi vao na lin o va nje i izda ju pri pad ni ka Narod no o slo bo di la kog pokre ta:

Satri te ih, to izdaj ni ko seme satri te da bi na narod iveo, satri te ih i ubi jaj te, tre bi te taj kukolj iz srp ske narod ne nji ve, vaa ruka e se pozla ti ti, ime ove ko ve i ti, uta ma njuj te ih, pri ja vljuj te ih vla sti ma i tra i te pomo. Crve nu neman tre bi e mo bez pre da ha, bez milo sti do pot pu nog istre bljenja27

Narod no o slo bo di la ki pokret se, dakle, odvi jao u okol no sti ma u kojima drav na vlast, nje ma ki oku pa tor i raz ne kola bo ra ci o ni sti ke for ma ci je eks pli cit no pori u pra vo fizi ke egzi sten ci je nje go vih pri pad ni ka i sim pa tize ra. Orga ni za to ri NOPa su sto ga bili pri nu e ni da raz ra de u pot pu no sti neo vi sne struk tu re dje lo va nja u ile ga li, da najirim dijelovima stanovnitva ponu de per spek ti vu i poli ti ku plat for mu koja se su tin ski raz li ku je od dota da njeg poret ka te da uka u na nemi nov nost oru a nog suko ba sa svim struk tu ra ma koje podr a va ju oku pa ci ju dra ve. U tom okvi ru Narod no oslo bo di la ki pokret stva ra svoj vla sti ti lega li tet koji je u potpunosti odbacivao sve vrste od strane okupatora i kolaboracionista kodificiranog i brutalno sprovedenog nasilja. U ime novog lega li te ta pokret je vodio tro stra ni rat patri ot ski rat pro tiv oku pa to ra, gra an ski rat pro tiv doma ih kola bora ci o ni sta te napo kon i kla sni rat pro tiv dota da njeg dru tve noeko nomskog poret ka Kra lje vi ne Jugo sla vi je.28 To je ujed no zna i lo da je Komuni sti ka par ti ja Jugo sla vi je teme lji to pro mi je ni la vla sti ti stav o samom posto ja nju mul ti na ci o nal ne Jugo sla vi je kao drav ne cje li ne, to nipo to nije bilo nespor no u inter noj ras pra vi o naci o nal nom pita nju.29 No, poziv na zajed ni ku bor bu svih jugo sla ven skih naro da pro tiv akte ra oku pa ci je i kola bo ra ci je, zajed no s obe a njem spro vo e nja dosljed nog soci o e ko nomskog pre o kre ta su NOPu kao jedi nom pokre tu na tlu Jugo sla vi je pru ili pred nost akti vi za ci je svih naro da i narod no sti. Dru ga, u svom zna a ju

27 Tatja na Tagi rov, Reha bi li ta ci ja fai zma, tekst je dostu pan na web stra ni ci http://www .por tal no-vo sti .com /reha bi li ta ci ja-fasi zma . Zad nji pri stup 26 .10 .2015 .

28 Nara tiv o tri rata uveo je ve neko li ko puta citi ra ni ita li jan ski histo ri ar Cla u dio Pavo ne . Na pri-mje ru ita li jan skog pokre ta otpo ra iscrp no i ubje dlji vo argu men ti ra u korist takvog nara ti va, a za Jugo sla vi ju je tvr dim poe ljan sli an pri stup . Vidi za detalj nu argu men ta ci ju Pavo ne, Civil War, str . 205-493 .

29 Vidi Gor da na Vlaj i, Revo lu ci ja i naci je . Evo lu ci ja sta vo va vod stva KPJ i Komin ter ne 1919-1929 . godi ne, Zagreb 1978 .

22

esto pot ci je nje na karak te ri sti ka NOPa je masov no ue e ena putem Anti fa i sti kog fron ta ena. ene su pre u zi ma le znat ne ulo ge u NOPu i NORu kao poli ti ke akti vist ki nje, kao medi cin sko oso blje u par ti zan skim bol ni ca ma, ali i kao rat ni ce u par ti zan skim jedi ni ca ma. Pri vla nost NOPa jugo sla ven skim ena ma sva ka ko je i rezul tat rod ne rav no prav no sti koju su poli ti ki zastu pa li pred stav ni ci NOPa i KPJ, iako su se na tere nu i par tizan skoj sva ko dnev ici ene ite ka ko suo a va le s pred ra su di ma.30

Patri ot ski je rat for mal no zapo eo s citi ra nim pozi vom na usta nak od 4. jula 1941. nakon ega su se ubr zo for mi ra le prve par ti zan ske jedi ni ce pod vod stvom Komu ni sti ke par ti je Jugo sla vi je, a u samom poet ku pa do kra ja godi ne su na tlu ue Srbi je i Miha i lo vi e vi et ni ci ue stvo va li u bor ba ma pro tiv oku pa to ra.31 Glav na karak te ri sti ka patri ot skog rata je bio otpor svim stra nim voj nim for ma ci ja ma na tlu Jugo sla vi je naro i to, zbog voj ni ke broj no sti i rat ne opre me, voj nim apa ra ti ma naci sti ke Nje ma ke i fai sti ke Ita li je, no zatim i nji ho vim save zni ci ma. Budu i da se oku pator, iako u raz li i toj broj no sti, nala zio u svim dje lo vi ma zemlje, patri ot ski rat je bio karak te ri sti an za cije lu teri to ri ju Jugo sla vi je. Gra an ski je rat, meu tim, po svom inten zi te tu jako vari rao. Naj in ten ziv ni ji je bio sva ka ko na pod ru ju Bosne i Her ce go vi ne i Hrvat ske, teritorijama na koji ma je uspo sta vljen drav no legi ti mi sa ni teror fai sti ke Neza vi sne dra ve Hrvatske pod vod stvom Ante Pave li a. No, kako detalj no rekon stru i e Milan Rada no vi i na tlu Srbi je je, kao poslje di ca sve otvo re ni je i aktiv ni je kolabo ra ci je Miha i lo vi e vih et ni ka s nje ma kim oku pa to ri ma i Nedi e vom vla dom, inten zi tet gra an skog rata od 1943. pa sve do oslo bo e nja 1945. godi ne naglo nara stao. Pored toga su et ni ci voj no dje lo va li i na pod ru ju Bosne i Her ce go vi ne i Hrvat ske to je tako er inten zi vi ra lo gra an ski rat na tim pro sto ri ma. Dimen zi ja kla snog rata na tlu Jugo sla vi je pro iz la zi iz ide o lo ke su ti ne NOPa, nai me nije prven stve no ili isklju i vo odre en suko bom jed ne soci jal ne kla se pro tiv dru ge, iako je nad mo ni broj ue

30 Detalj ni je Jele na Bati ni, Women and Yugo slav Par ti sans . A History of World War II Resi stan-ce, New York/Cam brid ge 2015; Bar ba ra Jan car-Web ster, Women and Revo lu tion in Yugo sla via 1941-1945, Den ver 1990;

31 Zva ni ni datu mi ustan ka naro da Jugo sla vi je su bili: 4 . jul 1941 . u Srbi ji; 13 . jul u Crnoj Gori; 22 . jul 1941 . u Slo ve ni ji; 27 . jul 1941 . u Hrvat skoj; 27 . jul 1941 . u Bosni i Her ce go vi ni; 11 . okto bar 1941 . u Make do ni ji . O kon tro ver zi oko ustan ka u Hrvat skoj vidi la nak Josi pa Jagi a, Tko je ustao 27 . jula 1941 . i pro tiv koga?, obja vlje nom na por ta lu Bil ten . Regi o nal ni por tal http://www .bil ten .org /?p=1863 . Zad nji pri stup 27 .10 .2015 .

23

sni ka NOPa, kao uosta lom i vei na sta nov ni tva Kra lje vi ne Jugo sla vi je, soci o e ko nom ski pri pa dao seljatvu. Kla sni rat je pred sta vljao per spek ti vu soci jal ne revo lu ci je u kojoj su ue stvo va li pri pad ni ci svih soci jal nih kla sa, od pri li no malo broj ne jugo sla ven ske gra an ske kla se do rad ni ke kla se u koju moe mo svr sta ti malo broj ni indu strij ski pro le ta ri jat i, kao to je ve ree no, mno go broj nu agrar nu popu la ci ju. U korist ostva re nja soci jalne revo lu ci je jugo sla ven ski kla sni rat je popri mio oblik iro kog narod nog fron ta unu tar koje ga su poste pe no izgra e ni teme lji budu e dra ve osnova ne su samo u prav ne usta no ve na oslo bo e noj teri to ri ji, pokre nut je cije li obra zov ni i medi cin ski apa rat, orga ni zo va na je kon tra kul tur na pro iz vod nja zarad uspo sta vlja nja svje to na zor ske hege mo ni je te su izra e ni prvi nacr ti budu eg drav nog siste ma. U nared bi o izbo ri ma Narod no o slo bo di la kih odbo ra od 2. sep tem bra 1942., dakle novo u spo sta vlje nim samo u prav nim jedi ni ca ma oslo bo e nih teri to ri ja, nji hov karak ter i smi sao se obra zla u kao nemi nov ni ishod dota da nje bor be:

[...] Narod nooslo bo di la ki odbo ri jesu orga ni demo krat ske, istin ski narod ne vla sti, nasta li pri rod nim putem u toku Narod nooslo bo di la ke bor be naro da Jugo sla vi je. NOO nije su i ne smi ju biti orga ni poje di nih poli ti kih stra na ka i orga ni za ci ja. Oni se bira ju demo krat skim putem. U njih tre ba da uu, bez obzi ra na svo je poli ti ko uvje re nje, vje ru i narodnost, esti ti rodo lju bi koji su pri mje rom i na dje lu poka za li da su dobri sino vi svo ga naro da, da nikad nee izda ti otad bi nu u ovom sve tom otadbin skom ratu, da su nepo ko le blji vi u bor bi pro tiv fai sti kog oku pa to ra i nje go vih doma ih slu gu. [...] Narod nooslo bo di la ki odbo ri pret sta vlja ju na taj nain i kli cu budu e narod ne vla sti ije e kona ne i traj ne obli ke odre di ti oslo bo e ni narod posli je istje ri va nja fai sti kih oku pa to ra iz nae zemlje i uni te nja nji ho vih doma ih slu gu.32

Sli nu argu men ta ci ju nala zi mo i u jed nom od cen tral nih doku me na ta NOPa, u Rezo lu ci ji o osni va nju Anti fa i sti kog vije a Narod nog oslo boe nja Jugo sla vi je od 27. sep tem bra 1942. godi ne:

Vije e e se tru di ti da raz vi je i uvr sti Narod nooslo bo di la ke Odbore i pomog ne sve osta le masov ne anti fa i sti ke orga ni za ci je, da obez bje

32 Citi ra no po navo di ma u doku men tu br . 112 pod nazi vom Nared ba Vrhov nog koman dan ta NOP i DV Jugo sla vi je dru ga Tita od 2 . sep tem bra 1942 . god . o izbo ru, struk tu ri i zada ci ma Narod no o-slo bo di la kih odbo ra, u: Biha ka repu bli ka . Dru ga knji ga: Zbor nik doku me na ta, Beo grad 1965, str . 197 .

24

di to ui kon takt izme u naro da i Narod no Oslo bo di la kih Odbo ra, da uvr sti li nu i imo vin sku sigur nost, da podig ne pro svjet ni nivo sta nov nitva, da orga ni zu je soci jal no sta ra nje i zdrav stve nu slu bu. Jed nom rije i Vije e e ulo i ti sav trud da u ovim te kim dani ma oslo bo di la kog rata kada sve nas oe ku ju naj ve i napo ri orga ni zu je to je mogu e bolje nau poza di nu, za uspje nu bor bu pro tiv fai sti kih osva ja a i time dopri ne se kona noj pobje di nae pra ved ne stva ri.33

Narod no o slo bo di la ki pokret se, dakle, nije osla njao samo na vojne ope ra ci je nego je isto vre me no sa sta bi li za ci jom par ti zan skih odre da i povolj nim voj nim ras ple tom pokre nuo i pita nje novog legal nog siste ma nakon zavr et ka rata, to poli ti ki posma tra no sami Narod no o slo bo di laki pokret ini mno go irim poj mom od Narod no o slo bo di la ke bor be ili Narod no o slo bo di la kog rata koji su samo jedan, narav no bitan i neo p hodan ele ment oslo bo di la kog pokre ta jugo sla ven skih naro da.

Osvr nu li smo se na nasi lje et ni kih i dru gih fai sti kih orga ni za ci ja na tlu Jugo sla vi je, a pomo u kom pa ra tiv ne ana li ze uoe ne su i srodnosti u percepciji nasilja kod faista i etnika. No, pre o sta je problematizacija partizanskog nasilja u okviru struk tur ne pri nu de izvravanja nasi lja u ratu.

Ovaj aspekt NORa je u jugoslavenskoj historiografiji naalost samo nedovoljno obraen i uglavnom prati narativ o partizanskom ratu koji je navodno bio ist kao suza. Ukoliko ova sintagma iskljuivo znai da partizani tokom rata nisu poinili nikakve zloine, jasno je da se radi o nategnutoj floskuli koja nastoji izbjei suoavanje s vlastitom historijom. Ovakav pristup se iz dananje perspektive ini jo nerazumljivijim uzmemo li u obzir cijelokupni kontekst antifaistike borbe, ne samo u Jugoslaviji. U trenutku sveobuhvatne faistike invazije drugog izlaza od oruanog i nasilnog sukoba svih antifaistikih snaga s faizmom svakako nije bilo, dakle jedina mogunost da se odre civilizacijska i emancipatorska dostignua ovjeanstva podrazumijevala je upotrebu nasilja pa tako i na tlu Jugoslavije. Konstantin Koa Popovi, komandant Prve proleterske brigade, svoju odluku pristupa NOPu i NOBu opisuje kao ljudsku dunost u trenutku faistike navale:

33 Isto, doku ment br . 122 pod nazi vom Rezo lu cij [a] o osni va nju Anti fa i sti kog vije a Narod nog oslo bo e nja Jugo sla vi je, str . 243 .

25

[] u tadanjim okolnostima u Francuskoj postajem komunista, opredeljujem se za akciju u predveerje Drugog svetskog rata, doivljavajui sve oiglednije nadiranje faizma kao izazova na koji nema drugog odgovora: moramo se tui.34

Posmatrano iz politikoideolokog ugla, partizanski rat je itekako bio ist kao suza. Potpuno je ahistorijski iz moralistikih razloga odbacivati svaku vrstu nasilja, a takav pristup uglavnom prati dnevnopolitike pokuaje dananje desnice da ospori legitimitet antifaistike borbe i to retorikom figurom tobonje depolitizacije perioda izmeu 1941. i 1945. godine. Dakle, nasilje poinjeno od strane partitzana je historijski bilo opravdano i neizbjeno kako bi se suzbili faistiki okupator i njegovi domai kombatanti, i kako bi se uspostavio novi, pravedniji poredak. Na prilino slinu argumentaciju, iako formulisanu u kontekstu Francuske i Ruske revolucije, nailazimo kod amerikog historiara Arno J. Mayera koji, analizirajui brojne drutvene teoretiare poput Machiavellija, Hobbesa, Marxa, Webera, Arendta i Schmitta, zakljuuje:

Nasilje je osnova svakog drutva i svake drutvene zajednice, naroito tokom njihovog uspostavljanja i njihove konsolidacije.35

Dakle, sporno u NOBu nije nasilje samo po sebi, sporni su oni akti nasilja koji nisu vezani uz ishod pojedinane bitke ili vojne akcije, nego koji su u znak osvete poinjeni nad nevinim civilima ili ratnim zarobljenicima kojima bi tek sud trebao utvrditi vrstu kazne.

Na takve akte neopravdanog nasilja od strane patizana Milan Radano vi tako er uka zu je kada isti e da je nakon oslo bo e nja ubi je no [] vie od 2.000 sta nov ni ka Beo gra da.36

Napustimo li teritoriju Jugoslavije i osvrnemo se na obraune s kolaboracionistima u drugim evropskim zemljama, brzo emo vidjeti da jugoslavenski sluaj nipoto nije niti usamljen niti naroito drastian. U Italiji, Francuskoj, Maarskoj, Norvekoj, Slovakoj i Rumuniji su lokalne voe kolaboracionistikih pokreta, kao i u Jugoslaviji u sluaju danas rehabilitiranog Dragoljuba Drae Mihailovia, uglavnom osueni na smrt. U

34 Citat po navodima kod Latinke Perovi, Dominantna i neeljena elita . Beleke o intelektualnoj i politikoj eliti u Srbiji, XX i XXI vek, Beograd 2015, str . 244 .

35 Arno J . Mayer, The Furies . Violence and Terror in the French and Russian Revolutions, Princeton/New Jersey 2000, str . 71 .

36 Citat po navo di ma auto ra Mila na Rada no vi a, str . 578 .

26

Francuskoj su 1944. do 10.000, a u Italiji 1945. ak do 15.000 kolaboracionista strijeljani. U relativno maloj zemlji kao to je Belgija su se sa optubom kolaboracije susreli nevjerovatnih 400.000 dravljana, a od njih je osueno 2940 na smrtnu kaznu koja je izvrena kod 242 osobe. Francuska poslijeratna vlast je na smrt osudila oko 1600 osoba, a graanska prava je izgubilo 50.000 francuskih dravljana.37 Procesuiranje faistikim kolaboracionistima, dakle, nipoto nije ekskluzivni postupak Narodne federativne republike Jugoslavije.

Uzme mo li sve opi sa ne okol no sti u obzir, i ako doda mo jo inje ni cu amne sti je koju je Vrhov ni tab Naord no o slo bo di la ke voj ske Jugo sla vi je ponu dio vei ni pri pad ni ka et ni kih i domobranskih for ma ci ja te nain na koji su se par ti za ni uglav nom odno si li pre ma zaro blje ni ci ma, name e se zaklju ak koji je Dar ko Suvin iznio govo re i o ope ni tom karak te ru pokre ta otpo ra:

Ako je ikad posto jao goto vo pot pu no crnobije li sukob demo kra ci je pro tiv pro klet ni ka, bio je to anti fa i sti ki aspekt suko ba 193345.38

Milan Rada no vi napi sao je kapi tal no dje lo o nasi lju i zlo i ni ma kolabo ra ci o ni sti kih sna ga u Srbiji tokom Narod no o slo bo di la kog rata, i to u vri je me sve opte poli ti ke amne zi je i agre siv nog anti ko mu ni sti kog pohoda novih eli ta, kako na pro sto ru cje lo kup ne Evro pe tako i u mikro ko smo su post ju go sla ven skih repu bli ka.

Kru no slav Sto ja ko viBeo grad, 28.10.2015.

37 Preuzeto iz Enzo Traverso, Im Bann der Gewalt . Der europische Brgerkrieg 1914-1945 [U prokletstvu nasilja . Evropski graanski rat 1914-1945], Mnchen 2008, str . 160-163 .

38 Suvin, Ter mi ni moi danas, str . 20 .

27

28

Uvod

29

Uvod

Iako je od zavr et ka Dru gog svet skog rata pro lo 70 godi na, doga aji koji su se odi gra li na pro sto ru Srbi je i Jugo sla vi je 19411945, i danas, jed na ko kao i pre dve ili tri dece ni je kada je zapo ela revizija isto rij e Jugoslavije, iza zi va ju panju jav no sti. To se naro i to odno si na tra gi ne i nedovolj no rasve tlje ne epi zo de rata koje su veza ne za ljud ske gubit ke, ubi stva civi la i stre lja nja zaro blje ni ka. Takvu panju ne iza zi va ju doga a ji iz Prvog svet skog rata iako je Srbi ja 19141918. ima la neko li ko puta vie voj nih i civil nih rta va nego tokom Dru gog svet skog rata.

Raz lo ge za nejed na ku zain te re so va nost tre ba tra i ti u inje ni ci da tokom Prvog svet skog rata mno gi delo vi Srbi je nisu bili popri te rat nog suko ba (u dru goj eta pi rata glav no rati te nala zi lo se dale ko na jugu) za razli ku od nared nog rata gde su sva ki srez i sva ko nase lje bili mesta oru a nih bor bi i ide o lo kog suko ba. Sea nje na Dru gi svet ski rat anta go ni zo va no je na mikro ni vou, meu sta nov ni ci ma istog sela, ponekad i meu la no vi ma iste poro di ce, u zavi sno sti od usme ne pre da je u poro di ci i uti ca ja vla da jue ide o lo ke para dig me koju pla si ra ju medi ji i obra zov ni sistem, a u ijem kre i ra nju vanu ulo gu igra aka dem ska isto ri o gra fi ja. Anta go ni zam sea nja ne jenja va ni danas, naro i to kada ga pod gre va zva ni na poli ti ka sea nja. Osim toga, u Prvom svet skom ratu nije zabe le en feno men voj ne i politi ke kola bo ra ci je i posto ja nja kola bo ra ci o ni sti kih oru a nih sna ga i vla sti kola bo ra ci o ni sta, niti je zabe le en teror doma ih for ma ci ja nad doma im sta nov ni tvom i suna rod ni ci ma. Vano obe le je Dru gog svet skog rata na tlu Srbi je i Jugoslavije pred sta vlja upra vo teror nad civi li ma i zaro blje nim pri pad ni ci ma supar ni kih pokre ta koji su spro vo di le oru a ne sna ge sastavlje ne od doma eg sta nov ni tva. Ret ka su nase lja u koji ma nisu zabe le e ni pri me ri tero ra doma ih for ma ci ja.

Nakon pobe de Voj ske Kra lje vi ne Srbi je 1918. na tlu Srbi je nije bilo pora e ne stra ne. Nakon pobe de Jugo slo ven ske armi je 1945. na tlu Srbi je i Jugo sla vi je mno gi su se iden ti fi ko va li ili im je pri pi si va na iden ti fi ka ci ja sa pora e nom stra nom. Ni u jed noj evrop skoj zemlji koju su oku pi ra le snage Oso vi ne nije bilo toli ko kola bo ra ci o ni sti kih for ma ci ja i mili ci ja kao u Jugo sla vi ji. Ni u jed noj zemlji oku pi ra ne Evro pe kola bo ra ci o ni sti nisu osta vi li tako krvav trag. Srbi ja se nije izdva ja la iz opte ju go slo ven skog isku

30

stva kola bo ra ci je i oku pa ci je. U poje di nim aspek ti ma isto rij sko isku stvo Srbi je bilo je slo e ni je od isku stva nekih dru gih jugo slo ven skih zema lja.

Glav ni naslov knji ge (Kazna i zlo in) pred sta vlja oi gled nu inver zi ju uve nog roma na. Naslov dugu jem svom pri ja te lju i isto mi lje ni ku, poznatom jugo slo ven skom pesni ku Gora nu Babi u. Tokom jed nog raz go vo ra o temi ove knji ge Goran je pred lo io naslov koji sam nakon dueg raz mi ljanje pri hva tio. Ter min kazna u naslo vu jasno aso ci ra na kanja va nje pri padni ka sna ga kola bo ra ci je za zlo in voj ne i poli ti ke kola bo ra ci je kao jedan od dva naj zna aj ni ja aspek ta kola bo ra ci je. Dru gi aspekt kola bo ra ci je jeste nepo sred ni zlo in nad, uglav nom, civil nim sta nov ni tvom Srbi je teror nad selja kim naro dom koji pod ra zu me va masov na ubi stva, masa krira nja, saka e nja, tor tu ru, plja ku, silo va nja... U mno gim seli ma u Srbi ji sna ge kola bo ra ci je osta vi le su krva vi ji trag od oku pa to ra. Ova knji ga, izmeu osta log, pred sta vlja svo je vr snu hro ni ku tero ra nad selja tvom Srbi je od stra ne doma ih anti ko mu ni sti kih for ma ci ja koje su sve sara i va le sa okupa to rom: for ma ci je pod inge ren ci jom kvi slin ke vla de tokom ita ve okupa ci je, a Jugo slo ven ska voj ska u otad bi ni (JVuO) ili et ni ci Dra e Mihai lo vi a u duim eta pa ma rata. Navedene formacije prihvatile su kulturu nasilja karakteristinu za faistike pokrete. Ter min zlo in, narav no, nije rezer vi san samo za stra nu koja je pora e na u ratu. Pobed ni ka stra na je nakon oslo bo e nja zemlje, tako e i tokom ustan ka i nared nih godi na rata, tako e poi ni la rat ne zlo i ne. Tema zlo i na oslo bo di la ca insti tu ci o nal no je tre ti ra na kao jed na od pri mar nih tema savre me ne srp ske isto ri o gra fi je.1 I pored medij ske i insti tu ci o nal ne podr ke i svo je vr snog pri ma ta u istra i vanju dela done dav no nedo stup nih arhiv skih izvo ra ili gra e koja je jo uvek nedo stup na iroj jav no sti, revi zi o ni sti ki isto ri a ri su poka za li nedo voljno str plje nja, a poje di ni nedo volj no meto do lo kog zna nja, u istra i va nju feno me na revo lu ci o nar nog tero ra. Revi zi o ni sti igno ri u ukup ni kon tekst rat nog suko ba, naro i to kada je re o odgo vor no sti za rat ne zlo i ne i kolabo ra ci ju anti ko mu ni sti kog poli ti kog i voj nog kor pu sa. Pri tom, revi zio ni sti ka isto ri o gra fi ja odgo vor na je za pla si ra nje niza isto rij skih ste re oti pa i nena u nih zaklju a ka. U tome pred nja i isto rij ska publi ci sti ka, ali ni aka dem ski isto ri a ri nisu imu ni od misti fi ko va nja isto rij ske real no sti i

1 Mom i lo Pavlo vi, Zlo i ni oslo bo di la ca zada tak srp ske isto ri o gra fi je viso kog pri o ri te ta, Istori ja 20. veka, XXVI II, 3/2010, Beo grad, 2010, str . 9-23 .

31

uno e nje zabu na i nau no neu te me lje nih inter pre ta ci ja u tuma e nju dogaa ja iz vre me na Dru gog svet skog rata. To se naro i to odno si na pogre ne (uve li a ne) pro ce ne bro ja stra da lih sta nov ni ka Srbi je koji su izgu bi li ivot kri vi com pobed ni ke stra ne, na mani pu la ci je broj ka ma oso ba likvi di ra nih nakon oslo bo e nja, a zatim na igno ri sa nje naj zna aj ni jih aspe ka ta voj ne kola bo ra ci je JVuO sa nema kim oku pa to rom.

Neret ko se u jav no sti moe uti mi lje nje kako su sve stra ne u gra anskom ratu ini le zlo i ne, ime se izjed na a va isto rij ska ulo ga kola bo ra ci oni sta i dosled no anti o ku pa tor ske Narod no o slo bo di la ke voj ske Jugo sla vi je (NOVJ). Osim toga, zabo ra vlja se da par ti za ni, koji su nesum nji vo ini li rat ne zlo i ne, po pra vi lu, nisu ini li zlo i ne koji su bili etni ki moti vi sa ni i koji su pod ra zu me va li istre blje nja ita vih poro di ca i deset ko va nja mnogih nase lja, za raz li ku od npr. nji ho vih naj broj ni jih doma ih pro tiv ni ka u Srbi ji et ni ka Dra e Miha i lo vi a. Par ti za ni su za raz li ku od et ni ka neposred no ubi li neuporedivo manje ena i dece u uoj Srbi ji.

Poje di ni zlo i ni JVuO i Srp ske drav ne stra e (SDS) osta li su nera svetlje ni ili nedo volj no eks pli ci ra ni ili, jed no stav no, pri ka za ni bez navo e nja izvo ra od stra ne posle rat ne, pro par ti zan ske isto ri o gra fi je, usled ega su olako zao bi la e ni, neret ko i igno ri sa ni od stra ne revi zi o ni sti ke isto ri o gra fije. Pro par ti zan ski isto ri a ri i dru gi istra i va i iz doba soci ja li zma i pored zna aj nih resur sa nisu obra ti li panju na neke od naj zna aj ni jih zlo i na sna ga kola bo ra ci je ili su ih povr no obra di li iako u jav no sti u posled nje tri dece ni je domi ni ra ste re o tip koji pod ra zu me va da su se pro par ti zan ski isto ri a ri prven stve no bavi li difa ma ci jom JVuO i dru gih anti ko mu ni stikih for ma ci ja. S dru ge stra ne, revi zi o ni sti ka isto ri o gra fi ja, i pored nima lo zane mar lji vih resur sa, nije na valjan nain rekon stru i sa la delo ve isto ri ja ta nje nog glav nog isto rij skog favo ri ta. Tu pre sve ga mislim na posled njih est mese ci isto ri je JVuO, ali i na nedo sled no istra i va nje zlo i na koje je poini la ta for ma ci ja. Nadam se da e ova knji ga uspe ti da makar deli mi no nadok na di pome nu te nedo stat ke i pro pu ste dosadanje isto ri o gra fi je.

S obzirom na injenicu da je fenomen ratnih zloina slabije istraeni aspekat istorije snaga kolaboracije u Srbiji njemu sam posvetio najveu panju. Fenomen politike i vojne kolaboracije domaih antikomunistikih snaga u Srbiji je ekspliciran i dokazan u domaoj istoriografiji. Takoe, domaa istoriografija je prilinu panju posvetila istraivanjima organiza

32

cione strukture snaga kolaboracije, naroito kada je re o JVuO. Meutim, slabije je istraena vojna kolaboracija JVuO, kao najznaajnije srpske antikomunistike formacije, u poslednjoj etapi rata, tokom i nakon evakuacije glavnine snaga JVuO iz Srbije u Bosnu kada je vojna saradnja JVuO sa nemakim okupatorom bila kontinuirana i kada etnici Drae Mihailovia pruaju najznaajniju vojnu pomo okupatoru budui da je okupator u tom razdoblju najvie ugroen. Zapravo, ta epizoda iz istorije JVuO, koju revizionisti najlake zaobilaze, predstavlja najznaajniji primer vojne podrke i saradnje koju je neka kolaboracionistika formacija sa podruja Srbije pruila nemakom okupatoru.

Gra a Drav ne komi si je za utvr i va nje zlo i na oku pa to ra i nji ho vih poma ga a (DK) u Arhi vu Jugo sla vi je i Zemalj ske komi si je za utvr i va nje zlo i na oku pa to ra i nji ho vih poma ga a (ZK) u Arhi vu Srbi je dostup na je istra i va i ma dece ni ja ma una zad. Ipak, ta gra a je jo uvek nedo volj no istra e na. Gra a DK i ZK iscrp ni je je kori e na naj e e u deli ma koja su ima la fokus ka regi o nal noj i lokal noj isto ri ji, ali i tada vie kao izu ze tak nego kao pra vi lo. Neret ko je kori e nje gra e ZK zavi si lo od toga da li su pre pi si doku me na ta ZK pohra nje ni u lokal nim arhi vi ma. Deo gra e koje su nai ni le lokal ne (pod)komi si je nije obje di njen u dva pome nu ta fonda ve je frag men tar no pri su tan u lokal nim arhi vi ma. U deli ma opti jeg karak te ra, koja su ima la ambi ci ju da obu hva te pro lost Dru gog svet skog rata na teri to ri ji ita ve Srbi je, ta gra a je znat no manje kori e na, ak i onda kada je re o deli ma koja obra u ju zlo i ne oku pa to ra. Kada je re o gra i koja se odno si na zlo i ne sna ga kola bo ra ci je tre ba kaza ti da je njen kvan ti tet frag men tar ni ji od gra e koja rekon stru i e zlo i ne oku pa to ra, ali i pored toga gra a o zlo i ni ma sna ga kola bo ra ci je je neza o bi la zna, zapravo pri mar na kao isto rij ski izvor za rekon struk ci ju masov nih zlo i na koje su na tlu Srbi je poi ni li et ni ci, nedi ev ci i ljo ti ev ci. U poje di nim slua je vi ma moe mo govo ri ti o svo je vr snim ela bo ra ti ma koje su sasta vlja li sarad ni ci okru nih ili sre skih (pod)komi si ja za utvr i va nje zlo i na. Ste pen istra e no sti poje di nih zlo i na zavi sio je od inten zi te ta aktiv no sti lokal nih komi si ja. Sarad ni ci sre skih komi si ja naj e e su odla zi li u sela u koji ma su se dogo di li masov ni zlo i ni i saku plja li izja ve ote e ni ka i sve do ka. Naj ve i deo gra e nastao je 1945, dakle neko li ko mese ci ili neko li ko godi na nakon to su se zlo i ni dogo di li. Razu mlji vo je da je na taj nain bilo nemo

33

gu e zabe le i ti sve zlo i ne jer u uslo vi ma koje su dik ti ra li rat no sta nje i nesi gur nost poje di nih sela usled aktiv no sti odmet ni ka nakon oslo bo e nja, ote a na mogu nost puto va nja zbog nepo sto ja nja put ne mre e, itd., nije bilo lako doi do svih koji su mogli i ele li da sve do e niti su svi koji su ele li da sve do e uspe va li da dou u pri li ku da sve do e. Deo gra e koji je nastao aktiv no u tih komi si ja je ras par an u lokal nim arhi vi ma, ustu pljen tuilatvu i dru gim orga ni ma vla sti, zbog ega u fon do vi ma DK i ZK nisu sau va ni doku men ti o nekim naj ma sov ni jim zlo i ni ma sna ga kola bo ra ci je (pri me ra radi, zlo i ni u Vra ni u i Dru gov cu). Sarad ni ci lokal nih komi si ja naj e e su nasto ja li da pri ku pe sve do e nja oso ba koje su bile nepo sred ni sve do ci zlo i na, a pone kad je re o oso ba ma koje su igrom slu a ja pre i ve le zlo in. Pone kad se suo a va mo sa izja va ma pri pad ni ka for ma ci ja koje su poi ni le zlo in, a ree i sa izja va ma izvr i la ca. U veli kom bro ju slu a je va suo a va mo se sa izja va ma roa ka ili kom i ja rta va. U oda bi ru sve do ansta va prven stve no sam kori stio sve do e nja oe vi da ca zlo i na i roa ka rtava koji su ima li pri li ku da se uve re u posle di ce zlo i na. Oda bra ti nji ho va sve do e nja zna i pru i ti mogu nost sve do ci ma zlo i na da nakon sedam dece ni ja pono vo pro go vo re o vla sti tom tra u ma ti nom isku stvu i stra da nju nji ma bli skih oso ba, pone kad i o vla sti tom stra da nju. Pone kad su sarad ni ci ZK i DK uspe va li da pri ku pe ori gi nal na doku men ta, a neret ko i pre pi se doku me na ta (iz dru gih arhi va) for ma ci ja koje su poi ni le zlo in.

Sva ka knji ga na temu Dru gog svet skog rata u Srbi ji koja za glav nu temu ima isto ri jat odre e nog regi o na ili ita ve teri to ri je Srbi je tokom okupa ci je ili isto ri jat odre e nog pokre ta osta je nedo vr e na uko li ko autor nije izvr io istra i va nja u fon do vi ma DK i ZK.

Naj zna aj ni ji dopri nos ove publi ka ci je, kada je re o zlo i ni ma JVuO u Srbi ji pred sta vlja ju poda ci o zlo i ni ma Kor pu sa gor ske gar de pod komandom Niko le Kala bi a. Sti ca jem okol no sti, u posle rat nom raz do blju nisu publi ko va ne rat ne hro ni ke Ople na kog (Topo la), Ora a kog (Aran e lovac) i Mla de no va kog sre za iako su sta nov ni ci ta tri sre za aktiv no ue stvova li u par ti zan skom ustan ku, a sta nov ni ci poje di nih sela na tom pod ru ju poma ga li par ti zan ske gru pe i obno vlje ne odre de i nakon slo ma ustan ka, pa sve do sep tem bra 1944. kada su par ti za ni nane li poraz et ni ci ma u uma di ji. Zbog sve ga toga poje di na sela su bila izlo e na tero ru Kor pu sa gor ske gar de budu i da su tri nave de na sre za, uz Kosmaj ski srez (Sopot),

34

pred sta vlja li teri to ri ju pod inge ren ci jom Kala bi e vog kor pu sa. Upra vo je nepo sto ja nje rat nih hro ni ka uslo vi lo da poje di ni zlo i ni Kor pu sa gor ske gar de osta nu goto vo nepo zna ti ili da osta ne nepo zna ta odgo vor nost poini la ca, odno sno poje di nih bri ga da i bata ljo na Kala bi e vog kor pu sa. Unato tome, Kala bi je postao per so ni fi ka ci ja zlo i na JVuO jer je crna legen da o Kala bi u zai ve la u naro du. U ovoj knji zi, na osno vu do sad neko ri e ne gra e ZK iz 1945, detalj ni je su rekon stru i sa na dva karak te ri sti na zlo i na Kor pu sa gor ske gar de: pokolj u Koplja ru 25. decem bra 1943. i blo ka da Kova ev ca 27. avgu sta 1944. Osim toga, na osno vu gra e ZK i DK ukaza no je na neke nepo zna te ili sla bi je pozna te deta lje zlo i na Kala bi e vog kor pu sa nad sta nov ni tvom Badlje vi ce (20. janu ar 1944), Banje (21. april 1944) i Aran e lov ca (1419. sep tem bar 1944). Na osno vu pret hod ne litera tu re tako e je kon sta to va na odgo vo r nost Kala bi e vog kor pu sa za pokolj sta nov ni ka Malog Poa rev ca (22. jun 1944) i masov ni zlo in nad sta novni ci ma Dru gov ca (29. april 1944) koji pred sta vlja naj ma sov ni ji zlo in JVuO nad sta nov ni ci ma nekog srp skog sela. Zlo i ni Kor pu sa gor ske gar de zavre u ju obu hvat ni je istra i va nje i detalj nu isto ri o graf sku stu di ju. Stu dije slu a ja koje su nave de ne u ovoj knji zi pred sta vlja ju pri log istra i va nju isto ri ja ta jed nog od naj ra zgla e ni jih kor pu sa JVuO. Sem sla bi je pozna tih poda ta ka o zlo i ni ma Kor pu sa gor ske gar de, u knji zi su zabe le e ni poda ci o zlo i ni ma Timo kog kor pu sa JVuO koji su tako e nedo volj no rasve tljeni u doma oj isto ri o gra fi ji, pri emu prven stve no mislim na repre sa li je u Bolje va kom sre zu mar ta 1944. i Zaje ar skom sre zu poet kom sep tem bra iste godi ne kao i na ue e Timo kog kor pu sa u masa kru zaro blje nih parti za na u Bo nja nu poet kom okto bra 1944.

Naj ma sov ni ji zlo in koji je JVuO poi ni la u Srbi ji, ili uopte, dogo dio se 511. febru a ra 1943. na pod ru ju Pri boj skog sre za nad musli man skim sta nov ni tvom. Taj zlo in nije regi stro van u okvi ru jugo slo ven ske (pro parti zan ske) isto ri o gra fi je, ali ni u okvi ru savre me ne revi zi o ni sti ke (pro etni ke) isto ri o gra fi je u Srbi ji. Raz lo zi ovog pre ut ki va nja i zao bi la e nja nisu posve oi gled ni. U okvi ru stu di je slu a ja, poku ao sam da izlo im retrospek tiv ni pre gled istra i va nja (i zao bi la e nja) teme zlo i na JVuO febru a ra 1943. na pod ru ju Pri boj skog, Plje valj skog, aj ni kog i Foan skog sre za. Ta stu di ja slu a ja nije obo ga e na novim rezul ta ti ma i nepo zna tim izvori ma, ali je pod se ti la na jedva pozna tu ili goto vo nepo zna tu inje ni cu u

35

iroj, ali i stru noj jav no sti, o publi ko va nju dva spi ska rta va zlo i na JVuO u Pri boj skom sre zu, pri emu spi sak obja vljen 2005. sadr i 2.379 ime na ubi je nih, meu koji ma je 1.058 dece. Kon kret ni je istra i va ke rezul ta te pri lo io sam u mikro slu a ju posve e nom masov nom zlo i nu koji se dogodio u okvi ru jed ne od voj nih ope ra ci ja JVuO koja se tako e odi gra la 1943. Re je o zlo i ni ma u Vie gra du, 57. okto bra 1943. Pri lo e no je neko li ko do sad nepo zna tih sve do an sta va oe vi da ca i savre me ni ka zlo i na i pro blema ti zo van je pri stup savre me ne revi zi o ni sti ke isto ri o gra fi je ovom isto rijskom doga a ju.

U pisa nju dela knji ge koji se odno si na zlo i ne JVuO kori e ni su rezul ta ti ita vog niza pret hod nih istra i va a. Kada je re o auto ri ma propar ti zan ske ori jen ta ci je, koji navo de nove, nepo zna te ili sla bi je pozna te podat ke, tre ba izdvo ji ti knji ge isto ri a ra Jova na Zla ti a i isto rij skog publici ste Dra go sla va Belog Dimi tri je vi a, a kada je re o auto ri ma pro et ni ke ori jen ta ci je tre ba izdvo ji ti dru gi tom Isto ri je rav no gor skog pokre ta, isto ri a ra Koste Niko li a.2

etvr ti deo knji ge (Odgo vor nost za zlo i ne for ma ci ja pod kon trolom kvi slin ke vla de 19411944.) naj ve im delom tako e je nastao na osno vu do sad neko ri e ne gra e DK i ZK. Budu i da ta tema zavre uje sve o bu hvat nu nau nu sin te zu odno sno zaseb nu knji gu, oda brao sam naj ka rak te ri sti ni je pri me re zlo i na ili par ti ci pa ci je u zlo i ni ma oku pa to ra sna ga pod kon tro lom vlad Mila na Ai mo vi a i Mila na Nedi a o koji ma sam pro na ao doku men ta ci ju u gra i DK i ZK. Naj zna aj ni ja dela domae isto ri o gra fi je na temu zlo i na for ma ci ja pod kon tro lom kvi slin ke vla de obja vlje na su u dece ni ji nakon rue nja soci ja li zma i foku si ra na su na aktivno sti kvi slin kih sna ga u poje di nim regi o ni ma. Pre sve ga tre ba izdvo ji ti mono gra fi je isto ri a ra Jova na Zla ti a koje su neza slu e no sla bo pozna te i vrlo ret ko citi ra ne od stra ne savre me nih isto ri a ra.3 Pre neko li ko godi na

2 , 19411944, IV, J , , 1998; , , II, , 1999; . , ? , , 2009 .

3 , (19411944), II, , , 1995; , (19411944), III, , , 1995 . Vre di izdvo ji ti i knji ge isto rij skog publi ci ste Goj ka ko-

36

obja vlje na je knji ga isto ri a ra Boja na Dimi tri je vi a o isto ri ja tu oru a nih sna ga pod inge ren ci jom vla de Mila na Nedi a.4 U toj knji zi nije nave den nije dan zlo in for ma ci ja pod kon tro lom Nedi e ve vla de nad civil nim stanov ni tvom niti je uka za no na ue e Nedi e vih sna ga u broj nim hap enji ma civi la i nji ho vom ispo ru i va nju oku pa to ru nakon ega su uhap e ni ci logo ri zo va ni i ubi ja ni od stra ne nema kih voj nopoli cij skih sna ga. I na ovom pri me ru uoa va se zna aj gra e DK i ZK da je Dimi tri je vi istra ivao ta dva fon da sva ka ko ne bi nai nio nave de ni pro pust.

Jed na od dve mikro stu di je u knji zi posve e na je zlo i ni ma SDS u lesko va kom kra ju 1944. Poje di ni zlo i ni SDS na jugu Srbi je regi stro va ni su u okvi ru doma e isto ri o gra fi je u soci ja li sti kom raz do blju, ali vei na tih zlo i na nije eks pli ci ra na, a neki od njih su osta li nepo zna ti. Neki od najka rak te ri sti ni jih zlo i na SDS, poput stra da nja sta nov ni ka Stu ble, Miroev ca i Gori ne osta li su neis tra e ni. Gra a ZK i DK omo gu a va detalj ni ju rekon struk ci ju zlo i na SDS nad sta nov ni tvom dva de se tak sela na irem pod ru ju Leskov ca. Zapi sni ci sa saslu a nja veeg bro ja ote e ni ka i roa ka rta va, zabe le e ne izja ve oe vi da ca zlo i na, a pone kad i svo je vr sni ela bo rati o stra da nju poje di nih nase lja, pru a ju podat ke o ubi je nim, hap e nim, mue nim poje din ci ma i spa lje nim i oplja ka nim doma in stvi ma. Pri padni ci SDS su upa da li u lesko va ka sela kao kazne na eks pe di ci ja, pri mo ra va li odra sle sta nov ni ke da pri stu pe zbor nom mestu nakon ega je sle di lo odvaja nje par ti zan skih sarad ni ka i sim pa ti ze ra ili roa ka i nji ho va bati na nja ili stre lja nja koja su neret ko bila jav na. Oni koji nisu ubi je ni odvo e ni su u zatvor u Leskov cu, pre da va ni Gesta pou nakon ega su naj e e tran spor tova ni u logo re. U poje di nim slu a je vi ma pri pad ni ci SDS su upa da li u sela koja su poma ga la par ti za ne zajed no sa sna ga ma nema kog ili bugar skog oku pa to ra.

Osim zlo i na SDS u lesko va kom kra ju detalj ni je sam se posve tio istra i va nju odgo vor no sti SDS za stra da nje sta nov ni ka kru e va kog kra ja kon cem juna 1943. budu i da su pri pad ni ci SDS u tom raz do blju uestvo va li u hap e nju pre ko polo vi ne od 324 tala ca koje je nema ki okupa tor stre ljao 29. juna 1943. u Kru ev cu. Sau e sni tvo u tom zlo i nu

ra: , 19411945, , 1995; , . , , 2002 .

4 . , . 19411945, , 2014 .

37

pred sta vlja para dig ma ti an pri mer ue a SDS u stra da nju civi la u okvi ru odma zdi koje je spro vo dio nema ki oku pa tor. Nepo sred ni zlo i ni kvi slinke an dar me ri je, Srp skih dobro vo lja kih odre da (SDO), SDS i Srp skog dobro vo lja kog kor pu sa (SDK), i pri me ri sau e stvo va nja tih for ma ci ja u zlo i ni ma oku pa to ra, zah te va ju detalj ni ja istra i va nja. Ohra bru je inje nica da je nedav no obja vlje na nau na mono gra fi ja u kojoj je uka za no na odgo vor nost kvi slin ke an dar me ri je i admi ni stra ci je za stra da nje Roma kra jem 1941. i poet kom 1942, u okvi ru zlo i na nema kog oku pa to ra nad Romi ma u poje di nim delo vi ma Srbi je. Na osno vu nedav no obja vlje ne knji ge isto ri a ra Milo va na Pisa ri ja koja je prva nau na stu di ja u doma oj isto ri o gra fi ji koja za pri mar nu temu ima zlo i ne nad Romi ma u Srbi ji tokom Dru gog svet skog rata,5 kao i na osno vu neko ri e nih arhiv skih izvo ra iz fon do va DK i ZK, ta tema je raz mo tre na i na stra ni ca ma ove knji ge.

Jedan od naj ka rak te ri sti ni jih pro pu sta jugo slo ven ske i srp ske isto rio gra fi je koja se bavi la isto ri jom Dru gog svet skog rata na tlu Srbi je jeste neis tra e nost feno me na amne sti ra nja pri pad ni ka JVuO 1944. Doma a isto ri o gra fi ja je regi stro va la taj feno men, ali ga nije istra i la i eks pli ci ra la iako su naj zna aj ni ji izvo ri za tu temu obja vlje ni pre neko li ko dece ni ja. Odsu stvo eks pli ka ci je omo gu i lo je pro et ni kim, revi zi o ni sti kim istori a ri ma, koji ma su Dru gi svet ski rat i prve posle rat ne godi ne u istra iva kom foku su, da ola ko igno ri u zna aj, opseg i posle di ce dve amne sti je iz 1944. koje su ima le karak ter zva ni nog pozi va pri pad ni ci ma JVuO da polo e oru je ime im je garan to va na bez bed nost, uko li ko nisu bili poini o ci zlo i na. Pre ma istra i va nju koje je publi ko va no u ovoj knji zi, vie od polo vi ne pri pad ni ka JVuO u Srbi ji amne sti ra no je 1944. i, manjim delom, 1945. Re je o izu zet no veli kom bro ju poje di na ca. Taj broj je neis tra en, ali je sva ka ko izno sio izme u 10.000 i 15.000. Mno gi od njih su dezer ti ra li nakon ega su samo i ni ci ja tiv no ili uz dogo vor sa sna ga ma NOVJ pre li na par ti zan sku stra nu, a pod jed nak ili jo vei broj ih je po te en nakon zaroblja va nja. Kon sta to va nje ovih inje ni ca od stra ne pro et ni kih isto ri a ra polju lja lo bi kon strukt koji je for mu li sao isto ri ar Kosta Niko li: Srbi ja je mora la da pla ti svoj dug, odno sno da pla ti danak u krvi zbog podr ke

5 Milo van Pisa ri, Stra da nje Roma u Srbi ji za vre me holo ka u sta, Beo grad, 2014 .

38

et ni ci ma.6 Sto ga nije nima lo slu aj no to Niko li u tro tom noj Isto ri ji rav no gor skog pokre ta igno ri e feno men amne sti ra nja pri pad ni ka JVuO i zna aj tog feno me na kao kolek tiv nog isku stva, iako je amne sti ja za vie od polo vi ne et ni ka u Srbi ji pred sta vlja la jed no od pre sud nih rat nih isku sta va.

U pisa nju dru gog i tre eg dela knji ge u kome je obra en odnos NOVJ pre ma zaro blje nim pri pad ni ci ma JVuO kori stio sam obja vlje na doku menta NOVJ, JVuO i kvi slin kih jedi ni ca i orga na, neo bja vlje na doku menta par ti zan ske i et ni ke pro ve ni jen ci je iz Voj nog arhi va i neo bja vlje na doku men ta Nema kog Raj ha koja su dostup na na inter ne tu.7 Neki od naj zna aj ni jih doku me na ta par ti zan ske, et ni ke i nema ke pro ve ni jen ci je publi ko va ni su od 1949. do 1986. u seri ji obja vlje nih arhiv skih izvo ra o Dru gom svet skom ratu na tlu Jugo sla vi je u izda nju neka da njeg Voj no i storij skog insti tu ta iz Beo gra da, u 173 sve ske Zbor ni ka doku me na ta i poda ta ka o Narod no o slo bo di la kom ratu naro da Jugo sla vi je (dalje: Zbor nik NOR-a), to je u godi na ma i dece ni ja ma nakon Dru gog svet skog rata bio jedinstven izda va ki podu hvat u Jugo sla vi ji, a vero vat no i u sve tu, kada je re o obja vlji va nju naj va ni je rat ne doku men ta ci je.8 U pisa nju ove knji ge koristio sam 37 sve za ka Zbor ni ka NOR-a. U tre em delu detalj no su obra e ni naj zna aj ni ji pri me ri po te de zaro blje nih pri pad ni ka JVuO u bor ba ma u Srbi ji 1944, pri emu sam poseb nu panju poklo nio bor ba ma na Jelo voj gori i bor ba ma za oslo bo e nje Valje va, Gor njeg Mila nov ca i Aran e lov ca budu i da revi zi o ni sti ka isto ri o gra fi ja igno ri e pri me re po te de zaro bljenih bora ca JVuO u nave de nim pri me ri ma. U pisa nju tre eg dela oslo nio sam se i na 62 mono gra fi je i zbor ni ke sea nja jedi ni ca NOVJ pri emu se izdva ja ju izda nja Voj no i sto rij skog insti tu ta i Insti tu ta za savre me nu isto ri ju iz Beo gra da i Isto rij skog insti tu ta SR Crne Gore iz Tito gra da, obja vlje na u posled nje tri dece ni je pro log veka. Mono gra fi je o jedi ni ca ma NOVJ, za

6 , 19411945, : - , , 2014, . 488 .

7 Doku men ta nema kih oru a nih sna ga dostup na su na saj tu Zna ci . Re je o mikro fil mo va-nim nema kim doku men ti ma iz Naci o nal nog arhi va u Vaingt nu (Nati o nal Archi ve Was hing ton, NAW) . Sajt Zna ci pred sta vlja naj ve u bazu poda ta ka na inter ne tu na temu Dru gog svet skog rata na tlu Jugo sla vi je . Re je o oko 1 .000 dostup nih knji ga i 94 .000 mikro fil mo va nih doku me-na ta iz NAW . Pri me ra radi, na saj tu su dostup ne sve sve ske Zbor ni ka doku me na ta i poda ta ka o Narod no o slo bo di la kom ratu naro da Jugo sla vi je . Inter net link: http://www .zna ci .net /

8 Mla den ko Coli, Osnov ne infor ma ci je o Zbor ni ku doku me na ta i poda ta ka o NOR-u jugo slo ven-skih naro da, Voj no delo, 4/1982, Beo grad, 1982 .

39

raz li ku od vei ne rat nih hro ni ka sre zo va i opti na koje su pisa li pro par tizan ski auto ri, pisa ne su na osno vu arhiv skih izvo ra.

Jedan mikro slu aj u knji zi posve en je jed nom od naj ma sov ni jih zlo i na JVuO izvr e nih u jed nom danu na tlu Srbi je. Re je o masa kri ra nju zaro blje nih pri pad ni ka 24. srp ske bri ga de u selu Bo nja ne kod Para i na, 2. okto bra 1944. Toga dana ubi je na su 52 zaro blje na par ti za na od kojih je vei na bila tek neko li ko sed mi ca u par ti zan skim redo vi ma, a neki tek neko li ko dana. Zaro blje ni ci su svi re po mue ni pre likvi da ci je. Upa dlji vo je da se taj zlo in dogo dio nakon to je 30. avgu sta 1944. obzna nje na amnesti ja za pri pad ni ke JVuO koja je nai la na velik odziv meu et ni ci ma ili je iro ko pri me nji va na od stra ne par ti za na tokom sep tem bra. Masa kr u Bo nja nu rekon stru i san je na osno vu doku me na ta ZK iz 1945. i malo brojnih sau va nih doku me na ta par ti zan ske i kvi slin ke pro ve ni jen ci je iz 1944.

Mit o navod no 9.300 ubi je nih pri pad ni ka JVuO na Zelen go ri (i Sutje sci) 1215. maja 1945. jedan je od naj ka rak te ri sti ni jih revi zi o ni stikih mito va. Taj mit pla si ra la je aka dem ska isto ri o gra fi ja kra jem 1990ih i on je 2002. uao i u kol ske ud be ni ke. Mit je zasno van na pogre nom tuma e nju jed nog izvo ra od stra ne Boja na Dimi tri je vi a: re je o izve ta ju ta ba 3. kor pu sa JA Gene ral ta bu JA od 17. maja 1945. u kome su nave deni uve li a ni poda ci o et ni kim gubi ci ma koji obu hva ta ju raz do blje od 29. apri la do 17. maja, dakle i raz do blje kada se sna ge JVuO nala ze dale ko od Zelen go re na koju su pri spe li tek 12. maja. Gubi ci koji su et ni ci pre tr pe li u cen tral noj Bosni revi zi o ni sti su uvr sti li u ukup ne gubit ke na Zelen go ri, iako su i pret hod ni gubi ci uve li a ni u izve ta ju. Dru gi revi zi o ni sti ki istori a ri su nekri ti ki pre u ze li Dimi tri je vi e ve tvrd nje bez uvi da u pri mar ne izvo re. Milan Ter zi je prvi doma i isto ri ar koji je poku ao da demi stifi ku je navo de o bro ju stra da lih et ni ka na Zelen go ri i nai nu nji ho vog stra da nja. Ter zi je uspeo da ospo ri ste re o tip koji pod ra zu me va da Jugo sloven ska armi ja (JA) nije zaro blja va la et ni ke na Zelen go ri ve ih je navod no isklju i vo ubi ja la. Ter zi je prvi isto ri ar koji je poku ao da sabe re et ni ke gubit ke na osno vu doku me na ta par ti zan skih jedi ni ca koje su ue stvo va le u bor ba ma pro tiv osta ta ka JVuO maja 1945, to je nuan meto do lo ki korak. Pre ma nje go vom istra i va nju jedi ni ce JA su nane le sle de e gubit ke sna ga ma JVuO: 4.228 mrtvih, 143 ranje nih i 1.556 zaro blje nih, odno sno 5.927 izba e nih iz stro ja. Meu tim, Ter zi ev pro ra un o gubi ci ma JVuO

40

u jugo i sto noj Bosni, od 8. do 20. maja, done kle je manj kav budu i da nije kori stio doku men ta svih jedi ni ca JA koje su ue stvo va le u bor ba ma sa et ni ci ma na nave de nom pod ru ju. Osim toga, Ter zi je nekri ti ki prihva tio podat ke o pro tiv ni kim gubi ci ma koje navo de izve ta ji jedi ni ca JA iako su ti poda ci nesum nji vo uve li a ni. Pri mar ni izvo ri par ti zan ske prove ni jen ci je suge ri u nam da je komu ni ka ci ju Konjic Sara je vo 78. maja pre lo oko 5.0006.000 bora ca pod koman dom gene ra la Miha i lo vi a. Sa toli kim sna ga ma, nai me, Miha i lo vi je ras po la gao nakon pro bo ja kroz central nu Bosnu gde su zabe le e ni veli ki gubi ci sna ga JVuO. Jedan neko rie ni izvor et ni ke pro ve ni jen ci je (Dnev nik Cer skog kor pu sa) suge ri e da se neko li ko dana uoi pro bo ja sna ga JVuO na Zelen go ru i Sutje sku jed na od tri kolo ne JVuO, kojom je zapo ve dao Dra go slav Rai, odvo ji la od glav ni ne i pro bi la ka seve ro i sto ku. et ni ci pod Rai e vom koman dom su u dani ma opko lja va nja, raz bi ja nja i uni ta va nja sna ga JVuO na Zelengo ri i Sutje sci bili dale ko odma kli ka seve ro i sto ku i nala zi li su se izme u Roga ti ce i epe. Ovo potvr u ju i par ti zan ski izvo ri. Miha i lo vi na Zelengo ri i Sutje sci nije ras po la gao sa vie od 3.0004.000 bora ca pri emu nisu svi oni stra da li. Ove vane inje ni ce su pro ma kle Ter zi u, a revi zi o ni sti ki isto ri a ri u poku a ju rekon struk ci je kre ta nja i bor bi sna ga pod Miha i lovi e vom koman dom poslu i li su se samo jed nim izvo rom dnev ni kom majo ra JVuO Alek san dra Milo e vi a u kome nema poda ta ka koje pomi nje Dnev nik Cer skog kor pu sa i koji ne pru a rele vant ne podat ke o et nikim gubi ci ma jer ih naj e e pre ut ku je.

Osim novog pogle da na nave de ni seg ment isto ri je JVuO koji se pokua va isto ri zo va ti kao svo je vr sna naci o nal na tra u ma (Bosan ska gol go ta) u ovoj knji zi su rekon stru i sa ni gubi ci JVuO u cen tral noj Bosni, od 29. apri la do 7. maja 1945. To raz do blje pred sta vlja lo je nena pi sa no poglavlje isto ri je JVuO budu i da su isto ri a ri rav no gor skog pokre ta u poku a ju rekon struk ci je kre ta nja i bor be nih aktiv no sti Miha i lo vi e vih sna ga u osam nave de nih dana tako e kori sti li isklju i vo dnev nik Alek san dra Milo e vi a koji jed na ko ne pomi nje izu zet no veli ke gubit ke u nepre sta nim bor ba ma izme u JVuO i NOVJ na pla nin skom pod ru ju izme u Vite za i Bra di ne. Sve to dodat no zau u je budu i da su u tih osam dana zabe le e ni do tad naj ve i gubi ci JVuO u bor ba ma tokom rata, uko li ko izu zme mo bor be u isto noj Bosni u dru goj