Fjuersi i opcije Nikoli Slobodanka 101/09

Fjuersi i opcije Nikoli Slobodanka 101/09

Uvod

Finansijske institucije su se tokom 1970-ih godina nale u rizinom okruenju, koje je 1980-ih i1990-ih godina postajalo sve rizinije. Kamatne stope su se uestalije menjale, dok su trita akcija i obveznica povremeno bila veoma nestabilna. Zbog toga su menaderi finansijskih institucija poeli da vode vie rauna o smanjenju rizika s kojim su se teinstitucije suoavale. Zainteresovanost za smanjenje rizika dovela je do pojave finansijskih inovacija tj, pojave novih finansijskih instrumenata koji finansijskim institucijama i njihovim menaderima pomau da bolje upravljaju rizicima. Ti instrumenti nazivaju se finansijskim derivatima. Najvaniji finansijski derivati koje menaderi koriste radi smanjenja rizika su: forvardi (forwards), finansijski fjuersi (futures), svopovi (swaps) i opcije (options). Derivati su u osnovi ugovori sa vrednostima izvedenim iz cene aktive ili trita. Oni podrazumevaju ugovor izmeu dve strane koje se obavezuju da izvre razmenu uplata baziranih na vrednosti definisane aktive na neki budui odreeni dan. inei finansijska trita efikasnijim, u smislu irenja lepeze dostupnih finansijskih instrumenata i smanjenja transakcionih trokova, finansijski derivati su korisni kako za investitore, tako i za finansijske menadere preduzea. Investitorima finansijski derivati pruaju dodatnu mogunost za diverzifikaciju portfolia, kao i niz prednosti u formi poreskih olakica, realizacije efekta leverage-a, itd. Fjuersi i opcije spadaju u derivate, odnosno izvedene hartije od vrednosti (HOV). Nazivaju se izvedenim HOV poto se kreiraju na neku drugu osnovnu aktivu, kao npr. robu, druge HOV, devize, kamatne stope ili trine indekse. Kretanje cena osnovne aktive ima direktan uticaj na visinu cena derivata. Derivati ili izvedene hartije od vrednosti grade svoju vrednost iz aktiva na osnovu kojih su izvedene. To su, zapravo, likvidni ugovori ija vrednost direktno zavisi od vrednosti aktive koja je njihov predmet. Izvedene hartije od vrednosti mogu biti kratkorone, sa rokom dospea manjim od godinu dana i dugorone sa rokom dospea preko jedne godine. Dakle, po ronosti, mogu biti hartije od vrednosti i na tritu novca i na tritu kapitala, zbog njihove homogenosti. Najvanije izvedene hartije od vrednosti su fjuersi i opcije.Fjuers je terminski ugovor o kupoprodaji odreene aktive, po kome e se isporuka i plaanje izvriti u budunosti. Visoko je standardizovan ugovor, i to u pogledu aktive kojom se trguje, isporuke i naina plaanja, tako da je njime mogue trgovati na berzi. Fjuersi imaju viestruki znaaj: u upravljanju rizikom, za savlaivanje problema u finansiranju, makroekonomske aspekte (stabilnost cena) i sl. Postoje robni i finansijski fjuersi.Opcija daje svome vlasniku pravo da kupi ili proda odreenu aktivu po unapred ugovorenoj (fiksnoj) ceni u odreenom periodu vremena. Odnosi izmeu kupca i prodavca opcije se reguliu opcionim sporazumom koji je po svojoj sutini nepotpuni ugovor, jer kupac opcije ima odreeno pravo (da kupi ili proda specificiranu aktivu), ali ne i obavezu da to uini. U tome se sastoji osnovna razlika izmeu opcija i fjuersa. Kod fjuersa subjekti moraju bezuslovno da izvre svoje obaveze, a kod opcije kupac ne mora da kupi ili proda aktivu. Jedina obaveza kupca je da kupi opciju, tj. da plati opcionu premiju. Prodavac opcije dobija premiju koja ga obavezuje da izvri ono to od njega zahteva kupac. Obim trgovanja opcijama na berzi u ikagu (Chicago Board of Exchange) prevazilazi obim trgovanja na Njujorkoj berzi akcija (New York Stock Exchange).

1. Terminsko trite trite derivata

Terminsko trite je dugo smatrano delom berzanske aktivnosti koja je u duem vremenskom periodu dozvoljavala saldiranje operacija koje su se na njoj odvijale. Kako se finansijsko trite razvijalo javila se potreba da se rizik koji se javlja usled nestabilnih cena finansijskih instrumenata , nestabilne kamatne stope i deviznih kurseva smanji na najmanju moguu meru. Jedan od naina da se rizik raspodeli i smanji naao se u sprovoenju terminskih transakcija kroz uvoenje terminskog trita. Rizik koji subjekti ne ele da prihvate na sebe, moe se podeliti osiguravajuim kompanijama ili podeliti sa ostalim uesnicima trita.Na robnoj berzi mogu se sresti berzanske opcije koje se odnose na definisanje minimalnih i maksimalnih cena pojedinih vrsta roba. Na robnim berzama najee se terminske operacije odnose na poljoprivredne proizvode u vezi sa kojima se sklapaju ugovori o isporuci na odreeni dan i po odreenoj ceni. Vremenom se trgovanje robnim terminskim ugovorima odvijalo nezavisno od trgovanja robom. Cena terminskih robnih ugovora zavisie u velikoj meri od cene roba kao i finansijskih instrumenata koji im se nalaze u osnovi.Prema navedenom, derivati predstavljaju finansijske instrumente ija je cena u direktnoj zavisnosti od cene osnovnih roba ili finansijskih instrumenata. Derivati se shodno tome mogu podeliti na robne i finansijske. Finansijski derivati se zatim mogu podeliti na fjuerse i opcije. Analize koje su vrene na tritu ukazuju da finansijski fjuersi zauzimaju primarno mesto u odnosu na robne fjuerse iako su se na finansijskom tritu kasnije javili (kamatni fjuersi, devizni fjuersi i sl.).[footnoteRef:2] [2: Prof. dr Aleksandar Dogandi, Poslovne finansije, Univerzitet u Pritini, Ekonomski fakultet, Kosovska Mitrovica, 2011. god. str. 407.-408.]

2. Definisanjei znaajfinansijskihderivata

Banke sve vie vide upravljanje rizicima kao glavnu karakteristiku svoje delatnosti. Tome su u velikom delu doprinele finansijske inovacije i generalni proces globalizacije industrije finansijskih usluga. Kao rezultat permanentne promene bankarskog okruenja i aktivnosti dolazi do ogromnog porasta vanbilansnog poslovanja banaka. To se odnosi pre svega na sve veu upotrebu finansijskih derivata i instrumenata hedinga, kao i mehanizama obezbeenja dodatnog kapitala, koji treba da podre dalje kreditne aktivnosti banaka. Svaki kredit koji banka odobri sadri brojne i razliite komponente rizika, koje e banka razmatrati i nastojati da eliminie, transferie ili ublai, gledajui pojedinano svaki od ovih rizika. U tom smislu bankama danas stoje na raspolaganju brojni derivatni instrumenti na liniji zatite od rizika kamatne stope, deviznog kursa, cene finansijske aktive ili kreditnog default-a.Brojne finansijske inovacije tokom poslednjih dvadeset godina doprinele su kreiranju itavog spektra novih instrumenata i tehnika hedinga i pekulisanja po pitanju kamatnih stopa i deviznih kurseva. Novi instrumenti su pomogli dilerima da bolje upravljaju svojim bilansnim pozicijama i omoguili su mnotvu komercijalnih i finansijskih transakcija da se zakljuaju u napred poznate trokove ili prihode u skladu sa oekivanim tokovima novca. Kreditne institucije su proirile svoje vanbilansno poslovanje sve veom upotrebom derivata kamatne stope, koja predstavlja odgovor na pojavu novih oblika finansijskih inovacija, povean rizik u poslovanju i elju da se poveaju nekamatni izvori prihoda.[footnoteRef:3] [3: Prof. dr Peria Ivanovi , Teorija novca i bankarstvo, Fakultet za usluni biznis, Sr.Kamenica, 2008. str.- 368-369.]

Korienje derivatnih hartija od vrednosti predstavlja jedan od novih fleksibilnijih naina pribavljanja potrebnog kapitala koji obezebeuje ostvarenje prinosa koji odgovara riziku investiranja. Derivat moemo definisati kao instrument odloene isporuke trinog materijala na koji se odnosi, a iji je profitni profil i cena u funkcionalnoj zavisnosti od performansi i cene bazinog trinog materijala.[footnoteRef:4] [4: Prof. dr Evica Petrovi, prof. dr Ksenija Deni-Mihajlov, Poslovne finansije,Ekonomski fakultet Ni, 2007. str.227.]

Ovi instrumenti prvenstveno koriste bankama da se osiguraju od gubitaka, koji sevezuju za razliite tipove rizika, prenoenje nekih ili svih vrsta rizika na druge strane uugovoru, koje imaju suprotne pozicije u transakcijama. Derivati takoe mogu biti korieni zastvaranje pekulativnih pozicija na razliitim segmentima novanog trita, tritima deviza,tritima obveznica i tritima nekretnina.

3. Fjuersi

Fjuers predstavlja obavezu da se kupi ili proda odreena roba ili finansijska aktiva kao to su npr. ito, zlato ili hartije od vrednosti odreenog dana, po unapred odreenoj ceni. Fjuers ugovor, kao i terminski ugovor, predstavlja sporazum izmeu dve strane o kupovini ili prodaji aktive u poznato budue vreme za poznatu cenu. Za razliku od terminskog ugovora, fjuers ugovorom se normalno trguje ne berzi. Da bi se omoguila trgovina, berza postavlja izvesne standarde za fjuers ugovore. Poto dve strane u ugovoru ne moraju da se meusobno poznaju, berza utvruje i garantne mehanizme za izvrenje ugovora. Kod fjuersa obino nije specificiran taan datum isporuke. U ugovoru se poziva na mesec isporuke, a dotina berza utvruje period unutar meseca kada se mora izvriti isporuka. Vreme isporuke za berzanske proizvode je esto ceo mesec. Kod fjuers ugovora postoje dve pozicije. Kratka pozicija je pozicija prodavca koja ga obavezuje da o dospeu isporui osnovni instrument iz ugovora. Duga pozicija je pozicija kupca fjuers ugovora, koja ga obavezuje da preuzme (kupi) osnovnu aktivu o dospeu. Dralac kratke pozicije ima pravo da izabere vreme tokom trajanja perioda isporuke kada e izvriti isporuku. Obino ugovor ima nekoliko razliitih meseci isporuke sa kojima se trguje u isto vreme. Berza utvruje taan iznos aktive koji mora biti isporuen po jednom ugovoru, kako e se kotirati budua cena i ogranienje iznosa do kojeg se moe kretati fjuers cena (u ugovoru) u toku jednog dana. Na primer, u momentu prodaje, ogranienje dnevnog kretanja cena za fjuers ugovor je 1 dolar. Ukoliko cene padaju za navedeni iznos, za ugovor se kae da je na donjem ogranienju. Ukoliko cena poraste za navedeni iznos, kae se da je na gornjoj granici. Kretanje cena u navedenim okvirima se oznaava kao kretanje u granicama. Cilj utvrivanja dnevnih ogranienja za kretanje cena je da se spee velike oscilacije zbog potencijalno pekulativnih ponaanja. Shodno vrsti proizvoda kojim se trguje, fjuersi se dele na robne i finansijske. U osnovi finansijskih fjuersa nalazi se neki finansijski instrument (kratkoroni i dugoroni), kretanje nivoa berzanskih indeksa i devizni kursevi. Cene fjuers ugovora se utvruju na berzi, mada jo uvek nisu identifikona vrste veze izmeu fundamentalnih ekonomskih kretanja i cena valutnih i indeksnih fjuersa. Kada je aktiva za fjuers ugovor berzanski proizvod mogue su varijacije u kvalitetu. Zbog toga je nakon izbora aktive vano da berza tano odredi stepen kvaliteta robe koji je prihvatljiv. Veliina ugovora utvruje iznos aktive koji se mora isporuiti u okviru datog ugovora. Ovo je vana odluka za berzu. Ako je ugovor isuvie veliki, mnogi investitori koji bi eleli da pokriju relativno malu izloenost ili koji bi eleli da steknu relativno malu pekulativnu poziciju, bili bi onemogueni da koriste berzu. Na drugoj strani, ako je ugovor isuvie mali, trgovina moe biti skupa, jer svaki ugovor podrazumeva odreene trokove.Neke od odlika fjuersa su:

1) isporuka se ne vri tano u dan, ve u toku meseca;2) njima se regularno trguje na berzi fjuersa i cene se redovno objavljuju u dnevnoj tampi;3) kupac i prodavac fjuersa zakljuuju posebne ugovore sa klirinkom kuom, kojoj moraju da uplate propisani inicijalni depozit (marginu);4) isporuku i plaanje garantuje klirinka kua;5) najee ne dolazi do stvarne isporuke, ve se samo isplauje razlika u ceni, tj. prebijanje salda.[footnoteRef:5] [5: http://mladiekonomist.wordpress.com/strucni-tekstovi/hartije-od-vrednosti/hartije-od-vrednosti-na-trzistu-novca/]

3.1. Fjuers trita

Fjuersima se trguje na OTC i organizovanim tritima. Volumen trgovine na organizovanim tritima raste i dominira nad fizikom isporukom robe na koju se fjuersi odnose. Osnovna karakteristika ove trgovine je da se odvija sa visoko standardizovanim ugovorima. Predmet pregovora jedino moe biti cena fjuers ugovora, koja se utvruje nadmetanjem u prostoru za obavljanje berzanske trgovine. Ostali elementi odnose se na: trini materijal koji mora da poseduje tano utvrene tehnike karakteristike; koliinu trinog materijala tj, veliinu fjuers ugovora; mesece isporuke, koji se razlikuju od ugovorado ugovora; mesto isporuke za robu na koju se ugovor odnosi. Iako se berze razlikuju po vrstama fjuers ugovora kojima se trguje, uesnici u berzanskoj trgovini na svim berzama su isti: berzanski trgovci, hederi i pekulanti. Realizacija svakog pojedinanog fjuers ugovora garantovana je od strane klirinke kue. U trenutku ugovaranja trgovine, klirinka kua se postavlja izmeu ugovornih strana, tako da one nemaju obaveze jedna prema drugoj, ve samo prema klirinkoj kui. Prema kupcu fjuersa klirinka kua se ponaa kao prodavac, a prema prodavcu fjuersa kao kupac. Da bi se zatitila od rizika, ukoliko jedna od ugovornih strana odustane od svojih obaveza, klirinka kua zahteva od trgovaca da deponuju sredstva kod svojih brokera u vidu: inicijalnog depozita (5-10% vrednosti trinog materijala); dnevno usklaivanje cenaz akljuenih fjuers ugovora (marking to market); odravanje minimalnog iznosa inicijalnog depozita (maintenance margin) od strane trgovca.Posredovanjem izmedju ugovornih strana klirinka kua pomae trgovcima uneutralisanju njihovih pozicija reverzibilnom trgovinom (reversing trade). Naime, ako kupac eli da likvidira originalnu poziciju pre isteka roka ugovora, on moe da proda identian ugovor treoj strani koja se onda pojavljuje kao novi kupac. Informacije o listama fjuersa sa kojima se trguje, mesecima isporuke, vremenu otvaranja i zatvaranja ugovora i cenama fjuersa, objavljuju se na stranicama finansijske tampe.Open interest predstavlja ukupan broj fjuers ugovora koji su jo uvek otvoreni. Relativno mali broj fjuers ugovora se zatvara stvarnom isporukom trinog materijala. Ukoliko nije prethodno dolo do reverzibilne trgovine, ugovorne strane svoje pozicije zatvaraju gotovinskim plaanjem razlike izmeu fjuers i spot cene trinog materijala.Volume je merilo broja ugovora kojima se trguje na berzi. Kako se fjuers pozicije brzo zatvaraju od strane veine ugovornih strana, moe se desiti da volume iznos bude visok, a open interest nizak. Organizovana trita fjuersa sa standardizovanim fjuers ugovorima posredovanjem klirinke kue, dnevnim limitima cena fjuersa i zahtevom za depozitima, odravaju svoju likvidnost i omoguavaju sklapanje velikog broja transakcija sa relativno niskim trokovima transakcija, osiguranim kvalitetom trinog materijala i minimalnim rizikom od neispunjenja obaveza (default risk). Trgovina finansijskim fjuersima potpuno je internacionalizovana.[footnoteRef:6] [6: Prof. dr Evica Petrovi, prof. dr Ksenija Deni-Mihajlov, Poslovne finansije,Ekonomski fakultet Ni, 2007. str.238.-240..]

4. Opcije

Postoje hartije od vrednosti koje su po svojoj sutini posebne u odnosu na druge finansijske instrumente. One spadaju u grupu finansijskih derivata, odnosno izvedenih hartija od vrednosti, koje su na specifian nain povezani sa finansijskim instrumentima.Opcije predstavlju poseban tip finansijskih derivata. Organizovana trgovina opcijama poela je 1973 godine u ikagu i od tada trgovanje opcijama doivljava veliki bum. Do 1973. godine, opcijama se trgovalo putem alterskog trita. Koreni se vezuju za zaetke terminskog trgovanja koji su postojali jo 30- ih godina XVII veka u Holandiji i Japanu.Opcija podrazumeva pravo, ali ne i obavezu, da se kupi odnosno proda odreena aktiva, po unapred ugovorenoj ceni u okviru odreenog vremenskog prerioda. Ova specifinost opcije, koja kupcu ostavlja mogunost ne realizovanja opcionog ugovora, svrstava je u kategoriju koja se oznaava pojmom uslovna prava. Cena opcije, koja se plaa da bi se ovo pravo steklo, naziva se premija. Odnosi prilikom emisije opcija se reguliu specifinim sporazumom (opcionim sporazumom), u kome se kupcu opcije daje pravo da zahteva od prodavca (emitenta) opcije, da na utvreni datum, proda ili kupi predmet opcije po ugovorenoj ceni opcije. Takoe, u zavisnosti od trine situacije, kupac ima pravo da na utvreni datum trai isplatu razlike izmeu trine cene predmeta opcije i ugovorene cene opcije. Treba napomenuti da je ugovorna cena opcije ugovorena cena aktive, odnosno cena po kojoj kupac kupuje ili prodaje odreenu aktivu (HoV, robu...) i ne treba je meati sa cenom opcije koja se naziv premija. Cena obveznice predstavlja odreenu premiju prodavca opcije za preuzeti rizik i isplauje se bez obzira da li e kupac realizovati pravo iz opcije. Rizik, koji u ovom sluaju snosi prodavac opcije, odnosno emitent, vezan je za bezuslovnu obavezu da uradi ono to kupac od njega trai, bez obzira na nepovoljnu trinu situaciju u tom momentu.Kupackupovneopcije ima pravo da kupi, odreenu koliinu aktive po fiksnoj ceni u toku odreenog preioda vremena. Da li e on to pravo izvriti ili ne, zavisi od razlike izmeu tine ceni i ugovorene cene aktive, odnosno HoV, na koju se opcioni ugovor i odnosi. Ako predpostavi da e cena HoV navedene u opciji padati, on moe da proda opciju pre roka dospea ili ako je cena navedene HoV na tritu nia od ugovorene cene, odustati od kupovine od emitenta i kupovinu izvriti na tritu, ali u tom sluaju plaa dogovorenu premiju. U sluaju da je tina cena, navedene HoV, via od ugovorene, kupac e se odluiti da realizuje opciju, odnosno da HoV kupi od emitenta opcije, a ne na tritu. U ovoj situaciji, kupac opcije ostvaruje dobit u razlici izmeu trine i ugovorene cene HoV.Kupacprodajneopcije isto e, rukovoen inertesima uveanja dobit, reagovati u sluajevima razlikovanja trine cene od ugovorene i prodati ako je ugovorena cena via odnosno odustati od prodaje ugovorene koliine HoV ako je ugovorena cena nia, odnosno ako prodajom na titu moe da dobije vie. Takoe, opciju, moe u svakom trenutku prodati na sekundarnom tritu i time preneti prava iz opcije. Pored kupovne i prodajne opcije postoje i drugi kriterijumi za njihovo razlikovanje. Tako imamo opcije razliite po nainu njihovog iskorienja, odnosno Evropski, Ameriki i Egzotini tip. Evropski podrazumeva da vlasnik opcije, pravo iz opcije, moe iskoristiti samo na dan dospea, Ameriki predstavlja opciju, ije se pravo, moe iskoristiti bilo kada od momenta kupovine pa do roka dospea, a Egzotini predstavlja grupu opcija koje su novijeg datuma i koje su po svojoj strukturi kompleksnije i od evropskih i amerikih, i kupovnih i prodajnih. Najea je podela opcija na osnovu tipa aktive na koje se odnose, odnosno na finansijske, robne i realne. Opcije predstavljaju najznaajniji instrument hedinga, pomou koga se investitori tite od razliitih vrsta rizika. Pomou opcija je mogue smanjiti, nekada i eliminisati rizik promena cena, trinih indeksa, kamatnih stopa, deviznih kurseva i time poveati sigurnost investitora na tritu.[footnoteRef:7] [7: http://www.psinvest.rs/sr/fjuersi]

Opcije imaju veliki znaaj u: osiguranju od rizika (promena kamatne stope, deviznog kursa, cena ostalih HOV, trinih indeksa), analizi strukture kapitala investicijama, aktivnostima restrukturiranja itd.U zavisnosti od tipa aktive na koju se odnose razlikujemo: opcije na HOV; devizne opcije; opcije na kamatnu stopu; opcije na trine indekse.[footnoteRef:8] [8: http://mladiekonomist.wordpress.com/strucni-tekstovi/hartije-od-vrednosti/hartije-od-vrednosti-na-trzistu-novca/]

Opcije se mogu podeliti na call opcije i put opcije. Call opcija daje pravo njenom vlasniku da kupi odreene efekte po dogovrenoj ceni i to pre isteka njene vanosti tj, pre roka dospea. S druge strane, prodavac call opcije preuzima obavezu da postupi po eljama vlasnika opcije. U zavisnosti od toga da li su vlasnik opcije ili njen prodavac u vreme nastanka opcije imali predmetne efekte ili nisu, govori se o pokrivenoj ili nepokrivenoj call opciji.Put opcija daje pravo njenom vlasniku da prodaje odreene efekte po unapred dogovorenoj ceni za sve vreme valjanosti opcije, dok je prodavac te opcije obavezan kupiti te efekte.

4.1. Vrednovanje opcija

Pravilno proceniti vrednost, tj realnu, ravnotenu trinu cenu opcije, za investicione fondove, ali i druge investitore, je od osobite vanosti pri preuzimanju odgovarajuih portfolio strategija jer opcije pruaju niz mogunosti. Jedna hartija od vrednosti se smatra dominantnom nad drugom hartijom od vrednosti ako njena stopa prinosa nadilazi stopu prinosa druge hartije od vrednosti a u svim situacijama je bar podjednake veliine. Cena opcionog ugovora se sastoji iz dva glavna dela: prvi deo naziva se stvarna (sutinska) vrednost (instrict value), drugi deo, vremenska vrednost opcije ili vremenska premija (time value of the option ili time premium).Cena opcije pokazuje koliko je opciono trite spremno da plati za pravo iz opcije, i ona moe biti pod uticajem razliitih. Faktori koji utiu su: cena aktive rok dospea oekivani rizik cenovnih promena aktive tj. cenovna valovitost aktive trokovi potencijalni prihodi od dranja opcija i sl.[footnoteRef:9] [9: Dr Dejan oki, Hartije od vrednosti:upravljanje portfoliom i investicioni fondovi, Centar za izdavaku delatnost ekonomskog fakulteta, Beograd, 2010.god. str.339.-343.]

Osnovni faktor koji uglavnom utie na cenu, odnosno kurs efekata koji je predmet opcionog ugovora, odnosno opcije, je upravo promptni kurs tog efekta. Saglasno tome cena call opcije e, onda kada su predmet transakcije te opcije, npr, akcije, rasti ako poraste promptni kurs akcija, jer one tada postaju atraktivnije. Nasuprot tome, kurs put opcije e rasti ako promptni kurs, odnosno cene tih akcija padaju. Pri kupovini ili prodaji opcije unapred se ugovara opciona cena po kojoj e vlasnik opcije moi do tano odreenog roka te efekte da kupi, a razlika izmeu opcione i trine cene zove se stvarna vrednost opcije. U trgovini sa call opcijom stvarna vrednost opcije je uvek pozitivna im je trina cena vea od opcione, koja je ranije dogovorena. U tom sluaju je re o opciji in the money. Ako su ove dve cene jednake, opcija je at the money, a ako je trina cena nia od unapred ugovorene, onda se u tom sluaju radi o tzv, out of the money. Nasuprot tome, put opcija ima stvarnu vrednost samo onda kada je opciona, odnosno unapreddogovorena cena vea od trine cene opcije.Time value kurs, odnosno vrednost opcije je ustvari razlika izmeu cene opcije injene stvarne vrednosti, a pokazuje verovatnost da e se promptni kurs poveati u eljenom pravcu u odnosu na vlasnika opcije, i to u vremenskom periodu od kupovne opcije do isteka roka njene vanosti.

5. Opcije na fjuerse

Opcije na fjuerse predstavljaju kombinaciju opcija i fjuersa. Fjuers opcija je opcija koja u svojoj osnovi ima specifini fjuers ugovor. Kod ovih sloenih derivata, rok dospea opcije podudaran je roku izmirenja fjuers ugovora. Kao i kod opcija, postoje put i kol opcije. Postoje: opcije na indeksne fjuerse, koje su manje u upotrebi u odnosu na opcije na berzanske indekse opcije na kamatne fjuerse su ugovori koji daju pravo izbora na tritu kamatnih fjuersa i popularniji su u odnosu na kamatne opcije i opcije na valutne fjuerse nalaze se u prometu na Meunarodnom monetarnom tritu IMM, kao delu ikake berze CME, na kome se u prometu nalaze i valutni fjuersi.[footnoteRef:10] [10: Dr Dejan oki, Hartije od vrednosti:upravljanje portfoliom i investicioni fondovi, Centar za izdavaku delatnost ekonomskog fakulteta, Beograd, 2010.god. str.338.]

Meu finansijskim fjuers opcijama, najpopularnije su kamatne fjuers opcije. Fjuers opcije imaju nekih znaajnih prednosti u odnosu na opcije i u odnosu na fjuerse. U odnosu na opcije, razlog popularnosti je njihova jednostavnost, zatim cene fjuersa su uvek dostupne pa je time i procenjivanje fjuers opcija olakano i na kraju, kamatne fjuers opcije na realizaciji ne podrazumevaju obavezu na strani kupca kol i prodavca put fjuers opcija po pitanju isplata pripadajuih kamatnih prihoda drugoj strani u ugovoru, to bitno pojednostavljuje transakcije sa njima.

Z a k lj u a k

Finansijski derivati su finansijski instrumenti nastali sa ciljem da se transaktori zatite od odreenih oblika trinog rizika, ali i sa namerom ostvarivanja zarade. Finansijski derivati su standardizovani ugovori i njihova vrednost zavisi od cene predmeta ugovora. Kao predmet ugovora mogu biti akcije, obveznice, strane valute, odreena vrsta roba i dr. Derivati kojima se trguje na berzi su opcije i fjuersi.Tokom poslednjih pedesetak godina fjuersi i opcije zauzeli su svoje mesto na meunarodnom tritu. Originalno fjuersi i opcije koristili su se na berzansku robu, a u ranim sedamdesetim poinje njihova primena i na finansijske instrumente. Valutni fjuersi doivljavaju ekspanziju padom Bretton Woods sistema fiksnih deviznih kurseva. Pad ovog sistema najavio je nove finansijske instrumente koji e se koristiti kao sredstva za smanjenje rizika u sve vie i vie nestabilnom okruenju.

L i t e r a t u r a:

[1.] Prof. dr Aleksandar Dogandi, Poslovne finansije, Univerzitet u Pritini, Ekonomski fakultet, Kosovska Mitrovica, 2011. god. [2.] Dr Dejan oki, Hartije od vrednosti:upravljanje portfoliom i investicioni fondovi, Centar za izdavaku delatnost ekonomskog fakulteta, Beograd, 2010.god.[3.] Prof. dr Evica Petrovi, prof. dr Ksenija Deni-Mihajlov, Poslovne finansije,Ekonomski fakultet Ni, 2007.[4.] Prof. dr Peria Ivanovi , Teorija novca i bankarstvo, Fakultet za usluni biznis, Sr.Kamenica, 2008. [5.] http://mladiekonomist.wordpress.com/strucni-tekstovi/hartije-od-vrednosti/hartije-od-vrednosti-na-trzistu-novca/[6.] http://www.psinvest.rs/sr/fjuersi

- 16 -