105

BA

NK

AR

SKI S

ISTE

M

6. BANKE

BANKARSKI SISTEMI I I D E O

106

OSN

OV

I FIN

AN

SIJA

GL

AVA

6

BANKE

Cilj izlaganja

Objanjenje znaaja uloge i funkcije banke kao finansijske institucije i posrednikaDefinisanje uloge centralne banke Objanjenje i upoznavanje sa bankarskim sistemom Srbije

Plan izlaganja

6. Banke

6.1. Centralna banka

6.1 1. Osnovne funkcije centralne banke

6.1.2. Organizacija centralne banke

6.1.3. Narodna banka Srbije

6.1.4. Bankarski sistem Srbije

6.2. Evropska Centralna Banka

6.2.1.Evropski sistem Centralnih Banaka (ESCB)

DODATAK B: Centralna banka Italije

Rezime Prema finansijskoj aktivi kojom upravljaju banke danas pred-stavljaju najvee, a mogli bismo rei i najstarije, finansijske posrednike. Prve bankarske institucije osnovane su tokom XV i XVI veka, u doba renesanse u Italiji. Sam naziv banka, dol-azi od italijanske rei banca, to znai klupa, tj. mesto gde su se obavljale finansijske transakcije razmene. Tadanje banke, imale su osnovnu funkciju da obezbede siguran nain plaanja radi obavljanja trgovakih usluga, odnosno prodaju robe i usluga.

107

BA

NK

AR

SKI S

ISTE

MSavremeni bankarski sistem jedne zemlje danas ini jedinstvo banaka i centralne banke kao glavnog regulatora kreditno-monetarne politike. Danas centralna banka predstavlja finansi-jsku instituciju koja ima osnovnu funkciju da realizuje ciljeve dravne ekonomske politike kontrole ponude novca, odnos-no monetarne stabilnosti. U veini zemalja u svetu centralna banka je pod kontrolom dravnih organa. U Srbiji nadlenost za rad centralne banke ima dravna skuptina. Ono to je je-dinstveno za sve zemlje je da centralna banka ima odreen stepen nezavisnosti u sprovoenju svojih funkcija. Ona donosi mere koje usvaja dravni organ, ali je nezavisna u realizaciji istih. U veini zemalja naziv centralne banke je odreen kao i sam naziv zemlje, tako imamo na primer Narodnu banku Srbi-je, lanice Evropske Unije Evropsku centralnu banku, dok SAD imaju centralnu banku pod nazivom Federalne rezerve (ili Fed).Takoe ona vodi rauna o vrednosti novca u odnosu na strana sredstva plaanja.U Srbiji na elu centralne banke nalazi se guverner, koji ima vie pomonika viceguvernera, zaduenih za pojedine ue oblasti kreditno-monetarnog sistema.38

KLJUNE REI: banka poslovne banke univerzalne banke centralna banka monetrana stabilnost

6. BANKE

Dananje, savremene banke imaju vie razliitih funkcija. Veliki broj au-tora ih naziva univerzalne banke zato to se bave gotovo svim oblicima pruanja finansijskih usluga i stvaranjem finansijskih proizvoda. Banke su organizovane kao finansijske institucije i bave se prikupljanjem novanih sredstava u vidu depozita koji potom plasiraju. Ovakve banke se nazivaju komercijalnim bankama i one imaju razvijenu mreu alterskog naina rada sa klijentima.

38 Poglededati vie, S. Bara, B. Staki, M. Ivani, Praktikum za bankarstvo, Univer-zitet Singidunum, FFMO, Beograd, 2007.

108

OSN

OV

I FIN

AN

SIJA Nekadanje banke su zaetnici poslovnih banaka koje u dananjem obliku

pomau preduzeima i drugim licima da upravljaju na najbolji mogui nain svojim sredstvima, kako bi obezbedili neophodan razvoj. One obino dobijaju ovlaenje od svojih klijenata da mogu da upravljaju njihovom imovinom.Meutim, kako je danas dolo do velikog tehnolokog napretka informa-cionih tehnologija, veliki broj finansijskih institucija u Evropi i SAD ob-jedinjuje nain rada obe vrste banke, tako da je teko napraviti jasnu ra-zliku pri podeli na isto univerzalne ili komercijalne banke. Danas imamo rairen oblik objedinjavanja raznih finansijskih usluga kao to je krediti-ranje, rad sa finansijskom aktivom, rad sa platnim karticama i osiguran-jem. Na primer ako uzmemo banku Crdit Lyonnais, Deutsche Bank ili Merrill Lynch vidimo da se bave gotovo istim oblastima poslovanja tako da je teko da se za prve dve kae da su univerzalne banke, a Merrill Lynch poslovna banka. Prema sadanjem nainu rada banke bi definisali kao finansijske posred-nike koji se bave pruanjem svih finansijskih usluga u vidu prikupljanja novanih sredstva (bilo kao depozita, bilo kao uloga) radi obavljanja po-slova platnog prometa, svih oblika plasmana finansijske aktive za svoj raun ili raun klijenata, kao i poslova osiguranja. Kao to je ve reeno savremene inovacije smanjile su potrebu za radnicima zaposlenim na un-osu podataka, a poveale potrebu za slubenicima na poslovima kontrole i stvaranja novih bankarskih proizvoda. Tako su postepeno poslovi osigu-ranja, a naroito rad sa stanovnitvom preli u domen banaka (preuzimanje poslovanja osiguranja naroito stanovnitva). Savremene tendencije sve vie idu ka objedinjavanju bankarsko-osiguravajuih poslova.39

Svakako da postoje razlike u nainu rada banaka u velikom broju zemalja u svetu, kao to je na primer rad u SAD i zemljama Evrope. U Evropi imamo razvijen oblik rada tedionica u zemljama kao to su Nemaka, Francus-ka, Austrija i druge, dok SAD imaju drugaiji oblik rada na ovom polju. tedionice se bave prikupljanjem depozita od svojih klijenta i za njihov raun obavljaju poslove rada sa nekretninama, odobravanjem potroakih kredita, drugim reima obavljaju slian posao kao i komercijalne banke, ali prema neto drugaijim uslovima. Osim ovih razlika takoe postoje razlike i u pogledu obuhvata investicionog bankarstva.

39 Videti vie, Lj. Jeremi, Mogunosti novih oblika investiranja u Srbiji, Ekonomski vidici, 4/2006, str.639-646

109

BA

NK

AR

SKI S

ISTE

MPod investicionim bankarstvom u SAD podrazumeva se skup aktivnosti koje obuhvataju rad komercijalnih banaka i kompanija koje emituju har-tije od vrednosti, dok se na primer u Evropi investicionim bankarstvom bave tzv. univerzalne banke, na primer sluaj sa Nemakom.40

6.1. CENTRALNA BANKA

Centralna banka ima suverenu monetarnu vlast, upravlja emisijom koliine novca u opticaju, kontrolie sistem plaanja i svih novanih transakcija, vodi rauna o stabilnosti cena i nastoji da uspostavi monetarnu ravnoteu izmeu stabilnosti cena i uposlenosti ekonomije.

6.1 1. Osnovne funkcije centralne banke

Centralna banka predstavlja glavnu monetarnu vlast i na osnovu tog poloaja proistiu njene osnovne funkcije:

1. izdavanje i emisija novca- emisiona funkcija2. regulisanje kreditnog potencijala banaka3. uloga bankara drave4. kontrola monetrane stabilnosti privrednog sistema5. upravljanje deviznim kursom, deviznim rezervama i spoljnim du-

gom zemlje6. organizacija platnog prometa.

Centralna banka nije profitna institucija, iako raspolae sopstvenim iz-vorima prihoda, ve je njena osnovna funkcija uspostavljanje i odravanje monetarne i privredne stabilnosti nacionalne privrede. Te zadatke ona obavlja voenjem odgovarajuih politika: eskontne stope, stope obavezne rezerve banaka, operacija na otvorenom tritu, kontrolom kreditne funk-cije banaka.

40 F.J.Fabozzi, F. Modigliani, F.J.Jones, M. G. Ferri, Foundations of financial mar-kets and institutions, Pearson Education International, 2002, str. 266

110

OSN

OV

I FIN

AN

SIJA 6.1.2. Organizacija centralne banke

Organizacija centralne banke zavisi od politikog i administrativnog us-trojstva zemlje, kao i od razvijenosti i strukture ekonomskog i finansijsk-og sistema zemlje. U pogledu vlasnitva ona moe da bude u potpunosti dravna, privatna i meovitog oblika svojine.Centralna banka je obino kostituisana kao akcionarsko drutvo, iji kap-ital po pravilu pripada dravi. ak i kada drava raspolae samo delom kapitala ili se kao akcionar centralne banke pojavljuju poslovne banke ili druge finansijske organizacije, postoji veoma vrsta veza izmeu drave i centralne banke.Osnovni modeli organizacija centralne banke su: jedinstvena centralna banka, sloeni sistem centralne banke, nadnacionalna banka.

1. Jedinstvena centralna banka najei koncept, to znai jedna drava jedna centralna banka, drugim reima monetrana vlast je koncentrisana u jednom pravnom subjektu. Ovako jedinstvena banka moe radi efikasnijeg izvravanja zadataka da uspostavi ogranke u zemlji inostranstvu ili da ima posebne institucije, kao to su zavodi za izradu novnica i kovanog novca.

2. Sistem centralne banke, znai da postoji vie banaka preko kojih cen-tralna banka obavlja svoje funkcije, a najee jedna od banka ima ulogu koordinatora aktivnosti, pri emu je bitno da se odluke donose brzo i izvravaju efikasno i pored sloenosti ovakvog sistema. Ovako je koncipiran Sistem federalnih rezervi SAD (Federal Reserve Sys-tem-FED).

3. Nadnacionalna centralna banka organizuje se u sluaju postojanja monetarne unije vie zemalja, koja predstavlja visok stepen ekonom-ske integrisanosti podruja. Na ovaj nain drave se odriu svog mon-etarnog suvereniteta, imaju jedinstvenu valutu, usklauju kreditno-monetranu i deviznu politiku, formiraju zajednike devizne rezerve i centralnu banku. Po pravilu ovakva banka ima ogranke u zemljama lanicama unije. Primer je monetrana unija EU i njena jedinstvena centralna banka, sa nacionalnim centrima bankama kao lanicama Sistema Centralne evropske banke.

Pored navedena tri osnovna tipa postoji niz drugih oblika institucional-

111

BA

NK

AR

SKI S

ISTE

Mizacije centralnog monetranog autoriteta. Tako npr. Postoji mogunost organizovanja u formi dravne ustanove agencije, koja vri ove poslove (Luksemburg, Saudijska Arabija, Bahrein, Makao). U nekim zemljama emisiona funkcija je povrena odreenim licenciranim poslovnim banka-ma (Hong Kong). Jedna od mogunosti, aktuelna u najnovijem periodu kao prelazno reenje u tranzicionim privredama, je osnivanje monetranog odbora (Bosna i Hercegovina).41

6.1.3.Narodna banka Srbije

Narodna banka Srbije (NBS) je centralna banka Republike Srbije osnova-na prema posebnom zakonu iz 2003. godine.42 Organizovana je po princi-pu centralne banke na jedinstvenoj teritoriji drutveno-politike zajednice Republike Srbije, a kapital je u vlasnitvu drave. U svom sastavu ima nekoliko filijale koje su zaduene za poslove i zadatke iz delokruga rada koji joj je definisan i odreen regulativom, a to su sledee Filijale NBS:

1. Novi Sad,2. Beograd3. Kragujevac,4. Uice,5. Ni.

Osim ovih filijala postoji i Zavod za izradu novanica i kovnica novca u Topideru koja se bavi poslovima iz ovog domena.Regulativa predvia da NBS rukovodi guverner iji mandat traje pet godi-na, a bira ga Narodna skuptina drave. On moe da ima vie pomonika- viceguvernera, sektore i slube koji sprovode zadatke.Narodna banka Srbije obavlja sve poslove kao centralna banka iz oblasti emisije novca, vodi rauna o monetarnoj stabilnosti, obezbeuje likvidnost u zemlji i plaanjima prema inostranstvu, sprovodi kreditno-monetarnu politiku, upravlja deviznim rezervama, sprovodi platni promet i kontrolu bankarskog sistema i delatnosti osiguranja. U pogledu kontrole ova dva sistema odobrava dozvole za rad, kontrolie poslovanje iz oblasti regula-tive kreditno-monetarne politike i prati pokazatelje poslovanja. 41 M. Hadi, Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, FFMO, Beograd, 2007, str.114-11542 Videti vie www.nbs.yu

112

OSN

OV

I FIN

AN

SIJA Ona je takoe duna da blagovremeno preduzme konkretne mere u sluaju

nekih problema ili nepravilnosti u poslovanju. Ona takoe moe da oduzme dozvolu za rad ili preduzme mere sanacije ili steaja.Organi Narodne banke Srbije. NBS je organizovana prema Statutu i unutranjim aktima za odreene oblasti. Organe NBS predstavljaju:

1. Guverner, 2. Viceguverneri3. Monetarni odbor4. Savet

1. Guverner rukovodi radom centralne banke i obino se bira iz re-dova istaknutih naunih i strunih radnika koji su se dokazali bilo u nauci ili praksi. Bira ga Narodna skuptine drave na period od 5 godina, kojoj i podnosi izvetaj o svom radu. U stalnom je rad-nom odnosu u NBS-e i ne moe da obavlja neke druge drutvene funkcije niti da se bavi politikim radom.On sprovodi usvojenu kreditno monetarnu politiku u okviru postavljenih ciljeva. U tom domenu obavlja sledee poslove:

- organizuje poslovanje NBS - sprovodi odluke Monetarnog odbora i Saveta, - priprema akte iz nadlenosti NBS.2. Viceguvernere bira Savet na predlog guvernera, a njihova man-

dat je isto 5 godina. Obino ih ima od 3 do 5 i svaki od njih je zaduen za odreenu oblast. Viceguverneri su takoe u stalnom radnom u NBS i kao guverner ne mogu da obavljaju neke druge drutvene funkcije, niti da se bave politikim radom.

3. Monetarni odbor je telo koje ini guverner i viceguverneri, a ima-ju zadatak da utvrde konkretne mere na osnovu donete monetarne politike kao to su:

- politika kursa dinara, - referentnu i eskontnu kamatnu stopu, - osnovice i visinu obavezne rezerve banaka, - politiku odobravanja kratkoronih kredita, - uslove i nain izdavanja kratkoronih hartija od vrednosti, - uslove i nain sprovoenja operacija na otvorenom tritu, - mere za sprovoenje i odravanje likvidnosti bankarskog

113

BA

NK

AR

SKI S

ISTE

M sistema. Monetarni odbor odrava sastanke po potrebi, a svakako mora da

odri sednicu na svakih petnaest dana uz prisustvo najmanje dve treine lanova. Sastancima prisustvuje i ministar finansija, ali bez prava glasa.

4. Savet se sastoji od pet lanova, ima predsednika i etiri lana. Ovo telo se bira takoe na period od pet godina, sa pravom ponovnog izbora. Savet bira Narodna skuptina na predlog nadlenog Od-bora za finansije, a oni nisu u radnom odnosu u NBS.

Odluke se donose na sednicama koje bi trebalo da se odre naj-manje jednom u tri meseca uz prisustvo najmanje dve treine lanova. Savet donosi odluke u vezi sa sledeim:

- usvaja finansijski plan NBS, - usvaja godinji raun NBS, - usvaja tarifu NBS za usluge, - utvruje zaradu guvernera i viceguvernera, - vri izbor revizora za rad NBS, - i druge funkcije prema nadlenosti. Narodna banka Srbije ima organizovane strune slube u vidu sek-

tora, direkcija i centara, koji prate pokazatelje i izrauju izvetaje o monetarnim kretanjima.

6.1.4. Bankarski sistem Srbije

Regulativa rada banaka u Srbiji zasniva se na Zakonu o bankama43. Bankar-ski sistem ine centralna banka - NBS i banke osnovane kao akcionarska drutva. Osnivaki kapital moe da bude u vidu novanog i nenovanog kapitala, pri emu je potrebno da novani kapitala bude u dinarskoj pro-tivvrednsoti po zvaninom kursu od 10 miliona evra u svakom periodu poslovanja.Organi banke su Skuptina akcionara, Upravni odbor i Izvrni odbor banke (Executive board - ine ga najmanje 2 lana, a predsednik Izvrnog odbora zastupa i predstavlja banku). Skuptina je najvii organ banke sastavljena od svih vlasnika-akcionara i donosi najvanije odluke.

43 Videti vie, Zakon o bankama, Slubeni glasnik RS br.107/2005

114

OSN

OV

I FIN

AN

SIJA Banke u Srbiji nisu podeljene jo uvek prema tipinim vrstama poslova

kao to su iskljuivo investicione, komercijalne i slino. One se bave svim bankarskim poslovima u skladu sa regulativom. Kontrolu poslovanja na osnovu pokazatelja i po pitanju kapitala sprovodi nadleni organi NBS.Banke se bave prikupljanjem uloga-u vidu tednje ili depozita, emisijom hartija od vrednosti, platnim prometom i na taj nain formiraju svoj finan-sijski potencijal. Ukupan finansijski potencijal banke sastoji se iz sledeih izvora:

1. kapital banke 2. sve rezerve nastale iz poslovanja3. depozitna sredstva4. uzeti krediti5. pribavljena sredstva putem bankarskih transakcija.

Sredstava prikupljena, oznaena kao finansijski potencijal, podlona su primeni strogih pravila, u smislu poslovanja prema ronosti. Za tu svrhu banke primenjuju odgovarajue kategorizacije i obavezne su da umanje ovaj potencijal za potrebe likvidnsoti i obavezne rezerve. Na taj nain NBS utie na obim ponude novca i kontrolie novanu masu. Time spro-vodi kontrolu monetarne stabilnosti i kursa dinara nacionalne valute.Plasirana sredstva, u vidu svih bankarskih aktivnosti, donose banci prihod u vidu aktivne kamate na plasmane i zajedno sa ostalim prihodima, u vidu razliitih naknada i tarifa, ine ukupan prihod banke. Na depozitna sred-stva i sve pribavljene izvore banka takoe plaa kamatu, ali pasivnu to sa ostalim obavezama za nakande i trokove ini ukupne rashode. Razlika izmu prihoda i rashoda moe da bude pozitivna-dobitak ili nega-tivna gubitak. U sluaju kad je ostvaren dobitak banka obraunava divi-dendu na akcionarski kapital, a o odluku o konkretnoj raspodeli donosi skuptina. Dividenda moe da se deli akcionarima ili da se pripie akcio-narskom kapitalu. U sluaju pripisivanja odnosno reinvestiranja postupak u vezi sa emisijom akcija sprovodi se u potpunosti prema regulativi.

115

BA

NK

AR

SKI S

ISTE

M

6.2. EVROPSKA CENTRALNA BANKA

Evropska centralna banka44 (skraenica ECB), je centralna banka Evrop-ske Unije. Osnovana je 01.06.1998., a njeno sedite nalazi se u Frankfurtu (Nemaka). Od 01. januara 1999. Evropska Centralna Banka (ECB) je od-govorna za sprovoenje monetarne politike za Evrozonu najveu jedin-stvenu ekonomsku zonu posle SAD.Evrozona nastala je kada je odgovornost za monetarnu politiku preneta sa nacionalnih centralnih banaka 11 zemalja lanica Evropske unije na ECB u januaru 1999. Grka se prikljuila 2001, a zatim Slovenija 2007. Stvaranje Evrozone i nove nadnacionalne institucije, Evropske centralne banke, bio je jedan od najvanijih koraka u dugom i sloenom procesu evropskih inte-gracija. Evropska centralna banka zajedno sa centralnim bankama drava lanica Evropske unije ini Evropski sistem centralnih banka. Pojam Ev-rosistem (Eurosystem) oznaava Evropsku centralnu banku i centralne banke drava koje su uvele evro (trenutno ih ima 13 od ukupno 27 lanica zemalja EU).45 ECB zauzima sredinju poziciju unutar Evropskog sistema centralnih banaka, ona je centralna institucija monetarne politike Evopske unije. ECB tu politiku sprovodi jednim delom samostalno, a jednim delom putem Evrozonskih centralnih banaka. Poetni kapital ECB-a iznosio je 5,0 milijardi evra. Uplatu tog kapitala upisale su Evrozonske centralne banke i to srazmerno broju stanovnika i bruto nacionalnom dohotku nji-hovih zemalja. U skladu sa Sporazumom o osnivanju Evropske unije (lan 105.2), os-novni zadaci Evropske centralne banke su: definisanje i implementacija monetarne politike u Evrozoni nadgledanje deviznih poslovaupravljanje zvaninim deviznim rezervama zemalja lanica Evro-

zone. podrka i promovisanje nesmetanog funkcionisanja platnog pro-

meta

44 engleski - European Central Bank engleski - European Central Bank francuski - Banque Centrale Europenne nemaki - Europische Zentralbank italijanski - La Banca Centrale Europea45 jun 2007

116

OSN

OV

I FIN

AN

SIJA Osim ovih, postoje i dodatni zadaci ECB:

Izdavanje novanica: ima ekskluzivno pravo da autorizuje izdavanje novanica u okviru Evrozone.

Statistika: u saradnji sa Nacionalnim centralnim bankama, ECB pri-kuplja statistike podatke od zvaninih ustanova i ekonomskih agen-cija.

Finansijska stabilnost i kontrola: Evrosistem doprinosi nesmetanom sprovoenju odluka, donetih od strane zvaninih tela, a koje se od-nose na kontrolu kreditnih institucija i stabilnost finansijskog siste-ma.

Meunarodna i evropska saradnja: ECB odrava relacije sa svim rel-evantnim ustanovama i telima, kako u okviru Evropske unije tako i u meunarodnim okvirima u pogledu poverenih zadataka vezanih za evrosistem.

Evropska centralna banka je takoe i lanica Evropskog sistema central-nih banaka (ESCB) zajedno sa nacionalnim centralnim bankama svih ze-malja lanica Evropske unije (lan 107.1 Sporazuma). Organizacija ECB je osmiljena prema modelu Nemake centralne banke (Deutsche Bundes-bank) i regionalnih nemakih banka (Landesbanken) i Fed-a. Evropskom centralnom bankom upravlja bord direktora, kome predsedava predsednik i bord guvernera koji se sastoji od lanova borda direktora i predstavnika centralnih banaka lanica evropskog sistema centralnih banka. Primarni cilj ECB, kao i ESCB je da odri stabilnost cena u okviru Ev-rozone, tj. da inflaciju odri na niskom nivou. Trenutni cilj je odrati in-flaciju ispod, ali blizu 2%. Osim ovog, ECB podrava ekonomsku politiku Evropske unije koja je osmiljena tako da forsira visok nivo zaposlenosti i odriv antiinflatorni ekonomski razvoj u skladu sa lanom 2 Sporazuma o Evropskoj uniji. Kritiari Evropske centralne banke izdvajaju dve osnovne zamerke nedovoljno jasan inflacioni cilj i diskutabilnu nezavisnost ECB. Mnogi ekonomisti upozoravaju da bi ECB trebalo da usvoji simetrini in-flacioni cilj, veoma slian onome koji sprovodi Centralna banka Engleske. Centralna banka Engleske ima za cilj da inflacija bude 2% plus mi-nus 1, dok je cilj ECB ispod, ali blizu 2% nedovoljno jasno definisan. Neki kritiari takoe smatraju da su ciljevi zadati ECB neadekvatni. ECB odreuje kamatne stope kako bi kontrolisala inflaciju. Ovo je suvie suen cilj koji vodi ka kamatnim stopama koje su neprikladne kada su u pitanju ire potrebe ekonomije. Niske kamatne stope od strane ECB nisu adekvatne

117

BA

NK

AR

SKI S

ISTE

Mza neke evropske regione (npr. Irska). Ove niske kamatne stope ustanov-ljene su prvenstveno da bi se izbegla deflacija u Evrozoni kao celini. ECB je formirana kao centralna banka, koja funkcionie nezavisno od politikih intervencija. Njeni ciljevi i ovlaenja su politiki ustanovljeni, ali odluke kako e se ova ovlaenja koristiti da bi se postigli ciljevi ostavljene su samoj ECB (operativna nezavisnost). Mnoge nacionalne banke zemalja lanica Evropske unije su izvan Evrozone, ali i nezavisne (npr. Nacionalna banka Danske i Banka Engleske).ECB je odgovorna Evropskom parlamentu i Savetu ministara. Savet mini-stara postavlja predsednika i potpredsednika ECB kao i druge lanove izvrnog odbora ECB. Nominovani moraju prvo biti podrani od strane Parlamenta, a zatim i od Saveta ministara pre nego to stupe na dunost u ECB. Regulativom je predvieno da predsednik ECB predstavi godinji izvetaj na zasedanju Parlamenta. Osim ovoga, predsednik ECB ili njegov zamenik podnosi izvetaj Parlamentarnom komitetu za monetarna pitanja etiri puta godinje. Ovi izvetaji mogu biti i ei u zavisnosti od zahteva Parlamenta ili ECB.

6.2.1. Evropski sistem Centralnih Banaka (ESCB)

Evropski sistem centralnih banaka (ESCB) ine Evropska centralna banka (ECB) i nacionalne centralne banke svih 27 zemalja lanica Evropske uni-je, od kojih 13 koristi evro kao valutu.Proces donoenja odluka u okviru Evrozone je centralizovan kroz dva za-konodavna tela ECB (Savet guvernera i izvrni odbor). Sve dok postoje zemlje lanice koje jo nisu usvojile evro, postojae i tree zakonodavno telo (Generalni savet). Nacionalne banke zemalja lanica koje ne uestvuju u Evrozoni su lanice ESCB sa specijalnim sta-tusom. One imaju pravo sprovoenja nacionalne monetarne politike, ali ne uestvuju u donoenju i implementaciji odluka kada je u pitanju jedinst-vena monetarna politika Evrozone.Savet guvernera ine svi lanovi izvrnog odbora i guverneri nacionalnih centralnih banaka zemalja lanica koje su usvojile evro. Glavni zadaci Sa-veta guvernera su:

usvajanje okvira i donoenje odluka potrebnih za osiguranje izvrenja ciljeva u okviru Evrozone

formulisanje monetarne politike Evrosistema, ukljuujui i odluke

118

OSN

OV

I FIN

AN

SIJA koje se odnose na prelazne monetarne ciljeve, kljune kamatne

stope i snabdevanje rezervama Evrosistema postavljanje potrebnih okvira za njihovu implementaciju.

Izvrni odbor ine predsednik i potpredsenik, zajedno sa jo etiri lana, izabrana od priznatih strunjaka za monetarna i bankarska pitanja. Oni su predloeni od strane vlada zemalja lanica sa najvieg nivoa, a po prepo-ruci Evropskog saveta i konsultacija sa Evropskim parlamentom i Evrops-kim monetarnim institutom. Glavni zadaci izvrnog odbora su:

implementacija monetarne politike u skladu sa okvirima i odlu-kama koje je doneo Savet guvernera ECB, na taj nain dajui neo-phodne instrukcije nacionalnim centralnim bankama

izvravanje ovlaenja koja su poverena od strane Saveta guvernera ECB.

Generalni savet ine predsednik, potpredsednik i guverneri nacionalnih centralnih banaka svih 27 zemalja lanica Evropske unije. Generalni savet obavlja sledee funkcije:

savetnika funkcija u okviru ECB prikupljanje statistikih informacija priprema godinjih izvetaja ECB uspostavljanje neophodnih pravila za standardizaciju raunovodstva

i izvetavanja o operacijama koje je sprovela ECB preduzimanje drugih mera vezanih za kapitalno uee u ECB osim

onih ve propisanih Sporazumom definisanje uslova za zaposlenje unutar ECB neophodne pripreme za fixing valuta zemalja lanica u odnosu na evro.

Evrosistem je nezavisni sistem. U procesu izvrenja zadataka Evrosiste-ma, ni ECB ni nacionalne centralne banke kao ni jedna lanica njihovih zakonodavnih tela ne moe traiti ili dobiti instrukcije od bilo kog ekster-nog tela. Institucije i tela EU, kao i vlade zemalja lanica ne mogu uticati na lanove zakonodavnih tela ECB ili nacionalnih banaka u sprovoenju njihovih zadataka. Kapital Evropske centralne banke iznosi 5 milijardi evra. Nacionalne cen-tralne banke su jedini vlasnici kapitala ECB. Zemlje lanice koje pripadaju Evrozoni do sada su isplatile pune iznose upisa kapitala. Nacionalne banke zemalja lanica koje nisu u Evrozoni uplatile su 5% iznosa koji bi pred-stavljao njihovo uee u kapitalu, kao doprinos operativnim trokovima ECB. Dodatno, zemlje lanice Evrozone omoguile su Evropskoj cen-

119

BA

NK

AR

SKI S

ISTE

Mtralnoj banci devizne rezerve od oko 50 milijardi evra (15% donacija je u zlatu, a preostalih 85% u USD i JPY). Donacija svake od nacionalnih banaka je bila vezana proporcionalno za njen upisani kapital u ECB, a za uzvrat svaka nacionalna banka je dobila kredit od ECB vezan za evro i ekvivalentan donaciji. Odgovornost za statistiku na evropskom nivou je podeljena izmeu ECB i Evropske komisije (kroz Eurostat, statistiki zavod Evropske unije). ECB je primarno odgovorna za monetarne i finansijske institucije kao i finan-sijsku statistiku trita u okviru Evrozone, eksternu statistiku (ukljuujui balans platnog prometa), finansijske obraune i razvoj kvartalnih nefi-nansijskih obrauna za institucionalni sektor (domainstva, korporacije i vlade). Odgovornost za statistiku infrastukturu (ukljuujui sezonska usklaivanja, dizajn okvira kvaliteta i standarde za prenos podataka) na ev-ropskom nivou je takoe podeljena izmeu ove dve institucije. Statistiki podaci ESCB su usklaeni sa meunarodnim standardima. Sve nacionalneSve nacionalne centralne banke zaduene su za izdavanje odreene koliine novanica i kovanog novca evra. Efikasna eksterna komunikacija je takoe vaan deo aktivnosti centralnih banaka. Komunikacija doprinosi efektivnosti i kredibilnosti monetarne politike. Ovo je jedan od najvanijih principa u okviru Evrosistema koji ukljuuje blisku saradnju izmeu Evropske centralne banke i nacionalnih centralnih banaka. Da bi ova komunikacija bila to efikasnija, ECB i na-cionalne centralne banke sprovode sledee aktivnosti: redovne konferencije nakon svakog sastanka Saveta guvernera. guvernera.izdavanje mesenih broura koje sadre detaljan opis ekonomskog

razvoja u Evrozoni kao i raznih obavetenja koja se odnose na aktiv-nost Evropske centralne banke.

javna obraanja Predsednika Evropske centralne banke i drugih lanova ECB

internet prezentacije Evropske centralne banke i centralnih nacio-nalnih banaka gde se mogu pronai sve publikacije kao i statistiki podaci.

Iz svega navedenog moe da se zakljui da je bilo za, ali i protiv prelaska sa nacionalne centralne banke na Evropsku centralnu banku. Sa jedne strane uspostavljena je mona ekonomska unija, pojednostavljen protok novca, koji samim tim stimulie privredu, a sa druge strane javljaju se brojni problemi zbog primene monetarnih odluka koje su unificirane za sve zemlje lanice Evrozone, iako one same nisu na istim ekonomskim

120

OSN

OV

I FIN

AN

SIJA nivoima. Monetarne odluke u pogledu kontrole inflacije, kamatnih stopa

i niskog stepena nezaposlenosti nije mogue sprovesti na isti nain u npr. Nemakoj i paniji ili Italiji. Na ove takorei, lokalne probleme, uticaj svakako ima stepen ekonomskog razvoja koje se dosta razlikovao od jedne do druge zemlje lanice EU, zatim istorijski i drugi faktori.

uDODATAK B: Centralna Banka Italije

Na primeru Centralne banke Italije pokuaemo da sagledamo ta je to to je ostalo u njenim nadlenostima i kako ona sprovodi monetar-nu politiku koju donosi Evropska centralna banka.Do spajanja nekoliko tada najjaih italijanskih banaka u jednu dolo je 10. Avgusta 1893.Avgusta 1893. Banca Nazionale nel Regno, Banca Nazionale Toscana i Banca Toscana di Credito per le Industrie e il Commer-cio dItalia spajanjem su postale Banca dItalia. Banco di Napoli i Banco di Sicilia zadrale su pravo na izdavanje novanica. Od 1894. godine Centralna banka Italije postaje odgovorna za monetarnu po-litiku, bankarstvo i finansijsku kontrolu.Banka Italije 1926. godine postaje jedina institucija autorizovana za izdavanje novanica (italijanska lira ITL) u Italiji. Mnogo ranije nego u drugim pravnim sistemima, centralna banka je u Italiji dobila i formalno pravo da vri kontrolu bankarskog sektora.Transformacija ekonomije i finansija 1970. i pojava meunarodne ekonomske nezavisnosti 80-tih i 90-tih godina uticala je na evolu-ciju italijanske centralne banke i dovela do promena u njenoj organi-zaciji i funkcijama. Autonomija Banke Italije poveala se u procesu iji su osnovni koraci bili ukidanje obaveze finansiranja Trezora i dozvoljavanje potpune slobode u formiranju zvaninih kamatnih stopa.Kako je liberalizacija kretanja kapitala iz Italije nastavila da se kree ka meunarodnom tritu, saradnja izmeu nadzornih tela indus-trijskih zemalja se pojaala, naroito na evropskom nivou. Akcije banke doprinele su smanjenju inflacije i na taj nain omoguile Italiji da postigne monetarnu stabilnost. Prilagoavanjem javne potronje, Italija je uspela da usvoji evro zajedno sa ostalim zemljama lanicama

121

BA

NK

AR

SKI S

ISTE

MEU na samom poetku tree faze Evropske ekonomske i monetarne unije u januaru 1999. godine.Danas je Banka Italije (Banca dItalia) deo Evropskog sistema cen-tralnih banaka. Od prelaska funkcija kreiranja monetarne politike i deviznih rezervi na Evropsku centralnu banku, Banka Italije ima sledee funkcije:izdavanje odreene koliine novanica i kovanog novca evra kao

i polaenje iz opticaja oteenih novanicasprovoenje odluka monetarne politike Evropske centralne ban-enje odluka monetarne politike Evropske centralne ban-

kekontrola bankarskog sektora i posrednika u bankarskom sektoru,

sprovoenje donetih zakona i instrukcija supervizija trita novca i finansijskog sektora, kontrolu trgovine

dravnim hartijama od vrednosti i meubankarske razmenepraenje platnog prometa, od izdavanja ekova do trokova tran-

sfera i distribucije novca kao i upravljanje telima zaduenim za kliring

uestvuje u aktivnostima meunarodnih finansijskih institucija kao to su Meunarodni monetarni fond i Svetska banka

sastavlja analtike izvetaje o ekonomskoj situaciji za konstituti-vne organe ekonomskih, politikih i finansijskih institucija.

Nakon reformi iz 2005. godine, koje su pratili brojni skandali, banka je izgubila ekskluzivno pravo najvieg antitrust zakonodavnog tela u kreditnom sektoru. Na osnovu lana 5.2 Statuta ESCB, Banka Italije kao i ostale nacionalne centralne banke obavezna je da prikuplja i vri klasifikaciju statistikih podataka za potrebe Evropske centralne banke. U praksi, centralne banke prikupljaju podatke od kreditnih institucija i drugih izvora u svojim zemljama i vre obraun nacio-nalnih pokazatelja. ECB onda te podatke koristi da bi uporedila po-datke svih zemalja evrozone.Organizaciona struktura Banke Italije podeljena je u tri operativna dela ove institucije: nacionalna, lokalna i internacionalna.Centralna administracija bavi se stratekim pitanjima, donosi norma-tivna akta i kontrolie rezultate primene monetarne politike Evrop-ske centralne banke. Teritorijalna podela Banke Italije ukljuuje 97 filijala, od kojih 14 glavnih i 83 podfilijala. U 95 od 110 glavnih regionalnih centara irom Italije nalaze se kancelarije Banke Italije. Filijale se bave zadacima vezanim za kreditni i finansijski sektor,

122

OSN

OV

I FIN

AN

SIJA pruanjem usluga dravnom trezoru, operativnim poslovima veza-

nim za protok novca kao i analizama ekonomskih i finansijskih poja-va na lokalnom tritu.U inostranstvu, Banka Italije prisutna je u Briselskoj delegaciji, Frankfurtu, Londonu, Njujorku, Parizu i Tokiju. Ova kancelarije bave se odnosima sa monetarnim institucijama zemalja u kojima se nala-ze, kao i saradnjom sa italijanskim diplomatskim predstavnitvima.Iako su osnovne nadlenosti Banke Italije prenete na Evropsku cen-tralnu banku, njena uloga, kao i uloga ostalih centralnih nacionalnih banka veoma je vana za funkcionisanje sistema Evropskih central-nih banaka.

PROVERA ZNANJA

1. Objasnite pojam, znaaj i vrste banaka.2. Definiite osnovne funkcije banke.3. ta je to centralna banka?4. Koje su opte prihvaene podele naina organizovanja centralnih

banaka?5. Objasnite nain organizacije NBS, njene organe i sistem

sprovoenja monetarne politike.6. Objasnite bankarski sistem Srbije.7. ta je to Evropska centralna banka, a ta Evropski sistem centralnih

banaka?

BIBLIOGRAFIJA I. M. Hadi, Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, FFMO, Beograd, 2007 II. Lj. Jeremi, Mogunosti novih oblika investiranja u Srbiji, Ekonomski vidici, 4/2006, Beograd.

123

BA

NK

AR

SKI S

ISTE

M

Publikacije

The European Central Bank - history, role and functions H.K. Scheller, sec. rev. ed., 2006The monetary policy of the ECB, ECB (2004) La Banca d'Italia e le sue funzioni - Banca d'Italia

Internet prezentacija:http://www.ecb.int - Evropska centralna banka http://www.bancaditalia.it - Banka Italijehttp://www.nbs.yu - Narodna banka Srbije