godi

na I

I

apr

il 2

013

br

oj 1

4 Zdravlje:

Aritmiija

Lepota:

Rešite se zanoktica

Uredjenje:

Fontane

str 2 - UVODReč urednice

str 3 - AKCIJAPridruži se FRAJLA timu

str 5 - PUTOVANJAKijev

str 11 - RAZGOVORIMarija Žamac

str 16 - UREDJENJE PROSTORAFontane

str 20- ZDRAVLJEAritmija

str 23- ZDRAVLJEZagadjen vazduh

str 28 - DIJETAPovrćna dijetastr 33 - ZANIMLJIVOSTICoca-cola

str 36 - MODAVenčanice

str 45 - MITOVI I LEGENDEUskršnje ostrvo

str 47 - LEPI I ZDRAVIZanoktice

str 51 - ZANIMLJIVE ŽENEEustahija Arsić

str 58-SAVETINega kose

str 64- RECEPTIIz bakine kuhinje

str 68- ANEGDOTE

Citati

Sadržaj:

Redakcija i tehnička obrada:agencija Marketing supportMarijana StanimirovurednicaDanijela Ivanovićadvertising managerTanja NikolajevićdizajnerkaDragica RadićsaradnicaAdrijana IvanovićsaradnicaPetar Peđa Grubortehnički asistent

broj 14, godina II april 2013

Magazin izdaje:Balkanski centar za regionalni razvoj

Drage čitateljke i čitaoci,

Dočekali smo zajedno konačno to pravo prolećno vreme. Nadam se da ćete i dalje imati vre-mena za nas, s obzirom da ste, verovatno, već okupirani šetnjom, parkom, prolećnim buđenjem i mirisima koji idu uz sve to... Ovim brojem počinjemo predstavljanje novih frajli za koje ćete, kao što već znate, glasati i samo jednu od njih dovesti do pobede. Pored toga, upoznajemo vas sa glavnim gradom Ukrajine, novim misterioznim mestom i uzrocima i lečenjem aritmije. Za nekoga će možda ovoga proleća biti od veliko značaja članak o venčanicam. Još jedna prolećna tema je u novom broja, a ona će poslužiti svima vama koji hoćete da iskoristite lepo vreme da sredite svoje dvorište – u pitanju su fontane. Nadam se da ćete i u ovom broju uživati kao i do sada.

Veliki pozdrav, vaša FRAJLA!

Reč urednice...

decembar 2012 2

foto: Dušan Žebeljanmake-up: Branislava Radić

Nova sezona takmičenja za NAJ FRAJLU upravo počinje!

Naša prva takmičarka u sezoni 2013 je Jelena Turu. Jelena je rođena 23. maja i studira na Visokoj turističkoj školi strukovnih studija u Beogradu. Na pitanje šta ju je navelo da se prijavi za takmičenje, rekla nam je da je to pre svega zato što je redovna čitateljka magazina FRAJLA. “Ne planiram da od ovoga pravim karijeru, samo sam poželela da jedan dan provedem u dobroj atmosferi kakva je uvek na snimanju za magazin FRAJLA. Takođe, biće mi veoma drago da se pojavim na naslovnoj strani svog omiljeng magazina”

Ako mislite da je Jelena Turu NAJ FRAJLA, glasajte

OVDE

BUDI

SA NASLOVNE STRANE

Malo gradova na istoku Evrope može da se po značaju meri sa današnjom prestoni-com mlade ukrajinske države. Kijev je majka svih ruskih gradova i mesto na kojem je

započet put koji će Rusiju učiniti najvećom carevinom na planeti, a danas je najveći grad po površini najveće evropske države posle upravo Rusije. Predanje kaže da je Kijev osno-van 482. godine – tri brata i sestra plemićkog porekla tražili su mirno mesto za život, pošto im je postojbinu uništio zavojevač sa istoka. Naišli su na široki Dnjepar, a na suprotnoj, desnoj obali reke prostiralo se sedam brežuljaka. Prešli su reku i osnovali grad, po drugom predanju baš na mestu koje je vekovima ranije predvideo sveti Andrija. Najstariji brat zvao se Kij, i po njemu je grad dobio ime. Preostala dvojica su Šček i Horiv, a sestra Lebed. Bilo ovo istina ili ne, Kijev je svakako bio grad dugo pre nego što će postati centar prve velike države u istočnoj Evropi – Kijevske Rusije. Vladari te države bili su Varjazi, kako su Sloveni zvali severnjake, na zapadu poznate pod nazivom Vikinzi.

Kiev, Ukrajina

Na poziv lokalnih plemena grupa ljudi sa tla današnje Švedske (tadašnja oblast Rusal-age, otud najvećem slovenskom narodu ime Rusi) došla je da uvede red i osnovala

dinastiju Rurikovića, koja će zemljom vladati od 862. do 1598. godine.

Smešten na raskršću bitnih puteva, ravnice koja spaja zapad i istok i velike reke koja od Baltika vodi ka Crnom moru, Carigradu i dalje Mediteranu, Kijev je bio predodređen

da uspe. Postao je glavni grad nove države, i usledili su vekovi prosperiteta. U tom gradu Rusi su primili hrišćanstvo, kada je veliki Knez Vladimir 988. oženio vizantijsku princezu Anu. Grad će neometano rasti sve do sredine XIII veka (50.000 stanovnika), kada će ga mongolska najezda bukvalno pregaziti. Biće to težak udarac za dugo moćni grad, kojem će vekovi trebati da ponovo stekne značaj. U međuvremenu su se za plodnu crnicu Ukrajine tukli Litvanci, Tatari, Rusi, Turci i Poljaci, pa je i grad prelazio iz ruke u ruku, stalno kao pogranično utvrđenje. Konačno rusko osvajanje sredinom XVII veka donelo je trajni mir, posle kojeg je za uspon grada značajan bio doprinos crkve i hodočasnika, za koje je i danas Kijev sveto mesto. Kijev status svetog mesta nosi od pre mongolske najezde, jer je u XII veku u njemu bilo preko 400 crkava. Industrijska revolucija ključno je doprinela usponu grada i cele Ukrajine, a izvoz žita i šećera dao je regionu na značaju.

Zahvaljujući tome u Kijev je počeo da stiže novac, sa njim i stanovnici – od

1870. Do 1914. Se u četvorostručio na skoro pola miliona. Kada je izgledalo da stvari idu na ruku Kijevljana stigao je Svet-ski rat, pa revolucija, a ponovo su različite vojske defilovale gradom – u dve godine 16 puta je menjao gospodare, od Nemaca, carske Rusije, ukrajinskih separatista, Pol-jaka, konačno do Crvene armije. Ako su in-dustrijalizacija i jačanje socijalnog statusa u prethodnom veku grad od ukrajinskog pretvorili u ruski, komunistički plan o mas-ovnom preseljenju stanovništva u gradove vratio mu je potpuno ukrajinski karakter. Grad je rastao neslućenom brzinom, što je ovekovečio genijalni Dziga Vertov u remek-delu „Čovek sa filmskom kamerom“. Turbu-lentna vremena su se nastavila – od Velike gladi, koja je počev od 1932. odnela mil-ione ukrajinskih života zbog komunističke nesposobnosti u upravljanju, preko Staljinovih čistki i konačno rata, koji je u Ki-jev stigao u jesen 1941. Nemci su brzo zau-zeli grad, zaveli teror protiv lokalnog slov-enskog stanovništva, a mnoge Jevreje (oko 34.000) pokupili su i pobili u zloglasnom Babi Jaru. Jevrejska populacija pala je sa četvrtine stanovništva početkom 30-ih na manje od procenta danas. Posle rata grad se brzo oporavio i postao jedno od ključnih ekonomskih i društvenih sedišta SSSR, sve dok se ta zemlja na ulasku u poslednju de-ceniju veka nije raspala i ustupila prostor nezavisnoj Ukrajini. Kao glavni grad ukra-jinske republike još od 1934, Kijev je post-ao prestonica i nezavisne države. Nešto pre toga havarija nuklearke u Černobilju utica-la je na grad, smešten ni 100 kilometara od elektrane.

Kijev danasBroj gradova širom sveta koji su počeli kao naseobine na sedam bregova zaista nije mali, a Kijev je jedan od njih. Njegov raspored sličan je beogradskom – veći, stari deo grada nalazi se na desnoj, brežuljkastoj obali, dok je manji i noviji deo na ravnoj levoj obali (isti je koncept i Budimpešte, ali je Pešta prerasla Budim). Druga važna komponenta grada je voda – Dnjepar je izuzetno širok na putu kroz grad, na nekim mestima i po dva kilometra, na teritoriji grada ulivaju se u njega i još neke reke, od kojih je najznačajnija Desna (koja dolazi, logično, sa leve strane), a u samom centru nalazi se nekoliko ada, od kojih tri izuzet-no velike i uglavnom namenjene izletnicima. Zanimljivo je da ćete u centralnim gradskim ulicama češće čuti ruski od ukrajinskog jezika, iako je Kijev glavni grad ukrajinske države, sa preko 80 posto Ukrajinaca, i mada je tri puta više ljudi u njemu prijavilo ukrajinski kao maternji u odnosu na ruski. Grad je podeljen na deset opština, sedam na desnoj, tri na levoj obali. Praktično sve znamenitosti nalaze se na desnoj obali, jer je leva uglavnom sastavlje-na od stambenih naselja nastalih u XX veku. Kijev i dalje raste, za razliku od Ukrajine – grad je dobio oko pola miliona stanovnika za 20 godina, dok je država izgubila gotovo šest mil-iona, manjim delom zbog bele kuge, a većim zbog masovnog iseljavanja u Rusiju i na zapad. Ekspanzija koju je doživeo neposredno pre Prvog svetskog rata, kada je za kratko vreme učetvorostručeno stanovništvo, donela je i proširenje grada, sa preko 1000 izgrađenih ob-jekata u poslednjih sedam predratnih godina. Većina ih je vidljivo i danas i to čini jedan od zanimljivijih aspekata posete Kijevu. Ipak, turistima su najinteresantnije crkve. Kijev je uvek bio mesto poznato po crkvama, još od dobijanja hrišćanstva u desetom veku, iako se vekovima borio sa Mongolima, poljskim katolicima i komunistima, crkve su opstajale, sa svojim zlatnim krovovima i danas imaju najveću privlačnu moć za sve koji dođu u glavni ukrajinski grad.

B92.net

Mariju smo pitali odakle ideja za dizajn nakita i da li se za to nekada školovala.Malicious Bettie arts&crafts je nastala iz potrebe četiri kreativne prezaposlene žene da nađu aksesoare i dekorativne predmete po svojoj meri - a da pritom sve to prati trendove u svetu dizajna i neke lične afinitete koji se tiču dizajna nakita, aksesoara, enterijera i eksterijera, sa akcentom na kvalitet.

Što se kreativnog tima tiče – imamo dizajnera, režisera, bibliotekara i detektiva u duši.

Svako od nas je pratio svoj životni put, a usput stvarao manje-više oduvek, tako da je ovo nekako samo logičan nastavak samostalnog kreiranja – profesionalno srastanje u produktivan tim.Nakit koji je statement, aksesoari koji privlače pažnju renoviranim diza-jnom, dekorativni detalji koji reaguju na posmatrača koliko i on na njih. Sinteza glamura, romantike, metala, kamena (shabby, boho, vintage/retro, street, punk, goth).Zanimalo nas je od kojih materijala je nakit sačinjen, da li prati trendove i ko sve čini njen tim.Obzirom na širok spektar dizajnerskih komada koriste se različiti materijali od poludragog kamenja, stakla i kristala do vunice, mdf ploča, bakra, alu-minijuma, drveta, polimerne gline, porcelana..

Tehnologije su različite tako da se lista korišćenih materijala skoro svakodnevno proširuje.

Početna zamisao je bila da Malicious Bettie diktira trendove, uz naravno osvrt na neka prošla vremena iz doba naših baka i prabaka. Svaki komad koji nastane u radionici je brižljivo dizajniran za određenu ciljnu grupu, tako da nam prosek godina klijentele varira od 3 do 75 godina.

Verujem da smo posle nekog vremena postigli sasvim zadovoljavajuće rezultate koji se ogledaju u redovnim klijentima koji nas preporučuju svojim prijateljima.

Malicious se uvek vodio idejom da je reciklaža poželjna pri svakom dizajnu tako da uvek apelujemo na naše klijente da ne bacaju stare stvari – sve se da prepraviti i pop-raviti – mi smo tu.)Malicious Bettie tim trenutno čini najuži krug od četiri dizajnerke: Olga, Dubravka, Mana, Marija i par saradnika (vAz crafts - unikatne lampe, Handmade by Savka i Hand-made by Ana – štrikanje i heklanje, Handmade by Tereza - slikanje i vez).

Prvi tim Malicious-a je sastavljen od dve mame i dve ćerke, tako da je sam proces iz-rade od ideje do gotovog komada sveden na minimum.

Olga se bavi izradom i dizajnom ručnih radova (pletenje, heklanje), njihovom renovi-ranom promenom i finansijama;Dubravka je zadužena za komunikaciju sa saradnicima i finansije; Mana , (fotograf) kreira dekupaž dekorativne i upotrebne predmete, zadužena je za promo filmove i press-clipping;Marija, (dizajner) je menadžer Malicious-a, muzičar u duši a bavi se i izradom nakita, keramikom, zadužena je za dizajn, internet i marketing kampanje.

Iako je zapravo sve krenulo od ideje razvijanja ženskog preduzetništva, dopune kućnog budžeta i nošenja sopstvenih komada - vremenom su nam se priključili i lokalni umet-nici sa kojima sada sarađujemo na izložbama i promocijama.

Želeli smo da znamo gde možete kupiti ovaj zanimljivi nakit, kao i koji su planonovi za budućnost ovog kreativnog tima.

Radovi mogu da se pogledaju i kupe za sada preko zvanične fejsbuk stranice: https://www.facebook.com/MaliciousBettie , na kojoj se nalaze svi naši kontakti ili preko blo-ga: http://maliciousbettie.blogspot.com/

Sve je krenulo poprilično spontano zahvaljujući poznanstvu sa ženama iz Udruženja žena “Anastasija” i njihovoj podršci, a sada se Malicious razvija u ozbiljnu umetničku priču te će se uskoro pojaviti i u nekom izložbenom prostoru uz neke nove tehnologije koje ćemo vam već predstaviti u budućnosti.

Na kraju, Marija je ostavila i poruku za čitateljke.Ne postoji druga prilika za prvi utisak. Uvek dajte sve od sebe. Verujte u svoje ideje – i one će Vam jednog dana platiti ristretto u Rimu, kroasan u Parizu ili ostvarenje nekog sna. A snovi se ostvaruju. Uvek. Mi znamo.

Fontane

Još su drevne civilizacije naročit značaj poklanjale vodi u pejzažu. U starom Egiptu kanali za navodnjavanje ukrašavani su sadnjom ljiljana. Inke su u Peruu gradile zlatne i srebrne vodene bazene i kanale. Kinezi, a kasnije i Japanci, usavršili su vodene bašte. Kineski i japanski vrtovi su najbolji primer sklada čoveka i prirode. Već u III veku n.e. usvojeni su neki osnovni elementi istočnjačkog vrta: jezero, ostrvce, most… Najlepši japanski vrtovi kao jedan od najvažnijih el-emenata sadrže vodu: izvor, potok, slap, jezero…

Tokom renesanse, posebno u Italiji, fontane počinju da se ukrašavaju ne samo zelenilom i cvećem, nego i skulpturama. Vodene bašte dostižu vrhunac za vreme Luja XIV, koji podiže vrt u Versaju sa ukupno 1.440 fontana. Romantizam donosi bašte i vodene forme prirodnih oblika. Tipične su one nalik engleskom seoskom pejzažu.

Istorijski gledano, fontane su uvek bile luksuz i u njima je mogao da uživa samo mali broj privilegovanih i bogatijih ljudi. I u današnjim vrtovima fontana, jezerce ili potok san su svakog ljubitelja bašte. Fontanu i jezerce moguće je smestiti u bilo koji tip bašte. Mogu biti različitih oblika i sti-lova. Za koju vodenu formu ćete da se odlučite zavisi od veličine i stila vrta i naravno od vaših želja.Mirna, ravna vodena površina delovaće elegantno i prefinjeno. U njoj će se ogledati oko-lina. Kada je reč o obliku ovakvog bazena, možete da se odlučite za jednostavne geometri-jske oblike ili za neki prirodan, nepravilan oblik. Ovakva jezerca je interesantno kombino-vati s drvenim platformama ili popločanim površinama za odmor i šetnju.Ako se odlučite za dinamičan potok sa slapovima ili vodopad, pored izuzetnog vizue-lnog doživljaja, dobićete i prijatan žubor vode u svom vrtu. Pri izradi ovakvih vodenih aranžmana obično se vodi računa o tome da se priroda u potpunosti podražava. To podra-zumeva upotrebu prirodnih materijala kao što su stene, kamen, rečni oblutak. Posebnu životnost potocima i jezercima daju biljke i ribe, pa njima treba pokloniti naročitu pažnju.

I fontane s raznovrsnim vodenim mlazevima su izuzetno efektne. Prednosti vodoskoka, penušavih gejzira i drugih vodenih oblika koje formiraju mlaznice je u tome što pružaju niz mogućnosti za kombinovanje. Oni se podjednako lepo mogu uklopiti i u jezerca nepravilnog i u bazene pravilnog geometrijskog oblika. Takve fontane mogu da imaju dinamičnu, odnosno promenljivu sliku koja u kombinaciji s podvodnom rasvetom može da izgleda veoma lepo.Kad je fontana dobro osmišljena, može divno da ukrasi i oplemeni bilo koji enterijer ili kutak u stanu prijatnim žuborom vode. Dobro je da položaj fontane u enterijeru bude takav da omogućava da ona bude lepo saglediva. Često je to i neko nefunkcionalno mesto u stanu u vidu niše, prostora ispod stepeništa i slično. Fontana takvom prostoru daje potpuno nov izgled u kom ćete da uživate. Veličinu fontane uslovljava prostor koji je na raspolaganju, a njen izgled treba da bude u skladu s okolnim ambijentom i vašim afinitetima.

Naturalist-office.com

U normalnim uslovima frekvenca srčanog rada je od 60-100/min, najčešće oko 75/min. Za nastanak aritmije ili nepravilnog srčanog rada odgovorna su dva osnovna elektrofiziološka mehanizma i to poremećaj u stvaranju električne draži i poremećaj u njenom sprovođenju ili su oba ova mehanizma istovremeno prisutna. Uzroci koji dovode do nastanka nepravilnog srčanog ritma mogu da se podele na one koji potiču od samog srca: akutni srčani udar (infarkt miokarda), zapaljenje srčanog mišića (miokarditis), slabost srčanog mišića, urođene i stečene srčane mane; i na one koje ne potiču od srca: poremećaj serumskih elektrolita (natrijum, kalijum, magnezijum), posle operacija, poremećaj rada štitaste žlezde, bolesti pluća, razni medikamen-ti, stres, infekcije, upotreba alkohola, kofeina i opijata... Aritmije se mogu ispoljiti kao poremećaj ritma i poremećaj sprovođenja. Sinusna tahikardija označava ritam frekvence više od 100/min i najčešće je posledica fizičkog naprezanja ili psihičkog uznemirenja. Ukoliko je sinusna tahikardija posledica anemije, povišene telesne tem-perature, hipertireoze ili hipovolemije neophodno je lečenje osnovne bolesti.

Aritmija

Sinusna bradikardija, srčana frekvenca manja od 60/min je česta kod zdravih, fizički aktivnih, utreniranih osoba, ali se može registrovati i kod bolesnika sa srčanim oboljenjem. Sve aritmije po mestu nastanka mogu da se podele na pretkomorske i komorske. Pretkomorske ekstrasistole su uglavnom benigne, često se javljaju i kod zdravih lju-di, ali mogu biti pokretač pretkomorskih tahikardija, pre svega atrijalne fibrilacije, odnosno apsolutne aritmije srca, koja je česta u starijoj populaciji, kao i kod bole-snika sa srčanom manom i kod bolesnika sa pojačanom funkcijom štitaste žlezde. Komorske ekstrasistole se mogu javiti kod zdravih ljudi, ali i kod bolesnika sa koro-narnom bolešću srca, slabošću srčanog mišića, hipertenzijom, sniženim kalijumom i kao posledica neželjenih efekata nekih lekova.

Potencijalno po život opasne aritmije su komorske aritmije: komorska tahikardija i i ventrikularna fibrilacija. Najčešće se javljaju u koronarnoj bolesti - akutnom infarktu miokarda i nestabilnoj angini pektoris.

Osnova u postavljanju dijagnoze aritmija je detaljno uzimanje podataka o simptomi-ma, ukupni fizikalni pregled sa merenjem krvnog pritiska i EKG, kao i laboratorijske analize. Često je neophodno pregled dopuniti ehokardiografskim ispitivanjem; Holter EKG monitoringom koji beleži srčani tokom 24 sata; testom fizičkim opterećenjem-ergometrijom ili savremenijim oblikom ergospirometrijom. Neki bolesnici zahteva-ju invazivni dijagnostički pristup, odnosno elektrofiziološko ispitivanje plasiranjem katetera u srce. U lečenju aritmija primenjuju se lekovi-antiaritmici, uz lečenje pridruženih bolesti. Način lečenja i odgovarajuća doza leka određuju se specifično za svakog bolesnika. Antiaritmici su potencijalno opasni ukoliko nisu propisani od strane stručne osobe i njihova nestručna primena može rezultirati komplikacijama sa mogućim smrtnim ishodom. Drugi mogući načini lečenja su nefarmakološke me-tode lečenja: elektrokonverzija, ugrađivanje elektrostimulatora (pejsmejkera i defi-brilatora) i radiofrekventna ablacija i operativno lečenje.

b92.net

PAHULJICAservis za pranje i peglanje veša

Vršac, Hemograd, lamela 1, lokal 2

065 501 9 503

Ja spadam u onu čudnu vrstu što daje sebe maksimalno za druge, a ništa ne traži za uzvrat. Zato se toliko umorim, da ujutru ne mogu da ustanem na alarm sa telefona, jednostavno ga ne čujem... Zato još uvek koristim onaj stari sat, budilnik s onim bucnim zvrrrrrrrrrrr koje bi i mrtve probudio. No, za svaki slučaj ne ostavljam pokraj uzglavlja, već malo dalje od kreveta tako da moram da us-tanem da bih ga isključila. Tako je bilo i jutros. Skočila sam na taj užasan zvuk i požurila da isključim, usput udarila nogu o ivicu od kreveta, toliko jako da mis-lim i sutra neću moći zaspati od bola... Sledi prvo jutarnje tuširanje skoro hlad-nom vodom da bi se 100% probudila, pa onda brzo u kuhinju da spremim flašicu mojoj godinu i po staroj ćerkici Mimi. Ulazeći u dečiju sobu ispuni me osećaj neznosti i neke silne miline. Mima je već stajala držeći se ručicama za krevetac i glasno se smejala, pa sam počela da je ljubim i golicam na putu do kupatila gde sam je oprala i promenila pelenu. Obučena u prelepu roze haljinicu zadovoljno je ispijala jutarnju flašicu... Moj sin Marko još uvek je spavao. “Ustaj, momčino “ - ljubila sam pospano lice. “Kasniš, hajde, brzo, brzo!” Marko ima 7 godina, ide u prvi razred i već trenira kiks boks. Vrlo nemirnog duha i radoznao, želeo je baš sve da zna i isproba, tako da smo se svi navikli na njegove nemoguće misije. Brzo sam ga spremila i požurila da postavim sto za doručak. Uključila sam radio i kuhinja se ispunila zvukom nekog starog evergrina. Uz zvuke muzike, sa ne-koliko izvežbanih pokreta, spremila sam nes i prepečeni tost, med, sir i mleko za Marka. Moj muž se pojavio na kuhinjskim vratima, sveže obrijan, u plavoj košulji, dok je kuhinju ispunio miris jakog muškog parfema... “Dobro juto, dušo, kako si?” - nemarno reče i spusti nešto na moj obraz, što je trebalo da liči na poljubac... “Samo ću kafu, jako žurim, doručkovaću na poslu.” “Zar nećeš da povedeš Mimu sa sobom do vrtića?” - pitam ga.“Tatina princeza” - tepao joj je, dok joj je ljubio okice, a ona ga čvrsto držala oko vrata...“Sa zadovoljstvom bi, samo jako žurim” - reče i već je zalupio izlazna vrata! Po-gledah na sat i ukočih se... skoro će sedam i već svi kasnimo! Požurih u spavaću sobu ,imala sam 4 minuta da se spremim, operem zube, očešljam, našminkam i obučem. Radila sam u velikoj stranoj putničkoj agenciji. Podrazumevalo se da na posao budem besprekorno elegantna!

Zdravo, kako si . . . by Zorana Petković

Naravno, moj muž je uzeo novi auto, dok je meni ostavio ostareli Jugo..Neće valjda i danas da ne upali, razmišljala sam, dok sam vezivala Mimu u sedište. Ne daj Bože da i danas moram gradskim autobusom s decom!Ali Bog je izgleda uslišio moje molitve, tako da sam odvela Marka u školu, Mimu u obdanište i stigla na posao poslednja, u poslednjem trenutku. Šef me radozna-lo odmeri, a u očima mu zapazih divljenje. Uporno mi je delio komplimente i svakodnevno mi nudio novu alternativ : jednom bi me, kao, izveo na kafu, drugi put na piće ili čak na večeru... Toliko je bio drzak, da mi je ponudio zajednički odmor na Krfu. Posao mi je bio potreban, pa sam se trudila da se ponašam kao da ništa nisam čula dok sam mu ispred nosa stalno poturala ruku na kojoj je sijala burma, kao znak da sam srećno udata. I sam je dobro znao to, ali je bio uporan... “Neće valjda opet i danas” - pomislila sam u sebi, jer, već mi je bilo muka i sa zadovoljstvom bi mu svoju prvu jutarnju kafu prosula po vrh ćelave glave! Ne danas... Ali djavo ti ne da... U trenutku se stvorio pored moga stola, a u ruci mu je nešto kao lančić. Nesramno se isceri i reče: “Za tebe sam ga izabrao - privezak se slaže s bojom tvojih očiju... Daj da ga isprobamo na tom divnom vratu...” I to je bila kap koja je prepunila čašu! Besno se trgoh da ustanem da bi ga opalila po licu, ali zakačih šolju s kafom koja se prosu preko celo testature... Ja zgrabih svoju tašnu i izađoh na ulicu. Prijala mi je svežina vazduha i udahnuh duboko nekoliko puta. Ako i umrem od gladi više sa ne vraćam tamo! To je jednostavno gotovo. Naglo mi se vrati samopouzdanje, pa se čak i nasmeših, sećajući se prosute kafe...

NASTAVIĆE SE....

Sadržaj gasova u blizini nivoa mora je približno jednak, osim sadržaja vodene pare i čestica deo kiseonika u prirodi je biološkog porekla, odnosno potiče od fotosinteze. Vazduh u prirodi sadrži razne primese od kojih je najvažnija vodena para. Za ljudski organizam je najpovoljnija vlažnost od 50% pri temperaturi od 18-200C.Zagadjen vazduh je vazduh koji sadrži gasove/pare, aerosole i druge zagadjujuće materije iznad propisanih graničnih vrednosti, odnosno vazduh se smatra zagadjenim ako sadrži materije iznad maksimalno dozvoljenih koncentracija, koje su štetne za zdravlje ljudi, životnu sredinu i materijalna dobra. Zagadjenost vazduha naziva se i aerozagadjenje Aerozagadjenje je nastalo još sa pojavom vatre i to od dima i zagušljivih gasova, a dalji uticaj na zagadjenje vazduha imalo je topljenje i obrada metala. Prerada živinog sulfida u srednjem veku uticala je na zagadjenje vazduha sumporom. Masovno zagadjenje vazduha počinje sa većom upotrebom fosilnih goriva, a pre svega uglja. Još u XIII veku, u Engleskoj su doneti propisi o kontroli zagadjenosti vazduha dimom koji su predvidjali i smrtnu kaznu. Ogroman doprinos aerozagadjenju daje industrija, a sredinom dvadesetog veka javlja se i problem zagadjenja radioaktivnim materijama.

ZAGADJEN VAZDUH

Čestice imaju veliki značaj jer služe kao jezgra oko kojih se hvata vodena para i pretvara u kapljice vode, koje potom padaju u vidu kiše. Čestice prečnika 1-10 mm mogu smanjiti vid-ljivost, a iz atmosfere se uklanjaju gravitacijom i atmosferskim padavinama. Može se desiti da čestice zagadjivača, zbog malih dimenzija duže vreme lebde u vazduhu, kao i gasovi, dok se krupnije čestice brže talože u blizini emitera. Čestice u atmosferi mogu boraviti od ne-koliko dana do nekoliko nedelja, a mogu biti prirodnog i veštačkog porekla. Aerosol pred-stavlja manje ili više postojan sistem sastavljen od gasovite faze kao noseće i u njoj disper-govanih čvrstih čestica ili sitnih kapljica. Broj čestica aerosola u čistom vazduhu je oko 200 u cm3, dok ih u zagadjenom vazduhu ima nekoliko desetina hiljada. Aerosoli se mogu javiti u obliku prašine, suspenzije, dima, magle, pa se pojmovi prašina, suspenzija, dim i magla upotrebljavaju da opišu različite vrste aerosola. Prašinu čine čestice u čvrstom agregatnom stanju, a koje su veće od koloidnih, odnosno veće su od čestica prečnika 1mm. Sposobne su za privremeno lebdenje u vazduhu ili gasu, nastaju dejstvom sila na čvrsta tela. Prašina ne teži sjedinjavanju u cilju formiranja homogene mase, ne difunduje, ali se taloži pod dejstvom gravitacije. Čestice prašine su različitog oblika i različitih veličina. Suspenzije su čvrste čestice nastale u procesu kondenzacije iz gasovite faze, uglavnom kao rezultat isparavanja materijala izloženog toploti. Dim je fino koncentrovan aerosol sastavljen od čvrstih, ili mešavine čvrstih i tečnih čestica, koje su uglavnom nastale kao rezultat nepotpu-nog sagorevanja. Dim sadrži ugljenik i druge gorive materije. Magla je aerosol sačinjen od tečnih čestica nastao kondenzacijom gasovite faze ili raspršivanjem veće količine tečnosti. Čestice magle, sfernog su oblika. Magla može biti nevidljiva i vidljiva. Nevidljivu maglu čine čestice prečnika manjeg od 10 mm, a vidljivu maglu kao što je prirodna, čine čestice prečnika većeg od 10 mm. Čadj predstavljaju čestice ugljenika, nastale u procesu nepotpu-nog sagorevanja gorivih materija na bazi ugljenika. Čadj nastaje u industrijskim i domaćim ložištima, motorima sa unutrašnjim sagorevanjem i drugim uslovima sagorevanja. Leteći pepeo je nesagoriva neorganska materija koja pri sagorevanju goriva napušta ložište nošena vazdušnom i gasnom strujom.

The Frajle

The Frajle

Od kada smo se upoznale, pre oko godinu dana, vaša karijera je vrtoglavo napredovala. Osećate li da ste popularne, prepoznaju li vas obožavatelji na ulici?Scena vam dozvoljava da se maskirate i da budete sta god pozelite, tako da nam je drago da odredjena transformacija razlikuje scenu od svakodnevnice. Mada naravno, sve veci broj ljudi prepoznaje nas i bez kostima. Mada pravi je gust kada cujete da npr. Iz auta u prolazu ili stana u komsiluku treste taktovi Fine ili Stiklica, pesme su te koje nose titulu popularnosti.

Vaš prvi album sa putovanja puni se novim slikama, iz raznih gradova, sa novih nastupa. Jeste li zadovoljne rekacijom publike na vojvođanski tango?Divno je kada vidite da ljudi pevaju vase pesme. Na albumu se jesu izdvojile neke pesme, kao sto su Ich Liebe Dich, Stiklice, Fina, Ja sam zena na sve spremna, ali tek kad dodjete do svih ljudi duz zemlje vidite da i ostale pesme su dosle do njih. Tada nam je srce puno. Mi imamo najdivniju publiku na svetu.

Nisu vas zaobišle ni nagrade. Nagrada sipmatičnog naziva, Zlatna bubamara, odnedavno je u vašem posedu. Kako se osećate kao Balkanska grupa godine?Ponosno, moramo priznati. Drago nam je da je tako divna nagrada i to iz Makedonije urucena nama, te je i nama na neki nacin rad proteklih godina dobio jos jedan deo krune, sto nama kao izvodjacima znaci, naravno. To je i dokaz da muzika nema granice i da se nasa muzika siri.

Poznate ste kao bend koji pravi sjajnu atmosferu u malim, intimnim prostorima, ali sve češće punite velike sale i organizujete više nego uspešne koncerte. Kakva je razlika u na-stupu u nekom domu kulture i na primer Domu sindikata?Koncerti sa velikim brojem ljudi, nosi posebnu energiju i intenzitet, jer kada imate toliko ljudi na jednom mestu oni su ti koji nose koncert, a sto se manjih mesta tice, oni nose intimnost sa sobom. Mi se trudimo da uvek damo svoj maksimum bez obzira na prostor i deo planete.

Četiri dame, svaka autentična, svaka sa specifičnom energijom, sve četiri nesporno talento-vane. Kako rešavate sudare svojih stvaralačkih energija?Mi volimo da kazemo da smo kao 4 strane sveta i tada postoji ta tacka spajanja, gde se te ra-zlicitosti srecu. Sva misljenja se iznose, procenjuju, prave se planovi, a u slucaju ne slaganja, uvek postoji procena i konsultacija drugih osoba, te zajednicka odluka. Sve 4 i jesmo razlicite, ali nam je cilj isti, tako da bazicne razlike jesu male.

Vaši koncerti pružaju, uz uživanje u dobroj muzici, i jednu gotovo kabaretsku atmosferu. Ko se brine o vašem izgledu i ko osmišljava vaše nastupe?Od samog pocetka sve ideje od vizuelnog identiteta, pa do kreatvnog muzickog dela, pisanja i komponovanja, kao i organizacija nastupa itd. radile smo same i zajedno. Sada imamo podr-sku u mnogim segmentima naseg rada. Carobnjak za frizure je Norbert Horvat, koji nemoguce cini mogucim , pa modni kreator Predrag Djuknic, umetnik koji kostime pretvara u bajku, Nikola Vucicevic dizajner, stavlja na svaki elemenat pecat frajlizma, kao sto se i vidi na sajtu www.frajle.com. Tu je i organizacioni The Frajle Team.

Često nastupate, mnogo putujete. Imate li vremena za prijatelje, za ljubav, za privatni život?Kao i svaka druga profesija koja ima ovakav tempo i ova ima svoj kutak za te stvari tj. mora da ima, jer te stvari cine zivot zivim i divnim.

Gde možemo da vas vidimo i čujemo narednih nedelja?Turneja Nas prvi album sa putovanja je zavrsena u jednom delu. Bile smo duz Srbije, te puto-vanje nastavljamo po regionu , 27. Aprila smo na Karnevalu u Budvi, te imamo niz koncerata u zemljama komsiluka. Takodje nastupamo i na letnjim pozornicama kod nas, te iz pozorisnih sala se selimo na otvorene prostore. Imamo veoma aktivnu facebook stranicu www.face-book.com/frajle te o svim nastupima i putovanjima pisemo i stalno smo u komunikaciji sa publikom. Takodje, mozete posetiti stranicu www.mtv.com/domacica gde se spot za numeru Fina lepo plasira iz nedelje u nedelju.

Vaša poruka za čiteteljke magazina FRAJLA...?Uzivajte u svakom danu u prolecu. Ne dozvolite sebi da se probudite sa dosta godina u dzepu, i da zalite da nesto niste uradili. Volite sebe i borite se za sebe. Na taj nacin i drugima dajete primer da je to moguce. Ucinite svet boljim nego sto ste ga zatekli i naravno uzivajte u muzici. Frajle :)

KOLEKCIJA PROLEĆE - LETO 2012Story of a Ballerina

Modeli u kolekciji „Story of a Ballerina“ su prefinjeni, elegantni i drugačiji. Karakterišu ih blage, zemljane boje,

svetli tonovi i prozirne strukture. www.passage.rs

Prvi dan:Doručak: 2,5 dl delimično obranog mleka sa 3 kašike muslija Užina: 1 čaša nezaslađenog soka od limuna Ručak: Salata od mahunarki, 40 grama integralnog hleba, 200 grama voća Večera: Predjelo od sirovog povrća (zelena salata, šargarepa, celer), 150 grama ribe pečene u foliji, zelena salata, 200 grama sezonskog voća

Drugi dan:Doručak: 2,5 dl delimično obranog mleka, 3 kriške integralnog tosta Užina: 200 grama sezonskog voća Ručak: Salata od pečenih paprika (300 grama), beli luk, kašika maslinovog ulja, jabu-kovo sirće, 200 grama sezonskog voća Večera: Zelena salata, šargarepa, celer kao predjelo, rizoto (50 grama pirinca, 75 grama povrca za rusku salatu) sa kašikom maslinovog ulja, 200 grama voca

Prolećna dijeta

Treći dan:Doručak: 1 nemasni jogurt sa 3 kašike muslija Užina: 1 čaša nezaslađenog soka od limuna Ručak: 100 grama mlevenog mesa, 200 grama krompira, 1 jaje, 70 grama integralne testenine začinjene svežim paradajzom, 200 grama sezonskog voća Večera: Mešana salata od crvenog radiča, paradajza i krastavaca sa kašikom maslinovog ulja, 50 grama spanaća kuvanog na pari, 200 grama voća

Četvrti dan:Doručak: 2,5 dl delimično obranog mleka, 4 kriške integralnog tosta Užina: 200 grama sezonskog voća Ručak: 100 grama nemasnog mlevenog mesa, 200 grama krom-pira, 1 jaje, 40 grama integralnog hleba, 200 grama voća Večera: 50 grama integralnog hleba, juneća šnicla na žaru, zapečeno povrće (patlidžan, tikvice i crveni radič)

Peti dan:Doručak: 1 nemasni jogurt sa 3 kašike muslija Užina: 1 čaša nezaslađenog soka od limuna Ručak: 70 grama kuvanog pirinča sa sirovim crvenim radičem i kašikom ma-slinovog ulja, 200 grama sezonskog voća Večera: Mešana zelena salata, zeleni radič i paradajz sa kašikom maslinovog ulja, 150 grama pečene ribe, zapečeni patlidžani

Šesti dan:Doručak: 2,5 dl delimično obranog mleka, 3 kriške integralnog tosta Užina: 200 grama sezonskog voća Ručak: 100 grama graška skuvanog u slanoj vodi i začinjenog kašičicom tartar sosa, 1 krastavac, 200 grama voća Večera: Sirovo povrće, supa od povrća sa 30 grama mahunarki i 30 grama teste-nine ili pirinča, 200 grama sezonskog voća

Sedmi dan:Doručak: 1 nemasni jogurt, 3 kriške integralnog tosta Užina: 1 čaša nezaslađenog soka od limuna Ručak: 30 grama integralne testenine začinjene umakom od paradajza i 50 gra-ma graška, 50 grama šunke ili pršute, 200 grama voćne salate od sezonskog voć Večera: Zelena salata, 2 tvrdo kuvana jajeta, kuvano povrće (spanać, karfiol), 200 grama voća.

Coca-Cola je bezalkoholno piće od biljnih ekstrakata. Najpoznatije je piće, a ujedno i druga najpoznati-ja reč na svetu - odmah posle reči OK. Coca-Cola na kineskom znači “Učiniti usta sretnima”. Koka-kola (engl. Coca-Cola) je i istoimena multinacionalna kompanija sa sedištem u Atlanti, gradu u kojem je Džon S. Pemberton 8 maja. 1886. godine prodao prvu preteču ovog pića spravljenu od sirupa i gazirane vode. To je u isto vreme i jedan od razloga što je Atlanta dobila organizaciju Olimpijskih igara 1996. godine, na stogodišnjicu moderne istorije ovih igara, a istovremeno i stogodišnjicu Koka-kole.Koka-kola je danas nakon više od sto godina postojanja jedan od najpoznatijih svetskih brendova.Najveću potrošnju Coca-Cole po glavi stanovnika imaju Meksiko i Island. Netko je preračunao da kada bi do sada sve proizvedene boce Coca-Cole poredali jednu uz drugu, njima bi se Zemlja mogla opasati više od 11.863 puta.

Coca-Cola je u sebi sadržavala pravi kokain sve do 1906. godine kada je kokain zamjenjen kofeinom. Istorija Koka-kole počinje u Noksvilu, u Džordžiji, kada se 1833. godine rodio Džon S. Pember, slavni osnivač Koka-kole. Mladi Pemberton je sa diplomom hemije krenuo u Kolumbus, gde će otvoriti svoju radnju u kojoj će moći da eksperimentiše i pravi nove proizvode. Posle četvorogodišnjeg građanskog rata Pemberton se našao u siromaštvu i rešava da započne novu karijeru u Atlanti, gde otvara apoteku. Njegov najveći san je bio da stvori jedan originalan proizvod. Tako je već 1885. godine apotekar os-mislio tonik, Frenč Vajn Kola (French Wine Cola), veoma sličan današnjoj Koka-Koli. Vremenom je Pemberton iz njega izbacio alkohol, dodao druge biljne esencije i tako dobio novi sirup bez imena, a koji je pre svega, lečio glavobolju.U nedelju 8. maja 1886. godine u maloj apoteci u Atlanti prodata je prva čaša ovog neobičnog napitka koji se sastojao od sirupa i gazirane vode. Gospodin Robinson, Pembertonov partner, dao je ime napitku Koka-Kola Syrup and Extract ali se Pembertonu više sviđalo samo Koka-Kola. U gradskim novinama je 29. maja 1886. godine prvi put objavljena reklama Coca-Cola Delicious ! Refreshing ! Exilarating ! (Ukusna, osvežavajuća, uzbudljiva). Piće je bilo spremno, ali čini se ne i javnost. Prve godine prodato je samo 25 galona sirupa, tj. 13 čaša dnevno, sveka po 5 centi. Pemberton je potrošio više za reklamu nego što je zaradio od prodaje. Kako je već bio u poodmaklim godinama, počeo je da traži partnera da mu posao ne bi potpuno propao. Jedini koji je naslutio veliki potencijal Koka-Kole bio je Ejza G. Kendler, mlad i ambiciozan trgovac iz Atlante. Posle Pembertonove smrti uspeo je da postane jedini vlasnik Koka-Kole. Kendler je otkupio čitavu opremu za proizvodnju napitaka i tajnu formulu za samo 1200 dola-ra, plus 500 dolara koliko je dao za sahranu staroga apotekara. Već 1890. godine napustio je sve ostale poslove kojima se bavio, da bi se u potpunosti posvetio uspehu napitka. Zajedno sa bratom i nekoliko prijatelja, 29. januara je osnovao društvo koje danas postoji - The Coca-Cola Company. Kendlerova vera u proizvod ubrzo je bila nagrađena: poslovi su napredovali iz godine u godinu, tako da je već 1895. godine otvorio jednu radnju u Dalasu, a zatim u Čikagu, Los Anđelesu i Filadelfiji. Od 25 galona, koliko je prodao Pemberton, 1913. godine je prodato preko 6,5 miliona. Tri godine kasnije Kendler se povukao sa mesta predsednika kompanije.U istoriji Koka-Kole je bilo još ljudi koji su se pojavili u pravom momentu sa pravom idejom, reč je o dva mlada advokata, Benđžaminu F. Tomasu i Džozefu B. Vajthedu. Po priči Tomas je doživeo viziju dok je bio na Kubi, gde je otkrio flaše lokalnog gaziranog pića sa ukusom ananasa. Kada se vratio u zemlju njegov partner mu je ukazao na činjenicu da se Koka-Kola i dalje prodaje isključivo kao sirup. Sa Kendlerom su ugovorili sastanak sa predlogom da počne flaširanje pića. Trošak cele operacije je bio samo 1 dolar, a Kendler je dvojici mladića dao pravo da flaširaju piće na teritoriji celog SAD-a. Tada su još uvek samo retki mogli da zamisle uspeh koji će Koka-Kola doživeti u celom svetu.Prva flaša, koja se danas može videti samo u muzejima, bila je jedina koja se tada proizvodila i zvala se “Hačinson”. Posle nje se pojavila cilindrična flaša sa romboidnom etiketom. Bendžamin Tomas je bio prvi koji je shvatio značaj karakteristike proizvoda, pozvao je svoje saradnike i rekao : “Moramo da pronađemo flašu koju će svako da prepozna čak i u mraku, flašu koja će biti jedinstvena”. Bila je to flaša koju je proizvela staklara The Root Glass Company iz Indijane.

Oggy Art Style

Venčanice

Proleće je najlepše godišnje doba za venčanja, ali danas je odluka sve teža, jer je sve širi izbor materijala i samog iz-gleda venčanice. Prilikom pripreme venčanja, buduća mlada najviše razmišlja o tome kakvu će venčanicu da obuče. To je i razumljivo jer, bez obzira na to kako će izgledati svadbena ceremonija, mlada je svakako zvezda i u prvom planu tog dana. Zato je jako bitno da venčanica bude krojena za vas i da izgledate savršeno u njoj. Još od najranijeg detinjstva devojke maštaju o svojoj venčanici iz snova. Međutim, pored venčanice sa mnogo kristala, i velikom krinolinom, uglavnom se opre-deljuju za venčanicu svedenije forme i sa manje kristala. Tu modu diktiraju bren-dovi novijih kolekcija.

Međutim, postoje i druge zavrzlame. Bez obzira na modu i modne trendove, venčanica u kojoj se najčešće udaju je baš ona koja nije ni u trendu, a ni deo nji-hovih snova. Njen izbor zapravo se svede na kraju na haljinu u kojoj se sama sebi dopadne pred ogledalom. To je haljina u kojoj se ona dobro oseća. To je model venčanice koji joj je udoban. Savršena forma u kojoj je ne steže korset, u kojoj se lagano kreće, bez zavzlama oko nogu, i koračanja.

Savršena venčanica je upravo ona u kojoj se same mlade prepoznaju. I na njihov izbor niko ne može da utiče. One same osete čari te haljine, i to je to. Ali, neka-da su želje jedno, a mogućnosti drugo. U zavisnosti od građe tela, i visine mora te da birate venčanicu. Ukoliko je vaše telo kruškastog oblika, za vas su idealne venčanice od težih materijala jer vam tako donji deo tela neće biti izražen. Ukoliko ste nižeg rasta, važno je da venčanica ima istaknut struk, kako bi vaš struk i vaše noge bile u prvom planu. Veoma je bitno da to bude venčanica sa što manje sitnih detalja. Ukoliko ste vi-soki i tanki, vaš izbor bi morao da bude venčanica svedenije forme sa što manje modnih ukrasa kako se ne bi izazvao kon-traefekat. Naravno, ne smete zaboraviti na obim vaših grudi. Ukoliko imate man-je grudi obavezno se opredelite za korset koji će ih vizuelno podići, a istovremeno vizuelno i povećati. Ako niste ljubitelj korseta, idealan izbor za vas je haljina s diskretnim dekolteom ispod kojeg ćete obući push-up. Za devojke sa većim grudima idealan je model venčanice sa većim dekolteom koji će istaći vaše poprsje.Naravno, morate paziti da ne preterate, jer ipak za dan venčanja treba da izgle-date pristojno i elegantno, a ne napadno i vulgarno. Ako je vaš broj veći od svakog konfekcijskog, najbolje je da izbegavate modele venčanica od rastegljivih materi-jala i, ako je ikako moguće, da ne budu u A kroju.

Vencanjemagazin.com

ZA TOPLINU VAŠEG DOMA

ZA TOPLINU VAŠEG DOMA

5. maja 1722. godine na Uskršnju nedelju, holandski admiral i moreplovac Jakob Rogeven, ploveći 4.000 kilometra istočno od Čileanske obale, postao je prvi Evro-pljanin koji je stigao na malo vulkansko ostrvo. Pored 4.000 stanovnika više su ga impresionirale stotine kolosalnih kamenih statua visokih i do dvadeset pet metara. Moderno doba je u Uskršnjem Ostrvu dobilo novu temu za spekulacije. 1. Otkud na najizolovanijem mestu na planeti, komadiću vulkanskog tla, monolitne kamene glave nepoznatog porekla, teške po nekoliko desetina tona? 2. Ko je autor misterioznih hijeroglifa pronađenih na hiljadama kamenih ploča kada ni na jednom bližem ili daljem ostrvu nije zabeležen slučaj služenja pismom? 3. Kako je to ostrvce usred ničega uopšte naseljeno?

Uskršnje Ostrvo

Dosadašnji pokušaji dešifrovanja hijeroglifa slažu se da kamene ploče govore o “Stvaranju” i “Istoriji” i to dotada nepoznatim, ali fascinantnim pismom. Pominju se veze sa egipatskim i Hindu hijeroglifima, a poslednjih godina, priča se o poseti vanzemaljaca koji su laserskim zracima ispisali prve kamene ploče. Uvidom u fotografije kamenih glava na postoljima i uvidom u lasersku preciznost kojom su kameni blokovi obrađivani, ostaje se bez odgovora na pitanje koja je to civilizacija iz dubine prošlosti imala tehnologiju za obradu, a zatim i za prevoz dese-tine tona teških kamenih blokova. Inače, domoroci i ribari, nisu poznavali ni metal (alat) ni točak (prevoz). Uskršnje ostrvo je najusamljenije mesto na svetu koje svojim neobjašnjivim fenom-enima budi radoznalost već vekovima. Nalazi se na 3.700 kilometara od prvog ko-pna, usred Pacifika. Ono po čemu je Uskršnje ostrvo svetski poznato jesu ogromne kamene statue ili moai. Čudesne ljudske glave ili tela sa duguljastim glavama, ve-likim ušima i ovalnim očima, čije su beonjače napravljene od morskog sedefa i nal-aze se na celom ostrvu. Od 276 statua, 53 imaju na glavi i čudne crvene kamene šešire. Često se nalaze u grupama, na obali, okrenute ka kopnu. Napravljene su od vulkanskog kamena i pretpostavlja se da su stare od 400 do 1.000 godina. Neke su visoke i do 20 metara, a teške i više od 100 tona. Niko, međutim, do danas ne zna zašto su preci današnjih stanovnika ostrva pravi-li “kamene Bogove”, ni koga su ti ćutljivi kolosi uopšte predstavljali. Po mišljenju većine naučnika, oni nikako ne predstavljaju ostrvljane, jer tipični oblik lica kamenih statua uopšte ne odgovara obliku lica domorodačkog stanovništva. Za ove kipove, isklesane pre više vekova od vulkanske sedre, takođe, veruje se da predstavljaju obogotvorene duhove predaka.

Na severnoj strani ostrva, na plaži Anakena, koja je po legendi prva naseljena, pre petnaestak godina jedna japanska kompanija ponovo je postavila 15 skulptura moaija, koje je 1960. godine delimično uništio cunami. Tu se nalazi i nekoliko interesantnih petroglifa (slike na steni), koji prikazuju kornjaču sa ljudskom glavom, ribu i mitske motive.Nacionalni park Rapa Nui i skoro celo ostrvo su još od 1935. godine proglašeni za nacionalni park. Pećine, platforme, moai, sela, sve je vredno obilaska. Ne postoje po-daci o gradnji moaija posle dolaska Evropljana u XVIII veku. U to vreme na Uskršnjem ostrvu je bilo samo nešto malo kržljavog drveća. Međutim, biogeograf Džon Flenli sa novozelandskog Univerziteta Mesi, otkrio je 1970-ih i 1980-ih godina dokaz – po-len sačuvan u jezerskom sedimentnom mulju – da je ostrvo hiljadama godina bilo pokriveno bujnom šumom, uključujući tu i milione stabala džinovskih palmi. Tek pos-le dolaska Polinežana, oko 800. godine nove ere, šume su ustupile mesto travnatim površinama. Džared Dajmond se mnogo oslanjao na Flenlijevo otkriće kada je tvrdio u svojoj uticajnoj knjizi „Kolaps”, objavljenoj 2007. godine, da su drevni stanovnici Uskršnjeg ostrva nesvesno izvršili ekocid, tj. uništili sopstvenu ekološku sredinu. Po njegovom mišljenju, kipovi moai samo su ubrzali samouništenje. Dajmond ih vidi kao prestižne simbole suparničkih poglavica, koji, zarobljeni na malom izolovanom ostrvu, nisu imali drugog načina za razmetanje svojom moći. Takmičili su se ko će napraviti veće statue. Dajmond misli da su kipove polagali na drvene sanke, koje su vukli preko šina od drvenih brvna (tehnika koju je uspešno demonstrirala Džo En Van Tilburg, ar-heolog sa Kalifornijskog univerziteta i direktor Projekta „Statue Uskršnjeg ostrva”), ali to je iziskivalo i mnogo drva i mnogo ljudi. Da bi se narod prehranio, valjalo je stalno krčiti novu zemlju. Kad je šuma na kraju nestala i kad je počeo građanski rat, počeli su da ruše i kipove. U XIX veku nijedan nije stajao uspravno. Uskršnje ostrvo je obavila neka tragična aura, koja je, po mišljenju Dajmonda i mnogih drugih, do danas prisutna.

Rešite se zanoktica zauvek na brz i lak način. Narušen izgled noktiju i ruku koje prouzrokuju male i bolne kožice oko nokta, takozvane zanoktice, svakoj ženi predstavlja problem. Da bi povratila lep i negovan izgled svojih noktiju, ali i ruku, žena mora o njima da vodi računa i da ih neguje. Prva obaveza koju morate da ispunite kako biste imali lepe ruke jeste da se rešite grozne navike grickanja noktiju. Ovo je glavni uzročnik nastanka zanoktica i upala, zajedno sa hladnim i suvim vazduhom kao i jakim sredstvima za čišćenje noktiju koja takođe loše deluju na njihov kvalitet. Kako biste ponovo imali nežne i prelepe ruke, potražite rešenje u jednom od dva domaća recepta koja će vam pomoći u borbi protiv zanoktica.

Rešite se zanoktica

Krema za omekšavanje zanoktica:

Sastojci:Kašika prirodne glineKašika maslinovog ulja3 kapi eteričnog ulja lavandePriprema kreme:

Sve sastojke dobro mešajte sve dok ne dobijete potpuno sjedinjenu masu. Smesu stavite u staklenu teglu koju ste prethodno sterilizovali. Svaki dan umasirajte barem jednom malu količinu kreme na nokte i zanoktice kako biste ih omekšali i pripremili za uklanjanje.

Krema za dugoročno uklanjanje problema sa zanokticama

Sastojci:0,5 grama kakao butera1,5 grama shea butera1 kašika biljnog glicerinaPola kašike ulja vitamina E10 kapi eteričnog ulja limunaPriprema kreme:

U lonac s kipućom vodom stavite posudu u koju ste prethodno dodali kakao i shea buter. Lagano promešajte dok se ova dva sastojka ne rastope. Ohladite smesu do srednje tem-perature i dodajte u nju preostale sastojke. Dobro sve izmešajte i stavite u staklenu sterilnu posudu.

Od kada je monahinja Jefimija posle boja na Kosovu polju spevala “Pohvalu knezu Lazaru”, u naredna četiri veka se među Srpkinjama nije pojavila nijedna pesnikinja. Onda je 1776. u fruškogorskoj prestonici Irigu svet ugledala Eustahi-ja Arsić. Sve više poklonika književnosti i istorije nju uzimaju za istinsku pionirku među srpskim poetesama, pošto se srednjovekovna prethodnica nije služila perom, nego iglom i zlatnim koncem, slažući sitnim vezom stihove na pokrov palom vladaru. Eustahija je načinila i mnogo koraka dalje. Pošto se žestoko zalagala za savremeno vaspitanje žena, slovi i za našu Žorž Sand, čuvenu Fran-cuskinju koja je svoja književna dela morala da potpisuje muškim imenom. Odrasla uz oca Gavrila Cinćića i mati Martu, od malih nogu je Eustahija vaspi-tana u duhu kosmopolitizma i prosvetiteljstva. Sa familijom se početkom 19. veka preselila u Arad, u današnju Rumuniju, tako da se jedino njeno sećanje na bezbrižne godine u rodnoj varoši nalazi u odlomku njenog dela “Poleznaja razmišljanja”.

Visokoučena gospodja

Sa ponosom ističe da se u Irigu rađaju samo izuzetni ljudi, “oni koji su osim sveta”. Potvrdila je to i prošlost i budućnost, naročito kada je reč o Irižanima vičnim peru. Samo kod savremenika nije nailazila na razumevanje. Ova prva “slaveno — serbska spisateljica i književstva slavenoserbskogo ljubiteljica” je u očima svog kolege Joakima Vujića “u supružestvu veoma neščasna bila”. Istina je, udavala se tri puta, a i nevera joj nije bila strana, ali samo zato što je uda-jom otvarala vrata koje su muškarci u to doba otvarali redovnim školovanjem i karijerom. Najpre je bila u braku sa trgovcem Lackovićem u Koprivnici, potom sa Tomislavom plemenitim Radovanovićem u Karlovcu, bogatašem koji je od bečkog dvora dobio zvanje plemića. Tu titulu je ponela i Eustahija. Tek kada se udala za Savu Arsića, senatora i gradskog načelnika, upravitelja i dobrotvora aradske Preparandije (učiteljske škole), dospela je u visoko društvo. Proširuje svoje obrazovanje i obaveštenost, stiče slavu književnice i umne žene. Govori nemački i engleski, rumunski i latinski, možda i grčki i francuski. Čita dela Jovana Rajića, Atanasija Stojkovića, Pavla Kengelca. Jedna je od prvih pret-platnica na dela prosvetitelja i svetskog putnika Dositeja Obradovića. Baš kao i njena francuska savremenica, anonimno je objavila svoje književno prvenče “Sovjet matrnij obojega pola junosti serbskoj i valanijskoj”.

Bilo je to u Budimu, 1814. godine. Svoje ime je sakrila pod jednu od dve pesme dodate na kraju knjige. Ipak, i to je bilo dovoljno da ravno jedan vek kasnije ugledni srpski profesor Andra Gavrilović ovu godinu označi kao prvu “od kako se u srpskoj književnosti javlja ženskinje, javlja Srpkinja s perom u ruci, kao književnik”. Knjiga “Sovjet matrnij” bila je namenjena vaspitanju srpske om-ladine, i kod te omladine je autorka stekla i veliko uvažavanje, što se vidi i po tome da je popularni poeta onog doba Gligorije Jakšić ispevao odu “jako do ninje pervoj spisatelnici serbskoj”. Sastavljajući plejadu znamenitih zemljaka u knjizi “Mozaik žitelja iriških”, Ladis-lav Varga, publicista i dramski pisac, posvetio se i Eustahiji Arsić. Ona je u svom vremenu ostavila dosta traga, time i podataka, ali je autoru uporno nedosta-jao slikani portret. I, dogodilo se čudo. U zaostavštini Eustahijinog drugog su-pruga Tomislava Radovanovića naslednici su pronašli porculansku šoljicu. Na njoj je austrijski majstor Bauer oslikao lik gospodarice trgovčevog dvora, a ona, ispijajući čaj u raskošnom salonu, sigurno nije ni sanjala koliko će taj portret biti dragocen dva veka kasnije. Dugo istoričari nisu znali tačno ni gde je, ni kada je rođena Eustahija Arsić. Umrla je 1843, a tek pola veka kasnije urednik časopisa “Javor” Ilija Ognjanović je našao da je “nauk ljubiteljica” i “ljubiteljica muza”, kako su je slavili za života, rođena 1776. u Irigu. U članku koji je napisao o “visokoučenoj gospođi”, urednik je čitaoce najpre morao da pripremi na priču o ženi koja se bavi književnošću. U to doba, 1891. godine, i dalje se strogo vodilo računa šta je muški posao, a šta ženski. “

Kao što ima u književnosti drugih, većih naroda, tako ima i u našoj malenoj literaturi i po gde koje žensko ime, koje se okušalo a bogme i radilo na polju na kojem inače samo muške glave rade”. Potom je Eustahiju stavio u red s pesnikinjom Milicom Stojadinović Srpkinjom i kneginjom Anom Obrenović. Poslednjih 30 godina života Eustahija nije ništa napisala. Veruje se da je razlog tome pritajena bolest koja ju je mučila još od 1816. godine. Kad je tridesetih godina 19. veka umro njen suprug, život joj nije bio nimalo lak. Potpuno je preuzela brigu oko imanja, morala je da se parniči oko salaša. U pismu iz tog vremena ona kaže: “Prilike u kojima se nahodim iziskuju mnogo truda. Mnogo misliti, rasuždivati i delati, avaj, više brinuti se, to je stanje moje sadašnje.” Savremenici o prvoj Srpkinji među književnicima nisu mnogo pisali, što i nije za čuđenje. Muškarcu u to doba nije bilo svejedno da li će njegova žena da uzme u ruke pero ili varjaču. Tako se i Eustahijino ime pojavilo dva-tri puta u nekim časopisima i nestalo. Umrla je 1843. godine, gotovo zaboravljena. Trideset godina ranije, napisala je svoju poslednju želju u stihu, moleći pesnike da joj makar spomenu ime: “Spomenite mja so pjesnimi, ljubimci muzi, tu ja žertvu potrebujem blagodarnosti”. Želja joj nije ispunjena. Niko je nije ožalio ni u stihu, ni u prozi. Nikoga nije bilo da joj makar upiše ime na nadgrobnoj ploči porodice Arsića u crkvi u Aradu. Potomaka nije imala, pa je oporukom imov-inu ostavila prijateljima, dvema aradskim crkvama i crkvi u Irigu, županijskoj bolnici, Matici srpskoj i srpskim školama u Aradu. Zaveštala je i fond od 3.000 forinti na upravu opštini crkve Save Tekelije tako da godišnju kamatu uživa pet siromašnih srpskih udovica.

Kutak za savete o nezi kose - Sanja Džamić

Kratka kosaVerovatno je svaka od vas, i to ne jednom, pogledavši se ujutro u ogledalo, poželela da dohvati makaze i ošiša se. Ponekad se čini da je kratka kosa pravo rešenje, jer se mnogo brže pere, suši i održava. Ako razmišljate u tom pravcu, trebalo bi da znate još neke stvari...

Najpre, da li ste spremne da se pogledate u ogledalo, ali onako pošteno, kritički, i realno procenite da li su vaš oblik glave i crte lica zaista odgovarajući za kratku kosu? Kratku kosu, bez rizika da izgube ženstvenost i lepotu, mogu da ponesu samo žene izrazito pravilnih crta lica, koje su toliko upadljive, da im nije potreban bilo kakav dodatak. Šinejd O Konor, gotov obrijane glave, plenila je svojom lepotom i oduševljavala i muškarce i žene. Iako deluje da je frizura sa kratkom kosom uvek na mestu, moraću da vas razočaram i kažem da nije baš tako, pa probajte da zamislite kako izgleda kada kratke čuperke pokušavate da savladate dok ujutro žurite na posao. Naravno, ni sa dugom kosom niste uvek bez problema, ali nju bar možete da vežete u rep ili punđu.

Mada to ne bi trebalo da bude presudno za vaš odabir frizure, činjenica je (statistika bar tako kaže) da muškarci više vole dugu kosu. Jedan moj prijatelj rekao mi je da se jednom zabavljao sa devojkom potpuno kratke kose, i da je raskinuo sa njom čim ju je prvi put pomazio po vratu, jer je imao utisak da mazi muškarca. Ako ipak želite da pokušate, moj predlog je da se ne ošišate odmah sasvim kratko, već da skratite kosu malo iznad ramena, da se naviknete na tu dužinu i procenite hoćete li da idete dalje. Za one hrabrije, evo nekoliko fotografija sa zaista dobrim kratkim frizurama.

HemogradLamela 3, lokal 2

066/ 10 40 10 Vršac

Salon lepote

Iz bakine kuhinje

Čorba od zelja1 glavica crnog luka, 2-3 češnja belog luka, 200g zelja, 1/2 litre sojinog mleka, 1 kašika griza, 1-2 kašike jabukovog sirća, so, biber, suvi začinNa ulju upržiti sitno iseckani crni luk, dodati sitno iseckani beli luk i zelje, malo propržiti.Naliti vodom i kuvati 15 -ak min.Kašiku griza razmutiti u malo vode i naliti u čorbu.Naliti i sojino mleko, dodati začine po ukusu.Pustiti još nekoliko min. da vri, dodati jabukovo sirće i skloniti sa šporeta.

Limun salata3 veća paradajza, 2 sveža krastavca, 1 glavica crvenog luka, 2 lista kineskog kupusa, 100 gr feta sira, 1 limun, so, biber, maslinovo ulje

Paradajz i krastavce dobro oprati, pa iseći na kockice. Dodati sečeni kineski kupus. Oljuštiti crni luk i iseći na kolutove. Posoliti, pobiberiti, dodati maslinovo ulje. Salatu dobro izmešati i preliti sokom od pola li-muna. Ostatak limuna iseći na tanke kolutove i dodati u salatu. Isitnjeni feta sir dodati na kraju. Salatu služiti rashlađenu.

Junačka prsa:500g pilećih grudi, 2 glavice crnog luka, 100g rendane gaude, 4 kašike maslinovog ulja, 1 kašika sušene mirođije, 2 čena belog luka, po ukusu so i biber

Testo:3 jajeta, 200 ml jogurta, 1,5 kašičica praška za pecivo, malo soli, po potrebi brašna

Pileće grudi iseći na tanje šnicle. U dubljoj posudi pomešati ulje, zgnječen beli luk, mirođiju,so i biber. Staviti meso u mešavinu od ulja i začina, do-bro natopiti šnicle i ostaviti ih 30 minuta u frižideru. U okruglu vatrostal-nu ili keramičku posudu složiti šnicle u krug i prekriti njima dno posude. Preko šnicli staviti iseckan crni luk i narendanu Premia Gaudu. Umutiti testo od jaja, jogurta ili kefira,posoliti po ukusu, dodati prašak za pecivo i brašna toliko da se dobije smeša gustine kao za palačinke. Umućenom smesom prekriti meso. Meso peći u zagrejanoj rerni na 180 stepeni dok se po vrhu ne uhvati rumena korica.

Rolat sa crvenom pomorandžom:120g brašna, 1/2 kašike praška za pecivo, 3 jaja, 5 kašičica soka od limete, 150g šećera, 2 kašičice rendane kore nepr-skane limete (ili limuna), 1 crvena pomorandža, 250g posnog sira, 1 kesica želatina, 250ml umućene slatke pavlake

Rernu zagrejte na 210° C. Izmešajte brašno i prašak za pecivo. Odvojte belanca od žumanaca, umutite belanca s prstoh-vatom soli, kašičicom soka od limete i 120 g šećera (poste-peno ga dodajte). Varjačom ili lopaticom dodajte žumanca i koru limete. Smesu razmažite po plehu obloženom masnim papirom i pecite 8 minuta. Iskrenite na krpu posutu šećerom, sklonite masni papir, biskvit umotajte i ostavite da se hladi. Pomorandžu oljuštite, isecite svaku krišku na manje delove. Sir i želatin mutite mikserom 2 minuta i dodajte sok od limete. Umutite šlag sa 30 g šećera pa ga umešajte u smesu od sira. Biskvit odmotajte, premažite kremom od sira, po nemu ra-sporedite komadiće pomorandže, umotajte u rolat i ostavite u frižideru minimalno 2 sata. Po želji pospite šećerom u prahu.

ARNOLD BENETPisac je bio neurotični ekscentrik koji je sve radio po specijalno određenim pravilima. Kada bi njegova kućna pomoćnica stavila čaj u prokuvanu vodu, gledao bi na sat i tačno četiri minuta kasnije izdao uputstvo da mu se čaj sipa.(Piščev kraj bio je ironičniji od kraja bilo kojeg njegovog romana. Umro je od tifusa koji je dobio pošto je u Parizu ispio čašu vode kako bi dokazao da je ista bez-bedna za piće.)

Citati poznatihJedan bogataš se hvalio grčkom filozofu, Aristipu iz Kirene, svojim raskošnim bogatstvom, pa ga tako dovuče i u prostoriju sa raskošnim mozaikom u podu prostorije.

Slušajući samohvalu filozof Aristip, u jednom trenutku, pljunu hvalisavcu pravo u lice, uz izvinjavajuće objašnjenje svog postupka:

“Sve je zaista tako prekrasno, da ne znam gde bih drugo pljunuo.”

Veliki pronalazač radio-aparata, Markoni, proveo je čitavu noć u laboratoriji, diskutujući sa jednim prijateljem o najkomplikovanijim aspektima bežične ko-munikacije.

Kada su pred jutro izašli napolje, Markoni je izjavio:”Čitavog života se bavim ovim pitanjem, ali ima jedna stvar kod radio-aparata koju zaista ne mogu da shvatim.”

“Ima nešto što ne možeš da shvatiš?”, začuđeno je rekao njegov prijatelj. “A šta to?”

“Kako on uopšte radi?”, rekao je Markoni.

Citati poznatihMladi kompozitor došao je jednog dana kod Mocarta po savet kako da razvije svoj talenat.

“Savetujem vam da počnete od nečeg jednostavnog”, rekao je Mocart. “Od pesa-ma, na primjer.”

“Ali vi ste još kao diete komponovali simfonije!”, protestovao je mladić.

“Istina, ali meni nije bio potreban savet drugih kako da razvijem talenat.”

Grof Rajevski upita Tolstoja:“Lave Nikolajeviču, kako da znam da postoji Bog?”

Tolstoj uzvrati: “Sergeje Rajevski, ti si naučniki gledao si kroz mikroskop?”

“Da” – reče grof.

Tolstoj: “Jesi li se ikada zapitaozna li onaj mikrob, da li ti postojiš?!”