godi

na I

I

de

cem

bar

201

2

bro

j 5

Putovanja:

Moskva zimi Uređenje:

Praznični enterijerModa:

Vintage za dočekmodeli: Sanja Džamićfoto: Aleksandar Avrameskumake up: Branislava Radić

str 2 - UVODReč urednice

str 4 - AKCIJABudi FRAJLICA sa naslovne strane

str 5 - PUTOVANJAMoskva

str 11 - RAZGOVORILepe misli!

str 16 - UREDJENJE PROSTORAPraznična dekoracija

str 20- ZDRAVLJEMamurluk

str 23- ZDRAVLJEAlternativna medicina - iridologija

str 28 - INTERVJULepe misli

str 33 - ZANIMLJIVOSTIŠampanjac

str 36 - MODAStaro u novoj godini

str 43 - NAJ FRAJLAPobednica

str 45 - MITOVI I LEGENDEDeda Mraz

str 47 - SAVETIPokloni

str 51 - ZANIMLJIVE ŽENEKoko Šanel

str 58-SAVETINega kose

str 64- RECEPTIIz bakine kuhinje

str 68- ANEGDOTE

Zanimljivosti o novoj godini

Sadržaj:

Redakcija i tehnička obrada:agencija Marketing supportMarijana StanimirovurednicaDanijela Ivanovićadvertising managerTanja NikolajevićdizajnerkaDragica RadićsaradnicaAdrijana IvanovićsaradnicaPetar Peđa Grubortehnički asistent

broj 5, godina II decembar 2012

Magazin izdaje:Balkanski centar za regionalni razvoj

Drage čitateljke i čitaoci, Na pragu smo još jedne nove godine, za koju vam od sveg srca želimo da bude bar za malko bolja od ove koja polako ističe. Želimo vam pre svega zdravlja, jer, kao što ste mogli da vi-dite u pričama naših čitateljki, svi problemi postaju besmisleni kada jedini problem postane zdravlje. Želimo vam ljubavi, jer ako je i imate, ljubavi nikad dosta! A što da ne, želimo vam i para, uspeha u svim poslovima koje započnete, i da napredujete, učite i budete svakoga dana sve bolji i bolji!Sanja Džamić je napravila jedan korak u tom smeru, osvojivši titulu NAJ - FRAJLA 2012, na čemu joj čestitamo, i želimo da taj korak bude samo prvi u moru uspešnih. Čestitamo i ostalim devojkama koje su protekle godine krasile naslovnu stranu našeg magazina i želimo im da ne odustaju, već da nastave i budu uporne i jake u želji da ostvare svoje snove.

Želimo vam da se u najluđoj noći lepo provedete u društvu svojih najdražih, a novi broj maga-zina FRAJLA čekaće vas dan kasnije nego obično, u sredu, 2. januara.Uživajte,voli vas vaša FRAJLA!

Reč urednice...

decembar 2012 2

foto: Dušan Žebeljanmake-up: Branislava Radić

USPEŠNU, VESELU I VEDRU, SA PUNO ZDRAVLJA, LJUBAVI I PRAVIH LJUDI OKO VAS, SREĆNU, BOGATU I PREPUNU ZADOVOLJSTVA NOVU GODINU ŽELI VAM

decembar 2012 4

On-line magazin FRAJLA u novoj godini

dobija pojačanje - dodatak za devojčice,

magazin FRAJLICA

Ako želite da se fotografija vaše devojčice - frajlice nađe na

naslovnoj strani, šaljite nam ih, i mi ćemo ih objaviti.

Fotografije treba da budu profesionalne, u visokoj rezoluciji, a styling u frajla-stilu, kao na ovim

sličicima....

Fotografije šaljite na:mstanimirov@frajla-magazin.com

Moskva je glavni i najveći grad Rusije. Nalazi se na reci Moskvi i obuhvata površinu od 1097,12 km². Broj stanovnika brzo raste i prema popisu iz 2008. ima ih 10,5 miliona. Po

poslednjem popisu iz 2004. u Moskvi je živelo 11.273.400 stanovnika. Samim tim Moskva je najnaseljeniji grad u Evropi, dok urbano stanovništvo grada čini 1/10 ruske populacije.

Moskva ima status grada federalnog značaja (federalnog subjekta). Uz nju, takav status u Rusiji ima još samo Sankt Peterburg. Nalazi se u Središnjem federalnom okrugu. Admin-

istrativno se deli na 10 okruga koji se dele na mnogobrojne područne uprave.

U središtu grada nalazi se Kremlj, utvrđeni kompleks koji je do 1703. bio političko središte Ruskog carstva, a od 1918. Sovjetskog Saveza, i od 1991. Ruske Federacije. Uz istočni zid

Kremlja prostire se Crveni trg, mesto mnogih državnih ceremonija. Na trgu se nalaze i dve verovatno najpoznatije moskovske građevine - crkva Sv. Vasilija Blaženog i mauzolej Lenjina.

Moskva je takođe veliki ekonomski i trgovački centar, dom velikog broja milijardera. U 2007. Moskva je drugu godinu za redom proglašena za grad koji je najskuplji na svetu za život.

Podmoskovske večeri

decembar 2012 6

U revoluciji 1905.-1907. moskovski proleterijat uzeo je masovno učešće i od marta 1918. na čelu se nalazi Lenjin. U Drugom svetskom ratu Nemci su pred Moskvom pretrpeli

odlučujući neuspeh, a Moskvu je branilo 500.000 Moskovljana, među kojima i veliki broj žena.

Dugo vremena gradom su dominirale Pravoslavne crkve. izgled Moskve se drastično prome-nio u Sovjetskim vremenima, naročito za vreme Staljina. Tada je došlo do modernizacije

grada gde su izgrađeni široki bulevari i drugi veliki putevi ali i uništena brojna bitna arhitek-tonska zdanja. Kula Šukarev, mnoga imanja i prodavnice kao i različite građevine vezane za religiju kao što je Kazanjska Katedrala ili Katedrala Hrista Spasitelja su bile uništene za vreme Staljinove vladavine. Međutim tokom devedesetih obe su ponovo izgrađene .

Jedan od glavnih arhitekata rane Sovjetske Rusije je Vladimir Šukov koji je projektovao ne-koliko građevina u Moskvi. Po njemu je nazvana i Kula Šukov koja se koristila kao toranj za

prenos radio signala, građena je između 1919 i 1922.

Grad je nazvan po reci (na staroruskom: grád Moskóv, bukvalno prevedeno kao „Grad uz reku Moskvu“).

Pravo poreklo imena je nepoznato ali ipak postoji neko-liko pretpostavki.[2] Jedna od pretpostavki govori o tome da ime dolazi iz drevnog finskog jezika i znači „mračan“ ili „zamućen“.

U rejonu Moskve nađeni su tragovi neolitskih naseobina iz perioda od 3000-2000. p. n. e. Naseobine Slovena

potiču iz 6. veka, a Moskva se prvi put spominje kao naselje u letopisu 1147 kada je princ Novgorodske republike poz-vao Jurija Dolgorukog rečima: „dođi meni, brate, u Mosk-vu“.[3] Knez Jurij Dolgoruki izgradio je utvrđenje od drveta - Kremlj - 1156. godine, oko kojeg se širilo naselje.[4] Od početka 14. veka u vlasti je moskovskih kneževa, a od dru-ge polovine 14. veka ona se izjednačuje sa pojmom ruske države i nalazi se na čelu borbe protiv mongolsko-tatarskog jarma. U 14. i 15. veku Moskovljani su dizali više ustanaka protiv svojih feudalaca. Od druge polovine 15. veka Moskva postaje prestonica ruske države, a početkom 16. veka imala je oko 100.000 stanovnika.

U tom periodu Kremlj se izgrađuje od čvršćeg materi-jala i na širem prostoru. Do 18. veka Moskva postaje

veliki trgovačko-industrijski centar, ali je opao broj njenih stanovnika kada je Lenjingrad postao prestonica 1712. go-dine. Za vreme Napoleonovih ratova (oko 1812) u Moskvi je izgorelo tri četvrtine zgrada, ali je uprkos tome krajem 19. veka postala veliki naučni, politički i kulturni centar.

Staljin je takođe naredio izgradnju kompleksa zgrada „Sedam Sestara“, objekata koje podsećaju delom na katedrale. Svih sedam zgrada se vide sa većine uzvišenja u gradu, i

one su najviše zgrade u centralnoj Moskvi osim tornja Ostankino. Kako je sovjetska politika zahtevala da svaki građanin i njegova porodica budu stambeno zbrinuti, počeli su da se grade veliki stambeni blokovi. Većina ovih zgrada bila je igrađena u poststaljinističkoj eri i nazvana po ljudima koji su tada bili na vlasti- Brežnjev, Hruščov. Građevine Sovjetskog doba su masivne i obično ukrašeni motivima Socijalističkog realizma. Međutim, manje crkve koji se vide na obrisima grada još uvek se nalaze na različitim tačkama u Moskvi. U popularnoj turističkoj ulici Stari Arbat koje važi za srce boemskog prostora grada još uvek se nalaze zdanja sazidana pre dvadesetog veka. Mnoge zgrade koje se nalaze u samom centru grada (npr. u ulici Tverskaja) su predstavnici opadanja buržoazije za vreme carističkih vremena. Ostankino, Kuskovo, Uzkoje su velika imanja koja se nalaze neposredno izvan Moskve i koja su pripadala plemićima iz doba Carske Rusije.

Postoje pokušaji da se restauriraju najbolje sačuvani primeri arhitekture ranijih vremena. Renovirani objekti se lako uočavaju zbog svetlih boja i karakterističnih fasada. Mnoge kuće

poznatih pisaca, kompozitora i umetnika pretvoreni su u muzeje.

decembar 2012 8

Moskovljani su ljudi otvorenog srca, spremni da pomognu. Ukoliko želite da doživite novo iskustvo, ljubav, ili ste ljubitelji umetnosti i istorije, posetite Moskvu, nećete

pogrešiti. Nova godina u Moskvi i provod, je ravan onom u Njujorku jer grad živi 24h, a klubo-vi među najboljima u svetu. Doček nove godine na Crvenom trgu i vatromet je nešto što treba doživeti. Ovo je jedan od najomiljenijih i najveselijih praznika u Rusiji. Pored vatrometa, nastupa umetnika, dolaska javnih ličnosti na Crveni Trg ispred crkve Vasilija Blaženog, Nova godina se dočekuje uz šampanjac i zvuke kremaljskih crkvenih zvona koja otkucavaju ponoć. Neizbežni Deda Mraz dolazi sa poklonima i stavlja ih pod tradicionalno ukrašenu jelku.

U ovom, novogodišnjem broju, podsećamo se poruka koje su vam uputile drage dame - preduzetnice sa kojima smo razgovarali u ranijim brojevima...

Dragica Radić, direktorka filijale osiguranja– Svaki problem je rešiv, samo ga treba staviti na pravo mesto. Samo hrabro napred i ne doz-volite da drugi upravljaju vašim osećanjima.

Žana Pelcer , Udruženje preduzetnika– Poručujem svim ženama da ne odustaju od svojih želja, ideja, planova, jer sve je moguće... I naravno, da čitaju magazin FRAJLA!

Milojka Milivojević, predsednica NVO Kokoro – Budite uz svoju decu, razgovarajte sa nji-ma, pomozite im da reše probleme.

Olivera Višacki Mareš, vlasnica firme Lola Fashion – Kada ste srećni, pokažite to da svi vide, da se uvere da to postoji...

Atina Čejić, proizvodnja torti i kolača – Probajte bez obzira da li će vam proizvod uspeti. Ako ne uspe iz prve, uspeće iz drugog puta. Kada je recept dobar, nema prob-lema. Budite uporne!

Ljiljana Ćirović – Okrenimo se sebi, okrenimo se pravim vrednostima, i možemo učiniti živote svih nas kvalitetnijim i boljim.

Smiljana Pavić, proizvodnja šešira – Budite svoje, budite drugačije, jedan osmeh, veseo šešir, i svet će biti vaš!

decembar 2012 12

Ružica Đurđević, vlasnica firme – Istrajati se može samo uz stabilnu porodicu i kvalitetan radni tim.

Marijana Dukić Mijatović, profesorka prava – Po staroj lat-inskoj sentenci Nulla dies sine linea, trudim se da svaki dan napravim kvalitativni pomak u svom znanju, radu i porodičnom spokoju.

Slavica Bulj, modni kreator – Šta god da radim, sebi najpre postavim cilj, pa krećem u borbu!

Sanja Kuzmanović, proizvodnja nakita – Želim svi-ma puno zdravlja, ljubavi, sreće... uspešnih pokušaja, pametnih poteza, srećnih zvezdica, nezab-oravnih trenutaka... Budite nas-mejani, spokojni, puni optimiz-ma... Utičite na ljude u okolini da ne budu zavidni, puni mržnje, pohlepni, nesrećni. Pomozite drugima, osećaj je jedinstven!

Marija Ružičić , proizvodnja nakita– Vašim čitateljkama od srca želim, da u sebi probude, možda, neku davnu želju ili talenat, ako već nisu, da rade ono što najviše vole, i da to rade iskreno i mnogo. Osetiće neizmerno zadovoljstvo i ljubav koju im pruža sopstvena krea-tivnost.

Mirjana Škorić, šminkerka – Negujte se, budite ženstvene, iskoristite priliku da budete lepe. Izgledajte sveže, blistajte i uživajte u tome što ste žene.

U narednom broju očekuje vas još poruka iz razgovora sa našim gošćama.....

SREĆNE PRAZNIKE ŽELI VAM

SREĆNE PRAZNIKE ŽELI VAM

Praznici nam stižu...Novogodišnji praznici su prilika da svoj dom dekorišete sa što više detalja, ne plašeći se da ćete preterati, jer se ovaj praznik, između ostalog, prepoznaje i po jarkim bojama, zlatnim, srebrnim, crvenim ukrasima. Ipak, i ovde postoje neka pravila, ako ne želite da vam dom iz-gleda kao ogromna zbrka raznih boja i stilova. Ukrase za dekoraciju birajte tako da se prema boji i dizajnu uklapaju u sam enterijer doma, bilo da prate boje koje već imate u prostoru ili da prave dobar kontrast.Planskim odabirom ukrasa, doprinećete skladnom izgledu prostora, i izbeći šarenilo. Kako vam ne bi dosadili, svake godine možete upotrebiti ukrase u drugoj boji.One koje ćete staviti na jelku birajte prema boji, ali i prema veličini i obliku. Jelka će otmeno izgledati korišćenjem jedne boje u nekoliko nijansi, ili korišćenjem ukrasa u dve različite boje (crveno i zlatno, ili plavo i srebrno, na pr). Što se tiče veličine ukrasa, veće birajte za veliku jelku, a za malu jelku ukrase manjih dimenzija. Ukoliko se odlučite za jednu boju ukrasa, možete kombinovati oblike od kugli do pahulja, srca, zvezdica ili zvončića, ali ukoliko se opre-delite za dve boje, lepšem izgledu jelke će doprineti isti oblik svih ukrasa koji su na njoj.

decembar 2012 16

Ako je vaš životni prostor okrečen bojama koje su same po sebi upadljive (recimo ljubičasto, kao na donjoj slici), bilo bi dobro da ga ukrasite ukrasima koji su neutralne boje, ili u nijan sama boje koja preovlađuje u prostoru. Jelke koje se danas proizvode u različitim bojama, pa i beloj, omogućuju vam da na specifičan način organizujete novogodišnju dekoraciju, i doprinesete eleganciji prostora u kome se ona nalazi. Dekoracija novogodišnjeg stola može da bude veoma jednostavna, a da ipak sve izgleda efek-tno, svečano i drugačije. Crvena, zlatna, zelena i srebrna su tradicionalne boje. Ali, možete se opredeliti i za nešto novo, ekstravagantno, kako u pogledu izbora boja, tako i izgleda aranžmana. Ipak, da ne biste preterali najbolje je kombinovati dve-tri boje. Prilikom postav-ljanja stola za novogodišnju večeru, bitno je istaći romantičnost i toplinu, jer Novu godinu dočekujemo sa dragim osobama. Pravilo je da boje stolnjaka, nadstolnjaka i salveta uskladite sa biljnim, cvetnim ili voćnim aranžmanima koje ćete postaviti na sredinu stola ili pored svakog tanjira.

Ako planirate da ukrasite spoljašnji deo kuće balkon, terasu ili baštu, evo nekoliko saveta kako to da uradite.Napravite venčiće od svežeg ili veštačkog zelenila, ili ih jednostavno kupite gotove i ukrasite po vlastitoj želji. Možete se odlučiti za aranžman tako što ćete ukrasiti ceo ili samo trećinu venčića, a možete dodati i samo jedan ukras. Birajte ukrase koji su u skladu sa veličinom venčića. Venčić okitite tako da odredite središnju tačku, a manji detalji neka je dopunjuju. Bi-rajte ukrase koji su harmonični po obliku i stilu, a da ipak daju malo kontrasta u boji i teksturi.

Ako imate mašte, vremena, a vešti ste sa rukama, pokušajte da ove godine napravite sami unikatni venčić kojim ćete ukrasiti vrata svog doma. Na fotografijama vam nudimo nekoliko zanimljivih ideja, ali svakako pustite svojoj kreativnosti na volju, pa napravite još lepše i in-teresantnije ukrase. Važno je znati da je dobra osnova neophodna za kvalitetan venčić, pa je možete napraviti od pravih ili veštačkih grana jelke, koje ćete uvezati žicom, da bi ostale zajedno. Nakon toga, dodajte trake i ukrase po želji. Ako više volite da vaš venčić bude originalniji, možete napraviti osnovu od jačeg kartona, stiropora ili podloge za ikebane (možete je kupiti u cvećari), pa onda na nju kačiti ukrase i detalje. Možete ih lepiti lepkom, duplo lepljivom trakom, kačiti ih heftalicom, i sl. To je način da dobijete venčić baš po svom ukusu i po svojoj želji.

decembar 2012 18

A ako ipak više volite umerenije boje, pa čak i tokom novogodišnjih praznika, opredelite se za ukrase pastelnih boja, koje ćete ravnomerno rasporediti po prostoriji. Ovako dekorisan pros-tor odiše elegancijom, i svakako će doprineti vašem uživanju u prazničnoj atmosferi.

decembar 2012 20

Simptomi jutarnjeg mamurluka su rezultat dehidracije organizma zbog prekomernog unosa alkohola i rezultat njegove borbe da taj alkohol eliminiše iz organizma.

Nakon prepijanja, uzmite sledeći ceo dan za odmor. Mamurluk obično potpuno prolazi nakon 24 sata, nekad i kraće, zavisi i od vašeg organizma i od unešene količine. Zaboravite na fizičke napore taj dan jer se mamurluk ne može ,,lečiti’’ trčanjem, zno-jenjem ili napornim vežbama. Za razliku od toga, dobro rešenje su svakako šetnja i svež vazduh.

Prevencija: 1) Pre nego što krenete u provod, preporučljivo je nešto pojesti. U ovakvim slučajevima je dopustivo pojesti nešto masnije i teže jelo.2) Čaša mleka ima pozitivan efekat, jer smanjuje brzinu resorpcije alkohola.3) Na slavlju piti samo jednu vrstu pića.4) Nikako se ne sme piti naglo, već postepeno. Pijuckajte svoje piće.5) Važno je jesti više puta tokom noći.6) Posle alkoholnog pića popiti čašu vode ili negaziranog soka.

Jutro posle

Verovatno svaki deo sveta ima neke svoje tradicionlne lekove, dok su u našim krajevima opšte poznati rasol, supa od paradajza i jogurt. Ipak, najbolji lek je obična voda. Kada se vratite sa slavlja ili izlaska na kom ste prepili, čaša vode pre nego što zaspite može napraviti čudo i rešiti vas muke da se ujutru ne probudite sa „preteškom“ glavom.Svakako se preporučuju i svi mogući voćni sokovi, koji su poznati kao prirodni antioksidansi. Čašom voćnog soka će te unekoliko sprečiti dehidraciju, a sama fruktoza iz voća će organizmu pomoći da brže preradi alkohol. Dan posle, izbegavajte hranu koja će vam dodatno opteretiti želudac. Bazirajte se na supama, čorbama i kašastim jelima.

Stomačne tegobe se odlično otklanjaju pijenjem većih količina hladnog, gusto skuvanog i jako slabo zaslađenog čaja od kamilice koji se može piti umesto vode celog dana. Ako neko ima u domaćoj apoteci vitamine C i B6 u tabletama, onda će mu oni dobro doći. Umereno toplo kupanje i masaža jako dobro deluju na iscrpljeni organizam. Videćete, kako ćete se bolje osećati nakon izlaska iz kade!

decembar 2012 22

Crna kafa se nikako ne može preporučiti, jer ona samo nadražuje već i onako prenadraženi nervni sistem i time pogoršava stanje. Zato preskočite crnu kafu taj dan. Jer, nasuprot narod-nom verovanju, ona ne smiruje nerve, već ih još više nadražuje. Ako imate glavobolju, suzdržite se od konzumiranja lekova kao što su aspirin ili brufen. Hemikalije koje oni sadrže će nadražiti već iziritiranu sluzokožu želuca, a vama će, pored glavobolje, izazvati i gorušicu. Takođe, lekovi nisu preporučljivi zbog loše reakcije sa alkoho-lom koji se nalazi u vašm organizmu.Kada pijete, uzimajte manje količine alkohola duže vreme. Takođe, izbegavajte obojena pića, likere i koktele, jer njihova slatkoća sakriva alkohol u njima, pa vas mogu prevariti.

Izvor dominomagazin.com

Šta je to iridologija? Iridologija je metoda alternativne medicine u kojoj se tvrdi da se na te-melju boje, linija i mrlja u mrežnjači (iris) oka može dijagnostikovati zdravstveno stanje paci-jenta.Metoda iridologije poznata je od vremena Stare Grčke, a primenjivala se nekad i danas u tradicionalnoj kineskoj medicini.U Nemačkoj metod je razvio Pastor Felke u knjizi Naturheilkunde početkom 1900. koji je iri-dologiju upotrebljavao u sklopu tretiranja specifičnih bolesti. Iako je bio osporavan, osnovao je Institut u Heimshiemu kao vodeći nemački centar.Dr Bernard Jensen, američki kiropraktičar, iridologiju je proširio u SAD 1950. On ju je ugradio u vlastiti način lečenja koji je po naučno neutemeljenom verovanju koje proizlazi iz nedostatka činjenica i dokaza, retina oka se deli na 12 sati i sedam krugova koji polaze iz središta (zenice) i idu do spoljnih rubova. Krugovi se sastoje od sedam koncentričnih krugova koji se pravilno šire od zenice. Retina desnog oka signalizira o zdravstvenom stanju desne strane tela, a retina levog oka o levoj, dok se „parni“ organi mogu naći u jednoj ili drugoj mrežnjači. Iznimak je srce koje se po pravilu pojavljuje u obe retine. Ti krugovi vidljivi su samo kad postoji neka anomalija u organima na koje se odnose, polazeći od broja jedan (krug najbliži zenici) do broja sedam. Ti se krugovi odnose na srce, creva, bubrege, pluća, mozak i kožu. Anomalije u nekim slučajevima izgledaju kao mrlje, a ponekad kao kratki „štapići“ ili razni nepravilni oblici. Kao znak bolesti može poslužiti i promena boje retine na određenom mestu.

Oči su ogledalo zdravlja

decembar 2012 24

Drugi znaci, koje ne treba upoređivati s krugovima, su tzv. srčani prstenovi koji ukazuju na neku srčanu bolest samu ili udruženu s drugim poremećajima. Znak koji predstavlja prvi poziv na uzbunu jeste jedna ili više crvenih tačaka na svetloj podlozi, koja ima neki geometrijski oblik (trougao, kvadrat, romb, itd.) - to je znak tumora. Znak se obično po-javljuje nekoliko meseci pre bolesti. Zenica može biti proširena (psihički poremećaji) ili sužena (problemi kralježnjače, meningitis) ili nejednaka (neurastenija, paraliza). Zenica koja je uspravna - ovalna, upozorava na sklonost apopleksiji (nagli prestanak rada nekog vitalnog organa), a ako je vodoravna - ovalna, reč je o bolestima očne jabučice, hipofize, štitne žlezde. Ako je izvan centra, upozorava nas o plućnim ili želudačnim bolestima.Iridolozi se pri dijagnostikovanju služe posebnim kartama koje su podeljene i u 100 seg-menata. Metod je razvijen tokom decenije tako da se umesto uveličavajućih stakala danas koriste kamere, a analiza se obavlja uz pomoć računara.

PrednostiIridolozi neutemeljeno tvrde da se ova tehnika bolje koristi za preventivu bolesti, odnosno da se njome može odrediti zdravstveni status pojedinog organa te da su u stanju odrediti ravnotežu organizma i definisati akutne, te još preciznije hronične bolesti. Metoda je nein-vazivna.NedostaciIridologija jest pseudonauka i nije utemeljena u činjenicama niti za njenu delotvornost postoje naučni dokazi. Negira neke medicinske činjenice i za svoje tvrdnje nema dokaze. Može se svrstati u šarlatanstvo jer je vezana za čovekovo zdravlje.

KOLEKCIJA PROLEĆE - LETO 2012Story of a Ballerina

Modeli u kolekciji „Story of a Ballerina“ su prefinjeni, elegantni i drugačiji. Karakterišu ih blage, zemljane boje,

svetli tonovi i prozirne strukture. www.passage.rs

decembar 2012 28

Srećan Božić i Novu godinu želi vam

catering tinaA

Paulina Manov – Drage žene, volite sebe, da bi ste mogli da volite druge!

Bane Krstić – Ponekad nam ostaje samo da se nadamo da će biti dobro...

Aleksandar Stojković Piksi – Da ste mi živi i zdravi i dođite u pozorište! Violeta Babić – Dragim čitateljkama maga-

zina FRAJLA mogu da poručim da brinu o sebi, o ishrani, zdravlju i izgledu, da uvek budu optimistične, jake i nasmejane, bez obzira na sve teškoće na koje nailaze. A pre svega – da mnogo čitaju i obrazuju se do-god su žive.

Bojana Maljević – Preporučujem knjige, „Oda manjem zlu“ Voje Čolanovića, nova zbirka pesama Milene Marković „Pre nego što sve počne da se vrti“ i „Pakt o lucidnosti ili inteligencija Zla“ Žana Bodrijara.

Mošo Odalović – Svako jutro koje svane uračunaj u dan više! Kaži danu „Hvala dane, što me čuvaš, i što dišem!“ Eto moje blagosiljalice za vaše čitateljke, a nek mi budu zdrave, vedre, mudre, uspešne, dugovečne... I neka vole, vole, vole, uz puno strasti, to se ne čuva za starački dom!

Ivan Zeljković – Upoznao sam bend The Frajle, i mnogo sam oduševljen pozitivnom energijom, kreativnošću i zanosom sa ko-jim rade svoj posao koji mnogo vole... I eto, želim vam da budete baš takve, i da naravno čitate magazin FRAJLA!

Danina Jeftić – Čitajte magazin FRAJLA, jer u njemu možete saznati sve o poznatima!

Marko Janjić – Budite i ostanite frajle, radujte se svakom novom danu, os-tvarite se kao majke, ne trošite svoje vreme samo na karijeru i posao. Činite dobro drugima kako bi ste i vi bile dobrim iznenađene, smejte se, jer smeh produžava život... Možda je sad zgodan trenutak citirati Pavića: Jedan od sigurnih puteva u pravu budućnost, iako ima lažne budućnosti, jeste ići u pravcu u kome raste tvoj strah...

Ivana Mihić – Živite svaki dan kao da je jedini!

Jelica Greganović – Naučite da se smejete, da i onda kada vam je teško, pronađete makar mrvu mesta i razloga za osmeh. Humor je lek za sve, pod uslovom da umete prvo sebi da se nasmejete.

PORUKE POZNATIH

decembar 2012 30

Bane Krstić – Ponekad nam ostaje samo da se nadamo da će biti dobro...

Tanja Banjanin – Vremena su teška, probajte da uživate u malim stvarima. Ja ponekad uh-vatim sebe da neke stvari primam olako, a u stvari sve to čini ono što ljudi zovu – sreća.

Violeta Babić – Dragim čitateljkama maga-zina FRAJLA mogu da poručim da brinu o sebi, o ishrani, zdravlju i izgledu, da uvek budu optimistične, jake i nasmejane, bez obzira na sve teškoće na koje nailaze. A pre svega – da mnogo čitaju i obrazuju se do-god su žive.

Bilja Krstić – Najlepše uspomene me ve-zuju za grupu „Suncokret“, jer sam kao student počela da pevam u toj grupi. Kroz druženje sa divnim, tada mladim i talen-tovanim ljudima, mnogo toga sam naučila, i što je važnije dobila, pre svega prijatelje za ceo život, i najdivniju kumu, Goricu (Popović).

Ivan Zeljković – Upoznao sam bend The Frajle, i mnogo sam oduševljen pozitivnom energijom, kreativnošću i zanosom sa ko-jim rade svoj posao koji mnogo vole... I eto, želim vam da budete baš takve, i da naravno čitate magazin FRAJLA!

Nevena Šarčević – Poručujem čitateljkama da frajlasto brane svoje, da ne govore po-modno kako je tuđe bolje!

Belma Lizde Kurt – The sky is the limit! Danina Jeftić – Čitajte magazin FRAJLA, jer u njemu možete saznati sve o poznatima! Maja Volk – Budite slobodne i kreativne, živahne i

radoznale, i ostvarite svoje pravo da same birate gde i kako ćete se poroditi, gde i kako će vam se deca školovati, gde i kako ćete raditi i stvarati. I jedite presnu hranu!

Marko Janjić – Budite i ostanite frajle, radujte se svakom novom danu, os-tvarite se kao majke, ne trošite svoje vreme samo na karijeru i posao. Činite dobro drugima kako bi ste i vi bile dobrim iznenađene, smejte se, jer smeh produžava život... Možda je sad zgodan trenutak citirati Pavića: Jedan od sigurnih puteva u pravu budućnost, iako ima lažne budućnosti, jeste ići u pravcu u kome raste tvoj strah... Gorica Nešović – Nemojte žaliti za one što niste

uradile, već se radujte onom što ćete tek uraditi.

Jelica Greganović – Naučite da se smejete, da i onda kada vam je teško, pronađete makar mrvu mesta i razloga za osmeh. Humor je lek za sve, pod uslovom da umete prvo sebi da se nasmejete.

PORUKE POZNATIH

Želimo vam sjajnu Novu godinu

decembar 2012 32

SREĆNE PRAZNIKE ŽELI VAM BALKANSKI CENTAR ZA REGIONALNI RAZVOJ

Simbol otmenosti, uživanja, lepote, elegancije, neizbežan pratilac svečanih, važnih, romantičnih trenutaka… Nema sumnje da je šampanjac odavno prevazišao pojam

vina i da ne postoji materijalna stvar koja preciznije asocira na prefinjenost. Iza svog tog glamura i mita koji ga odavno prati, stoji izvanredno penušavo vino, proizvedeno samo u oblasti Šampanj (Champagne) na severoistoku Francuske – penušavo vino zaštićenog geografskog porekla i imena.

Puno je diskusija o tome ko je prvi proizveo šampanjac, gde, kako i kada. Međutim, po legendi, tvorcem šampanjizacije smatra se benediktinski monah Pjer Perinjon, poznatiji

kao Dom Perinjon. Uz osnove njegovog rada, ostala je i rečenica “Dođite, ja pijem zvezde!” kojom je dozivao saradnike dok je probao ostatke iz jedne eksplodirale boce. U njegovu čast jedna od najvećih šampanjskih kuća “Moet & Chandon” svoj prestižni proizvod nazvala je Cuvee Dom Perignon, čime je mnogima približila “uživanje u zvezdama”.

Za proizvodnju šampanjca dozvoljeno je koristiti samo tri sorte grozda. Od Pinot Noira, koji raste na krečnjačkim terenima, dobijaju se bogata, prefinjena vina. U hladnijim delovima

gaji se Pinot Meunier, koga karakterišu visoki prinosi i začinske arome. Nalazi se svuda, ali ga retko ko pominje. Prefinjen, elegantan, ali oštar, Chardonnay je neizostavna komponenta šampanjskih vina – protivteža bogatim aromama Pinot Noir-a.

Champagne

decembar 2012 34

Šampanjac treba lagano rashladiti. Ako preterate, pa smrznuto vino otvorite na 0 °C, nemoguće je spoznati aromu. Servirajte ga na temperaturi od 6 do 9 °C , jer tada su izraženi miris i ukus, sma-njeno je penušanje unutar boce, a umanjuje se i mogućnost da vino izleti iz boce prilikom otvara-nja. Dakle, ili bocu šampanjca ostavite sat vreme-na u frižideru (ciljana temperatura je 6°C), ili ga rashladite u kibli, do polovine napunjenoj ledom.

Naravno, ove sugestije čine sirovo pravilo koje treba prilagoditi uslovima u kojima se nalazite. Starim vintidž šampanjcima potrebno je kraće rashlađivanje, dok mlada penušava vina lakše podnose nižu temperaturu. Bocu možete držati u frižideru i 48 sati, ali ne treba preterivati, jer konstantno niska temperatura negativno utiče na iskričavost i aromu vina.

“Pucanj” šampanjca, koji je često simbol i pratilac trijumfa i veselja, objavljuje, u stvari, veliki gubi-tak dragocenog gasa. Često ćete čuti da je “pucanj šampanjca veliki užitak za čulo sluha, ali gubitak za čulo ukusa!”. Zato, prilikom otvaranja, bocu treba držati pod uglom od 45°, jednom rukom za čep, a drugom lagano okretati osnovu boce, sve dok ne registrujete kratak “uzdah”. Čaše napunite do dve trećine njihove zapremine, a s obzirom na veliku količinu pene koja se stvara tokom sipanja, nalivanje časa možete izvršiti u dva navrata.

Tradicionalno, dočekaćemo predstojeću godinu uz mehuriće šampanjca, ili nekog drugog penušavog vina, sve u skladu sa mogućnostima deo teksta preuzet sa www.winestyle.rs

Oggy Art StyleHappy New Year

Staro u novoj godini

Ako želite da vaš izgled u novogodišnjoj noći bude elegantan, unikatan, a opet moderan i u trendu, najpre zavirite u ormar svoje mame, a još bolje, ako ste u mogućmosti, svoje bake! Sve ono što su one nosile nekoliko decenija ranije, sada je ponovo aktuelno, a još ako su to originalni stari modeli, onda su i neprocenjivi. Vintage is back...

Vintidž (vintage) je stil koji je popularan, ali ako ga volite, ne treba da se plašite da ćete se pojaviti u istom modelu sa nekim, jer je gotovo nemoguće da još neko obuče haljinu kak-vu je nosila vaša mama. Ipak, iako je vintidž sve što je starije od par decenija, ne bi trebalo da idete u krajnost i mešate nekoliko stilova. Za svečane prilike, kakva je i doček nove go-dine, stil dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, biće pun pogodak, jer je to doba elegancije i glamura.

decembar 2012 38

Saten, svila, čipka i pliš su materijali koje treba da koristite ako želite da sami kreirate haljine po uzoru na ovo doba. Krojevi mogu biti vrlo jednostavni, nalik ravnim, do ispod kolena dugih haljina iz dvadesetih, uz mnoštvo resa, perli i perja. Detalji od krzna su obavezni ako želite da izgledate kao holivudske zvezde nemih filmova...

Ako niste toliko hrabre da se na svečanosti pojavite kao da ste doputovale vremeplovom, neko-liko detalja učiniće vaš izgled za-nimljivim i asociraće na vintidž. Najpre, cipele od satena, sa ukras-nom šnalom ili mašnom, zatim ukrasi za kosu od veštačkog cveća, perja i mrežice, ružice od sa-tena i tila, svakako će dati šarm vašoj kreaciji. Broševi, rukavice i krupan nakit takođe su obavez-ni detalji ovog stila, kao i duge, svilene ešarpe, dugačke ogrlice od veštačkih bisera koje danas možete naći u najneobičnijim bo-jama. Ponesite nešto staro i bićete potpuno trendi u novoj godini!

Nekada je bilo sramota nositi polovnu garderobu, a posebno da vas neko vidi da prokopavate po starim stvarima na buvljacima. Danas, to je in! Vintidžu nisu odolele ni mnoge poznate ličnosti, kao što su Džulija Roberts, Rene Zelveger, Kejt Mos, Dita fom Tiz... Pa tako, ako verujete da dobro pranje, hemijsko čišćenje i dezinfekcija rešavaju problem stare garderobe, krenite u potragu za svojom novom - starom odećom...

Čarobna knjiga je jedna od najgledanijih, a po mnogima i najbolja pozorišna predstava izve-dena u 2012. godini. Pisana je u stihu i veoma je edukativna, sa atraktivnim kostimima, maska-ma, privlačnom scenografijom i sa šest, namenski komponovanih songova. Namenjena je deci od tri do dvanaest godina, a nakon dvesta, već izvedenih predstava, zaključili smo da je sa podjednakom pažnjom i oduševljenjem gledaju i dečji pratioci, vaspitači, učitelji i roditelji....Iz Čarobne knjige, zbog nečitanja beže junaci: Veštica iz bajke Ivica i Marica, slavni Kapetan Kuka i drveni lutak Pinokio. Žale se na veliku prašinu i samoću, jer se njihove bajke retko čitaju. Pisac pokušava da ih nagovori da se ipak vrate u svoje bajke i da će deca ubuduće češće čitati knjige jer su njihovom zdravom odrastanju potrebni junaci kao što su oni. Pinokio, drveni lažljivko i skitara, nastoji da ubedi vešticu i Kuku da ipak nastave put u taj, za njih novi svet, bez knjige, preteći piscu da će zapaliti Čarobnu knjigu ako im on stane ne put. Nakon niza komičnih zapleta, pisac uspeva da ih ubedi da se ipak vrate u svoje bajke kako bi ih deca i dalje čitala...U ovoj sjajnoj predstavi, čiji je autor i reditelj Dragan Petrović Surep, igraju Marina Popović, Dragan Petrović, Marina Vodeničar i Nebojša Đorđević. Kompozitori su Marko Stojković i Živomir Žorž Stojanović, a inspicijent Vesna Petrović. Povedite svoje dete u pozorište i poklonite mu knjigu za nastupajuće praznike!

ČAROBNA KNJIGA

PUNO USPEHA U 2013. želi vam vaš partner u

poslovnom rastu

NAJ - FRAJLA 2012

Sanja Džamić

Deda Mraz, koji je danas širom Zemlje, a pre svega u zapadnim kulturama, perso-nifikacija veselog novogodišnjeg raspoloženja, nije rođen u fabrikama „Koka-kole“, čija je danas maskota, već u ranohrišćanskim hagiografijama i paganskim verova-njima starih Germana i Slovena. Različite verzije ovoga lika, koje se ogledaju u boji i vrsti garderobe, njegovim pomoćnicima, pa čak i u ličnim osobinama variraju među različitim kulturama, religijama, narodima.Prema istorijskim podacima, Sveti Nikola bio je episkop Mire u Likiji, pokrajine vi-zantijske Anadolije, nadaleko čuven po svojoj nesebičnoj brizi za sirotinju. Priča koja Svetog Nikolu poistovećuje sa Deda Mrazom govori o trima kćerima nekada bogatog i uglednog trgovca. Potpuno osiromašivši, jadni otac nije mogao da uda nijednu od svojih kćeri, jer nije mogao da im obezbedi miraz, pa naumi da ih proda na gradskom trgu. Sveti Nikola odluči da pomogne: kada su u siromahovoj kući već svi odavno spavali, on je krišom ostavio vreću sa zlatom. Ujutro nađoše kesu u kojoj je bilo taman toliko novca da osiromašeni trgovac može da uda svoju najstariju kćer i na taj način je spase sramne i strašne prodaje.

Dragi Deda Mraze ...

Trgovac je srećno udao prvu kćer, ali se čudo ponovi i sledeće noći. I druga trgovčeva ćerka beše udata, a otac naumi da se sledeću noć probudi, ne bi li saznao ko je tajni dobročinitelj. Čekao je trgovac čitavu noć, te se negde u gluvo doba pojavi Sveti Nikola. Ovde se priča razdvaja na dva kraja. U jednoj verziji, Sveti Nikola ostavlja vreću sa novcem, ali trgovac izlazi iz skrovitog mesta i pokazuje se svetitelju, koji ga blagosilja i zaklinje da nikome ne govori šta mu se desilo. Kasnije trgovac ipak pogazi obećanje dato svecu i proširi priču o dobrim delima Svetog Nikole među narod. Druga verzija završava se tako što, približivši se trgovčevoj kući, Sveti Nikola postaje svestan da ga trgovac čeka, te poslednju vreću sa novcem spušta kroz dim-njak i ona pada u čarape koje su se sušile iznad kamina. Sledstveno ovoj priči, širi se običaj ostavljanja čarapa za praznike da bi ujutro u njima bili pokloni. U sloven-skoj mitologiji, Deda Mraz je prvobitno bio zli čarobnjak koji je voleo da zaleđuje ljude. Bio je pratilac ostalih vrhovnih božanstava i to boga vetra, dobrog i lošeg vremena Podviza i boga zime i pozemnog sveta koji je vladao mrazevima Koročuna. Zajedničke osobine i poneka fizička karakteristika sjedinile su se u lik Deda Mraza. Početno verovanje Slovena u Deda Mraza prikazivalo ga je kao zlog starca koji oti-ma decu i odnosi ih u svom ogromnom džaku. Da bi deca bila vraćena, unesrećeni roditelji morali su da predajom poklona Deda Mrazu probaju da otkupe svoju decu.

decembar 2012 46

Kako je vreme prolazilo, mada najviše zahvaljujući hrišćanskim uticajima, lik zlog Deda Mraza prolazi kroz transformaciju i postaje ljubazan i dobrodušan dekica. Od početka 19. veka osnovne karakteristike i iz-gled Deda Mraza počinju da oblikuju književni uticaji, budući da je upravo u ovom veku i počela prava ekspanzija dečje literature. Do kraja 19. veka, Deda Mraz je preoblikovan u vilenjaka, u mitsko biće koje je i danas, i posta-je najpopularniji među mnogim izmišljenim likovima u deljenju poklona i pevanju pesa-ma za Novu godinu. Deda Mraz seda u svo-je leteće sanke koje vuče devet irvasa čiji je predvodnik Rudolf crvenog nosa koji osvet-ljava put u mrkloj noći. Deda Mraz leti od kuće do kuće, u koje ulazi kroz odžak i ostavlja deci poklone u čarapama. Legenda kaže da je Deda Mraz oduvek živeo na krajnjem severu Finske. Njegov dom je u Laponiji, najvećoj i najmanje nastanjenoj finskoj provinciji. Početkom 1950-ih grupa promućurnih Finaca došla je na ideju da se podigne selo Deda Mraza. Ideja je pos-tala stvarnost zahvaljujući finskoj pošti. Deca iz svih krajeva sveta slala su pisma Deda Mrazu u Finsku, Norvešku, Švedsku, Kanadu, čak i Es-kimima na Grenlandu, ali nikada nisu dobijala odgovor. Onda je finska pošta otvorila malu ispostavu na polarnom krugu, a učenice koje su tu radile počele su da odgovaraju na pisma upućena Deda Mrazu.Deda Mraz je od 1985. do danas primio 11,1 milion pisama. Legenda je rođena, a Finska je postala jedina prava postojbina Deda Mraza. U danima pred Božić na aero-drom Deda Mraza sleti i po 400 čarter aviona sa 70.000 posetilaca. Oni dolaze iz svih krajeva sveta da bi videli Deda Mraza i razgovarali s njim. Turistička industrija zvana Deda Mraz obezbeđuje danas posao stotinama Laponaca i ostvaruje godišnji profit od 500 miliona evra.

decembar 2012 48

Način na koji slavite, bez obzira da li su u pitanju porodične slave, rođendani ili praznici - vaše dete će zauvek pamtiti. I, ne samo to. Veoma često taj vaš način ono preuzima sutra kao svoj

model ponašanja i na isti ili sličan način praznuje i ono. Utoliko je važno da makar one najsvečanije praznike učinite zaista posebnim i vrednim pamćenja.

Kada kupujete poklon za dete, uvek mislite na njegov uzrast. To znači da za bebe kupujete igračke zvečke, mekane, zaobljenih ivica, jarkih boja. Ako se odlučujete za knjige, neka budu

sa jasnim ilustracijama, od kartona, ili plastične, koje se mogu poneti i u kadu prilikom kupanja.

Pri kupovini igračke za bebe ili sasvim malu decu, osnovni kriterijum treba da bude da je nap-ravljena od mekanih materijala, oblih ivica, jarkih boja. To može biti igračka od plastike (pat-

kica za kadu), zvečka, visuljci iznad kreveta. Oko prve godine deca se interesuju za kocke, buriće, šerpice i ostale oblike različitih veličina i boja, pogodne za presipanje, dosipanje, mešanje. Od druge godine obožavaće igračke koje su kombinacija audio i vizuelnih efekata (da što više svetle, pevaju, zveče i trepere).

Novogodišnji pokloni za decu

Bojice (tempere, drvene, vodene, flomasteri...), blok za crtanje, masa za modelovanje (glina, plastelin, glinamol...), uvek su odličan poklon. Ove igračke (zapravo, umetnički rekviziti) su

i kreativne i zabavne i edukativne. Podstiču dečju maštu, vežbaju koncentraciju, razvijaju mo-toriku... Na osnovu dečjih crteža ili figura možete saznati mnogo novog o detetu, istovremeno se igrajući, provodeći kvalitetno zajedničko vreme. Takođe, zajedničko crtanje ili vajanje je veome smirujuće (opuštajuće) kako za decu, tako i za roditelje.

KI na našem tržištu postoji veliki broj knjiga prilagođenih svim uzrastima. Za knjige nije nikada prerano, ali možete zakasniti. Jer, ako knjige ne ponudite vi, već samo škola kroz niz obaveza,

ljubav prema čitanju, knjigama uopšte, teško se može razviti. Zato, nemojte čekati da dete nauči da čita da biste mu pružili zadovoljstvo druženja sa knjigama. Za mlađi uzrast idealne su one čvrstih stranica (najbolje od kartona), oblih ivica, jarkih boja, veselih ilustracija. Prelistavajte ih zajedno sa mališanom, pričajte mu šta se nalazi na slikama. Što je dete starije, to će se povećavati izbor koji imate za kupovinu knjiga. Ipak, nemojte poklonom smatrati knjige za lektiru, jer to nije detetov izbor. Radije ga pitajte, ili odaberite one knjige koje prate njegova interesovanja ili hobi.

U zavisnosti od uzrasta deteta, potražite određene društvene igre. Njihova velika prednost je u tome što u njima uživaju i odrasli, nisu skupe, a većina njih ima i edukativno dejstvo. Razvijaju

pažnju, uče dete da postoje pravila kojih se mora pridržavati, ali i da postoje situacije kada nije dovoljno da daje sve od sebe da bi pobedilo ili u nečemu bilo najbolje.

Iako je zimsko vreme, sportski rekviziti su odlični pokloni da se razbije monotonija kućnih igara. Oni u deci bude želju za kretanjem, dinamikom, akcijom.Roleri, bicikl, lopte ili različiti delovi

sportske opreme (reketi, kacige...), razvijaće kod deteta sportski duh i ljubav prema fizičkim ak-tivnostima. Naravno, dobrodošli su i oni pokloni koji nisu isključivo sportski, ali je za njih ne-ophodno fizičko kretanje - frizbi ili zmaj, na primer.

decembar 2012 50

Ako želite da vaš poklon bude zaista poseban, uek možete i sami da napravite poklon od jelinih grančica, perlica, ili da umesite mališanov omiljeni kolač. Konačno, za ukrase na jelki uvek

vam mogu poslužiti stare dečje igračke, posebno one male, plišane... Stare čarapice, omalele cipelice, delovi rasturenih igračaka...

Poklon prema uzrastuOko prve godine deca se interesuju za kocke, buriće, šerpice i ostale oblike različite po veličini

i bojama pogodne za presipanje, prosipanje, dosipanje, mešanje...Od 2-4 godine obožavaće igračke koje su kombinacija audio i vizuelnih efekata (u prevodu, da što više svetle, pevaju, zveče i trepere).Od 4. godine do polaska u školu počnite sa kreativnim i edukativnim knjigama, puzle slagalicama i društvenim igrama.U kasnijem uzrastu dobrodošle su društvene igre, kompjuterske igrice, sveske za dnevnik, ili nešto što će upotpuniti njihov hobi (album za čuvanje markica...).puzzli, sitnije igračke rendžera i kockica, ukombinovane sa dečjim crtežima ili oblicima koje ćete od šarenog papira sami iseći, ne samo da će vašu jelku učiniti sasvim posebnom i jedinstvenom, već će i vas i dete podsećati da praznik ne čine samo skupe stvari i pokloni. Nemojte poklanjati deci preskupe stvari, kupujte im praktične poklone i nemojte dozvoliti da deca preteruju i ucenjuju vas. Najvažnije prilikom svakog darivanja je ljubav, koju iskazujete onome kome poklanjate!

izvor: www.yumama,.com

Prva ikona stilaPočetak priče o Koko Šanel uklopio se u dobro poznati kalup nesrećne i siromašne devojčice koja tokom života upornošću i trudom stiže do slave i bogatstva. Ipak, njen život bio je sve, samo ne ukalupljen i prosečan. Nadasve snažna i energična, strastvena i oštra, promišljena i veoma privlačna, bila je fatalna žena koja je čvrsto verovala u sebe, svoju viziju, ideje i ideale. Gabrijel Šanel prve korake napravila je u velikoj bedi i sirotinji i to kao vanbračno dete, što je kasnije u životu vešto krila. Sa dvanaest godina ostaje bez majke i pada u ruke ocu, koji je hladnokrvno ostavlja u jednom sirotištu gde su je odgajile časne sestre. Kasnije je umela da prizna da nikada nije shvatila postupak svog oca, kao i da je to nanelo trajne ožiljke njenoj duši, načinivši je strogom i neosetljivom. Međutim, život u samostanu doneo joj ljubav prema šivenju, kao i ogromnu želju da postane neko i nešto.

decembar 2012 52

Upravo su krojačka veština, konac i igla zanavek obeležili njen život, dovevši je na staze luksuza, moći i nezaborava. U samostalnu borbu sa životom kreće

kao šesnaestogodišnja devojka, rešena da se izbori za blagostanje i svoje mes-to pod suncem. Mlada Francuskinja plenila je vrcavim i neponovljivim duhom, ali i atraktivnošću, impulsivnošću i izvesnom bezobzirnošću. Prva stanica na putu do uspeha bili su kabarei, gde je radila kao pevačica i plesačica, ali skromne glasovne mogućnosti nisu obećavale značajnu karijeru. Uprkos nedostatku pevačkog talenta, Gabrijel je zahvaljujući svojoj urođenoj otmenosti i harizmi, kao i izvesnoj slobodi u ponašanju, privlačila pažnju muškaraca, uspevši da zaintrigira pripadnike tadašnje elite, što je ona spremno i lukavo umela i da iskoristi. Upravo iz tog dela njenog života potiče nadimak po kome je danas poznaje ceo svet: Koko. Koko, mada neosporno talentovana, inovativna i predana svom radu, bez ozbiljne finansijske pomoći nije mogla da stvori impresivnu karijeru kakvoj je težila. Zato je najvažniji stepenik ka svetskom uspehu i stvaranju imperije Šanel bila njena strasna i velika ljubavna priča sa engleskim aristokratom Arturom Kapelom. Kapelo, zvan “Dečko”, inače prijatelj Balzana koga je Koko bez dileme ostavila nakon što je stala na svoje noge, bio je uti-cajan i moćan čovek, koji je velikodušno finansirao njene ideje i projekte, i uticao na procvat i promociju njenog stvaralaštva. On je znao da će njeni modeli pomeriti gra nice tog vremena, što i jesu, po prvi put u istoriji mode nudeći jednostavnost, sve-dene krojeve i komfor u kombinaciji sa vrhunskom elegancijom i glamurom.

Koko Šanel bila je veličanstvena dama sa duhom muškarca, sledila je svoj san o modernoj, jakoj ženi oslobođenoj stega, šablona i pravila ponašanja, kako u

modi, tako i u životu. Koko Šanel bila je revolucinar, borac za ženska prava, ona koja je zauvek promenila tok mode, oslobodivši ženu preuskih korseta i dugih, glomaznih suknji. Nikada nije crtala svoje kreacije, stvarala ih je na licu mesta, na maneken-kama, a ideje su u njenoj glavi uvek bile žive i nove. Ona je ženske garderobere obradovala svevremenom elegancijom i blagim seksepilom, lansiravši sada već klasike: malu crnu haljinu, ženske pantalone, “zvoncare”, kratke kapute, uske sakoe i ravne suknje, udobne kostime od tvida i žerseja, šešire i torbice sa tankim kaišem. Učinila je crnu i belu neprikosnovenim bojama, a bisere i parfem neizbežnim de-taljima svake žene od stila. Koko Šanel uvek je isticala da je njeno stvaralaštvo van trendova, van mode, van vremena: “Ne volim kada ljudi pričaju o Šanel modi. Šanel je pre svega stil. Moda, vidite, izlazi iz mode. Stil je večan.” Neposredno pred Drugi svetski rat, na vrhuncu slave, kreativnosti i stvaralačke energije, Koko Šanel zatvara svoje butike, sa skromnim objašnjenjem da za modu više nije vreme.

decembar 2012 54

Sujetna i nespremna na konkurenciju, svoj povratak na modno tlo domovine obeležila je rečima: “Nisam više mogla da gledam šta su sa pariskom visokom

modom uradili dizajneri poput Diora!”. Njena nova kolekcija, međutim, nije toplo pozdravljena, jer Francuzi uprkos njenim ranijim zaslugama nisu bili spremni da joj oproste svojevrsnu izdaju i potencijalnu saradnju sa okupatorima. Nepokolebljiva, samosvesna i istrajna Koko, očekivano nije poklekla, već je uspeh i hvalu potražila i van evropskog kontinenta, što je urodilo plodom: Amerika je počela da obožava Šanel. Umrla je na pragu devedesete godine života, spremajući oproštajnu kolek-ciju. Za sobom je ostavila večni trag u istoriji ženske mode, ali i ženske indivudal-nosti i samostalnosti, zadajući lekciju iz smelosti, promišljenosti, otmenosti i stila! Sa razlogom najznačajnija žena 20.veka... Veličanstvena, jedinstvena, neumorna i genijalna Koko Šanel!

Izvor: onaportal.com

Kutak za savete o nezi kose - Lidija Gmijović, “Lady L“

Frizura za doček 2013.

Ako ste u potrazi za fantastičnom frizurom sa kojom ćete dočekati novu 2013. godinu, onda ste na pravom mestu i u pravo vreme. Najbolja stvar kod početka nove godine je to što ga uvek doživljavamo kao novi početak, pa se ne ustručavamo da isprobamo nove frizure na svojoj kosi. Možete isprobati frizuru par dana ranije, kako u najluđoj noći ne bi bilo neugodnih iznenađenja.

decembar 2012 58

Ove sezone se nose najrazličitije frizure, pa je tako i na kraju go-dine, najbitnije je da vam odgovara i da se sa tom frizurom osećate dobro. Za koju god frizuru da se odlučite, možete je dodatno ukra-siti nekim nakitom za kosu. Najjednostavnija, svakodnevna frizura, ukrašena zanimljivim rajfom, mašnom, neobičnom šnalom, per-jem, postaje svečana frizura, adekvatna za ludi, noćni provod.

Kovrdže i lokne su veoma zahvalne, kako na dugoj, tako i na krat-koj kosi i mogu izgledati veoma zanimljivo. Takođe, možete kombi-novati kovrdže i glatku, ravnu kosu. Punđa je uvek najpopularnija svečana frizura i svima dobro stoji.Svečanih frizura je bezbroj, samo treba odabrati pravu. Konsultujte se sa svojim frizerom i greške neće biti, jer jeu novogodišnjoj noći sve dozvoljeno.Evo i naših par predloga, da vam koliko toliko olakšamo, ako ste u nedoumici.

HemogradLamela 3, lokal 2

066/ 10 40 10 Vršac

Salon lepote

Iz bakine kuhinjeČORBA SA ŠKEMBIĆIMA

1 kg škembića, 3 veće šargarepe, 2 paprike, 1 crni luk, 1 tikvi-ca, 4 veća krompira, sirće, ulje, brašno, so, aleva paprika

Škembiće očistiti i staviti u veći sud sa oko 1 dcl sirćeta, da odstoje par sati. Isprati, iseći na rezance, i kuvati oko 4 sata. Na malo ulja propržiti sitno seckani crni luk, dodati škembiće, pa nakon 5 minuta naliti sa 3l vode. Posoliti, i na tihoj vatri kuvati oko sat vremena. Dodati krupno sečeno povrće i kuvati još oko pola sata. Napraviti zapršku: na malo ulja propržiti 3 kašike brašna alevu papriku, i dodati u čorbu.

Čorbu služiti toplu.

RUSKA SALATA 2 kese smrznutog mešanog povrća (šargarepa, grašak, krom-pir), 200 gr stišnjene šunke, 2 pavlake, 100 gr majoneza, so

Obariti povrće, isprati ga hladnom vodom. Povrće posoliti i os-taviti da se ohladi. Stišnjenu šunku iseckati na kockice. Pav-laku istresti u dublju posudu, posoliti i blago promešati. Dodati majonez i još malo mešati (ručno, nikako mikserom, jer će se pavlaka u suprotnom razvodnjiti). Povrće i stišnjenu šunku do-dati u ovu masu i sjediniti laganim mešanjem.

Salatu služiti rashlađenu.

ROLOVANA PRASETINA Polovina praseta, 1 crni luk, 4 čena belog luka, mirođija, so, biber

Prasetinu očistiti od kostiju. Ako ne umete sami, zamolite me-sara da to učini umesto vas. Meso posoliti i ostaviti preko noći u frižideru. Ujutro po celoj površini posuti sitno seckan crni i beli luk, biber i mirođiju. Prasetinu urolati i vezati kanapom. Veći pleh premazati sa 1 kašikom masti i staviti rolovanu prasetinu. Dodati 2 dcl vruće vode i prekriti folijom. Staviti u pećnicu i peći na 200 stepeni oko sat i po vremena, uz dodavanje vode po potrebi. Skinuti foliju i zapeći prasetinu tako da kožura po-rumeni u postane krckava. Rolovana prasetina je ukusna i topla i hladna.

PLAZMA TORTA600 gr mlevene plazme, 100 gr mlevenih oraha, 200 gr čokolade, 100 gr suvog grožđa, 200 gr šećera u prahu, 250 gr margarina, 2 jaja, 2 dcl gaziranog soka od narandže

Penasto umutiti margarin sa šećerom, pa dodati jaja i umutiti sve zajedno. Dodati plazmu, mlevene orahe, suvo grožđe i narendanu čokoladu. Dodavati sok i mesiti masu dok se ne ujednači. Staviti na tacnu na kojoj ćete slućiti tortu i oblikovati po želji. Na ovako napravljenu tortu možete po želji poređati voće, sveže ili kandirano, čokoladne bananice i sl. Ukrasite tortu šlagom ili topljenom čokoladom, po ukusu.

foto: www.stil-magazin.com

U svim kulturama koje koriste godišnje kalendare dolazak nove go-dine se slavi kao praznik. U današnje doba, većina zemalja je prihvatila računanje vremena po gregorijan-skom kalendaru i početak nove go-dine računa od 1. januara.

Crkvena nova godina se slavi 1. septembra po julijanskom kalendaru (14. septembra po gregorijanskom), kao dan početka liturgijskog ciklusa.

Zanimljivosti o novogodišnjim praznicima

Proslavljanje Nove godine na dan koji je gregorijanskim kalendarom označen kao prvi januar nije oduvek bilo prisutno; naime mnoge kulture su smenu godina, pre nego što se ustalio današnji običaj, obeležavale u proleće ili jesen.

U hrišćanskim sredinama, prvi januar (grigorijanskog ili julijanskog kalen-dara) je takođe poznat kao dan na koji je Isus Hristos obrezan.

Zanimljivosti o novogodišnjim praznicima