godi

na I

I

ja

nuar

201

3

bro

j 6

Hristos se rodi !

modeli: Sanja Džamić, Jovana Jovanović, Nina Mileusnić, Kristina Senićfoto: Aleksandar Avrameskumake up: Branislava Radić

Sadržaj:

Redakcija i tehnička obrada:agencija Marketing supportMarijana StanimirovurednicaDanijela Ivanovićadvertising managerTanja NikolajevićdizajnerkaDragica RadićsaradnicaAdrijana IvanovićsaradnicaPetar Peđa Grubortehnički asistent

broj 6, godina II januar 2013

Magazin izdaje:Balkanski centar za regionalni razvoj

str 2 - UVODReč urednice

str 4 - AKCIJABudi FRAJLICA sa naslovne strane

str 5 - PUTOVANJAManastir Mileševa

str 11 - RAZGOVORILepe misli!

str 16 - UREDJENJE PROSTORABožićni običaji

str 20- ZDRAVLJEBronhitis

str 23- ZDRAVLJEAlternativna medicina - lečenje hranom

str 28 - INTERVJUBudi dobar prema životinjama

str 33 - ZANIMLJIVOSTITopla čokolada

str 36 - MODAŠtrikano je IN

str 43 - NAJ FRAJLAPobednica

str 45 - MITOVI I LEGENDEBožić Bata

str 47 - SAVETISuva koža

str 51 - ZANIMLJIVE ŽENEKnaginja Milica

str 58-SAVETINega kose

str 64- RECEPTIIz bakine kuhinje

str 68- ANEGDOTE

Zanimljivosti o Božiću

Uprkos najavljenom smaku sveta, eto nas, “pretekosmo“, i dočekasmo još jednu novu godinu. Kakva će nam ona biti, to još uvek ne znamo, a kakva je ona za nama, možda je pravi trenutak da se prisetimo. Naš mali tim je uspeo da objavi 35 brojeva vašeg omiljenog magazina, i to uz vašu pomoć, jer su nam vaši komentari i saveti bili dragoceni. Podržali smo nekoliko značajnih projekata, neke od njih i sami inicirali. Svojim glasovima izabrali ste NAJ-FRAJLU za 2012. godinu, sa kojom ćaskamo u ovom broju. Predstavili smo vam veliki broj javnih ličnosti, ali i onih koje ne spadaju u tu kategoriju, ali su se svojim radom, znanjem ili požrtvovanjem izdvojili u svojim sredinama. Imali ste prilike da vidite nekoliko dobrih ideja, kako započeti sopstveni biznis, bez velikih ulaganja, a u ovo vreme krize i opšte nezaposlenosti, takvi saveti su više nego dobrodošli. Nadamo se da ste i vi, barem koliko mi same, zadovoljni sadržajem magazina FRAJLA, pa ako jeste, družićemo se i dalje. A ako niste, kritikujte nas, pa ćemo biti bolje, i opet se družiti!

Uživajte,voli vas vaša FRAJLA!

Reč urednice...

foto: Dušan Žebeljanmake-up: Branislava Radić

USPEŠNU, VESELU I VEDRU, SA PUNO ZDRAVLJA, LJUBAVI I PRAVIH LJUDI OKO VAS, SREĆNU, BOGATU I PREPUNU ZADOVOLJSTVA NOVU GODINU ŽELI VAM

novembar 2012 4

On-line magazin FRAJLA u novoj godini

dobija pojačanje - dodatak za devojčice,

magazin FRAJLICA

Ako želite da se fotografija vaše devojčice - frajlice nađe na

naslovnoj strani, šaljite nam ih, i mi ćemo ih objaviti.

Fotografije treba da budu profesionalne, u visokoj rezoluciji, a styling u frajla-stilu, kao na ovim

sličicima....

Fotografije šaljite na:mstanimirov@frajla-magazin.com

Manastir Mileševa se nalazi u jugozapadnoj Srbiji, na reci Mileševki, 6 km od Prije-polja. Manastir Mileševa je zadužbina Kralja Vladislava (1234 – 1243), unuka Stefana Nemanje i četvrtog naslednika čuvene vladarske loze. Manastir Mileševa je 1236. go-dine postao drugi najznačajniji manastir srpskog srednjovekovnog kraljevstva, kada su u njega, tokom vladavine Kralja Vladislava, iz Trnova u Bugarskoj, prenete svete mošti Svetog Save.

DOM BELOG ANĐELA

Originalna arhitektura crkve manastira Mileševa pripada monumentalnoj raškoj arhitektonskoj školi, koju odlikuje sklad između vizantijske arhitekture i romaničkih elemetana. Mileševa je izvedena po uzoru na ma-nastir Žiču, zadužbinu kralja Stefana Prvovenčanog, oca kralja Vladislava, ali su graditelji bili slabije umetničke sposobnosti.

Jednobrodni centralni deo manastira Mileševa se širi od zapada prema istoku, tako da je istočno krilo praktično potpuno izostavljeno, što je dalo tri oltarske apside koje se naslanjaju na istočni zid pokriven kupolom. Crkva manastira Mileševa je jednobrodna građevina sa dve niže pevnice, široke cen-tralne apside i dve manje apside.

1688. godine je nova nesreća pogodila Manastir Mileševu, kada je spaljen i teško oštećen. Prvu obnovu je Manastir Mileševa doživeo u vreme kada je Makarije Sokolovic bio srpski patrijarh. Tokom 19. veka je Manastir Mileševa bio napušten, da bi ga stanovnici Prijepolja obnovili tek 1863. go-dine, od kada ima današnji izgled.Freske Manastira Mileševe predstavljaju najviši domet evropskog slikarstva 13. veka. Slikarstvo Mileševe odlikuje dva osnovna obeležja - neobičan raspored fresaka u nao-su i njihov vrhunski umetnički kvalitet, koji ga izdvaja od fresaka srpske, ali takođe i vi-zantijske umetnosti 13. veka.

Zapadna kupola i zvonik na ulazu u manastir Mileševa su dograđeni u 19. veku. 1377. go-dine je u Manastiru Mileševa, nad grobom Svetog Save, najvećeg srpskog svetitelja, krunisan bosanski Kralj Tvrtko. 1466. godine je velikodostojnik Stjepan Vukčić Kosača Trtku preuzeo titulu Hercoga Svetog Save, čime je ovo područje proglašeno Herce-govinom - „zemljom hercoga”. U 15. veku je Manastir Mileševa bio sedište bosan-skog pravoslavnog vladike. Budući Veliki Vezir Otomanskog Carstva, Medmed Paša Sokolović je ovde učio, pre nego je iz svoje porodice odveden u tursku službu. Njegov brat, Makarije Sokolović, koji je 1577. godine postao srpski patrijarh je takođe ovde učio. U 16. veku je u Mana-stiru Mileševa radila štamparija, čije su liturgijske knjige bile rasprostranjenje srp-skim zemljama. Sledećeg veka je Manastir Mileševa doživeo svoju najveću nesreću, kada su 1594. godine iz njega odnete svete mošti Svetog Save u Beograd i spaljene na Vračaru, zbog odmazde prema srpskim us-tanicima.

U hronološkom redosledu, sa desne na levu stranu, te od poda do vrha, određene scene su postavljene potpuno različito od njihovog uobičajenog položaja.Grčki fresko-pisci su morali prilagoditi svoj rad raškom arhitektonskom stilu svetinje i preneli su u Mileševu, u fresko-tehniku, stil slikarstva kakav se negovao u vizantijskim mozaičkim radionicama grada Svetog Dimitrija. Stoga je scena Pričešće apostola prikazana na zapadnom zidu ispod oltara, umesto u glavnoj oltarskoj apsidi. Scene Skidanje sa krsta i Silazak u pakao su naslikane na južnom zidu ispod kupole, dok je Rođenje na severnom zidu. Na severnoj strani priprate Mileseve su pri-kazani svi predstavnici dinastije Nemanjića do Kralja Vladislava - on je naslikan poslednji sa leve strane, sa modelom svoje zadužbine u rukama, sledeći do njega je njegov stariji brat Radoslav i dalje njihov otac, Kralj Stefan Prvovenčani, sa skiptrom u ruci.

Svetačke figure Vladislavljevog ujaka, Svetog Save i njegovog dede, Stefana Nemanje /čija je polovina portreta uništena tokom ob-nove manastira/, nastavljaju ovaj red veliko-dostojnika dinastije Nemanjic prema Istoku. Svi likovi su potpuno realni, za šta su fresko-pisci pokazali veliki interes, te se ovi portreti vladara ubrajaju u njihove najvernije prika-ze.Takođe, ovde je jasna namera oslika-vanja psihofizičkih obeležja svakog prika-zanog vladara. Ovo je prvo predstavljanje loze Nemanjića na zadužbini, od kada je u svim kasnijim zadužbinama Nemanjića, oslikavanje vladarske porodice postalo uobičajeno. Okrenuta prema lozi Nemanjića je naslikana osnivačka kompozicija - Bogo-rodica vodi Kralja Vladislava sa modelom svoje zadužbine Mileševe ka Hristu.

Iznad ove scene, na južnom zidu zapadnog broda crkve je čuvena kompozicija „Sveti svedoci na Hristovom grobu” sa freskom Belog anđela, koji je kasnije postao jedno od obeležja Srbije i Srba. Ovde takođe, kao i na ostalim portretima, vidimo jasno izražene oči i mile izraze lica impozantno prosvetljenog duševnog stanja. Freske sa tamnom pozadinom oponašaju mozaike čijoj izradi ne pogoduje oštra klima ovog kraja. Freske na unutrašnjosti priprate koje predstavljaju Strašni Sud su slabo vid-ljive, jer su teško oštećene tokom opsade u Drugom Svetskom Ratu, kada je Manastir Mileševa korišćen kao konjušnica.Najstarija od očuvanih zgrada mileševskog kompleksa prema severu je konak, koji je izvanredan primer moderne balkan-ske arhitekture.Zatvarajući kanjon reke Mileševke, na visokoj steni na oko 2 km od Manastira Mileševa, stoji srednjovekovno utvrđenje Mileševac, poznat i po imenu Hisardžik.

Ovde je bilo sedište regiona Crna Stena, ali je mnogo značajnija njegova uloga odbrane Manastira Mileševa, kao i važnog sredn-jovekovnog puta koji je povezivao Prije-polje sa Skopjem. On je nepravilne osnove, podeljen na gornji i donji deo. Tri kule i jaki zidovi još uvek nadvisuju kraj, dok je ostatak utvrdjenja Mileševac u ruševinama i samo delimično očuvan. Dobro očuvano prirodno okruženje pridodaje sjaj i lepotu manastiru Mileševi. Najbližom okolinom manastira Mileševe dominira kanjon reke Mileševke, kao i srednjovekovne isposnice, visoko iznad reke. Celokupno područje manastira Mileševa je zaštićeno kao prirodni, kulturni i istorijski kompleks.

tekst preuzet sawww.panacomp.net

jul. 2012 10

U ovom, božićnjem broju, podsećamo se poruka koje su vam uputile drage dame - preduzetnice sa kojima smo razgovara-li u ranijim brojevima...

Miroslava Knežević, proizvodnja nakitaČitateljkama poručujem da nose ono što im se sviđa, da imaju svoj stil i da se ne obaziru na modne trendove. Da se ne plaše da iskažu deo sebe kroz nakit. Jer, najslađe je biti svoj i jedinstven.

Sanja Škorić, proizvodnja heklanog nakita – Ono što je u današnje vreme posebno važno, jeste da imate neki hobi, neki vid opuštanja koji vas u isto vreme ispunjava. Uko-liko od tog hobija možete da napravite mali biznis – odlično, a ako ne, ponovo odlično, jer ćete razbiti svo-ju rutinu i kvalitetno ispu-niti slobodno vreme.

Jelena Radojković – Sledite svoje snove, jer vam samo oni mogu pokazati pravi put i ne stidite se svojih želja i dobrih namera da pomognete drugima. Pomažući njima, pomoći ćete i sami sebi.

Vesna Bondžić, ženski centar Milica Drage moje frajle, nikada ne odustajte, borite se za ono što želite, jer je izgu-bljeno samo ono čega se odreknete. Živite život, uživajte u njemu, radujte se svakom danu, jer je neponovljiv.

Olgica Buljovčić, Oggy Style – Uživajte u igranju i stvaranju lepih stvari!

novembar 2012 12

Slavica Brajčić, izrada ukrasnih predmeta – Iskreno verujem da će doći vreme kada će ručni rad i krea-tivnost prevazići tretman hobi aktivnosti za lično uživanje i da će svojom posebnošću i unikatnošću nametnuti za oz-biljnu profesiju.

Vesna Čičovački, proizvodnja šešira – Budite ženstvene, unesite malo ro-mantike i nežnosti u svakodnevni život, a jedan od načina je da nosite šešir kad god vam to prilike dozvo-ljavaju.

Danijela Ivkov, Big Day dekoracija – Vaš veliki dan dolazi, učinićemo sve da bude vredan pamćenja!

Olivera Vukomanović, Dada poklon torte – Iako je to lična stvar, želela bih da zamolim sve dojilje da donira-ju mleko onim bebama kojima je neophodno, jer je i jedan mi-limetar nekoj od njih ceo obrok.

Anna Ober i Majda Adlešić, pejzažni arhitekte – Čitateljkama poručujemo da pre svega budu hrabre i samosvesne u svojim odluka-ma, jer je pravo svakoga da radi ono što voli i najbolje zna, i to ujedno stvara neopisivi osećaj sreće koja je ključ svih uspeha u životu. Naša stručna preporuka je da se vrt može izgraditi na svakom deliću prostora i da je definitivno još jedan od razloga za sreću.

Danica Komadina, proizvodnja rukavica – Razbijte predrasude i danas umesto narukvice i prstena stavite rukavicu!

SREĆNE PRAZNIKE ŽELI VAM

novembar 2012 14

SREĆNE PRAZNIKE ŽELI VAM

Božić je, uz Uskrs, jedan od dva najveća hrišćanska praznika. Božić je dan kada se slavi rođenje Hristovo, i kada je duh malog Isusa sveprisutan među ljudima, donoseći im mir i praštanje. Božić se praznuje tri dana. Prvog dana ujutro, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima i puca se iz pušaka i prangija. Domaćin i svi ukućani oblače najsvečanije odelo, i odlaze u crkvu na jutrenje i Božićnu liturgiju. Po povratku iz crkve, ukućani se međusobno ljube čestitajući jedni drugima praznik. Još pre izlaska sunca na Božić odlazilo se na izvor ili bunar po takozvanu nenačetu vodu. Od te vode, kojoj su se pripisivala magijska svojstva, prvo se odlivalo za mešenje česnice, zatim za umivanje ukućana, a potom su nalivana i sva jela za božićni ručak. U narodu se verovalo da nenačeta voda ima i isceliteljsku moć. Nenačetom vodom treba okupati decu, kao zaštitu od uroka.Na Božić, rano prepodne, dolazi specijalni gost - položajnik. To je prva osoba koja ulazi u kuću na Božić. Obično se pre Božića domaćin dogovori s nekim ko je srećne ruke da dođe prepodne kod njega u kuću.Položajnik pozdravi dom i sve ukućane sa „Hristos se rodi”, a onda priđe vatri, uzme grančicu badnjaka i džara vatru govoreći: „Koliko varnica, toliko zdravlja, koliko varnica, toliko sreće i veselja, koliko varnica, toliko parica”, nabrajajući sve čega misli da u domaćinovoj kući treba da se umnoži, a obavezno završavajući govor rečima „Amin, bože, daj!“

Božićna trpeza

Za položajnika i čaranje u vatru donjim, pregore-lim delom badnjaka, misli se da predstavljaju mudrace s istoka i njihovo gatanje po zvezdama jer kao što su oni svoje gatanje izvodili iz jata nebrojenih nebeskih zvezda, tako i položajnik, gatajući po varnicama iz vatre, izjavljuje svoje želje domaćinu i njegovom domu. Drugi dan Božića koristi se za međusobne posete prijatelja. Po srpskim selima na ovaj dan je bilo uobičajeno prezanje konja u saonice i vožnja po selu. Treći dan Božića je ujedno i Stevandan, i to je poslednji dan u običajnom božićnjem ciklusu. Tog dana se iznose slama i ostaci badnjaka iz kuće. Slama se obično nosi u voćnjak i zaveže za mlado rodno drvo, a jedan deo se zapali u plodnoj njivi i pusti da izgori. Ugarci od badnjaka se čuvaju jer su lekoviti i koriste u toku godine za lečenje obolele stoke.

Zatvorena kompozicija praznovanja za mnoge Srbe se ipak ne dobija Stevandanom već „malim Božićem“, kako u pojedinim krajevima Srbije na-zivaju Srpsku novu godinu. „Mali Božić“ je zato i definitivan znak srpskim domaćicama da konačno predahnu.Rano ujutro na Božić, domaćica zamesi testo od kojeg peče česnicu. U nju se stavlja metalni novčić zlatni, srebrni ili obični, odozgo se bode grančicom badnjaka i ta česnica ima ulogu slavskog kolača na Božić. Kada česnica bude pečena, iznosi se na sto gde je već postavljen božićni ručak. Domaćin od pečenice za Božić seče najpre levu plećku, negde i glavu, deo od rebara i srce. Srce se iseče na onoliko delova koliko u kući ima ukućana, i svaki član porodice prvo pojede po parče srca da do idućeg Božića bije junačko srce u svakome. Kada svi stanu za sto, domaćin zapali sveću, uzi-ma kadionicu, okadi ikone, kandilo i sve prisutne, pa preda nekom mlađem kadionicu koji kadi celu kuću. Ukoliko neko zna peva božićni tropar, a ako ne, čita se „Oče naš“ naglas i zatim se lomi česnica.

Otom domaćin pokupi sve one svijeće u jednu ru-kovet i usadi u žito, koje stoji na sofri u kakvoj kar-lici, ili u čanku (svakojako žito pomešano zajedno, u tom žitu stoje i kolači kojekaki), te onda malo po-gore, pa ih ugase onim žitom. Ono žito posle daju žene kokošima da nose jaja. Kad počnu ručati, neki najpre okuse sira, neki pečenice, a neki (kao po Srijemu i po Bačkoj ) prije svega srču varenike, ali rakije mnogi ne piju prvi dan za vrućice. Oko pola ručka ustanu u slavu i lome kolač kakogod i o krsnom imenu, samo što nema koljiva. Na Božić se obično ruča s vreće (prostre se prazna vreća mjesto čaršava, ili po čaršavu), i sofra se ne diže (niti se kuća čisti) za tri dana. Prvi dan Božića niko nikom ne ide u kuću osim položajnika.“

VUK KARADŽIĆ o Božiću: „Uoči Božića, pošto se badnjaci unesu u kuću i nalože na vatru, uzme domaćica slame i kvočući (a za njom deca pijučući) prostre po sobi, ili po kući, ako nema sobe. Poslije večere pjevaju i vesele se. Kad ujutru ustanu, na-jprije otide jedno te donese vode, ali ponese žita te pospe vodu (kao polazi je) kad k njoj dođe. Tom vodom umijesi česnicu i nalije ručak, te pristave. Ali prije nego sjednu za ručak, izbace po nekoliko puške (tako ujutro rano kad ustanu), pa se onda skupe svi oko sofre te se mole Bogu (držeći svako po jednu voštanu svijeću u rukama) i mirbožuju se, tj. Izljube se svi redom govoreći : Mir božji! Ristos se rodi, vaistinu se rodi, poklanjamo se Ris-tu i Ristovom rožanstvu.

Hristos se rodi!

Srećan Božić želi vam

PAHULJICAservis za pranje i peglanje veša

Vršac, Hemograd, lamela 1, lokal 2

065 501 9 503

Ona ima više mehanizama delovanja ali je najvažniji uticaj na centar u mozgu koji (preko nervusa Vagusa) povećava lučenje tečnosti od strane sluzokože disajnih puteva. To razblažuje sekret, pa se on lakše pokreće i izbacuje napolje. Osim toga vlažna sluzokoža je otpornija na delovanje virusa i bakterija, manje je nadražena pa se kašalj lakše podnosi i grudi se manje „cepaju“ od njega.

Ako imate bronhitis hrana vam mnogo može pomoći. Ako uz to pušite ili pa-sivno udišete duvanski dim morate obratiti veliku pažnju na nju. Primećeno je da ljuta hrana: čili, beli i crni luk, senf, ren, biber i drugi ljuti začini olakšavaju iskašljavanje.

Ljuta hrana smanjuje otečenost sluzokože i ubrzava ozdravljenje, pomaže odstranjivanju nadražujućih supstanci. Uz nju bronhitis kraće traje. Ljudi koji jedu ljutu hranu ređe odolje-vaju od hroničnog bronhitisa, čak i kada su pušači. Kod hroničnog bronhitisa je potrebno da se ljuto jede bar tri puta nedeljno. Crni i beli luk deluju i kuvani se mogu dodati u skoro svako jelo.

Bronhitis

Oboleli od bronhitisa treba da unose veće količine vitamina C. Ovaj poznati antioksidans štiti ćelije od oštećenja. Ishrana bogata vitaminom C je posebno važna za pušače. Oni ne samo da imaju najveći rizik da dobiju hronični bronho-tis, već imaju smanjenu količinu ovog važnog vitamina u krvi. Smatra se da je to posledica njegovog silnog trošenja za neutralizaciju toksičnih oksidativnih supstanci, kojima obiluje duvanski dim. Njima je potrebno tri do četiri puta više vitamina C nego nepušačima. Nepušači koji udišu duvanski dim, takozvani pa-sivni pušači, takođe zahtevaju veću količinu ovog vitamina.

Vitamin C možete obezbediti konzumiranjem svežeg voća i povrća. Možete koristiti i suplement. U zim-skim mesecima je dostupna i turšija bogata ovim vitaminom. Ali tu postoji zamka. Turšija sadrži veću količinu soli, koja nije preporučljiva kod bronhitisa. Pileće meso sadrži aminokiselinu cistein koja se oslobađa prilikom kuvanja. Ona razblažuje sluz u disajnim putevima, tako da olakšava iskašljavanje i smajuje otok sluzokože.

Zato su pileća supa i čorba odličan lek za bronhitis. Treba ih jesti lagano i često, jer im dejstvo traje oko pola sata. Dobro deluje i udisanje supine pare. Topla ili vruća, pileća supa je efikasnija ako joj se doda beli i crni luk, biber, kari ili čili. Bronhitis obično počinje kao virusna infekcija, a kasnije se može nadovezati bakterijska. Virusi se bolje razvijaju na suvoj sluzokoži, a bakterijama odgovara gust sekret.

Ako je sluzokoža stalno vlažna otežano je razmnožavanje virusa. Unos veće količine tečnosti olakšava razvodnjavanje sekreta. Zato popijte šest do osam šolja uglavnom bistre tečnosti. Pijte čajeve, supu i običnu vodu. Kad imate brinhitis jedite češće hranu za koju se zna da deluje antizapaljenjski - ubrzaće izlečenje. To je masna morska riba, crni i beli luk. Izbegavajte hranu koja podstiče zapaljenje: kukuruzno i suncokretovo ulje, masno crveno meso. Zaboravite i na mleko, jer ono deluje suprotno ljutoj hrani.

„Da li ste stavili kupus da se kiseli?“ – to je pitanje kojim se presreću prijatelji u vreme pripremanja zimnice pokazujući tako da su dobri domaćini. Ako niste, nema razloga za brigu: kiseli kupus možete kupiti u svakoj bolje snabdevenoj prodavnici, ili na pijaci. Postoje tri jaka razloga da odvojite malo vremena i novca za kiseli kupus. Pre svega, sva jela pripremljena od njega su kao gastronomski praznik. Zatim, svež kupus na pijaci možete ovih dana kupiti za manje od deset dinara po kilogramu, a ukiseljen već košta više od pedeset. Konačno, i verovatno najvažnije, kupus je, u svakom obliku, jedna od najzdravijih namirnica: on je nešto kao apoteka. Kupus je, pored žitarica i krompira, najčešće korišćena namirnica u ljudskoj ish-rani. Gaji se duže od dva ipo milenijuma, a kultivisan je najpre u istočnom Mediteranu; reč je o onoj sorti sa rastresitim listovima koja podseća na raštan. Glavičasti kupus je odgajan na severu Evrope, u hladnijem podneblju, jer su u tom obliku unutrašnje liske dobro zaštićene i mogu podneti surove klimatske uslove. Postoji, naravno, daleko više vrsta kupusa. Danas su nam na raspolaganju zeleni, crveni, savoj, kineski kupusi „pe tsai“ ili „bok choi“… Ali, za sve njih je zajedničko bogatstvo vitaminom C i zaštitinim materijama iz grupe indola, uz nisku energetsku vrednost. Po rečima profesorke dr. Jagode Jorge, mnoga istraživanja sprovedena na životinjama dokazala su da indoli, azotne materije u kupusu i drugim kruciferama, imaju značajnu protektivnu ulogu. Kod ženki ispitivanih životinja koje su svakodnevno dobijale indol u dozi koja se nalazi u pola glavice kupusa, došlo je do snižavanja koncentracije estrogena, onog aktivnog, za koji se zna da utiče na pojavu tumora dojke.

Kiseli kupus kao lek

Epidemiološke studije sprovedene na ljudskoj populaciji ukazale su na značajno nižu stopu obolevanja od karcinoma debelog creva kod osoba koje češće jedu kupus. Za sada se može samo sugerisati korišćenje nekog od tih povrća iz grupe krucifera (kupus, kelj, prokelj…) što češće, jer ga uslovno možemo ubrojati u antikancer hranu. Inače, pored indola, u kupusu je prisutan i vitamin C i to u količini koja već u sto grama namirnice zadovoljava polovinu uku-pnih potreba odraslog čoveka, bez obzira na to da li je povrće sveže ili skuvano. Vitamin C je već dobro poznat antioksidant koji pomaže eliminaciju slobodnih radikala, onih koji izazivaju oštećenja ćelija. Tačno je da nekima, posebno onima koji pate od povišenog krvnog pritiska, može biti problematičan sadržaj natrijuma koji iznosi više od 780 miligrama po šolji iseckanog kiselog kupusa. Zato valja naglasiti da kupus neće mnogo izgubiti od svojih svojstava ako se dobro ispere ili ostavi izvesno vreme da odleži u posudi sa čistom vodom, kako bi se smanjila količina ovog nepotrebnog sastojka.

Nenačeta glavica kupusa, na primer, ostaće u frižideru sveža tokom dve nedelje. Kada se načne, površinu preseka treba premazati limunom kako joj se ne bi promenila boja. Kupus valja prati i seckati neposredno pre upotrebe, jer se tako u njemu sačuva vitamin C. Iako arhaični recepti nalažu dugotrajno ukrčkavanje, što je karakteristično za srpsku i indijsku kuhinju, kupus zapra-vo ne bi trebalo kuvati duže od petnaestak minuta. Ne samo da se na taj način sačuva njegov hranljivi sastav, već i predupređuje stvaranje materija neprijatnog mirisa. Taj specifičan a ne-prijatan miris potiče od amonijaka, vodonik sulfida, i sve je intenzivniji kako process kuvanja odmiče. Ovaj proces se posebno pojačava ako se kupus kuva u aluminijumskom posuđu, pa bi ga trebalo izbegavati. Kuvanje u velikoj količini vode, ili puko ubacivanje u lonac jednog oraha u ljusci, može ublažiti ovaj svojevrstan atak na čulo mirisa. Već je spomenuto da je jedan od najomiljenijih načina čuvanja kupusa – kiseljenje. I celih glavica, i iseckanog, ribanca. Nauka veli da kada se kupus stavi u osoljenu vodu, pritisne i ostavi neko vreme, dolazi do stvaranja mlečne kiseline koja ima svojstvo da ga štiti, ali mu, uz to, daje i specifičan, prijatan ukus. Još i da je kiseli kupus u našim uslovima najbolji izvor vitamina C tokom zime, ništa manje vredan od južnog voća koje je, zbog visoke cene, mnogima nedostupno.

SREĆNI PRAZNICII PUNO USPEHA U

GODINI PRED NAMAwww.passage.rs

novembar 2012 28

Srećan Božić i Novu godinu želi vam

catering tinaA

BUDITE DOBRI PREMA ŽIVOTINJAMAAutor teksta: Tijana KondićFoto: Milan Tesla

Gospođa N i njeni psiPo naslovu ovog teksta, mogli bi ste pomisliti da je ovo priča o nekoj aristokratkinji, koja uživa u životu sa svojim skupim, negovanim, rasnim psima... Ali, niti je gospođa N bogata dama, niti su njeni psi skupi i negovani. To su samo mala bića, kojima je ona ponudila dom...U Staroj Pazovi živi plemenita gospođa N sa nekoliko pasa u dvorištu i u kući, kao i mačaka o kojima se svakodnevno brine. Videvši slučajno na internetu album sa fotografijama jadnih, izmučenih i napuštenih životinja, odlučila sam da stu-pim u kontakt sa humanim osobama kao što su gospođa N i njena prijateljica Slavica, i da pomognem odbačenim psima. Od tuge i suza koje su mi navirale gledajući slike pasa koje su ljudi odbacili, do želje da odem tamo i pomognem im hranom i prostirkama da se zgreju, prošlo je veoma malo vremena. Verovatno čovek sakupi ogromnu snagu kada nešto zaista želi. Takva je i gospođa N, to sam shvatila istog trenutka kada sam je ugledala. Parkirali smo se tačno ispred njene kuće i već ispred ka-pije ugledali malog, živahnog psa koji nam se obradovao i počeo da skače čim nas je ugledao. Ime mu je Teri. Kada vidite takvog psa, shvatite koliko je malo potrebno da bi bio srećan. Iako su napušteni i mnogi od njih maltretirani od strane ljudi, oni su našli dom kog gospođe N. Htela je da ostane anonimna, jer kako kaže, ne vole je ljudi u mestu u kojem živi, opanjkavaju je što se brine o velikom broju pasa i dobacuju joj pogrdne reči na ulici kada je sretnu. Kao što je Kant rekao: „O čoveku možete suditi po onome kako se ponaša prema životinjama“. Pa šta onda reći o tim ljudima kojima smeta neko ko pomaže životinjama!? Kakvi su oni uopšte ljudi? A šta je sa onima koji su mučili, ostavljali i saka-tili nedužne pse...? Dok sam stajala u gomili raznih pasa u tom dvorištu, osetila sam se malo kao u crtanom filmu Maza i Lunja, scena u kafileriji kada pored sve bede, psi pevaju.. osećala sam da je takav život ovih pasa, kao da su pored svega ipak srećni jer ih čuva gospođa N. Kaže da joj je najveći problem da ih udomi. Kili bez oka ide u Englesku, uzeće ga jedna žena, pored njega još njih pet će biti udomljeno isto u Engleskoj, ipak ima dobrih ljudi, mislim se. A šta je sa našim ovde?

Psi su šetali, skakali, mnogi su se vratili u kuću. Ostala je mala Barbi – Barbika crni majušni psić koji je jedno vreme plašljivo virio ispod automobila. Glavni je bio Vučić, mešanac koji je ponosno šetao po dvorištu, želeći da bude u centru pažnje, tako da kada biste mazili dru-gog psa, on bi se odmah gurao tražeći pažnju jer je, po njegovom mišljenju, on najviše zaslužuje. Belka, prelepa ženka bez sluha koju su ostavili neki ljudi koji vole da se igraju sa psećim životima, malo ih vole, pa kad im ne trebaju bace ih kao potrošenu igračku. Ona je bila mirna i staložena, sofisticirano tražeći da se mazi kao da ne želi nikome da se nameće. A da, zaboravih, kad smo već spomenuli Kilija, on je sve vreme bio na krovu garaže, oglašavajući da su gosti stigli. Divan pas koji voli da se mazi kao svi oni....i Žućko, i graci-ozna Ofelija koja uvek dostojanstveno po-digne glavu kada se fotografiše, tu je i jedan slepi pas Zlaća, koji je ležao u kutiji u garaži, Alisa koja je takođe slepa od rođenja, vesela ženka koja vas ne vidi, ali oseća vaš dodir i to joj je dovoljno. Njena sestra Malena je takođe bolesna, ali bar su zajedno. U drugom delu dvorišta bila je malena bela ženka sa crnim šarama, koja je kako kaže gospođa N odigrala svoju ulogu, okotila štene koje je trebalo vlas-nicima i nakon toga su je izbacili na ulicu.

Slatka i umiljata stajala je iza ograde i gledala nas radoznalo, drhteći od zime. Gospođa N se već više od deset godina brine o ovim psima, mnogima je doslovno spasila život od šintera i moralno izopačenih ljudskih bića. Najveći je problem Opština, kako kaže, koja ne rešava glavni problem udomljavanja ovih pasa ili bar pravljenja azila u kojem bi oni mogli da žive svojim skromnim psećim životom. Svima im treba pomoć, hrana i smeštaj.....Lule, Teri, Alisa ovde žive kao i mnogi drugi kojima je ne-ophodna pomoć i dom. Svi bi rekli: Budi čovek prema životinji, a ja kažem Budi DOBAR prema životinji, jer već su mnogi ljudi pokazali kakvi su „ljudi“. Pridružite se akciji Budi DOBAR prema životinjama ili Kultura udomljavanja i pomo-zite koliko god možete. Apelujem na sve ljude dobre volje i velikog srca da usvoje ili pomog-nu da neko usvoji napuštene pse koji traže dom i iskrenog prijatelja. Kontakt osoba je Slavica Vukelić https://www.facebook.com/slavica.vukelic?fref=ts i Gospođa N sa kojim možete direktno stupiti u kontakt na broj te-lefona: 069/1737008, naročito ako biste koristili uslugu Post neta. Sve događaje, al-bum pasa i dalje aktivnosti možete pratiti na zvaničnoj fejsbuk stranici Budi DOBAR prema životinjama.

SREĆNE PRAZNIKE ŽELI VAM BALKANSKI CENTAR ZA REGIONALNI RAZVOJ

Veruje se da je prvi čokoladni napitak napravljen od strane naroda Maja, pre otpri-like 2000 godina. Napitak je postao popularan u Evropi, nakon što je donet iz Mek-sika, a od tada je prošao kroz nekoliko promena. Danas, topla čokolada konzumira se u celom svetu i dolazi u više varijacija, uključujući vrlo guste Cioccolata Densa koja se služi u Italiji, i „tanji“ Hot Cocoa koji se obično konzumira u SAD-u.

Da bi se pripremio napitak od čokolade, koji je se konzumirao hladan, Maje su zrna kakovca drobili i mleli dok nisu dobili neku vrstu paste, a potom je mešali sa vodom, kukuruzom, čilijem i drugim sastojcima. Nakon toga su napitak presipali iz jedne posude u drugu, sve dok nisu dobili gustu penu. Čokolada je kod Maja bila na raspolaganju svim društvenim slojevima, iako su bogatiji Maje pili čokoladu iz minuciozno dekorisanih posuda. Do 1400 g., Asteci su stekli kontrolu nad velikim delom Srednje Amerike, pa su kakao usvojili kao deo svoje kulture. Povezivali su čokoladu sa boginjom plodnosti i često su koristili čokoladne napitke kao svete poklone boginji. Asteška adaptacija napitka je bila gorak, penast i začinjen napitak, koji su oni zvali xocolatl, iako poprilično sličan napitku koji su pravili Maje. Često su ga mešali sa vanilom, čilijem, i cvetom achioteom, te su ga smatrali lekom protiv umora, što se može pripisati prisustvu theobromina, koji pozitivno deluje na raspoloženje. Budući da kakao nije uspevao u suvim predelima Meksika, nego se morao uvoziti, čokolada je bila luksuzna roba u celom Asteškom carstvu, pa se čak koristila kao valuta.

TOPL

A Č

OKO

LADA

Prvi evropski kontakt sa čokoladom desio se kad je car Montezuma predstavio xocolatl španskom konkvistadoru Kortesu, u 16. veku. Španci tada pod nazivom „chocolatl“ prvi put dokumentuju postojanje napitka koji se sastoji od baza čokolade, sa ukusom vanile i drugih začina, i koji je bio serviran hladan. Montezumin dvor navodno je trošio oko 2000 čašaovog napitka dnevno, od kojih je sam Montezuma trošio 50. U kopnenoj Evropi, a posebno u Španiji i Italiji, topla čokolada se ponekad služi kao vrlo gust napitak, pa tako i italijanska „Cioccolata Densa“. Nemačke varijacije su takođe vrlo guste i teške. Topla čokolada je deo tradicionalnog doručka radnika u Španiji. U Holandiji, topla čokolada je vrlo popularno piće, poznato kao „Chocolademelk“, često se služi kod kuće ili u kafićima. U Francuskoj, topla čokolada se često servira uz doručak, a ponekad se i kriške francuskog hle-ba ili kroasana, namazane maslacem, džemom, medom ili kremom umaču u toplu čokoladu.

Postoje brendovi tople čokolade posebno formulisani za doručak, kao što je Banania.U nekim kafićima u Belgiji i drugim područjima u Evropi, ako naručite „Wärme Chocolade“ ili „Choco-lat Chaud“, dobićete šolju vrućeg mleka i malu posudu sa tankim listićima gorke čokolade koje se rastapaju u mleku.Danas, topla čokolada se konzumira više zbog zadovoljstva nego zbog lekovitih svojstava, ali nova istraživanja pokazuju da postoje i razne zdravstvene prednosti u čokoladi.

tekst preuzet sa www.infobar.ba

Oggy Art StyleSrećan Božić

Top

lo,

top

lije

, na

jtop

lije

Još je Coco Chanel prepoznala lepotu i praktičnost štrikanih komada i detalja, te se danas pletivo povezuje sa modnim oslobađanjem žena. Tokom četrdesetih su Lana Turner i Jane Russel nosile ištrikane kupaće kos-time, a šezdesetih se pojavljuje čuveno Mmissoni ple-tivo, koje je i danas simbol šika i kvaliteta. Debljina konca i rad određuju namenu i stil određenog komada pletiva. Svako ima svoje razloge da se raduje zimi. Jedni zbog snega, drugi zbog praznične atmosfere, treći jer dolazi kraj napornoj godini, a modni zaljubljenici zbog nošenja ultramodernih i toplih džempera.

Jedan od razloga zbog kojih je džemper stekao ogromnu popularnost tokom dvadesetog veka je njegova prilagodljivost. Možete ga nositi samog, slojevito, sa kaišem, uz farmer-ice, uz helanke, u retro ili u modernoj kombinaciji. Imate neograničene mogućnosti, stoga izaberite kombinaciju koja najviše odgovara vašem stilu. Moderan koliko i tradicionalan, džemper sa V izrezom je bezvremenski i nepogriješivo šik. Njegov kroj čini telo vizuelno užim, a vrat dužim. Ovo je komad koji će postati trenutni klasik u vašem ormaru – kupićete ga jednom, a nositi zauvijek. Ako volite da eksperimentišete sa stilom oblačenja, verovatno vam na ofingeru visi jedan ljupki kardigan. Ukoliko ga nemate, krajnje je vreme da ga uvrstite u svoje kombinacije sa dečačkim pantalonama ili zavodljivim haljinama.

Ovakav džemper je neizostavan u retro kombinacijama ili kada u outfit ravnog kroja dodajete malo ženstvenosti. Obucite ga preko tankog topa uz tamni džins za moderan i opušten izgled na nedeljnoj kafi sa drugaricama. Kada kažemo zima, mislimo topli, štrikani dzemper! Ovoga puta zaboravite nepisano pravilo da zimi nosimo tamnije boje, a ves-ele odlažemo zajedno sa letnjom garederobom. Kupite neon štrikani džemper i napravite kontrast kombinujući ga sa neutralnom kožnom suknjom i zanimljivim cipelama. Takođe, možete osmisliti svoj model i obratiti se baki za pomoć. Jednobojni, sa okruglim izrezom.

Onaj koji ćete obući kada nemate ništa drugo, na njega dodati maramu, nakit, neki sloj ispod ili preko. Onaj u kome ćete na kraju izgledati bolje nego u reprezenta-tivnoj kombinaciji. I poželećete da kupite još nekoliko takvih. Tvrdimo da uvek možete biti seksepilni! Tanki vuneni džemperi daju iluziju otkrivene kože što je nev-erovatno seksi, naročito u opuštenim, dnevnim varija-ntama. Ispod ovakvog džempera morate nositi majicu, a mi vam preporučujemo da bude u istoj boji. Kom-binacija mekog kašmira i širokog kroja govori: Udob-nost, a mi dodajemo: Moderno! Znamo da je ključ u ravnoteži pa ga kombinujemo uz uske farmerke i vr-toglave potpetice.

SREĆAN BOŽIĆ želi vam

ĆASKANJE

Sanja Džamić

Sanja Džamić je mlada Vrščanka, koja je, zahvaljujući vašim glasovima, ponela ovogodišnju titulu NAJ - FRAJLA. Kako se osećala kada je saznala da je pobedila, i da li je ova pobeda donela neke promene u njenom životu, pitali smo Sanju...

“Ja sam ženski frizer, i upravo mi je jedna od mojih klijentkinja javila da sam pobedila, jer je pre mene videla novogodišnji broj magazina FRAJLA” - uz osmeh priča Sanja. “Naravno, bila sam oduševljena, i odmah sam javila svojoj sestri Tanji, koja je bila moj najveći navijač tokom takmičenja. Nadala sam se pobedi, ali konkurencija je bila vrlo jaka, jer su i Nina i Kristina zaista lepe devojke, i obe su se zasluženo našle u finalu.”

“Cela priča oko ovog takmičenja mi je zaista prijala, jer je atmosfera tokom snimanja bila sjajna, organizacija je bila odlična, a sve devojke prijatelj-ski raspoložene. Dopala mi se ideja poziranja u starinskim kostimima, uz pravi profesionalni tim koji smo imali na raspolaganju, i ovom prilikom pozdravljam sve koji su učestvovali u realizaciji ovog takmičenja. Nisam se prijavila zbog pobede, a još ma-nje zbog nagrade, ali me je dodatno iznenadila novčana nagrada koju sam dobila kao pobednica, kao i one koje su dobile Nina i Kristina.

Ne planiram da se bavim maneken-stvom ili modelingom, zadovoljna sam svojom karijerom koju sam počela da gradim, i sa zadovoljstvom mogu da kažem da imam i nove kli-jente otkako sam pobedila. Čulo se, valjda...” - smeje se Sanja.

Sanja, sa sestričinom Miom

Sanja, u trenucima odmora

SREĆAN BOŽIĆ i puno uspeha u 2013. želi vam vaš partner u

poslovnom rastu

Želimo vam sjajnu Novu godinu i srećan Božić!

Pokušali smo da pronađemo nešto više, opširnije o Božić Bati, slike kojima ćemo moći da vam približimo njegov izgled. Na internetu nema ni crteža, a kamoli ne-kog kostima, pokušaja rekonstrukcije… Pošto smo u prošlom, novogodišnjem broju pisali o Deda Mrazu, red je da u božićnom pišemo o Božić Bati. Držaćemo se jedinih podataka koje smo mogli da saznamo. Pošto su zime bile veoma hladne u prvoj polovini 20-og veka, i u ranije, Božić Bata je imao krzneni kaput, koji bi trebalo da izgleda otprilike kao ovaj na slici.

Obavezno je imao praporce – vrsta zvona, da najavi svoj dolazak. Na nogama je imao opanke, a oko struka tkanicu. U celom svetu je Deda Mraz ili kako se već lokal no zove, deda, tj. poprilično star. Otkud kod nas da bude Bata? Odgovor je da je on i kod nas poprilično zašao u godine, tj. Božić Bata je pravi pravcati deda, a ne bata.

Božić Bata

Božić Bata, svako znade,To je starac bele bradeŠto ima za vrednog đakaPunu vreću igračakaI donosi radost snenu –Jelku lepo ukrašenu.

Božić Bata, dobri deka,Badnje veče jedva čekaDa s toljagom svetom pođeI kod svakog od nas dođeJer smo celog leta biliPoslušni i dobri, čili.

Pa otkud onda Bata?Od glagola batati, što znači hodati, stupati…

Božić, Božić, štapom bata, Nosi kitu zlata,Ima dugu belu bradu,Da pozlati vrata,I oboja pobojaI svu kuću do krova.

Pošto je vreme posta, ne sme biti neumerenosti, pokloni su skromni i simbolični. Deca su pre spavanja ostavljala čarape u kojima su nakon buđenja nalazili svilene bombone ili suvo voće, orahe i lešnike u božićnoj slami.

Božić Bata dolazi u goste u vreme posta. Čest je bio slučaj da Bošć Bata donosi poklone na dan Svetog Nikole.Sveti Nikola, koje je razdelio svoje bogatstvo siromašnima, je inspirator darivanja za Božić, a kasnije i Novu godinu.

Suva i veoma suva koža je čest problem, koji zimi postaje izrazitiji i učestaliji. Tome doprinose, odnosno, stanje pogoršavaju niske spoljašnje temperature i suv vazduh usled centralnog grejanja. Na to, da li će naša koža biti suva ili neće utiče mno-go činilaca, kao što su npr. zdravstveno stanje, geni (suva koža je nasledna), uticaj hormona, oštećenja usled UV zračenja, upotreba sredstava za čišćenje i negu koja isušuju ili nadražuju kožu i slično. Međutim, stanje se uz pomoć odgovarajuće i up-orne nege može veoma popraviti. Za suvu kožu je karakteristično zatezanje, osećaj kao da nam je koža “premala”, na dodir je suva i rapava, a često se i ljušti. Ako je pogledamo izbliza, primetne su sitne pukotine usled isušenosti. Time se povećava i mogućnost za razvoj raznih kožnih bolesti kao što su npr. dermatitis, nestaje kola-gen koji je zadužen za elastičnost naše kože, njen imuni sistem opada, povećava se mogućnost za prodor bakterija…

Suva koža

Suvoj koži treba dodavati – suprotno opštem ubeđenju da je to ogromna količina vlage – pre svega dovoljno masnoće. Jer suštinski problem suve kože je upravo nedostatak masnoća koje stvaraju zaštitni spoljni omotač kože, pa onda – usled nedostatka masnoća – takva koža ne može u sebi zadržati vlagu, nego je konstantno gubi – i tako se, ukratko rečeno, stvara začarani krug.

Istraživanja su naime pokazala da između nor-malne i suve kože ne postoji velika razlika u količini sadržane vlage nego masnoće, a nedosta-tak vlage je tek posledica nedostatka masnoće. Zato pokušajte da izbegavate sve činioce koji na kožu loše utiču i koji bi mogli stanje da pogoršaju, i dodajite joj dovoljne masnoće i vlage – kako iz-nutra tako i spolja. Za umivanje i tuširanje (kupke izbegavajte kad god to možete) upotrebljavajte blage proizvode, npr. ulja za tuširanje i dečije proizvode, koji su napravljeni na bazi naročito blagih supstanci za čišćenje.

Za negu upotrebljavajte proizvode koji sadrže dovoljno masnoća, antioksidanata i uree, a za odrasle treba da sadrže i alfa hidroksi kiseline, jer svi ti sastojci pomažu da se stanje suve kože poboljša, da postane ponovo zdrava i tako može uspešno da obavlja svoje zadatke. Veoma dobar izbor je i upotreba hladno ceđenog (devičanskog) maslinovog ulja – osim toga što kožu predivno nahrani, ima i izuzetno antioksidantsko dejstvo. Primerena su i sva ostala ulja i masnoće, ali je do-datna prednost ukoliko izabrana masnoća ima i antioksidantsko delovanje – koža će se tako brže i lakše oporaviti, a ujedno će imati i zaštitu od dejstva slobodnih radikala. Ulja možete takođe upotrebiti i pre vaše dnevne ili noćne kreme, ako vam one nisu dovoljno hranljive.

Izvor: majachat.rs

Milica, srpska carica

KNEGINJA Milica, žena kneza Lazara, vodi poreklo od svetorodne dinastije Nemanjića, od grane najstarijeg Nemanjinog sina Vukana. Vukan je imao pet sinova: Đorđa, Stefana,

Dimitrija (kasnije monah David), Vladina i Rastka (kasnije monah Teodosije). Župan Dimi-trije imao je sina Vratislava, a Vratislavljev sin, knez Dimitrije Vratko, bio je otac knegin-je Milice.Narodno predanje govori da je Milica kći Jug Bogdanova, vlastelina s baštinom u kruševačkom kraju.Knez Lazar se oženio Milicom oko 1353, kada je mogla imati oko 18 godina. Izgleda da je Lazarev otac, Pribac, učinio velike usluge Dušanu, kad je ovaj postajao kralj Srbije, a i kasnije, jer je, sudeći po pisanju patrijarha Danila, mladog Lazara zavoleo kao rođenog sina. Svoju rođaku Milicu, kćerku uglednog vojskovođe, kneza Vratka, uz saglasnost njenih roditelja, dao je mladom plemiću Lazaru, svom staviocu.

Milica i Lazar izrodili su pet kćeri: Maru, Draganu, Teodoru, Jelenu (Jelu) i Oliveru (ili Milevu); kao i sinove: Stefana, Vuka i Dobrivoja, koji je umro kao dete. Neki pominju

i šestu kći, Draginju, koja je umrla kao mlada devojka, ali za to nemamo valjanih dokaza. Si-novi su bili garant nastavljača baštine Hrebeljanovića i, sledeći očevu politiku, čuvari baštine Nemanjića (Stefan), ali će njihove kćeri odigrati veliku ulogu, kako za porodicu tako i za državu. Udajom Miličinih i Lazarevih kćeri, Lazar, koji je već izbijao u vrh najmoćnijih oblas-nih gospodara u Srbiji, postajao je još moćniji. Prvorođenu kćer Maru roditelji su, oko 1371. godine, udali za jednog od najuglednijih velikaša, Vuka Brankovića, sina Dušanovog sevas-tokratora Branka Mladenovića. Kćerka Jelena postala je, 1386, žena Đurđa Stratimirovića Balšića, gospodara Zete (njen sin je Balša Treći). Dragana je postala carica. Udali su je između 1386. i 1388. za Ivana (Jovana) Aleksandra, sina bugarskog cara Šišmana. Preko kćerke Teo-dore, dom Lazarev se orodio s plemstvom iz Mačve. Teodora je, približno kada i Dragana, postala žena mačvanskog bana Nikole Drugog Gorjanskog. Umrla je mlada i nesrećna, pre 1405, rodivši sina Nikolu Trećeg i kćer Katarinu.

Najmlađu kćer Oliveru otac nije stigao da uda. Na Vidovdan, 15/28. juna 1389. godine, srpski knez Lazar izgubio je život u Boju na Kosovu. Sa svojim sinovima, Milica je udala

Oliveru za čoveka koji joj je posekao muža - novog sultana Bajazita. Olivera je postala sves-na žrtva za spas Srbije.Kneginja Milica je, zajedno sa svojim sinovima, imala velikog udela u ustanovljenju kulta kneza Lazara.Čini se presudnim momenat kada je, nedugo posle Ko-sovske bitke, u kući Lazarevića doneta odluka o prenosu kneževih moštiju iz Prištine (gde je, u crkvi Vaznesenja, posle Kosovske bitke bio sahranjen) u njegovu zadužbinu, manastir Ravanicu.Na poziv kneginje Milice, usledilo je savetovanje s mitropolitima, episkopima, časnim igumanima i s blagorodnima, tj. vlastelom.

Iz ovoga se jasno vidi da je prenos kneževih moštiju izvršen s blagoslo-

vom i pod nadzorom vrha Srpske pravoslavne crkve.Knez Lazar je prva svetovna ličnost izvan vladarskog roda Nemanjića koja je proglašena za svetitelja.Svečanoj, ali i tužnoj povor-ci, koja je krenula iz Prištine, pridružio se i zet kneza Lazara, Vuk Branković, sa ženom Marom i svom svojom vlastelom. Mihaljčić u svom delu Knez Lazar govori o ovome i navodi kako je Vuk s poštovanjem ispratio kneževe posmrtne ostatke. Ističemo namerno ovu istinu zbog ukorenjene zablude o njegovom izdajstvu na Kosovu.Kada se povorka približila konačnom odredištu, Ravanici, bratstvo ma-nastira je izašlo u sretanje moštima sa svetlim sveštami i blagouhanimi kandili ishodit i nadgrobnije pesni vaspevajušte.

Povorku je u Ravanici dočekala Milica i, kako svedoči Konstantin Filozof, tada ne beše mesta u celoj zemlji toj gde se nije čuo tužan glas ridanja i vapaj koji se ne

može ni sa čim uporediti.Prenos i polaganje kneževih moštiju najverovatnije je obav-ljeno 1391. godine, mada neki ovaj događaj stavljaju u narednu godinu.Kneginja Milica je oprezno i mudro upravljala Srbijom, sve do punoletstva sina, kneza Stefana Lazarevića. Stefan je, postavši punoletan oko 1393. godine, preuzeo vlast u Srbiji. Zemlja jeste bila u vazalnom odnosu prema Turskoj, ali je u svemu ostalom zadržala atribute državnosti, pa je, kao takva, i napredovala. Po preuzimanju pune vlasti pu-noletnog sina, Milica se povlači u manastir, dobivši monaško ime Jevgenija.

Iako monahinja, i pored toga što je Stefan smatran punoletnim, Milica je zadržala zapaženo mesto u vrhu vlasti.Kneginja Milica bila je, silom prilika, i nezvanična vla-

darka, sve dok je kao monahinja Jevgenija služila Bogu. Međutim, uskoro će postati shimonahinja Jefrosinija. Kao takva, upokojila se u Gospodu 11. novembra 1405. go-dine, u svojoj tek živopisanoj zadužbini Ljubostinji. S molitvenikom u ruci, u tim pos-lednjim trenucima, kraj nje je bila odana joj Jefimija, koja joj je i sklopila oči. Kneginja Milica, potom monahinja Jevgenija i, na kraju, shimonahinja Jefrosinija, poživela je oko 70 godina. U bolu i tišini Stefan je sahranio majku. Kraj njega je bila supruga Je-lena i, privremeno umiren, brat Vuk.

Kutak za savete o nezi kose - Lidija Gmijović, “Lady L“

MUŠKE FRIZURE Pošto smo u prethodnoj godini malo zapostavili naše “jače polovine“, evo da im se odužimo, i to odmah na početku nove...

Da se podsetimo kako to rade poznati šmekeri sa svetske scene, a onda i ono što stručnjaci najavljuju kao aktuelno za nastupajući period.

HemogradLamela 3, lokal 2

066/ 10 40 10 Vršac

Salon lepote

Iz bakine kuhinjeČESNICA

1/2 l mleka, 1 kvasac, 2 jaja, so, šećer, 1 kg brašna Rastopite kvasac u malo mlakog mleka u koje ste dodali so i kašičicu šećera. Sipajte u pripremljeno brašno, umesite, pa dodajte 1 jaje. Ostavite na toplom, da odstoji i “nadođe“. Testo za česnicu ne treba da naraste potpuno, već samo delimično kao testo pogače. Česnica se i oblikuje kao pogača. U testo stavite prethodno dobro opran novčić. Spustite česnicu u podmazan pleh. Po želji, napravite ukrase od testa (listiće, cvetove, krstić, i sl), pa premažite celu gornju površinu razmućenim jajetom. Pecite u zagrejanoj pećnici dok česnica ne dobije tamnoru-menu boju.

DOMAĆA SUPA Goveđe i kokošije meso (1/2 kg), šargarepa, peršunov koren i list, paškanat, celer, so, biber u zrnu, začin od povrća

U veću šerpu staviti meso, naliti vodom i staviti na šporet. Povrće iseći na krupne komade i dodati u šerpu. Kad provri, snizite temperaturu, posolite, pobiberite, poklopite i kuvajte oko 1 sat. Kuvajte supu dalje, dolivajući vrelu vodu po potrebi, dok meso sasvim ne omekša. To je obično oko 2 sata. Na kraju dodajte još vode i procedite supu kroz cediljku u posebnu po-sudu u koju ćete dodati rezance. Ako imate vremena i veštine, napravite sami rezance - od 1 jajeta i brašna zamesite tvrdo testo, razvijte ga oklagijom, pa secite nožem, ili mašinom za sečenje testa. Od istog testa možete napraviti taranu, tako što ćete testo rendati na krupno rende.

SVADBARSKI KUPUS2 kg kiselog kupusa, po 300 gr svinjskog, junećeg i jagnjećeg mesa, 300 gr suvog mesa, 200 gr slanine, 3 velike glavice crnog luka, so, biber, aleva paprika, mast

U lonac, po mogućnosti zemljani, ređati kupus sečen na os-mine, meso, suvo meso i slaninu, začine i mast. Ređati u re-dove dok ne utrošite sve sastojke. Naliti vodom, do 2/3 lonca, staviti da provri na jakoj vatri, pa smanjiti temperaturu i ostaviti da krčka, najmanje 5 sati. Najbolje ako kupus možete da spre-mate na vatri, odnosno tako što lonac stavite u žar, ali ako niste u prilici, možete ga spremati u rerni.

foto: restoran Mićina domaća kujna

GRANCLE300-350 gr brašna, 250 gr putera, 80 gr šećera u prahu, 2 vanil šećera, 100 gr mlevenih oraha, pekmez od kajsija.

“Istrljati“ brašno sa puterom, prah šećerom, vanil šećerom i orasima. Zamesiti testo pa razvući oklagijom na debljinu od pola santimetra. Vaditi grancle, koje mogu biti različitog oblika, zavisno od kalupa koji imate (krug, cvetić, zvezdica, i sl), staviti u pleh i peći 10-12 minuta, na s150 stepeni. Po dve grancle spajati pekmezom od kajsija, pa posuti prah šećerom. Grancle su najukusnije kada odstoje jedan dan.

foto: www.gastronomija.info

“Božić je dan značaja i tradicije, važan dan koji provodimo okruženi toplinom prijatelja i porodice” - Margaret Tačer

“Ako Božić ne obeležimo širenjem dobrote, topline i blagoslova, ni sav sneg Aljaske neće ga učiniti belim” - Bing Krozbi

Citati o božićnjim praznicima

“Ono što nijedna žena ne sme na božićno jutro naći ispod svoje jelke, zapravo je njen muž” - Džoan Rivers

“Gle, pa to je nova božićna TV reklama! Nije li upravo zadivljujuća činjenica da nam božićna radost dolazi s novom Coca-Colom, novim hamburgerom i novim pivom?! Ko je mogao pretpostaviti da će se globalni potrošački in-stinkt, popularna zabava i duhovnost tako odlično slagati” - Bil Voterson

“Na ovome svetu ne postoji ništa tužnije nego kada se probudiš na božićno jutro i shvatiš da više nisi dete” - Erma Bombek

Citati o božićnjim praznicima