394ISTORIJA KINESKE FILOSOFIJE

SADR2AJ393BIBLIOTEKASAZVEA29UREDNIKMILO STAMBOLICRTE NA KORICAMA: DUSAN RISTI TEHNIKI UREDNIK: BOG- DAN URIN KOREKTOR: DOBRILA MAKSIMOVI IZDAVA: IZDAVAKO PREDUZEE NOLIT, BEOGRAD, TERAZIJE 27 STAMPA: STAMPARIJA BIROGRAFIKA, SUBOTICA TIRA: 8.000 PRIMERAKAFUNG JU-LANISTORIJA KINESKE FILOSOFIJEDRUGO IZDANJENOLIT BEOGRAD 1977FUNG YU-LANA SHORT HISTORY OF CHINESE PHILOSOPHYCOPYRIGHT 1948. BY THE MACMILLAN COMPANY, NE\V YORKPREVEO

Naslov originala

Naslov originalaBRANKO VUIEVI

ISTORIJA KINESKE FILOSOFIJEm.PREDGOVORKratka istorija ma ega ne bi trebalo da bude na- prosto skraeno izdanje obimnije istorije. Ona treba da bude slika potpuna po sebi, a ne puki inventar imena i izama. Da bi se to postiglo, pisac valja da ima, kao to veli jedan kineski izraz, celu istoriju u glavi. Tek onda moe dati itaocu zadovoljavaju i zaokrugljen pre- gled unutar ogranienog opsega za koji se opredelio.Prema kineskoj istoriografiji, dobar istoriar mora posedovati obimno nauno znanje kako bi savladao sav raspoloiv materijal, dobro rasuivanje kako bi nainio pogodan izbor iz njega i knjievni dar kako bi svoju pri- u ispriao na zanimljiv nain. Piui kratku istoriju, namenjenu irokoj publici, pisac svakako ima manje mo- gunosti da pokae svoje nauno znanje, ali mu je po- trebno selektivnije prosuivanje i vei knjievni dar no da pie due i strogo nauno delo.Pripremajui ovo delo, pokuao sam da najbolje pro- sudim ta smatram vanim i bitnim u materijalima koji- ma sam ovladao. Meutim, imao sam veliku sreu da mi prireiva bude dr Derk Bode, koji je upotrebio svoj knjievni dar da bi stil ove knjige uinio zanimljivim, itljivim i shvatljivim za zapadnog itaoca. On je, takoe, davao sugestije u pogledu izbora i rasporeda materijala.Budui kratka istorija, ova knjiga slui samo kao uvod u prouavanje kineske filosofije. Ukoliko italac eli da sazna vie o tome predmetu, uputio bih ga na moje obimnije delo Istorija kineske filosofije. Njen prvi tom preveo je dr Bode, a sad prevodi drugi. A, ta- koe, i na moje skoranje delo Duh kineske filoso- fije, u prevodu g. E. R. Hjuza sa Oksfordskog univer- ziteta. Oba dela se pominju u bibliografiji na kraju ove knjige koju je sastavio dr Bode. Dugujem zahvalnost i dr Bodeu i g. Hjuzu, iz ijih sam knjiga pozajmio pre- vode izvesnih kineskih tekstova.Objavljujui ovu knjigu, radujem se mogunosti da izrazim svoju zahvalnost Rokfelerovoj (Rockefeller) za- dubini na stipendiji koja mi je omoguila da iz Kine doem na Pensilvanijski univerzitet kao gostujui pro- fesor tokom 194647, i koja je urodila pisanjem ove knjige. Takoe elim da zahvalim za saradnju i ohra- brenje svojim kolegama i studentima sa katedre orijen- talistike, a naroito dr Bodeu, docentu za kineski jezik. Takoe sam zahvalan dr A. V. Hamelu (A. W. Hum- mel), efu Azijskog odeljenja Kongresne biblioteke, za ohrabrenje i pomo u izdavanju ove knjige.Fung Ju-lanJuni 1947.Pensilvanijski univerzitetI POGLAVLJEDUH KINESKE FILOSOFIJEMesto koje je filosofija zauzimala u kineskoj civi- lizaciji moglo bi se uporediti sa mestom religije u dru- gim civilizacijama. Filosofija je u Kini bila briga svake obrazovane osobe. U davna vremena, ukoliko je ovek uopte bio obrazovan, prvo obrazovanje koje je dobijao bilo je filosofsko. Kada su deca odlazila u kolu, prvo to su uila da itaju bile su etiri knjige, koje se sastoje od Konfucijanskog stiva, Mencijevih dela, Velikog zna- nja i Doktrine sredine. etiri knjige su predstavljale naj- vanije tekstove neokonfucijanske filosofije. Ponekad, kad su deca tek poinjala da ue znakove, davano im je da itaju neku vrstu udbenika. Ovaj je bio poznat kao Tro- znano klasino delo, a tako je nazvan jer se svaka ree- nica u knjizi sastojala od tri znaka rasporeena tako da pri recitovanju daju ritmiki uinak, te tako pomognu deci da ih lake upamte. Ova knjiga je, u stvari, poet- nica, a prva tvrdnja u njoj jeste da je ovekova priroda prvobitno dobra. To je jedna od sutinskih ideja Men- cijeve filosofije.Mesto filosofije u kineskoj civilizaciji

10ISTORIJA KINESKE FILOSOFIJEZapadnjaku, koji vidi da je ivot kineskog naroda proet konfucijanstvom, izgleda da je konfucijanstvo re- ligija. Meutim, konfucijanstvo, zapravo, nije nita vie religija no, recimo, platonizam ili aristotelizam. Tano je da su etiri knjige bile Biblija kineskog naroda, ali u ovim knjigama nema prie o stvaranju, niti se pominju raj ili pakao.Naravno, i pojam filosofija i pojam religija su vie- smisleni. Filosofija i religija mogu imati sasvim razliit smisao za razliite ljude. Kad ljudi govore o filosofiji ili religiji, oni mogu pri tom imati sasvim razliite pred- stave o ovima. to se mene tie, ono to nazivam filo- sofijom jeste sistematsko, refleksivno razmiljanje o i- votu. Svaki ovek koji jo nije umro iv je. Ali nema mno- go onih koji refleksivno razmiljaju o ivotu, a jo su malobrojniji oni ije je refleksivno razmiljanje sistema- tino. Filosof mora da filosofira; to jest, mora refleksivno da razmilja o ivotu i potom sistematski izrazi svoje misli.Ova vrsta razmiljanja naziva se refleksivnim, jer za svoj predmet uzima ivot. Iz ovog tipa miljenja na- staje svaka teorija ivota, teorija svemira i teorija spo- znaje. Teorija svemira nastaje zato to je svemir poza- dina ivota pozornica na kojoj se odigrava drama i- vota. Teorija spoznaje nastaje zato to je samo milje- nje spoznaja. Po nekim zapadnim filosofima, da bismo mislili, moramo najpre otkriti ta moemo misliti; to e rei, pre no to ponemo da mislimo o ivotu, mo- ramo najpre misliti svoje miljenje.Sve takve teorije proizvodi su refleksivnog milje- nja. Sam koncept ivota, sam koncept svemira i sam koncept spoznaje takoe su proizvodi refleksivnog mi- ljenja. Bez obzira da li razmiljamo o ivotu ili o nje- mu govorimo, mi smo svi usred ivota. I bez obzira da li mislimo ili govorimo o svemiru, mi smo svi njegov deo. No ono to filosofi nazivaju svemirom nije isto- vetno sa onim to fiziari imaju na umu kad pominju svemir. Ono to filosofi nazivaju svemirom jeste ukup- nost svega to postoji. To je jednako onome to je drev- ni kineski filosof Huj i (Hui Shih) nazivao Velikim, to se definie kao ono iza ega nieg nema. Tako se svak i sve moraju smatrati delom svemira. Kad ovek razmilja o svemiru, on razmilja refleksivno.Kad mislimo o spoznaji, ili kad govorimo o spozna- ji, samo to miljenje i govorenje jesu spoznaja. Da upo- trebimo Aristotelov izraz, to je miljenje o miljenju, a to je refleksivno miljenje. To je zaarani krug u ko- jem se kreu filosofi koji nastoje da pre no to misli- mo najpre moramo misliti o svome miljenju, kao da ima- mo neku drugu sposobnost kojom bismo mogli misliti o miljenju! U stvari, sposobnost kojom mislimo o mi- ljenju ista je ona kojom mislimo. Ukoliko smo skeptini u pogledu sposobnosti naeg miljenja u odnosu na ivot i svemir, imamo isti razlog da budemo skeptini prema sposobnosti naeg miljenja u odnosu na miljenje.Religija je, takoe, u izvesnoj vezi sa ivotom. U srcu svake velike religije postoji izvesna filosofija. Za- pravo, svaka velika religija jeste filosofija s izvesnom koliinom nadgradnje, koja se sastoji od praznoverica, dogmi, rituala i institucija. To nazivam religijom.Ako ovek shvati pojam religija u tom smislu, koji se zapravo ba mnogo ne razlikuje od uobiajene upo- trebe, sagledava da se konfucijanstvo ne moe smatrati religijom. Ljudi su se navikli da govore kako u Kini po- stoje tri religije: konfucijanstvo, taoizam i budizam. Ali, kao to smo videli, konfucijanstvo nije religija. to se taoizma tie, postoji razlika izmeu taoizma kao filoso- fije, koji se naziva Tao chia (taoistika kola) i taoisti- ke religije (Tao chiao). Njihova uenja nisu samo ra- zliita ve su ak protivurena. Taoizam kao filosofija ui doktrini sleenja prirode, dok taoizam kao religija pro- poveda doktrinu delanja protiv prirode. Na primer, pre- ma Lao Ceu i uang Ceu[footnoteRef:2] (Chuang Tzu), ivot kojem sledi smrt prirodni je tok i ovek valja da smireno sle- di taj prirodni tok. Meutim, glavno uenje taoistike religije jeste naelo i tehnika izbegavanja smrti, to je izrino delanje protiv prirode. Taoistika religija ima nau- ni duh, duh pokoravanja prirode. Ukoliko nekog zanima istorija kineske nauke, spisi religioznih taoista pruie mu obilje obavetenja. [2: Kako bi olakao koriSenje bibliografije prevodilac se u pisanju kineskih imena pridravao transkripje date u izvorniku. Od ovog naela ;e odstupio jedino kod imena dvojice kineskih filosofa ija je drukija transkripcija kod nas ve odomaena (Lao Ge umesto Lao Gu i uang Ce umesto uang Gu). (Prev.)]

to se budizma tie, i tu postoji razlika izmeu bu- dizma kao filosofije, koji se naziva Fo hsueh (budisti- ka nauka) i budizma kao religije, koji se naziva Fo chiao (budistika vera). Za obrazovanog Kineza budisti- ka filosofija je mnogo zanimljivija od budistike reli- gije. Veoma se esto moe videti kako i budistiki i taoisti- ki kalueri istovremeno uestvuju u kineskim pogreb- nim obredima. Kinezi ak i svoju religiju shvataju filosofski.Sada je mnogim zapadnjacima poznato da su se Kinezi manje od drugih naroda bavili religijom. Na pri- mer, u jednom od svojih napisa pod naslovom Preovla- ujue ideje u oblikovanju kineske kulture[footnoteRef:3], profesor Derk Bode kae: Oni (Kinezi) nisu narod za koji reli- giozne ideje i delatnosti ine najvaniji i najzaokupljaju- iji deo ivota . . . Duhovnu bazu u kineskoj civilizaciji prua etika (naroito konfucijanska), a ne religija (ili bar ne religija zvaninog, organizovanog tipa). . . Sve to, na- ravno, obeleava sutinsku razliku izmeu Kine i veine drugih velikih civilizacija u kojima su crkva i sveten- stvo igrali vodeu ulogu. [3: Journal of American Oriental Society, tom 62, br. 4, str. 2939. Pre- tampano u China (uredio H. F. MacNair, University of Califoriiia Press), str. 1828.]

U jednom smislu, ovo je potpuno tano. Ali moe- mo zapitati: Zato je tako? Ako enja za onim to je iza sadanjeg, stvarnog sveta nije jedna od uroenih enji ljudskog roda, otkud injenica da za veinu lju- di religiozne ideje i delatnosti ine najvaniji i najzao- kupljajuiji deo ivota? Ako je ta enja jedna od os- novnih enji ljudskog roda, zato bi Kinezi bili izuze- tak? Kad se kae da je etika, a ne religija, pruala spi- ritualnu osnovu kineske civilizacije, da li to podrazu- meva da Kinezi nisu svesni vrednosti koje su vie od moralnih?Vrednosti koje su vie od moralnih mogu se naz- vati nadmoralnim. Ljubav prema oveku je moralna vred- nost, dok je ljubav prema Bogu nadmoralna vrednost.Izvesni ljudi mogu biti skloni da ovu vrstu vrednosti nazovu religioznom vrednou. Meutim, po mome mi- ljenju, ova vrednost nije ograniena na religiju, sem ako ono to se ovde podrazumeva pod religijom nije razliito od njenog gore opisanog znaenja. Na primer, ljubav prema Bogu je u hrianstvu religiozna vrednost, dok ljubav prema Bogu u Spinozinoj (Spinoza) filosofiji to nije, jer ono to je Spinoza nazivao Bogom, u stvari je svemir. Strogo uzev, ljubav prema Bogu u hrianstvu nije stvar- no nadmoralna. Zato to je Bog u hrianstvu linost, te se sledstveno ovekova ljubav prema Bogu moe upo- rediti sa sinovljevom ljubavlju prema ocu, koja je mo- ralna vrednost. Otuda je ljubav prema Bogu u hrianstvu izloena sumnji kao nadmoralna vrednost. Ona je kvazi- -nadmoralna vrednost, dok je Ijubav prema Bogu u Spi- nozinoj filosofiji stvarna nadmoralna vrednost.U odgovor na gornja pitanja, rekao bih da je enja za neim iza sadanjeg stvarnog sveta jedna od uroe- nih enji ljudskog roda i da Kinezi nisu izuzetak od ovog pravila. Oni se nisu mnogo bavili religijom jer su se toliko bavili filosofijom. Oni nisu religiozni zato to su filosofski. Oni filosofijom zadovoljavaju svoju enju za onim to je iza sadanjeg stvarnog sveta. Oni, takoe, u filosofiji poseduju izraz i tovanje nadmoralnih vred- nosti, a te nadmoralne vrednosti se iskuuju ivotom u skladu sa filosofijom.Prema tradiciji kineske filosofije, njena funkcija nije poveavanje pozitivnog znanja (pod pozitivnim znanjem podrazumevam podatke o injenicama), ve uzdizanje du- ha posezanje za onim to je iza sadanjeg stvarnog sveta i za vrednostima viim od moralnih. U knjizi Lao-tzu je reeno: Raditi na znanju znai rasti iz dana u dan; raditi na Taou (Put, Istina) znai smanjivati se iz dana u dan (vidi gl. 48). Mene ne zanima razlika izmeu poveavanja i smanjivanja, niti se u svemu slaem sa ovom izrekom iz Lao-tzu. Navodim je samo da bih poka- zao kako u tradiciji kineske filosofije postoji razlika iz- meu rada na sticanju znanja i rada na Taou (Putu). Svrha prvog je ono to nazivam poveavanjem pozitivnog zna- nja, svrha drugog uzdizanje duha. Filosofija spada u potonju kategoriju.Shvatanje da funkcija filosofije, a naroito metafi- zike, nije poveavanje pozitivnog znanja izloila je be- ka kola savremene zapadne filosofije, mada iz drugog ugla i u drugu svrhu. Ja se ne slaem sa ovom kolom da je funkcija filosofije samo razjanjavanje ideja, a priroda metafizike samo lirika koncepata. Pri svem tom, iz nji- hovih argumenata se sasvim jasno vidi da bi filosofija, a pogotovo metafizika, postala besmislica ukoliko bi stvar^ no pokuala da prua obavetenja o injenicama.Religija stvarno prua obavetenja o injenicama. Ali obavetenja koja daje religija nisu u skladu sa onim koja daje nauka. Tako je na Zapadu postojao Sdkob religije i nauke. Gde nauka napreduje, religija uzmie; a autori- tet religije ustupa pred napretkom nauke. Tradicionalisti su alili zbog te injenice i saaljevali ljude koji su postali nereligiozni, smatrajui da su se degenerisali. Zaista ih je trebalo aliti, ako, osim religije, nisu imali nikakvog drugog pristupa viim vrednostima. Kad se ljudi otarase religije a nemaju zamenu, oni gube i vie vrednosti. Mo- raju se ograniiti na svetovne stvari i nemaju nikakve veze sa duhovnim. Meutim, na sreu, pored religije postoji filosofija, koja oveku pribavlja pristup viim vred- nostima pristup koji je neposredniji od onog to ga pribavlja religija, jer u filosofiji ovek da bi upoznao vie vrednosti, ne mora da ide zaobilaznim putem to ga pru- aju molitve i rituali. Vie vrednosti koje ovek upoznaje kroz filosofiju su istije ak od onih steenih religijom, jer nisu pomeane sa plodovima mate i praznoverjem. U buduem svetu ovek e umesto religije imati filoso- fiju. To je saglasno kineskoj tradiciji. Nije potrebno da ovek bude religiozan, ali jeste potrebno da bude filosof- ski nastrojen. Kad je filosofski nastrojen, poseduje naj- bolje blagodati religije.Problem i duh kineske filosofijeOvo je bilo opte razmatranje prirode i funkcije filosofije. U sledeim opaskama govoriu odredenije o kineskoj filosofiji. U istoriji kineske filosofije postoji glavna struja koja se moe nazvati duhom kineske filosofije. Da bismo shvatili taj duh, moramo prvo razjasniti problem koji je pokuavala da rei veina kineskih filosofa.Postoje sve mogue vrste i prirode ljudi. U pogledu ma koje od tih vrsta, postoji najvii vid dostignua za koje je ovek bilo koje od tih vrsta sposoban. Na pri- mer, ima ljudi koji se bave praktinom politikom. Naj- vii vid dostignua u toj kategoriji ljudi jeste dostig- nue velikog dravnika. Tako je i na polju umetnosti najvii vid dostignua za koje su umetnici sposobni dostignue velikog umetnika. Mada postoje razliite ka- tegorije ljudi, ipak su svi njihovi pripadnici ljudi. ta je najvii vid dostignua za koje je sposoban ovek kao ovek? Prema kineskoj filosofiji, to nije nita manje do biti mudrac, a najvie dostignue mudraca jeste poisto- veenje pojedinca sa svemirom. Problem je da li ljudi, ukoliko ele da postignu to poistoveenje, nuno moraju napustiti drutvo ili ak negirati ivot?Prema nekim filosofima, ovo je potrebno. Buda je rekao da je sam ivot koren i izvor patnje ivota. Sli- no ovome, Platon je kazao da je telo tamnica due. A neki taoisti su govorili da je ivot guka, oteklina, a da smrt treba shvatiti kao provaljivanje otekline. Sve ove ideje predstavljaju gledite koje povlai odvajanje od onog to se moe nazvati sputavajuom mreom materijalnou zagaenog sveta, te, stoga, ukoliko se eli ostvariti naj- vie dostignue dostupno mudracu, ovaj mora da napusti drutvo, pa i sam ivot. Jedino tako se moe postii konano osloboenje. Ova vrsta filosofije je opte poznata kao nadzemaljska filosofija.Postoji druga vrsta filosofije koja naglaava ono to je deo drutva, ljudske odnose i poslove. Ta vrsta filo- sofije govori samo o moralnim vrednostima, a nije kadra, ili ne eli, da govori o nadmoralnim. Ta vrsta filosofije se obino opisuje kao ovozemaljska. Sa stanovita ovo- zemaljske filosofije, nadzemaljska filosofija je suvie idea- listika, liena praktine upotrebljivosti i negativna. Sa stanovita nadzemaljske filosofije, ovozemaljska je suvie realistika, odve povrna. Ona moe biti pozitivna, ali to je kao brz hod oveka koji je krenuo pogrenim pu- tem: to bre ide, sve vie skree s pravog puta.Ima mnogo Ijiidi koji vele da je kineska filosofija ovozemaljska. Teko je rei da su ti ljudi potpuno u pravu ili da uopte nisu u pravu. Sa puko povrnog sta- novita, ne moe se rei da ljudi koji zastupaju ovo sta- novite gree, jer, prema njihovom shvatanju, kineska filosofija se, bez obzira na svoje razliite kole misli, neposredno ili posredno bavi dravom i etikom. Stoga se, na povrini, ona uglavnom bavi drutvom, a ne sve- mirom, svakodnevnim funkcijama ljudskih odnosa, a ne paklom i rajem; ovekovim ovozemaljskim ivotom, a ne njegovim ivotom u svetu koji predstoji. Kad ga je jednom uenik upitao za smisao smrti, Konfucije je od- govorio: Kad jo ne razume ivot, kako bi mogao ra- zumeti smrt? (tivo, XI, 11). A Mencije je rekao: Mu- drac je vrhunac ljudskih odnosa (Mencijeva dela, IVa, 2), to shvaeno doslovno, znai da je mudrac moralno savren ovek u drutvu. Gledano povrno, poto ideal- ni ovek pripada ovom svetu, izgleda da je ono to ki- neska filosofija naziva mudracem osoba sasvim druki- jeg reda no Buda u budizmu ili sveci u hrianskoj reli- giji. Povrno, to kao da naroito vai za konfucijanskog mudraca. Zato su u drevna vremena taoisti toliko isme- vali Konfucija i konfucijance.

121STOR1JA KINESKE FILOSOFIJE

18ISTORIJA KINESKE FILOSOFIJE

DUH KINESKE FILOSOFIJE17Ovo je, meutim, samo povrinski izgled stvari. Ki- neska filosofija se ne moe razumeti pomou preteranih pojednostavljenja ove vr'ste. to se tie glavnog naela njene tradicije, ako ga pravilno shvatimo, ne moe se rei da je potpuno ovozemaljsko, ba kao to se, narav- no, ne moe rei ni da je potpuno nadzemaljsko. Ono istovremeno pripada i ovom i onom svetu. Govorei o neokonfucijanstvu iz razdoblja dinastije Sung, jedan fi- losof ga je ovako opisao: Nije odvojeno od svakodnev-nih obinih delatnosti, ali ide pravo onome to je pret- hodilo Nebu. To je ono emu je teila kineska filosofija. Posedujui ovakav duh, ona je istovremeno i krajnje idealistika i krajnje rea/istika, i veoma praktina, mada ne na povran nain.Ovozemaljskost i nadzemaljskost su medusobno su- protstavljene poput realizma i idealizma. Zadatak kineske filosofije jeste da postigne sintezu ovih antiteza. To ne znai da ih treba ukinuti. One su jo prisutne, ali su objedinjene u sintetiku celinu. Kako se to moe postii? To je problem koji pokuava da rei kineska filosofija.Prema kineskoj filosofiji, ovek koji postigne tu sintezu, ne samo u teoriji ve i delom, jeste mudrac. On je i ovozemaljski i nadzemaljski. Duhovno dostignue kineskog mudraca odgovara dostignuu sveca u budizmu i zapadnoj religiji. Ali kineski mudrac nije ovek koga ne zaokupljaju svetovni poslovi. Njegov karakter je opisan kao unuta- rnja mudrost i spoljanje kraljevstvo. To e rei, svojom unutarrijom mudrou postie spiritualno kultivisanje, svo- jim spoljanjim kraljevstvom funkcionie u drutvu. Nije nu- no da mudrac zaista bude poglavar vlasti u svome drutvu. Sa stanovita praktine politike, mudrac, uglavnom, sva- kako nema izgleda da bude glava drave. Izreka unutarnja mudrost i spoljanje kraljevstvo znai samo da bi onaj ko poseduje najplemenitiji duh teorijski trebalo da bude kralj. Nevano je da li on stvarno ima ili nema izgleda da bude kralj.Poto je, prema kineskoj tradiciji, karakter mudra- ca unutarnja mudrost i spoljanje kraljevstvo, zadatak je filosofije da oveku omogui da takav karakter razvije. Stoga je predmet razmatranja filosofije ono to kineski filosofi opisuju kao Tao (Put ili osnovna naela) unutarnje mudrosti i spoljanjeg kraljevstva.Ovo zvui kao Platonova teorija filosofa-kralja. Po Platonu, u idealnoj dravi filosof treba da bude kralj ili kralj filosof; a da bi postao filosof, ovek mora proi kroz dug period filosofske obuke pre no to se njegov um bude mogao preobratiti iz sveta promenljivih stvari u svet venih ideja. Stoga je, prema Platonu, kao i prema kineskim filosofima, zadatak filosofije da oveku omogui posedovanje karaktera unutarnje mudrosti i spoljanjeg kraljevstva. Medutim, po Platonu, kad filosof postaje kralj, on to ini protiv svoje volje drugim reima, to je neto nametnuto i povlai veliku rtvu s njegove strane. Isto su mislili i drevni taoisti. Postoji pria o jednom mudracu koji je, kad ga je narod izvesne drave zamolio da im bude kralj, pobegao i sakrio se u planinsku pilju. Meu- tim, ljudi su pronali pilju, isterali su ga dimom i prisilili ga da preuzme teki posao (Lu-shih CKun-cKiu, I, 2). To je jedna slinost izmeu Platona i drevnih taoista, a ujedno pokazuje nadzemaljski karakter taoistike filo- sofije. Sledei glavnu tradiciju kineske filosofije, neotaoist Kuo Hsijang (Kuo Hsiang), iz treeg veka pre nae ere, revidirao je ovo stanovite.Prema konfucijanstvu, svakodnevni zadatak bavljenja drutvenim poslovima u ljudskim odnosima nije neto strano mudracu. Izvravanje ovog zadatka sama je sutina razvoja usavravanja njegove linosti. On ga ne obavlja samo kao graanin drutva ve i kao graanin svemira, fien min, kako je to nazvao Mencije. On mora biti svestan da je graanin svemira, inae njegova dela nee imati nad- moralnu vrednost. Kad bi mu se pruila prilika da postane kralj, on bi radosno sluio narodu, obavljajui time svoju dunost i kao graanin drutva i kao graanin svemira.Poto je predmet razmatranja filosofije Tao (Put) unutarnje mudrosti i spoljanjeg kraljevstva, sledi da filo- sofija mora biti nerazdvojna od politike misli. Bez obzira na razlike meu kolama kineske filosofije, filosofija svake kole istovremeno predstavlja i njenu politiku misao. To ne znai da razne filosofske kole ne obuhvataju meta- fiziku, etiku, logiku. To znai samo da su svi ovi inioci, na ovaj ili onaj nain, povezani sa politikom milju, ba kao to Platonova Republika predstavlja celu njegovu filo- sofiju a istovremeno je njegova politika misao.Poznato je, na primer, da se kola imena odavala argumentima kao to su beli konj nije konj, koji, iz- gleda, imaju malo veze sa politikom. Ipak je voa ove kole Kung-sun Lung (Kung-sun Lung) eleo da pro- iri argumente ove vrste da bi ispravio odnos izmeu imena i injenica, kako bi time preobrazio svet. U na- em dananjem svetu videli smo kako svaki dravnik govori da njegova drava eli samo mir, ali, zapravo, dok govori o miru on se esto priprema za rat. Tu, da- kle, postoji pogrean odnos imena i injenica. Po Kung- sun Lungu, ovu vrstu pogrenog odnosa treba ispraviti. To je, zapravo, prvi korak ka preobraaju sveta.

DUH KINESKE FILOSOFIJE19

20ISTORIJA KINESKE FILOSOFIJE

DUH KINESKE FILOSOFIJE21Poto je predmet filosofije Tao unutarnje mudro- sti i spoljanjeg kraljevstva, izuavanje filosofije nije jedno- stavno pokuaj sticanja te vrste znanja ve i pokuaj da se razvije takav karakter. Filosofija nije, naprosto, neto to treba znati, ve i neto to valja iskusiti. Ona nije naprosto neka vrsta intelektualne igre, ve ne- to kudikamo ozbiljnije. Kao to je moj kolega pro- fesor J. L. in (Y. L. Chin) istakao u jednom neobjav- ljenom rukopisu: Svi kineski filosofi su, u razliitoj meri, bili sokrati. To je bilo otud to su etika, politika, refleksivno miljenje i znanje bili objedinjeni u filo- sofu; u njemu su znanje i vrlina sjedinjeni i nerazdvoj- ni. Njegova filosofija iziskuje da je proivi; on sam je njen nosilac. ivot u skladu sa vlastitim filosofskim ube- enjima predstavlja deo njegove filosofije. Njegov je za- datak bio da se stalno i uporno koluje da bi dosegao ono isto iskustvo u kojem su sebinost i egocentri- nost prevaziene kako bi se sjedinio sa svemirom. Oito, ovaj proces kolovanja se nije mogao zaustaviti, jer bi za- ustavljanje znailo pojavu njegovog ega i gubitak njegovog svemira. Stoga je on stalno spoznajno traio, a voljno se stalno dolino ponaao ili pokuavao da se dolino ponaa. Poto se ovo dvoje ne mogu odvojiti, u njemu je postojala sinteza filosofa u prvobitnom znaenju tog poj- ma. Poput Sokrata, on se filosofijom nije bavio samo u ,radnom vremenu. Niti je bio pranjavi, plesnivi filosof zatvoren u svoju radnu sobu koji u naslonjai sedi na periferiji ivota. Za njega filosofija jedva da je ikad bila samo obrazac ideja koji se izlae da bi ih ljudi shvatili,

2*ve je bila sistem pravila sadranih njegovim ponaanjem, a u krajnjim sluajevima ak bi se moglo rei da je nje- gova filosofija njegova biografija.Nain na koji su se izraavali kineski filosofiZapadni prouavalac koji poinje da izuava kinesku filosofiju odmah se sueljava sa dve prepreke. Prva je, naravno, jezika barijera; druga je poseban nain na koji su se izraavali kineski filosofi. Najpre u govoriti o dru- goj.Kad ovek pone da ita kineska filosofska dela, prvi utisak koji stie je moda utisak o kratkoi i ne- povezanosti izreka i spisa njihovih autora. Otvorite Kon- fucijansko tivo i videete da se svaki stav sastoji, samo od nekoliko rei, a da jedva postoji ikakva veza izmeu jednog stava i sledeeg. Otvorite knjigu koja sadri fi- losofiju Lao Cea i utvrdiete da se cela knjiga sastoji od oko pet hiljada rei nije dua od lanka u asopisu, a ipak ete u njoj nai celu njegovu filosofiju. Prouavalac naviknut na sloeno umovanje i iscrpne argumente bio bi na muci da shvati ta ti kineski filosofi kau. Bio bi sklon pomisli da u samoj misli postoji nepovezanost. Kad bi tako bilo, kineska filosofija ne bi postojala. Jer nepovezana misao teko da je dostojna imena filosofije.Moe se rei da je prividna nepovezanost izreka i spisa kineskih filosofa plod injenice da te izreke i spisi nisu formalna filosofska dela. Prema kineskoj tradiciji, izuavanje filosofije nije profesija. Svako treba da izu- ava filosofiju, ba kao to na Zapadu svako treba da ide u crkvu. Svrha izuavanja filosofije jeste da oveku kao oveku omogui da bude ovek, a ne ovek neke odre- ene vrste. Druga izuavanja a ne izuavanje filo- sofije omoguavaju oveku da bude ovek neke posebne vrste. Tako nisu postojali profesionalni filosofi, a ne- profesionalni filosofi nisu morali da stvaraju formalne filosofske spise. U Kini je bilo daleko vie filosofa koji uopte nisu stvorili formalne filosofske spise no onih koji jesu. Ako ovek eli da izuava filosofiju ovih ljudi, mora se obratiti zapisima njihovih izreka ili pismima koja su pisali uenicima i prijateljima. Ta pisma nisu pri- padala samo jednom razdoblju ivota osobe koja ih je pisala, niti je zapise zabeleila samo jedna osoba. Stoga valja oekivati njihovu nepovezanost ili ak nedosled- nost.Prethodno izlaganje, moda, objanjava zato su spisi i izreke nekih filosofa nepovezani, ali ne objanjava nji- hovu kratkou. U izvesnim filosofskim spisima, kao to su Mencijevi i Hsin Cuovi (Hsun Tzu), nalazimo sistemat- sko miljenje i argumente. Ali u poreenju sa filosofskim spisima Zapada, jo uvek nisu dovoljno sistematski po- vezani. injenica je da su kineski filosofi bili naviknuti da se izraavaju u obliku aforizama, jezgrovitih izreka, ili aluzija i primera. Cela knjiga Lao-tsu sastoji se od aforizama, a veina poglavlja knjige Chuang-tzu puna je aluzija i primera. To je veoma uoljivo. Ali ak i u spisima kao to su gore pomenuti Mencijevi i Hsin Cuovi, jo uvek ima suvie aforizama, aluzija i primera u poreenju sa filosofskim delima Zapada. Aforizmi mo- raju biti vrlo kratki, aluzije i primeri moraju biti nepo- vezani.Aforizmi, aluzije i primeri nisu stoga dovoljno si- stematski povezani. Nedostatak sistematske povezanosti je, meutim, nadoknaen njihovom sugestivnou. Siste- matska povezanost i sugestivnost su, naravno, nesagla- ljive. to je jedan izraz sistematskije povezan, manje je sugestivan ba kao to je izraz ukoliko je prozainiji, manje poetian. Izreke i spisi kineskih filosofa su toliko malo sistematski povezani, da je njihova sugestivnost skoro bezgranina.Sugestivnost, a ne sistematska povezanost, ideal je vaskolike kineske umetnosti, bila to poezija, slikarstvo ili ma ta drugo. U poeziji, ono to pesnik namerava da saopti esto nije ono to je pesmom neposredno reeno, ve ono to njome nije reeno. Po kineskoj knjievnoj tradiciji, u dobroj poeziji broj rei je ogranien, ali su ideje koje ona nagovetava bezgranine. Tako inteligen- tan italac poezije ita ono to je izvan pesme, a dobar italac knjiga ono to je izmedu redova. Takav je ideal kineske umetnosti, a taj ideal se odraava u nainu na koji su se izraavali kineski filosofi.Ideal kineske umetnosti nije bez svoje filosofske po- zadine. U dvadeset estom poglavlju knjige Chuang-tsu se kae: Mrea slui za hvatanje ribe, ali kad ovek uhvati ribu, nema potrebe da dalje misli o mrei. Klopka slui za hvatanje zeeva, ali kad ovek uhvati zeca, nema potrebe da dalje misli o klopki. Rei slue da sadre ideje, ali kad ovek shvati ideju, nema potrebe da dalje misli o reima. Kad bih samo mogao nai nekog ko je prestao da misli o reima pa da s njim razgovaram! Razgovarati s nekim ko je prestao da misli o reima, ne znai razgovarati reima. U knjizi Chuang-tzu se veli da su se dva mudraca srela ne izmenivi ni jednu jedinu re, jer kad su im se pogledi susreli, Tao bee tu. Po taoizmu, Tao (Put) se ne moe izrei ve samo nagovestiti. Te kad se koriste rei, njihova sugestivnost otkriva Tao, a ne njihove utvrene sadrine i znaenja. Rei su neto to valja zaboraviti kad postignu svoju svrhu. Zato bismo se oko njih muili vie no to je potrebno? To vai za rei i slikove u poeziji i za linije i boje u slikarstvu.Tokom treeg i etvrtog veka pre nae ere najuti- cajnija filosofija bila je neotaoistika kola poznata u kineskoj istoriji kao hsiian hsueh (tamna ili mistina nau- ka). U to vreme postojala je knjiga s naslovom Shih-shuo Hsin-yu, koja predstavlja zapise otroumnih izreka i ro- mantinih aktivnosti slavnih ljudi tog razdoblja. Veina izreka je veoma kratka, neke se sastoje samo od par rei. U toj knjizi (gl. 4) kae se kako je jednom neki veoma visoki zvaninik upitao filosofa (visoki zvaninik je i sam bio filosof) u emu je razlika i slinost izmeu Lao-uanga (tj. Lao Cea i uang Cea) i Konfucija. Filosof je odgovorio: Zar nisu jedno isto? Zvaninik je bio veoma zadovoljan odgovorom i smesta je postavio filosofa za svog sekretara. Poto se odgovor na kineskom sastoji samo od tri rei, ovaj filosof je bio poznat kao se- kretar od tri rei. On nije mogao rei da Lao-uang i Konfucije nemaju nieg zajednikog niti je mogao rei da im je sve zajedniko. Zato je dao svom odgovoru oblik pitanja, to je odista bio dobar odgovor.Kratke izreke u Konfucijanskom tivu i filosofiji knji- ge Lao-tzu nisu jednostavno zakljuci izvedeni iz izvesnih premisa koje su izgubljene. One su aforizmi puni suge- stivnosti. Njihova je sugestivnost privlana. ovek moe da skupi sve ideje koje nae u knjizi Lao-tzu i ispie ih u vidu nove knjige koja e se sastojati od pedeset ili ak pet stotina hiljada rei. Meutim, bez obzira kako se to dobro obavi, to e biti samo jedna nova knjiga. Ona se moe itati naporedo sa originalnim Lao-tzu i moe mnogo pomoi ljudima da shvate original, ali nikad ne moe zameniti original.Kuo Hsijang, koga sam ve pomenuo, bio je jedan od velikih komentatora uang Cea. Njegov komentar je i sam klasino delo taoistike knjievnosti. On je aluzije i metafore uang Cea pretvorio u jedan vid umovanja i argumentacije, a preveo je njegove pesme u vlastitu prozu. Njegovi spisi su mnogo sistematskije povezani od uang Ceovih. Ali ako treba da se opredele izmeu sugestivnosti uang Ceovog originala i sistematske povezanosti Kuo Hsijangovog komentara, ljudi jo uvek mogu pitati: Ko- ji je boljp Jedan monah budistike an (Chan) ili zen kole iz kasnijeg razdoblja rekao je jednom: Svi kau da je Kuo Hsijang napisao komentar uang Cea, ja bih rekao da je uang Ce napisao komentar Kuo Hsijanga.Jezika barijeraZa sve filosofske spise vai da ih ovek moe teko u potpunosti razumeti i oceniti ako ih ne ita u origi- nalu. To je posledica jezike barijere. Usled sugestivne prirode kineskih filosofskih spisa, jezika barijera po- staje jo tee savladiva. Sugestivnost izreka i spisa ki- neskih filosofa je neto to se jedva moe prevesti. Kad ih ovek ita u prevodu, izmie mu sugestivnost, a to znai da mu izmie mnogo.Na kraju krajeva, prevod je samo jedno tumaenje. Kad ovek prevede jednu reenicu, recimo, iz knjige Lao-tzu, on daje vlastito tumaenje njenog znaenja. Ali prevod moe preneti samo jednu ideju, dok, u stvari, original moe da sadri mnogo drugih ideja pored one koju daje prevodilac. Original je sugestivan, a prevod nije i ne moe biti. Tako prevod gubi mnogo od bogatstva sadranog u originalu.Postoje mnogi prevodi knjiga Lao-tzu i Konfucijan- sko stivo. Svaki prevodilac je smatrao nezadovoljavaju- im prevode drugih. Ali bez obzira koliko prevod bio dobro uraen, on mora biti siromaniji od originala. Za otkrivanje bogatstva knjige Lao-tzu i Konfucijanskog tiva u njihovom originalnom vidu potreban je spoj svih posto- jeih i jo mnogih neobavljenih prevoda.

22ISTORIJA KINESKE FIL0S0FIJE

26ISTORIJA KINESKE FILOSOFIJE

DUH KINESKE FILOSOFIJE25Kumaradiva (Kumarajiva), iz petog stolea nae ere, jedan od najveih prevodilaca budistikih tekstova na kineski, rekao je da je prevodilaki posao poput vakanja hrane koju treba drugima staviti u usta. Ako ovek ne moe sam da vae hranu, mora mu se dati ve sava- kana. Meutim, nakon takve operacije, hrana mora imati loiji ukus i aromu no original.

II POGLAVLJEPOZADINA KINESKE FILOSOFIJEU prethodnom poglavlju sam rekao da je filosofija sistematsko refleksivno razmiljanje o ivotu. Mislioevo razmiljanje obino je uslovljeno okolinom u kojoj ivi. Postojei u izvesnoj okolini, on osea ivot na izvestan nain, te stoga u njegovoj filosofiji ima izvesnih nagla- avanja ili isputanja to ine osobenosti te filosofije.Ovo vai za pojedinca kao to vai i za narod. U ovom poglavlju pokuau da neto kaem o geografskoj i ekonomskoj pozadini kineskog naroda, da bih poka- zao kako su i zato kineska civilizacija uopte i kineska filosofija posebno onakve kakve jesu.Geografska pozadina kineskog narodaU Konfucijanskom tivu Konfucije veli: Mudar o- vek uiva u vodi, dobar ovek uiva u planinama. Mu- dri se kreu, dobri poivaju. Mudri su sreni, dobri du- raju (VI, 21). itajui ovu izreku, oseam da ona sadri neto to nagovetava jednu od razlika izmeu naroda drevne Kine i drevne Grke.Kina je kontinentalna zemlja. Za stare Kineze nji- hova zemlja bila je ceo svet. U kineskom jeziku postoje dva izraza koja se mogu prevesti kao svet. Jedan je sve pod nebom, a drugi sve unutar etiri mora. Ljudima iz primorske zemlje, kakvi su Grci, bilo bi ne- pojmljivo da ovakvi izrazi mogu biti sinonimi. Ali u ki- neskom jeziku jesu i ne bez razloga.Od vremena Konfucija pa do kraja prolog veka nijedan kineski mislilac nije iskusio otiskivanje na ot- voreno more. Ukoliko razmiljamo sluei se savreme- nim pojmovima o razdaljini, Konfucije i Mencije nisu iveli daleko od mora, a ipak u tivu Konfucije samo jednom pominje more. Zabeleeno je da je kazao: Ako moj nain ne prevlada, popeu se na splav i otploviti morem. Onaj koji e^ poi sa mnom bie (ung) Ju (Chung Yu) (V, 6). ung Ju je bio Konfucijev uenik poznat po svojoj hrabrosti i junatvu. U istom delu se kae da je ung Ju, kad je uo ove rei, bio veoma za- dovoljan. Konfucije, meutim, nije bio naroito zadovo- ljan ung Juovim preteranim oduevljenjem, te prime- ti: Ju je hrabriji od mene. Ne znam ta da radim s njim (ibid.).Mencijevo pominjanje mora je takoe kratko: Ono- me ko je video more, kae on, teko je da ita misli0 drugim vodama, a onome ko je odlutao do kapije mu- draca, teko )e da ita misli o reima drugih (Vlla, 24). Mencije nije nita bolji od Konfucija, koji je samo mislio da otpJovi morem. KoJiko su biJi drukiji So- krat, Platon i Aristotel, koji su iveli u primorskoj zemlji1 lutali sa ostrva na ostrvo!Ekonomska pozadina kineskog narodaDrevni kineski i grki filosofi nisu iveli samo pod razliitim geografslm ve i ekonomskim uslovima. Po- to je Kina kontinentalna zemlja, Kinezi su morali da stiu sredstva za ivot zemljoradnjom. ak se i danas procenjuje da deo kineskog stanovnitva koji se bavi zemljoradnjom iznosi od 75 do 80 posto. U agrarnoj zemlji glavni temelj bogatstva jeste zemljite. Otuda su se tokom kineske istorije drutveno i ekonomsko mi- ljenje i politika usredsreivali na upotrebu i raspodelu zemlje.Poljoprivreda je u takvoj ekonomiji podjednako vana i u miru i u ratu. Tokom razdoblja Zaraenih drava (480222. p.n.e.), razdoblja u mnogo emu slinog na- em, kada je Kina bila podeljena na mnogobrojna feudal- na kraljevstva, svaka drava je posveivala veu panju onome to se tada nazivalo vetinama zemljoradnje i ratovanja. Konano je drava in, jedna od sedam vo- deih drava tog doba, zadobila prevlast i u zemljoradnji i u ratovanju, te je, kao plod toga, uspela da pokori druge drave i tako prvi put u istoriji Kine ostvari uje- dinjenje.U socijalnoj i ekonomskoj misli kineskih filosofa po- stoji razlika izmeu onog to nazivaju korenom i gra- nom. Koren se odnosi na zemljoradnju, a grana na trgovinu. Tome je razlog to se zemljoradnja bavi proiz- vodnjom, dok se trgovina bavi samo razmenom. Mora postojati proizvodnja pre no to se moe imati razmena. U agrarnoj zemlji zemljoradnja je glavni vid proizvodnje, i zato su tokom cele kineske istorije drutvene i ekonomske teorije i politika pokuavale da naglase koren, a umanje znaaj grane.Stoga se s visine gleda na ljude koji se bave gra- nom, to jest na trgovce. Oni su poslednji i najnii od etiri tradicionalna drutvena stalea, a ostala tri ine uenjaci, ratari i zanatlije. Uenjaci su obino bili zem- ljoposednici, a ratari seljaci koji su stvarno obrai- vali zemlju. To su bile dve profesije potovane u Kini. Porodica koja poseduje tradiciju prouavanja i ratarstva bila je neto ime se ovek ponosio.Iako uenjaci nisu sami stvarno obraivali zem- lju, poto su obino bili zemljoposednici, njihove sud- bine su ipak bile vezane za zemljoradnju. Dobra ili loa etva znaila je za njih dobru ili lou sreu, te su stoga njihoVe reakcije na svemir i njihovo shvatanje ivota u sutini bili zemljoradniki. Pored toga, njihovo obrazo- vanje dalo im je sposobnost da izraze ono to je stvarni ratar oseao ali sam nije bio kadar da izrazi. Taj izraz je poprimio oblik kineske filosofije, knjievnosti i likovne umetnosti.Vrednost zemljoradnjeU delu Lii-shih Chun ckiu, pregledu raznih filosof- skih kola napisanom u treem veku pre nae ere, po- stoji poglavlje s naslovom Vrednost zemljoradnje. U tom poglavlju se ocrtava kontrast izmeu naina ivota ljudi koji se bave korenskim zanimanjem zemljo- radnika i onih koji se bave zanimanjem granom trgo- vaca. Ratari su primitivni i bezazleni i stoga uvek sprem- ni da primaju zapovesti. Oni su detinjasti i nevini i stoga nesebini. Njihova materijalna imovina je sloena i teko pokretljiva, te zato ne naputaju svoju zemlju kad joj zapreti opasnost. S druge strane, trgovci su pokvareni i zato nisu posluni. Oni su verolomni i zato sebini. Nji- hova imovina je jednostavna i lako prenosiva, te stoga obino naputaju svoju zemlju kad je u opasnosti. Zato ovo poglavlje tvrdi ne samo da je zemljoradnja ekonomski vanija od trgovine ve i da je nain ivota seljaka vred- niji od naina ivota trgovaca. U tome poiva vrednost zemljoradnje (XXVI, 3). Pisac tog poglavlja je otkrio da je nain ivota Ijudi uslovljen njihovom ekonomskom pozadinom, a njegova ocena zemljoradnje, opet, pokazuje da je i sam bio uslovljen ekonomskom pozadinom svog vremena.U ovoj opasci Lii-shih Chun-chiu nalazimo koren i izvor dva glavna smera kineske misli, taoizma i konfu- cijanstva. Oni su na suprotnim polovima, ali su ipak ujedno dva pola jedne iste ose. Oba, na ovaj ili onaj na- in, izraavaju stremljenja i nadahnua zemljoradnika.Preokretanje je kretanje Tao-aPre no to razmotrimo razliku izmeu ovih dveju kola, pozabavimo se prvo jednom teorijom koju su obe zastupale. Po njoj, i u sferi prirode i u ovekovoj, kad razvoj bilo ega dovede do jedne krajnosti, dolazi do preokreta u drugu krajnost: to jest, da pozajmimo izraz od Hegela (Hegel), sve sadri svoju negaciju. To je jed- na od glavnih teza Lao Ceove filosofije, a takoe i Knjige promena, kako su je tumaili konfucijanci. Ona je, nema sumnje, bila nadahnuta kretanjem Sunca i Meseca i sme- njivanjem etiri godinja doba, na koje zemljoradnici moraju posebno paziti kako bi obavljali svoj posao. U Dodacima Knjizi promena kae se: Kad ode hladnoa, dolazi toplota, a kad doe toplota, odlazi hladnoa (III dodatak). X opet: Kad Sunce dosegne vrhunac, opada, a kad Mesec postane pun, poinje da opada (I dodatak). Takva kretanja se u Dodacima nazivaju vraanjem. Tako I dodatak veli: U vraanju vidimo duh Neba i Zemlje. U knjizi Lao-tzu nalazimo sline rei'. Preokre- tanje je kretanje Tao-a (gl. 40).Ova teorija je imala veliki uticaj na Kineze i mnogo je doprinela njihovom uspehu u savladavanju mnogih tekoa na koje su nailazili u svojoj dugoj istoriji. Ube- eni u ovu teoriju, oni ostaju oprezni ak i u vreme na- pretka, a nadaju se ak i u razdoblju najvee opasnosti. U prolom ratu, ovaj koncept je naoruao kineski na- rod svojevrsnim psiholokim orujem, tako da je ak i u njegovim najmranijim razdobljima veina ljudi ive- la od nade izraene izrekom: Uskoro e svanuti zora. Ta volja da se veruje pomogla je Kinezima da prou kroz rat.Ova teorija je ujedno pruila glavni argument za doktrinu zlatne sredine, kojoj su podjednako bili sklo- ni i konfucijanci i taoisti. Nikad suvie bila je maksi- ma i jednih i drugih. Jer, po njima, bolje je da ovek pogrei imajui premalo, no da pogrei imajui suvie, i bolje je pogreiti ostavivi stvari neuinjene, no da se pogrei preterivanjem u njihovom obavljanju. Jer pose- dovanjem suvinog i preterivanjem u delanju ovek se izlae opasnosti da postigne suprotno od onog to eli.Idealizacija prirodeTaoizam i konfucijanstvo se razlikuju, jer su racio- nalizacija ili teorijski izraz razliitih strana ivota zem- ljoradnika. ivot ratara je jednostavan, a njihova misao nevina. Sagledavajui stvari sa njihovog stanovita, taoisti su idealizovali jednostavnost primitivnog drutva i osui- vali civilizaciju. Oni su takode idealizovali nevinost dece i prezirali znanje. U knjizi Lao-tzu se kae: Nek imamo malu zemlju s malobrojnim stanovnitvom . . . Neka se ljudi vrate na upotrebu uzica s vorovima (za beleenje). Neka im hrana bude slatka, odea krasna, kue udobne, poljski poslovi prijatni. Susedna drava bi mogla biti tako blizu da se uje kako u njoj petlovi kukuriu i psi laju. No ljudi bi starili i umirali a da u njoj nikad nisu bili (g1. 80). Zar ovo nije idilina sJika ratarske zemlje?Ratari su uvek u dodiru sa prirodom, te se prirodi dive i vole je. Taoisti su do krajnosti razvili to divlje- nje i ljubav. Oni su otro razlikovali ono to je prirod- no od onog to je ovekovo, prirodno od vetakog. Po njima, ono to je od prirode, izvor je Ijudske sree, a ono to je ovekovo koren vaskolike ljudske patnje. Oni su, kako ree konfucijanac Hsin Cu, bili zaslep- ljeni prirodom i uopte nisu poznavali oveka (Hsiin- ~tzu, gl. 21). Na konanom razvojnom stupnju ovog mi- saonog smera, taoisti su tvrdili da najvie dostignue u spiritualnoj kultivaciji mudraca poiva u njegovom poistoveavanju s vaskoJikom prirodom, tj. svemirom.Porodini sistem

30ISTORIJA KINESKE FILOSOFIJE

POZADINA KINESKE FILOSOFIJE29Zemljoradnici moraju da ive na svojoj zemlji koja je nepokretna, a isto vai i za uenjake-zemljoposed- nike. UkoJiko ne poseduje neki naroit dar ili nije po- sebno srean, ovek mora da ivi onde gde je iveo nje- gov otac ili ded i gde e nastaviti da ive njegova deca. To e rei, porodica u irem smislu mora iz ekonomskih razloga da ivi zajedno. Tako se razvio kineski porodi- ni sistem, koji je, bez sumnje, jedan od najsloenijih i najbolje organizovanih u svetu. Veliki deo konfucijan- stva jeste racionalno opravdanje ili teorijski izraz ovog drutvenog sistema.Porodini sistem je bio drutveni sistem Kine. Od pet tradicionalnih drutvenih odnosa, koje ine odnos izmeu vJadara i podanika, oca i sina, starijeg i mJaeg brata, mua i ene, prijatelja i prijatelja, tri su porodi- ni odnosi. Preostala dva, mada nisu porodini odnosi, mogu se izraziti terminima porodice. Tako se odnos vladara i podanika moe izraziti terminima odnosa oca i sina, a odnos dvojice prijatelja terminima odnosa iz- medu starijeg i mladeg brata. To je, zaista, i bio nain na koji su obino shvatani. No to su samo glavni poro- dini odnosi, a postoje jo mnogi. Erh Ya, najstariji renik kineskog jezika, koji prethodi naoj eri, daje preko sto izraza za razliite porodine odnose, od kojih za ve- inu nema protivvrednosti u engleskom jeziku.Iz istog razloga se razvilo i oboavanje predaka. U porodici koja ivi na nekom odreenom mestu, oboa- vani predak je obino bio prvi lan porodice koji je se- be i svoje potomke ustoliio na tom zemljitu. On je ti- me postao simbol jedinstva porodice, a velikoj i sloenoj organizaciji takav simbol bio je neophodan.Veliki deo konfucijanstva predstavlja racionalno oprav- danje ovog drutvenog sistema ili njegov teorijski izraz. Ekonomski uslovi su pripremili njegov temelj, a konfu- cijanstvo je izrazilo njegov etiki smisao. Poto je ovaj drutveni sistem bio izdanak izvesnih ekonomskih uslova, a ovi uslovi su opet bili posledica geografske sredine, za Kineze su i sistem i njegov teorijski izraz bili 'veoma prirodni. Zbog toga je konfucijanstvo prirodno postalo ortodoksna filosofija, i to je ostalo dok najezda industrija- lizacije iz moderne Evrope i Amerike nije izmenila eko- nomsku osnovu kineskog ivota.Ovozemaljskost i nadzemaljskostKonfucijanstvo je filosofija drutvene organizacije, te je ujedno i filosofija svakodnevnog ivota. Konfucijanstvo naglaava ovekove drutvene odgovornosti, dok taoizam naglaava ono to je u njemu prirodno i spontano. U knjizi Chuang-tzu se kae da konfucijanci lutaju unutar granica drutva, dok taoisti lutaju izvan njih. U treem i etvrtom stoleu, kada je taoizam ponovo postao uti- cajan, ljudi su govorili da je Konfucije cenio ming chiao (uenje o imenima koja oznaavaju drutvene odnose), dok su Lao Ce i uang Ce cenili tzu jan (spontanost ili prirodnost). Ova dva smera kineske filosofije priblino odgovaraju tradicijama klasicizma i romantizma u zapad- noj misli. Proitajte pesme Tu Fua (Tu Fu) i Li Poa (Li Po) i videete razliku izmeu konfucijanstva i taoizma. Ova dva pesnika ivela su u istom razdoblju (osmi vek) i istovremeno su u svojim pesmama izrazila dve glavne tradicije kineske misli.Zato to luta unutar granica drutva, konfucijan- stvo izgleda ovozemaljskije od taoizma, a zato to luta izvan granica drutva, taoizam izgleda nadzemaljskiji od konfucijanstva. Ta dva smera misli su se sporila, ali i dopunjavala. Ona su uspostavljala neku vrstu ravnotee snaga. To je Kinezima dalo bolji oseaj ravnotee u po- gledu ovozemaljskosti i nadzemaljskosti.

POZADINA KINESKE FILOSOFIJE31

34ISTORIJA KINESKE FILOSOFIJE

POZADINA KINESKE FILOSOFIJE33U treem i etvrtom veku bilo je taoista koji su po- kuavali da taoizam vie priblie konfucijanstvu, a u je- danaestom i dvanaestom veku bilo je i konfucijanaca koji su pokuavali da konfudjanstvo priblie taoizmu. Te tao- iste nazivamo neotaoistima, a te konfucijance neokon- fucijancima. Kao to sam pokazao u prethodnom poglav- lju, ta dva pokreta uinila su kinesku filosofiju ujedno ovozemaljskom i nadzemaljskom.

3*Kinesko slikarstvo i poezijaKonfucijanci su umetnost shvatali kao orue mo- ralnog vaspitanja. Taoisti nisu posedovali formalne ra- sprave o umetnosti, ali su njihovo divljenje slobodnom kretanju duha i njihova idealizacija prirode pruili du- boko nadahnue velikim umetnicima Kine. Poto je tako, nije udo to je veina velikih umetnika Kine uzela za temu prirodu. Veinu remek-dela kineskog slikarstva ine slike predela, ivotinja i cvea, drvea i bambusa. Na slici predela uvek nalazimo oveka koji sedi u podnoju planine ili na obali potoka divei se lepoti prirode i kon- templiui Tao ili Put koji prevazilazi i prirodu i oveka.Na slian nain, u kineskoj poeziji nalazimo pesme kao to je ova Tao ijenova (Tao Chien) (372427):Sagradio sam kolibu u predelu ljudskih stanita,A ipak u mojoj blizini nema buke konja ili kola,Da li biste znali kako je to mogue?Udaljeno srce oko sebe pustinju stvara.Berem krizanteme pod istonom ivicom,Zatim dugo gledam daleka letnja brda.U suton planinski vazduh je sve;Ptice se vraaju u parovima.U tim stvarima poiva dubok smisao Ali kad bismo hteli da ga izrazimo, rei nas odjednom izdaju.Ovde imamo taoizam u najboljem vidu.Metodologija kineske filosofijeU kineskoj filosofiji zemljoradniki pogled na svet nije uslovio samo njenu sadrinu, na primer da je preo- kretanje kretanje Tao-a, ve je, to je vanije, uslovio i njenu metodologiju. Profesor Nortrop (Northrop) je rekao da postoje dva glavna tipa koncepata, onaj koji se postie intuicijom i onaj koji se postie postulacijom.Intuitivni koncept, veli on, jeste onaj koji oznaava i ije potpuno znaenje daje ono to je neposredno opa- eno. ,Plavo u znaenju opaene boje jeste intuitivan koncept. . . Postulativan koncept je onaj ije je potpuno znaenje oznaeno postulatima deduktivne teorije u kojoj se javlja. . . ,Plavo u znaenju broja jedne talasne du- ine u elektromagnetskoj teoriji postulativan je koncept.[footnoteRef:4] [4: Filmer S. C. Northrop: The Complementary Emphases of Eastern Intuition Philosophy and Western Scientific Philosophy, u Philosophy, East and We$t, (ur. C. A. Moore, Princeton XJniversity Press 1946), str. 187.]

Nortrop takoe veli da postoje tri mogua tipa in~ tuitivnog koncepta: koncept diferenciranog estetikog kon- tinuuma; koncept neodreenog ili neizdiferenciranog este- tikog kontinuuma; koncept diferencijacije (ibid., str. 187). Po njemu, konfucijanstvo se moe definisati kao stanje duha u kojem se koncept neodreene intuitivno spoznate mnogostrukosti premeta u pozadinu misli, a konkretne diferencijacije u njihovim relativistikim, humanistikim, prolaznim pojavama i nestajanjima oblikuju sadraj filo- sofije (ibid., str. 205). Meutim, u taoizmu sadrinu filo- sofije oblikuje koncept neodreenog ili neizdiferenciranog estetikog kontinuuma (ibid.).Ne slaem se u potpunosti sa svim to je Nortrop rekao u ovom ogledu, ali mislim da je on ovde shvatio sutinsku razliku izmeu kineske i zapadne filosofije. Kad prouavalac kineske filosofije pone da izuava zapadnu filosofiju, on se obraduje videvi da su i grki filosofi pravili razliku izmeu Bia i Nebia, ogranienog i ne- ogranienog. Ali se prilino iznenadi kad otkrije da su grki filosofi smatrali da su Nebie i neogranieno manje vredni od Bia i ogranienog. U kineskoj filosofiji stvar je upravo obrnuta. Razlog za ovu razliku je u injenici to su Bie i ogranieno odreeni, dok su Nebie i neogranieno neodreeni. Filosofi koji polaze od postulativnih konce- pata skloni su odreenom, dok oni koji polaze od intuicije cene neodreeno.Ako poveemo ovo to je Nortrop ovde istakao sa onim to sam pomenuo u poetku ovog poglavlja, vidi- mo da je koncept diferenciranog estetikog kontinuuma, iz kojeg proizlaze i koncept neizdiferenciranog esteti- kog kontinuuma i koncept diferencijacija (ibid., str. 187), u sutini zemljoradniki koncept. Sve ono ime zemljo- radnici moraju da se bave, kao to su njihovo imanje i etva, jesu stvari koje oni neposredno opaaju. I u svojoj primitivnosti i naivnosti oni cene ono to tako neposred- no opaaju. Nije onda udo to su i njihovi filosofi uzeli neposredno opaanje stvari za polaznu taku svoje filo- sofije.Ovo takoe objanjava i zato se u kineskoj filoso- fiji nikad nije razvila epistemologija. Kineski filosofi nikad nisu ozbiljno razmatrali da li je sto koji vidimo pred sobom stvaran ili iluzoran i da li je samo predstava u naem duhu ili zauzima objektivan prostor. Takvi episte- moloki problemi ne mogu se nai u kineskoj filosofiji (izuzev u budizmu, koji je doao iz Indije), jer se episte- moloki problemi javljaju samo kad se naglaava granica izmeu subjekta i objekta. A u estetikom kontinuumu takva granica ne postoji. U njemu su onaj koji spoznaje i ono to se spoznaje jedna celina.Ovo takoe objanjava zato je jezik koji koristi kineska filosofija sugestivan, ali ne i sistematski pove- zan. Nije sistematski povezan, jer ne predstavlja kon- cepte u bilo kakvom deduktivnom umovanju. Filosof nam samo kazuje ta vidi. I zbog toga je ono to go- vori bogato sadrinom, mada verbalno jezgrovito. To je razlog zato su njegove rei vie sugestivne no tane.Primorske i kontinentalne zemljeGrci su iveli u primorskoj zemlji i svoj su prospe- ritet odravali trgovinom. Oni su bili prvenstveno trgov- ci. A ono ime trgovci najpre moraju da se bave jesu apstraktni brojevi korieni u njihovim trgovakim rau- nima, a tek onda konkretne stvari koje se kroz te brojeve mogu neposredno opaziti. Takvi brojevi su ono to je Nortrop nazvao postulativnim konceptima. Otuda su gr- ki filosofi takoe uzeli postulativni koncept za svoju polaznu taku. Razvili su matematiku i matematiko mi- ljenje. Zato su imali epistemoloke probleme i zato je nji- hov jezik bio tako sistematski povezan.No trgovci su i graani. Njihove delatnosti iziskuju da zajedno ive u gradu. Stoga imaju oblik drutvene orga- nizacije koja nije toliko zasnovana na zajednikom inte- resu porodice, koliko na interesu grada. To je razlog zato su Grci svoje drutvo organizovali oko grada-drave, za razliku od kineskog drutvenog poretka koji se moe nazvati sistemom porodine drave, jer se u njemu dr- ava shvata terminima porodice. U gradu-dravi drutve- na organizacija nije autokratska, jer u istoj klasi gra- ana ne postoji moralni razlog da jedan bude vaniji ili superiorniji od drugog. Meutim, u porodinoj dra- vi drutvena organizacija je autokratska i hijerarhijska, jer je u porodici autoritet oca prirodno vei od sinovljevog.injenica da su Kinezi bili zemljoradnici objanja- va i zato u Kini nije bilo industrijske revolucije, koja je orue uvoenja modernog sveta. U knjizi Lieh-tzu po- stoji pria koja veli da je vladar drave Sung jednom zatraio od nekog vetog zanatlije da od komada ada izrezbari list drveta. Nakon tri godine, zanatlija je dovr- io posao, a kad je vetaki list stavljen na drvo, bio je tako udesno uraen da ga niko nije mogao razlikovati od pravog lia. Vladar je bio veoma zadovoljan. Ali kad je za to uo Lije Cu (Lieh Tzu), rekao je: Kad bi prirodi bilo potrebno tri godine da naini jedan list, bilo bi malo lisnatog drvea! (Lieh-tzu, gl. 8). To je stanovite oveka koji se divi prirodnom, a osuuje veta- ko. Nain ivota zemljoradnika jeste sleenje prirode. Oni se dive prirodi i osuuju vetako, a njih je, u nji- hovoj primitivnosti i nevinosti, lako zadovoljiti. Oni ne ele, niti mogu zamisliti, ikakvu promenu. U Kini je bilo ne malo znaajnih izuma ili otkria, ali esto utvru- jemo da su ova pre obeshrabrivana no podsticana.Meu trgovcima u primorskoj zemlji uslovi su druk- iji. Oni imaju vee mogunosti da viaju drukije ljude, s drugim obiajima i jezicima, naviknuti su na promenu i ne plae se novine. tavie, da bi imali dobro trite za

*

39POZADINA KINESKE FILOSOFIJEsvoju robu, oni moraju da podstiu novine u proizvodnji onoga to e prodavati. Nije sluajno to je na Zapadu industrijska revolucija najpre poela u Engleskoj, koja je takoe primorska zemlja i odrava svoj prosperitet trgovinom.Ono to je u ovom poglavlju ranije navedeno o trgov- cima iz knjige Lii-shih Ctiun-ctiiu, moe se rei i za ljude primorskih zemalja, pod uslovom da umesto da ka- emo kako su pokvareni i verolomni, kaemo da su pre- finjeni i inteligentni. Moemo, takoe, parafrazirati Kon- fucija, rekavi da su ljudi primorskih zemalja mudri, dok su oni iz kontinentalnih dobri. I tako ponavljamo ono to je rekao Konfucije: Mudar ovek uiva u vodi, dobar ovek uiva u planinama. Mudri se kreu, dobri poivaju. Mudri su sreni, dobri duraju.Nije svrha ovog poglavlja da nabraja primere za do- kazivanje veze izmeu geografskih i ekonomskih uslova Grke i Engleske, s jedne strane, i razvoja zapadne naune misli i demokratskih institucija, sa druge. No injenica da su geografski i ekonomski uslovi Grke i Engleske sasvim razliiti od onih u Kini dovoljna je da tvori ne- gativan dokaz za moju tezu u pogledu istorije Kine, pomenutu u ovom poglavlju.Trajno i promenljivo u kineskoj filosofijiNapredak nauke je pokorio geografiju i Kina vie nije izolovana unutar etiri mora. I ona prolazi kroz industrijalizaciju, i mada je znatno zaostala za zapad- nim svetom, bolje ikad nego nikad. Nije ispravno ako se kae da je Zapad izvrio najezdu Istoka. Ovo je pre sluaj kad je savremeno izvrilo najezdu srednjovekov- nog. Da bi ivela u modernom svetu, Kina mora biti moderna.Ostaje da se postavi jedno pitanje: ako je kineska filosofija bila toliko vezana za ekonomske uslove ivota Kineza, da li ono to je izraeno kineskom filosofijom poseduje vrednost samo za ljude koji u tim uslovima ive?

Odgovor glasi: da i ne. U filosofiji ma kog naroda ili vremena uvek postoji jedan deo koji poseduje vred- nost samo u vezi sa ekonomskim uslovima tog naroda ili vremena, ali uvek postoji drugi deo koji je vie od ovoga. Ono to nije relativno, ima trajnu vrednost. Okle- vam da kaem da je to apsolutna istina, jer je odrei- vanje ta je apsolutna istina preteak posao za bilo koje ljudsko bie i rezervisan je samo za Boga, ukoliko postoji.Uzmimo jedan primer iz grke filosofije. Aristote- lovo racionalno opravdanje robovlasnikog sistema mo- ra se smatrati teorijom vezanom za ekonomske uslove grkog ivota. Ali rei ovo ne znai da u Aristotelovoj drutvenoj filosofiji nema nieg to nije nerelativno. Isto vai i za kinesku misao. Kad se Kina bude industrijali- zovala, morae da ode i stari porodini sistem, a sa njim i njegovo konfucijansko racionalno opravdanje. Ali ova tvrdnja ne znai da u drutvenoj fiJosofiji konfucijanstva ne postoji nita nerelativno.Ovome je razlog injenica da drutva drevne Grke i drevne Kine, iako razliita, pripadaju optoj katego- riji koju nazivamo drutvom. Teorije koje su teorijski izraz grkog ili kineskog drutva su tako delom izrazi drutva uopte. Mada u njima postoji ono to pripada samo grkom ili kineskom drutvu per se, mora posto- jati i neto univerzalnije to pripada drutvu uopte. Ovo drugo nije relativno i poseduje trajnu vrednost.Isto vai i za taoizam. Taoistika teorija svakako grei kad kae da je utopija oveanstva primitivnost jednog minulog doba. Polazei od ideje progresa, mi, savremeni ljudi, mislimo da je idealno stanje Ijudskog postojanja neto to valja stvoriti u budunosti, a ne neto izgubljeno u prolosti. Ali ono to izvesni moderni ljudi smatraju idealnim stanjem ljudskog postojanja, na primer anarhizam, nije sasvim razliito od onog na koje su mislili taoisti.

POZADINA KINESKE FILOSOFIJE35

38ISTORIJA KINESKE FILOSOFIJE

Filosofija nam takoe prua ideal ivota. Deo tog ideala, kako ga daje filosofija izvesnog naroda ili vre- mena, mora pripadati samo onom nainu ivota proiza- lom iz drutvenih uslova tog naroda ili vremena. Ali

mora postojati i deo koji pripada ivotu uopte, te zato nije relativan, ve ima trajnu vrednost. To kao da ilu- struje konfucijanska teorija idealnog ivota. Po toj teo- riji, idealan ivot je ivot oveka koji, mada u veoma ve- likoj meri poima svemir, ipak ostaje u granicama pet osnov- nih ljudskih odnosa. Priroda tih ljudskih odnosa moe se menjati prema okolnostima. Ali se sam ideal ne menja. Greimo dakle ako tvrdimo da poto neki od tih pet ljud- skih odnosa moraju nestati, mora nestati i konfucijanski ideal ivota. A greimo i kad tvrdimo da se, poto je ovaj ideal ivota poeljan, moraju odrati svih pet ljudskih odnosa. Mora se izvriti logika analiza da bi se razliko- valo ta je u istoriji filosofije trajno, a ta promenljivo. Svaka filosofija sadri neto trajno, a svim filosofijama neto je zajedniko. Zato se filosofije, mada razliite, mo- gu porediti i prevoditi iz termina jedne filosofije u termi- ne druge.

POZADINA KINESKE FILOSOFIJE39

POREKLO SKOLA41Da li e se metodologija kineske filosofije prome- niti? To e rei, hoe li nova kineska filosofija prestati da se ograniava na intuitivne koncepte? Svakako da hoe i nema razloga zato ne bi. Zapravo, ona se ve menja. TJ poslednjem poglavlju ove knjige imau neto vie da kaem o ovoj promeni.III POGLAVLJEPOREKLO KOLAU prethodnom poglavlju sam rekao da su konfuci- janstvo i taoizam dva glavna toka kineske misli. Meu- tim, oni su to postali tek nakon duge evolucije, a od pe- tog do treeg veka pre nae ere bili su samo dve od mno- gih suparnikih kola misli. Tokom tog razdoblja broj kola je bio tako velik da su ih Kinezi oznaavali izrazom sto kola.Su-ma Tan i est kolaKasniji istoriari su pokuali da obave klasifikaciju ovih sto kola. Prvi koji je to uinio bio je Su-ma Tan (Ssu-ma Tan) (umro 110. g. p. n. e.), otac Su-ma ijena (Ssu-ma Chien) (145-ca 86. p. n. e.) i u zajednici s njim autor prve kineske velike istorije dinastija Shih Chi, ili Istorijski zapisi. U poslednjem poglavlju tog dela Su-ma ijen citira jedan ogled svog oca pod naslovom O su- tinskim idejama est kola. U tom ogledu Su-ma Tan na sledei nain razvrstava filosofe nekoliko prethodnih vekova u est glavnih kola:Prva je Yin-Yang chia, ili Yin-Yang kola, kola kosmologa. Njeno je ime izvedeno iz naela Yin i Yang, koja se u kineskoj misli smatraju dvama glavnim naelima kineske kosmologije. Yin je ensko naelo, a Yang mu- ko, te Kinezi smatraju da iz njihovog spajanja i meu- dejstva nastaju sve pojave u svemiru.Druga je Ju chia ili kola literata. Ova kola je u za- padnoj literaturi poznata kao konfucijanska kola, ali re ju doslovno znai literatus ili uenjak. Stoga je zapadni naziv unekoliko varljiv, jer isputa implikaciju da su sled- benici ove kole bili i uenjaci i mislioci; oni su, vie no svi ostali, bili nastavnici drevnih klasika, te otud nasled- nici drevne kulturne batine. Naravno, Konfucije je bio vodea linost ove kole i moe se s pravom smatrati nje- nim osnivaem. Pri svem tom, izraz ju ne znai samo Konfucijeva ili konfucijanska, ve ima i ire implikacije.Trea kola je Mo chia, ili Mocistika. Ta kola je imala zbijenu organizaciju i strogu disciplinu pod vo- stvom Mo Cua (Mo Tzu). Njeni sledbenici su sebe stvar- no nazivali mocistima. Zato naziv ove kole nije izmi- slio Su-ma Tan, kao to je to sluaj sa nazivima nekih drugih kola.etvrta kola je Ming chia, ili kola imena. Sledbe- nike ove kole je zanimalo razlikovanje i uzajamni odnos izmeu onog to su nazivali imenima i datostima.Peta kola je Fa chia, ili Legalistika. Kineska re fa znai obrazac ili zakon. Ova kola je potekla iz skupine dravnika koji su zastupali shvatanje da dobra vlada mora biti zasnovana na utvrenom kodeksu zakona umesto na moralnim institucijama, iji su znaaj za vladanje nagla- avali literati.esta kola jeste Tao-Te chia, ili kola Puta i njegove Moi. Sledbenici ove kole usredsredili su svoju meta- fiziku i filosofiju drutva oko koncepta Nebia, koje je Tao ili put, i njegove koncentracije u pojedincu u vidu ovekove prirodne vrline, koja je Te, to se prevodi kao vrlina, ali se bolje izraava kao mo koja pripada sva- koj pojedinoj stvari. Ova grupa, koju je Su-ma Tan na- zvao Tao-Te kolom, bila je kasnije poznata jednostavno kao Tao chia, a u zapadnoj literaturi se oznaava kao Tao- istika kola. Kao to je istaknuto u prvom poglavlju, nju treba briljivo razlikovati od taoistike religije.Liju Hsin i njegova teorija o poecima kolaDrugi istoriar koji je pokuao da klasifikuje sto ko- la bio je Liju Hsin (Liu Hsin) (ca 46. p. n. e. 23). On je bio jedan od najveih uenjaka svog vremena, a sa svojim ocem Liju Hsijangom (Liu Hsiang) izvrio je srav- njivanje knjiga u Carskoj knjinici. Tako nastali opisni katalog Carske knjinice, poznat kao Sedam kratkih pre- gleda, uzeo je Pan Ku (Pan Ku) (3292) za osnovu po- glavlja Yi Wen Chih, ili Traktata o knjievnosti, koje je sadrano u njegovoj dinastikoj istoriji, Istoriji bive dinastije Han. U tom Traktatu vidimo da Liju Hsin razvrstava sto kola u deset glavnih grupa. Od njih su est istovetne s onima koje nabraja Su-ma Tan. Preosta- le etiri su Tsung-Heng chia, ili kola diplomata, Tsa chia, ili kola eklektiara, Nung chia, ili kola agraraca i Hsiao- -shuo chia, ili kola pripovedaa. Liju Hsin pie u zaklju- ku: Razni filosofi sainjavaju deset kola, ali treba po- menuti samo devet. Ovom tvrdnjom on hoe da kae da kola pripovedaa nema vanost ravnu ostalim kolama.Samom ovom klasifikacijom, Liju Hsin nije otiao mnogo dalje od Su-ma Tana. Meutim, ono to je zaista novo jeste njegov pokuaj da, prvi put u istoriji Kine, sistematski ocrta istorijsko poreklo razliitih kola.Liju Hsinovu teoriju su znatno razradili kasniji ue- njaci, naroito Cang Hsije-eng (Chang Hsiieh-cheng) (17381801) i pokojni ang Ping-lin (Chang Ping-lin). U sutini, ova teorija tvrdi da u prvim vekovima vlada- vine dinastije u (1122?255. p. n. e.), pre no to su se raspale drutvene institucije tog razdoblja, nije postojalo odvajanje zvaninika i uitelja. Drugim reima, zvanini- ci izvesnog odeljenja dravne vlasti bili su istovremeno prenosnici one grane nauke koja se na taj odeljak odnosi. Ti zvaninici, poput feudalaca tog vremena, zauzimali su svoje poloaje na osnovu naslea. Stoga je tada postojala samo zvanina nauka, ali ne i privatno pouavanje. To e rei, niko nije kao privatni pojedinac pouavao bilo kojoj grani znanja. Svaku takvu pouku izvodili su jedino zvaninici u svojstvu pripadnika ovog ili onog odeljka vlasti.Meutim, prema ovoj teoriji, kad je vladarska kua u, u toku poznih vekova vladavine dinastije u, izgubi- la mo, zvaninici odeljaka vlasti izgubili su svoje ranije poloaje i razili se irom zemlje. Onda su u privatnom svojstvu poeli da daju pouke iz svojih posebnih grana znanja. Tako vie nisu bili zvaninici, ve samo privat- ni uitelji. A razliite kole su proizale iz ovog odva- janja zvaninika i uitelja.Cela Liju Hsinova analiza glasi ovako: Poreklo pri- padnika Ju kole jeste u Ministarstvu obrazovanja . . . Ova kola je uivala u izuavanju Liu Yi (est klasika ili est slobodnih umetnosti) i poklanjala je panju stvarima koje se tiu evekoljublja i ispravnosti. Oni su smatrali Jaoa (Yao) i una (Shun) (dva drevna mudraca-cara za koje se pretpostavlja da su iveli u dvadeset etvrtom i dvade- set treem veku p. n. e.) precima svoje kole, a kralja Ve- na (Wen) (1120?1108? p. n. e.) iz dinastije u i kralja Vua (Wu) (sin kralja Vena) sjajnim primerima. Da bi svom uenju dali autoritet, potovali su ung-nija (Chung- -ni) (Konfucija) kao uzvienog uitelja. Njihovo uenje je najvia istina. Ono emu se divimo mora se proveriti. Slava Jaoa i una, napredak za vreme dinastija Jin i u postignua ung-nija jesu rzultati otkriveni proverom njihovog uenja.Poreklo pripadnika Taoistike kole je od zvaninih istoriara. Prouavajui istorijske primere uspeha i neuspe- ha, ouvanja i unitenja, nesree i napretka, od drevnih do skoranjih vremena, oni su nauili da dre sutinu i dohvate bitno. uvali su sebe istotom i prazninom, a odravali se poniznou i smernou . . . U tome je jaka strana ove kole.Poreklo pripadnika Yin-Yang kole je od zvaninih astronoma. Oni su s potovanjem sledili zrano nebo i sukcesivne simbole Sunca i Meseca, zvezda i sazvea i podele vremena i godinjih doba. U tome je jaka strana ove kole.Poreklo pripadnika Legalistike kole je iz Ministar- stva pravde. Oni su naglaavali strogost pri nagraivanju i kanjavanju u svrhu podravanja sistema ispravnog po- naanja. U tome je jaka strana ove kole.Poreklo pripadnika kole imena je iz Ministarstva ceremonija. Za drevne ljude, kada su se razlikovale titule i poloaji, bile su razliite i ceremonije vezane za njih. Konfucije je kazao: Ako su imena netana, govor nee slediti svoj prirodni redosled. Ako govor ne sledi svoj prirodni redosled, nita se ne moe uspostaviti. U to- me je jaka strana ove kole.Poreklo pripadnika Mocistike kole je od uvara hra- ma. Hram je bio sagraen od obinih drvenih rogova i imao je slamnate krovove; otuda je njihovo uenje na- glaavalo tedljivost. Hram je bio mesto gde se odavalo potovanje Trojici Staraca i Petorici Iskusnih, otuda je njihovo uenje naglaavalo univerzalnu ljubav. Ceremonija izbora javnih zvaninika i ceremonija vojnih vebanja ta- koe su odravane u hramu; otud njihovo uenje nagla- ava usavravanje vrline i sposobnosti. Hram je bio mesto za prinoenje rtava precima i odavanje pote oevima; stoga je njihovo uenje bilo potovanje duhova. Oni su prihvatili tradicionalno uenje da ovek u svome pona- anju valja da sledi etiri godinja doba; otuda je njihovo uenje bilo protiv fatalizma. Oni su prihvatali tradicional- no uenje da irom sveta valja ispoljavati sinovljevo po- tovanje; stoga su izlagali uenje o slaganju sa starijim. To je jaka strana ove kole.Poreklo pripadnika kole diplomata je od Ministar- stva ambasada . . . (Oni su pouavali vetini) sleenja op- tih zapovesti (u diplomatiji] umesto doslovnog pridra- vanja uputstava. U tome je snaga njihovog uenja.Poreklo kole eklektiara je od savetnika. Oni su po- zajmljivali i od konfucijanaca i od mocista, i uskladili su kolu imena i Legaliste. Znali su da su naciji potrebni i jedni i drugi i uviali su da kraljevska vlast ne sme pro- pustiti da ih ujedini. U tome je jaka strana ove kole.Poreklo Zemljoradnike kole je od Ministarstva ze- mljita i itarica. Oni su pouavali vetini sejanja raznih vrsta itarica i podsticali ljude da oru i gaje dud kako bi bilo dovoljno odee i hrane za narod . . . U tome je jaka strana ove kole.Poreklo kole pripovedaa je od Malih kancelarija. Ovu kolu su stvorili ljudi koji su skupljali ulina i soka- ka prepriavanja i ponavljali to to su uli kuda god bi otili. . . ak i ako se iz njihovog uenja moe odabrati sa- mo jedna jedina re, i to je izvestan doprinos (Traktatoknjievnosti u Istoriji bive dinastije Han).To kae Liju Hsin o istorijskom poreklu deset ko- la. Njegovo tumaenje znaaja kola ne zadovoljava, a njegovo pripisivanje nekih od njih izvesnim ministarstvi- ma je, u izvesnim sluajevima, proizvoljno. Na primer, opisujui uenje taoista, on pominje samo ideje Lao Cea, a potpuno izostavlja ideje uang Cea. Sem toga, izgleda da nema slinosti izmeu uenja kole imena i funkcija Ministarstva ceremonija, sem to su i jedno i drugo naglaavali pravljenje razlika.Revizija Liju Hsinove teorijeNo, mada pojedinosti Liju Hsinove teorije mogu bi- ti pogrene, njegov pokuaj da ocrta poreklo kola pola- zei od izvesnih politikih i drutvenih okolnosti svakako predstavlja ispravno stanovite. Opirno sam ga citirao, jer je njegov opis raznih kola i sam klasino mesto kineske istoriografiije.Prouavanje kineske istorije u Kini veoma je napre- dovalo u skoranje vreme, a naroito u toku nekoliko go- dina pred japansku najezdu 1937. Stoga sam u svetlosti nedavnih istraivanja uobliio vlastitu teoriju porekla filo- sofskih kola. Po duhu, ova teorija se slae sa Liju Hsi- novom, ali se mora izraziti na drukiji nain. To znai da se stvari moraju sagledati iz novog ugla.Zamislimo kako je Kina politiki i drutveno izgle- dala, recimo, u desetom veku pre nae ere. Na vrhu po- litike i drutvene strukture nalazio se kralj iz vladarskog doma u, koji je bio zajedniki gospodar svih razliitih drava. Pod njegovom vlau su se nalazile stotine dra- va, a svakom od njih upravljao je princ ije je ona vlasni- tvo i bila. Neke od ovih drava su uspostavili osnivai dinastije u, koji su svojim roacima dodelili novoosvojenu teritoriju kao feudalno dobro. Drugima su upravljali ra- niji supjarnici kue u, koji su, meutim, sad priznavali kralja ua kao svog zajednikog gospodara.Unutar svake drave, pod upravom princa, zemlja se opet delila na mnoga dobra, svako sa svojim feudalcem koji je bio prinev roak. U to vreme politika mo i eko- nomska kontrola bile su jedno te isto. Oni koji su pose- dovali zemlju bili su politiki i ekonomski gospodari te zemlje i ljudi koji su na njoj iveli. Oni su bili chiin tzu, izraz koji doslovno znai sinovi prineva, no koji je upo- trebljavan kao zajednika oznaka za stale feudalaca.Drugi drutveni stale bio je stale hsiao jen, to zna- i mali ljudi, ili shu min, to e rei prost svet ili masa. To su bili kmetovi feudalaca koji su u miru obraivali zemlju za chun tzu i borili se za njih u vreme rata.Aristokrate nisu bili samo politiki upravljai i zem- ljoposednici ve i jedine osobe koje su imale moguno- sti da dobiju obrazovanje. Tako kue feudalaca nisu bile samo sredita politike i ekonomske moi ve i sredita znanja. Njima su bili pripojeni zvaninici koji su posedo- vali specijalizovana znanja iz raznih struka. Obian svet pak nije imao mogunosti da stekne obrazovanje, te me- du njima nije bilo uenih ljudi. Ovo je injenica koja sto- ji iza Liju Hsinove teorije da u prvim vekovima vladavine dinastije u nije bilo odvajanja zvaninika i uitelja.Ovaj feudalni sistem zvanino je ukinuo prvi car di- nastije in, 221. g. p. n. e. Ali ve stotinama godina pre toga sistem je poeo da se raspada, dok su se hiljadama godina kasnije ekonomski zaostaci feudalizma jo odrali u vidu moi stalea zemljoposednika.Istoriari modernog doba se jo nisu sloili u pogle- du uzroka raspada feudalnog sistema. Niti je svrha ovog poglavlja da razmatra te uzroke. Za nae potrebe, dovo- ljno je rei da je u kineskoj istoriji razdoblje izmedu sed- mog i treeg stolea pre nae ere bilo razdoblje velikih drutvenih i politikih preobraaja i promena.Mi nismo sigurni kada je tano poeo raspad feu- dalnog sistema. Ve u sedmom stoleu bilo je aristokrata koji su u ratu, ili iz drugih razloga, izgubili svoje posede i titule i tako pali na razinu prostog sveta. Bilo je, takoe, obinih ljudi koji su, blagodarei vetini ili favoritizmu, postali visoki dravni zvaninici. To ilustruje stvarni zna- aj raspada dinastije u. To nije bio samo raspad politi- ke moi odreene kraljevske kue ve to je vanije celokupnog drutvenog poretka.Tim raspadom, raniji zvanini predstavnici raznih gra- na znanja ratrkali su se meu obian svet. Oni su bili ili i sami pravi plemii ili strunjaci koji su zauzimali nasledne poloaje u slubi aristokratskih vladajuih po- rodica. To je smisao Liju Hsinovog citata iz Konfucija u onom istom Traktatu iz kojeg smo delimino ve na- vodili: Kada se /na dvoru / izgube ceremonije, valja ih traiti na selu.Tako su ovi bivi plemii ili zvaninici, kad su se ratrkali irom zemlje, zaraivali za ivot nastavljajui da, u privatnom svojstvu, upranjavaju svoje specijalizovane s posobnosti ili vetine. Oni meu njima koji su svoje ide- je izraavali drugim privatnim pojedincima postali su pro- fesionalni uitelji, te je tako dolo do odvajanja uitelja i zvaninika.U ovom poglavlju re kola je prevod kineske rei chia, koja se istovremeno upotrebljava za oznaavanje po- rodice ili kue, stoga nagovetava neto lino ili privatno. Nije mogla postojati nikakva chia misli dok nije bilo osoba koje su u privatnom svojstvu izlagale vlastite ideje.I slino, postojale su razliite vrste chia, jer su ovi uitelji bili strunjaci raznih grana znanja i vetina. Tako su neki bili strunjaci za predavanje klasika, izvoenje ceremonija i muziku. Oni su bili poznati kao ju, ili li- terati. Postojali su i strunjaci za vetinu ratovanja. To su bili hsieh, ili vitezovi. Postojali su strunjaci za umetnost besednitva poznati kao pien-che, ili raspravljai. Bilo je strunjaka za magiju, proricanje, astrologiju i numerologiju poznatih kao fang-shih, ili upranjivai okultnih vetina. Postojali su, takoe, praktini politiari koji su mogli de- lati kao privatni savetnici feudalnih vladara, a bili su po- znati kao fan-shu chih shih, ili ljudi metoda. I, konano postojali su izvesni ljudi koji su posedovali znanje i obda- renost, ali su bili toliko ogoreni politikim neredima svoga vremena, da su se povukli iz ljudskog drutva u svet prirode. Oni su bili poznati kao yin-che, ili pustinjaci odnosno osamljenici.Po mojoj teoriji, od ovih est razliitih vrsta ljudi nastalo je est kola misli koje nabraja Su-ma Tan. Pa- rafrazirajui Liju Hsina ja bih, stoga, rekao:Pripadnici Ju kole potekli su od literata.Pripadnici Mocistike kole potekli su od vitezova.Pripadnici Taoistike kole potekli su od pustinjaka.Pripadnici kole imena potekli su od raspravljaa.Pripadnici Yin-Yang kole potekli su od upranji- vaa okultnih vetina.Pripadnici Legalistike kole potekli su od ljudi metoda.

42ISTORIJA KINESKE FILOSOFIJE

46ISTORIJA KINESKE FILOSOFIJE

POREKLO SKOLA47Objanjenja ovih tvrdnji nai e se u sledeim po- glavljima.IV POGLAVLJEKONFUCIJE: PRVI UITELJKonfucije je latinizovano ime osobe koja je u Kini bila poznata kao Kung Cu (Kung Tzu), ili Uitelj Cu[footnoteRef:5]. Njegovo prezime je bilo Kung a ime iju. Rodio se 551. g. p. n. e. u dravi Lu, junom delu sadanje provincije an- tung u istonoj Kini. Njegovi preci pripadali su vojvod- skoj kui drave Sung, poreklom iz kraljevske kue ang, dinastije koja je prethodila dinastiji u. Zbog politikih neprilika, porodica je, pre roenja Konfucija, izgubila svoj visoki poloaj i preselila se u Lu. [5: Re Tzu* ili uitelj je sufiks koji se iz utivosti dodaje imenima veine filosofa iz vremena dinastije u, npr. uang Cu, Hsin Cu itd., a znai: >Uiteli uang, Uitelj Hsin itd.]

Najpodrobniji opis Konfucijevog ivota jeste biogra- fija koja sainjava etrdeset sedmo poglavlje Istorijskih zapisa (Shih Ghi) (prve kineske dinastike istorije, zavre- ne oko 86. g. p. n. e.). Iz nje saznajemo da je Konfucije u mladosti bio siromaan, ali je uao u dravnu slubu Lua i do pedesete godine postigao visok zvanini poloaj. Meutim, usled politike spletke, uskoro je bio prisiljen da podnese ostavku i ode u izgnanstvo. Narednih tri- naest godina putovao je iz drave u dravu, stalno se na- dajui da e nai priliku da ostvari svoj ideal politike i drutvene reforme. Ali nigde nije uspeo i konano se kao starac vratio u Lu, gde je, tri godine kasnije, umro 479. g. p. n. e.

4*

4*Konfucije i Sest klasinih delaU prolom poglavlju sam rekao da je uspon filosof- skih kola poeo sa praksom privatnog pouavanja. Ko- liko modema nauka moe da odredi, Konfucije je bio prvi ovek u istoriji Kine koji je tako, u privatnom svoj- stvu, pouavao veliki broj uenika koji su ga pratili na njegovim putovanjima po raznim dravama. Prema pre- danju, on je imao nekoliko hiljada uenika, od kojih su nekoliko desetina postali slavni mislioci i uenjaci. Pr- va brojka nesumnjivo predstavlja veliko preterivanje, ali nema sumnje da je Konfucije bio veoma uticajan uitelj i, to je vanije i jedinstveno, prvi privatni ui- telj u Kini. Njegove ideje se mogu najbolje upoznati kroz Konfucijansko tivo (Lun Yu), zbirku njegovih ratrka- nih izreka koju je sastavio neki od njegovih uenika.Konfucije je bio ju i osniva Ju-kole, koja je na Zapadu bila poznata kao Konfucijanska kola. U pret- hodnom poglavlju smo videli kako je Liju Hsin o ovoj koli pisao da je uivala u izuavanju Liu Yi i naglaa- vala stvari koje se tiu ovekoJjubJja i ispravnosti. Iz- raz Liu Yi znai est umetnosti, tj. est slobodnih umet- nosti, ali se ee prevodi kao est klasinih dela. To su Yi, ili Knjiga promena, Shih, ili Knjiga oda (ili Pes- nitvo), Shu, ili Knjiga o istoriji, Li, ili Rituali ili Obredi, Yu- eh, ili Muzika (koja nije sauvana kao posebno delo) i Ctiun Ctiiu, ili Proleni i jesenji anali, istorijska hronika Konfucijeve drave Lu, od 722. do 479. g. p. n. e., go- dine Konfucijeve smrti. Priroda ovih klasinih dela jas- na je iz njihovih naslova, s izuzetkom Knjige promena. Konfucijanci su ovo delo kasnije tumaili kao traktat o metafizici, ali je prvobitno bilo knjiga za predskazivanje.U pogledu Konfucijeve veze sa est klasinih dela, postoje dve tradicionalne naune kole. Jedna tvrdi da je Konfucije bio autor svih ovih dela, a druga da je Kon- fucije bio pisac Prolenih i jesenjih anala, komentator Knjige promena, reformator Rituala i Muzike i urednik Knjige o istoriji i Knjige oda.Meutim, Konfucije, u stvari, nije bio ni autor, ni komentator, pa ak ni urednik nijednog od ovih klasinih dela. Naravno, on je u izvesnim pogledima bio konzer- vativac koji je odravao tradiciju. Tako je u ritualima i muzici zaista pokuao da ispravi sva skretanja od tradi- cionalne prakse ili standarda, a Lun Yu ili tivo daje pri- mere takvih njegovih postupaka. No sudei po onome to se o njemu veli u tivu, Konfucije nije nikad na- meravao da ma ta napie za budua pokolenja. Pisanje knjiga u privatnom, a ne u zvaninom svojstvu jo je bilo nepoznata praksa koja se razvila tek nakon Konfucijevog vremena. On je bio prvi kineski privatni uitelj, ali ne i prvi privatni pisac.est klasinih dela postojala su pre Konfucijevog do- ba i sainjavala su kulturnu batinu prolosti. Tokom prvih vekova feudalizma, za vlade dinastije u, ona su bila osnova za vaspitavanje aristokrata. Meutim, kad je feudalizam poeo da se raspada, priblino od sedmog veka pre nae ere, uitelji aristokrata ili ak i neke ari- stokrate ljudi koji su izgubili svoje poloaje i titule, ali su dobro poznavali klasina dela poeli su da odlaze u narod. Kao to smo u prethodnom poglavlju videli, oni su zaraivali za ivot pouavajui ljude Klasinim delima ili delajui kao veti pomonici, dobro upueni u rituale, prilikom sahrana, prinoenja rtava, venanjai drugih ceremonija. Ta vrsta ljudi bila je poznata kao ju ili literati.Konfucije kao vaspitaKonfucije je, meutim, bio neto vie od literate u uobiajenom znaenju te rei. Tano je da u tivu vi- dimo da je, s jednog stanovita, prikazan samo kao va- spita. On je eleo da njegovi uenici budu zaokrueni ljudi koji e biti korisni dravi i drutvu, te ih je poua- vao raznim granama znanja, zasnovanim na raznim klasinim delima. On je smatrao da je njegova osnovna funkcija uitelja da svojim uenicima tumai drevno kulturno na- slee. Zato je, po vlastitim reima, zabeleenim u tivu, bio prenosilac a ne zaetnik (tivo, VII, 1). Ali to je samo jedna strana Konfucija, a postoji i druga. Ova se sastoji u tome to je Konfucije, prenosei tradicionalne institucije i ideje, ovima davao tumaenja izvedena iz vlastitih moralnih koncepata. Primer je njegovo tumaenje starog obiaja da nakon smrti roditelja sin valja da ga ali tri godine. Konfucije je to ovako prokomentarisao: Dete ne moe da napusti naruje svojih roditelja pre no to napuni tri godine. Zato se ljudi irom sveta pridr- avaju trogodinje alosti (tivo, XVII, 21). Drugim reima, sin je potpuno zavisio od roditelja bar prve tri godine svoga ivota; stoga nakon njihove smrti valja da ih ali isto toliko kako bi izrazio svoju zahvalnost. Sli- no ovome, Konfucije je dajui pouku iz Klasinih dela, ovima davao nova tumaenja. Tako je, govorei o Knjizi pesnitva, naglaavao njenu moralnu vrednost, go- vorei: U Knjizi pesnitva ima tri stotine pesama. Ali nji- hova sutina moe se obuhvatiti jednom reenicom: Ne- moj imati pokvarenih misli (tivo, II, 2). Na ovaj nain Konfucije je bio neto vie do puki prenosilac, jer je, pre- nosei, zaeo neto novo.Ovaj duh zainjanja kroz prenoenje produili su sledbenici Konfucija, koji su, naporedo s predavanjem klasinih tekstova iz pokolenja u pokolenje, napisali nebro- jene komentare i tumaenja. Veliki deo onoga to je u poto- nja vremena postalo poznato pod imenom Trinaest kla- sinih dela nastalo je na ovaj nain u vidu komentara prvobitnih tekstova.Ovo je Konfucija izdvojilo od obinih literata njego- vog vremena i uinilo ga osnivaem jedne nove kole. Poto su sledbenici te kole istovremeno bili uenjaci i strunjaci za est klasinih dela, kola je postala poznata kao kola literata.Ispravljanje imenaPored novih tumaenja koja je Konfucije dao kla- sinim delima, on je imao svoje ideje o pojedincu i drutvu, Nebu i oveku.U odnosu na drutvo, Konfucije je smatrao da je, da bi se imalo dobro ureeno drutvo, najvanije izve- sti ono to je nazivao ispravljanjem imena. To e rei, stvari se u zbilji moraju uskladiti sa implikacijama koje im pridaju imena. Jednom je neki uenik zapitao ta bi prvo uinio kad bi bio vladar neke drave, na ta Konfu- cije odgovori: Stvar koja je najpre potrebna jeste isprav- ljanje imena (tivo, XIII, 3). Drugom prilikom jedan od vojvoda tog vremena upita Konfucija koje je ispravno naelo vladanja, na ta ovaj odgovori: Neka vladar bude vladar, ministar ministar, otac otac, a sin sin (.tivo, XII, 11). Drugim reima, svako ime sadri izve- sne implikacije koje ine sutinu vrste stvari na koju je to lme primenljivo. Takve stvari se stoga moraju sla- gati sa ovom idealnom sutinom. Sutina vladara je ono to bi vladar idealno trebalo da bude ili ono to se na ki- neskom naziva vladarski nain. Ako vladar postupa u skladu s ovim vladarskim nainom, on je onda zaista vladar u stvarnosti i po imenu. Tu postoji slaganje izmeu imenai datosti. No ako tako ne postupa, on nije vladar, mada ga svi mogu takvim smatrati. Svako ime u drutvenim odnosima podrazumeva izvesne odgovornosti i dunosti. Vladar, ministar, otac i sin sve su to imena takvih dru- tvenih odnosa, a pojedinci koji ih nose moraju ispunjavati svoje odgovornosti i dunosti u skladu s tim. To je impli- kacija Konfucijeveteorije ispravljanja imena.ovekoljublje i ispravnostU pogledu vrlina pojedinca, Konfucije je naglaavao ovekoljublje i ispravnost, a naroito prvo. Ispravnostfj',) znai ono to u izvesnoj situaciji treba uiniti. To je kategoriki imperativ. Svaki pojedinac u drutvu mora initi izvesne stvari koje treba initi radi samih stvari, jer su to stvari koje je moralno ispravno initi. Ako ih meu- tim, ini samo iz drugih ne-moralnih pobuda, tad, i ako ini ono to treba, njegov postupak vie nije ispravan. Da upotrebimo jednu re koju su Konfucije i potonji konfucijanci esto nipodatavali, on tada tako postupa radi ara. U konfucijanstvu su yi (ispravnost) i li (ar) dija- metralno suprotni pojmovi. Sam Konfucije veli: Vii ovek shvata yi; sitan ovek shvata li (tivo, IV, 16). U tome poiva ono to su potonji konfucijanci nazivali razlikom izmeu yi i li, razlika koju su smatrali preva- shodnom u moralnom pouavanju.Pojam yi je prilino formalan, ali pojam jen (ove- koljublje) mnogo je konkretniji. Formalna sutina o- vekovih dunosti u drutvu jeste njihova potrebnost, jer su sve te dunosti ono to ovek treba da ini. Ali materijalna sutina tih dunosti jeste ljubav prema drugima, tj. jen ili ovekoljublje. Otac postupa u skladu s nainom na koji treba da postupa otac koji voli svoga sina; sin postupa u skladu s nainom na koji treba da po- stupa sin koji voli oca. Konfucije kae: ovekoljublje se sastoji u ljubavi prema drugima (tivo, XII, 22). o- vek koji zaista voli druge je ovek kadar da obavlja svoje dunosti u drutvu. Zato u tivu vidimo da Konfucije ponekad upotrebljava re jen ne samo da oznai neku posebnu vrstu vrline ve da oznai spoj svih vrlina, tako da izraz ovek jen-a postaje sinonim u svakom pogledu vrlog oveka. U takvim kontekstima jen se moe prevesti kao savrena vrlina.Chung i ShuU tivu nalazimo sledei stav: Kad je ung Kung upitao za znaenje rei jen, uitelj ree: .. ne^ ini dru- gima to sebi ne eli . .. (XII, 2). I opet, u tivu je za- beleeno da je Konfucije kazao: ovek jen-a jeste onaj koji elei da sebe odri, odrava druge, i elei da razvija sebe razvija druge. Biti kadar izvui iz svog ja paralelu za ponaanje prema drugima, to se moe nazvati nainom upranjavanja jen-a (VI, 28).Tako se upranjavanje jen-a sastoji u obziru prema dru- gima. elei da sebe odri, ovek odrava druge; elei da razvije sebe, razvija druge. Drugim reima: ini drugima ono sto sebi eli. To je pozitivna strana upra- njavanja, koju jeKonfucije nazvao chung, ili savesnost pre- ma drugima. A negativni vid, koji je Konfucije na- zivao shu, ili altruizam, jeste: Ne ini drugima to sebi ne eli. Praksa kao celina naziva se naelo chung i shu, tj. nain upranjavanja jen-a.Ovo naelo je izvesnim kasnijim konfucijancima bilo poznato kao naelo primenjivanja arina. to e rei, to je naelo po kome ovek koristi sebe kao merilo za regulisanje vlastitog ponaanja. U Velikom znanju, (ili Ta Hsiieh) koje predstavlja poglavlje Knjige obreda, (Li Chi), zbirke rasprava to su je napisali konfucijanci u treem i drugom veku pre nae ere, kae se;. Ne kori- sti ono to ne voli kod svojih stareina, zapoljavajui svoje potinjene. Ne koristi ono to ne voli kod svojih potinjenih u slubi svojim stareinama. Ne koristi ono to ne voli kod onih koji su napred da bi pretekao one koji su pozadi. Ne koristi ono to ne voli kod onih koji su po- zadi da bi sledio one koji su napred. Ne koristi prema le- vici ono to ne voli kod desnice. Ne koristi prema desnici ono to ne voli kod levice. To se zove naelo primenji- vanja arina.U Doktrini sredine, Chung Yung, koja ini drugo po- glavlje Knjige obreda, a pripisuje se Cu-suu (Tzu-ssu), Konfucijevom unuku, kae se: Chuang i shu nisu daleko od Puta. to ne voli da se tebi ini, ne ini drugima ... Slui oca svojega kao to bi od svog sina traio da tebi slui. . . Slui svog vladara kao to bi od svojih potinje- nih traio da tebi slue. . . Slui svojeg starijeg brata kao to bi od svog mlaeg brata traio da tebi slui... Postavi primer, ponaajui se prema prijateljima kao to bi traio da se oni ponaaju prema tebi. . .Primer dat u Velikom znanju naglaava negativan vid naela chung i shu; primer u Doktrini sredine naglaava njegov pozitivan vi. U svakom sluaju, arin za odre- ivanje ponaanja jeste u ovekovom ja, a ne u drugim stvarima.Naelo chung i shu istovremeno je naelo jen-a, te upranjavanje naela chung i shu znai upranjavanje jen-a. A to upranjavanje vodi izvravanju ovekovih odgovor- nosti i dunosti u drutvu, to ini svojstvo ispravnosti, ili yi. Stoga naelo chung i shu postaje alfa i omega ove- kovog moralnog ivota. U tivu nalazimo sledei stav: Uitelj ree: ene (Shen) /ime Ceng Cua Tseng Tzu jednog od njegovih uenika /, sva moja uenja povezuje jedno naelo.Sasvim tano, odgovori Ceng Cu. Kad je uitelj izaao iz odaje, uenici upitae: ta je time mi- slio? Ceng Cu odgovori: Uenje naeg uitelja sastoji se u naelu chung i shu i to je sve (IV, 5).Svako u sebi ima arin ponaanja i moe ga upo- trebiti u svakom trenutku. Ova metoda upranjavanja \en-a tako je jednostavna, da je Konfucije rekao: Da li je jen zaista udaljen? udim za jen-om i, gle! jen mi /e na domaku ruke! (tivo,