EdicijaSeparati ~asopisa PSIHOLOGIJA U SVETUIKarl Gustav Jung: PIKASOW. Richrdson,...: LAKAN I PSIHONALIZAK. Leetz,.Radley..: POLITIKA I PSIHOLOGIJA l. deoJ.Steiner, L. Benjmin...: POTISKIVANJE FROJDAM.E.Thaase i sar...: DEPRESIJAJ. Woolley: FANTAZIJAM. Brewer, L. Mayes..: KOLEKTIVNI I LI^NI IDENTITETR.Taff,...: SPOSOBNOST PROCENJVANJA LJUDIK.Tritt, R.Lydriad...: NOVE PSIHOL[KE TEORIJEl. deoIIArt PressL.De Maria, F.Moscti,...FUTURIZAM10FUTURIZAM2FUTURIZAM69Sadrzaj:Luciano De Maria:.1-,#(91267Gianni Rondolio:),/0Italo Moscati:32=25,>7(Fiamma Nicoldi:08=,.$Luigi Rossi:%$/(7Paolo Barbaro:$5+,7(.785$Giovanni Spadolini:32/,7,.$Mirella Bandinis:0$1,)(67,Claudio Savonuzzi:3527$*21,67,Giovanni Nuroletti:02'$Serena Vitale:)8785,67,8586,-,Giovanni Bogliolo:)5$1&86.$Claudia Salaris:#(1(Oddone Camerana:$87202%,/,4Luciano De Maria.1-,#(91267Uvreme'herojskog"razdoblja,Iuturizamuknjizevnosti su pratile zucne rasprave, klevete, ismeja-vanje, protivljenje; Iasisti su ga podnosili, a u italijan-skoj knjizevnosti je bio potiskivan, pocevsi od dvade-setih pa sve do kraja sezdesetih godina. Od tada prisu-stvujemo ponovnom ozivljavanju pokreta, revivalu ili,ako bas hocemo da upotrebio pompezan, ali tacan ter-min,renesansiIuturizma,kojanidanas,nestomanjeodstogodinaodnjenognastankanepokazujezna-kove zamiranja.Istrazivanjeuzrokaovog'revivaladonosisasobompokusajdeIinisanjaIuturizmasajednestrane,asadrugepotrebudasetacnoutvrdikakojeprimanzavreme njegovog delovanja, a kako kasnije.Poznato je da je Marinetti osnovao Iuturizam maniIe-stomobjavljenimuLeFigarou20-ogIebruara1909.Mozdajemanjepoznatodatajcinposebinijepred-stavljao nista posebno jer je tada, u doba B e l l eE poque,biloumodidarazliciteknjizevneskoleiligrupeistomisljenikaizlazusvojeprogrameuovompariskomlistu.Tosuucinili,naprimer,simbolizam,naturizam, unanimizam i ostali i z m i tog vremena. Usvom maniIestu Marinetti je stavio na papir lakonsku izucnu zestinu, koja je morala zbuniti citaoce. Samo je,datakokazemo,aIinitetza'ezotericno"mogao5pomocisavremenicimadadokuceporukumaniIesta,kojanamse,zahvaljujuciMarinettievomkasnijemstvaralastvu,teintenzivnimkolektivnimtumacenjimateksta, danas cini ociglednom u svojoj jasnoci poucnebasne.MarinettijebiomnogojasnijiidoslednijiusvojimtvrdnjamaujednomtekstukojibismomoglismatratiitalijanskimodgovorupariskogmaniIesta.RecjeoFuturistickompredgovoru (PreIazione Iuturista) u R evolveratiGianPietraLuciniaobjavljenojiste,1909.godine.Ovdejezeljaza"pretvaranjemobozavanei oponasaneproslostiutabuurasu"objav-ljenabezuvijanja;doksenakonstruktivnomplanuizrazava potreba za stvaranjem nove umetnosti prime-renenovimvremenima:"vrtoglavuprovaludanasnjihidealnihstrujanjaprativelicanstvenadevicanskaeks-plozija idealne energije. Poezija hoce pevati drugacijei univerzalno. Samo doba potstice umove na cin sme-losti i nade".UprvimdanimaIuturizmaMarinettievanamerajosuvek,jetradicionalna-stvaranjeknjizevne"skole".Uz njega su Paolo Buzi, Corrado Govoni, Enrico Ca-vachioliijosneki:"bracaIuturisti"sumalenaliodlucanodredknjizevnikaikonoklastakojiodbacujutradicionalnu prozodiju i sluze se "slobodnim stihom".Tek kasnije, pristupanjem slikara (medu kojima se po-sebnoisticaoBocionisvojimdelovanjemnateoret-skom planu) i grupe iz Firence koju su sacinjavali Pa-lazesci,PapiniiSoIIici,Iuturizamsepostepenoiz"skole" preobratio u 'pokret".Ovdeseneradisamooterminoloskompitanju,tojetemeljno pitanje za razumevanje Iuturizma i svih isto-rijskih avangardi. Jer danas se italijanski Iuturizam de-6Iinise kao prva istorijska avangarda prema cijoj slici iprilicikasnijecenastatidadainadrealizam.Ovajseprimatzasnivaonaglobalnojideologiji,umetnickojineumetnickoj; na postojanju "grupe" sa srodnim sklo-nostima;inapisanjukojejeimaloontolosko-stili-sticke temelje: reci na slobodi kod Iuturista, "nesuvis-lost" i "spontanost" kod dadaista, e c r i t u r e a u t omatiquekodnadrealista.Ovesuosobinena-glasenijeuIuturizmuiunadrealizmu,alimoguselako pronaci i u dadi - u rasprsenosti mesta, "grupica"i jezika.Globalnaideologija;dakle:Iuturistisureklisvojenasvimpodrucjimaljudskogiskustva,uknjizevnosti,uumetnosti, u pozoristu,u politici, u ponasanju. Imajucisve ovo u vidu, Marinette je u jednoj kasnoj (1929 go-dine)alivrlodragocenojizjavisuprotstaviokubizam,"slikarskipokretbezmaniIestaiteore",Iuturizmu:"opseznomsveobuhvatnommoralnom,knjizevnom,umetnickom sistemu". Bocioni, koji se sa Marinettiemsmatra jedim od najvecih teoreticara avangarde, 1914.PotvrdujeMarinettievereci:"NasesuslikeIuturi-sticke zato sto predstavljaju rezultat etickih, estetskih,politickih i drustvenih apsolutno Iuturistickih gledistaIzmedu1909.i1920.uvrtoglavomsledusjajnihetapa,sapotporomhrabrihduhova,Marinettijepos-tavio,jedanpojedan,kamenemedasemodernostiuumetnosti. Oko njega su se okupili najbolji: IuturizamsenaravnonepoistovecujesaMarinettiem,aliMari-nettije,osimstojedaolicni(ideoloskiikreativni)prilog, bio i dusa pokreta, njegov glavni pokrtac.Natompoljunjegovliknamjepotpunonepoznat.Mecena,impresario,kulturniorganizator,iakobashocemovaspitacitrenerumetnickihduhova,prijatelj7nekoliko Iuturista, i svima srdacan, iako ponekad grubdrug.Boccioni,Balla,Carra,Palazzeschi,GovoniiPapin,SoIocci,istomisljenikLucini,mladipripadnicidruge Iaze Iiorentinskog Iuturizma Ginna, Corra, Set-timelli,PrimoConti,teoniistotakovelikivelikanikodkojihseuticajIuturizmaocitujejaceilislabije,kaostosuUngaretti,CampanaiBontemapali.Tosuneki od najvecih likova koji su pristupili ili su se vrtelioko pokreta.Ne bi imalo smisla nabrajati razlicite, bitne doprinoseIuturizma knjizevnosti i umetnosti naseg veka. Na pr-vom mestu to je slobodni stih koji jeitalijansku poe-ziju oslobodio tradicionalne 'price, zatim teorija stihakoja je, kako je to vec negde ves receno, postavila di-namitispodsintakseitimeoznaciladolazakjednognovog,apsolutnomodernogpoetskogjezika.Zatimplasticki dinamizam, sintetick pozoriste i mnogi drugi'izmi na polju umetnosti i ponasanja.Naravno,IormalnadostignucaIuturizmadonelasuplodove i u drugim ideoloskim kontekstima. Slobodnistih uticaojeinadadaistickiinanadrealistickinacinpisanja, da ne govorimo o ruskoj Iuturistickoj poeziji,kojasvojepostojanjemozedazahvaliitalijanskomIuturizmu.Aliovopitanjejeslozeno.Doduse,nekeideoloske crte mogu se smatrati zajednicke citavoj is-torijskojavangardiinemogucejenaglasavatiis-kljucividoprinosIuturizma.Koncept'grupe,is-trazivanje 'novog, primat 'maste naustrb 'inteligen-cije,pohvalaludostikaoodrazmrznjepremairacio-nalnojracionalnostikapitalistickohsveta.Svesutoelementi koje mozemo naci i u Iuturizmu, i u dadi i unadrealizmu. U tom svetlu, ove tri avangarde mozemosmatrativelicanstvenomdijalektickomtrijadom,u8kojoj nadrealizam predstavlja najvisi stepen, vrhunskodostignuce.U Italiji, zemlji u kojoj simbolizam nije bio prisutan uvecojmeri,Iuturizamnijeuspeodubljedazarekore-nje.Zahvatioje,kaostosmovideli,nekehrabredu-hove,alinijeuspeodastvoriistinsku,dugotrajnuavangardnukulturu."Herojsko"razdobljeIuturizma,barem za mene, zavrsava 1920, kada se rappelal ordrecuje svuda u Evropi, a kod nas uzrokuje vazne pojavekaostosu"Ronda"tekasnijeBontempelliev"Nove-cento". Samo sto knjizevnu obnovu u italiji prati nadi-ranje Iasizma, koji ce ugusiti sve radikalne tendencijeu ideologiji i u umetnosti.IstinajedajenaideoloskominapolitickomplanuIuturizam davao svoj doprinos Iasizmu dok je ovaj josbio u povojima. Ali vec 1920. na Drugom kongresu uMilanuMarinetti,MarioCarliijosnekiIuturistinapustajuIasistickuorganizaciju"zalupivsivratima",jernijeprihvacennjihovantimonarhizamiantikleri-kalizam. Iza svega toga stajao je anarhicni, antidrzavnielement koji je Iuturiste udaljio od Iasista, i steta je stosemaloistoricarapotrudilodaozbiljnoprouciIuturi-zam u politici, razmatranjem ne samo dogadaja, nego idvaMarinettievadela:Futuristickademokratija(1919) i 'sa one strane komunizma (1920).Nakon1920.uitalijanskojkulturidolazidosnaznogodbacivanjaIuturizma,cemusudoprinele,kaostosmovideli,vladajucepolitickepolitikeitendencijeuknjizevnosti.Uprkoszamecimasamoraspadanjakojisu se pojavili jos u pokretu (Bocionieva smrt, beg ne-kihodnajboljihpredstavnikakaostosuPalazzescci,Carra, SoIIici itd.), Marinetti ce nastaviti da ga tvrdo-glavo odrzava u zivotu. Futurizam se iz "pokreta" po-9novnopretvoriou"skolu";Iasizammusigurnonebidopustio da ustraje u svojoj globalnoj, pa prema tomei politickoj ideologiji. Novim Iuturistickim pesnicima,odnosnoonimakojipripadajudrugojIaziIuturizma,nijepreostalonistadrugonegodapoputepigonavezbajupisanjeaonomekojetohteoimalopo-litickog buntovnistva.Nakon drugog svetskog rata neorealizam je jos dubljezakopao Iuturistickevrednosti.Teksezdesetihgodinapojavaneoavangardi(noviromaniTelqueluFrancuskoj, "Grupa 63" u Italiji) donela je interesova-njezapreispitivanjesvegaonogastojeprethodiloavangardi.Sadrugestrane,napredovanjeistorijskihstudijaukojimaprestajedasedemonizujeIasizamotvorilojemogucnostdasenanovnacinprouceod-nosi izmedu Iasizma i Iuturizma. Pad ove dve predra-sude,antiavangardistickeiideolosko-politicke,omogucilojeitalijanskojkulturidaseispraviidaserevidirasvojodnospremaIuturizmukojijesamastvorila, a dugo vremena odbacivala.Aliovajrevivalnesmemoposmatratisamokaol'exploitsenzibilne,obavesteneiazurneknjizevneiumetnicke istoriograIije niti samo modom, iako modecesto kriju pozitivno jezgro istine. Futurizam predsta-vljabitnuetapuonog"projektamoderne",ocemujenedavnotakonadahnutogovorioJurgenHabermas.UsprkosarhaizmimaglobalniIuturistickiprojekt,zbogproracanskenapetostikojamudajezivot,za-sluzuje i dalje nasu paznju.10Gianni Rondolio),/0'U Iuturistickoj predstavi", pisao je Iirentinski Nuovogiornale 30. decembra 1917, "sve je zanimljivo, cak ipublika.Tobimogloizgledatiotprilikeovako:"Hajde, vredni Iuturisti! Rat je, avaj, negde na srugommestu,akrompirisuskupi!Biliviumetniciiliseprt-lje,nismodosliovdedabismobiliknjizevnubitku,nego da bismo se smejali iza vasih ili iza nasih leda".Te zakljucuje: "Juce je publika na dvema predstavamabilavrlobrojna:brojnijanegostosemogloocekivatizbig sibirske zime i ledenog vetra koji je besnio Iiren-tinskimulicamanakojimanijebiloautomobilani...mesecevog sjaja".Dve predstave o kojima je u osvrtu rec odrzane su 29.decembra 1917. u Teatru Niccolini u Firenci i naliko-valesuuobicajenimIuturistickimvecerima.Sastojalesuseodsintetickemikrodrame,citanjairecitovanjapoetskih tekstova, razlicitih tacaka. Ali, ovog puta biloje tu jos nesto: Iilm simbolicnog naziva: V i t aI u t ur i s t a (Futuristicki zivot). Godinu dana ranije napra-viogajeArnaldoGinnausaradnjisaMarinettiem,BrunomCorrom,EmiliomSettimelliemiGiacomomBallom,aunjemusuigralisamiIuturistisanekimnjihovim prijateljima.Desetak dana kasnije na stranicama Futuristicke Italije(Italia Iuturista) Settimelli ce izjaviti: " Priznali vi to iline,predstaveuTeatruNiccolinivazansutrenutak11moderneumetnosti,tedodaje:"Jasnosmopokazalikako se Iilm moze osloboditi IotograIskih predrasuda ilanacakojebimuizvetrelidobarukus,kaonovomimehanickom izumu, zeleo nametnuti".Futuristickizivotzapravojebionekavrstakatalog"Iuturistickih" situacija, niz epizoda koje su, ponekad,pokazivle odnos Iuturista prema stvarnosti, obicajima,moralu,istorijiipremaantinaturalistickimizrazajnimmogucnnostima koje Iilm poseduje.Kao najneobicnije ili najzabavnije mozemo spomenutiepizode (prema svedocenjima onih koji su Iilm videli,jerjeonnazalostizgubljen):"KakospavaIuturista,"Jutarnja gimnastika", "Futuristicki dorucak", te pose-bnotakozvana"Trazenjainspiracije"ilipak"Dramepredmeta", koje Arnaldo Ginna ovako opisuje: "Mari-nettiiSettimellivrloseopreznopriblzavajupredme-tima koji su cudno nagomilani da bi se mogli videti nanov nacin. Proucavanje haringi, sargarepa, paradajiza.Konacno shvatiti ove zivotinje i ove biljke potpuno ihizdvajajuciiznjihovogprirodnogokruzenja"Tujebilai"raspravaizmedustopala,cekicaikisobrana"kao i "Iuturisticka setnja", "Iuturisticki mars", "Iuturi-sticki caj", i "Iuturisticki rad".Ovaj je Iilm bio neka vrsta Iilmskog maniIesta Iuturi-stickepoetikesatolikoprovokacije,igre,maste,kojisuvecpostaliuobicajenimsastojcimasvakogpostu-pka u Marinettievom stilu. Ali ovaj Iilm bio je i rezul-tatzanimanjaIuturistazaIilmkaonovoizrazajnosredstvokojesepojavilotekkojugodinuranijesaeksperimentima brace Corradini na podrucju apstrakt-nogIilma(ArnaldoGinnaiBrunoCorra)oko1910-kojijeprogramatskiobradenoumaniIestuFuturi-stickakinematograIija(LacinematograIiaIuturista),12objavljenom 1916. na stranicama Futuristicke Italije.Ovaj maniIest bio je poslednji u dugom nizu tekstovakojesuIuturistiposvetilirazlicitimumetnostima,pocevsi od osnivackog programa pokreta koga je Ma-rinettinapisao1909.PaipakjenekespeciIicneele-mentenovogjezikapokretnihslika,uprkosmnogimnaivnimpotezima,znaousmeritinaistrazivanje,kojijebilousuprotnostisatadasnjomglavnomstrujomIilma,odnosnosanjenomsposobnocureprodukcijepojavne stvarnosti.Za Iuturiste "Iilm, buduci da je u svojoj sustina vizue-lan, mora pre sveg da zavrsi evoluciju slikarstva : od-vojiseodstvarnosti,odIotograIije,oddopadljivogisvecanog" i da postane 'nedopadljiv, izoblicujuci, im-presionisticki,sinteticki,dinamicki,oslobodensinta-kse. Zato je jasno da, ako Iilm vise ne sluzi za repro-dukovanje stvarnosti, nego za njen preobrazaj u 'Iutu-ristickomkljucu,tehnikesnimanjamorajuodreditisvojodnospremavisestrukomeksponiranju,sminki,montazi, deIormacijama i tako dalje.Futuristi su najavljivali'Iilmske analogije, 'simulta-nost i medusobno prozimanje razlicitih vremena i me-sta,'dramepredmeta,'irealnerekonstrukcijeljud-skogtela",'linearne,plasticke,hromatskeitd.ekvi-valentesnimljenihmuskaraca,zena,dogadaja,misli,muzike, osesaja, tezine, mirisa buke" itd. Da lapidarnozakljucimo:'TakocemorastavitiiponovosastavitiUniverzum prema nasim zadivljujucim hirovima.Stav da Iilm, osim za reprodukovanje stvarnosti u po-kretu, moze sluziti za rastavljanje i ponovno sastavlja-njeUniverzumapremavlastitojzelji,danasnam,na-konstosunasdesetlecagledanjanaucno-IantasticnihIilmova, 'specijalnih eIekata" ili avangardnih Iilmova13naviklanasvakovrsnemastare,izume,vizualneidi-namicne izazove, moze izgledati pomalo naivnim, de-tinjastim.Alitada,1916,svejetobilonovo,origi-nalno, izazovno.Ipakmoramoprimetitidasuovenjihove,cestogeni-jalna i anticipatorska saznanja uglavnom ostala na pa-piru,povereneManiIestukojijedanasdragistorijskauspomena.IzgubiosesvakitragFuturistickogzivota.On je, ipak, bio usamljeni primer koji nije imao sled-benika.Tihgodina,1916.i1917,AntonGiuleoBra-gaglia - koji je 1911. objavio Futuristicki Ioto dinami-zam(FotodinamismoIuturista)ukomeseizjasnioprotiv Iilma, a u korist nove nerealisticke i 'virtualnodinamicneIotograIije-snimiojenekolikoIilmova,medu njima Thas i PerIidoincanto (ovaj drugi je izgu-bljen),kojisesamozbogscenograIijeEnricaPram-polinia moze nazvati Iuturistickima.Zatim je sve zamuklo. Nakon prvog svetskog rata, te-komdvadesetihgodinadolazidoaIirmacijeIilmskeavangarde, posebno u Nemackoj i u Francuskoj.Marinetti ce se kasnije vratiti na ovo pitanje, i to 1938.utekstuobjavljenomu'gazzettidelPopolo,kojijezajednosanjimpotpisaoArnaldoGinna.Notojesamoprezvakavanjestarogteksta,obnovljenogpresvegzatodabizatrazilidaseItalijivratinekavrstaprava na prvenstvo za 'izume Iilmske avangarde. Alipunotogvecsebiloodigralo;avangardniieksperi-mentalni Iilm sa radovima Waltera Ruttmanna, HansaRihtera, Viking Eggeling, dadaista, nadrealista, DzigeVertovaiGermaineaDulacaimnogihdrugihkrenuodrugimputevimaidosaodoizuzetnozanimljivihivrednih rezultata.PaipaksuonenaivneigenijalnezamisliIuturista,14izrazene u jednom programskom maniIestu i u jednomizgubljenom Iilmu (odkogajepreostaloteknekolikobledih IotogrIija) postavile temelje za pravu revolucijuIorme.Revolucijukojomse,nakonmnogodesetleca,okoristioIilmspektakl,odnosnoonajIilmkojidanasnazivamo Iilmom sa "specijalnim eIektima".15Italo Moscati32=25,>7('Futuristickopozoriste,uprkosvise-manjesaljivimpokusajima i studijama, nikada nije postojalo... Futuri-sticki uticaji najvidljiviji su mozda bili u scenograIiji,takoje1939.pisaovelikiitalijanskikriticarSilvioD'Amicousvojoj'Istorijipozorista,kojajetadaiz-lazilaunastavcima,poputdanasnjihpopularnihenci-klopedija.Godine1939.FilippoMariaMarinetti,priznatiotacIuturizmaupozoristu,imaojesezdesettrigodine.Osam godina ranije druzina Mema Benassia postavilaje na scenu u rimskoj Argentini jedno od njegovih po-slednjihdela,simultaninu,kojujejedankriticar,nje-govsavremenik(MarioFerrigni),nazvaovrstompo-mirenja sa pozoristem zapleta i reci, koje je otac Iutu-rizmatolikomrzio.UArgentinipublikanijebacalapredmeteipovrcenascenu,kaostosedogadalonaIuturistickim predstavama pocekom veka. Marinetti jetada vec predstavljao deo Iasisticke kulturne vlasti.D'Amicov stav koji je poricao postojanje Iuturistickogpozoristaiztemeljajeuzdrmanaotkadsesprovodedruga istrazivanja, nove istorijske i umetnicke analize.Malo-pomalopokrenutasuproucavanjadabisevideloiutvrdilokojijebilovrednoikorisnouIuturistickompozoristu:Godine1967.napodsticajekojisudolazilisavisestrana,aposebnonaoneodstranepojedinihstrucnjakasauniverzitetaikriticara,16casopis'Sipario,cijijeurednikValentinoBompiani, objavio je poseban broj u kome se serioznopristupa Iuturistickom pozoristu priznajuci mu vaznostiposredanuticajnaneoavangardnuscenusezdesetihgodina,kojajetrazilakoreneimaterijalkojibisemogao obnoviti.Dvegodinekasnije,natragudvepredstavaTeatraStabileizTorina,MarinettievihFuturrealtaiIIsuggeritorenudo(urezijiiizvodenjuPaolaPolia),uizdanju Bulzonia izasla je knjiga l l g e s t o I u t u r i sta(priredivac:GiuseppeBartuluci)ukojojsunekiautoriisticalipotrebudaseIuturizmupridasvavaznost koji je pre imao i koju i tada jos ima. Ne mozeserecidaseumeduvremenu,utridecenijekojasuproteklaodpredstaveSimultanina,nijenistadogodilo. Upravo suprotno: pocelo je istrazivanje ovepojave i njenih protagonista, posebno u inostranstvu, uNemackoj.U Italiji su o Iuturizmu govorili GiovanniCalendoli iAngeloMariaRipellino,ovajpotanjionjegovimvezama sa ruskom avangardom. Ali praznina na ovompodrucjujepostojalaiteksesadapolakoispunjava.OvasecinjenicamozeobjasnitibilovladajucimmisljenjemkojejeIuturizamupozoristuizjednacilosa Iasizmom, bilo otporom pozorisne kritike, ili baremnjenognajuglednijeginajmocnijegdela,nakondrugog svetskog rata, prema svakom starom ili novompokretukojiizazivalomove.Futurizamjedeliosudbinucitavetakozvaneistorijskeavangarde,ukljucujuci nadrealizam.Verovatnojeinaovomplanuitalijanskopozoristedugoosecaloposledicestanjaukojemsuseslucajnosusreli razliciti elementi, sa jedne strane stav Iasizma,17koji se posluzio Iuturizmom, posebno Iuturistima kojejenagovorionasudelovanjeuMusolinijevoj'revoluciji,ikojijezatim,kadgajeiscripio,napustio,okrenuvsisedrugimoblicima,drugacijojvrstipozorista.Sadrugestranemarksizam,ilibaremnjegovinajpopulistickijidelovi,kojinikadnijevoleoIuturizamikojigajedragevolemaknuozajednosacitavom avangardom.Da bismo bole shvatili, valja se zapitati: koji je to bioIuturizam u pozoristu i koji je njegov doprinos koji bibio vredan spomena? To se iskusenje vestoizbegava.NijepreporucljivozadiratiuIuturistickiIolklor,iliuslikovite price koje su, od 1909, pratile, kao i gadanjepovrcem i intervencije policije, prve italijanske turnejeIuturistickih predstava.FrancescoCangiullo,jedanodnajvidenijihinajduhovitijihIuturista,opisujejednoveceuFirenci1914,kadajeujekurazularenepovikegledalacanaMarinettiainjegoveprijateljeonsambiopogodengrumenomspagetauumaku,aMarinettije,izsolidarnosti, uzeo nekoliko spageta sa njegova odela ipoput cveta ih stavio u rever kaputa.Takvestvaridogadalesusesvakodnevno,aIuturistigotovo da su ih izazivali; stavise, ponosili su se njima,pokazujuci da su shvatili koliko je zaonogko sezeliprobitimoglaucinitireklamaposvakucenu.Dabismodoslidonajbitnijeg,pogledajmokakojebilasastavljena 'drustvo koje je predvodio Marinetti.NacelujebioFilippoTomasokojijejos1905.uParizu napisao i dao da se izvede komad R o iB o mb a n c e, koji je on sam nazivao ' s a t i r i c k o mt ra g e d i j o m ', a u kojem se okomljuje ne samo nadoktrine nego na sve politicke i ideoloske mitove svog18vremena.Takode,naIrancuskom,1909.uParizuobjavio je komadP o u p e e s e le c t r i q u e s, kojijeprevedeniizvedenuRegiuuTorinu1913.Temateksta je rascep osobe (likovi su imali mehanicka alterega)stoce,kasnijesaPirandellom,odigratiznacajnuulogu u razvoju evropskog pozorista.NakonpovratkauItaliju,Marinettije1913.napisaoManiIestvarietea,dvegodinekasnijeManIiestIuturistickogsintetickogpozorista,asedamgodinakasnijeManiIestpozoristaiznenadenja.Zadnjadvapotpisalisuiostali,pase'drustvoIormiraloipovecalo.OvasutrimaniIestatrebalodarazdrmajutradicionalno pozoriste. Ali nisu pocinjala ni od cega.UEvropisupisci,redateljiiscenograIireagovalinaverizam i na naturalizam, posebno oni redatelji koji sutezilidapostanuzacetnicinekognovogpozorista.Postojalaje,cestoslabouocljiva,zeljazarusenjemstarinskihscenskihresenjakojasunastojaladaIotograIisu 'stvarnost i koja su, na kraju krajeva, bilarobovinemastovitihinekreativnihpredstava.MarinetijevskimaniIestisusuprotstavljalipotrebuzaukidanjemstaresceneumnozavajucisituacijeuunutrasnjosti same pozornice pomocu razlicitih radnjii ambijenata; preobrazaj lika koji postaje simbolom ilialuzijomikojisemozepodeliti;aktivnokorisccenjescenskihpredmetaisvetlosti;koncepcijupozorisnogvremena koje nije hronolosko nego je 'izmisljeno, dabiodgovaralorazlicitimtrenucimakaoiudaljenimprostorima;ukidanjeklasicneglumeislobodnokorisccenjedelovatela(rukeinogeotkrivene,ostalopokriveno);ukljucivanjegledaoceucitavupredstavu(za sto ce se pobrinuti Pirandello u V e c e r a si m p r19ovizujemo);preokretanjekomicnihsituacijautragicne i obratno.Marinettievo'drustvokrenulojeubojzaobranuovihpostulata,prateciihpsovkama,izrugivanjem,raznoraznimverbalnimnasiljemdabiosporavaliili,bolereceno,dabibiliosporavani.Noipaksutrazilisaveznike,posebnouvarieteu,uzdizuciEttoreaPetroliniailiRodolIaDeAngelisakojisuradoprihvatili njihove ideje i uneli Iuturistickih duh u svojeigrokazeipesme.Clan'drustvabiojeiCangiullo,kojijenapisaokomadekaokojije'CaIIeconcerto,paroleinlibertaizajednosaMarinettiempriredivao'pozorisnaiznenadenjazavrlopopularnezvezdepoputAnneFougez;biojetuiBrunoCorra,kojijeprviotisao,nastojeciosiguratisaradnjusauglednimglumcimapoputGualtieraTumiatia;teizuzetnozivahni,eklekticniEmileoSettimellikojijeglumiouIilmu V i t aI u t u r i s t a Amalda Ginne.BilisutuiumetniciGiacomoBallaiUmbertoBocconi,pesniciPaoloBuzi,EnricoCavacioli(pisacgrotesknihkomedija),CorradoGovoni,RemoChiti(koji je prvi pokusao sistematski da obradi Iuturistickopozorisnoiskustvo),LucianoFolgore(autorpantomima),AchilleRichardi(tvoracPozoristabojakojesusacinjavalesamobojeisvetla),muzicariFrancescoBalillaPratellaiLuigiRusolo.ZatimFortunato Depero koji je sa Ballom, Boccioniem i josnekimastvaraopredstavekojesusezasnivalenagenijalnimscenograIskimdosetkama.UprvimredovimanalazioseEnricoPrampolini,sastavljacManiIesta scenograIije i pisac dela L'A t m os I e r a sc e n i c aF u t u r i s t a, gde je objavio svoju teorijuukojojinsistiranaapsolutnojvaznostizajednickog20rada pisca i scenograIa.To je bila 'grupa u koju se iz revolucionare Rusije,izmedu ostalih, ugledao i Majakovski. Ova je 'grupastvaralasebineprilikeiisladaljesa'Iuturistickimsintezama"ilipakmunjevitimkompozicijamasamalobrojnim dijalozima i sa malo likova. Evo jednogprimera'sintezenaslovljeneNonceuncane,koja se citava sastoji od ove didaskalije: 'Ulica nocu.Ulicnasvetiljka.Pasizlaziizkulisasalevestrane.Prelaziscenuiulaziukulisesalevestrane.Zavesa.Sve to traje samo nekoliko sekundi.Tojesala.Alisalepoputove,samojosrazradenijeiambicioznije,upotpunjeneodgovarajucimsvetlimaimuzikekojasesastojiodobicnebuke,privlacilesuiGramscievu paznju.. Pamteci reci Lunacarskog koji jenaIIkongresuKPSSSRMarinettianazvaorevolucionarnimintelektualcem,onjeIuturistimapisao hvalospeve, za razliku od Piera Gobettia, koji jeo Marinettiu govorio kao o 'coveku koji nije sposobandamisli,slabicu,nesposobnjakovicu.Bezobziranaovurazlikuumisljenjima,Marinettievaje'grupa,sadatootkrivamo,kadajebilaupunojaktivnosti,stvorila pozoriste o cijem znacaju danas raspravljamo.iako se malo tog vidi, iako ga negiraju, iako je, cini se,pozorisni Iuturista postao nevidljiv.21Fiamma Nicoldi08=,.$Futurizamjeusvojeotvorenoiprogramatskineprevise izbirljivo okrilje prihvatio mnoge predstavnikeumetnostizvuka,asamomalimdelom'klasicnekompozitore. Ako su broj ili kvalitet potrebni za reali-zacijupoduhvatabilinedovoljni,angazovalisuseumetnici sa razlicitih muzickih obala, uz pretpostavkuda su posedovali cistu veru u moderno". Tako je bilo i1918. sa projektom 'balli plastici u Teatru dei Piccoliu Rimu, kad su Deperove geometrijske marionete bileanimiraneuritmumuzikeCaselle,MalipieraiLordaBemersa,ekscentricnogsticenikaStravinskog.Medutim,Iuturizmunijeuspeodastvorivlastitumu-ziku,sposobnudaoriginalnimjezikompreneseshva-tanjaialternativnezamislikojesubilerasuteponji-hovim bucnim teorijskim maniIestima.UslobodnojlucisvogbrojnogkrugaistomisljenikaMarinettinijepreviseobracaopaznjunatitule:sluzbeni nazivi i povelje za zasluge bili sumu mrski;ideje,trouvailles,bunt,tosubilenajpozeljnijevizit-karte.TakoseraznobojnaIaunapokretaobogatilaikompozitorimadiletantima,samoukima,interpretato-rimasumnjivekreativnevokacije,umetnicimaugusenimakademizmomkonzervatorijuma,kaoionimakojinisutrpelimelodramu,istrosenudoduse,alijosuvekprilicnoukorenjenuupraksi(poznatojedaceinstrumentalnamuzikausamostalnomobliku22procvetati u Italiji tek oko 1910).Danasjepoznattekvrhledenogbregaoveslozenepanorame.'NeredovnimclanovimaLuigiGrandi,AldoGiuntininedostajuanagraIskipodaci;smestitionekojisupripadaliIuturizmuuadolescentskojIazi(FrancescoCasavola,VirgileoMortari)vrlojetesko;mnoga dela suizgubljenaili suih unistili samiautori(npr.LuigiRussolo,SilvioMixiCasavola);dostignucaonihkojisuseposvetilimedijuimprovizacijemogucejerekonstruisatisamoaproksimativno(ovasudbinajezadesiladvateoreticaraimprovizacije,MariaBartaciruaiAldaMantiu,kojisu1921.ucestvovaliunekoliko'diskusijaklavirakojiimpprovuzujeju).Adainespominjemo da je na tabli namenjenoj krsenju pravilasonornamanipulacijabiladostupnasvima.Bilojeonihkojisusepredstavili'skracenimonomatopejskimkreacijamauzpodrskunapolitanskihinstrumenata(Piedigrotta,pesnikaCarrgiulle1914)ionihkojisupratiliplesnekorake'sinkopiranimraIalima,ipraskavimzvukovimadvamotocikla 'ballo mecanico Iuturista, 1922).Paipak,uspavanisvetitalijanskeprovincijeizasaojeobnovljen gotovo mladalackom euIorijom buntovnikakojisusibalistareinstitucije('ProtivScale.Pompejaitalijanskog teatra", 1911 ) i maltretirali dela uspesnih(tako je 1913. nastradala cak i Pucinieva Fanciulla delWest).KompozicijskeizvesnostipocelesusedrobitipodnaletimaIuturistickogbuldozerakojijerusiotradicionalnekategoremuzike,izacijegvelikog'Gsecestoskrivaprtljagjedvakorektnogskolskogzanatstva. Sledile su lude boje i nastranosti nistavnog,23svakodnevno,gestualnostimuzickeIormedotadsmatraneDkategorijom(odmusic-halla,varietea,jazza).Napostulatima'gesamtkunstwerkainainterdisciplinarnosti,naprojektovanjuikultu'rizikakojesupromovisalegrupeIuturista,svoj'credoceizgraditiavangarda60-ihgodina(Cage,Kagel),aliovogputabezupadljivogsuprotstavljanjaizmeduteore i prakse. Futurizam je izazvao mnogo znatizelje,podstaknuonaeksperiment,stimulisaomuzicaredazabodunosulavirintesavremenogdrustvaikulture,uglavnomzanemarenihuobamrlomtehnicko-proIesionalnom ucenju muzike.ManiIestikojejeod1910.priredivaonajpoznatijistegonosa Francesco Balilla Pratella rodeni su iz zeljedaseestetskiprincipigrupeprilagodemuzici.Primenadinamizmaisintetizmastvorilajeidejuomobilnojritmickojstrukturi,dokjeizteoreslobodnog.stihaproizaslaasimetricnaielipticnaartikulacija.Naravno,saonestraneritmickenestabilnosti sintatickog nemira, od Iormalne struktureza'stanjeduhauzaludceseuPratellinojmuzicitrazitionilingvistickielementikojideIinisuraspadanjenajavljenoutekstovima.UsprkospodsticajimasamogMarinettia('Savetujemtidabudespravinepromisljenikidasenezaustavissvedok te ne proglase ludim, nerazumljivim, grotesknim;apsolutnojeneophodnodaeksplozijommocneoriginalnosti nadmasi Ravela u Parizu), ovaj umetnikneceprevalitineravnestazekojejeutrlaevropskaavangarda.AustarostiPratellace,onomnjemusvojstvenomiskrenomromanjolskom.naivnoscu,priznatidajeprevratnickimciljevimapokreta'viseodgovarala muzici Stravinskog od moje.24SnaznijidoprinosmodemimpravcimadatceLuigiRussolo, koji medutim, nije bio muzicar vec genijalniArhimed-pitagorejac.Zahvaljujucisvojimprorocanskimeksperimentimabicepozdravljenkaoduhovni otac 'konkretne muzike i prvih elektronskihistrazivanjanapoljumikrointervalaiIrekvencija.1913. izumeo je muzicku napravu, niz obojenih kutijasposobnihdaproizvedustepenastezvukoveprekoneharmonicnih pasaza od jednog tona do drugog, podimenom IntonarumoriRadiloseorezultatuneospornonajvisesaglasnomzamislima pokreta koji je tezio prepustanju produktiv-nimritmovimamodemogindustrijskogdrustva.Upa-dom u novi materijalni svet mnoge su estetske barere(lepo-ruzno, prirodno-vestacko) srusene, a perceptivnihorizontnaviknutnarobovanjejednolicnomtempe-ramentuizuzetnoseprosirio.Doksuevropskiavan-gardisti menjali granicne muzicke Iorme (ali za njih jezvuk,umestokrajnjeisvemocnesvrhekaozaRus-sola,biojednostavnosredstvolingvistickograzbija-nja),buducnostkojacepostatidistinktivnacrtaisti-calasekaonajsugestivnijapobeda,stvamookrenutabuducnosti. Buducnosti, inace neiscekivanoj zbog iko-noklastickog zanosa sadasnjice.25Luigi Rossi%$/(7'JednaodnajvecihIuturistickihpobedamoglase,napoljuscenskihumetnosti,posticiupantomimiibaletu... U speciIicnom obliku, u kontaktu sa ljudskimmaterijalompantomimicaraiplesacatrebalasekonkretizovati estetika koja se najvecim delom oslanjanavrednostiritma,dinamizma,vizuelnezacudnosti,apstrakcije, plasticne i hromatske stilizacije.OvasjajnasintezaAngelaMariaPipellina,podoznakom'FuturizamuEnciklopedijipozorista,zakljucujesejednakouverljivotvrdnjom:"Napokonsve je unapred odredilo da Iuturisticki pokret pronadeu baletu-pantomimi najuverjiviji scenski iskaz (ziva suistrazivanjaBoccionia,CarraeiSeverinia)svojihizlaganja, koliko dosetljivih toliko i hirovitih.Ovo poslednje verovatno se posebno odnosi na EnricaPrampolinia,genijalnoginestalogteoreticarasvihdimenzijateatra,kojejerekouspevaodanestosprovedeuscenskiizraz,osimakoseizuzmekratkapariska sezona 1927/28. u 'Teatru della Pantomime.JosocitijajealuzijanaFortunataDepera,nakogajejednostavno primeniti gorku 'dosetku Antona GiuliaBragaglie:'UItalijipostojereziseribezglumacaiscenograIibezpozorista.ScenograIskiprojekttrentinskogumetnikazaStravinskijev'ChantdurossignolkojijetrebaodaizvedeRuskibaletDjagiljevanikadsenijerealizovao,ostavsisamonapapiru u zivim skicama i Iigurama.26Puno plodonosniji nije bio ni drugi kontakt DagiljevasaIuturizmomistihgodinauRimu.SimIonijskapoema'Feud'artiIice,ponovnonamuzikuStravinskog,jedinojeizvodenjeimalauteatruSostanti,12.marta1917.Ipak,bilajetojednaodnajizuzetnijihpredstavaukojojjeDagiljevostvariohrabar eksperiment prihvativsi se i rezije. ScenograIijaisvetlabilisudeloGiacomaBalle,odnosnoFuturBalle, kako se tih godina obavezno potpisivao.Rec je o jedinstvenoj saradnji koju je Ruski balet imaosaitalijanskimIuturizmomiIuturizmomuopste,iakojeDagiljevsa'Pasd'acierProkoIjevaokrznuoumetnickopodrucjekojejesrodnosovetskomkonstruktivizmu.InteresgenijalnogruskogmajstorazaMarinettievpokretipaknijebiopovrsan,ocemusvedoce brojni milanski susreti Dagiljeva i Marinettia;kojima su takode prisustvovali Stravinski i Russolo, aovaj poslednji je pred njima isprobao svoju zagonetnumuzikcku napravu Intonarumori.Iako je propala saradnja sa Dagiljevim, Depero se nijepredao, vec jeumanjio svoje eksperimente u projektuBalliplastici,jednomodnajgenijalnijihdoprinosaIuturistickomteatru.Obojenelutkeidosetljivascenskatehnika,neobicnoprozetazivimhromatizmom,oznacavajuvrlovaznuetapuuteatrunasegdoba,delujucicakkaovodecaskola.Dovoljnojeprisetitise'TriadischesBalletaOscaraSchlemmera,jednogodnajuspesnijihdelanemackeavangardedvadesetihgodina,jasnoinspirisanogDeperom.'BalliplasticibilisuizvodeninasceniTeatradeiPiccoliuRimu1918,saudelomdvojicevelikihkompozitora,GianIrancescaMalipieraiAlIreda Caselle, ovog poslednjeg i u ulozi dirigenta.file:///C|/Program Files/Teleport Pro/futurizam/fut4r.jpgfile:///C|/Program Files/Teleport Pro/futurizam/fut4r.jpg [7/7/1999 4:05:59 PM]27Gotovo istovremeno Prampolini predlaze jedan manjeuspesanpokusaj,'Ballimeccanici,kojiostajeusustinasamoustadijumuprojekta,stosecestodesavaloovomplodomteoreticarukojicekasnijenapisati:'Futuristickompantomimomzeleosamdovestiusaradnjusveumetnostivizuelne,plasticneidinamicneakcije...SadrzajmuzikeikoreograIijazajednoradenatomedastvoreujednojscenskojcelinispektaklukomebiserealizovaomehanickisinhronizam umetnosti zvuka i umetnosti pokreta. Utom ManiIestu iz 1927, u kome je teoretisao i o jednojnejasnoj "koreoplastici" koja bi u buducnosti zamenilakoreograIiju,Prampolinijeusustinapreuzeoplemenitu utopiju totalnog teatra Dagiljeva i prethodiomnogim idejama naseg vremena, od Bejarta na dalje.S'Iuzijomumetnosti,kakosujenazivaliIuturisti,vecseeksperimentisalo,izmeduostalihisamPrampolini u Thgatre de la Madeleine u Parizu 1927-28,satridesetnedeljnompredstavom;onesuukljucivalenekaodvelikihimenaitalijanskeumetnosti,pocevsiodPirandellasa'LaSalamandrom,mimickimsnomkojijekomponovaoMassimo Bontempelli, nacinivsi od kompozicije samonestoviseodjednostavne"violondIngres.Medunezaboravnimdelimatusui'LoradelFantaccioLucianaFolgoreanamuzikuCaselle,'LanascitadiErmaIroditoVittoriaOraziakojejekomponovaoRespighiiCocktailsamogMarinettianamuzikuSilvia Mixa.TeatarIuturistickepantomimeimaojeeIemernusudbinuikratkesezoneuItalijinakonpariskogkrstenja.No,posredanuticajnovatorskihteorijapokretaodrazioseprilicnodirektnimdoprinosomu28predstavamasaeksplicitnometiketomIuturizma,ispaljujucienergicnehiceusanjivubarustinuevropskog baleta koji se jos uvek zadrzavao, narocitouItaliji,usIeriizmeduumornihneoromaticarskihepigona i 'velikog plesa kasnog 19. veka.29Paolo Barbaro$5+,7(.785$"Problemmodernearhitekturenijeproblempreradivanja... ne radi se o pronalazenju novih Iormatavratailiprozora,vecostvaranjunovekucepremazdravom nacrtu, uz koriscenje svih naucnih i tehnickihsredstava..,odredivanjemnovihoblika,novihlinija,novihrazlogzapostojanjeispeciIicnimuslovimamodernogzivota".TakostojiuizvornomSant'Eliinomtekstu,uvoduuIuturistickimaniIestarhitekture,kojisepojavionekolikogodinanakondvaju maniIesta slikarstva i skulpture.OslobodenekasnijihbucnihMarinettievihdodataka,tvrdnjeovogarhitektadelujuvrlolucidno:'Uistorijisuizuzetnoretkiuzrocidubokihpromenastanjaambijenta,kojeruseiobnavljaju,kaostosuotkriceprirodnih zakona, usavrsavanje mehanickih sredstava,racionalna i naucna upotreba materijala".Pazljivom se posmatraci cini da su p r i l i k e dosle dojednog od onih pragova gde se 'arhitektura odvaja odtradicije, nasilu pocinje od pocetka. Nesto dalje sledepoznatetvrdnjeukojimaseanticipiraambijentalnastvarnost'sposobnadaserazveusvimpravcima,doknambuducnostpriprema'beskonacansvodarhitektonskih armatura....Akodanas,ujekusvemirskogdoba,bacimopogledunatrag,nagodinukadajeizasaoovajmaniIest(1914), a to je ujedno i godina pocetka prvog svetskog30rata,u.namaseodmahjavljasnazanosecajdasenalazimonapocetkunaseepohe,utrenutku'radanjadrzave,kadavecmozemoprepoznatiprizoremedukojima danas zivimo.Projekti koji na papiru za crtanje uprizoruju odredenuvizijuprikazuju,ujednomvrtoglavomurbanompejzazuuneprestanomtoku,bezodmoristaibezdrveca-izmeduvisokihipodzemnihprolaza,nebodera, spoljnih liItova, iskosenih zidova, elipticnihspojeva-kakoceizgledatinovigrad,kojiusvojemzarkomantinaturalizmunastojipostatinasomcelokupnom biosIerom.Istina,Sant'Eliinesevizijenisupretvorileuarmiranibeton, ostale su samo niz crteza ili cak samo skica; nomi, vec desetlecima, i dalje proucavamo te znakove, testrukturekojeseobrusavajupoputslapa,tenacinepovezivanja razlicitih nivoa ulica i konstrukcija, na tluiliizvannjega,te'avionskestanice',teelektrocne centrale.Uporedenjusabezbrojnimneboderimakojisuodonda sagradeni ili sa izvesnim v i l l e s n o u v e l le s, Sant'Eliine vizije mozda mozemo smatrati n a d masenimajersuumnogimvidovimamanjegrandiozne od nasih novonastalih stambenih piramidailitolikihvisespratnica;aliosecamodasuonenapravomputu;atajje:sirenjearhitektureuurbaniprostor;nemavisearhitekturekojanijevezanauzurbanizam. Onaj mali broj naznaka novog ambijenta upotpunostinaszaokuplja:sklopoviautoavio-zeleznickihstanica,prepletigradevinakojesuistovremenozatvoreneiotvorene,postajuprvimizrazom nove "nepostojane stvarnosti.Makolikogenijalan,mozdaSant'Eliatonije31predvidio,kaostotonisupredvidelininjegovimalobrojni sledbenici, Chiattone, Depero, Prampolini,od kojih nam ostaju i ne ostaju neki tragovi na kojimakaodaseosecajuposledicevetrovanekihdrugihvremena:oninikakonisumoglipredvidetidacesedanasnasa'urbanaepoha",upotrazizaizvorima,vratiti njihovim papirima. Futuristicki maniIesti - ne ionajSant'Eliin-trazerusenjeistorijskihjezgragradova, Venecije pre svega; ali mi smo ti koji morajuodluciti:civilizacijimasinamapotrebnisustarigradovikaoinovi.Shvatilosedajestarigrad,akopogledamomnogobrojnebezoblicnenadogradnjeizposlednjih desetljeca, doslovce n o v.Uostalom,nijetacnodaseuSant'Eliinomjezikunemozenaci'proslostkojajetamodospelarazlicitimputevima;medumakrostrukturamakojepokazujuuticajescenograIije,dinamicnima,aujednoisimetricnim,sapecatommajstorskeelegancije.Ovitemeljnijezickizahtevi-prikazivanjestvarnostiizavremenjenognastajanja-umeduvremenusupostalinasi: Iuturizam u arhitekturi nije okostao, nego i daljezivi i prorocAski potstice na uvek nove sukobe.32Giovanni Spadolini32/,7,.$BenedettoCrocebiojeuverendajeIasizamsvojuinspiracijuimodelepronasaoumnogovecojmeriuIuturizmu - i preneo ih u politiku - nego u gentilizmuiliudoktrinamakojesu,ukrajnjojliniji,imalematricu ili izvor u liberalizmu. To je napisao upravo uLa Stampi 15: maja 1924, nekoliko nedelja pre slucajaMatteotti.GentileovareIormabilajeutomperiodunapadanaumnogimIasistickimilipro-Iasistickimkrugovima:isamministarprosvetenameravaojedauputiizazov.Marinettiju,udirektnojpolemicisaMussoliniem(abiojejedanodretkihkojijetomogaodozvoliti,idozvoljavaojesvedoepilogRepublikeSalo)deIinisaojeGentileovureIormukao"pasatistickuiantiIasisticku."Takomiboga!Toznacisustinasvestanporekla!Bravo, gospodine Marinetti! Iskreno bravo, sto nisamrekao i necu nikad reci onima koji nastoje pozlatiti grbIasizmaikoristeseutojnameriGiobertiemiMazziniemiaktualnimIilozoIskimidealizmom,isajos toliko drugih stvari i imena, koji ostaju zadivljeni unovom drustvu u kom su se silom nasli".CakiizborprezimenaodstraneCroceajeproblematican;govorimnogoonjegovomcilju-Gentileu.TihgodinanismojoskoddeIinitivnograscepakojicesesaManiIestomintelektualaca33antiIasistadogoditinarednegodine,1925,izmeduCroceaiGentilea.Ali,vecjeocitanetrpeljivostucenogNapolitancapremaanalogijizapletaizmeduIasizma i aktualnog idealizma, sa dodakom onih dvajuimena,tolikorelevantnihuGentileovojmisli;averovatno precesto evociranih, Giobertia i Mazinia.lCroceinsistiranatomedaporekloIasizmaupotpunostiproizlaziizIuturizma:"izoneodlucnostida se side na ulicu, da se izlozi vlastito misljenje, da sezacepeustadisidentima,bezbojazniodmetezaigungule,utojzudnjizanovim,uonomzarudasesrusi svaka tradicija, u egzaltaciji mladosti koja je bilasvojstvenaIuturizmuikojaseobracalasrcimaveterana iz rovova, ozlojedenim borbama starih partijainedostakomenergijekojajesvedocilaonasiljuiantinacionalnoj i protivdrzavnoj podvali. "CrocejosnijedospeodoodlucnogineopozivogantiIasistickog'ne kojejeizrekao1925.Caknastojirazjasnitikakonjegova'stalnaopozicijaIuturizmuneznaciautomatskiosudulegitimnogdetetaovogkulturnogustanka.'Mojeneodobravanje,kaoisvakograzumnogcovekasamoje"secundumquid"ine iskljucuje da ono cemu zameramo u jedom stihu neizaziva divljenje u nekom drugom, da ono sto ne vredizajedanporedaknebudevrednozanekidrugi.Idalje razjasnjava: kritikujuci Iuturizam kao "kolektivnipokret - vojni, vikacki i ulicni zeleo je naglasiti da seiztogpokretanijemoglaroditipoezija"kojajestvarkojaseradauretkimsamotnimikonteplativnimdusama u tisini i senci. No, "stvarati poeziju je jedno,a tuci se nesto sasvim drugo."'Ko ne uspeva u prvom pokusaju - govori dalje Croce- ne znaci da ne moze sjajno uspeti u drugom, kao ni34todaeventualnakisaudaracanije,katkad,korisnaioportuna."Marinettievcasopis"L'ItaliaIuturistaucelosticeprenijetiCroceoverecikojesu,uzsvesvojetaktiziranjeipodrugivanje,ipakpridavalenekoplemenito poreklo pokretu koji je vec, sredinom 1924,gubio ugled i kreativni uzlet.Marinettijevecpostajao,nanekinacin,larvasamogsebe:kaoiD'Annunzio,nadrugojstrani.Najedinstven nacin je pridoneo eksploziji Iasizma, ali senije niti najmanje prepoznao u njemu.AnticipiraojemnogemotivekojeceIasizamprisvojiti:hipemacionalizam,"Italijuiznadslobode",antipaciIizam,"rat-jedinuhigijenusveta",prezirprema Iormalnoj demokratiji. Ali, lansirao je i mnogedruge, koji se u Iasizmu nikako nisu mogli pronaci.PrvaIazaIuturizmabilajeizrazitorepublikanska,antiklerikalnaobelezenamotivimakojisucakbilianarhistickiilianarhosindikalisticki.PrvipolitickimaniIestIuturizma,izneceujavnostiprilikomizbora1909. koji su bili klasicni 'italijanski" izbori po kljucuprecutnenagodbeizmedukatolikailiberala.Ponovimo,bilojeto1909,cetirigodineprePaktaGentilni."Borbadoposlednjekapikrviprotivkandidatakojipaktirajusastarcimaipopovima"josjejedanmotivkojiseponavljauManiIestuiz1909,iskorodasesedinjujesaliteralnimIuturizmom-istaimjezudnjazabuducnoscu,prekidsaustaljenimsemama,kultmehanicke i industrijske civilizacije - sve do odricanjaod stare Italije, Italije, tradicije i tradicionalizma.O'devatikanizovanjuItalijegovorilajevec1918."politickapartijaIuturista,osnovanauIebruaruiste35godinekadajeItalijabilaukopanaurovove:osnivajuci 'IuturistickeIascie"unekolikoitalijanskihgradova,kojicezagodinudanaprerastiu"borbeneIascie". Ovaj je pokret jednako udaljen od "klerikalno-umereno-liberalnogprograma"kaoiod"demokratsko-republikansko-socijalistickogprograma". Radi se o trazenju treceg puta. Od 1913. sevecgovoriloo"antiklerikalizmui"antisocijalizmu.Na granici konIuzije i dvosmislenosti, ali i sa neretkimuzbudenjemipokojimdrhtajemnovinekojiseninajmanjeneceiscrpstiuiskustvuIasizma,baremIasizma kao rezima.Futuristajeupolitici-recicetihgodinajedanodmaniIestaobjavljenihuRomaIuturista-'onajkojivoliprogresItalijeviseodsamogsebe;kozelidaukinepapinstvo,parlamentarizam,senatibirokratiju,ko zeli da ukine regrutovanje i stalnu vojsku; ko zeli,nakon sto se ukinu aktua1ne policije, modernizovati ioplemenitisvesluzbejavnogredaipodstaknutigradanenasamozastitu;kojezapostepenueksproprijacijusveneobradeneilinikadobradivanezemlje kako bi je dodelio radnicima; ko je za dokinucesvakogoblikaindustrijskogikapitalistickogparazitizma;kozelisvimradnicimadadaadekvatnukompenzaciju za njihov produktivni napor. "No,Musolinijelikvidiraomarinetizamkaostojelikvidiraoidanuncionizam.Toceucinitisakrajnjomvestinomiistotolikomodlucnoscu,saokrutnoscusvojstvenojLjudimakojimajepolitikaivlastsve,izolirajuciihumelanholijunacionalnogizgnanstva,kojesupodnelisavecimilimanjimdostojanstvom.ClanstvouitalijanskojakademijikojejeMarinettiu-antiakademiku par excellence - dodeljeno 1929, ravno36jemalomVittorialeu,Iuturistickomvodi.samanjepompe i manje licnih koristi doduse.OdnosipolitikeiIuturizmaudrugomdesetlecusunajkompleksniji.'BorbeniIasciosnovanisumartu1919. u Milanu, sa prejudiciranim republikanizmom iantiklerikalnimnatruhama,apsorbujucivelikideoIuturistickih'Iasciaatakodeideopokreta'arditakojisepridruzioIuturistickim'Iascima(borbeniogranakkojijeutovremeimaoiprilicnedemokratskeirepublikanskeideje).MarinettijekandidatnaizborimauMilanukrajem1919,kadasevecmogaonaslutiti'kadaverIasizma;Musolinijepotucen zajedno sa Toscaniniem, No, zajednicki zivotove dvojice nece trajati duze od godinu dana. U maju1920,zavremeDrugogkongresaIasisticogpokreta,Marinetti ce povuci svoju podrsku Musoliniju, koji sasvojestraneodustajeodrepublikanizmaiantiklerikalizma,privucenonimkojijeD'Annunzionazvaopreokretom'seljackogropstva".DucecenazvatiMarinettia'ekstravagantnimlakrdijasemkojisezelibavitipolitikom,alikoganikoneshvatauItaliji, pa niti ja.Marinetizamcesevratitiuobliku"Ijumanizma,ukompleksnimkvarnerskimkretanjima:ali,vraticesesamnogokrhotinarevolucionarnogsindikalizmaiotpadakaceleitalijanskeLjevice.SutradanpomarsunaRim,1.novembra1922,pisuciu"RestodelCarlino" Marinetti ce potvrditi svoje 'ne" politici kojase distancirala od njega jos od rascepa u maju 1920, isvoje"daslobodiputemindividualizmaivlastitogizbora da bude samo umetnik. Te su tvrdnje 'napisaneutomodredenomtrenutku-kakojetacnoprimijetioRenzoDeFelice-zvucaleukrajnjojlinijikaoneka37vrsta opreznog zauzimanja distance od novog rezima istrog opomena kako bi se izbegla pometnja."Istina,narednihgodinaMarinetticeseprepustitiserijikoncesijaipriznanjaIasizmu,kojeceznacajnoosnazitiidejuoizvornomsrodstvuIuturizmaiIasizma:istuonukojuotkrivaiBenedettoCrocepojmovnimiIilozoIskimterminima.Paipak,greskeipogresnashvatanjakojasupratilaMarinettievopredavanjeIasistickimduznostima-bio je dobrovoljac u ratu sa Etiopijom i u II. svetskom ratu,privrzencakitzv.socijalnojrepublici-vezanesuuznjegovo videnje Musolinija drugacijeg od onog rezimskog,Musolinija iz devetnaeste. "Veliki Musolinija iz '19, kakoceganazvatiMarinettiunovembru1924,nakongresuIuturista; prilikom koga ce pozvati Musolinija da se vrati naceloItalijeizvremenaprvihborbenih'Iasciadapovrati"IasizmuiItalijicudesnudusuizdevetnaeste,nesebicnu,srcanu, antisocijalisticku; antiklerikalnu, antimonarhisticku.Cakipristajanjenasocijalnurepubliku,sapecatomprvogdesetleca,istararepublikansko-anarhistickaopozicijaizgledalisuumirucemMarinettijukaopovratakidealimaiz1919.godine,ukomeseogledaizvesna zivotna ideja koja ce se nazivati Iuturizmom ikoja1922.necepronaciinteresucovekakakavjebioAntonio Gramsci.Da:liderkomunistickogpokretaujednompoznatomclanku u novinama 'Ordine nuovo postavi ce pitanje:"Marinetti-revolucionar"Necepropustiti dapozdraviizlozbu Iuturistickog slikarstva i vajarstva u Torinu, usedistu svojih novina, u martu-aprilu 1922, podvlacecidoprinosnovostiikreativnostikojejeIuturizamostavioItalijiikojiceosiguratiMarinettievompokretusimpatijeiodobravanjeiuSovetskomSavezu.Tojeslucajkojisemozeuporeditijossamosa Pirandellovim.38Mirella Bandinis0$1,)(67,ProdukcijamaniIestauIuturizmubilajeintenzivna,neprestana, ukljucivala je mnoge, a pokretao ju je istinaboj energije i ubrzanja ( " k r e t a t i s e, n e t r u n uti')prisutanistovremenoiulikovnomiuknjizevnomstvaralastvu.Odnjegovognastanka1909., pa sve do 1944, do Marinettieve smrti, sve vecibrojmaniIestapratirazlicitedogadajeupokretu;odherojskograzdoblja(premaopstemmisljenjudo1920) do nastanka raznorodnih i mnogobrojnih grupa.PoslednjuIazuusledpovezanostisaIasizmomobelezava sve manji broj prestupa.CitanjemaniIestakojejelansiraopokret,ilisuihpotpisalipojedinidelatnicineophodnojepotrebnozaprvo,pravilnoteoretskoiprogramatskoupoznavanjeIuturizma. Tri antologije maniIesta, koje je priredio ilinapisaoMarinetti,objavljenesutekomprvihdesetgodina trajanja pokreta: 1 ) F u t u r i s t i c k i m a n i Iesti,izd.'Lacijerba,Firenca,1914;2)knjigamesovitog sadrzaja N o i I u t u r i s t i (Mi Iuturisti)Quintieri, Milano, 1917; 3) l M a n i I e s t i d e I F u turismoIVtom,IstitutoEditoriale,Milanos.d.(1919),najcelovitijipregledkojisadrzi59maniIesta.VelikazbirkasvihIuturistickihmaniIesta,cijisebrojdo 1944. penje do neverovatnih 323, u reprint-izdanjuobjavilajekucaS.P.E.S.SalimbeniizFirenceapriredivac je Luciano Caruso (zbirka je dopunjena i satri dodatka sa razlicitim dokumentima).Izovogtridesetogodisnjegpopisakojizapocinje39slavnimMarinettievimLeFuturisme,izaslim1909.uLeFigarouuParizu,pasvedoPrampolinievogmaniIestaiz1944.Artepolimaterica(versounartecoletiva),proizlazitipoloskikontinuitet nacina pisanja, cija je osobina apodikticanoblikpostavki,cestonaglasenihnumerisanjem,potpunonovomirevolucionarnomgraIickommontazom glede slova i korisccenja boje.Ovidokumenti,uvekoznaceniterminom'maniIest"posudenimizprotestnogipolitickogjezika18.stolecakojimsusevecsluzilegrupeIrancuskihumetnikadrugepolovice19.stolecauMarinettievojideologijiimajuIunkcijukojanepredstavljasamoteorijskupodrskuumetnickomstvaralastvupokreta,negoiIunkcijuneposrednog oblika delovanja, napada radi oskvrnuca. Recjeonovomreklamnommedijusaobelezjimateatralnostijerje bilopozeljnodasemaniIestrecitira,anedasecita.Istovremenoseraspacavaonavisejezika,itonesamoputemcasopisakaostosuPoesia,Lacijerba,L'ItaliaIuturistaIIFuturismo,negoineuobicajenimnacinima kao sto je bacanje letaka sa Torre dell'Orologio uVeneciji 1910, ili za vreme maniIestacija intervencionista.Uzplastickidinamizam,taktilnetablesarecimanaslobodi,uzcrtanesinteze,saMarinettieminjegovimdrugovima maniIest postaje zasebnimumetnickim "rodom unutar velikog sazvezda Iuturistickihinvencija,'rodom"kojiparalelnopristuparekonstrukcijislikarstva,kiparstva,arhitekturegIazbepozoristagraIike,IotograIije,pacakiodevanjaiprehrane."Rodom"kojibitrebaosustinapredmetomnesamoistorijskihnegoilingvisticko-ikonickihproucavanja.Osimtog,ovonovoznacenjekojesuIuturistidalimaniIestupostacemodelomzasveostaleproglasebuducihistorijskihavangardi,posebno dadaizma i nadrealizma.KaonekeodnajvaznijihspomenucemotrimaniIesta40kojajesastavioMarinetti,akojiseodnosenateorijurecinaslobodi,centralneosiIuturistickeknjizevneideologije:TehnickimaniIestIuturistirickeknjizevnosti(1912);TehnickimaniIestIuturistickeknjizevnosti(1912);Unistenjesintakse-Neogranicenamasta-Recinaslobodi(1913);Geometrijskiimehanickisjajinumerickasenzibilnost(1914);sIrancuskimizdanjeml9l9.LesmotsenliberteIuturistes,upotpunjenimsacetiriznamenitetablesarecimanaslobodi;tesagraIicketackegledanjazadivljujuceDeperovezamisliuManiIestu-namenjenomindustrijalcima(1927),iABC Iuturizma (1933).41Claudio Savonuzzi3527$*21,67,Zanadrealiste(Bretona,Eluarda,Daliaitd.)znamo,ipamtisedasusvibilielegantnimuskarcikojisuozenililepeivrlobogatezene.AlikakvisubilinasiIuturisti, i kakve su ih zapamtile IotograIije i svedoci?MalijebrojIotograIija,asecanjasadavecpripadajuproslosti.Kakavjenpr.bioMarinetti,staripovratnikizsvihratovaovogstoleca(odLibijedoBalkana,Piave i AIrike, i koji se kako je govorio, isao "boriti" iuRusiju,naDon)?Mnogigaopisujukaoniskogcoveka"svogutikovimaitrzajima",'supermetuzalema,premarecimaex-IuturistkinjeBarbare,ivrlozabavnoggospodinakojijeusvojojkucinarimskomtrguAdriana,secaseMaurizioCalvesi, 'iskrivljavao glas i imitirao".Ali,izslavnihdanapostojiIotograIija,snimljena1912.uParizunakojojsuRussolo,Carra,Marinetti,BoccioniiSeverini,dakle,citavkvadrumvirat-plusSeverini, koji je sa njim proveo izvesno vreme: oniski,odevenipoputpolicijskihagenataupraznickimodelima,sapolucilindrima,stapovima,rukavicama,sjajnimcmimcipelama,tamnimogrtacimaimalopremrsavi,saesarpama,ovratnicima,ikravatama.NapokonijednaIotograIijakaouspomenanaMilanskisajam.Kakopoverovati,gledajuciih,dasumogliproklamovatipobunusvakevrste,kakone42nalaziti neverovatnim da su svoje bucne maniIeste 'naamerickinacin'opremalielektricnimsvetlima,motorima,dinamom,brzinom,tutnjavomiraIalima,propelerima,torpedima,celikom,cementomitelegraIom,nikadvidenimneboderimairadiom,kinoprojektorima,vazdusnimbombamaistrasnimmitraljezima?Bilesutoprvegodinestoleca,kadasusekodnasgradovipodizaliuzpomocteretnihkolaikocijasa,medumalaksalimkonjimaiskripavimtramvajima,pomocuciglikojesurukomdodavaneidrvenih skela i retkih kamiona.TihjegodinasvakogjutraizvesnigospodinUljanov,uprugastimpantalonamauzornogsluzbenika,jedrioponosnonabiciklunizpariskuAvenuedeMainepremaNacionalnojbiblioteci.Revolucionarisusetadaodevalisagradanskompristojnoscu,drzalisustikle na stolovima, i imali pokoji duga kod trgovca.Nopogledajteovenase'Iuturiste",kakograbeParizomdabigaosvojili.Nisulionimozdabiliportret male Italije uobrazene, sa italijanskom teznjomdasenalestvicipopnudo'burzujakakvogsanjajumame,teteiverenice?Najvisestosekriloispodovepristojnostibiojeponeki"mesecarski"porivkodBoccionia,socijal-reIormatorskizahtevCarrae,"industrijskikodMarinettia,kojiseogledaousirinirukava, na dugmetima i "reverima". Novac je od svihimaosamoon,egzoticnisinmisterioznogadvokata-spekulantanimanjenivisenegoegipatskogkraljaFuada,i"presvetemame".OtisavsiizParizaiskrcaoseuviaSenatouMilanu,gdejepod"maurskimsvetiljkama"(atususigurnobiliisustikleitepisi)praviosvojcasopis"Poesia"ukojemsusenalazilimrsavipotpisiLuigiaCapuane,GuidaDaVerone,43Umberta Notaria, nakrako i Corrada Govonia, kasnijeEnricaCardilea,PaolaBuzzia,EnricaCavacchiolia,Bruna Corre.DaklekakvisubiliIuturistipremasvedocanstvimaisecanjima?Trebaihpodelitiudvegrupe.Biojetuon,Marinetti,kojijeputovaouposlovnimkupeima,saarhivom i putnim kovcezima, da bi boravio u Rimu, Parizu,Londonu Berlinu, Moskvi; Boccioniu je na rate posudivao500lira;nakonmladenackihispadau"MonoplaneduPape"i"devatikanizovanja"Italijedobroseprizeniouporodiciliberala,poznatihadvokataizPiemonta;anarhist-burzujpunnovaca,samsvojimpresarijo,udaraojepoprovincijidecenijuzadeceniju,neunistiv,neumoran,putovaojeusevernu,srednjuijuznuItaliju,aodlaziobinakonkojije"upisaougrupu"-ovdedvanepoznatapesnika, onde tri neznana slikara.Dobre kuce, odeca neumoran egzibicionizam i provokacijauosvajanjuaplauza.Ali-uvekcistiracunihvalisanjebrojnim"sledbenicima",svudaprisutan:presvegdobarcovek, cija su jedina ekstravagancija bila imena koja je daosvojoj deci: Vittoria (Pobjeda), Ala (Krilo), Luce (Svetlost).S druge strane su ostali u grupi, oni koji su zivot grizlizubimaibilispremninasve,kojisuznalisvemudoskocitiistalnopreterivati.RimljaninGiacomoBalla,kojisenaplakatimaMargutteprekrstiou"FuturBallu",nazvaojeprvukcerLuce(Svetlost),drugucakElica(Elisa);abilesubeznovca,ruznjikave,pomagalemuukuciiateljeu.Aladinojezvao sin Corrada Govonia, sitnog posednika i pesnikaiz Ferrare (tamo je u lokalnom teatru Bonacossi mladiVittorioCini,sinapotekaraivlasniksljuncare,iznajmljivao citave "antiIuturisticke" loze na vecerimaodusevljenih sledbenika).Bilojetuimnogojadnika,Ianaticnihiliobmanutih44poputBolonjca"TatoraccontatodaTato",LucianaFolgorea, pisca soap-romana; zatim FarIa casni Fillia,auRoveretujezivotarioFortunatoDepero,dizajnirajucijastukeireklame;uPerugiGerardoDottori:svudatoliki"umetnici",nezadovoljniinaniskoj ceni; koji bi se pojavili i nestali. No ostajali suupisani, a to je za impresarija-gazdu bilo dovoljno.Nakon prvih godina, sad vec "istorijskih", oseca se jakmiris provincije . - obesne i nezadovoljne; mladi kojenikonijeuputiodadodubaremdochiassa;ukusakulturneautarkije.Pricajeto,odsamogpocetka,oprvojidrugojklasisakupeimadruge,trece,pacakicetvrte klase.Vremejevelikegladi.Bezlireudzepu,UmbertoBoccioni("mudrislikarcic"zajosneobracenogArdegnaSoIIicia)dabipreziveoradiojenapokucstvukaovinjetistaiprehranjivaoseradeciportreteburzujimakojisumudolazilipodruku(atoceraditisvedokrajazivotakojije,nazalost,dosaobrzo, kada ga je udario vojni konj). Carlo Carra bio jecakspremandaradi';unutrasnjedekoracije.OttoneRosai je bio jedini koji je direktno presao u skvadriste.Sant'Elia bio je rezervisaniji, kao i katolik Prampolini.Tu su jos i oni koji su odmah izbeglipozajmice, kaoBonzagniizFerrare.SeverinijepakuParizugladovao,alijebioodlucanunameridaserazlikujeodonih"provincijalaca"kojinistanisuznaliomodernojumetnosti,optimistapremasvimdelima"buducnosti",drskihi netolerantnih. "Bio jetokrug",govoriojejosSoIIici,"ljudiuspaljenihzaamerickureklamu",sa"izvestacenoscu17.stoleca"kojusupokazivali u maniIestima. Organizovan krug.OnisasiromasnogkrilaIuturizmaoblacilisuse45"anarhisticki"unedostatkuboleg,alibilisunezadovoljni.Ogrtaciplatnenisesiri,somtskaodelaza15Iranaka,aondairadnikombinezoni(Severini,Sironi)iespadrile,ilizidarskakapa.Futuristkinje,neverovatne"sceIIo",apristaseizprovincijekatkadsukreirali"Iuturistickekravate"odmetala,jerjekravata u Italiji, naravno, nezaobilazna.NakonprvogstiglasudrugadvaIuturizma,sveprovincijalnija,dekadentnijaiodrpanija:obilazilisusajmove,ukljuceninanekinacinupredvorepolitike;katkad su bili nevina mladez. Vrlo brzo su se odvojiliCarraiRosai,SoIIici,PapiniiPrampolini,umrlisuBocioniiSant'Elia,ustrajaojesavojskomBrancaleonea,samoMarinetti,tadavecakademik,koji se budio na svaki uzlet, svaki krispijski rat.Bocionijetezio'noktumima,alijebiopaskolijanacsavobuzetsvojommamominesretnimveridbama.Carrajebiopravilombardijskidomacinskitip.Severini,proteranosiroceupotrazizaporodicomitoplinom. Palazzeschi... On je bio nesto drugo: lucidanipametan,radoznaoidobrocudan.Natvrdnjudaje'ratjedinahigijenasveta",odgovaraoje"pustitenasdasezabavljamo,iprevodio"ZangTumbTumb,Marinettievozvucnohuskanjenarat,u"CloI,Clop,Cloppete,pricuojednomjadnomvodoskokuubolesnom dvoristu. l koji je, mozda, u noci OsnivanjadoksuostaliradaliManiIest,zaspaouIoteljiuMarinettievupredsoblju?Probudilisuga,kadasustvaribilegotove,vecdobroizmoreniidebelozamisljeniostaliprotagonistivelikeavangarde.Aonje tada sigumo otisao da popije belu kaIu.1914.godinePalazzeschiodlazi:nijebiocovek'grupe,'poteza,"reklame.Ostalisuonikojisu46ziveli,mislili,postojalisamouzajednistvu,upartiji,naulici,uteatru,upropagandistickojekspediciji,uspektaklu: izvodili su buku u horu poput radioIonije ipresamogradija,inaugurisalisukontakt-vecerepretelevizije,radikal-aktivistickesistemepresamihradikala.Uzajamnapodrskaocajnikakojisu,medutim,obozavalidokolenice,bambus,bogategospode,Isottu-Fraschini,dugovanjeD'Annunziu,Petrolinievo odobravanje.'Bilisulutalice,prisecaseMinoMaccaripodproletnom kisom u boriku Cinqualea. Poceo je kako jeIuturizam vec bio mrtav; kada je od njega ostala samoljuskakojujenekopokusavaoprelakiratipodrugi,treciput."Bilisupamasovci;najstarijiinajobrazovaniji medu njima jos su osciliovali-kako sekaze?-izmeduapolonijskogideonizijskog.Mimladi? Mi smo citali Leopardia. "A tek se zavrsio rat, 1919.file:///C|/Program Files/Teleport Pro/futurizam/fut1r.jpgfile:///C|/Program Files/Teleport Pro/futurizam/fut1r.jpg [7/7/1999 4:05:59 PM]47Giovanni Nuroletti02'$Futurizam, Iitilj svih avangardi: takvim su ga smatralekasnijegeneracije.sirinakojudanasobuhvatatermin"kultura,ukljucujuciilebdecisadrzaj'mode,obavezujenasdarazmotrimoipredlogeza"Iuturistickoodeloujasnojperspektivipodataka.'Provokacija,nedeljivaodavangarde,izgubicemnogoodsvojearbitramostisetimolisekrutosti,strogostiipompoznosti,naduvanostineodvojiveodlaznogsjajakojijeisaouzpogrebninacinodevanja,prevladavajuciuprvomdesetlecuovogstoleca,kadase ukus jos uvek odredivali oni ciji je istorijski ciklusvec prosao.DovoljnojeprisetitisesumporastogizgledabarikadisteMussolinia,ubelimdokolenicamailakiranimcipelama,prugastimpantalonamaicmojjakni,ukrucenogvrataispodpolucilindra.Tajisticcapeaumelonmnogogodinakasnijepostaojepredmetzajedljivihdosetkiigrohotnogsmehanasstudenata, mudrijasa-balegara zabavljenih nastojanjemda ga zbacimo sa oholih glava Marinettia i drugova.Nasvojnacin,iuglavnomnaivnouokvirusvojihumetnickihikulturoloskihnapora,Iuturistisupridoneli obnovi kako mnogih istaknutih sektora takoi odevanja, koje je vec tada bilo prekruto i koje su duhipotrebevremenakojejedolazilobilipotpunoprevladali.48Na prakticnom iestetskom planuovo preko potrebnooslobadanjemuskogodelasprovedenojeintuicijomgenijalnihitalijanskihkrojacapredvodenihvelikimDomenicom Caracijeniem.Futuristickamodajeavangardna,onajeanticipatorkoji se mozda nije zeleo direktno preneti na odevanje,kolikoizazvati"ustirkani"nacinoblacenja,totalnoneadekvatandinamicnostivremena,tadajosnesasvimnasilnog,alivecuuzletu.Uvazduhusuzivenajave mehanickog vremena, brzog, groznicavog. leta,Iatalne1914.pojavljujeseManiIestoanti-neutralnojodeci,potkrepljenmodnimlistovimaikreacijamaGiacomaBalle.Asimetricankrojisiloviteboje,mogucnostbrojnihvarijacijapremasituacijamairapolozenjimasa"ratno-svecanimmodiIikacijama",detaljimakaostosu"pneumatskadugmad(sic),kravatesa"prelivimauduginimbojama",ozivljaneelektricnim svetlima."Sonestranemarinetevskesvrhovitostiunacionali-sticko-ratnohuskackomsmislu,Ballineintervencijeusektoru odevanja ne potvrduju se kao jednostavne na-mereobnovejednogbizarnogumetnika,veckaologicni probni uzorci totalnog cina promene i redeIini-sanjasocijalno-urbanepanorame,ukojojBalla,zaje-dnosaDeperom,vrlopomnosudelujedajucisvojprilogosnovnojmotivacijiIuturizma."Tocitamoukatalogu izlozbe u Pistoi na ovu temu iz koga smo pri-kupilipodatke.Izsusretadvojice'velikih",BalleiDepera, naravno pod Marinettievim stitom, oko 1914.izaciceManiIestIuturistickerekonstrukcijeuniver-zuma,ukomeseraspravljaostvarnostinatotalaniautonomannacin;patakoiocovecanstvuodevenomIuturisticki.49UIetisistickojegzaltacijimehanicizmomzanosnoseosvaja pole teatra gotovo klovnovskim "scenskim ko-stimima"kojiatuomatizujuglumcaiupravosjajnonajavljujuMetropolisFritzaLang(1927).GuglielmoJannelli ce 1933. moci da dokazei anticipirajucu uloguBalle,kojajebilanepoznatailiismejavanadvadesetgodinaranije."Fantasticnoisprepletanjekrojaibojaostajeidanasnenadmasenoupogledunovatorstvaielegancije."Vec1913.maestrojezavrsioproucavanjematerijalasamotivomsnaznihlinijaidinamicnihprozimanja",kaoistudijeasimetircnihjakni,sesira,cipelaipose-bno "svecanih i agresivnih" prsluka, verovatno isto to-liko neudobnih.TakonaplanuzenskemodegenijalnakrojacicaRosaGenoni ulaze plemenite napore za "nasu modu u tomvrtloguperja,"aigrettes",velovaibarsuna,svilenazenama umotanim u drapere, i nece joj biti nepoznatapojava (1910) 'jupe entrove i 'jupe culotte, koju suslediliredengot,kostimiijakne.SledicePoirot,Cha-nel, Vionnet!SrodenjemArsLenci,1919.uTorinu,ludostijednegeneracije, bice zakljucena Iuzija tradicije i Iuturizma.NakrajuceostatizapamcenodajezaBalluodevnipredmettrebaobiti"jednostavanikomotan,lakzaodevanjeiskidanje,jednakoprikladanzanosenje,gazenjeprekorekeiodlasakaplivanje;slazemosebarem sto se tice lakog i komotnog...Takvagenijalna,madanaivnaiprovokativnaeksplo-zija vitalnosti i talenta kod Iuturista, kcji. su se na po-drucju odevanja jednako mahnito i sa anticipirajucomgenijalnoscuposvetliiradnomkombinezonu,sasvo-50jimuvekiskrenimivelikodusnimnagovestajemno-vogvremenainovogcovecanstva,moralasekasnijeugasiti pod naletom sve sivlje birokratizacije Iasistickerevolucije,kojajetrebaladonijetinovatorskepodsti-caje, ali koja je u duceovskom rezimu vec postala ste-rilnom.Marinetti,doslednoveransamomsebiitotalnorazocaran, platio je vojnickom uniIormom sledeca dvarata i mucnim krajem oholost svoje "perjanice".51Serena Vitale)8785,67,8586,-,"PredosmorusevineEvropeiudosmouAziju,rasprsujuciruljuzastrasenuKostoboljomiUzetoscu...:sudbinaovogMarinettievogizvestaja-prorocanstvabilajedaseostvari,ali ono koji je sledilo ovom prorockom 'putovanju u Azijubilo je sve pre nego junacka, pobednicka invazija. Pre dola-ska u Rusiju, na poziv drustva 'l e sG r a n d e sC o n I er e n c e, Marinetti je poslao svoje maniIeste ruskim 'ko-legama,buducidajejakodobroznaodatakvipostoje(kaoiizvesnapreterivanja;znaojedajenajednojkonIe-renciji1913.Majakovskiizmeduostalogilustrovaooveteze: ' Z a p a dim i . Marinetti. Veliki roman, onomato-peja. Autonomija ruskog Iuturizma. sakaci i svadljvci. Nasprezir prema njima").TojeputovanjezaMarinettiatakodepredstavljalodragocenuprilikuzasirenje,sklapanjenovihsaveza,Ironta evropskog Iuturizma, a ujedno i za vracanje 'co p y r i g h t a za nadaleko rasireno ime 'Iuturizam.Razocarenjegajecekalovecnamoskovskojstanici,gde je stigao 26. janauara 1914: od knjizevnika koji sudoslidagapozdrave,samojeSersenevica,zbognje-govemilitantnostiuegoIuturistickojgrupi"Mezaninpoezije", mogao smatrati svojim suborcem. Majakov-ski, David Burljuk i Vasilij Kamenski bili su na turnejipojuznojRusiji,LivsiciHljebnikovnisusmatralishodnimdaotputujuizPetrogradadabiodalipocast'vodi Iuturista".Za vreme boravka u Rusiji Marinetti je bio visoko ce-file:///C|/Program Files/Teleport Pro/futurizam/fut2r.jpgfile:///C|/Program Files/Teleport Pro/futurizam/fut2r.jpg [7/7/1999 4:06:01 PM]52njena i mazena vedeta. Izuzevsi one najdrskije, stampajeprenelasvenjegoveizjaveiizazivaoprecutnesu-kobeizmeduovoguvazenogstaroggostakojinijepriredivaoorgije,idomacihbezboznih'sarlatanai"vandela."Mojgenijnikadnecebitipokopanpodteskimaplauzima:iovoMarinettivoprorocanstvobilojeopovrgnutoutojcudnojzemljipoimenuRu-sija; ocarana divnim peIormansama a onomatopejskogrecitovanja, pokretackim poletom koja je na podijumuIreneticno gestikulisao uz pokrete koji su podsecali naIilm koji ubrzano projektuje pijani kinooperator, pub-likajeprimalaMarinettievapredavanja(27.i28.ja-nuara u Moskvi, 1. i 4. Iebruara u Petrogradu) sa pra-vim ovacijama. Po povratku u hotel nakon gozbi, po-seta galerijama i muzejima ( "Muzeji: groblja!"), Ma-rinetti je zaticao citave hrpe parIimiranih pisama i po-ruka:gospodesenisudalezastrasitinjegovimzesto-kimzenomrzackimispadima.Dokgajepublikakojususacinjavale'zene,dokolicariiinvalidi"obasipalapaznjom,samosumudrska"sabraca"omogucila'volupte d'etre siIIle.Jos tri dana pre Marinnettievog dolaska jedne su mos-kovskenovineobjavilevestda"moskovskiIuturistipripremajuvelicanstvendocekocuIuturizma,nakojemcebitibacanjapokvarenihjaja,kiselogmleka,itd.. Niko se nije gadao pokvarenim jajima, ali u Pet-rogradujeskandalizbegnutzadlaku:dobrimecenaKuljbin uspeo je 'i ne x t r e m i s spreciti Hljebni-kovadaraspacaletkekojesupotpisalionsamiLivsic,anakojimasemogloprocitati:'DanasnekidomoriciiitalijanskakolonijanaNevi..naplemenitivratAzijestavljajuevropskijaram...Strance,setiseZemlje iz koje si dosao...".53Za vreme vecere kod Kuljbina Livsic je u ugladenijojdiskusijipokusaodailustrujerazlogerazmimo-ilazenja:biojetodijaloggluvih.'cistametaIizika,'ViRusistelenjiidokoni.Tojemozdaistacnjackaosobina...'konacnojeprivoleoMarinettija,daupi-smu punom srdzbe u kome ostro kritikuje 'servilnostsvojihdrugovaIuturista,Hljebnikovjenapisao:'Ku-kaviclukjeosobinaitalijana,vrlovestihtrgovacaiproIesionalnihprevaranata.Susretjepoprimaozucljive i prostacke tonove lokalpatriotske svade puneopstih mesta o slovenskoj dusi i latinskoj cudi. Medi-teranskazestina,'temperamentzbogkogasuruskedamebileizvan sebe,nijezadivilaionutvrdoglavuiprekaljenu skupinu "azijskih", 'barbarskih" Iuturista.Marinettievo razocaranje ne bas uspesnim putovanjemuRusijunebibilotakovelikodajemogaonaslutitionostojepostaloociglednovecnakonnekolikode-setleca: njegova je poseta ubrzala pad i stvaranje dija-sporeruskogIuturizma(njegovenajvaznijevarijante:'kuboIuturistickeili'gilejanske",ili"budetljanskepremaneologizmukojijeskovaoHljebnikovdabipreveo termin 'Iuturisti" kojim je kritika posprdno na-zivala'samarateljeukusa);razotrkilajerazliciteop-cije i iskustava koji su vec postojali u 'grupi", u brat-stvu.Hljebnikovseuzvelikuvikuodvojioodbracebudetljana,krivihjersuotrpeli"cuskuuliceitalijan-skog'grincajga';mnogodiskretnijeslediogajeLivsic; rat je obavio ostalo.PreostalikuboIuturistisklopilisunove,ponekadikompromisne saveze, ali iskustvo iz razdoblja izmedu1911 . i 1913. pokazalo se neponovljivim i deIinitivnozakljucenim.BratimljenjesaknjizevnicimaIormalis-tima,velikodusniangazmanMajakovskog,noviIront54umetnikaIevicarakojisuseokonjegokupili:svetospadaunekudrugupricucijijeneospomikamenmedas 1917. godina.Cudnom koincidencijom, dakle, italijanskom je Iuturi-zmu(ilibolereceno,'marinetizmu,varijantikojajeu Rusiji bila najpoznatija i o kojoj se najvise rasprav-ljalo)pripalaulogagrobaraprveipresudneruskeavangarde nakon sto joj je bio, ako ne basotac,ondaakuser.Tojenesumnjivo:bezobziranapolemikeohronoloskom prvenstvu (u kojima su 'budetljani pri-begavaliidetinjastimIalsiIikatimadatumaineospor-nihpodataka)modelitalijanskogIuturizmabiojebi-tan za sabijanje i za eksploziju latentne snage i napeto-stiupostsimbolistickojruskojkulturi.'Budetljaniduguju Strancu ratoborni stav prema pasatizmu, antia-kademizam,istu'grupnuideologiju'umetnostpisa-njamaniIesta",praktikovanjeepitaIa,kanonizacijuRuznog,intuitivnepretpostavkenoveekspresivnosti,obracanje paznje na urbani pejzaz.Razlozi zasto 'b u d e tI j a n i nisu nikad napisaliovu dugacku 'tabulu gratulatoriu nisu samo inat i ne-zahvalnost: zapravo ostvarenja koja su po svojoj sme-losti u nekim slucajevima bila doslednija nego pocetnimodel vrlo originalno istrazivanje i izuzetno autohtonipotezinadmasilisu"posudenice"(kojeseuostalommnogo vise odnose na teoriju nego na praksu 'b u d etI j a n a). Kao mnogo puta u svojoj istoriji, ruska jekultura skupljala semenje koje su doneli mlaki vetrovisa Zapada da bi ga zasadila u svoje tlo: cvetovi su kas-nijeuvekimalispeciIicanmiris,stepske"crnezem-lje".Po povratku u Italiju, o ovim 'pseudoIuturistima Ma-rinetti je sarkasticno rekao: 'vise zive u pluskvamper-55IektunegouIuturu".Nijebiosasvimukrivu:onajHljebnikovkogasumupredstavilikaoprimerau-tenticnog raskida sa tradicijom (Livsic se pitao: " da lije bilo vredno truda odbaciti tradicionalnu recenicu dabismo joj zatim, pomocu mimike, intonacije i onoma-topeje, vratili predikat koji smo joj oduzeli?) dizao jeu vazduh hiljadugodisnje lingvisticke slojeve i uranjaou ponore prapocetne reci.Ovajrevolucionarni"arhaizamiprogramatskiiraz-metljivi"azijatizam"takodesupredstavljalikrajnjudvadesetovekovnuverzijuponasanjacijisukoreniudeluDostojevskog,uslavenoIilskojideologiji.Ele-menti obnovljenog panslavizma vidljiv su uostalom, u"zvezdanom jeziku, nekoj vrsti slovenskog esperanta,okojemjeHljebnikovvisesanjaonegostojepoducavao, sa svojom uobicajenom proIesorskom na-dutom ozbiljnoscu spremnom da se pretvori u podrug-ljiv i samoironican smesak.Uskladusaprimitivizmomavangardnogslikarstva,clanovi"Gileje(Hylea,antickiPontusEusinuspre-punhomerovskihuspomena,legendarna"domovinaSkita)stvaralisuumetnostbuducnostikojasepozivana ' Budet " - 'Bi ce, njihovog Iabrickog ziga, pov-rakom u proslost koja nije cak ni pretproslost: u jednopredavno pred i neistorijsko vreme. Bilo je to putova-njepremadevicanskomivarvarskomzlatnomdobujezika,premanjegovomnetaknutomdetinjstvu(in-Iantilizamjeuostalom,biovrlorasirennacinume-tnickogponasanjamedu'budetIjanima),premapredlogickomrazdoblju,kadajerec,kakosuucililingvisti"mitoloskeskole",azatimiPotebnjaiVeselovski, stvarala mit.Kult slavenskih starina iz tajanstvene i bajkovite Paga-56nijeinsistirarnjenaegzorcistickomimagijskomje-ziku, obicaji vezani uz vestice, rusalke i samane, sup-rotnostKnjizevnost/Narodnapesma,prikazujupose-bnoHljebnikovakaonaslednikasimbolistickogucenja ('drugog ruskog simbolizma). Ali takvogna-slednika koji je zaboravio sve ezotericne i verske pret-postavke i koga zanima samo sudbina 'Samodovoljnereci vec spremne za odlucan skok u cistu apstrakciju(visepomocu'divljeg,'transmentalnogKrucconi-hovogjezikanegopomocuHljebnikovljevihizvanre-dnih vezbi logopoiesisa).Aliinaovomputukojiihjeudaljavaoodtradicijeponovojeozivelaonazudnjaza'narodnoscu,onoistrazivanje 'nacionalog duha koje se ciklicki javlja uruskojkulturisvakiputakadasenastojiprevladatitragicni raskol izmedu 'inteligencije" i 'naroda". KaostoodsutnostilidelimicnopreklapanjeperspektivekogHljebnikova,preklapanjevizualnihiprostorno-vremenskih planova u mnogim njegovim pesmama, unjegovim genijalnim "hipernovelama, ne proizlaze izkubizmavisenegoiz'obmuteperspektiveikone,koja uopste ne poznaje perspektivni iluzionizam rene-sansnog Zapada.Sama svest o materijalu, koju su Rusi sa ponosom su-protstavljaliMarinettievoj'lirskojopsednutostimate-rijom,odnosnoSamodovoljnareckao"kanonskiogolenimaterijal"(Jakobson)paznjaprema'Iakturi"teksta,semantickobogatstvonjegovihoblikovanihkomponenti imala je svoje prethodnike u nominalizmuvelikogdelasrednjevekovneknjizevnostii(mracnoj,anonimnoj) umetnosti prepisivaca, glavnih prenosilacakulture u drevnoj Rusiji. Moglo bi se jos dugo razgo-varatiotomekakojeruskakuboIuturistickaavan-57garda ispunjena i zasicena "nacionalnom tradicijom.Ali,nekobimogaoreci,aurbanizacija?Bolejepo-trazititragovemarinetevskogmehanicistickogvitali-zma u "egoima" kao sto su Sersenjevic i Severjanin sanjihovim"kretanjemautomobila,hvalospevimali-muzinamaikabrioletima.KodkuboIuturistateh-noloskacivilizacijanekasnisaqotkrivanjemsvojevrlonasilneipreteceprirode.Usvojimdinamicnimpanoramama grada (koje predmetima udahnjujuzivotidusu,aliukojimajeuvekuhvacenionajtrenutakkadanjihovouskrsnucepostajepobunom,krvavomosvetomzastoletniantropocentrizam),da,Majakov-skiimanaumuMarinettia,aliiizvesnegradskepri-zoresimbolistaizvesneGogoleveantiliterarnosti(ku-bisticke" lomove, grad-pakao Dostojevskog).Naravno, sa svojim vitalistickim upadom u sadasnjostMajakovskibijedini,mogaopotvrditiMarinettievuizjavu da je sta je moguce manje na putu prema I u t uru.AmiznamodajeMajakovskidostigaotubuducnost,iakounekimnjegovimutopijskimvizi-jama buducnosti opazamo jezovita i zlokobna senovitapodrucja, koja nam otkrivaju i njegovu skrivenu "nos-talgiju za pecinama)".58Giovanni Bogliolo)8785,67,8)5$1&86.2-UsprkosnaporimakojejeMarinettiuloziodasepo-kretrodiuParizuidabudeprihvacenuFrancuskoj,IuturizamnikadanijepostaoIrancuskipokret.De-limicno mozda i zbog svog preteranog i pomalo sum-njivogzara.Zapravo,iprenegostosepokazalaonavrsta zavere cutanja - a katkad i izrugivanja s visine -kojom su se razne avangarde, koje su usledile i borileseprvatridesetlecaovogstoleca,trudiledanegirajusvakopriznanjeonojkojaimjeprethodila;josprenegonetrpeljivostpremaekstremizmukojizelidabude revolucionarana,ali koja zbog preteranegalameipreviseparadoskaispadasamoIolkloristicka,pop-rimi kriticku konzistentnost, zauzece kurs nepoverenjaprema njegovom neumomom poborniku.OdsamogpocetkaMarinettiasuprimilisaznatizeljomionjemuraspravljalisazanimanjemne-koliko sezona; ali on ne samo da nije nikad prihvacenkao Irancuski pisac kakvim je po svaku cenu zeleo dabude,astojezapravoibiouperioduod1894.do1912, vec je uvek bio diskriminisan i pored naglaseneIrankoIiliji(ilinjegovojdomisljatojpropagandnojstrategiji)kojajekatkadislaidopotpunenaturaliza-cije. "Smatraju me italijanom - pateticno pisu dan na-kon izvodenja Roi Bombance - "iako imam Irancuskuispravu,kojamidozvojavadasesmatrampripadni-komnacijekojuvolim!"Uskoroceovajitalijanpodperompolemicaraostati"tipicnimLevantincem",59"prodavacemkikirikija".AdvadesetgodinakasnijesesirakademikaizItalijenesamodamunecevratitiprestizveccestaromrevolucionaruoduzetiisvakipreostali kredibilitet.Sve ovo, naravno, ne sprecava da Iuturizam,posebnoupocetku,nepridobijesimpatijeuFrancuskojtedaIrancuskisledbenicinepristupepokretu;prvajeodsvih Valentine de Saint-Point, koja potpisuje ManiIestIuturisticke zene te ManiIest pozude.No, mnogo je znacajnija iako prikrivena mnogim sen-kama,kasnaidoduseprivremenaAppolinaireovapodrska, koju potpisuje 1913. maniIestom Futuristickaantitradicija.TajjemaniIestAndreSalmonpro-tumacio,verovatnopogresno,kaokolosalnusprdnjuorkestriranu sa namerom da se pokopa i izvrgne rugluMarinettievpokret.Ali,sveostavljautisakdavezevelikogIrancuskogpesnikasaIuturizmomnisuisleprekoonogstoijePasqualeA.Jannininazvao"iskusenjem", pa makar se radilo o jednom od najpri-mamljivijih kojima se predavao nemirni Guillaume.A samo u iskusenje dovedeni su - preko manje institu-cionalnih italijanskih kanala nego sto su oni Marinetti-evi-prekoPapinia,SoIIicia,Carra,Severinia-jedanCendrars, Jacob, Reverdy, Pierre Albert-Birot.Jednakootvorenimoralisubiti,uostalom,ivelikiavangardni pokreti stvoreni ili sazreli u pariskoj klimi,poputkubizma,dadaizmainadrealizma,takodasadvecskorosamoIrancuskojstranipripadazadatakdase napregne i prizna Iuturizmu zaslugu koji je posejaoseme iz koga su svi vise ili manje direktno iznikli.NetolikodabisepotvrdilaonadijalektickaantitezakojujesugerissoCocteau,dajeIuturizampodzna-komDioniza,aostalipokreti,posebnokubizam,podfile:///C|/Program Files/Teleport Pro/futurizam/fut3r.jpgfile:///C|/Program Files/Teleport Pro/futurizam/fut3r.jpg [7/7/1999 4:05:59 PM]60znakom Apolona, vec zbog vrste potiskivanja u kojemJosePierrevidi-usvojojdobrodusnosti-"nejasanosecajinIeriornostipremaoholoj(madakonIuznoj)teorijskojsigurnostiitalijana"ilizbogprejudiciranogodbenjakojejevec1921.FrancisPicabiasintetizo-vaosarkasticnommetaIoromobabicama:"Marinettise hvali da je sve on porodio, ali ja verujem da se radisamo o histericnim trudnocama".61Claudia Salaris#(1(Kakavjebioodnoszeneiavangardemozepokazatiprica o Iuturistkinjama, prisutnim u pokretu u perioduodprvogdesetlecadopocetka'40-tihgodina.Pojavavelikogbroja(okostotinak)umetnica,knjizevnica,polemicarkiilisamosimaptizerki;kojesubileuk-ljuceneuprogramglobalneobnovekojijezahvatioumetnostisveporezivota,daklemoral,obicaje,acesto i kodiIikovane seksualne uloge. Nije slucajno dajeupravoprvaMarinettievasledbenica,FrancuskinjaValentinedeSaint-Point,uspelapolemickimstavom,cakiuodnosunakolegeizgrupe,dauocisrzprob-lemazahtevajuciusvojimborbenimproglasimapot-punuerotskuemancipacijuzene,ugodinamakadajezazenuisamospominjanjeizvesnihtemabilosmat-ranoizuzetnonedolicno.(ManiIestIuturistickezene,1912. i Futuristicki maniIest pozude, 1913).Nasavsi pogodno tlo u Italiji, ove suidejepoputdinamita,odjeknule u prevladavajucem kultumom bigotizmu, tako dajeunjihovuodbranuustaoiz"Lacijerbe"ItaloTavolato,amoralista "alla Karl Kraus", koji je u svojoj argumentacijiodlaziotakodalekodajecakvisokouzdizaoisocijalnistatus, prostitutki.Medu Iuturistima - od Paola Buzzia do Ruggera Vasa-ria,MariaBetudeitd.-uopticajujeraspravaoBau-delaireovoj ostavstini koja se sastoji u izvrtanju mita ovecnozenstvenom:odandeoskoglikazenedocvetazla u suprotnosti sa ishitrenom pristojnoscu gradanske62zeneulikusuprugeilidevojkezaudaju.lupravousmislu odbijanja danuncijevskog vampa ili Fogazzari-evademiurg,samMarinetticeobjasnitionaj"prezirpremazeni",nesretnislogan,kojimsenasamompocetku Iuturizam okitio.Narocitoprvihgodinapokreta,uocimakonIormistanaziv"Iuturistickazena"gotovojesinonimza"lakuzenu". Dokaz je neobican "Dnevnik mlade Iuturistickezene" objavljen 1914. sa potpisom izvesne Flore Bon-heur, 'cochon delo koje upotrebom "slobodnih reci"zelidanapravitisatiruIuturizma"nazenskinacin".Trebalo je imati i prilicno hrabrosti u to vreme da bi sepridruziloMarinettievojceti.TopokazujeiSperanzaDe Ortalis, lider grupe Iuturista iz Ferrare, koja sama-romuzvracalakapetanuvojskekojiseusudiodajeuvredi izjednacavanjem: "Iuturistkinja prostitutka".Nivoom nevecim odembrionalne Ieministicke svestipojavljujeseugodinamaVelikogrataudelimaiponasanjuprilicnogbrojaIuturistkinja.RosaRosa,ilustratorapstraktno-onirickogotkrivakrozsustinskianarhistickidiskursavangardeputklicnojemancipa-cijiputemkreativnograda,kojiimpliciraprevladava-nje,naravnonimalojednostavno,.vlastiteulogegradanske zene sa mnostvom dece. "zene - pise ona -pocinjudabudusvesneslobodnog"ja".IizdajenaucnoIantasticniroman(zenasatriduse,1918)onevero-vatnimtransIormacijamajednedomacice.AkoMariaGinanni sa svojim "Prozirnim planinama" (1917) ulazilaganimkorakomnateritorijucerebralneproze,reklabihandrogine,ausvakomslucajuprozekojanijenalinijitradicionalnogzenskogpisma,EniIRobertkon-cipira knjigu pisanu u saradnji sa Marinettiem (Utroba63zene, 1919), sintetickim stilom i tehnikom reci na slo-bodi iz koje zivo iskace model Iuturisticke zene, anti-romanticne, emancipovane i odlucne.No,akosezaviriizaparavanaoptimizma,kakvimIuturizam voli da se predstavi, i ude u stvamost poje-dinacnih egzistencija, postajemo svesni teskoca, kao uslucajuEveKuhn,zene"izvanpravila"GiovanniaAmendolei"drugacije"majke,rascepljeneizmeduvlastitihkulturnihinteresaiperiodicnihnapadamen-talne bolesti.EvapristupaIuturizmupodpseudonimomMagamal,to je ime junaka jednog Marinettievog romana, kojimbrisevlastitiseksualniidentitet.Kretalaseandergra-undomrimskeavangarde,meduIuturistimaidadais-tima, a1919.odlaziuMilanodabiucestvovalauiz-bornoj kampanji Marinettia (koji je bio na listi zajednosa Mussoliniem i Toscaniniem) ali tu dolazi u kontaktsanekolicinomanarhistakojijepozivajunesaradnjuunjihovimnovinama.Njenjeslucajkarakteristicanjer svedoci ne samo o klimi punoj kontradikcija i kon-Iuzijetipicnezaintelektualnusubverzijutogperioda,vecioteskocamazenedapronadeonostoRosana-zivaspiritualnim"metacijentrom",odnosnoosvaja-njem unutrasnje slobode.IstihgodinaFulviaGiulianienIantterribletolikihIu-turistickih veceri, recituje poeziju obucena u uniIormuardita.ZavremeokupacijeRijeke,uparlamentarnojklimi"zivota-praznika"ukojojsediskutujeosvemu,pa cak i o seksualnoj slobodi, uzarena Fiammetta saljezenama apel sa anarhistickom aromom.Provokacijaslabiugodinama"drugeIazeIuturizma"kadadominiralikBenedetteCappeMarinettivodinelepesuprugetalentovaneslikarkeiknjizevnice,zao-64kupljene istrazivanjem, u spiritualnoj dimenziji, ulogezene-umetnice,ukojojbisepovezalakreativnostimaterinstvo. No, Iuturizam jos uvek ostaje magnet zaonezenekojeunjegovommodemizmuvide,osimnacina da se prevladaja tradicionalna zenska ekspresi-vnost,ipronadeizlazizstecenogkodeksaponasanja.Valja jos spomenuti primere Adele Glore, koja je iza-zvala skandal u Catanii kao nezavisna devojka i avan-gardnaumetnica,i"aeroslikarka"iavijaticarkeBar-bare,kojajecakodbacilavlastitoprezimezbogpre-zirai"odricanjaoca",stoimplicirasimbolicnopono-vno rodenje partenogenezom.65Oddone Camerana$87202%,/,Odnosautomobila(ilimasinegeneralno)iIuturistamogaobiseobjasnitineverovatnomiobeshrab-rujucompoucnompricom.Upozoravamocitaocasumnjicavogpremaovojparabolikojainterpretiradoticniumetnickipokretdaseovde,dabudemonacisto, vise trazilo osecanje nego duh, vise telo negodusa.Drugapreventivnapreporuka,pozajmljenaodis-trazivaca od kojih se trazi da pruze rezultate a ne teo-riju, jeste ta da treba slediti onaj put koji vodi k zeni:drugim recima, nikad ne treba zaboraviti dobro i pro-vereno pravilo 'chercez la Iemme.Vratimo se nasoj prici: ona pocinje slikom koja se iz-gubila,kojajebilareprodukovananakoricamajedneautomobilskereveiz1904,kojasecuvauPublicLibraryuDetroitu.SlikaPaulaGervaisanaslovljenaFright(Strava)predstavljavozilostrelovitoustrem-ljeno putem kojaprolaziizmedu sumovitihpadinanastrmojplaniniiprugeporedjezerailimora;usumigoli protagonisti jedne vrste sumske orgije bivaju zas-traseni i odvraceni od svoje intenzivne zabave.Prelazimonadruguslikuiz1905,SiraHerbertavonHerkomera, koja se danas cuva u New Havenu, Con-necticut (Yale Center Ior British Art), na kojoj je zena,pokrivenasamoprozimimvelomsapovezomprekoociju, poput troIeja vezana verikalno za njusku vozilakoje juri. Naziv slike je prorocAski: "The Future".66JosnismouIuturizmu,astilslikatoipokazuje,noone su dokumenti na kojima su po prvi put vidi auto-mobil,njegovabuducamuza,ekskluzivanprotagoni-sta koji rezervise za sebe zenu, uz koju se povezuje lu-ksuz, intoksikacija, strah, strava, provokacija. Rec je oistovremenomulaskuautomobilaudrustvoiuumet-nost.IzNemackeodlazimouFrancusku,uPariz,gdeseudruzenju sa izbeglicamai boljsevickimimigrantima,i Iormiraju prve grupe preddadaista i pretkubista, kojinesamodaprekidajusasimbolizmomidekadentiz-mom vec, preuzimajuci neke elemente ponasanja uda-raju temelje umetnickom i zivotnom stilu koji se zas-nivao na principima grupe, provokacije i anarhije.Ovo glediste bilo je prihvaceno jer su sarm avangardei draz prestupa sirom otvorili vrata mondenog drustva,uvekzeljnogvitalnihinjekcijainovihnacinadaseosveze 'partiji, razvesele lepe zene, ozive izleti i za-bave na Azumoj obali, uzbude bogati americki kolek-cionarijevrejskogporeklaupotrazizasenzacijama.Radi se, dakle, o skolskom primeru kako jednim pote-zom osvojiti i zene i novac.UtetrupekojesuseiskrcavaleinIiltriraoseipokojiItalijan,komenijepromaklodobroIunkcionisanjemanevra.Pamteciprovincijalizamprethodnihgrupaboema,upogleduosvajanjapolozaja,oviItalijanisuodlucili da ne ponove iste greske, ako su zeleli da osi-gurajuistiuspehkojimsubilinagradenivestipariskirodaci.Obdarenijednakomsilovitoscu,buduciIuturistisusedali na posao, predvodeni glavnim teoreticarem Mari-nettiem.Tadastupanascenunatrenutakzanemareniautomobil.PrihvatilisuganenuznoinspirisaniSir67Herbertovom 'The Future. Ne uzalud: potencijal pra-vca odmah su naslutili zene i automobili.Kaosimbolautomobilnijeznaciosamoosiguranjevrednostibrzine,dinamizma,opasnosti,prepotencije,vecigarancijupristupamondenomdrustvu,raskosi,lepim zenama koje privlaci hrabrost, novina, higijena ibriga o selekciji i odrzanju vrste. Automobil je, dakle,pokrice erotskog uspeha.Slike Balle, Boccionia i Severinia na temu automobilanesamodasuprvevecsuinajbole,iistovremenooslobadajusignaleneverovatnemladenacke,naciona-listickeiseksualneenergije.Nakonustolicavanjamuzeautomobilaimasina,uzimamaha,slicanjezik,ponasanje,zabavljanjenateretistetubliznjeg,sala,uzitak u duhovitim recenicama ("Svaki dan treba plju-vati na oltar umetnosti") koji su jasne zenske proveni-jencije.Marinettiusvomdelu'Celicnaloznicaodlazitakodalekodacakvodiljubavsazenom-tenkom.Sledilaje,naravno,teorijakojasvemutomedajesiste-maticnostikulturnidignitet.Principuniverzalnogdi-namizma,brzine,simultanostinovogkosmickogpro-stora,"stanjaduha"tolikodragihBoccioniu,spirale,prociscenja, vrhunca... to je ono sto ostaje u traktatimakoji govore o seksualnom potsticaju.Danas,izovegotovovekovnedistance,ostajunekenedoumice: blistav stil, u kome su smrt i samoubistvoradosniiherojskigestovi;gadenjepremasvemuucemu ima razboritosti odurne gradanstine; silnabeza-zlenost i sklonost ka krakoci i sintezi seksualnog zagr-ljala.Nakon tog dolazi do kraja, do razlaza grupe, izolacije,redovnogstanja,SironieveperiIere,gdejeautomobil68vec samo zalosna senka. Dok su se Irancuski i interna-cionalni nadrealisti, metodicni i vodeni savetima kole-kcionara i jevrejskim trgovcima, cvrsto drzali vredno-sti grupe, cvetali i bogatiti se, cenjeni dugovecni, Iutu-risti su gubili pozicije, poput pravih italijanskih seprt-lja,ikonacnoseraspali.Ali,biojetolepkraj,tragican,potpunitih,nakonkojijeskoncalanjegovamondena privlacnost.PoslednjaSironievadelanagovestavajuekoloskuka-tastroIuizakljucujukulturutehnicizmakojajebilarodena, u industrijskim predgradima, da bi se ostavilomestazamehanicizamprirode,mirnijeiponovove-zane za zakonitosti sad vec iskljucivo prakticnog, uti-litaristickogIenomenapodvrgnutogpravilimaprodu-ktivnosti.Kaoisvakapoucnaprica,iovasadrziporuku:vred-novanjemIuturizmanesmeseizdatinjegovduhpundrskosti, robustan, razuzdan i nikada dosadan.Achille Funi, 1914. Achille Lega, 1917. Ant-Eater Vase. Antonio Sant'Elia, 25 February 1914. Antonio Sant'Elia. 1911. Arnaldo Ginna, 1911. August Macke, 1912. August Macke, 1913. August Macke., 1913. Boccioni Umberto, 1911. Boccioni Umberto, Dinaminizam 1913. Boccioni Umberto, Grad...1910. Boccioni Umberto, Jutro. 1910. Boccioni Umberto, Trkac. 1910. Boccioni Umberto, 1911. Carlo Carra 1914. Carlo Carra 1910-1911. Carlo Carra, 1910. Carlo Carra, 1910-11. Carlo Carra, 1911... Carlo Carra, 1913. Carlo Carra, 1914. Carlo Carra, 1914.. Carlo Carra, Plivac. 1910-1912. Carlo Carra,, 1911. Filippo Tommaso Marinetti, 1914. Filippo Tommaso Marinetti, 1916. Francesco Di Cocco, 1917-18. Gerardo Dottori, 1914. Gerardo Dottori, 1915-16. Gerardo Dottori, 1920. Giacomo Balla, 1912. Giacomo Balla, 1913. Giacomo Balla, 1914. Giacomo Balla, Plasticna konstrukcija.... 1914-1915. Giacomo Balla, 1912. Giacomo Balla, 1912.. Giacomo Balla, 1912... Giacomo Balla, 1913. Giacomo Balla, 1913... Giacomo Balla, 1913-14. Giacomo Balla, 1913-14.. Giacomo Balla, 1914. Giacomo Balla, 1915. Giacomo Balla, 1916. Giacomo Balla, 1918. Giacomo Balla, 1918... Giacomo Balla, Apstraktna brzina, 1913. Giacomo Balla, Brzina automobila 1912. Giacomo Balla, Brzina i kola, 1913. Giacomo Balla, Brzina motorcikla, 1913. Giacomo Balla,, 1912. Giacomo Balla,, 1913. Giacomo Balla.,1913. Gino Severini, 1910. Gino Severini, 1912. Gino Severini, 1913. Gino Severini, 1913-14. Gino Severini, 1914. Gino Severini, 1915. Gino Severini, 1916. Gino Severini, Igra, 1911. Gino Severini, Igrac u plavom, 1913. Gino Severini, Igrac u...,1912-13. Gino Severini, Igrac, 1915. Gino Severini, Pivska igra, 1915. Gino Severini, Plavi igrac, 1912. Gino Severini, Portret Artura Kravena, 1912. Gino Severini, Studija za...,1912. Gino Severini, Sudar, 1915. Gino Severini, Voz dolazi u Pariz, 1915. Giulio Evola, 1917-18. Leandra Angelucci-Cominazzini, 1935. Leandra Angelucci-Cominazzini, c1935. Leonardo Dudreville, 1916. Lombardi, 1917. Lombardi, 1917. Luigi Russolo, 1910. Luigi Russolo, 1911. Luigi Russolo, 1912.. Luigi Russolo, 1912-13. Marcel Duchamp , 1012. Marcel Duchamp. Moste. Marcel Duchamp. Portrait Chessa Playersa, 1911. Marcel Duchamp. Preobrazaj... 1912. Marcel Duchamp.. Marfud, 1918. Marfud, 1918.. Natalija Goncareva, Biciklista 1912-1913. Olga Rozanova, 1914. Percy Wyndham Lewis, 1914,. Percy Wyndham Lewis, 1914. Percy Wyndham Lewis, 1915,. Percy Wyndham Lewis, 1915. Percy Wyndham Lewis, 1919. Percy Wyndham Lewis., 1915. Percy Wyndham Lewis., 1919. Riccardo Mller, 1933. Rougina Zatkova, 1920. Sem Futurista, 1919. Thomas Eakins. Man Pole Vaulting. 1884. Trilluci, 1916. Tullio d'Albisola and Farfa, oko 1930-31. Umberto Boccioni, 1913. Umberto Boccioni, , 1911. Umberto Boccioni, 1909. Umberto Boccioni, 1910. Umberto Boccioni, 1911,. Umberto Boccioni, 1911. Umberto Boccioni, 1911.-. Umberto Boccioni, 1912,. Umberto Boccioni, 1912. Umberto Boccioni, 1913,. Umberto Boccioni, 1913. Umberto Boccioni, 1914. Umberto Boccioni, 1915. Umberto Boccioni, Stanje svesti, 1911. Umberto Boccioni,, 1910. Umberto Boccioni,, 1911. Umberto Boccioni,, 1914. Umberto Boccioni. Umberto Boccioni. 1913.Aleksandra Ekster 2. Aleksandra Ekster 4. Aleksandra Ekster. Aleksej fon Javljenski 1. Aleksej fon Javljenski 2. Aleksej fon Javljenski 3. Kazimir Maljevi, 1913. Kazimir Maljevi, Englez u Moskvi, 1914. Kazimir Maljevi, ena sa kofom vode..., 191213. Kazimir Maljevi, etalac na crvenoj osnovi,. Kazimir Maljevi, Drvosea, 1912. Kazimir Maljevi, Jutro u selu nakon meave, 1912. Kazimir Maljevi, Samovar. (1913). Kazimir Maljevi, Vojnik prve divizije, 1914. Kazimir Maljevi, Otra. Liubov Popova 5. Liubov Popova 3. Mark agal, 1912.. Mihail Larionov, 1911.Tatlin Mihail Larionov, Crte, 1911. Mihail Larionov, Nokturno, 1913. Nadeda Udaltsova, 1912-13. Nadeda Udaltsova, 1915. Natalia Gonarova, 1912. Natalia Gonarova, Mala stanica, 1911. Natalia Gonarova, Lupa, 1912. Natalia Gonarova, 1914. Natalija Gonareva, Bi ciklista.,1912-1913. Natalija Gonareva, Elektrina lampa,1912. Natalija Gonareva, Tajanstvena slika rata #, 1914. Natalija Gonareva, Tajanstvena slika rata #10, 1914. Natalija Gonareva, Maka.... Natalija Gonarova, Lenen, 1913. Natalija Gonareva, Tajanstvena slika rata #11, 1914. Natalija Gonareva. Natalija Gonarova, Rejonisticka kompozicija, 1912-13. Naum Gabo, Glava ene, 1917-1920. Naum Gabo, Model za..., 1917. Olga Rozanova, 1912. Olga Rozanova, 1913. 1. Olga Rozanova, 1913. 12. Olga Rozanova, 1913. 2. Olga Rozanova, 1913. 3. Olga Rozanova, 1913. 4. Olga Rozanova, 1913. 5. Olga Rozanova, 1913. 6. Olga Rozanova, 1913. 7. Olga Rozanova, 1913. 8. Olga Rozanova, 1913. 9. Olga Rozanova, 1914. Pavel Filonov.1920-1925. Popova Ljubov, Arhitektonska slika, 1917. Popova Ljubov, Bez naziva, 1912. Pop