GENADIJ PETROVI MALAHOV

SVE O ZATVORIMA

OPSTIPACIJE KOD LJUDI

(PREVOD S RUSKOG)

BEOGRAD 2004.

SADRAJ

UVOD 7

POJAM ZATVORA, VRSTE I UZROCI 10 Opti pojam o zatvorima 10 Opti uzroci zatvora 12 Vrste zatvora i njihovi uzroci 17 Dijagnosticiranje zatvora

prema ekskrementu 29

DETALJAN OPIS TETE I OBOLJENJA, KOJA NASTAJU USLED ZATVORA 31

Uloga mikroflore u debelom crevu i njeno izopaavanje kod zatvora 39

LEENJE I PROFILAKSA ZATVORA 58 Leenje zatvora 58 Narodni recepti protiv atoninih zatvora 63 Narodni recepti protiv spastinih zatvora 64 Jela koja se preporuuju kod zatvora 67 Specijalne vebe za uspostavljanje

normalnog rada debelog creva i celog organizma 71

ienje organizma pomou smee od trava 92

UVOD

Coveku se, posebno u mladosti kada je zdrav i pun snage, ini da je njegov organizam neunitiv i izuzetno stabilan. Posle svakih desetak godina ivota taj oseaj se polako gubi. U stvarnosti, oveji organizam, ako se o njemu na odgovarajui nain ne vodi rauna veoma je lomljiv. Poremeaji zdravlja poinju sa silnicama i neprimet-no, postepeno prerastaju u ozbiljna hronina oboljenja.

Jedan od prvih simptoma poremeaja naeg organizma jeste zatvor. Ta sitnica kojoj u detinjstvu, mladosti i zrelom dobu ovek ne poklanja dovoljno panje, tokom godina moe imati veoma ozbiljne posledice. Ova knjiga posveena je razotkrivanju podmuklosti zatvora i ukazivanju na jednostavna i efikasna sredstva za otklanjanje zatvora, kao i za potpunu normalizaciju funkcije pranjenja creva. Verujem u to, da e znanja i metodi predstavljeni u ovoj knjizi, pomoi mnogim ljudima da dozive i osete radost zbog dobrog zdravlja kojeg su sauvali. Veoma bogat materijal iz prakse nauie nas da pravilno postupamo.

Imam 65 godina. Vie godina bolujem od osteoporoze zglobova kolena u etvrtom stadijumu. Teko sam se kretala po stanu, imala sam aritmiju srca, kronini bronhitis, hondrozu, bolove u jetri i jako suene krvne sudove u mozgu. Nisam imala volju za ivotom. Kad sam proitala Vae knjige, ispunio me je takav duevni elan i nada, da sam

7

ienje krvi 95 Emocionalno-voljna motivisanost

za leenje debelog creva 108 Praktini primeri leenja zatvora

ienjem organizma urinom i pravilnom ishranom 114

KORISNI SAVETI PROTIV ZATVORA 123 Simptomatika patologije, regulisanje

i simptomi normalnog rada debelog creva . .123 etrnaest saveta za jaanje zdravlja 127 Leenje hemoroida 129 Atonija creva 131 Sredstva protiv proliva 133 Asane joge Surja namaskar" 137 Iskustva leenja 143

UMESTO ZAKLJUKA - KAKO BIH JA LEIO ZATVOR 145

odmah poela da istim creva, a zatim i jetru. Prela sam na odvojenu ishranu, izbacila sam meso i ivotinjske masti iz ishrane, osim maslaca u minimalnim koliinama. Jednom nedeljno gladujem po 42 sata ijednom nedeljno posle kupanja polivam se hladnom vodom. Umesto eera jedem po 1-2 supene kaike meda, pijem ekstrakte od trava i preienu vodu, radim gimnastike vebe dva puta dnevno i masiram celo telo. Svakoga dana u kolena utrljavam i na njih stavljam obloge sa ukuvanim i starim urinom.

Kada sam prvi put prema Vaoj knjizi istila creva, bila sam zapanjena koliko je iz mene izalo smrdljive prljav-tine i parazita. Oistila sam jetru i iz mene je izalo toli ko zelenih i crnih kamenia da sam bila zaprepaena. Stavljajui obloge na kolena sa starim i ukuvanim urinom bukvalno sam se preporodila.

Kada sam prvi put na takama pola u prodavnicu, plakala sam od sree. Sada hodam bez taka, gde god hou. Za leenje mije bilo potrebno godinu dana. Nestali su svi simptomi bolesti. Koliko puta sam leala u bolnici po 15 dana, mesec, dva meseca, koliko sam lekova popila, koliko je sredstava drava potroila na moje leenje, a tako se jednostavno i jevtino moe izleiti, samo su potrebni upornost i strpljenje."

Neka Vam Bog da zdravlja za pomo koju pruate ljudima! Imala sam sreu da sam prole godine nabavila Vau knjigu. Da nije bilo te knjige ne znam ta bi se sa mnom dogodilo. Imam 52 godine, posao mije vezan za sedenje. Vie od 20 godina patim od upornih zatvora. Posle dva poroaja ne mogu se ni setiti kada sam normalno ispraznila creva (ak sam i do 5 dana imala zatvor).

Na urinoterapiju su me podstakle moje enske bolesti". im sam saznala za svoje ozbiljne enske bolesti poela sam da pijem mokrau ujutro i uvee. Pila sam nede-Iju, nedelju i po dana. Zanosila sam se as na jednu, as na drugu stranu, imala sam vrtoglavice i strahovala da ne padnem, nisam oseala tlo pod nogama. Zatim sam na krae vreme prekinula da uzimam mokrau, jer je poelo neto da mi se kovitla" u stomaku. Odmah posle toga iz mene je poeo da izlazi crni ekskrement kompaktne mase. Razmiljam, treba da se isperem. I odjednom sam ugledala da iz mene izlaze crne, upave i masne pahuljice. Zadah je bio tako teak, kao kada se iste radijatori central nog grejanja. Znate, te pahuljice sam s mukom skinula sa WC olje, one su bile tako masne i crne. Posle toga sam poela normalno da praznim creva. Prvo, ila sam redov-nije, drugo, ekskrement je bio u vidu kobasice, a ne poput uvaljanih loptica". Izvinite, molim Vas, zbog moje otvorenosti i slobodnog izraavanja, prema mom miljenju vani su svi detalji... Izraslina na levom jajniku, koja je bila vidljiva na ultrazvunom ispitivanju (UZI), posle izbacivanja te neistoe nije se opipavala."

POJAM ZATVORA, VRSTE I UZROCI

OPTI POJAM O ZATVORIMA

Zatvori {pbstipatio alvi) su, medicinskim renikom kazano, oboljenja koja podrazumevaju dugotrajnu zadrku ekskrementa u crevima ili oteano pranjenje creva (nasilna, tvrda, nedovoljna stolica). Pri tom ekskrement-ne materije se nagomilavaju u debelom crevu, rasteui ga i bitno menjajui njegov oblik i razmere. Rezultat toga je da se unutranji organi pomeraju i pritiskuju, to nepovoljno utie na njihovu normalnu aktivnost. Koliina vode u ekskrementu, pri zatvoru, manja je od normalne i iznosi do 60% (umesto 80%), a pranjenja su suva.

Budui da ovek produava da jede, a nema stolice, ekskrementne materije se kroz sluzokou debelog creva asimiluju u krv i cirkuliui" u njoj truju ceo organizam. U napregnutom reimu funkcioniu drugoslepcni" organi za luenje - jetra, koa i plua. Kada ovek ima dugotrajne zatvore optereenje bubrega je veliko. Ekskrement-na ljaka nagomilava se u vezivnom tkivu organizma i podriva njegov imunitet. Takvo samotrovanje dovodi organizam u krajnje teke uslove, brzo ga troi i predstavlja uzrok razvoja velikog broja oboljenja - od obinih prehlada, alergija i parazitskih oboljenja do onkologije, srano-vaskularnih, konih oboljenja i hormonalnih poremeaja.

Spoljanji simptomi zatvora su: teko disanje, povremeno sa smradom, obloen jezik; brzo umaranje; loa bo-

10

ja koe i kose, bubuljice, ospe, suvie masna ili suva koa. Ljudi koji boluju od zatvora ale se na mnoge neprijatne oseaje, koji se direktno ne odnose na probavni trakt. Tu spadaju: glavobolja, potmuli bolovi na temenu i zatiljku, slabo, potiteno raspoloenje, odbojnost prema umnom radu, slabljenje pamenja, neprijatni oseaji u predelu srca i lupanje srca, odvratan ukus u ustima, zadah iz usta i tome slino. Ponekad se uoavaju dispeptine pojave: garavica, podrigivanje, munina i pritisak na podbratku.

Pri raspoznavanju zatvora treba imati u vidu, da nije tano uveliko rasprostranjeno miljenje da ovek treba normalno da prazni svoja creva jednom dnevno. Kretanje sadraja kroz debelo crevo i akt defekacije reguliu centralni i vegetativni nervni sistem, a obezbeduje se nizom bezuslovnih i uslovnih refleksa, u ijem razvoju bitnu ulogu ima vaspitanje u detinjstvu. Mogu se stvoriti navike da se jednom dnevno prazne creva u odreeno vreme. Postoje porodice u kojima veina lanova normalno ima stolicu nakon 1-2 dana, dok se kod drugih porodica stolica 2 puta dnevno smatra normalnom pojavom. Na frekvenciju pranjenja creva bitan uticaj ispoljavaju i konstitutivne osobenosti organizma oveka. Na primer, osobe sa slu-znom konstitucijom imaju slabu peristaltiku creva, to znai i redu stolicu. Konzistencija stolice kod njih je te-nija. Osobe sa konstitucijom vetra imaju jau peristaltiku i normalnu, eu stolicu. Ali zato to je njihov organizam sklon brzom gubitku vode odnosno dehidraciji1, dehidrira ekskrement i stolica je manje uestala i ima tvrdu konzistenciju (tipa kozjih brabonjaka). U idealnom slua-

Primcilba prevodioca.

11

ju, ovek treba da ima stolicu posle svakog uzimanja hrane, kao to se to deava kod dojenadi.

Jo vei uticaj na uestalost pranjenja creva ima o-vekov nain ivota i kvalitet, odnosno sadraj hrane. Tako se, pri potpunom uzdravanju od hrane pranjenja javljaju posle 5-6 dana, kod strogo mesne hrane i hrane od jaja posle 2-3 dana, kod mesne dijete sa manjom koliinom biljne hrane posle 1-2 dana, kod meovite obine hrane (1/3 mesa i 2/3 biljne hrane - hleb, povre i voe) svakodnevno jednom, kod isto biljne hrane 1-2 puta dnevno.

Prema tome, pojam zatvora (opstipacije) je relativan pojam i treba ga tretirati samo u vezi sa prolim ivotom neke osobe. Mi emo pod zatvorom podrazumevati smanjivanje uestalosti pranjenja u odnosu na raniji period, kao i nedovoljno, nasilno pranjenje debelog creva (kada ovek osea da pranjenje nije bilo potpuno), posebno ako pranjenja nisu vezana za promenu ishrane ili promenu naina ivota.

OPTI UZROCI ZATVORA

Normalan rad ovejeg organizma je veoma fin i sloen proces, na koji pogubno utiu mnogobrojni faktori. Na simptome, daje dolo do prvih i jo uvek neprimet-nih i neznatnih poremeaja u fiziolokom radu organizma - ukazuje zadrka pranjenja. Ako se blagovremeno ne urade potrebne korekcije u nainu ivota, ishrani i miljenju, fizioloki poremeaj e se samo pojaati i uvrstiti u organizmu. Vremenom e izazvati masu ve opisanih poremeaja i oboljenja.

Prolazak hrane kroz creva i stvaranje ekskrementa je veoma sloen proces. Taj proces i akt defekacije sainjavaju niz koordiniranih promena stanja glatke muskulature debelog i pravog creva, kao i muskulature medice (pe-rineuma) i trbune presije. Vano je neto rei i o koordiniranom radu une kese (mehura), koja izbacuje u i stimulie peristaltiku creva.

Radi shvatanja poremeaja motorike, koja nastaje kod zatvora, moramo navesti osnovne podatke o normalnim pokretima debelog creva. Kod zdravog oveka prvi obroci jela dospevaju iz eluca u slepo crevo od 3,5 do 5 sati posle uzimanja hrane. Brzina kretanja hrane kroz tanko crevo iznosi priblino oko 3,2 centimetra u minutu,

13 12

a potom se (oko jedan sat) zadrava u poprenom crevu (kolontransverztisu) debelog creva (ispod dijafragme)2.

Posmatranja slepog creva pokazuju da kroz ileoce-kalni sfinkter dnevno u proeku proe 350 grama tenog himusa, dok istovremeno prosena teina ekskrementa iznosi 135 grama. Ti podaci su jedan od objektivnih pokazatelja rada debelog creva. Kod oveka su probavne funkcije debelog creva, u poredenju sa funkcijama tankog creva, manje znaajne i ograniavaju se na upijanje (asimilaciju) vode, eera, koagulirane belanevine i rastvorljivih produkata, koji nisu uspeli da se asimiluju u tankom crevu, kao i probavu ugljenih hidrata (uglavnom u lepom i uzlaznom delu creva), koji se nalaze u celuloznom omotau. 0 brzini kretanja hrane kroz debelo crevo moe se suditi na osnovu rendgenoskopije. Mirovanje u lepom crevu nastaje u proeku 4 sata posle jela, u jetrenom uglu posle 6 sati, u slezini posle 9, a u donjem delu sigme posle 11 sati. Nou su pokreti creva mlitaviji i sporiji nego danju. Zato je veoma vano pridravati se preporuke strunjaka da se nou ne uzima hrana. Ako se ovo pravilo ne potuje dolazi do postepenog, ali sigurnog poremeaja fiziologije organizma. Manja koliina hrane koja se lako vari i asimiluje, uzeta do 18 -19 sati, nekako je i dozvoljena, ali ne due od tog vremena.

Ako do defekacije dolazi jednom dnevno posle doruka, hrana se nalazi u debelom crevu od 9 do 33 sata, to zavisi od tonusa muskulature i posebno sfinktera debelog creva, kojih ima sedam.

2 Primedba prevodioca.

14

U debelom crevu se razlikuje nekoliko vrsta pokreta. Prvi tip - podsea na klatno, u vidu uvlaenja i izbacivanja (bubrenja) zidova creva. Njihovi refleksi su gaustri, i oni predstavljaju funkcionalnu karakteristiku debelog creva. Kao i veliki pokreti koji podseaju na klatno (drugi tip kretanja), njihov cilj je temeljno premetanje sadraja creva, njegovo dovoenje u tesan kontakt sa zidovima creva i zgunjavanje. Isti cilj imaju i teko primetni antiperi-staltiki pokreti na nivou uzlaznog creva, koji se ponavljaju svakih 5 minuta (trei tip kretanja). etvrti tip kretanja je prosta ritmina peristaltika, koja sporo prenosi sadraj creva prema ampuli pravog creva. Peti tip karakterie se brzim premetanjem sadraja creva prema izlazu. Ti veliki pokreti - masivna peristaltika", vre se 3-4 puta dnevno uglavnom posle jela, pre potrebe za stolicom (pred nudu). To se povezuje sa tim to dolazi do izbacivanja ui na hranu, koja, nadraujui zidove creva, primorava creva da vre brze kontrakcije i samim tim guraju sadraj creva brzinom do 30 centimetara za 3 sekunde. (Ako postoje problemi sa unom kesom, ova vrsta pokreta je, a to znai i pranjenja u celini naruena. To je jedan od uzroka zatvora.) esti tip kretanja predstavlja sam akt pranjenja (defeciranja) - kombinacija peristaltike, otvaranja pregrada i sfinktera sa napinjanjem.

U osnovi mehanizma opisanih pokreta creva su sloeni nervno-humoralni uticaji. Motorika creva podlona je dosta jakim uticajima centralnog i vegetativnog ner-vnog sistema koji ponekad mogu uzrokovati znatne poremeaje motornih funkcija. Poznato je da se pod uticajem emocija, raspoloenja, bolnih oseaja i tome slino pokreti creva pojaavaju i koe. Nadraaji pokretnog nerva iriti-

15

raju pokrete creva. Na primer, uvlaenje i izbacivanje stomaka, lagano i duboko disanje i pritiskanje stomaka. Analogan uticaj javlja se i pri nadraaju donjih delova debelog creva pomou sredstava koja se unose u organizam - sapuna, ukuvane mokrae, prohladne vode i tome slino. Mirovanje, oputanje, toplota smanjuju tonus crevne muskulature i slabe (skoro do potpunog prestanka) crevnu peristaltiku.

16

Motorne funkcije creva reguliu se ne samo pomou nervnih impulsa nego i pomou hormonalnih uticaja - produkata hormonalne sekrecije i ui. U takva sredstva mogu se svrstati holin, koji se sadri u ekstraktu iz creva, hormon-peristaltik, sama u i druga sredstva. Veliki znaaj, takode, imaju i mehaniki nadraivai creva (vrsti, teni, gasoviti). Hrana, bogata biljnom celulozom, hemij-skim nadraivaima (materije koje sadre eer, organske kiseline, biljne masti, vode sa ugljen-dioksidom) i vitaminima stimulie rad creva.

Sloenost fiziolokog procesa stvaranja ekskremen-ta i akta pranjenja uslovljava raznovrsnost uzroka u razvoju zatvora (opstipacija), individualne karakteristike njegovog toka i naknadna oboljenja.

VRSTE ZATVORA I NJIHOVI UZROCI

Treba razlikovati zatvore koji predstavljaju samo simptome jednog ili drugog organskog oboljenja creva od zatvora sa normalnim" crevima. Nas interesuju zatvori sa normalnim" (zdravim) crevima. Zato e u daljem tekstu biti vie rei o njima.

Zadrka ekskrementa u crevima usled njihovih funkcionalnih poremeaja naziva se uobiajenim zatvorom". Uzroci funkcionalnih poremeaja mogu biti sledei:

alimentarni (prehrambeni); D diskinetiki; endokrinog porekla; D toksini; refleksni (refleksivni);

17

zatvori kod organskih oboljenja centralnog ner-vnog sistema;

psihikonervni i zatvori kao profesionalno oboljenje. esto se sreu i meoviti oblici funkcionalnih zatvora. Alimentarnizatvori spadaju u najee oblike funkci

onalnog poremeaja dinamike creva. Premda pokreti creva zavise od raznovrsnih nervno-humoralnih uticaja, odluujui znaaj za stvaranje ekskrementa i njegovo izbacivanje iz organizma ima sastav hrane. Kod koliinski oskudne hrane, kod jednoline prvenstveno mesne ishrane ili ishrane sa testeninom, osiromaene pobudivaima crevne peristaltike, kao i prilikom poremeaja reima ishrane mogu se javiti uporni zatvori (opstipacije).

Hrana koja sadri malo biljnih ostataka (meso, mlad kravlji sir, jaja) usled nedostatka hranljivih nadraivaa creva, takode, uzrokuje alimentarne zatvore. Poznato je, da se belanevine iz mesa i jaja asimiluju do 97 - 98% i da ostavljaju malo ljake. Nedostatak vitamina grupe B u hrani uzrokuje poremeaj crevne peristaltike. Razvoj zatvora moe podstai nedovoljno uzimanje vode, pojaani gubitak vode preko drugih kanala, kao i upotreba tvrdih" voda, koje sadre mnogo krea, pa i suva, dehidrirana hrana.

Imam 23 godine, ali se oseam kao sedamdesetogodi-nja starica. Veoma sam mrava (visina 158 centimetara, telesna teina 45 kilograma), koa na licu mije suva, mlitava i sva izborana. Oi su mi ute i beivotne, bezizraajne, a kosa uasna. Imam neprijatan zadah iz usta, smrdljiv znoj na telu i na nogama, stalno sam pospana i oseam slabost, na nogama su mi izrasle strane voruge, ali to jo nije ono najvanije.

Bez obzira na svu moju mravost imam masnu, mlitavu i oputenu zadnjicu, koja nikako ne odgovara mojoj figuri. Koa na zadnjici i na bedrima (kukovima) je takode mlitava, izborana, sva prekrivena belim poprenim strija-ma (kada su mi se one pojavile ak ne mogu ni da se selim). Svake godine strije mi se ire nadole po nogama. Za vreme trudnoe nije mi se pojavila nijedna strija. Na ostalom delu tela koa mije normalna.

Rodila sam se kao nedonoe, hranili su me mlekom i kaom od griza (Ishrana tim produktima od roenja ispunjava organizam ljakom. U uzrastu dojeneta organizam nema fermenata za potpuno cepanje i asimilaciju tueg mleka i kroba. - Autor.) Vie godina ivela sam na Severu, gde preko cele godine nije bilo ni voa ni povra. Lekari su mi pre izvesnog vremena ustanovili uroenu eroziju grlia materice. Koliko se seam imala sam zatvore koji su trajali i do 7 dana, pa sam u to vreme uzimala purgativna sredstva".

Diskinetiki zatvori su najei oblik uobiajenih zatvora. U osnovi diskinetikog procesa u crevima je poremeaj koordinacije raznih oblika (vrsta) motorike, usled ega istovremeno na nekim delovima creva dolazi do spa-zma i atonije na drugim delovima creva. Pri tom se zatvori nastali usled smanjene motorne funkcije creva nazivaju atoninim zatvorima, a zatvori nastali usled grevitog skupljanja (kontrakcija) zidova creva - spastinim.

Atonini zatvor nastaje usled toga to se nervni zavr-eci creva ili slabo nadrauju, ili delimino gube sposobnost da primaju nadraaje. Nedovoljna stimulacija pokreta moe nastati usled nedovoljnog stvaranja ekskrement-nih masa pri necelishodnoj ishrani, smanjenju hcmijskih

19 18

pobudivaa (hormona). Drugi uzrok atoninog zatvora moe biti iscrpljenost nervnih rcceptora zidova creva kao rezultat primene estih i jakih nadraivaa (na primer, jakih purgativa ili klistira). Trei uzrok su depresivne emocije i raspoloenja, koja gue motoriku creva. etvrti uzrok - svesno uzdravanje od potrebe za pranjenjem. Time se objanjavaju zatvori kod uenika, koji se stide da izau iz razreda pri potrebi za nudom, kod radnica u krojakim radionicama itd.

U osnovi atoninih zatvora moe biti pad tonusa nervno-miinog aparata creva posle tekih, posebno infektivnih, oboljenja, posle nagle iscrpljenosti, kod ena koje su mnogo raale i kod staraca. Nedovoljna fizika aktivnost (kod ljudi koji se bave umnim radom, slubenika i tome slino) podstie pojavu te vrste zatvora.

Oficir sam u penziji, roen 1925. godine. Bolovao sam od ira na dvanaestopalanom crevu. Posle preseljenja na jug nisam vie bolovao od ira na dvanaestopalanom crevu, ali su mi creva slabo funkcionisala. Patim od kroninog zatvora. Pojavilo se gljivino oboljenje od kojeg bolujem 18 godina. Poslednje dve godine pogorao mi se vid. Nemam nikakvih bolnih oseaja u oima, ali sam vid u desnom oku skoro potpuno izgubio, na udaljenosti od metra vidim samo siluete predmeta. Levo oko mi takoe gubi otrinu. Naoare za itanje ne mogu da odaberem. Oni lekar (oftamolog - kirurg), predlagao mije operaciju.

Posle izlaska iz bolnice pristupio sam kaskadnom su-vom gladovanju.

Pre gladovanja godinu dana sam istio creva i klistirao se sveim urinom. Iz mene su poeli da izlaze razliite be-liaste luevine u vidu pantljiara, manje koliine sluzi, ze-

leni graak i, prema mom miljenju, polipi. Ali do ienja je dolo tek posle dugotrajnog klistiranja. Nakon klistira-nja uvek sam oseao blaenu lakou u itavom telu.

Posle kaskadnog gladovanja prestao je da mi se gubi glas. Uspostavila se funkcija creva i prestali su zatvori. Prestale su mi glavobolja i vrtoglavica. Skoro godinu dana kako ne znam ta znai bolesno srce, iako me ono nije ni ranije mnogo zabrinjavalo. I najvanije, ne bojim se kaskadnog gladovanja!

Svakoga jutra i veeri primenjujem vrue kupke sa 200 grama sveeg urina i zavravam ih polivanjem tela hladnom vodom. Pridravam se odvojene ishrane, ishrana mi je uglavnom biljnog porekla. Moje opte stanje odgovara tridesetogodinjem uzrastu ".

Spastiki zatvor je poremeaj normalnog planskog kretanja ekskrementnih masa kroz creva usled pojaane, neuredne, a zatim i necelishodne peristaltike debelog creva. Spazam se najee javlja na mestima koja se i pri normalnim uslovima nalaze u slanju pojaanih kontrakcija (prelazak jednog creva u drugo, pregrade (vratanca) i sfinkteri).

Uzroci spastikih zatvora su veoma raznovrsni. U nekim sluajevima uzrok je poveana raz-draljivost creva usled upalnih ili gnojnih procesa (polipi, gliste, disbaktcrioza), ponekad neznat-

20

nih po intenzitetu, na primer, kod naprsnua anusa. U drugim - refleksni odgovor obolelih organa trbune duplje, posebno mokranopolnog aparata. U treim - zbog bojazni od priinjavanja boli. Ovaj oblik zatvora javlja se kao rezultat dugotrajnih bolnih pranjenja (naprsnua, hemoroidi, irevi ili oiljci u pravom crevu), koji primorava bolesnika da se uzdrava od nude i da je priguuje, ili zbog lanog stida kod zloupotrebe klistira itd. Smatra se daje najmanje kod 50% hroninih zatvora uzrok bolno izbacivanje ekskrementa.

Slika 4. - Izgled debelog creva kod spastikog zatvora

Zbog nastalog spazma u poprenom i silaznom delti debelog creva crevo se jako zgrilo (posebno na slici desno) i ne moe da proputa ekskrementne mase. One se nagomilavaju i zadravaju u uzlaznom delu (jetreni ugao) debelog creva i prilino ga rasteu (to je posebno izraeno na desnoj slici). Pored toga, rastezanje i zastoj su vidljivi u ampul i pravog creva (posebno na slici levo). Usled toga javlja se oseaj teine, pritisak i nadimanje u stomaku, pomeranje i pritiskanje oko jetre (to utie na njen normalan rad) i u donjem delu stomaka (materica, grli materice i vagina - kod ena, prostata - kod mukaraca).

Nabavio sam knjigu Lekovite sile" 1995. godine kada sam imao 71 godinu ivota i bolovao od mnogih hro-

ninih oboljenja. Bolnica i ambulante (stacionari) su me izmuili. Posle kratkotrajnog poboljanja zdravstveno stanje mi se vraalo na prethodno. I odjednom Vae preporuke za urinoterapiju. To je udo!

Posle ienja creva poeo sam da pijem svoj urin i odbacio sam lekove. Odmah sam osetio poboljanje. Urin pijem ve dve godine uz klistiranje urinom jednom nedeljno. Ishrana uobiajena, ali uz vee uzimanje povra, voa i razliitih kaa.

Rezultat je zapanjujui. Odavno su nestali zatvori, nor-malizovala se kiselost eludanog soka, kolitis od kojeg sam bolovao skoro 30 godina kao da nije postojao, otpala je potreba za operacijom adenoma, ne mui me prostatitis, prestao je um u glavi, nema glavobolje i naglo se poveala radna sposobnost".

Zatvori endokrinog porekla. - Poremeaj rada endokrinih lezda uzrokuje pojave uobiajenih zatvora, posebno nedostatak hormonalne sekrecije. U klimakterinom periodu esto se javljaju zatvori i meteorizam, a tok hro-ninog zatvora pogorava se i u menstrualnom periodu.

Zatvori endokrinog porekla su najee atoninog oblika.

Po specijalnosti sam hirurg, anesteziolog-reanimato-log. Imam 56 godina i od toga 20 godina radim u opera-cionoj sali. Nagledao sam se patnji bolesnika i njihovih muka pri umiranju. Jo od studentskih dana muilo me je pitanje, zato se pri seciranju uoava da su svi organi itavi, a ovek je umro? Naalost, odgovori na prave uzroke raznih oboljenja poeli su da se objavljuju u tampi tek u poslednje vreme. Nesumnjivo, glavni i neprocenjivi doprinos u razotkrivanju mehanizama poremeaja ovekovog

22 23

zdravlja dali ste Vi i to e oveanstvo ceniti. Pojavom Vaih originalnih radova moj ivot je poprimio nov smisao i kvalitet. Koristim se ovom prilikom ne samo da Vam se zahvalim, ve i da ukratko podelim sa Vama svoje rezultate rada u samoozdravljenju.

Tako, na primer, ja svoje debelo crevo ispriram svakodnevno ujutro mlakom vodom iz vodovoda, posle ega imam nekoliko potreba za nudom, creva su ista i ne mue me ceo dan. Posle takve terapije u stomaku oseam neuobiajenu lakou i blagodet. Ekskrement praktino nema mirisa. Prema tome, sve izjave da je dublje ispiranje debelog creva tetno nemaju osnova. Ja ga lino ispirani ve trideset godina a dokaz za to je dobro zdravlje".

Toksini zatvori. - U njih spadaju hronini zatvori kod profesionalnih trovanja, kod trovanja puaa i narkomana nikotinom, kod zloupotrebe lekova (opijum, buni-ka, kodein) ili hrane sa velikim sadrajem taninskih i ko-agulacionih materija.

Toksini zatvori mogu biti atoninog i spastikog oblika.

Refleksivni zatvori, javljajui se kao rezultat refleksa (odbijanja ili povratne sprege) od jednog ili drugog bolesnog organa trbune duplje na creva, mogu biti kako ato-nini tako i spastini. Tu spadaju mnogobrojni zatvori, prvenstveno pri oboljenjima pol ne sfere kako kod ena (oboljenje materice i posebno jajnika) tako i kod mukaraca (uretritis, prostatitis itd.).

Prema nekim podacima, razvoj zatvora pri upalnim oboljenjima polnog sistema kod ena uoava se u 61- 73% sluajeva. Kod trudnica se, takode, javljaju zatvori, ali usled mehanikog pritiska. U tu grupu treba svrstati i za-

tvore kod oboljenja, na primer, bubrene karlice, naroito kod bubrene litijaze (kamena u bubrezima), kod holeci-stitisa itd. Otkrivanje izvora refleksa koji izaziva zatvor ima veliki praktini znaaj, jer daje mogunost da se otkloni primarni uzrok i da se postigne potpuno izleenjc.

Oboljenja centralnog nervnog sistema esto su praena upornim zatvorima, koji se ne mogu leiti na uobiajen nain. Na primer, upala modanih opni kako kimenih tako i cerebralnih, moe prouzrokovati zatvor.

Refleksni zatvori su najee spastikog oblika. Psihikonervni zatvori zauzimaju posebno i veoma

vano mesto medu zatvorima funkcionalnog porekla. Kod oveka je akt pranjenja u znatnoj meri potinjcn psihi. Zbog toga promena uslova uobiajenog ivota esto uzrokuje zadrke pranjenja. Tu spadaju, na primer, zatvori prvih dana putovanja eleznicom, kao i razliiti oblici zatvora usled priguivanja primarnih poziva na nudu.

Bez obzira na to i sva psihikonervna delatnost oveka nije bez uticaja na rad creva. Tu spadaju uporni zatvori kod psihike depresije, nervne iscrpljenosti, niz zatvora usled psihikih konflikata, koji postoje u podsvesti oveka.

Psihikonervni zatvori kod depresije i nervne iscrpljenosti najee su atoninog oblika. Kada su u pitanju ostale vrste psihikonervnih zatvora, posebno uzdravanja od stolice usled psihikih konflikata koji su u podsvesti oveka, to su, nesumnjivo, zatvori spastikog oblika.

Imam 20 godina. Rodila sam se kao zdrava i jaka. Ali od malih nogu u mene se, bukvalno reeno, uselio davo. Kao u kaleidoskopu kod mene su poele da se uoavaju bolesti. Radi upotpunjavanja slike treba dodati i to da su

25 24

mise za sve to vreme (svakog prolea) pojavljivali jedan za drugim veliki gnojni irevi na bradavicama dojki, na zadnjici i ogromni mici na oima, od kojih je oticalo itavo lice; bolne menstruacije; miteseri.

Tek poto sam proitala Vae knjige shvatila sam da sam iznutra trula. Razmiljam, Vi se neete ni malo zauditi, da sam tada skoro stalno bila u depresiji, bila sam agresivna i gruba (esto sam se tukla ak na no - a skoro bez ikakvog povoda), i neretko sam razmiljala o samo-ubistvu.

Treba li da se udim - roditelji su me skoro na silu (od dctinjstva) ujutro kljukali sendviima. I uopte jela sam mnogo hleba. Svakoga dana sam pila mleko.

Pre dve godine, kada se za vreme redovne menstruacije umalo nisam onesvestila od munine i bolova, a imaju i ve Vae knjige, uradila sam klistir sa slanom vodom (trenutno nisam imala urina). U toaletu (nuniku) bilo mi je jo gore - iz mene je izlazila smrdljiva gusta tekuina i rida sluz (za samo nedelju dana ovakvog ienja izale su dve ae sluzi). Bol je odmah prestao. A za vreme menstruacije izalo je nekoliko veoma velikih, krvavih ugruaka -ni pre, ni posle toga to mi se nije dogaalo".

Imam 19 godina, telesna teina - 68 kilograma, visina -180 cent i ma tara. Urinoterapiju sam poela da prime-njujem od sedamnaeste godine. Prolo mije grlo od kojeg sam ranije mesecima bolovala. Oslobodila sam se zatvora. Poela sam da istim creva i jetru, izbacila sam iz ishrane makarone, hleb i zemike.

Iz creva mije izalo mnogo prljavtine, a iz jetre kamenje (istila sam se 3 puta za redom).

26

Jaki zatvori pojavili su mi se u sedamnaestoj godini ivota kada sam se zaljubila. Na ljubav mi nije odgovoreno i nije bilo noi da nisam plakala".

Imam 30 godina. Visina - 160 centimatara teina samo 40 kilograma. Prema tablici doa odredila sam da kod mene preovladava doa Vata. Njoj je priblina doa Pitta, a doa Kapha je veoma slaba.

Htela bih da se oslobodim od uroene razrokosti i stalnog onog pritiska. esta akutna respiratorna oboljenja (ARO) i bronhitisi mue me od detinjst\>a. Skoro svakoga dana patim od glavobolje, zatvora i bolova u stomaku. esto sam imala muninu uvee. Na ultrazvunom ispitivanju (UZI) otkrivena su zapuenja unih kanala. Oseam se psihiki nenormalno, udno, mada ljudi oko mene to ne primeuju i smatraju me ak pametnom. Oseam da se moj umni razvoj zaustavio na 16 -18 godina. esto se ponaam kao dete, povremeno mi se javljaju trenuci razdra-ljivosti i postajem veoma osetljiva. Sve vidim crno. Veoma sam nezadovoljna svojim ivotom. (To je glavni uzrok, koji dovodi do spaslikih zatvora. - Autor.) Verujem u snove, horoskope, proroanstva. Ako sanjam neto loe ili proitam neto nepovoljno, poinjem da razmiljam od tome, javlja mi se uznemirenost i imam predoseaj da e se dogoditi neka opasnost. Misli su mi nezdrave i nekako sumorne".

Profesionalni zatvori svojstveni su, mahom, ljudima koji se bave radom vezanim za sedenje, i zbog toga se sreu kod ljudi koji rade u kancelarijama, bave se umnim radom ili koji mnogo putuju cleznicom (u dananje vreme kod mnogih ljudi koji se stalno voze automobilom, ak i

27

na kratkim rastojanjima)3. Zatvori usled profesionalnih trovanja susreu se u proizvodnji i granama industrije gde je rad ljudi vezan za olovo (kod topioniara olovnih ruda, kod radnika koji izrauju olovne sanduke, cevi, kofe, icu, retorte, koji izlivaju tipografska slova, koji rade sa olovnim belilima i drugim olovnim bojama, koji se bave mo-lerajom i koji rade u keramikoj industriji). U fabrikama anilinskih boja, gde se primenjuje metil brom ili jod, kod radnika se uoava profesionalni zatvor usled hroninog trovanja tim materijama (eto zato je vano primenjivati profilaktine kure ienja radi odravanja svog zdravlja u relativno dobrom stanju).

Profesionalni zatvori najee imaju oblik atoni-nih zatvora.

Ja sam Afanasije Grigorjevi K., roen sam 1926. godine, po zanimanju inenjer-mehaniar. Ve sam est godina u penziji... Rad vezan za sedenje, hipodinarnija a rezultat toga itav buket bolesti. Bolovao sam od hepatitisa, upale plua (nekoliko puta), imam hronini bronhitis, eroziju eluca i dvanaestopalanog creva, este zatvore, prisilne defekacije, hipertoniju, srce koje radi sa prekidima i neujednaeno.

Od 9. aprila ove godine poeo sam da pijem jutarnji urin i klistiram se po Yokeru posle defekacije. Iz debelog creva je izlazio smrdljivi sadraj. Pre nedelju dana odluio sam da ukuvam urin do 1/4 prvobitne zapremine i da uradim mikroklistire. Posle prvog mikroklistira izala je sluz sa ekskrementom. Posle treeg mikroklistira izalo je bolesno tkivo u vidu sluznih pahuljica - upravo takvo kako

Primedba prevodioca.

28

ga Vi opisujete. Stolica se normalizovala. Tvrdim da su mi-kroklistiri sa ukuvanim urinom najbolji prirodni proista za debelo crevo.

Usled primene urina iznutra (jedanput dnevno) izlazila je i dalje izlazi (svakoga dana sve manje) sluz pri iskalja-vanju, a takoe i iz nosa. Stanje zdravlja se primetno poboljalo. Lice je poprimilo roze boju, moje disanje se poboljalo (ranije sam imao astmatine napade), polako postajem bodriji i izdrljiviji".

DIJAGNOSTICIRANJE ZATVORA PREMA EKSKREMENTU

Spoljanji izgled ekskrementa razlikuje se kod raznih oblika zatvora. Kod proktogenog zatvora izluuje se znatna koliina oformljenog ekskrementa, kod atoninog - ekskrement je taman, cilindrinog oblika sa uzdunim tragovima (otiscima) ili u vidu grudvica, as veih as manjih. Kod spastinih oblika ekskrement ima spljoteni oblik, ponekad u vidu trake ili se lui u obliku malih fasetiranih (bru-enih) grudvica tipa ovjeg ekskrementa. Za neke spastine zatvore karakteristina je pojava sluzi u vidu tanke pauine, koja obmotava ekskrementne grudvice. Ta sluz moe se luiti i bez kataralnog procesa, kao rezultat reakcije zidova creva na mehanike nadraaje ekskrementom. Ponekad se na povrini ekskrementa mogu uoiti odvojene krvne ilice usled mehanikih povreda hemoroidnih vorova ili sluznice anusa tvrdim paradima ekskrementa.

Prema lome, hronini zatvori, koji se sasvim jednoobrazno ispoljavaju kroz glavni simptom oboljenja - zadr-

29

ku ekskremenla, imaju raznovrsne uzroke, poevi od grubih anatomskih promena oblika i prohodljivosti creva, a zavravajui finom, jedva primetnom igrom psihe. Pravilno odreen uzrok zatvora je zalog njegovog uspenog leenja.

30

DETALJAN OPIS TETE I OBOLJENJA KOJA NASTAJU USLED ZATVORA

Da bi se detaljno opisalo tetno dejstvo zatvora na o-veji organizam i shvatila sva vanost teme treba se upoznati sa anatomskom gradom organizma, sistemom krvotoka, funkcijama debelog creva, sistemom ienja i tome slino.

Ponimo od anatomije. Debelo crevo je zavrni deo ovejcg probavnog trakta. Njegovim poetkom smatra se slepo crevo, na ijoj se granici sa uzlaznim delom debelog creva pripaja tanko crevo. Debelo crevo se zavrava spolja-njim otvorom anusa. Duina debelog creva kod oveka je obino oko 2 metra.

Prenik razliitih delova debelog creva nije isti. Kod slepog creva i uzlaznog dela debelog creva prenik dostie 7-8 centimetara, a u sigmoidnom delu svega 3-4 centimetra.

Debljina zidova obodnog creva u njegovim razliitim delovima je razliita, u pravom delu iznosi samo 1-2 milimetra, a u sigmoidnom delu creva - 5 milimetara.

Na slici 5 se vidi, da se debelo crevo nalazi u trbunoj duplji i da dodiruje ili se nalazi u neposrednoj blizini svih trbunih organa.

Jetreni ugao debelog creva dodiruje se sa jetrom i unom kesom (mehurom). Ako se zatvor javlja u tom delu debelog creva (a on se esto tu stvara), dolazi do pritiskanja i pomeranja jetre i une kese. To se odmah odra-

31

ava na njihov nenormalan rad: zastoj ui (jedan od uzroka stvaranja kamenca), otean venozni krvotok kroz jetru i poremeaj normalne probave. Toksini gnojni izli-vi (egzudati) kroz zidi debljine 1-2 milimetra paralizuju normalan rad jetre i une kese. Postepeno se razvija dis-kinezija une kese i unih kanala.

Slika 5. - Razmetaj debelog creva u trbunoj duplji: 1 - jetra; 2 - eludac; 3 - una kesa; 4 - pankreas (guteraa); 5 -tanko crevo. Pozadi se nalaze bubrezi, a ispred mokrana beika.

Viednevni zatvori tako rasteu jetreni ugao debelog creva da to stie i do pankreasa. Pankreas prestaje normalno da funkcionie, to podslie smanjivanje probavnih sposobnosti, razvoj trulenih i procesa vrenja u crevima, dis-bakteriozu i uzrokuje neprimetan" nastanak dijabetesa. 32

Ekskrementne mase delimino se nagomilavaju u slezinskom uglu debelog creva. Tu one ispoljavaju isto dej-stvo - pomeraju i truju. Funkcija slezine, koja filtrira krv, naruava se. U krvi se pojavljuje mnogo tetnih materija, koje izazivaju neshvatljive alergije".

Slika 6. - Zdravo (levo) i bolesno (desno) pravo crevo 7 - isto i zdravo pravo crevo; 2 - zdrava prostata; 3 i 6 - mokrana beika; 4 - pravo crevo rastegnuto i prepunjeno ekskrementnim masama usled zatvora; 5 - prostata kod obolelogod zatvora. Na levoj slici vide se polni organi zdravog mukarca i isto pravo crevo. Na desnoj slici prikazan je zatvor (zainjeno) u pravom crevu. Pravo crevo je raireno, vene pravog creva su previe prignjeene, to podstie hemoroide, vri pritisak na mokranu beiku (lani nagoni za mokrenjem) i prostatu (pritiskanje smanjuje njenu funkciju). Dodatno, toksini gnojni izlivi truju navedene organe i podstiu pojavu polnih poremeaja i oboljenja.

Najei i najgori zatvori javljaju se u pravom crevu (slika 6 i 7). Pravo crevo kod mukaraca nalazi se ispred mokrane beike, semenika i prostate, a kod ena ispred materice i prema zadnjem zidu vagine. Pritiskanje, pome-ranje i trovanje tih organa izaziva masu svemoguih polnih poremeaja i oboljenja, koja su veoma rasprostranjena u dananje vreme. Treba istai i injenicu da upalni

33

procesi sa navedenih organa mogu da se prenose na pravo crevo i da provociraju uobiajeni zatvor.

Osvrnimo se sada i na izoblienu funkciju debelog creva za vreme zatvora. Iz fiziologije je poznato, da u debelom crevu preovladavaju procesi asimilacije (usisavanja). Tu se asimiluju glukoza, vitamini i aminokiseline, koje stvaraju bakterije iz crevne upljine, do 95% vode i elektroliti.

Slika 7. - Polni organi ene:

1,4 - vagina; 2, 5 - materica; 3 - isto debelo crevo; 4 - debelo crevo sa zatvorom; 7 -jajnici.

Iz tankog creva u debelo crevo svakodnevno prolazi oko 2000 grama hranljive kaice (himusa), od ega posle asimilacije ostaje 200-300 grama ekskrementa. A sada, zamislite, da nema stolice 1, 2, 3 dana, pa ak i celu nedelju! U zavisnosti od vrste zatvora - atoninog ili spastinog, debelo crevo se puni, pretrpava i oteava od neizbaenog ekskrementa. Dobija se slika, kao stoje prikazano na slici 8.

Na levoj slici vide se polni organi zdrave ene i isto pravo crevo. Na desnoj slici prikazan je zatvor u pravom crevu. Rezultat je da nastaje zastoj krvi, to podstie razvoj hemoroida i varikozno proirenje vena. Zatvor podstie razvoj raznovrsnih ginekolokih oboljenja (vagine, ma-

34

terice, jajnika). Njime se delimino mogu objasniti bolne i neredovne menstruacijc, neplodnost i razvoj onkolokih oboljenja kod ena, kao i oputanje i pomeranje organa.

Zapamtite, krv iz pravog creva kroz vene dospeva, bez preiavanja u jetri, direktno u srce. Ako postoji zatvor, obavezno se oseaju bolovi u srcu i javljaju se glavobolja i munina. Postoje predispozicije za onkoloka oboljenja dojki, sklerozu i za druga ozbiljnija oboljenja.

Neizbaene ekskrementne mase postepeno se nagomilavaju na zidovima debelog creva, dehidriraju Cer tu se asimiluje do 95% vode) i pretvaraju u svojevrsni dogore-li deo fitilja" ili filter, kroz koji se vri asimilacija. U takvom debelom crevu odvijaju se procesi truljenja i vrenja. Toksini produkti tih procesa zajedno sa vodom dospeva-ju u krvotok i izazivaju simptom, koji se naziva crevnom autointoksikacijom.

Evo ta pie profesor K. Petrovskij u lanku Jo jednom o ishrani, njenim teorijama i preporukama" (asopis Nauka i ivot, br. 5-8, 1980):

Jo je 1.1. Menikov tvrdio: crevna intoksikacija je glavna prepreka za du-govean ivot. U svojim eksperimentima on je u ivotinje unosio trulene produkte iz creva oveka i pri tom se kod ivotinja javljala izraena skleroza aorte.

Izrazita autointoksikacija moe se razvijati pri postojanju tri uslova: neaktivan nain ivota (bez fizikih aktivnosti i kretanja); ishrana rafiniranom, prvenstveno masnom hranom sa velikim nedostatkom povra, zeleni i voa u njoj; nervno-emocionalna preoptereenja i esti stresovi".

Pritiskanje zidova debelog creva, kao i dui kontakt ekskrementnih masa sa zidovima creva (a postoji ekskre-mentno kamenje, koje se godinama taloi" na jednom mestu) uzrokuje slabu ishranu datog dela creva, slabijeg snabdevanja tog dela creva krvlju, izaziva zastoj krvi i trovanje toksinima iz ekskrcmentnog kamenja. Zbog oteenja sluzokoe zidova javljaju se razni oblici kolitisa; usled prevelikog grenja i zastoja krvi u zidovima debelog creva javljaju se hemoroidi i varikozno proirenje vena; usled dueg dejstva toksina na jedno mesto - polipi i rak.

U oktobru 1996. godine zaboleo me je eludac. Pojavila mi se ospa na licu i svrab. Zakljuak lekara: atrofi-ki gastritis, erozija zidova i tri polipa. Lekar mije odmah predloio da posle leenja erozije odstranim polipe.

Ali ja sam ve proitala Vae prve knjige, a trea knjiga leala mije na stolu. U decembru sam poela sa teenjem. Pridravajui se dijete oistila sam creva, pila sam mokrau tri puta dnevno, klistirala sam se ukuvanim urinom, stavljala obloge i masirala se. Poela sam da gladujem od jednog do tri dana. Posle ienja creva bila sam zapanjena staje sve iz mene izlazilo: sluz koja podsea na meduzu, crna vlakna i kamenii, koji su podseali na ovlaeni kauuk ipesak. Smrala sam i lice mise oistilo. (Prljavtina, koja je bila u organizmu, postepeno izlazi kroz kou pogoravajui njen spoljanji izgled. im se

36

ienjem organizam oslobodi od prljavtine, koa se brzo isti i regenerie. - Autor.)

Jutro poinjem sa umivanjem urinom, trljanjem tabana, ispiranjem oiju, nosa i zakapavanjem urina u ui. Prestala sam da kijam, bila sam alergina na prainu i tekove. Te zime nisam bolovala od gripa. estog maja 1997. godine ponovo su mi radili endoskopiju eluca. Nema polipa i erozije.

Imam 40 godina. Oseam lakou u telu. Mnogi me pitaju kakvu sam dijetu primenjivala, da sam se tako pro-menila i podmladila. Produavam da pijem urin ijednom nedeljno istim creva. Stolica mi se normalizovala, iako sam ranije patila od zatvora i proliva".

Moje bolesti: hronini kolitis, zatvori, pleuritis desne strane, ishemijska bolest srca (IBS) sa hipertonijom, hronini holecictitis, a pre 10 godina sam imao infarkt. Poetkom godine lekari su utvrdili - adenom prostate (nisam pristao na operaciju).

Imam 62 godine, penzioner sam i invalid II kategorije. U decembru prole godine zbog sranog napada ponovo sam leao u bolnici - tablete, injekcije, pipete.

Zainteresovale su me Vae knjige. Od 14. februara 1997. godine poeo sam da primenjli

jem urinoterapiju za ienje debelog creva - klistirima. Od 21. marta 1997. godine poeo sam da pijem svoj

urin. Dva puta sam istio creva. Drugi put sam istio sve-im urinom, a zatim ukuvanim. Iz mene je uglavnom izlazila sluz. Sedam puta sam istio jetru, ali nisam postigao da iz mene izlazi crnilo, pesak ili kamenii. U dane eka-dai gladovao sam po 24-48 sati. U aprilu sam 7 puta i u novembru 8 puta trljao itavo telo i lice diuretikom (uku-

37

vanim urinom). Nekoliko puta sam primenio mleno-ulj-ne klistire. Jeo sam i jedem proklijalu penicu natate. Uglavnom se hranim kaama, salatama, grakom, krom-pirom i raanim hlebom. Ponekad uzimam meso i jaja. Trudim se da hranu uzimam odvojeno.

Sve navedene terapije, koje sam primenjivao, dale su veoma dobre rezultate.

Prestala mije glavobolja. Skoro da su mi prestali bolovi u stomaku i oko jetre posle uzimanja hrane. Smanjili su se i bolovi oko srca. Ne moram vie da pravim predahe dok hodam. Prestali su mi bolovi u vratnom prljenu. Prestali su mi bolovi pri mokrenju. Za svo to vreme nisam uzimao nikak\>e tablete, niti druge medikamente. Opte stanje organizma mije znatno bolje".

0 masovnosti opisane dijagnostike slike moe se suditi prema statistikim podacima, koje navodi profesor V. P. Petrov, doktor medicinskih nauka, u brouri Fakultet zdravlja (1986 godine broj 9). Pri profilaktikim pregledima praktino zdravih ljudi proktoloka oboljenja javljaju se u 306 od 1 000 sluajeva! Ali to su ve razvijena i oformljena oboljenja, dok je mnogo vie sluajeva koji se nalaze u stadijumu nastajanja i razvoja vezanih za slab rad debelog creva. Smatram, da samo oko 50 od 1 000 ljudi mogu biti zadovoljni radom svog debelog creva. Ostale je ba briga kako njihovo debelo crevo funkcionie, samo da ih nita ne boli, a pri tom zaboravljaju daje to kratkog daha. Meutim, stoje blii kraj ivota, uasniji postaje izgled debelog creva. O tome govore i piu hirurzi.

Nemaki lekar-hirurg uradio je 280 posmrtnih seciranja i u 240 sluajeva otkrio je priblino istu dijagnostiku sliku, kao to je prikazano na slici 8. Drugi lekar iz

Londona, kada je razrezao debelo crevo jednog umrlog oveka, izvukao je iz creva 10 kilograma starog okamenjenog" ekskrementa i do dananjeg dana ga uva u velikoj tegli sa alkoholom.

Neki hirurzi izjavljuju, da do 70% delova debelog creva, koje su oni isekli, sadre strani materijal, gliste ili fekalne mase, skamenjene i stare po nekoliko godina. Unutranji zidovi creva su zbog toga prekriveni materijalom koji je tu odavno dospeo i samim tim se okamenio. Zidovi creva podseaju na svod pei kojoj je potrebno generalno ienje.

Doktor Lamur je jednom prilikom izjavio: Moemo sa potpunom sigurnou rei, da je glavni uzrok kod 9/10 (90%) tekih oboljenja, od kojih pati oveanstvo, zatvor i zadrka fekalnih masa, koje bi trebalo da se izbacuju iz organizma".

Doktor Ilija Menikov u knjizi Izuavanje ovejeprirode navodi podatke, prema kojima je od 1 148 sluajeva raka creva, koje je on razmatrao, u 1 022 sluaja, tj. u 89% sluajeva, rak nastao u debelom crevu.

ULOGA MIKROFOLORE U DEBELOM CREVU

I NJENO IZOPAAVANJE KOD ZATVORA

U debelom crevu ivi vie od 400 do 500 razliitih vrsta bakterija. Kako tvrde naunici - u 1 gramu ekskrementa nalazi se u proeku oko trideset do etrdeset milijardi bakterija.

38 39

Normalna mikroflora debelog creva ne samo da uestvuje u zavrnom delu probavnih procesa, ve ima i zatitnu funkciju u crevima i iz hranljivih vlakana i proizvodi itav niz vanih vitamina, aminokiselina, enzima, hormona i drugih hranljivih materija. Odavde se vidi, da mikroflora svojom aktivnou daje bitne dodatke naoj ishrani, inije postojanijom i manje zavisnom od okoline. Pod uslovima normalnog funkcionisanja creva ona moe da neutralise i unitava najrazliitije patogene i trulene mikrobe.

Na primer, crevni bacili sintetizuju 9 razliitih vitamina: B 2, B 6 , biotin, pantensku, nikotinsku i folijevu kiselinu, B 1 2 i vitamin K. Oni i drugi mikrobi imaju, tako-de, fermentacionu aktivnost, jer razlazu hranljive materije prema istom tipu, kao i probavni fermenti, sintetizuju acetilholin i podstiu asimilaciju gvozda u organizmu. Produkti ivotne aktivnosti mikroba ispoljavaju regulacio-no dejstvo na vegetativni nervni sistem, a isto tako stimu-liu imunoloki sistem.

Za normalnu ivotnu aktivnost mikroorganizama potrebna je odreena situacija - slabo kisela sredina i hranljiva vlakna. Zatvor u debelom crevu stvara potpuno druge uslove i podstie razvoj patogene mikroflore. Sa pozicija organizma to je opravdano da bi bakterije unitavale (razruavale) ekskrementne nanose (gomile) i samim tim nekako doprinosili oslobaanju organizma od ekskrementa. Ali pri tom se vie ne stvaraju vitamini, hormoni i druge dopunske hranljive materije, koje su veoma vane za ivotnu aktivnost organizma. Gubi se imunoloka zatita debelog creva i bitno slabi zatita celog organizma.

Treba istai jednu vanu osobinu mikroflore - ona, kao i riba, tei navie prema smeru toka. Drugim recima, mi-

40

kroflora se podie sa donjih delova creva u gornje delove creva, ime podstie obnavljanje creva. Kod zatvora mikroflora se izobliava (kvari) i podiui se navie u tanko crevo izaziva disbakteriozu sa svim posledicama koje iz toga proistiu.

Za pola godine oslobodila sam se od mnogih oboljenja, takvih kao to su disbakterioza, kolitis (od detinjstva sam patila od zatvora, creva mi uopte nisu radila), hole-cistitis, gastritis sa nultom kiselou, fibrom materice i druge. istila sam creva urinom i diuretikom (ukuvanim urinom do 1/4 prvobitne zapremine)4, istila sam jetru, ispirala sam se pricom i stavljala tampone, trudim se da se odvojeno hranim. Pojavile su mi se ivotna snaga i energija, oslobodila sam se od toksina umora".

Truleno blato, koje sainjava debelo crevo, kod zatvora slui kao rasadnik patogenih mikroba i gljivica, koji se, prodrevi u krv, raznose po elom organizmu i, odo-maivi se (aklimatizujui se) na jednim ili drugim mesti-ma, poinju da se razmnoavaju - stvarajui svojim teli-ma tumor, polip, cistu i tome slino.

Moja kerka je pila mesec dana ujutro urin (prema Vaim preporukama), oslobodila se od svakomesenih jakih bolova i munine na poetku menstrualnog ciklusa, prestala je da pati od zatvora, normalizovao joj se rad creva, od telesne teine 73 kilograma smrala je 15 kilograma, osea se lako i dobro".

Posebno je opasna plesan - produkt gljivica. Evo ta tim povodom kae teoretiar i praktiar po pitanjima pod-mladivanja organizma, magistar biolokih nauka S. A. Ara-keljan (Graevinske novine", 1985. godine 1. januar):

Primeba prevodioca

41

U Matenadarani - u svetu uvenom arhivu drevnih jermenskih rukopisa - nalaze se dela srednjovekovnih lekara, na primer, Mhitara Geraci, u kojima se kao uzrok nastanka tumora navodi plesan. Kao to je poznato, uzrok raka kod oveka, ivotinja i ptica ni do danas nije utvren. Ali poznato je, da ishrana ptica sveim, plesni-vim krompirom naglo poveava broj obolelih ptica.

...S tim u vezi, glavni uzrok veine srano-vaskularnih oboljenja, prema mom miljenju, nije taloenje holesterina (njega ima mnogo manje, nego to se misli), ve plesan".

Sta o tome kau srednjovekovni jermenski lekari. Kada se ovek prejeda i pri tom se ne asimiluju svi

produkti, deo hrane truli, a u plesni koja se javlja klija seme, koje se asimiluje u krvi, raznosi po telu i poinje da klija na oslabljenim mestima u telu. To mogu biti delovi krvnih sudova. Klijajui, spore stvaraju produkt ivotne aktivnosti u vidu belih materija slinih vosku. Oni su to nazivali belim rakom - prema naoj terminologiji, skleroza. Prolazi vreme,. proces se odugovlai i trulene mase creva izazivaju preporod plesni, koja ve poinje da oteuje zglobove, tj. sivi rak - prema naoj terminologiji, artritis. Dalje se stvara depo u kome se skladite preraeni produkti, koje je ovek odbacio kao nepotrebne u toj koliini. Deponovani delovi produkata ishrane u vidu preraevine nazivaju se crnim rakom - prema naoj terminologiji, maligni (zloudni) tumori, protiv kojih nema zatite".

Prema tome, ovde je naveden patoloki lanac - skleroza, artritis i rak, koji svoje zaetke imaju u debelom crevu obolelom usled zatvora.

Posle ienja debelog creva i jetre, ubediete se u istinitost ove tvrdnje, jer ete ugledati plesan koja iz vas izlazi u vidu crnih paria (komadia)! 42

Spoljanji simptom stvaranja plesni u organizmu i degeneracija sluzokoe debelog creva, kao i avitaminoze vitamina A ili karotina, podrazumeva stvaranje crnih naslaga na zubima. Pri uspostavljanju poretka u debelom crevu i dovoljnom snabdevanju organizma vitaminom A ili karotinom, te naslage nestaju same od sebe.

ovek se obino pri ishrani skoro uvek nalazi u stanju avitaminoze vitamina A. Pri tom, postepeno ali sigurno nastaje degeneracija sluzokoe debelog creva i naruavaju se procesi njegovog obnavljanja. To je jedan od uzroka to se upravo u debelom crevu javljaju: kolitis u raznim oblicima, polipi i mnoga druga oboljenja.

A staje sa sistemom ienja organizma, koji se naruava usled zatvora? Sistem ienja sastoji se iz sledeih delova: debelo crevo, jetra i una kesa, bubrezi i mokrana beika, vezivno tkivo organizma, plua, koa i sluzokoe koje se nalaze na spoljanjem delu tela.

U debelom crevu se neutraliu i izbacuju toksini, nepotrebne hranljive materije i preraene materije u vidu ekskrementa. Ako se to ne deava, organizam mora drugim putevima da odstrani navedeno. A navedeno se za to vreme asimiluje u krvi. Propratimo tok krvi od debelog creva. Krv sa prljavtinom, toksinima, plesni i patogenim mikrobima, koji su dospeli u nju, dospeva u sistem vratne vene. Sistem vratne vene svu krv dalje prosleuje u jetru.

Sledei postupak ienja podrazumeva ienje jetre. Tu dolazi do neutralisanja svega onog stoje krv done-la iz creva. Jetra ih moe izbacivati kroz une kanale u creva i dalje kroz creva uobiajenim putem, ali ih moe i zakapsulirati" u svojim unim kanalima i uskladititi za itavog ivota. Tu se stvaraju isparljiva jedinjenja, toksini-

43

ma se prisajedinjuju odreene materije, sa kojima se oni lako izbacuju kroz bubrege.

Sve dok zatvor traje jetra prima na sebe prvi i najjai lalas toksino-poganskog udara. Ona nije pripremljena za takav rad i zato brzo dospeva u potlaeno" slanje. Zato to se u jetri odvijaju za organizam najvaniji procesi razmene - mineralna, hormonalna, vitaminska, ugljenih hidrata, belanevina, masti i tome slino, izvrava se niz drugih vanih funkcija, na primer probavna - organizam slabi i zakrljava, mlitavi i stari brzim tempom.

Imam 24 godine. Po profesiji sam umetnik, udata sam, ali jo nemam dece. Vaa knjiga I tom (Lekovite sile") dospela je do mene kada sam bila vrlo bolesna i nita mi nije pomagalo. Imala sam mnoge bolesti: rinitis, farin-gitis, obolelu jetru, zatim i mastopatiju. Poto knjiga nije bila moja proitala sam je za jednu vee. Zatim sam je odmah kupila.

Prela sam na odvojenu ishranu. Oistila sam creva (izlazilo je sve o emu ste pisali, veoma mnogo sluzi). Za me-sec dana smrala sam 12 kilograma (upravo to mravljenje ljudi shvataju kao bolest - Autor.), imala sam 70 kilograma pri visini 168 centimetara. Oseala sam se lako, creva me nisu bolela.

Kada sam prela na odvojenu ishranu, u poetku sam imala neprijaten oseaj u elucu i stalno mije tekla pljuvaka (u stvari, kroz pljuvaku se isti organizam -Autor.,) Zatim sam 4 puta oistila jetru. Izalo je mnogo raznoraznog blaga". Postala sam veoma gipka. (ienje jetre i vezivnog tkiva vraa organizmu gipkost. To je svojevrsni test za proveru efikasnosti ienja. -Autor). Vebarn asa ne prema I tomu.

Moj mu takode veba zajedno sa mnom. Ne jedemo meso, samo ribu. Time se bavim ve godinu i po dana i evo rezultata.

45

Stolica mije redovna, nema bolova u stomaku, ne boli me jetra, a ranije me je uvek bolela (hronini holecistitis), ne oseam gorinu, jezik je roze boje, eludac normalno funkcionie, a imala sam podrigivanja (recidive) sa kiselinom i bolove. Ne mue me prehlade, lepe izgledam, imam manje bubuljica na licu, kosa mi je gua. Prestala je glavobolja i ne oseam promene vremena".

Od zatvora, lokalizovanih u pravom crevu, strada srce. To je zato to venozna krv iz donjeg dela pravog creva ne prolazi kroz jetru, ve nepreiena dospeva direktno u srce. Ako je pravo crevo zagaeno (zatvori, nasilna, nedovoljna stolica itd.), krv iz nje, zasiena toksinima i neistoama, naruava rad srca i uzrokuje tako rasprostranjena srana oboljenja (srani poremeaji, mane itd.). Medikamentno leenje tih oboljenja nema perspektive, jer se srce (kao i bilo koji drugi organ) obnavlja od iste, zdrave krvi, a ona je stalno zagaena. Rezultat je da ovek strada zbog vlastite nebrige i nepismenosti.

Imam 45 godina. Odavno, tanije od detinjstva, muili su me zatvori. Naravno niko od lekara mi nije mogao pomoi. Samo su pri rendgenskom ispitivanju pljeskali rukama i udili se kako ivim sa takvim crevima, ona su 3 puta vea, nego to mije potrebno. Verovatno vam je jasno kako je moj organizam bio zagaen - 100%, ak mije teko bilo i da stojim u tramvaju. Peristaltika creva na nuli, bar da sam mogla ekserima da je iz sebe isakam. Sa srcem sam od detinjstva na granici. U mladosti mije uvek bilo hladno i bila sam veoma mrava.

Izleila sam se ienjem i gladovanjem. Jednom sam gladovala 21 dan.

46

/ eto, na kraju, nagrada! Sve je, kako ste Vi opisali, sa maksimalnim rezultatima. I ekskrement je bez mirisa, i ukuvani urin mirie na parfem, i snaga se viestruko vraa, isti se mozak, izlazi gnoj. Kima mije postala laka i savitljivija. elije srca se iste od svakojake prljavtine, srce je proradilo, titasta lezda se smanjila, stalno se negde u organizmu neto deava.

Ruke su mi uvek bile sa izraenim venama kao kod mukarca sa sela, a sada su se vene smanjile. Vrat nisam mogla da pokrenem, a sada mi svi vratni prljenovi krkaju (pucketaju), izlazi ljaka. Lako vebam vebejoge. Nestale su mi kesice ispod oiju i to me raduje! Oseam da sam se podmladila za 20 godina i shvatila sam, da sam od 45 godina ivota iskoristila samo 5%. Osim toga, otkrila sam ta znai ivot po zakonima prirode i kako nam ona pomae. Posle ove terapije vrlo malo spavam, imam ogromnu radnu sposobnost, ali se ne preoptereujem. Za sada sam se ugojila pola kilograma. Creva mi rade kao sat, upravo kao to treba od 5 do 7 ujutro, to mi se nikada do sada nije dogaalo. Od sove sam ponovo postala eva.

vrsto sam odluila da promenim svoj ivot. Uzgred reeno, surovo je posle gladovanja prei na odvojenu ishranu. Skoro godinu dana privikavala sam se na odvojenu ishranu, mnogo sam gladovala i muila se, naroito zbog promena navika u ishrani. Sada sam sita do uiju i posle 16 sati nemam potrebe za jelom ".

Progresivni lekari su ve odavno uoili vezu izmeu poremeaja normalnog pranjenja i onkologije. Na primer, doktor Poe pie: Ustanovio sam da se kod ena, koje su obolele od raka dojki, u 9 od 10 sluajeva uoavala zadrka u radu creva. Da je 10-15 godina pre toga bila

47

sprovedena odgovarajua profilaksa, one ne bi obolele od tumora dojke, niti od raka bilo koje vrste".

Sva nesrea se sastoji u tome to zatvori tokom mnogih godina truju krv, a preko nje i itav organizam. I tamo gde postoji najslabija taka (oputenost, proirenje itd.) - javljaju se onkoloka oboljenja.

Menije 64 godine. Imam mnoge bolesti: hronini pan-kreatitis, hronini kombinovani holecistitis, hronini gastritis, polipe u elucu (nekoliko puta su mi ih odstranjivali) i debelom crevu (takode su ih odstranjivali), ali su se oni ponovo javljali. Imam veliku ishemiju srca, stenokar-diju, imao sam nekoliko mikroinfarkta, poremeena mije prohodnost u elucu, zatim koronarni poremeaj i poremeaj krvotoka modanih krvnih sudova.

Koliko se seam (imao sam jaku dizenteriju kada sam imao 4-5 godina) itavog ivota patim od zatvora i ovije stolice".

Veina oboljenja krvi i limfe je skriveni ili oigledni zatvor. To se posebno esto dogaa kod ena. Kod njih usled zatvora najee nastaje poremeaj normalne formule krvi (smanjuje se koliina hemoglobina) i funkcije reprodukcije krvi. 0 tome, da li je krv otrovana, odnosno inficirana, kazuje prisustvo sive sluzi na jeziku, slabost, este prehlade, bubuljice na koi, razne neprijatne izlue-vine iz nosa i vagine, a jo vie prisustvo povremenih fu-runkuloza.

Imam 58 godina, visoka sam 156 centimetara i teka 49 kilograma. itavog ivota su me pratili zatvori. U 12-13. godini (ne seam se tano) zaradila sam suvi pleu-ritis. Poetkom ezdesetih godina XX veka dobila" sam

gajmoritis (maksilami sinuzitis)5. Krajem aprila 1970. godine zavrila sam u bolnici zbog ira na elucu.

U junu ponovo bolnica. Ispitivanje je pokazalo da imam jaku upalu une kese. ir na elucu nisam ni imala. Dijagnoza je bila pogrena. Koliko sam popila lekova i sve uzalud. Kada su me posle ispitivanja poeli da lece od holecistitisa sva sam se osula peatima koji su me jako svrbeli. Posle toga esto su me uznemiravali furunkuli, sve dok mi u sanatorijumu nisu obavili prelivanje krvi.

U prolee 1977. godine obolela sam od vazomotornog rinitisa. as mije curilo iz nosa, as bi prestalo. Spavala sam s otvorenim ustima. ime me sve nisu leili. Uprivat noj klinici uradili su mi blokadu hidrokortizonom. Olakanje je bilo kratkog veka. Veoma jaka alergija skoro na sve. I to je trajalo nekoliko godina. U poslednje vreme pojavio se zadah iz usta (nesumnjivo istrulila sam).

U maju 1996. godine ugledala sam Vau knjigu Urino-terapija" i kupila je. Proitala sam je i odmah sam poela sa urinskim klistirima i da pijem po 1-3 gutljaja rano ujutro. Posle nedelju dana na listovima nogu, a zatim i na petama ispucala mije koa. Pukotine su bile duboke i veoma bolne. Potom je sve prolo. Vie nije bilo nikakvih kriza.

Hranila sam se prema metodi atalove: salate bez ulja sa orasima, kaa od heljde za veeru i takode bez ulja, sok od argarepe svakoga dana. Kao rezultat takve ishrane i kli-stiranja osetila sam veliko olakanje. Letela sam. Zubi su mi postali beli, povratila se gipkost. Mnogo sam se kretala.

Kako se hranim? Blago bareno povre (kupus, argare-pa, luk). Proklijalu penicu mlela sam na maini za meso. Ponekad sam od nje pravila hleb. Kae kuvam 2- 3 minu-

l 'rimedba prevodioca. 49

48

ta, a zatim ih drim 15 minuta u termosu da nadodu. Pre-krupe prethodno drim u vodi. Ponekad, ali vrlo retko, sa barenim povrem jedem bareno pilee meso. Mleko ne koristim. aj kuvam sa slatkim drvcetom (Glycyrrhiza glabra)6 i pijem sa medom ".

Imala sam zatvore 10 godina, stranu goruicu i naslage u ustima.

Ujesen sam poela da istim creva. Prela sam na pravilnu ishranu. Ujutro sam poela da jedem proklijalu penicu. Veeru preskaem. Pijem prirodne sokove. Istovremeno sa ienjem creva pojavile su mi se bubuljice po glavi, telu i po nogama. Ranije sam imala strane glavobolje, posebno s prolea i zimi. I svi ti navedeni simptomi su iezli. Oseala sam se izvrsno. inilo mi se kao da ne hodam po zemlji, ve da letim. Ojaala mije psiha. I dalje stavljam obloge na glavu sa starim urinom. Od detinjstva sam na glavi imala zaliske. Posle izvesnog vremena veoma me je zasvrbela glava, ugledala sam udo - kosa na zali-scima poela je da mi raste. Kosa mije mnogo porasla preko zime. Na dodir je svilenkasta i presijava se".

Od krvoloka dolazimo do veoma vanih organa o-vejeg organizma - bubrega. Bubrezi su organi sa veoma velikim resursima po pitanju filtriranja krvi. Oni vode rauna o tome da krv bude ista, zdrava i da sadri optimalnu koliinu razliitih jedinjenja. Pri zatvoru oni rade maksimalno, trudei se da zatite organizam od naleta neistoe i toksina. Mlad organizam je jo u stanju da izae na kraj sa tim radom, a sa godinama bubrezi poputaju i poinju problemi sa bubrezima, iako je uzrok svega bio zatvor.

Dugujem Vam veitu zahvalnost za Vae knjige. Zahvaljujui njima ivim i radujem se ivotu, bez obzira na sve probleme i tekoe.

Tri godine ivim prema Vaim preporukama. Ne ide sve brzo i glatko zbog raznih okolnosti. Smeta mi to to radim u hemijskoj proizvodnji. Trea godina je kako ivim bez mesa, ribe, jaja, mlenih proizvoda i hleba sa kvascem. I ni malo zbog toga ne alim. Kae na vodi (bilo kakve, osim griza i gerle), sve povre, orasi, semenke. Pripremam suvi keks od raznog brana, mekinja i samlevene prekru-pe. Ne jedem eer, ponekad uzimam med. Veoma mnogo itam o odvojenoj ishrani i to primenjujem.

Primena urina donosi mi zdravlje i sigurnost u svoju snagu. Sada se ne bojim za svoje zdravlje, znam da mogu sebi da pomognem. U etrdesetim godinama ivota tako sam bila umorna od bolesti, da sam bila spremna i da umrem, jer mije sve bilo svejedno. Angina, koja me je muila od detinjstva, gajmoritis u hroninom obliku, koji me je izbezumljivao glavoboljama, vegetativno-vaskularna dis-tonija, sva enska oboljenja tokom 15 godina, zatim mi-om, mastopatija na desnoj dojci, hronini pielonefritis, sputanje, kamen u levom bubregu, pesak, ir na tankom crevu, promene u funkciji titaste lezde, samo su neke u dugom nizu mojih bolesti. Apendiks su mi izrezali jo u estom razredu - tako da o normalnom radu creva nije moglo biti ni govora. Kada sam prebrojala sve svoje bolesti uasnuta sam se. Naglo je poeo da mi se pogorava vid. (Prijatno je primetiti, da su upornost i znanje izbavili oveka od toliko groznih oboljenja. Greka mnogih ljudi je u tome, to su nagomilavali oboljenja godinama, a hteli su da ih se oslobode za nedelju ili mesec dana.

51 ^ Primedba prevodioca.

50

Obino za pola do dve godine dolazi do jakog jaanja organizma. - Autor.j

U datom momentu sve sam to zaboravila. Klistiri sa urinom daju mi oseaj blaenstva jer uviam istou svog organizma. Ve tri godine iz dana u dan ispiram nos i oi toplim jutarnjim urinom. Na anginu sam zaboravila, ispi-raju se epii, smanjuju krajnici, a gajmoritis je takode pri kraju. (Neke naslage, posebno presovana si uz u glavi, otkiseljavae se i izbacivati due vremena. Primenom specijalne metode skrauju se rokovi ienja gajmoro-vih - maksilarnih i eonih sinusa.- Autor.)

Ve pola godine pijem po 3 gutljaja srednje porcije jutarnjeg urina. I uopte svet vidim u bojama. Promenio se moj odnos prema ivotu i ljudima. Nikada nisam bila zla, ali sada mogu da shvatim postupke ljudi i da svemu pristupim filozofski. Na poslu sam bela vrana", ali sa tim se uspeno borim. Mnogima se dopada kako izgledam, prate to jedem, pitaju o ishrani, o ienju. Ali sebe ne mogu da savladam".

Bubrezima pomae vezivno tkivo organizma. To su ile, tetive, zidovi krvnih i limfnih sudova i uopte sve elije organizma koje slue kao kostur na koji se privruju radne elije organizma. Vezivno tkivo upija razliitu neistou, da bi krvotok bio ist. Kada se ukae mogunost vezivno tkivo isputa to to je upilo u krv i to se izbacuje kroz bubrege. Vezivno tkivo ima ogromnu zapreminu za upijanje (sakupljanje) ljake, ali ta zapremina nije beskrajna. Zagadivi se usled zatvora, ono gubi svoja svojstva, i to se u prvom redu odraava na ovekovu gipkost. Telo ove-ka, koji boluje od zatvora, postaje neosetljivo i koi se (tr-ne, obamire). Ono je nesposobno da zadrava vodu i

52

usled toga neki ljudi venu, a kod drugih se javlja vodena bolest. Zato to se preko elija vezivnog tkiva obavlja ishrana svih ostalih radnih elija organizma, zatvori dre organizam u gladnom stanju, pogoravajui sve vie i vie opte stanje organizma i slabei njegov imunitet.

Vezivno tkivo organizma sainjavaju arterije, vene i kapilari. Zatvori ih truju i slabe. Na mestima gde postoji zatvor, na primer u pravom crevu, usled nadimanja dolazi do pritiskanja hemoroidnih vena, to naruava venozni protok i podstie zastoj krvi u njima. Dovoljni su samo ti uslovi da bi se pojavili hemoroidi i proirenje vena na nogama. Rezultat je da se kod mladih ena na lepim nogama javljaju rune vene. One ih steu, sakrivaju, lece, ope-riu. A potrebno je uraditi samo jedno - otkloniti zatvor. Ja i ne govorim o tome da zatvor u pravom crevu pomera matericu, vri pritisak na vaginu i uzrokuje mnoge poremeaje u toj sferi, sterilitet i onkoloka oboljenja. Zato su vam potrebne takve komplikacije!?

Imam 24 godine i kod mene se od detinjstva uoava itava hrpa oboljenja. Hronini zatvori, gojaznost, neuro ze, uveanost titaste lezde, od jedanaeste godine - epilepsija, od trinaeste godine - obilna dlakavost po itavom telu (kao kod mukaraca), miteseri, posle njih ostaju oiljci i lice mi bez minke izgleda uasno. Sada mi na nogama poinju da iskau vene (ispod kolena)".

U pokuaju da se oslobodi od neistoa nastalih usled zatvora, organizam aktivira sve organe koji imaju spoljanji izlaz. Prvo se aktivira nosno drelo (nosna duplja). Kroz nju se izbacuje ljaka u vidu sluzi. Otuda pro-istie sve nae iskaljavanje i umrkavanje. Ako se taj kanal za ienje preoptereti, ukljuuju se dopunski kanali:

53

gajmorovi (maksilarni) sinusi, sluni kanali u uima, a kod ena bele i druge izluevine, a esto i oi krmeljaju. Prirodno je da se na toj neistoi razmnoavaju patogeni mikrobi, a od njih, sa svoje sirane, nastaje veliki broj tekih oboljenja nosne duplje, maksilarnih sinusa, usne duplje (odvratno disanje za vreme zatvora - posledica je njihove aktivnosti), uiju (upale, stvrdnjavanja izlucvina i tome slino), u ginekologiji - erozije, upale, poremeaji normalne sredine u vagini.

Plua i koa, pored svojih glavnih funkcija, obavljaju i niz drugih. Jedna od tih funkcija jeste funkcija luenja. Pri zatvoru kroz nosnu duplju plua izbacuju iz organizma masu sluzi. Ta sluz i uslovi u pluima - loplota i vlaga - idealno su mesto za razmnoavanje patogenih mikroba. im se stvore uslovi (usled zatvora) mikrobi se naseljavaju i poinju da razaraju organizam. Naveu zvani-ne statistike podatke za 1996. godinu: prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), na Zemlji samo od infekcija svake godine umre sedamnaest miliona ljudi a glavni ubica" je pneumonija (etiri miliona etiri stotine hiljada ljudi). Poredenja radi, kolera, tifus i dizenlerija zajedno svake godine odnesu tri miliona sto hiljada ivota; slede malarija (dva miliona sto hiljada), hepatitis B -milion sto hiljada, SIDA (AIDS) i male boginje - milion.

Pneumonija je upala plua izazvana razliitim bakterijama, sa prvenstvenim oteenjem alveola (kroz zidove alveole ljaka iz krvi prelazi u upljinu plua), njihovo popunjavanje sadrajem upale, krvlju, usled ega plua postaju vrsta.

Imam 44 godine. Urinoterapiju sam poela da prime-njujem pre pet godina. Kao podsticaj za to posluila mije

apsolutna bezizlaznost i potpuno odsustvo medicinske pomoi.

Deset godina sam bolovala od hroninog bronhitisa i imala sam um u uima. Na bazi toga pojavila se alergija, posebno za vreme cvetanja. Zbog toga sam morala potpuno da se odreknem vode. im bih popila vodu javljalo mi se predgripozno stanje: poinjalo je da mi curi iz nosa, za-puavao mi se nos i javljao um u uima.

Za sve te godine primala sam lekove i injekcije, koji mi naravno nisu pomagali. Jedan lekar me je posavetovao da jednostavno prestanem da pijem vodu, rekavi: Poznajem mnogo ljudi koji uopte ne piju vodu. Mi nemamo druge lekove". (Sa medicinske take gledita to je logino". - Autor.)

Zatim su mi se pojavljivale ospe po koi. Ponovo mi le-kari nisu mogli da pomognu. Udebljala sam se, menstru-acije su bile neredovne, pojavile su se bore, starila sam na oigled svih. Bila sam veoma razdraljiva, nervirala sam se bez razloga, iskaljivala bes.

Vae knjige dospele su mi u ruke sluajno 1993. godine. I ja sam odmah, ali i itava naa porodica, poela odmah da se lectin.

Sve je to dalo svoje rezultate, smrala sam 10 kilograma.

Eto, konkretno, mogu se pohvaliti da sam izleila hronini bronhitis, alergiju, prole su mi ospe na koi, izleila sam sve enske bolesti, holecistitis. Pored toga, stalno su mi prskali kapilari u oima, oi su mi bile crvene i suzne, ali je i to prolo. Zatvori su proli, um u uima se izgubio, menstruacije su se normalizovale, zategnuta se koa, nestale su bore".

55 54

Preimo sada na kou. Kod zatvora, na samom poetku, javlja se neugodan znoj. to zatvor due traje, tim pre nastaju promene na koi i neugodniji je miris kod o-veka. U koi se nagomilava obilje neistoe, ona gubi svoja svojstva i poprima boju /.emlje. Suvoa, bezbroj bora, dlaka koje se lome, perut, siva boja - sve je to znak zatvora na koi. U drugim sluajevima koa postaje suvie masna, javljaju se miteseri i bubuljice. Takva koa nije u stanju da izvrava svoje normalne funkcije i podlona je naj-razliitijim oboljenjima - seboreji (poveana sekrecija konog sala), ekcemima i tome slino. Kada zatvor prestane, organizam poinje da cveta, to se prvenstveno odraava na zdravlje i lepotu koe. Ona poprima svoj normalan beo izgled, postaje glatka i elastina. Kosa ima zdrav sjaj, elastinost i bujnost.

Moja drugarica je oistila creva. Jednom jetru - nede-Iju dana je iz nje izlazilo kamenje. ak usred noi iz nje je izlazilo. Ima dvoje dece. Ranije je imala zatvore koji su trajali do 1,5 - 2 nedelje. Prolazi joj ekcem na rukama -kraste se sue i otpadaju. Ona je junak, ne odustaje".

Imam 36 godina. itavog ivota patila sam od neuro-dermitisa, a povremeno sam imala i zatvore. U martu 1994. godine posle itanja knjige Urinoterapija " poela sam da primenjujem Va metod leenja. Koa mi se vratila u normalno stanje. Iako ranije nisam mogla da ivim bez kreme, sada je uopte ne koristim. Zatvori su nestali".

Imam 45 godina a ve 15 godina bolujem od izofrenije. Tako sam se zagadila lekovima, da mi se leva strana tela paralizovala. Pomogle su mi Lekovite sile".

Ve 3 godine primenjujem urinoterapiju. Posle 6 mese-ci iz plua sam izbacivala gnoj, a miom se resorbovao. Iz

creva je izlazilo mnogo toga, poto su ona bila potpuno za-puena a izbacila sam i dva ugruka presovanog gnoja veliine 12 puta 2 centimetra. Sve do sada iz mene su izlazili snopovi u obliku niti. Hrana je poela da se probavlja, a iz mene je izlazila onakva kakvu sam je uzimala, ali eks-krement jo nije izaao sam.

Izbacila sam 300 kamenia - holesterinskih, zelene boje i mnogo belih i tvrdih u vidu semenki od dinje. Izalo je mnogo sluzi, uglavnom u. Iz eluca je izalo pola WC olje sluzi.

U vaginu stavljam tampone i ispiram se pricem, izbacila sam gnoj u vidu presovane bele trake.

Umrkavam urin kroz nos. Ve dve godine iz krajnika mi izlazi gnoj, i to u velikim koliinama.

Imala sam cistu ispod zuba - stavljala sam tampone na desni i ispirala usta urinom.

Pre 6 godina imala sam uasnu glavobolju. Sada je nemam ".

Eto, tako zatvori oduzimaju ljudima mladost, lepotu i zdravlje. A kao zamenu nagrauju ih razoaranjima, patnjama i bolestima. Ljudi umiru od bolesti, izazvanih zatvorima, ak i ne otkrivi svoje mogunosti. Zapamtite - zatvor je naizgled sitnica" koja prerasta u ozbiljan problem. U ovom poglavlju trudio sam se da ukazem na svu vanost te sitnice" za vae zdravlje.

57 56

LEENJE I PROFILAKSA ZATVORA

LEENJE ZATVORA

Leenje zatvora moe biti: dietetsko, fizioterapeutsko, medikamentno, psihoterapeutsko, balneoloko (banjsko) i hirurko, ali je uslov da svaka osoba ume da prepozna oblik zatvora, koji diktira primenu mera profilakse i leenja u svakom pojedinanom sluaju. Pravilna kombinacija mera leenja i njihova pravilna i postepena prime-na znatno pojaavaju efekat leenja i smanjuju njegove rokove.

Prvo u ukratko opisati snagu jednog ili drugog metoda i razumnost njegove primene.

Dijetalni metod leenja zatvora. Dijetalni metod leenja zatvora odgovara mladom organizmu, dovoljno snanom gde su zatvori izazvani samo time to je ovek, da bi zadovoljio svoje navike za hranom, jeo slatkie, koji, nemaju hranljiva vlakna, ne stimuliu nadraaj i peristaltiku debelog creva. U takvim sluajevima dovoljno je pro-meniti ishranu i vie koristiti produkte koji imaju balast-ne materije, i organizam e sam regulisati rad debelog creva a zatvori e nestati.

Sasvim drugi znaaj ima dijetetski metod kada je organizam slab i atonija zidova debelog creva oigledna. U tom sluaju treba primenjivati hranjive materije sa poveanim sadrajem bioloki aktivnih materija - najbolje svee iscedene sokove od povra. Nita manji znaaj ne-

ma ni normalan rad jetre. Njena pravilna funkcija pri izbacivanju ui odlian je stimulator zidova creva na kontrakcije.

Primena dijetalnog metoda menja se ako zatvor ima spastinu prirodu. Na slikama, navedenim u drugom poglavlju, videli ste sakupljeno debelo crevo u vidu gajtana (vrpce). Njega treba opustiti, rairiti i normalizovati i dej-stvovati trenutno i neno. Imajui to u vidu uzima se odgovarajua ishrana - toplo, jako isitnjeno, zasieno mastima. U nekim sluajevima najbolje su neke masne teno-sti sa kiselim ukusom. Povre samo propasirano sa uljem i toplo. Vegetarijanski bor i tome slino. Topli, slatki ajevi sa travama koje oputaju i smiruju organizam.

Fizioterapeutski metod. Fizioterapeutski metod sastoji se u primeni raznovrsnih vebi, masaa i vodenih terapija. Ogromna razlika u primeni tih sredstava zavisi od vrste zatvora i stanja organizma. Ako je zatvor izazvan op-tom slabou organizma, treba primenjivati terapije koje stimuliu energetiku organizma. Za to je odlina masaa tela ukuvanim urinom, odnosno etnje, specijalne gimnastike i fizike vebe.

Ako je zatvor spastini, primenjuju se vebe za opu-tanje i razliite tople vodene kupke koje zagrevaju organizam - sa svim moguim dodacima koji oputaju organizam, tj. vlane terapije sa parom. Korisno mogu posluiti i vebe joge i kineski ci-gun, koje oputaju organizam.

Medikamentni metod. Medikamentni metod prema naem shvatanju sastoji se u primeni takvih biljnih preparata, koji pri atoninom zatvoru blago stimuliu a pri spa-

59 58

stinom oputaju organizam. U sluaju opte slabosti organizma treba primenjivati prirodne energetske tonike.

U medikamentno leenje spadaju i razliite terapije za ienje debelog creva, jetre i tome slino. Njihova pravilna primena omoguava da se sprce tetne posledi-ce zatvora, da se debelo crevo i organizam u celini brzo dovedu u normalno stanje.

Za leenje zatvora neoekivano i kao veoma dobro pokazalo se jednostavno i svima dostupno sredstvo - vlastita mokraa. Zato to ima blago purgativno svojstvo, ona se moe piti, sa njom se moe klistirati i ona se moe koristiti za obloge. to mokraa ima veu koncentraciju (na primer, usled ukuvavanja ili zamrzavanja), time ima jaa purgativna svojstva.

U celini, glavne terapije za ienje omoguavaju brzo oslobaanje od zatvora. To je provereno na mnogobrojnim primerima iz prakse.

Meutim, u svim sluajevima treba imati u vidu da je medikamentno leenje privremeno ili profilaktino. Potrebno je promenom naina ivota, svog karaktera, ishrane i kretanja primorati organizam da funkcionie u prirodno zdravom reimu. Zajedno sa njim proradie i debelo crevo.

Psihoterapeutski metod. Psiholerapeutski metod treba primenjivati u svim sluajevima i smatrati ga najvanijim od svih metoda. Treba se nauiti odravati stvoreno, bodro i radosno raspoloenje u svim ivotnim situacijama. Potrebno je svesno birati pozitivne emocije jer upravo one stimuliu energetiku organizma i omoguavaju mu da normalno funkcionie. im se u mislima i raspo-

60

loenju oveka pojavi bilo kakva potitenost to se odmah odraava na fizioloki rad organizma u celini a posebno na svaku eliju organizma. Sedam vratanaca i sfinktera debelog creva, kao dirke na klaviru, poinju da sviraju pod dejstvom emocija - prstiju. Pojavila se jedna negativna misao - zgrio se jedan sfinkter u debelom crevu. Pojavilo se negativno raspoloenje - naizmenino i u nevre-me zgrili su se sfinkteri i umesto kretanja prema izlazu proterali su sadraj u obrnutom smeru. Razoarali ste se, postali ste tuni - sve se zaustavlja. Pojavio se strah, preivljavanje - dolo je do jakog spazma.

Ako je u pitanju atonini zatvor, nastao usled slabosti, treba itati emocionalno-voljne motivacije za stimulaciju debelog creva i organizma u celini. Kod spastinog zatvora, obrnuto, stvarajte u sebi spokojstvo i oputanje primenjujui autogeni trening, meditaciju i jednostavno samooputanje.

Pomou samohipnoze moe se primeniti program za oputanje, stimulaciju ili normalan rad ne samo debelog creva (na primer, redovno pranjenje u isto vreme svakoga dana), ve i celog organizma.

Balneoloki i hirurki metod. Balneoterapija podrazumeva leenje vodom - iznutra i spolja, kao i leenje u banjama. U nekim sluajevima veoma je korisno prome-niti neprijatnu sredinu i opustiti se u prirodi.

Kada je re o hirurgiji, ona se kod zatvora primenju-je samo u krajnjim sluajevima kada postoje neke uroene osobine ili srasline posle ranjavanja, operacije kada se bez njihovog otklanjanja ne moe otkloniti zatvor.

61

Dijetalna terapija kod alimentarnih zatvora. Dijetalna terapija kod alimentarnih zatvora i na bazi smanjivanja osetljivosti nervno-miinog aparata creva namenjena je da pojaa nedovoljni nadraaj creva uzimanjem hrane, koja u sebi sadri mnogo balastnih materija ili koja hemij-ski nadrauje zidove creva, i da izvue iz hrane materije koje eludac i creva posebno lako i dobro probavljaju. Zbog toga kod tih oblika zatvora ne treba imati due prekide u uzimanju hrane a pri sastavljanju jelovnika treba ograniiti uzimanje mesnih i ribljih supa, delikatesnih vrsta mesa, ribe, belog hleba, keksa od nepreradenih i bu-davih vrsta brana, kakao, kae od rie i gerle, krompir pire i tome slino i staviti u jelovnik hranljivc materije sa veim sadrajem celuloze. Tu spadaju crni hleb i hleb od prosejanog brana, med, medeni kolai (medenjaci), kaa od heljde koja je rastresita, supe od povra, kupus, krastavci, cvekla, salate, argarepa, repa, rotkva, graak, bobovi, gljive, jabuke i drugo voe, posebno ljive. Povre i voe po mogunosti treba uzimati u sveem i neisitnje-nom stanju. U hranljivc materije, koje svojim hemijskim sastavom nadrauju creva, spadaju eer, posebno voni i mleni i med. Treu grupu hranljivih materija ine materije koje u sebi sadre veliku koliinu organskih kiselina: kefir koji je odstojao dva dana, kiselo mleko (jogurt), kumi 7 i drugo. Od napitaka preporuuju se svee iscedeni sokovi, gazirana hladna voda, mineralne i vone vode, zasiene ugljen-dioksidom. Takva dijeta treba da se uvodi postepeno u dnevni obrok ishrane obolelog od alimentarnih zatvora.

Kiselo kobilje mleko. - Primedba prevodioca

62

NARODNI RECEPTI PROTIV ATONINIH ZATVORA

1. Ujutro uzeti 2 supene kaike mekinja, preliti ih kljualom vodom i ostaviti da odstoji. Kada se ohladi izliti vodu, a gusti (mekinje) pojesti natate.

Obino se posle 5 dana poboljava probava, a posle 10 dana normalizuje stolica.

2. Uzeti 2-3 kriice limuna ili pomorande, dobro oprati 6-8 suvih ljiva i 4-5 suvih kajsija (domaih ili uvoznih), sve to staviti u dubok tanjir i preliti toplom vodom, tako da voda ovla prekrije voe. Suvo voe treba drati u vodi 12 sati.

Pola sata pred spavanje pojesti natopljeno suvo voe, briljivo ga vaui i otii na spavanje. Zapamtite - ne smete uzimati vie nikakvu hranu. Oprati zube i otii pravo u postelju, na spavanje. Praksa pokazuje da se posle 15-30 dana stolica potpuno normalizuje.

Raskvaeno suvo voe moe se jesti i ujutro umesto doruka.

Navedeno suvo voe u raskvaenom stanju omoguava da se stvori velika zapremina ekskrementa ime se uspeno stimulie peristaltika i oslobaa od aloninih zatvora.

Na potpuno drugi nain se sastavlja dijeta kod spa-stinih oblika zatvora. Tu je neumesno naznaavati grube materije, koje i bez toga nadrauju ve nadraene zidove creva. Zbog toga se takvim bolesnicima biljna hrana, koja sadri celulozu, preporuuje samo u vidu kae, pri emu se poseban znaaj pridaje dodavanju masti, pavlake, maslaca i maslinovog ulja, koji smanjuju spazam creva. Povr-

63

c i voe treba uzimali u kuvanom (barenom) stanju uz znatno dodavanje eera.

Kod spastinih zatvora prepisuju se mehaniki i he-mijski ograniena (nekodljiva) ishrana, kao kod proliva. Zabranjuju se hladni napici, posebno gazirani, a prednost se daje aju i kafi sa pavlakom. Takva dijeta se uobiajeno naziva ograniena dijeta protiv zatvora.

NARODNI RECEPTI PROTIV SPASTINIH ZATVORA

1. Uzeti litar vode i u nju sipati 1 supenu kaiku lana. Kuvati dok ne prokljua, a zatim produiti kuvanje 20 minuta na blagoj vatri. Ohladiti. Naliti u Esmarhovo lone (ili termolbr zapremine 2 litra) i tu dodati 2 supene kaike ulja od slaice (ono zagreva i smekava, ime spreava spazam debelog creva). Zamena za ulje od slaice priprema se na sledei nain: uzeti 200 grama maslinovog ulja, i u njega dodati 1 kafenu kaiicu praka od slaice i dobro promeati.

Navedena litarska smea klistiranjem se unosi u debelo crevo uvee pred spavanje.

Drugog dana se radi sve isto, ali sa 1,5 litrom vode i 1,5 supenom kaikom semena lana.

Treeg dana sa 2 litra vode i 2 supene kaike semena lana. (Ne zaboravite da nalijete ulje od slaice - 2 supene kaike.)

etvrtog dana treba pauzirati. Od petog do sedmog dana klistiranje se nastavlja u is

toj koliini kao treeg dana, a osmog dana treba ponovo pauzirati.

64

Od devetog do jedanaestog dana primenjivati klistire, kao treeg dana, a dvanaestog dana pauzirati. Posle toga itav proces (kura) se ponavlja jo jednom. U zavisnosti od situacije i zdravstvenog stanja, moe se ponoviti jo 3 dana, ili 6 dana, ili svih 12 dana.

2. Jedan do dva puta dnevno treba uzimati po 1 supenu kaiku elea, pripremljenog od zrelih plodova zove (Sambucus nigra), kuvanih bez eera. Umesto eera moe se koristiti med.

Kao blago purgativno sredstvo kod bilo kojih zatvora mogu se probati sledea sredstva i za sebe odabrati najpovoljnije.

1. Ljudima koji pate od zatvora nadrilekari savetuju da piju vodu u kojoj su se due vreme kuvale ljive ili ovas. Sok od rotkve, rasol kupusa u toplom stanju, kiselo mleko (jogurt) i aj (obavezno u toplom stanju) od suvih vianja ili suvih jabuka preporuuje se od etiri do pet puta dnevno.

2. Kao purgativ bolesniku treba davati 4 ae rasola od krastavaca dnevno. Da bi se taj rasol dobio treba drati krastavce u slanoj vodi mesec dana. Kada je rasol gotov treba ga piti a krastavce dati nekome da iskoristi ili baciti.

3. Takode je korisno piti rasol kupusa sa kvascem ili sa 4-5 grama kore od pasjakovine (Rhamnus cathartica).

4. U selima ili u provinciji obino uzimaju koru od pasjakovine, kuvaju aj sa 15 grama kore i piju ga.

Veoma je vano obnoviti miie i nerve debelog creva. U tome nam pomau svee iscedeni sokovi od povra.

Evo ta tim povodom kae doktor Yoker: Na osnovu eksperimenata ustanovili smo da se debelo crevo ne

65

moe razvijati i funkcionisati normalno ako se ovek hrani mahom kuvanom ili preraenom hranom. Zato je skoro nemogue nai oveka kod koga je debelo crevo idealno zdravo. Ako se loe oseate, najpre treba izvriti seriju ispiranja debelog creva ili klistiranje. Posle toga svezi sokovi od povra efikasnije e obaviti proces regeneracije. Utvreno je da je najbolja ishrana smea sokova argare-pe i spanaa (Spinacia oleracea). Ta smea hrani nerve i miie debelog i tankog creva".

Recepte sokova uzeo sam iz knjige Svezi sokovi iz povra. Koliina sokova prikazana je u uncama. Unca je 28,3 grama.

Prema tome, najbolji sok za debelo crevo je sledci: argarepe - 10 unci i spanaa - 6 unci. Neto slabija smea: argarepa - 10 unci, cvekla - 3 i krastavac - 3 unce. Ako nita od toga trenutno nemate, pijte sok od argarepe, najmanje pola litra dnevno.

Da bi se sluzokoa debelog creva to bre obnovila, treba primenjivati klistire sa ribljim uljem i uljem od zlo-lesnice (pasjeg trna, - Hippophae rhamnoides), jer su bogati vitaminom A, kao i ekstraktima od ipka ili kamilice (antiseptici).

Motorika debelog creva normalizuje se i poboljava ukljuivanjem u ishranu dovoljne koliine produkata bogatih hranljivim vlaknima - povra i voa, monolitnih prekrupa. Ta hrana, pored ostalog, ispoljava purgativno dejstvo zahvaljujui stvaranju velike mase u debelom crevu, to pojaava motornu funkciju debelog creva. Celuloza jako apsorbuje (zgunjava) u, koja nadrauje zidove debelog creva i samim tim stimulie motoriku, to takode podstie normalno pranjenje.

66

Od voa posebno snano na peristaltiku creva delu-ju smokve, ljive, groe i suvo voe. To voe u crevima jako bubri, poveava se po zapremini i masi. Ali pri tom treba zapamtiti da suvo voe treba prethodno namoiti u vodi. Ako se jede u suvom stanju zato to koristi vlagu organizma, ono moe da pogora stanje zatvora.

Veoma jako purgativno dejstvo od povra imaju argarepa, cvekla i salate od sveeg kupusa. Beloglaviasti kupus sadri mnogo celuloze koja je korisna kod zatvora. Meutim, kod kolitisa ona se ne preporuuje jer je to gruba celuloza.

Pored navedenih posebno jakih" produkata, odlini su i drugi produkti, kao to su: lubenice, dinje, med, maslac i crni hleb. Pored navedenog, veoma je korisno uzimati svee iscedene sokove od povra i voa od 300 do 500 grama dnevno. Proklijala penica veoma olakava stolicu i regulie ceo eludano-crevni trakt.

Neki ljudi pri uzimanju vee koliine povra i voa poinju da se ale na naduvenost stomaka, stvaranje i izbacivanje gasova. U tom sluaju treba koristiti dobro natopljeno suvo voe, povre u barenom i kuvanom stanju sa maslacem (u toplom stanju).

JELA KOJA SE PREPORUUJU KOD ZATVORA

Da bi motorika creva funkcionisala (bila aktivna), preporuuju se sledea jela i napici.

Dve kaike mekinja, dodate u bilo koju kau, obez-beduju dnevne potrebe celoloze u organizmu.

67

Dobro pomae i sledei koktel: 2 kaike mekinja i supena kaika meda na pola ae kefira (jogurta). Sve dobro promeati i jesti svakoga jutra, natate. Vodite rauna 0 tome da mekinje veoma mnogo apsorbuju vodu, pa zbog njihovog boljeg dejstva dnevno treba piti najmanje 2 litra vode ili druge tenosti, najbolje - kompot od suvih ljiva, ali ne aj, mleko ili kam.

Od suvog voa moe se pripremiti purgativna sme-a. To voe ne samo da podstie pranjenje creva, ve i snabdeva organizam dragocenim mikroelementima, vitaminima i drugim bioloki aktivnim materijama.

1. Ouritc i dobro operite po pola ae suvih jabuka, suvog grozda, suvih ljiva, suvih kajsija (domaih ili uvoznih) - bez kotica, smokvi i urmi (datula). Sve to sameljite na maini za meso, dodajte po pola ae tenog meda, mlevenih oraha i sluznog ekstrakta od lanenog seme-na (lana) - pola ae semena plus pola ae vode. Promeati, sipati u teglu, teglu zatvoriti i drati u friideru. Uzimati 3 puta po 1 kafenu kaiicu na 30 minuta pre jela i etvrti put uvee (nou). Ako nema efekta, tada uzimati po je