Garantni Fond

- Garantni fond -

SADRŽAJ

UVOD .................................................................................................................................3

1. NASTANAK GARANTNOG FONDA KAO INSTRUMENTA

ZAŠTITE ŽRTAVA SAOBRAĆAJA ..........................................................4

2. USAGLAŠAVANJE PROPISA O OBAVEZNOM OSIGURANJU OD

ODGOVORNOSTI ZA ŠTETE OD MOTORNIH VOZILA U EU...........7

2.1. Prva direktiva ( 1972. godine )...............................................................8

2.2. Druga direktiva ( 1984. godine )............................................................8

2.3. Treća direktiva ( 1990. godine )...........................................................10

2.4. Četvrta direktiva ( 2000. godine )........................................................11

2.5. Peta direktiva ( 2005. godine ).............................................................12

3. SAVREMENI SISTEMI GARANTNIH FONDOVA.................................13

4. NAKNADA ŠTETE PROUZROKOVANE UPOTREBOM

NEPOZNATOG ILI NEOSIGURANOG MOTORNOG

VOZILA KOD NAS DO 1996. GODINE....................................................17

4.1. Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju iz 1968. godine...........184.2. Zakon o osnovama sistema osiguranja imovine i lica iz 1976.

godine........................................................................................................194.3. Zakon o osnovama osiguranja imovine i lica iz 1990.

godine.............20

5. ZAKON O OSIGURANJU IMOVINE I LICA IZ 1996.GODINE...........22

1

- Garantni fond -

5.1. Sredsta garantnog fonda........................................................................235.2. Status i poslovanje garantnog fonda.....................................................265.3. Obaveze garantnog fonda......................................................................275.4. Ostvarivanje regresnog zahteva............................................................28

5.5. Obavezna osiguranja kod kojih postoji obaveza fonda.......................295.6. Naknada štete od nepoznatog motornog vozila....................................305.7. Naknada štete prouzrokovane upotrebom motornog vozila kada je

ugovor ugovor bio zaključen sa organizacijom za osiguranje nad kojom je otvoren postupak stečaja.........................................................31

5.8. Naknada štete stranom državljaninu....................................................375.9. Razlika izmedju statusa garantnog fonda i statusa nacionalnog

biroa za zelenu kartu...............................................................................39

6. REZULTATI POSLOVANJA GARANTNOG FONDA U

2007. GODINI................................................................................................40

6.1. Rešavanje odštetnih zahteva..................................................................416.2. Očekivanja garantnog fonda.................................................................44

7. NACRT ZAKONA O OBAVEZNOM OSIGURANJU U

SAOBRAĆAJU..............................................................................................44

7.1. Status Garantnog fonda.........................................................................447.2. Sredstva Garantnog fonda.....................................................................457.3. Namena sredstava...................................................................................457.4. Stečaj osiguravajućih društava..............................................................46

ZAKLJUČAK..................................................................................................................47

LITERATURA………………………………………………………………………….48

2

- Garantni fond -

U V O D

Kao novina u našoj teoriji i praksi osiguranja, garantni fond je uveden Zakonom o

osiguranju imovine i lica iz 1996. godine, čije se odredbe od člana 99 do člana 107, a

koje se odnose na garantni fond primenjuju od 06.07.1997 godine.1

Garantni fond je formiran pri Udruženju osiguravajućih organizacija Jugoslavije

(danas Udruženje osiguravača Srbije) i počeo je da funncioniše godinu dana posle

stupanja na snagu ostalih odredbi zakona, tj. od 06.07.1997.godine.

Formira se od sredstava koja se obrazuju doprinosom društva za osiguranje i

sredstava ostvarenih od regresnih zahteva ostvarenih prema licima koja nisu zaključila

ugovor o obaveznom osiguranju. Strogo su namenska sredstva i vode se na posebnom

računu Udruženja.

Udruženje osiguravača Srbije je Zakonom o osiguranju imovine i lica ovlašćeno

da utvrđuje visinu doprinosa društva za osiguranje za obrazovanje sredstava garantnog

fonda, uz saglasnost Ministarstva finansija, upravlja i koristi sredstva garantnog fonda i

prima, vrši procenu i likvidaciju odštetnih zahteva, isplatu naknada šteta i ostvaruje

regresne zahteve u vezi sa korišćenjem sredstava garantnog fonda.2

Poslovanje garantnog fonda odvija se preko posebnog računa kod nadležne filijale

Zavoda za obračun i plaćanja Narodne banke Srbije.

Kao što je napomenuto, garantni fond predstavljao novinu u jugoslovenskom

pravu osiguranja. Njegovo uklapanje u ovaj sistem inspirisan je iskustvima uporednog

prava, kako teorije tako i prakse. Uz to, vodeća ideja je bila da se jugoslovenski sistem

osiguranja usaglasi sa direktivama Evropske unije, od kojih jedna, tzv. Druga direktiva

izričito predviđa obavezu država članica da osnuju telo, organizaciju koje će naknađivati

štete od nepoznatih i neosiguranih vozila ( u većini država članica to telo se naziva

garantni fond ).

3

- Garantni fond -

____________________1 Službeni list SRJ, br. 30/96 i 53/99 2 Kovčić, Vladimir: “Novo zakonodavstvo u osiguranju imovine i lica“ – Zbornik radova, Palić 2006. str. 213.

1. NASTANAK GARANTNOG FONDA KAO INSTRUMENTA

ZAŠTITE ŽRTAVA SAOBRAĆAJA

Obeštećenje žrtava saobraćajnih nezgoda iz sredstava posebnog fonda nije

nepoznato i ono već odavno funkcioniše u mnogim zemljama, kako Evrope tako i

Amerike. Sistem garantnog fonda je najduže egzistirao u Francuskoj kao i u državama

Severne Amerike. No, međutim, prednost sistema obaveznog osiguranja nad sistemom

garantnih fondova zapazila se polovinom XX veka, tako da se može reći da se početkom

30-tih godina sistem garantnih fondova ubrzo zamenjen sistemom obaveznog osiguranja.

Sistem obaveznog osiguranja od odgovornosti uveden je u većini zemljama posle I

svetskog rata.3

Razvoj automobilske industrije i sa tim povezan razvoj saobraćaja doveo je do

porasta značaja rizika odgovornosti za štete nastale u saobraćajnim nezgodam i potrebe

zaštite vlasnika vozila od tog rizika. Od ove prvobitne funkcije osiguranja od

automobilske odgovornosti, s obzirom povećanja broja žrtava u saobraćajnim

nezgodama, osiguranje od automobilske odgovornosti dobija drugu funkciju, tj. tako

postaje prevashodno instrument zaštite oštećenih lica u saobraćajnoj nezgodi. Osiguranje

od odgovornosti vlasnika motornih vozila bilo je u početku dobrovoljno i kao takvo nije

obezbeđivalo dovoljnu zaštitu trećih oštećenih lica. Da bi se rešio problem trećih

oštećenih lica u saobraćaju, u mnogim zemljama je uvedeno obavezno osiguranje od

automobilske odgovornosti za štete prouzrokovane upotrebom motornog i prikključnog

vozila. Osiguranje od automobilske odgovornosti nije više samo stvar vlasnika motornog

i priključnog vozila. Ono je i instrument širih društvenih interesa. Društvena zajednica je

zainteresovana da svaki imalac motornog i priključnog vozila ima osiguranje od

automobilske odgovornosti ne samo da bi zaštitio vlasnika motornog i priključnog vozila,

već da bi svako oštećeno lice pored štetnika imalo još jednog, solventnog dužnika, a to je

osiguravajuća organizacija.4

4

- Garantni fond -

____________________3 Filipović, Aleksandar: “Obavezno osiguranje od autoodgovornosti u Jugoslovenskom pravu“, Beograd, 2001. godina, str. 288.4 Filipović, Aleksandar op. cit. str. 266.

Prema podacima Saveta biroa međunarodne zelene karte osiguranja automobilske

odgovornosti 2001. godine, u Mađarskoj je bilo neosigurano 10 – 15 %, a Velikoj

Britaniji 5 % korisnika motornih vozila. Kada se ima u vidu broj vozila, u Velikoj

Britaniji je korišćeno neosiguranih motornih vozila koliko u Srbiji ima ukupno

registrovanih vozila. To stvara sve složenije probleme u vezi zaštite trećih oštećenih lica,

naknada šteta, regresa i slično. Zbog toga se problematika i različita praksa njihovog

rešavanja prati, izučava, analizira i upoređuje u nastojanju iznalaženja što boljih načina

zaštite trećih oštećenih lica, u slučaju kada su pretrpela štetu od neosiguranog motornog

vozila.5

Obavezno osiguranje iako je mnogo efikasnije od dobrovoljnog, nije u stanju da

obezbedi naknadu štete trećim oštećenim licima prouzrokovane upotrebom motornog i

priključnog vozila. Mnoga treća oštećena lica ostaju bez naknade kada vlasnik vozila, i

pored zakonske obaveze, ne zaključi osiguranje od automobilske odgovornosti ili kada im

je šteta prouzrokovana nepoznatim vozilom, ili kada im je šteta prouzrokovana namerno,

od ukradenog vozila, ako im je šteta prouzrokovana od strane vozača koji je bio u

alkoholisanom stanju ili vožnjom bez vozačke dozvole i dr. jer je ugovorom o osiguranju

predviđeno isključenje pojedinih rizika. Mnoga treća oštećena lica ostaju bez naknade

štete i u slučajevima kada je vlasnik motornog vozila zaključio ugovor o osiguranju od

automobilske odgovornosti, jer je osiguravajuća organizacija za osiguranje s kojom je

zaključen ugovor, pala pod stečaj.

Sistem garantnog fonda imao je svoje početke u oblasti osiguranja od nesrećnih

slučajeva koje pretrpe radnici pri padu i ono je svojom pojavom hronološki starije od

sistema garantnog fonda u oblasti prevoza motornim vozilom.

Stavljajući u osnov odgovornosti prema radnicima ideju profesionalnog rizika

odnosno rizik upravljanja proizvodnjom, u nekim zemljama zakonodavac je obavezao

poslodavce da uplaćuju određene iznose u garantne fondove iz kojih će se radnicima

naknađivati šteta koju pretrpe pri radu.

5

- Garantni fond -

____________________5 Cerović, Milan: “Pravo osiguranja u tranziciji“ – Zbornik radova, Palić 2006. str. 164.

Odgovornost i osiguranje, odnosno kombinovana primena principa na kojima oni

počivaju ima za cilj da obezbedi oštećenom ostvarivanje prava na naknadu štete koju je

pretrpeo, što naročito dolazi do izražaja u oblasti šteta prouzrokovanih upotrebom

motornog vozila. Uvođenjem objektivne odgovornosti u sistem građanske odgovornosti

učinjen je veliki korak u zaštiti oštećenih lica.

S obzirom na učestalost i obim šteta koje nastaju funkcionisanjem saobraćaja

motornih vozila, pokazalo se da vršioci ove delatnosti, vlasnici motornih vozila, često

nisu u stanju da štete naknade oštećenim licima. Njihova ekonomska nemogućnost imala

je dvostruko negativne posledice:

- za oštećenog koji nije mogao da dobije adekvatnu naknadu za štetu koju je

pretrpeo i

- za odgovorno lice koje je zbog te svoje obaveze često ometano u redovnom

obavljanju svoje delatnosti.6

U takvoj situaciji postavilo se pitanje raspodele tereta rizika na širi krug

zainteresovanih lica, na osiguravajuće organizacije i društva. Socijalizacija rizika, kao

društvena pojava, dobila je svoj konkretan izraz u obaveznom osiguranju od odgovornosti

u pravu većine zemalja, a u nekim od njih u sistemu garantnih fondova.

Sistem garantnog fonda kao poseban oblik zaštite od rizika nije imao tako čestu

primenu kao sistem obaveznog osiguranja od odgovornosti. Ovom obliku zaštite od rizika

(osiguranja) pribegavalo u zemljama u kojima sistem obaveznog osiguranja od

odgovornosti nije bio predmet zakonskog regulisanja, s obzirom na snagu običajnog

prava u tim zemljama. Osim toga, ekonomski uslovi i način privređivanja dopuštali su

formiranje i održavanje garantnih fondova čija su sredstva bila dovoljna za pokrivanje

šteta od motornih vozila, čija je upotreba bila vrlo retka, a što se izmenilo naglim i sve

većim razvojem saobraćaja.

6

- Garantni fond -

Sa sigurnosti se može tvrditi da su garantni fondovi na neki način predstavljali

preteču delatnosti osiguranja.

___________________6 Filipović, Aleksandar op. cit. str. 267.

2. USAGLAŠAVANJE PROPISA O OBAVEZNOM

OSIGURANJU OD ODGOVORNOSTI ZA ŠTETE

OD MOTORNIH VOZILA U EU

U Evropskoj uniji doneto je pet direktiva radi usaglašavanja propisa država

članica u oblasti osiguranja od odgovornosti automobilista. Prve tri direktive su

omogućile nesmetan saobraćaj između država članica Evropske unije i uspostavljanju

jedinstvenog evropskog tržišta. One su doprinele da u EU bude uspostavljen sistem

osiguranja koji obezbeđuje žrtvama saobraćajnih nezgoda osiguravajuće pokriće koje se

ne razlikuje u većoj meri od države do države. Tom usaglašavanju doprineo je i Evropski

sud pravde koji je svojim tumačenjem pravila sadržanim u direktivama obezbedio

njihovu primenu koja odgovara ciljevima zbog kojih su direktive donete. Direktive su

uklonile graničnu kontrolu osiguranja i uvele mehanizam obeštećenja žrtava saobraćajnih

nezgoda od inostranih vozila.7 To je postignuto preko mreže nacionalnih biroa u okviru

sistema zelene karte koji omogućava žrtvama saobraćajnih nezgoda u kojima učestvuju

strana vozila da zahtev za naknadu štete podnesu subjektu sa sedištem u domaćoj zemlji

čime je njihov položaj izjednačen sa položajem lica koja su štetu pretrpela od domaćih

vozila. Četvrta direktiva je doprinela zaokruživanju sistema obaveznog osiguranja

automobilista ustanovljenjem mehanizma brzog rešavanja zahteva za naknadu šteta koje

nastanu izvan mesta boravišta oštećenih lica („visiting victims“). Peta direktiva je dala

rešenja za neka praktična pitanja čime je doprinela poboljšanju funkcionisanja

jedinstvenog evropskog tržišta.8

7

- Garantni fond -

____________________7 Jasna Pak, Usaglašavanje propisa u oblasti obaveznog osiguranja u saobraćaju u EU, Evropsko zakonodavstvo Beograd, 2008, str. 48 Ibidem

2.1. Prva direktiva (1972. godine)

Cilj Prve direktive9 o usaglašavanju propisa u oblasti obaveznog osiguranja

vlasnika motornih vozila bio je pre svega ukidanje kontrole zelene karte koja je bila

očigledna prepreka za odvijanje međunarodnog saobraćaja i uvođenje obaveznog

osiguranja od odgovornosti za štete iz saobraćajnih nezgoda.10

2.2. Druga direktiva11 (1984. godine)

U praksi primene pravila o obaveznom osiguranju automobilista od donošenja

prve direktive pokazalo se da postoje neprihvatljive razlike u nacionalnim

zakonodavstvima u pogledu obima osiguravajuće zaštite žrtava saobraćajnih nezgoda.

Druga direktiva je doneta sa ciljem da se otklone najznačajnije razlike u

propisima država članica i obezbedi sličan položaj oštećenih lica bez obzira na to u kojoj

je državi nastala saobraćajna nezgoda. Da bi se to postiglo direktivom je predviđeno:

a) uvođenje obaveznog osiguranja od odgovornosti i za štete na stvarima koje prema

propisima nekih država članica nisu bile obuhvaćene obaveznim osiguranjem;

b) osnivanjem organizacije koja bi obezbeđivala naknadu štete žrtvama saobraćajnih

nezgoda u kojima su učestvovala nepoznata i neosigurana vozila i putem

direktnog zahteva takvoj organizaciji za naknadu štete;

c) ograničenje dejstva isključenja iz ugovora o osiguranju na odnose između

osiguravača i odgovornog lica

____________________

8

- Garantni fond -

9 Prva direktiva 72/166 od 24.07. 1973. godine o usaglašavanju propisa država članica o osiguranju od građanske odgovornosti za štete iz upotrebe motornih vozila i obavezi osiguranja te odgovornosti, OJ L 103 od 2.05. 1972. godine.10 Pre donošenja Direktive tada sedam država članica bilo je u sistemu međunarodne karte osiguranja koji je funkcionisao tako što je isprava o osiguranju (dokument zelene boje) koja je služila kao dokaz da je za vozilo zaključeno osiguranje u zemlji u kojoj je vozilo registrovano. Pri ulasku vozila u drugu zemlju nadležni organi na granici su kontrolisali posedovanje isprave što je usporavalo međunarodni saobraćaj (J. Pak , op. cit.)11 Druga direktiva 84/5/EEZ od 30.12. 1983. godine o usaglašavanju propisa država članica o osiguranju od građanske odgovornosti za štete iz upotrebe motornih vozila, OJ L 8 od 11/01/1984. godine.osiguranja odgovornosti za štete u saobraćaju.

d) pružanje osiguravajućeg pokrića za telesne štete članovima porodice osiguranika,

vozaču koje odgovara pokriću koje osiguranje pruža drugim licima;

e) iznosi obaveznih minimalnih suma osiguranja.

Do donošenja druge direktive u nekim državama članicama EEZ nije postojao

mehanizam naknade šteta nastalih u saobraćajnim nezgodama koje su prouzrokovala

nepoznata ili neosigurana vozila. Da bi se uklonila takva razlika u nacionalnom

zakonodavstvu u interesu zaštite žrtava saobraćaja drugom direktivom je predviđeno da

u svakoj državi članici mora da postoji organizacija koja će da obezbedi naknadu štete od

nepoznatih i neosiguranih vozila u obimu koji je predviđen propisima o obaveznom

osiguranju (član 1. stav 4). Direktiva dozvoljava da se u nacionalnom zakonodavstvu

predvidi da intervencija ove organizacije ima supsidijarni značaj, ali oštećeno lice može u

svakom slučaju da joj se obrati i ona je dužna da se, na osnovu podataka koje joj to lice

dostavi, izjasni o svojoj obavezi u konkretnom slučaju.12

Direktiva ostavlja državama članicama da regulišu odnose između ove

organizacije i odgovornog lica kao i odnose sa davaocima socijalnog osiguranja koji, u

vezi iste saobraćajne nezgode, imaju obavezu određenih isplata oštećenim licima po

osnovu zdravstvenog i penzionog osiguranja. Državama članicama se dozvoljava da

isključe obavezu ove organizacije prema oštećenim licima koja su se u momentu

saobraćajne nezgode nalazila u vozilu a znala su da je ono neosigurano. One takođe

mogu svojim nacionalnim propisima da predvide da ta organizacija ne naknađuje štete

na stvarima koje su nastale u saobraćajnoj nezgodi koju je prouzrokovalo nepoznato

vozilo. Takođe, mogu u svojim propisima predvideti ograničenje obaveze ove

organizacije putem obavezne franšize, tj. učešća oštećenog u šteti na stvarima koje je

prouzrokovalo neosigurano vozilo, ali ne više od 500 evra. Ova organizacija se u većini

9

- Garantni fond -

država članica naziva garantni fond koji ima pravni subjektivitet i u čijem finansiranju

učestvuju sva društva za osiguranje koja imaju dozvolu za obavljanje poslova obaveznog

osiguranja.

____________________12 Jasna Pak, op. cit. str. 6

Ovoj organizaciji neke države članice su poverile i naknadu štete koju oštećeno

lice ne može da ostvari od osiguravača u stečaju, ili pak i u slučajevima kada je šteta koju

je pretrpeo isključena iz osiguranja na osnovu ugovora o osiguranju (namera, vožnja pod

uticajem alkohola i dr.).13

2.3. Treća direktiva (1990. godine)

Treća direktiva o usaglašavanju zakonodavstava država članica u oblasti

osiguranja građanske odgovornosti za štete nastale iz upotrebe motornih vozila doneta je

u cilju daljeg usaglašavanja zakonodavstava država članica o obaveznom osiguranju od

građanske odgovornosti za štete u saobraćaju. Prvom i drugom direktivom nisu uklonjene

neke značajne razlike u nacionalnim zakonodavstvima koje su i dalje uticale na

neprihvatljivo drugačiju osiguravajuću zaštitu lica koja su pretrpela štete u saobraćajnim

nezgodama na području država članica. S obzirom na različit obim i visinu obeštećenja

iz sredstava osiguranja u pojedinim državama članicama ova direktiva dopunjava

prethodne dve direktivu u pogledu obavezne sadržine osiguranja od građanske

odgovornosti kako bi sva lica koja su pretrpela štetu u saobraćaj mogla da ostvare pravo

na sličnu naknadu u primerenom roku, bilo od osiguravača, bilo od posebne organizacije

koja se finansira iz sredstava osiguravajućih organizacija. Zahteva se od država članica

da u svom nacionalnom zakonodavstvu predvide da su osiguranjem obavezno pokrivena

sva lica koja su putnici u vozilu, da obaveza organizacije koja obezbeđuje naknadu od

neosiguranih i nepoznatih vozila ne može biti supsidijarna, kao i da se osiguranjem

pokriva celo područje Zajednice na osnovu jedinstvene premije. U interesu bržeg

ostvarivanje prava na naknadu štete Direktiva predviđa takođe da države članice moraju

10

- Garantni fond -

preduzeti mere da bi podatak o tome kod kog je osiguravača zaključeno osiguranje od

odgovornosti za štetu od motornog vozila koje je učestvovalo u saobraćajnoj nezgodi bio

brzo dostupan oštećenim licima. Takođe se od država članica traži da predvide da se na

____________________13 Jasna Pak, op. cit. str. 12inostrane štete primenjuje pravo države članice u kojoj je nezgoda nastala ili pravo

države u kojoj je vozilo redovno stacionirano, ako je ono za oštećenog povoljnije.

Usaglašavanje nacionalnih zakonodavstava na osnovu pravila koja su utvrđena trećom

direktivom doprinelo je boljoj zaštiti žrtava saobraćajnih nezgoda, u velikoj meri olakšalo

prelaz unutrašnjih granica Zajednice i time uspostavljanje i funkcionisanje jedinstvenog

tržišta.14

2.4. Četvrta direktiva (2000. godine)

I pored usaglašavanja zakonodavstva država članica EU koje se odnosi na

obavezno osiguranje od odgovornosti u cilju poboljšanja zaštite žrtava saobraćajnih

nezgoda, pokazalo se da se pravo na naknadu štete koja je nastala u stranoj zemlji teško

ostvaruje. Sve veći saobraćaj između država članica zahtevao je donošenje pravila koja

će automobilistima i oštećenim licima omogućiti da bez problema putuju na području

cele Unije, da kupuju i osiguravaju vozila bez većih formalnosti i troškova, da zaključuju

osiguranja u državi privremenog boravkam, da lakše pomene osiguravača i dr. Četvrta

direktiva utvrđuje pravila kojima se obezbeđuje licima koja su štetu pretrpela u drugoj

državi da pravo na naknadu ostvare u svojoj zemlji.15 Peta direktiva je poboljšala pravila

o osiguranju automobilista tako što je dala odgovor na veći broj pitanja koja su nastajala

u praksi i stvarala trškoće osiguranicima i oštećenim licima. 16

11

- Garantni fond -

____________________14 Direktiva 90/232/EEZ od 14.05.1990. godine o usaglašavanju propisa država članica o građanskoj odgovornosti za štete iz upotrebe motornih vozila, OJ L 129 od 19.05. 1990. godine15 Direktiva 2000/26 od 16.05.2000. godine o usaglašavanju propisa država članica o osiguranju od građanske odgovornosti za štete iz upotrebe motornih vozila, OJ L 181 od 20.07. 2000. godine.16 Jasna Pak, op. cit. str. 22. Sistem zelene karte osiguranja obezbeđuje da oštećena lica ostvare pravo na

naknadu štete u njihovoj državi bez obzira iz koje je zemlje vozilo koje je štetu

prouzrokovalo. Međutim, ovaj sistem ne rešava pitanje naknade štete onih oštećenih lica

koja nemaju boravište u zemlji u kojoj je nastala saobraćajna nezgoda. Ta lica pravo na

naknadu štete ostvaruju podnešenjem zahteva za naknadu štete u drugoj zemlji iz koje je

štetnik i u kojoj je osnovno sedište osiguravača. Oštećeno lice se u takvoj situaciji

suočava sa raznim problemima (strani jezik, nepoznavanja stranog prava) zbog čega

mora da traži pomoć i izlaže se troškovima. Bilo je zato potrebno da se dopune postojeće

direktive iz oblasti osiguranja u saobraćaju da bi se oštećenim licima obezbedio sličan

pravni položaj bez obzira na mesto nastanka saobraćajne nezgode. Direktiva reguliše

postupak obeštećenja lica koja imaju redovno boravište u državi članici ako su štetu

pretrpela u saobraćajnoj nezgodi koju su prouzrokovala vozila koja su redovno

stacionirana u nekoj državi članici.

2.5. Peta direktiva17 (2005. godine)

Direktiva je doneta kao rezultat potrebe da se ranije direktive osavremene i

dopune. Za razliku od ranijih direktiva ona se ne odnosi na jedan ili više sličnih

problema. Sadrži veći broj mera koje nisu u neposrednoj vezi. Četvrta direktiva se

odnosila na oštećene koji su doživeli nezgodu u inostranstvu, novom direktivom se želi

proširiti primena tih rešenja na sve oštećene bez obzira gde je nezgoda nastala.18

12

- Garantni fond -

______________17 Direktiva 2005/14 od 11. 05. 2005/EZ od 11.06. 2005. godine o izmeni direktiva o osiguranju građanske odgovornosti za štete iz upotrebe motornih vozila, L 149 od 11. 06. 2005. godine.18 Jasna Pak, op. cit. str. 29.

3. SAVREMENI SISTEMI GARANTNIH FONDOVA

Svi savremeni sistemi osiguranja automobilske odgovornosti su danas obaveznog

karaktera i većina zemalja nastoji da obezbedi što potpuniju zaštitu žrtava saobraćajnih

nezgoda. Ima zemalja u kojima ne postoji organizovana zaštita žrtve od nepoznatih

vozila, ali to je sve ređi slučaj.

Uglavnom je ova zaštita obezbeđena na dva načina. Po jednom su pokrivene samo

štete zbog smrti, povrede tela ili narušavanja zdravlja, a po drugom su obuhvaćene i

materijalne štete u potpunosti ili uz određene odbitke.

Štete prouzrokovane upotrebom vozila čiji vlasnik je zaključio osiguranje

automobilske odgovornosti sa organizacijom za osiguranje koja je postala insolventna, u

stečaju, likvidaciji ili je prestala sa radom se različito regulišu. Kod jednih se ne

pokrivaju preko osiguranja već oštećena lica imaju pravo na naknadu iz stečajne mase ili

od vlasnika vozila, a kod sve većeg broja zemalja žrtve su zaštićene preko osiguranja.

Visina pokrića je obično ograničena do iznosa koji je utvrđen kao obaveza

organizacije za osiguranje iz osnova automobilske odgovornosti uz mogućnost određenih

ograničenja i odbitaka koji se regulišu propisima, kao što je obično slučaj kod prava na

naknadu štete od nepoznatog vozila. Suština je da se šteta nadoknađuje u istom obimu,

visini i po istim uslovima kao da je bio zaključen ugovor o osiguranju automobilske

odgovornosti uz propisana ograničenja kod nepoznatih motornih vozila.

Lica koja nisu državljani zemlje na čijoj teritoriji su oštećeni u slučajevima u

kojima su zaštićena domaća lica, na osnovu reciprociteta, imaju pravo na naknadu štete,

ako po zakonu države čiji su državljani, strani državljani imaju pravo na naknadu u istim

slučajevima. Takvo pravo se predviđa i u slučajevima bilateralnog potpisivanja

13

- Garantni fond -

sporazuma nadležnih institucija dve države preko kojih je organizovana ovakva zaštita

žrtve ( Udruženje, Biro, Garantni fond i sl. ), ili ako je sa nadležnim organom iz države

čiji je državljanin žrtva, potpisan višestrani ( multilateralni-Inter biro ) sporazum.

Zaštita trećih oštećenih lica od neosiguranih i nepoznatih vozača motornih

vozila i onih koji su se osigurali kod insolventnog osiguravača, postaje sve značajnija i

treba očekivati veće ujednačavanje različitih rešenja i teritorijalno proširivanje između

država, nešto slično međunarodnom sistemu zelene karte automobilske odgovornosti.

Skoro u svim zemljama koje su zakonom propisale obavezno osiguranje

automobilske odgovornosti, uređeno je i pitanje potpune ili delimične zaštite oštećenih

trećih lica od strane vozača koji koriste neosigurana vozila. Sva poznata rešenja su

postavljena preko organizovanja arantnog fonda u opštem smislu reči. Postoje različiti

nazivi ali je suština ista.

U Grčkoj je to Pomoćni fond za osiguranje odgovornosti koja proističe iz

saobraćajnih nazgoda, u Francuskoj je to Garantni fond protiv udesa u saobraćaju i

nesreća u lovu još pre uvođenja obaveze osiguranja automobila od građanske

odgovornosti, u Nemačkoj Fond za obeštećenje šteta iz saobraćajnih udesa motornih

vozila (Fond za obeštećenje ), a u Velikoj Britaniji Biroa osiguravača motornih

vozila ( “MIB“: Motor Insurance Bureau ), kojim se garantuje naknada trećim licima

žrtvama saobraćajnih nezgoda u slučaju kada je počinilac nepoznato lice.19

U Grčkoj, Francuskoj i Nemačkoj, garantni fond pokriva naknadu šteta od

nepoznatih, neosiguranih i motornih vozila čiji su se vlasnici osigurali kod insolventnog

osiguravača.

Status, nadzor i kontrola, upravljanje i finansiranje garantnog fonda je različito

postavljeno. Postoji u osnovi dosta sličnih rešenja pre svega u delu koji reguliše obim,

visinu pokrića i teritorijalnu važnost. Radi lakšeg sagledavanja i upoređivanja u daljem

radu ćemo sve različite nazive označiti opštim nazivom garantni fond i u najbitnijim

elementima ukazati na organizovanje, nadzor i kontrolu poslovanja, upravljanje,

formiranje i korišćenje sredstava.

Statusno garantni fond je uređen kao:

14

- Garantni fond -

1. Pravna ustanova javnog prava;

2. Pravni subjekt privatnog prava;

3. Bez svojstva pravnog lica.20

____________________19 Cerović, Milan op. cit. str. 167. 20 Ibidem

Karakteristično je da se funkcija garantnog fonda ostvaruje uglavnom preko

Udruženja osiguravajućih organizacija ili Biroa osiguranja. Posebno postoji jaka

povezanost poslova garantnog fonda i poslova međunarodne karte osiguranja

automobilske odgovornosti. Zato je garantni fond u dosta zemalja organizacioni deo u

okviru pravnog lica koje obavlja poslove međunarodne karte osiguranja. Postoje rešenja

gde je posao garantnog fonda i međunarodne zelene karte osiguranja organizaciono i

finansijski jedna celina. Funkcija garantnog fonda se teritorijalno proširuje uključujući

vršenje uloge garanta Biroa u sistemu međunarodne karte osiguranja automobilske

odgovornosti. Takvo rešenje je u Hrvatskoj. Postoji tendencija proširivanja teritorijalne

važnosti garantnog fonda u okviru sistema međunarodne karte osiguranja automobilske

odgovornosti na principu uzajamnosti. Takvo rešenje je u potpunosti opravdano kada se

ima u vidu da je sistem međunarodne karte odgovornosti praktično teritorijalno

proširivanje važnosti domaće automobilske odgovornosti i da se teži zameni

međunarodne karte automobilske odgovornosti registarskom tablicom motornog vozila.

Pošto garantni fond pokriva štete od neosiguranih motornih vozila u zemlji u

ovom slučaju je logično da pokriva te iste obaveze zbog proširivanja važnosti polise

osiguranja van granica zemlje na uzajamnoj osnovi. Logično je da to isto važi i po

osnovu obaveza osiguravača u stečaju. Garantni fond bi u ovom slučaju imao samo

povećanu obavezu garanta u sistemu zelene karte za neblagovremeno povećanje obaveza

u rokovima prema Inter-biro sporazumu uz pravo regresa od osiguravača kako je inače

sada regulisano i u okviru biroa.

Pokrivanje obaveza po osnovu nepoznatih motornih vozila ostaje na garantnim

fondovima prema mestu nastanka štetnog događaja i ne bi se moglo teritorijalno proširiti.

Verovatno da zbog ovakvih tendencija i postoji skoro u svim zemljama članicama

15

- Garantni fond -

sistema zelene karte povezanost ili u potpunosti uklopljena funkcija garantnog fonda u

funkciju biroa međunarodne karte automobilske odgovornosti. U praksi je tako upravo

zbog toga što je sistem međunarodne karte osiguranja automobilske odgovornosti

masovniji, organizovaniji i uglavnom u većini zemalja nastao pre garantnog fonda.

Praktično bi se u narednom periodu moglo realno očekivati da garantni fond

preuzme i funkciju biroa međunarodne karte automobilske odgovornosti. Bilo bi logičnije

da se biro uklopi u garantni fond. Upravo zbog toga se verovatno ove dve funkcije,

uglavnom vrše preko jednog pravnog lica.21

Praktična povezanost između Udruženja, Biroa i garantnog fonda, a posebno ova

dva druga ima za rešenje da se upravljanje organizuje zajednički preko skupštine a

odvojeno preko Upravnih odbora ili Saveta posebno za Biro a posebno za Garantni

fond.

Finansiranje garantnog fonda se obezbeđuje doprinosom organizacija za

osiguranje iz premije automobilske odgovornosti. Visinu doprinosa koji služi za naknadu

šteta i troškove poslovanja propisuje određen državni organ ili ga utvrđuju organi

garantnog fonda uz saglasnost određenog državnog organa. Postoje rešenja limitiranja

visine doprinosa i uključivanje prihoda od određenih kazni, premije graničnog osiguranja

i sl. Doprinos garantnom fondu je oslobođen poreza uključujući i deo za troškove

poslovanja.

Regulisanje šteta je u osnovi propisano ali se može odrediti donja granica visine

naknade koja se ne može zahtevati od garantnog fonda. Radi se o malim zahtevima čija

obrada bi više koštala nego što iznosi šteta. Zahtev za naknadu štete se podnosi

garantnom fondu ili po odobrenju garantnog fonda organizaciji za osiguranje koja obavlja

poslove osiguranja automobilske odgovornosti. U slučaju da je zahtev za naknadu sasvim

ili delimično odbijen ili nije obrađen u propisanom roku, oštećeni može podneti prigovor

arbitraži koju formiraju organi garantnog fonda uz odobrenje nadležnog državnog organa.

Oštećeni stiče pavo na tužbu tek pošto je okončan postupak pred arbitražom ili kada

zahtev pred arbitražom nije rešen u roku od 60 do 90 dana. Opravdanost propisivanja

obaveze oštećenih da se prvo obrate za naknadu štete garantnom fondu a da mogu

16

- Garantni fond -

podneti tužbu ako im je zahtev delimično ili u potpunosti odbijen najbolje ilustruju

podaci o broju rešenih predmeta našeg garantnog fonda u periodu od 1997. godine do

2002. godine. Od svih rešenih predmeta jedna trećina zahteva je podneta u redovnom

postupku a dve trećine je direktno traženo preko suda bez prethodnog podnošenja zahteva

____________________21 Cerović, Milan op. cit. str. 169.

garantnom fondu. Od svih rešenih predmeta u redovnom postupku manje od 1 % se

obratilo sudu. Isto tako može se utvditi najviši iznos do koga se može tražiti regres. I

jedno i drugo pitanje zaslužuje pažnju i trebalo bi ga zakonski regulisati. Postoji veliki

broj šteta po kojima se vodi postupak regresa ali mnogim slučajevima se regres ne

ostvari. Prema nekim procenama samo 30 % regresnih zahteva se naplati i to su u većini

slučajeva predmeti sa manjim iznosima. Imajući u vidu da se uglavnom vode sudski

postupci, ukupni troškovi spora su često veći nego ukupno ostvareni regres. Zbog toga bi

limitiranje visine prava na regres bilo ekonomski i socijalno osnovano. U Nemačkoj je taj

limit 2500 eura.

4. NAKNADA ŠTETE PROUZROKOVANE UPOTREBOM

NEPOZNATOG ILI NEOSIGURANOG MOTORNOG

VOZILA KOD NAS DO 1996. GODINE

Naknada štete licima prouzrokovane upotrebom nepoznatog ili neosiguranog

motornog vozila, prvi put se na ovim prostorima uvodi (u naš sistem osiguranja)

Zakonom o obaveznom osiguranju imovine i lica.22

Članom 29. stav 1. navedenog zakona predviđeno je:

“ Štetu prouzrokovanu od strane nepoznatog motornog vozila dužan je naknaditi

osiguravajući zavod čije je sedište najbliže mestu nastale štete “.

Članom 30. navedenog Zakona bilo je predviđeno je:

17

- Garantni fond -

“ Štetu prouzrokovanu od strane vozila čiji se korisnik odnosno sopstvenik nije

osigurao od odgovornosti naknadiće osiguravajući zavod čije je sedište najbliže mestu

nastale štete “.

___________________22 Službeni list SFRJ br. 15/65 od 5.4.1965.

Navedenim odredbama pružena je puna zaštita žrtvama saobraćajnih

nezgoda, a pokriće je neograničeno. Pri tom Zakon nije predvideo nikakve uslove koji

treba da se ispune za ostvarivanje naknade štete prouzrokovane od nepoznatog ili

neosiguranog vozila. Zakon utvrđuje samo obavezu osiguravajućeg zavoda čije je sedište

najbliže mestu nastanka štete da istu naknadi u punom iznosu. Jedini uslov je da nadležni

organ unutrašnjih poslova utvrdi da je štetu prouzrokovalo nepoznato i neosigurano

vozilo.

4.1. Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju iz 1968. godine

Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju iz 1968. godine zaštitio je žrtve

saobraćajne nezgode koje su pretrpele štetu prouzrokovanu nepoznatim i neosiguranim

motornim vozilom, kao što je to bilo i u Zakonu o osnovama osiguranja imovine i lica iz

1965. godine.

Novina koja je predviđena u Zakonu o obaveznom osiguranju u saobraćaju iz

1968. godine je u tome što je sada data jednaka zaštita i žrtvama saobraćajnih nezgoda u

kojima je učestvovalo (kojima je prouzrokovalo štetu) inostrano vozilo. Prema stanovištu

Vrhovnog suda Jugoslavije i ova motorna vozila su se bez ikakve provere smatrala “

neosiguranim “, pa se za obaveze za naknadu štete obavezivao osiguravajući zavod čije je

sedište najbliže mestu gde se dogodila saobraćajna nezgoda.23

Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju iz 1968. godine u ovom delu ostaje

neizmenjen sve do donošenja novog Zakona o osnovama sistema osiguranja imovine i

lica iz 1976. godine.

18

- Garantni fond -

___________________23 Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju ( Službeni list SFRJ br. 11/68 )

4.2. Zakon o osnovama sistema osiguranja imovine i lica iz 1976.

Istitut naknade štete licima koju je prouzrokovalo nepoznato ili neosigurano

vozilo, zadržan je i u ovom zakonu.

Članom 55. navedenog Zakona24 o osnovama sistema osiguranja imovine i lica iz

1976. godine, predviđena je obaveza zajednice osiguranja da štetu prouzrokovanu

motornim vozilom čiji korisnik odnosno sopstvenik nije zaključio ugovor o osiguranju

od odgovornosti kao i štetu prouzrokovanu nepoznatim motornim vozilom, naknađuje i

isplaćuje zajednica osiguranja čije je sedište na teritoriji republike, odnosno autonomne

pokrajine na kojoj je šteta nastala, a koje vrši osiguranje od odgovornosti motornih vozila

registrovanih u republici odnosno autonomnoj pokrajini na čijoj je teritoriji šteta nastala,

srazmerno premiji ostvarenoj osiguranjem tih vozila.

Za razliku od Zakona o obaveznom osiguranju imovine i lica iz 1965. godine, gde

je bilo predviđeno neograničeno pokriće, članom 55. stav 3. navedenog zakona iz 1976

predviđeno je ograničeno pokriće. Članom 54. Zakona o osnovama sistema osiguranja

imovine i lica uvedena je obaveza naknade štete do visine ugovorene osigurane sume.

Najniži osigurani iznos na koji se mora ugovoriti osiguranje od automobilske

odgovornosti određivalo je Savezno izvršno veće.

Šteta prouzrokovana motornim vozilom čiji korisnik odnosno sopstvenik nije

osiguran naknađuje se do iznosa na koji je korisnik, odnosno sopstvenik tog vozila morao

zaključiti osiguranje, a šteta prouzrokovana nepoznatim motornim vozilom naknađuje se

do iznosa propisanog za putnička motorna vozila.

Limit pokrića za štete koje su prouzrokovane od lica koje nije imalo ovlašćenje za

korišćenjie vozila je iznos koji je predviđen Zakonom za određenu vrstu motornog vozila.

Strano lice ima pravo na naknadu štete pod uslovom reciprociteta.

19

- Garantni fond -

___________________24 Zakon o osnovama sistema osiguranja imovine i lica iz 1976. godine ( Sl. list SFRJ br. 24/76 )

Zajednica osiguranja koja naknadi štetu po osnovu neosiguranog vozila ili

naknadi štetu prouzrokovanu motornim vozilom koje je koristilo odnosno kojim je

upravljalo lice koje za to nije imalo ovlašćenje, ima pravo regresa od neosiguranog

korisnika, odnosno od neovlašćenog vozača.

U praksi su se odredbe o odgovornosti za štete od nepoznatog vozila često

zloupotrebljavale pa su mnoga lica naplaćivala materijalnu štetu po osnovu odgovornosti

nepoznatog vozila. Bilo je dovljno da dva-tri svedoka posvedoče da je oštećeno lice

pretrpelo materijalnu štetu od nepoznatog vozila pa da to lice i naplati štetu.

Bilo je mišljenja da nije dobro rešenje da se naknađuju štete na oštećenim

motornim vozilima koje su prouzrokovane od nepoznatog vozila. Ovo stoga što je

svakom vlasniku odnosno sopstveniku motornog vozila omogućeno da zaključenjem

kasko osiguranja obezbedi i osigura za slučaj da mu se pričini šteta na motornom vozilu

od nepoznatog vozila.

Ovaj predlog je prihvaćen u Zakonu o osnovama osiguranja imovine i lica iz

1990. godine.

4.3. Zakon o osnovama osiguranja imovine i lica iz 1990. godine

Članom 100. stav 1. Zakona o osnovama osiguranja imovine i lica iz 1990.

godine25, oštećeno lice kome je šteta prouzrokovana upotrebom nepoznatog motornog

vozila ima pravo da zahteva naknadu štete zbog smrti, povrede tela ili narušenja zdravlja,

od organizacije za osiguranje koja obavlja osiguranje automobilske odgovornosti čije je

sedište na teritoriji republike, odnosno autonomne pokrajine na kojoj je šteta nastala i to

do visine iznosa utvrđene odlukom Saveznog izvršnog veća.

20

- Garantni fond -

Lice koje nije državljanin Jugoslavije a kome je na teritoriji Jugoslavije pričinjena

šteta upotrebom nepoznatog vozila, ima pravo na naknadu štete zbog smrti, povrede tela

ili narušavanja zdravlja ako po zakonu države čiji je državljanin, državljani Jugoslavije

imaju pravo na naknadu štete prouzrokovane upotrebom nepoznatog vozila.

____________________25 Sl. list SFRJ 17/90

Kada je u pitanju šteta koja je prouzrokovana upotrebom nepoznatog vozila

traži se reciprocitet da bi postojala obaveza organizacije za osiguranje za naknadu

štete licu koje nije državljanin Jugoslavije.

Naknadu štete je plaćala organizacija za osiguranje čije je sedište na teritoriji

republike, odnosno autonomne pokrajine na kojoj je nastala šteta, a koja obavlja poslove

osiguranja automobilske odgovornosti. Ako ima više organizacija za osiguranje na

teritoriji republike odnosno autonomnih pokrajina, oštećeno lice može tražiti naknadu od

bilo koje organizacije za osiguranje.

Oštećeno lice ima ista prava kao da je bio zaključen ugovor o osiguranju od

automobilske odgovornosti. Organizacija za osiguranje kojoj se obratilo oštećeno lice je

dužna naknaditi materijalnu i nematerijalnu štetu do iznosa predviđenog odlukom

Savezne vlade.

Štete od nepoznatog vozila dužne su bile da naknade sve organizacije za

osiguranje koje obavljaju osiguranje od automobilske odgovornosti u republici, odnosno

autonomnoj pokrajini gde je šteta nastala, srazmerno premiji koju ostvaruju u toj vrsti

osiguranja pomnoženoj brojem vozila u odnosu na ukupnu premiju ostvarenu na teritoriji

republike, odnosno autonomne pokrajine u toj vrsti osiguranja, pomnoženu brojem

vozila. Ako se pronađe vozilo čijom je upotrebom prouzrokovana šteta, organizacija za

osiguranje koja je snosila štetu ima pravo na regres prema organizaciji kod koje je bilo

izvršeno osiguranje od automobilske odgovornosti i to za isplaćeni iznos, kamatu i

troškove.

U slučaju stečaja organizacije za osiguranje, oštećeno lice može da zahteva

naknadu štete od organizacije za osiguranje koja obavlja osiguranje od automobilske

21

- Garantni fond -

odgovornosti čije je sedište na teritoriji republike, odnosno autonomne pokrajine na kojoj

je šteta nastala i to do visine iznosa utvrđenog odlukom Savezne vlade.

Organizacija za osiguranje koja je izvršila naknadu štete oštećenom licu stupa u

prava tog oštećenog lica prema licu koje je odgovorno za štetu i to za isplaćeni iznos,

kamate i troškove. Ako organizacija za osiguranje ne može ni u sudskom postupku

ostvariti pravo regresa od odgovornog lica ( sopstvenik, korisnik, držalac i vozač ) ima

pravo da zahtev za isplatu nenaknađenih iznosa naknada štete istakne prema ostalim

organizacijama za osiguranje koje sprovode ovu vrstu osiguranja, i to srazmerno premiji

koju ostvaruju u obaveznom osiguranju od automobilske odgovornosti pomnoženoj

brojem vozila u odnosu na ukupnu premiju ostvarenu na teritoriji republike, odnosno

autonomne pokrajine za to osiguranje, pomnoženu brojem vozila.

5. ZAKON O OSIGURANJU IMOVINE

I LICA IZ 1996. GODINE

Zakon o osiguranju imovine i lica iz 1996. godine predvideo je garantni fond u

obaveznom osiguranju, koji je do tada bio nepoznat u našem pravu.

Garantni fond je kao institut prvi put konstituisan u našem zakonodavstvu po

preporukama druge direktive Evropske unije pri Udruženju osiguravajućih organizacija i

počeo je da funkcioniše od 6.jula 1997. godine.

Garantni fond predstavlja novinu u našem pravu. Njegovo uvođenje u sistem

obaveznog osiguranja inspirisano je iskustvima uporednog prava, kako teorije tako i

prakse. Uz to, imala se ideja da jugoslovenski sistem obaveznog osiguranja bude

usaglašen sa direktivama Evropske unije.

Tako u našem pravu osiguranju egzistiraju uporedno i sistem obaveznog

osiguranja i sistem garantnog fonda.

22

- Garantni fond -

5.1. Sredstva garantnog fonda

Garantni fond čine sredstva koja se obrazuju doprinosom organizacija za

osiguranje a radi ekonomske zaštite putnika i trećih oštećenih lica.

“Sredstva garantnog fonda se koriste za naknadu štete:

1. prouzrokovane upotrebom motornog vozila, vazduhoplova ili drugog prevoznog

sredstva za koji nije bio zaključen ugovor o obaveznom osiguranju od

odgovornosti;

2. zbog smrti, povrede tela i narušavanja zdravlja prouzrokovane upotrebom

nepoznatog motornog vozila ili vazduhoplova;

3. prouzrokovane upotrebom motornog vozila, vazduhoplova ili drugog prevoznog

sredstva za koji je bio zaključen ugovor o obaveznom osiguranju od odgovornosti

sa organizacijom za osiguranje nad kojom je otvoren stečajni postupak.“26

Zakonom je ustanovljena obaveza zaključenja ugovora o osiguranju putnika u

javnom prevozu, osiguranje od automobilske odgovornosti kao i osiguranje za štete

prouzrokovane upotrebom vazduhoplova. Lica koja nisu ispoštovala navedene dužnosti

podležu propisanim kaznama. Registracija motornog vozila ne može se izvršiti ako nije

zaključen ugovor o obaveznom osiguranju.)

Raspadom SFRJ kao i naglim porastom osiguravajućih organizacija na teritoriji

tadašnje SRJ, narušen je sistem teritorijalnosti, a samim tim obzirom da je većina

23

- Garantni fond -

osiguravajućih organizacija izbegavala ovu vrstu naknade štete, smanjen je a samim tim

doveden u pitanje sistem zaštite žrtava neosiguranih i nepoznatih vozila. S toga je savim

opravdan imperativ uvođenja garantnog fonda u sistem osiguranja Jugoslavije a samim

tim je data potpuna garancija zaštite oštećenih lica. Zakon je poverio Udruženju

osiguravajućih organizacija Jugoslavije da upravlja sredstvima fonda i koristi ih za tačno

određene namene. Sredstva garantnog fonda za podmirenje obaveza iz člana 99. ZOIL-a i

____________________26 Član 99. Zakona o osiguranju imovine i lica iz 1996. godine.

za pokrivanje troškova poslovanja tog fonda, organizacije za osiguranje obrazuju

izdvajanjem iz premije obaveznog osiguranja i sredstava ostvarenih od regresnih zahteva

lica koja nisu zaključila ugovor o obaveznom osiguranju.27

Iz ovog člana jasno proizilazi da sve organizacije za osiguranje koje se bave

obaveznim osiguranjem, su dužne da izdvajaju deo premije obaveznih osiguranja u

garantni fond. Visinu doprinosa organizacija za osiguranje za obrazovanje sredstava

garantnog fonda utvrđuje Udruženje osiguravajućih organizacija Jugoslavije, uz

saglasnost nadležnog organa za poslove finansija. Garantni fond se finansira i iz

sredstava ostvarenih regresnim putem od lica koja nisu zaključila ugovor o obaveznom

osiguranju od automobilske odgovornosti, a bila su to dužna po zakonu učiniti, kao i

sredstava koja će biti naknadno vraćena u garantni fond od organizacije za osiguranje, u

slučajevima kada je šteta prouzrokovana nepoznatim vozilom, a koje je kasnije

identifikovano.

Struktura premije obaveznog osiguranja od automobilske odgovornosti izgleda

ovako: tehnička premija, doprinos za garantni fond, doprinos za preventivu i režijski

dodatak.

Visina doprinosa iz premije obaveznog osiguranja od automobilske odgovornosti

utvrđena je po motornom vozilu u fiksnom iznosu u zavisnosti od vrste motornog vozila

za koje je zaključen ugovor o obaveznom osiguranju, a iz premije obaveznog osiguranja

od vazduhoplovne odgovornosti i premije obaveznog osiguranja putnika u javnom

saobraćaju od posledica nesrećnog slučaja u procentima od ostvarene premije u tim

osiguranjima.28

24

- Garantni fond -

Rešenje, da je doprinos sastavni deo tehničke premije, omogućava da se visina

doprinosa odmerava u skladu sa potrebama garantnog fonda, kao i da osiguravajuća

društva ne dođu u loš položaj i nelikvidnost odvajanjem doprinosa iz postojeće tehničke

premije. Na ovaj način bi visina doprinosa za garantni fond uticala i na povećanje ili

smanjenje premije osiguranja.

____________________27 Član 100. Zakona o osiguranju imovine i lica iz 1996. godine.28 Kovčić, Vladimir: “Novo zakonodavstvo u osiguranju imovine i lica“ – Zbornik radova, str. 214.

Radi privremenog prevazilaženja problema likvidnosti garantnog fonda, Upravni

odbor Udruženja doneo je na IX sednici održanoj 14. novembra 2001. godine Odluku o

izmenama i dopunama Odluke o utvrđivanju visine doprinosa društva za osiguranje za

obrazovanje sredstava i korišćenje sredstava garantnog fonda kojim je regulisano da se

manjak po obračunu prihoda i rashoda garantnog fonda pokriva sa povećanjem doprinosa

za naredni period ili srazmernim povećanjem obračunatog doprinosa u zavisnosti od

stanja dospelih a neizmirenih obaveza garantnog fonda. Društva za osiguranje su u

obavezi da mesečno do 15 – tog u mesecu obračunavaju i uplaćuju doprinos za prethodni

mesec.

Doprinos iz premije obaveznog osiguranja od automobilske odgovornosti društva

za osiguranje su obračunala za 1.145.131. motorno vozilo domaće registracije. Međutim,

prema proceni Udruženja, postoji velika razlika između broja registrovanih odnosno

osiguranih vozila i broja vozila za koji su društva za osiguranje obračunala i uplatila

doprinos za obrazovanje sredstava garantnog fonda. Tako da se procenjuje da u SRJ ima

osigurano od automobilske odgovornosti oko 1.600.000 vozila ( za toliki broj vozila je

uplaćena garancija Međunarodnom birou zelene karte ).29

Na osnovu navedenog, opravdano se postavlja pitanje da li je dosadašnji način

obezbeđivanja sredstava garantnog fonda zadovoljavajući ili ga treba izmeniti, dopuniti

novim načinima.

Jedan predlog se odnosi na to da osiguranici direktno uplaćuju sredstva u garantni

fond prilikom zaključivanja polise obaveznog osiguranja, na posebnoj uplatnici, na žiro

račun garantnog fonda. Ovakav predlog bio zadovoljavajući s obzirom da bi to bio lakši

25

- Garantni fond -

način obezbeđivanja sredstava i time bi se zaobišla posrednička uloga društva za

osiguranje.

____________________29 Ibidem

5.2. Status i poslovanje garantnog fonda

O poslovanju garantnog fonda sastavlja se obračun prihoda i rashoda i izveštaj o

poslovanju.30 U sistemu dosadašnjeg Jugoslovenskog osiguranja, garantni fond nema

svojstvo pravnog lica i on se obrazuje pri Udruženju osiguravajućih organizacija

Jugoslavije.

Statutom Udruženja, a u skladu sa članom 143. stav 1. tačka 3. određeno je da

Udruženje utvrđuje visinu doprinosa društva za osiguranje za obrazovanje sredstava

garantnog fonda, ali se tu pojavljuje svojevrstan sukob interesa.

Naime, Upravni odbor Udruženja čine predstavnici osiguravajućih društava koji

se bave obaveznim osiguranjem od automobilske odgovornosti i koji su obveznici

doprinosa, tako da se javlja problem što oni odlučuju o visini doprinosa, pa tu dolazi do

sukoba interesa njihovih društava kojima u cilju većeg profita odgovara da doprinos bude

niži i javnog interesa kojem je cilj da visina doprinosa bude ona visina koja je potrebna za

obeštećenja trećih oštećenih lica. Dakle dolazi do sukoba privatnog i javnog interesa, koji

može da dovede do blokiranja rada garantnog fonda i njegove nelikvidnosti.31

Novim zakonom se pruža prilika da se otklone ove nejasnoće, te u skladu sa tim je

i predlog da garantni fond dobije pravni subjektivitet.

U nekim evropskim zemljama garantni fond ima svojstvo pravnog lica i on je

posebno odvojen od Nacionalnog biroa za zelenu kartu. U udruženju za sredstva

garantnog fonda će se voditi poseban obračun kako njegovih prihoda tako i rashoda,

26

- Garantni fond -

odvojeno od sredstava Udruženja koja služe za druge namene. Krajem svake godine se o

prihodima i rashodima fonda sačinjava poseban obračun.

____________________30 Član 101. Zakona o osiguranju imovine i lica iz 1996. godine.31 Kovčić, Vladimir: “Privreda i pravo osiguranja u tranziciji“ – Zbornik radova, Palić 2006. godine str. 306.

Obračun i zveštaj o poslovanju garantnog fonda pri Udruženju dostavlja se organu

nadležnom za poslove finansija.

Višak prihoda nad rashodima garantnog fonda prenosi se u narednu godinu i

uračunava se prilikom određivanja doprinosa za naredni period.32 Udruženje

osiguravajućih organizacija Jugoslavije nije profitabilna organizacija, pa samim tim ni

garantni fond koji je obrazovan pri Udruženju nije profitabilan.

Svrha garantnog fonda nije da ostvaruje dobit iz svog poslovanja. S toga se višak

prihoda nad rashodima prenosi u narednu godinu i za taj iznos se smanjuju doprinosi

organizacija za osiguranje u sredstva fonda. U protivnom slučaju ukoliko su u jednoj

godini rashodi fonda veći od prihoda, mora se povećati doprinos organizacije za

osiguranje za narednu godinu.

5.3. Obaveze garantnog fonda

Organizacija za osiguranje ne odgovara za obaveze iz garantnog fonda prema

trećim oštećenim licima.33

Dakle obaveze garantnog fonda nisu obaveze organizacije za osiguranje, pa ni

jedna organizacija za osiguranje ne odgovara za te obaveze. Ove odredbe dolaze do

izražaja u slučaju kada je Udruženje poverilo nekoj organizaciji za osiguranje da prima,

vrši procenu i likvidaciju odštetnih zahteva, isplatu naknade štete i da ostvaruje regresne

zahteve u vezi sa korišćenjem sredstava garantnog fonda.

27

- Garantni fond -

Šteta prouzrokovana upotrebom motornog vozila, odnosno vazduhoplova čiji

vlasnik nije zaključio ugovor o obaveznom osiguranju, a bio je dužan da se osigura

prema odredbama ovog zakona, naknađuje se u istom obimu i prema istim uslovima kao

da je bio zaključen ugovor o obaveznom osiguranju.34

____________________32 Član 102. Zakona o osiguranju imovine i lica iz 1996. godine.33 Član 103. Zakona 34 Član 104. Zakona

Zakon iz 1996. godine propisuje sistem ograničenog pokrića, odnosno propisuje

najniži osigurani iznos za koji se mora ugovoriti osiguranje od automobilske

odgovornosti.

Treće oštećeno lice može zahtevati naknadu štete neposredno od garantnog fonda

pri Udruženju osiguravajućih organizacija koju je pretrpelo upotrebom nepoznatog ili

neosiguranog motornog vozila. Oštećeno treće lice može tražiti naknadu štete i od

odgovornog lica koje je upotrebom neosiguranog motornog vozila prouzrokovalo štetu, a

može tražiti da solidarno naknade štetu i odgovorno lice i garantni fond. Pri tom garantni

fond ne može isticati prigovore koji bi na osnovu zakona i ugovora moglo isticati prema

vlasniku motornih vozila zbog nepridržavanja zakona i ugovora.

Oštećena treća lica imaju pravo da podnesu zahtev za naknadu štete garantnom

fondu, koja im je prouzrokovana upotrebom neosiguranog ili nepoznatog motornog

vozila posle 6.juna 1997.

5.4. Ostvarivanje regresnog zahteva

Regresni zahtev, po isplati naknade štete, ostvaruje se od vlasnika motornog

vozila, odnosno vazduhoplova koji nije zaključio ugovor o obaveznom osiguranju, i to za

isplaćeni iznos naknade štete, kamatu i troškove.35 Šteta koja je prouzrokovana

upotrebom neosiguranog motornog vozila i vazduhoplova, treće oštećeno lice ima ista

28

- Garantni fond -

prava kao da je bio zaključen ugovor o osiguranju. Treće oštećeno lice ima pravo da

podnese zahtev za naknadu štete Udruženju, a Udruženje prema trećem oštećenom licu

ne može isticati one prigovore koje ne bi mogla isticati ni organizacija za osiguranje da je

ugovor o osiguranju bio zaključen. Isplatom naknade štete oštećenom licu Udruženje ima

pravo na regres prema vlasniku vozila. Regresnim zahtevom potražuje se isplaćeni iznos

iz garantnog fonda, tj. naknada štete, zatezna kamata kao i troškovi koji su nastali

ostvarivanjem regresnog zahteva. Pod troškovima treba podrazumevati samo one

troškove koje bi i vlasnik vozila bio dužan da naknadi trećem oštećenom licu da je to lice

zahtevalo naknadu štete od njega, a ne iz sredstava garantnog fonda. Ovo iz razloga što

____________________35 Član 104. Zakona o osiguranju imovine i lica iz 1996. godine.vlasnik vozila koji nije izvršio dužnost osiguranja, kao lice odgovorno za štetu, ne može

biti stavljen u teži položaj u regresnom postupku, nego šti bi bio njegov položaj da je

treće oštećeno lice od njega zahtevalo naknadu štete.

Šteta zbog smrti, povrede tela ili narušavanja zdravlja prouzrokovana upotrebom

nepoznatog motornog vozila ili vazduhoplova naknađuje se do iznosa na koji je ovim

zakonom ograničena obaveza organizacije za osiguranje za štete prouzrokovane

upotrebom putničkih vozila, odnosno vazduhoplova.

Ako se posle isplate naknade štete ustanovi da je određeno motorno vozilo,

odnosno vazduhoplov prouzrokovao štetu regresni zahtev se ostvaruje prema organizaciji

za osiguranje sa kojom je bio zaključen ugovor o osiguranju i to za isplaćeni iznos

naknade štete, kamatu i troškove.36

5.5. Obavezna osiguranja kod kojih postoji obaveza fonda

Garantni fond dejstvuje u sva tri vida obaveznog osiguranja radi ztaštite putnika i

trećih oštećenih lica. Sredstva garantnog fonda koriste se za naknadu štete:

- putnicima u javnom saobraćaju od posledica nesrećnog slučaja, ako prevozilac

nije izvršio obavezno osiguranje od posledica nesrećnog slučaja ili je bilo

izvršeno osiguranje putnika kod organizacije koja je pala pod stečaj;

29

- Garantni fond -

- prouzrokovane upotrebom motornog vozila za koji nije bio zaključen ugovor

o obaveznom osiguranju od automobilske odgovornosti;

- prouzrokovane upotrebom vazduhoplova za koji nije bio zaključen ugovor o

obaveznom osiguranju od odgovornosti;

- prouzrokovane upotrebom motornog vozila, odnosno vazduhoplova za koje je

zaključen ugovor o osiguranju od odgovornosti kod organizacije za osiguranje

nad kojom je otvoren stečajni postupak;

- zbog smrti, povrede tela ili narušavanja zdravlja kao posledice upotrebe

nepoznatog motornog vozila ili vazduhoplova


Iako postoji zakonska obaveza da prevozioci zaključe ugovor o osiguranju

putnika u javnom saobraćaju od posledica nesrećnog slučaja, da vlasnik odnosno korisnik

motornog i priključnog vozila zaključi ugovor o osiguranju od odgovornosti za štetu koju

upotrebom motornog vozila pričini trećim licima, te obaveza i za vlasnika vazduhoplova

da zaključi osiguranje od odgovornosti za štete iz posedovanja ili upotrebe vazduhoplova,

u praksi postoji veliki broj slučajeva da se ovi ugovori ne zaključuju, a broj šteta

prouzrokovanih upotrebom neosiguranih motornih i priključnih vozila je stalno u porastu.

Takođe, je znatan broj šteta koje su prouzrokovane upotrebom nepoznatog

motornog i priključnog vozila a vlasnici prevoznih sredstava nisu zaključili ugovor o

osiguranju (od odgovornosti i nesrećnog slučaja). Postoji znatan broj šteta koje su

prouzrokovane upotrebom motornog vozila koje je bilo osigurano od automobilske

odgovornosti kod organizacije za osiguranje koja je pala pod stečaj, tako da te štete

isplaćuje garantni fond oštećenim licima.

Društvena funkcija obaveznog osiguranja u smislu zaštite putnika u javnom

prevozu i trećih oštećenih lica bila bi ozbiljno dovedena u pitanje ako se ne bi ustanovio

sistem pokrića i za te slučajeve.

5.6. Naknada štete od nepoznatog motornog vozila

30

- Garantni fond -

Ako je šteta prouzrokovana upotrebom nepoznatog motornog vozila, iz sredstava

garantnog fonda naknađuje se samo šteta zbog smrti, povrede tela ili narušavanja

zdravlja. Šteta zbog uništenja ili oštećenja neke stvari ne naknađuje se. Po zakonu se

pretpostavlja da je šteta prouzrokovana upotrebom putničkog motornog vozila. Treće

oštećeno lice ne bi moglo dokazivati da je šteta prouzrokovana upotrebom nepoznatog

teretnog vozila, i da je limit obaveze garantnog fonda duplo veći.

Štete prouzrokovane upotrebom nepoznatog motornog vozila nastaju iz više

razloga i to:

- kada vozač motornog vozila koje je prouzrokovalo štetu oštećenom licu

pobegne sa mesta saobraćajne nezgode;

- kada oštećeno lice dobije netačne podatke o vozilu i indetitetu lica koje njime

upravljalo;

- ako oštećeno lice ne uspe da podatke o licu koje je upravljalo motornim

vozilom i o motornom vozilu pribeleži.37

U našem pravu, pravo na naknadu štete prouzrokovane upotrebom

nepoznatog motornog vozila ima samo fizičko lice a ne i pravno lice.

5.7.Naknada štete prouzrokovane upotrebom motornog vozila

kada je ugovor ugovor bio zaključen sa organizacijom za

osiguranje nad kojom je otvoren postupak stečaja

Ako društvo za osiguranje kod kojeg je zaključen ugovor o obaveznom padne u

stečaj, vlasnici prevoznih sredstava dužni su da zaključe ugovor o obaveznom osiguranju

31

- Garantni fond -

sa drugim društvom za osiguranje u roku od trideset dana od dana otvaranja stečajnog

postupka.38

Zakonom o obligacionim odnosima u članu 923. u stavu 2. poglavlja “ uticaj

stečaja na osiguranje “, regulisano je da u slučaju stečaja osiguravača, ugovor o

osiguranju prestaje po isteku trideset dana od dana otvaranja stečaja, te je u tom smislu i

ponuđeno napred navedeno rešenje.

____________________37 Filipović, Aleksandar: “Obavezno osiguranje od autoodgovornosti u jugoslovenskom pravu“, Beograd, 2001. godina, str. 227.38 Član 106. Zakona o osiguranju imovine i lica iz 1996. godine.

Na osnovu navedenog osiguranici bi bili prinuđeni da po isteku roka od trideset

dana od dana otvaranja stečajnog postupka zaključe novi ugovor sa drugim društvom za

osiguranje, stim što bi taj drugi ugovor bio zaključen do isteka preostalog roka od 12

meseci na koji se zaključuju inače ugovori o obaveznom osiguranju od automobilske

odgovornosti, te bi se u tom smislu plaćao i preostali deo premije.

Šteta prouzrokovana upotrebom motornog vozila, odnosno vazduhoplova, a

ugovor o obaveznom osiguranju je bio zaključen sa organizacijom za osiguranje nad

kojom je otvoren postupak stečaja, koja nije naknađena iz stečajne mase, odnosno deo

štete koji nije naknađen iz stečajne mase, naknađuje se iz sredstava garantnog fonda.39

Ako je organizacija za osiguranje kod koje je bilo izvršeno obavezno osiguranje

pala pod stečaj, zahtev za naknadu štete prema garantnom fondu ima supsidijarni

karakter. Iz sredstava garantnog fonda naknađuje se onaj deo štete koji nije naknađen iz

stečajne mase organizacije za osiguranje. Koji deo štete neće biti naknađen iz stečajne

mase biće utvrđeno tek nakon što je izvršena deoba te mase na poverioce stečajnog

dužnika.

Stečajni postupak može dugo trajati, i za čitavo to vreme treće oštećeno lice neće

moći primiti naknadu ni iz stečajne mase ni iz garantnog fonda. Ova nepovoljna situacija

za treće oštećeno lice može se otkloniti na taj način što će ono ustupiti Udruženju svoje

potraživanje prema organizaciji za osiguranje, koja je pala pod stečaj, a primiće iz

sredstava Garantnog fonda punu naknadu štete. U tim slučajevima Udruženje se

32

- Garantni fond -

pojavljuje kao stečajni poverilac i ono će naplatiti iz stečajne mase pripadajući deo

naknade štete.40

Zbog nemogućnosti da svoja poslovanja usklade sa novim Zakonom o osiguranju

imovine i lica iz 1996. godine, Savezno ministarstvo za finansije je dana 23.07.1997.

godine donelo odluku o oduzimanju dozvole za rad za 24 osiguravajuće organizacije.

Zatim je 23.12.1999. godine ostalo bez dozvole još 9 osiguravajućih organizacija, a

04.07.2001. godine još četiri osiguravajuće organizacije.41

____________________39 Član 106. Zakona o osiguranju imovine i lica iz 1996. godine.40 Filipović, Aleksandar op. cit. str. 276.41 Galić Dimitrijević, Radica: “Stečaj osiguravajućih organizacija i naknada materijalne štete iz garantnog fonda“, Udruženje osiguravajućih organizacija, 2003. godina.

Dakle od 63 osiguravajuće organizacije koje su u to vreme radile na ovim

prostorima ostalo je bez dozvole 37 osiguravajućih organizacija, a 26 je nastavilo sa

radom.42

Nad 37 osiguravajućih organizacija su pokrenuti postupci likvidacije ili stečaja,

od kojih su neki pravosnažno okončani a neki su još uvek u toku.

Upravo su sporovi za naknadu štete po osnovu odgovornosti osiguranika

osiguravajuće organizacije koja je otišla pod stečaj najsloženiji i izazivaju različita

tumačenja i stavove u sudskoj praksi.

Da bi se naknada štete ostvarila iz sredstava garantnog fonda trebaju kumulativno

biti ispunjena tri uslova:

- da je šteta prouzrokovana upotrebom motornog vozila za koje je na dan štete

bio zaključen ugovor o obaveznom osiguranju;

- da se radi o ugovoru sa organizacijom za osiguranje nad kojom je otvoren

stečajni postupak;

- da se radi o šteti ili delu štete, koja je blagovremeno prijavljena i prihvaćena

kao potraživanje, ali nije naknađena iz stečajne mase.

Prva dilema43 koja se javlja u dosadašnjoj primeni Zakona o osiguranju imovine i

lica da li odredbe o garantnom fondu imaju retroaktivnu primenu na obligaciono pravne

odnose koji su nastali pre 06.07.1997. godine.

33

- Garantni fond -

Savezni sud Jugoslavije i Vrhovni sud Srbije u svojim odlukama su stali na

stanovište da ZOIL nema retroaktivno dejstvo te da se primenjuje od 06.07.1996. godine

odnosno shodno članu 156. ZOIL ( iz 1996. ), odredbe o garantnom fondu su u primeni

od 06.07.1997. godine, što znači da se primenjuju na obligaciono pravne odnose koji su

nastali nakon 06.07.1997. godine.

____________________42 Ibidem43 Ibidem

Druga dilema44 je da li oštećeni koji potražuju štetu prouzrokovanu upotrebom

motornog vozila, odnosno vazduhoplova za koji je bio zaključen Ugovor o obaveznom

osiguranju od automobilske odgovornosti sa organizacijom za osiguranje nad kojom je

otvoren stečajni postupak ( čl. 92. stav 2. tačka 3. ZOIL-a ) imaju obavezu prijavljivanja

u stečajnu masu radi namirenja potraživanja iz stečajne mase ( osiguravača štetnika ), pa

tek ukoliko se u celosti ili delimično ne namire iz stečajne mase imaju pravo na

potraživanje iz sredstava garantnog fonda ( čl. 106. ZOIL-a ).

Međutim u poslednje vreme se uočava da sudovi napuštaju ovakvu praksu vođeni

željom da se zaštiti oštećeni a i zbog novog pravnog stava Građanskog odeljenja

Vrhovnog suda Srbije koji je zauzet na Savetovanju u Vrnjačkoj Banji od 07.10.2002.

godine.

Prema ovom pravnom stavu pravo na naknadu štete iz sredstava garantnog fonda

mogu ostvariti sva ona oštećena lica kojima je šteta pričinjena motornim vozilom za koje

je Ugovor o obaveznom osiguranju zaključen sa osiguravajućom organizacijom nad

kojom je pokrenut postupak stečaja na dan primene odredbi o garantnom fondu tj.

06.07.1997. godine nezavisno od činjenice da li je štetni događaj nastao pre ili posle tog

datuma.

Osiguravajućim organizacijama koje nisu ispunjavale ulove iz ZOIL-a oduzimane

su dozvole od 23.07.1997. godine, što znači da svi oštećeni kojima su odgovorne ove 37

osiguravajuće organizacije imaju pravo da potražuju štetu iz sredstava garantnog fonda

bez obzira kada su štetu pretrpeli.

34

- Garantni fond -

Ovakav pravni stav je neodrživ jer ako bi se uvažilo stanovište da je momenat

otvaranja stečaja relevantan za pasivnu legitimaciju garantnog fonda to bi značilo

retroaktivnu primenu ZOIL-a što je u suprotnosti sa članom 121 republičkog Ustava koji

zabranjuje retroaktivnost Zakona, osim ako je retroaktivnost izričito propisana iako je ona

u opštem interesu koji je utvrđen zakonom.45

____________________44 Ibidem45 Ibidem

Prema tome, ako je šteta prouzrokovana u momentu kada odredbe o garantnom

fondu nisu stupile na snagu to Udruženje osiguravajućih organizacija Jugoslavije nije

pasivno legitimisano niti odgovorno za naknadu štete.

Pravni stav Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije je u stavu II i III

kontradiktoran. U stavu II govori o tome da zahtev oštećenog lica za naknadu štete

dospeva prema Udruženju danom zaključenja stečajnog postupka nad osiguravajućom

organizacijom sa kojom je štetnik imao zaključen Ugovor o obaveznom osiguranju

motornog vozila.

Već u stavu III ističe da prijava potraživanja nije uslov za ostvarenje prava prema

Udruženju, ali se iz sredstava garantnog fonda može namiriti samo deo priznatog

potraživanja koji je ostao nenaknađen iz stečajne mase osiguravajuće organizacije,

odnosno deo štete koji bi ostao nenaknađen i u slučaju da je oštećeno lice takvo

potraživanje blagovremeno prijavilo u postupku stečaja.

Konkretno radi se o vrlo specifičnoj materiji koja zahteva detaljnu analizu,

poseban osvrt i tumačenje svakog konkretnog slučaja. Treba praviti razliku da li je šteta

nastala do 06.07.1997. godine ili nakon tog datuma, da li je nastala nakon oduzimanja

dozvole, ili nakon otvaranja stečajnog postupka ili nakon isteka roka za blagovremeno

prijavljivanje u stečajnu masu, da li je blagovremeno prijavljena u stečajnu masu, da li je

potraživanje prihvaćeno, da li je i u kom procentu namireno itd.46

Kao posebna dilema u rešavanju ovakvih sporova javlja se pitanje obima

odgovornosti garantnog fonda. Naime, nije sporno da se obim odgovornosti garantnog

35

- Garantni fond -

fonda za štete pričinjene nepoznatim i neosiguranim vozilom čiji vlasnik nije zaključio

ugovor o obaveznom osiguranju, a bio je obavezan da se osigura prema odredbama ovog

Zakona naknađuje u istom obimu i prema istim uslovima kao da je bio zaključen ugovor

o obaveznom osiguranju.

Međutim, garantni fond nije osiguravajuća organizacija niti je pravnji sledbenik

osiguravajuće organizacije koja je otišla pod stečaj pa tako i njen obim odgovornosti ne

može biti izjednačen.

____________________46 Ibidem

Postavlja se pitanje da li garantni fond odgovara za celokupnu materijalnu i

nematerijalnu štetu bez obzira na limit, da li odgovara do nominalnog iznosa koji je

utvrđen kao prihvaćeno potraživanje u stečajnom postupku, da li odgovara do iznosa koji

su pravosnažno presuđeni po presudama donetim protiv osiguravajuće organizacije u

stečaju.

Nije osnovano obavezivati garantni fond na naknadu materijalnih šteta na

vozilima u novčanim iznosima utvrđenim u ranije presuđenim sporovima gde je tuženi

bila osiguravajuća organizacija u stečaju niti nominalni iznos utvrđen u stečaju s obzirom

da se na te iznose dosuđuju i priznaju i kamate te tako te materijalne štete daleko

premašuju realnu visinu štete i omogućavaju oštećenima neosnovano bogaćenje.

Shodno članu 106. ZOIL-a iz sredstava garantnog fonda se namiruje ona šteta ili

deo štete koji nije naknađen iz stečajne mase. Pravo na naknadu štete iz stečajne mase i

pravo na naknadu štete iz garantnog fonda imaju različito poreklo mada su ova dva prava

komplementarna jer im je cilj isti, otklanjanje posledica posle saobraćajne nezgode.

Pravom na naknadu štete iz garantnog fonda namiruje se preostala šteta tj. onaj deo štete

koji nije naknađen iz stečajne mase. Ova prava bez obzira na njihovu komplementarnost

imaju i svoju punu individualnost, pa se i ostvaruju pod posebnim uslovima i na poseban

način. Iznalaženjem odgovora na ova sporna pitanja, sudovi ne smeju zaboraviti

specifičnu ulogu i značaj garantnog fonda, način njenog finansiranja, namenu sredstava

itd.

36

- Garantni fond -

Osiguranje je delatnost od opšteg interesa i treba je detaljno urediti zakonom, a

nadležnim državnim organima dati ovlašćenja za preduzimanje mera protiv

osiguravajućih organizacija koje ne poštuju zakon i svoje uslove. Osiguravajuće

organizacije se ne mogu ponašati suprotno zakonu i načelu dobrog privrednika.

Snaga sistema se zasniva prvenstveno na jedinstvenim i praktičnim rešenjima.

Praktičnost se zasniva na činjenici da sistem pruža maksimalnu sigurnost oštećenih u

saobraćajnim nezgodama koje prouzrokuju vozači motornih vozila kroz potpunu primenu

odredaba pravnog sistema naše zemlje.

Unapređenje prakse osiguranja i uz povećanu efikasnost sudske zaštite, ostvarili

bi se uslovi za uspešno prilagođavanje našeg zakonodavtstva važećim standardima

Evropske unije.

5.8. Naknada štete stranom državljaninu

Lice koje nije jugoslovenski državljanin, a kome je na teritoriji SRJ upotrebom

motornog vozila u slučajevima iz člana 99. Zakona prouzrokovana šteta, ima pravo na

naknadu štete prema odredbama ovog zakona, ako po zakonu države čiji je državljanin,

jugoslovenski državljani imaju pravo na naknadu u istim slučajevima kao i u slučaju

predviđenom Ugovorom Udruženja sa nacionalnim biroom osiguranja iz države čiji je

državljanin, ili ako je nacionalni biro osiguranja iz države čiji je državljanin potpisao

višestrani ugovor, odnosno sporazum koji je potpisalo i Udruženje.47

Strani državljanin kome je šteta prouzrokovana upotrebom motornog vozila ili

vazduhoplova za koji nije bio zaključen ugovor o obaveznom osiguranju, ili upotrebom

nepoznatog motornog vozila ili vazduhoplova, ili kome je šteta prouzrokovana

upotrebom motornog vozila ili vazduhoplova za koji je bio zaključen ugovor

oobaveznom osiguranju sa organizacijom za osiguranje nad kojom je otvoren stečajni

postupak, ima pravo na naknadu iz sredstava garantnog fonda, u smislu Zakona, pod

uslovima reciprociteta.

Ko se smatra stranim državljaninom ? Običnim gramatičkim tumačenjem dolazi

se do zaključka da zakonodavac pod “stranim državljaninom“ nije mislio i na državljane

SRJ koji su na radu u inostranstvu ili su tamo iz nekog drugog razloga.

37

- Garantni fond -


Načelo reciprociteta se definiše kao “odnos između dve države koji postoji ako

jedna država priznaje ili garantuje da će priznati određena prava drugoj državi ili

određeni pravni tretman njenim državljanima . . . . . ukoliko i druga država postupa na

odgovarajući način“. Svrha uvođenja načela reciprociteta jeste ostvarenje jednakog

položaja domaćih građana u odnosu na položaj stranih državljana. Dakle, pogrešno je

vezivati pojam “stranog lica“ uz posedovanje vozila strane registracije. “Strano lice“ je

pojam javnog prava u smislu državljanstva, a ne pojam imovinskog prava. Elemenat

vezivanja je dakle, državljanstvo, a ne poreklo ili smeštaj imovine. Odlaskom u

inostranstvo ne gubi se državljanstvo, naši građani ne postaju “strana lica“, prema tome

imaju pravo na naknadu štete prouzrokovanu nepoznatim i neosiguranim motornim

vozilima bez ikakvih ograničenja.48

U našoj sudskoj praksi zauzet je sledeći stav:

“ ..... lice koje nije jugoslovenski državljanin, a kome je na teritoriji SRJ

pričinjena šteta u slučajevima iz člana 99. Zakona, ima pravo na naknadu štete po

odredbama ovog zakona pod uslovom reciprociteta. “ ( presuda Okružnog suda u Šapcu

Gž. br. 870/2000 od 26.9.2000. godine )

38

- Garantni fond -

____________________48 Filipović, Aleksandar op. cit. str. 278.

5.9. Razlika izmedju statusa garantnog fonda i statusa

nacionalnog biroa za zelenu kartu

U sudskoj praksi sudovi ne prave razliku između dva instituta, a to su garantni

fond pri Udruženju osiguravajućih organizacija Jugoslavije ( Srbije ) i Udruženja kao

jugoslovenskog biroa za zelenu kartu.

Garantni fond služi za plaćanje šteta po odredbama člana 99. Zakona o

osiguranju imovine i lica iz 1996. godine, a Udruženje kao jugoslovenski biro za zelenu

kartu služi za plaćanje šteta po odredbama člana 99. Zakona o osiguranju imovine i lica

iz 1996. godine. Da bi šteta imala karakter štete po zelenoj karti, onda kao preduslov

mora da postoji zaključen Inter – biro sporazum i da su vozači iz države potpisnice dužni

na granici pokazati zelenu kartu, a u protivnom, ako je nemaju, moraju platiti granično

osiguranje. U ovakvim slučajevima radi se o vozilima koja imaju tretman domaćih vozila,

imaju domaće osiguranje i štetu treba da plaćaju direktni osiguravači.

Iz ovog proizilazi da svi vozači motornih vozila moraju imati zelenu kartu ili

zaključen ugovor o osiguranju od automobilske odgovornosti sa domaćom organizacijom

za osiguranje kada ulaze sa motornim vozilom na teritoriju Jugoslavije ( Srbije ). U

suprotnom, smatraju se neosiguranim motornim vozilima.

Oštećena lica naplaćuju štetu od garantnog fonda, s tim što garantni fond ima

pravo regresa od države, jer je kontrola ulaska na teritoriju Jugoslavije ( Srbije ) pod

kontrolom države.

39

- Garantni fond -

6. REZULTATI POSLOVANJA GARANTNOG FONDA U

2007. GODINI

Prihodi garantnog fonda iznose ukupno 643.223.280 dinara, u odnosu na

prethodnu godinu ostvareni su sa 95,45 %.

Prihodi Garantnog fonda u 2007

573.

962.

000;

89%

29.8

92.0

00; 5

%

38.5

29.0

00; 6

%

840.

000;

0%

Doprinos Iz ranijih godina Regres Ostali prihodi

Izvor: Udruženje osiguravača Srbije, Izveštaj o poslovanju sa obračunom

prihoda i rashoda garantnog fonda u 2007. godini

40

- Garantni fond -

Pozicija ostali prihodi u iznosu od 29.891.915 dinara sastoji se iz 2.371.460

prihoda od kamata na dinarska sredstva po viđenju, 262.074 pozitivnih kursnih razlika i

27.258.379 sudski ostvarenih povrata sredstava od “ Union banke “.

Rashodi garantnog fonda iznose 2.266.231.448 dinara, ili 12,91 % više u

odnosu na 2006. godinu.

Rashodi Garantnog fonda u 2007

384.348.000; 17%

43.047.000; 2%32.833.000; 1%

472.802.000; 21%

1.333.201.000; 59%

Nepokriveni rashodi

Likvidirane štete

Ostali rashodi

Troškovi poslovanja

Rezervisane štete



Nepokriveni rashodi iznose 1.333.201.000 dinara, 21,74 % više u odnosu na

2006. godinu.

Garantni fond je bio likvidan u toku cele 2007. godine.

41

- Garantni fond -

6.1. Rešavanje odštetnih zahteva

Prijem, procenu i likvidaciju zahteva za naknadu štete iz sredstava Garantnog

fonda vrše i društva registrovana za obavljanje poslova obaveznih osiguranja pod

nadzorom Udruženja.

Društvo je dužno da primi svaki zahtev za nannadu štete, izvrši obradu i da

najkasnije u roku od 14 dana, odštetni zahtev sa potrebnom originalnom dokaznom

dokumentacijom i prilogom naknade sa obrazloženjem, dostavi Udruženju na kontrolu i

isplatu.

U slučaju tužbe protiv garantnog fonda, društvo kome je dato ovlašćenje zastupa

garantni fond u parničnom postupku uz naknadu za obavljanje poslova u ime i za račun

garantnog fonda.

Lica koja su se obraćala radi naknade štete po osnovu obaveznih osiguranja

zaključenih sa društvima za koje je otvoren postupak likvidacije ili stečaja, upućivana su

da svoje pravo na naknadu štete pokušaju ostvariti iz likvidacione ili stečajne mase.

U 2007. godini podneto je ukupno 1548 zahteva za naknadu štete od čega 834 u

redovnom i 714 u sudskom postupku.

Iz 2006. godine preneto je 3908 zahteva, u redovnom 843, a u sudskom postupku

3065. Od ukupno 5456 za rešavanje, 1677 u redovnom i 3779 zahteva u sudskom

postupku, 1559 predmeta je bilo po osnovu neosiguranog vozila, 482 po osnovu

nepoznatog vozila, 3325 po osnovu stečaja i 90 ostalih predmeta.

Rešen je ukupno 1901 zahtev, 1188 u redovnom i 713 u sudskom postupku.

Od ukupnog broja rešenih šteta 62,5 % je u mirnom, a 37,5 % u sudskom

potupku.

42

- Garantni fond -

Iznosi likvidiranih šteta u redovnom postupku u 2007

68.674.082.000; 50%

7.278.383.000; 5%

61.976.789.000; 45%

Stečaj Nepoznata vozila Neosigurana vozila



Prosečna visina rešene štete iznosi 220.524 dinara, najveća prosečno rešena šteta

je za nepoznata vozila u sudskom postupku 463.114 dinara, a najniža za nepoznata vozila

u mirnom postupku 68.664 dinara.

Po visini ukupnog iznosa u svim kategorijama najviše je isplaćeno za sudske štete

281.286.859 dinara ili 67,10 %.

Najveći broj rešenih šteta je po osnovu stečaja 947 ili 49,82 %, a po iznosu

255.071.790 ili 60,84 %.

Najmanji broj šteta i najmanji iznos odnosi se na rešene štete od NN vozila u

proseku od 9,26 % do 9,47 %.

S’ obzirom da je 3.6.2006. godine došlo do odvajanja Republike Crne Gore, na

osnovu sporazuma između Udruženja osiguravača Srbije i Ministarstva finnansija

Republike Crne Gore od 2.11.2006. godine, uređena su razgraničenja obaveza i u pogledu

šteta garantnog fonda.

Posle 3.6.2006. godine i u 2007. godini, iz garantnog fonda je naime razgraničenih i

preuzetih obaveza po štetama za Crnu Goru isplaćeno za 25 predmeta 29.011.494 dinara

43

- Garantni fond -

za koje su u skladu sa Sporazumom podneti zahtevi za refundaciju i do 31.12.2007.

godini naplaćeni gotovo u celosti, odnosno u iznosu od 28.926.077 dinara.

Iznos likvidiranih šteta u sudskom postupku u 2007

193.095.001.000; 68%

32.418.006.000; 12%

55.677.705.000; 20%

Stečaj

Nepoznata vozila

Neosigurana vozila



6.2. Očekivanja garantnog fonda

U narednom periodu će se i dalje najviše rešavati i isplaćivati štete po osnovu

stečaja. Još uvek je veliki broj zahteva koji se odnose na AD “ Stari Grad “ 884 i AD

“ Srbos “ 403, od ukupno 2318 rezervisanih zahteva po osnovu stečaja.

Očekivanja garantnog fonda su išla u pravcu usvajanja Zakona o obaveznom

osiguranju u saobračaju u toku 2008 godine, koji bi na nešto drugačiji način regulisao

položaj i ulogu garantnog fonda, kao i prava i obaveze i korišćenja sredstava, pojedina

prava oštećenih lica i neka druga pitanja.

Kao što je vidljivo, do danas nije došlo do usvajanja novog zakona, no bez obzira

na to garantni fond očekuju brojne i velike obaveze, a posebno po osnovu stečaja

društava koja su izgubila dozvolu za rad.

44

- Garantni fond -

7. NACRT ZAKONA O OBAVEZNOM OSIGURANJU U

SAOBRAĆAJU49

7.1. Status Garantnog fonda

Za razliku od važećeg Zakona o osiguranja imovine i lica iz 1996. godine, gde

Garantni fond nema svojstvo pravnog lica, Nacrtom zakona o obaveznom osiguranju u

saobraćaju, Garantni fond stiče svojstvo pravnog lica, i to danom upisa u registar.

Sredstva za osivanje i početak rada Garantnog fonda obezbeđuju se u budžetu republike.

____________________49 Tekst Nacrta povodom koga je organizovana javna diskusija u Privrednoj komori Srbije.

7.2. Sredstva Garantnog fonda

Po Zakonu o osiguranju imovine i lica iz 1996. godine sredstva garantnog fonda

su se obrazovala izdvajanjem iz premije obaveznog osiguranja i sredstava ostvarenih od

regresnih zahteva prema licima koja nisu zaključila ugovor o obaveznom osiguranju, dok

Nacrt zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju predviđa više izvora sredstava:

1. redovne doprinose društva za osiguranje;

2. dodatne doprinose društva za osiguranje;

3. sredstva budžeta republike;

4. prihode od ulaganja i druge prihode Garantnog fonda;

5. drugi izvori u skladu sa zakonom.50

7.3. Namena sredstava

45

- Garantni fond -

Sredstva Garantnog fonda se koriste za isplatu osigurane sume odnosno naknadu

štete oštećenim licima, i to :

1. prouzrokovane upotrebom motornog vozila, vazduhoplova, plovnog objekta

ili drugog prevoznog sredstva za koje nije bio zaključen ugovor o obaveznom

osiguranju;

2. zbog smrti, povrede tela ili narušavanja zdravlja, prouzrokovane upotrebom

nepoznatog motornog vozila, vazduhoplova, plovnog objekta ili drugog

prevoznog sredstva;

3. prouzrokovane upotrebom motornog vozila, vazduhoplova, plovnog objekta

ili drugog prevoznog sredstva za koje je zaključen ugovor o obaveznom

osiguranju sa društvom za osiguranje nad kojim je pokrenut stečajni

postupak.51

____________________50 Nacrt Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, član 74.51 Član 75 Zakona.

Za razliku od Zakona o osiguranju imovine i lica iz 1996. godine, po kome su

sredstva Garantnog fonda namenjena za naknadu štete prouzrokovane upotrebom

motornog vozila ili vazduhoplova, Nacrtom zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju

namena sredstava je proširena na plovne objekte i druga prevozna sredstva.

7.4. Stečaj osiguravajućih društava

U slučaju stečaja osiguravača sa kojim je zaključen ugovor o obaveznom

osiguranju, oštećena lica se obraćaju direktno Garantnom fondu za naknadu štete, za

razliku od Zakona o osiguranju imovine i lica iz 1996. godine gde su oštećena lica bila

prinudjena da odštetu pokušaju naknaditi iz stečajne mase. Tek ako oštećena lica štetu ne

naknade iz stečajne mase, mogla su se obraćati Garantnom fondu. To je Nacrtom zakona

o obaveznom osiguranju u saobraćaju promenjeno, pa tako oštećeni štetu mogu naknaditi

direktno od Garantnog fonda pre okončanja stečajnog postupka.

46

- Garantni fond -

ZAKLJUČAK

U osiguranju automobilske odgovornosti funkcija garantnog fonda je najbolja

zaštita trećih oštećenih lica od nepoznatih, neosiguranih i motornih vozila čiji vlasnici su

zaključili osiguranje kod insloventnih osiguravača. Ovakva potpuna zaštita je propisana u

našem zakonu i po tom pitanju ne treba ništa menjati.

Status, organizaciju, nadzor i kontrolu, upravljanje i finansiranje garantnog fonda

treba sveobuhvatnije regulisati. Treba obezbediti veće ingerencije države kod

upravljanja, obrazovanja i korišćenja doprinosa osiguravača i u postupku rešavanja

zahteva za naknadu šteta preko arbitraže čiji sastav podleže saglasnosti nadležnih

državnih organa.

Status garantnog fonda može biti različit. Čini se da je najbolje rešenje ako je

garantni fond ustanova javnog prava uz ovlašćenje nadležnog organa da te poslove može

poveriti i drugom pravnom licu koje je spremno da preuzme funkciju garantnog fonda.

47

- Garantni fond -

Na ovaj način se obezbeđuje bolja racionalnost i ekonomičnost. U tom cilju treba

propisati glavna načela upravljanja, davanja saglasnosti na statut i mogućnost da u

slučaju nelikvidnosti garantnog fonda nadležno ministarstvo može utvrditi visinu

doprinosa iz premije automobilske odgovornosti. Kod rešavanja zahteva za naknadu šteta

propisati drugostepeni postupak arbitraže i postaviti osnovna načela o načinu formiranja i

rada arbitraže.

Oštećena lica bi trebalo da se prvo obrate sa zahtevom za naknadu štete

garantnom fondu. Ukoliko im zahtev bude odbijen ili prihvaćen u iznosu sa kojim

oštećeni nije saglasan mogli bi da se obrate sudu po isteku roka od 60 dana od dana

podnošenja zahteva.

Zakn bi trebalo da utvrdi najviši iznos po jednom regresnom zahtevu fonda, npr.

primer dinarsku protivvrednost 3000 evra ili 12 prosečnih mesečnih plata u Republici u

mesecu koji prethodi mesecu u kome je isplaćen zahtev za naknadu štete ili u momentu

podnošenja zahteva zaregres.

LITERATURA:

1. Pak, Jasna: Imovinska zaštita lica koja ne mogu da ostvare naknadu štete po

osnovu osiguranja od odgovornosti u zborniku “Naknada štete i osiguranje“,

savetovanje sa međunarodnim učešćem, Budva 2005. u organizaciji Udruženja za

odštetno pravo.

2. Pak, Jasna: “Nacionalni biro i zelena karta osiguranja“, Pregled evropskog

zakonodavstva, 3-4/1999.

3. Pak, Jasna: “Obaveze garantnog fonda prema putnicima u sredstvima

javnog prevoza“, Izbor sudske prakse, 6/2000.

4. Pak, Jasna: Značaj i uloga garantnog fonda u zaštiti žrtava saobraćajnih

nezgoda u zborniku radova “Obavezno osiguranje, naknada štete i obezbeđenje

potraživanja“, Glosarijum Beograd 2000.

48

- Garantni fond -

5. Pak, Jasna: Naknada štete iz saobraćaja koju su pretrpela strana lica u Zborniku

radova “Savremeni problemi osiguranja imovine i lica“, Palić 2001. u organizaciji

Udrženja za pravo osiguranja Srbije-sekcije međunarodnog udruženja za pravo

osiguranja AIDA.

6. Pak, Jasna: “Harmonizacija propisa o osiguranju sa direktivama EU“,

Insitut za uporedno pravo, Beograd 2004. godine.

7. Pak, Jasna: “Direktive Evropske unije o usaglašavanju pravo o obaveznom

osiguranja automobilista“, Institut za međunarodnu privredu i politiku, Beograd 2008.

8. Filipović, Aleksandar: “Obavezno osiguranje od autoodgovornosti u

jugoslovenskom pravu“, Učiteljski fakultet, Beograd, 2001. godina.

9. Vladimir, Kovčić: “Privreda i pravo osiguranja u tranziciji“ – Zbornik

radova, Palić 2006. godine.

10. Vladimir, Kovčić: “Novo zakonodavstvo u osiguranju imovine i lica“ –

Zbornik radova, Palić 2006. godine

11. Cerović, Milan: “Pravo osiguranja u tranziciji“ – Zbornik radova., Palić

2006. godine

12. Cerović, Milan: “Funkcija i organizacija garantnog fonda“, Beograd, 2003.

godine.

13. Ćurković, Marjan: “Međunarodna karta osiguranja motornog vozila“, II

izmenjeno i dopunjeno izdanje, Croatio – osiguranje, Zagreb, 1990. godina.

14. Galić Dimitrijević, Radica; Udruženje osiguravajućih organizacija Srbije:

“Stečaj osiguravajućih organizacija i naknada materijalne štete iz garantnog

fonda“, 2003. godine.

ZAKONI:

1. Zakon o osiguranju imovine i lica, “Sl. list SFRJ“, br. 30/96, 57/98, 53/99 i

55/99

2. Nacrt Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju

3. Zakon o osnovama osiguranja imovine i lica iz 1990. godine

49

- Garantni fond -

4. Zakon o osnovama sistema osiguranja imovine i lica iz 1976. godine

5. Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju iz 1968. godine

OSTALO:

1. Izveštaj o poslovanju sa obračunom prihoda i rashoda garantnog fonda u

2007. godini, Beograd, februar 2008. godine.

2. Revija za pravo osiguranja, br. 3/4/2003

3. Ljiljak, Vesna; pravni zastupnik u Udruženju osiguravajućih organizacija

Srbije: “Garantni fond novina u našem sistemu obaveznog osiguranja“.

50

Documents

Garantni Fond