1

UVOD

Potreba za organizacijom kao što je MMF (engl. International Monetari Fund) postala je evidentna tokom velike ekonomske depresije 30-ih godina 20. veka, koja je dovela u pitanje svetsku ekonomiju. Širenje nepoverenja u papirni novac vodilo je zahtevu da zlato stoji iza nacionalnih trezora. Jedan broj država sa Velikom Britanijom na čelu, bio je prisiljen da napusti zlatno pravilo. Sistem zlatnog važenja počeo je da nailazi na poteškoće u vreme nastajanja monopola i koncentracije kapitala. Zemlje su počele pojedinačno da preduzimaju intervencionističke mere koje su dovele do totalne konfuzije u međunarodnom poslovanju. Dolazi do kontrakcije međunarodnih monetarnih transakcija, smanjenja broja zaposlenih i životnog standarda. Štaviše, neke zemlje su uvele restrikciju domaćeg novca za strane i sve više tražile barter aranžmane koje bi vodile totalnom eliminisanju upotrebe novca. Pod ovim okolnostima svetska ekonomija je zapadala u sve veću krizu, da bi između 1929. I 1932. cene dobara na svetskom tržištu pale za 48%, a vrednost međunarodnog poslovanja za 63%.

2

NASTANAK MMF-a

MMF zajedno sa međunarodnom bankom za obnovu i razvoj (poznatom kao Svetska banka), osnovan je na konferenciji u Bretton Woods-u, New Hapshire, USA, 22. Jula 1944. godine, na kojoj su pored SAD i Velike Britanije učestvovale još 42. zemlje. Bretonvudskim sporazumom usvojena su dva veoma važna dokumenta: Statut MMF-a i statut Svetske banke, dve institucije koje tokom čitavog svog postojanja vrlo tesno sarađuju. MMF je počeo zvanično sa radom u maju 1946. godine sa 39 članova. 1990. godine MMF broji 151. članicu a danas već 182. članice. Središte mu je u Vašingtonu. Članstvo u MMF-u je dobrovoljno i otvoreno za svaku zemlju koja je spremna da prihvati MMF-ov ugovor prava i obaveza.

3

ORGANI UPRAVLJANJA MMF-a

Organi upravljanja MMF-a su Skupština guvernera, izvršni odbor i generalni direktor. Skupština guvernera je glavni organ koji donosi rešenja obavezna za sve. Nju čine guverneri i njihovi zamenici koje imenuju sve zemlje članice. Svaki guverner raspolaže glasovima svoje zemlje. Skupština guvernera se održava obično jednom godišnje. Fondom rukovodi Izvršni odbor sastavljen od 24 direktora, od kojih danas osam zemalja imaju svoje direktore u izvršnom odboru: SAD, Velika Britanija, Rusija, Kina, Francuska, Nemačka, Japan i Saudijska Arabija, dok ostalih šesnaest direktora predstavljaju zajedno sve zemlje. Izvršni odbor obavlja svakodnevne poslove MMF-a, odobrava finansijska sredstva zemljama, priprema godišnje izveštaje Skupštini guvernera, organizuje i izdaje obimne studije o problemima međunarodnog monetarnog sistema, rukovodi konsultacijama sa zemljama članicama. Izvršnim odborom rukovodi generalni direktor koga bira Izvršni odbor. Pored predstavljanja izvršnom odboru i vođenja tekućih poslova MMF-a, generalni direktor je rukovodilac stručnog i naučnog kadra Fonda. Ta funkcija uglavnom pripada Evropljanima. MMF ima oko 2600 zaposlenih iz 122 zemlje članice i one uglavnom rade u Vašingtonu, ali i po manjim kancelarijama u Ženevi, Parizu, Tokiju i u UN-u u Nju Jorku.

4

SVRHA I ULOGA MMF-a

Na sastanku u Bretton Woods-u ustanovljeni su osnovni zadaci i principi MMF-a poznati pod nazivom „ The Articles of Agreement“ to su:

Razvijanje međunarodne kooperativne monetarne kooperacije;

Potpomaganje ekspanzije međunarodnog privrednog poslovanja i doprinos povećanju nivoa zaposlenosti i realne raspodele dohotka;

Posešivanje multilateralnih odnosa u plaćanjima i slobodne trgovine;

Pomaganje nestabilnosti kod plaćanja;Ovo je bila polazna osnova za rad MMF-a, a od 1994.

godine sistem se razvio i dopunjavao, tako da je „The Articles of Agreement“ doživeo nekoliko reformi (1969., 1978., 1992.) tokom kriznih situacija u svetu. MMF je jedinstven među međunarodnim organizacijama, kombinujući regulatorne konsultativne i finansijske funkcije, koje su izvedene iz svrhe postojanja ove organizacije. MMF nije zabrinut samo za probleme pojedinih zemalja već za funkcionisanje međunarodnog monetarnog sistema kao celine. Njegove aktivnosti su fokusirane na razvijanje takvih politika i strategija koje njihovi članovi mogu zajedno da rade na uspostavljanju

5

stabilnog svetskog rasta. MMF-ova politika i praksa su u stalnim izvozima i tokom vremena se dopunjuju i dograđuju, a u svrhu globalizacije finansijskih tržišta i smanjenju finansijskih kriza. Rad MMF-a će se u skorijoj budućnopsti bazirati, kako je naglasio „Interim Comitee“, na iznalaženju načina da se preduhitre, kontrolišu i rešavaju finansijske krize.

6

MANDAT I ZADACI MMF-a

Da bi poslovao efikasno, MMF ima mandat da prati i nadgleda monetarnu politiku svojih članica. Ta politika obuhvata vrlo širok krug problema, a posebno onih vezanih za platni bilans i devizne kurseve. Stručnjaci MMF-aodržavaju redovne sastanke sa nadležnim vlastima zemalja članica, prikupljaju najnovije ekonomske i finansijske podatke, informišu se o ekonomskoj politici i načinu njenog ostvarenja kao i o rezultatima i delovanju na devizne kurseve i platni bilans. Na bazi ovih infgormacija u MMF-u se vrše analize, daju sugestije i određuje politika MMF-a prema članici, posebno u pogledu finansijske pomoći MMF-a.

Drugi, veoma važan zadatak MMF-a je davanje finansijske pomoći zemlji članici za regulisanje njenog privremenog deficita platnog bilansa.

7

OPERACIJE MMF-a

Pri uključenju u MMF zemlja članica se obavezuje da će informisati ostale članove o vrednosti svog novca u odnosu na novac drugih zemalja, da će izbegavati restrikciju zamene domaće valute za stranu, da će negovati takvu ekonomsku politiku koja će voditi povećanju nacionalnog bogatstva i bogatstva celog članstva.

MMF ne može naterati članice da se striktno vladaju prema ovim pravilima, mada može izvršiti moralni pritisak da se pridržavaju pravila koja su dobrovoljno potpisana. Ukoliko zemlja članica konstantno ignoriše svoje obaveze, ostale članice mogu, kroz instituciju MMF-a, da zabrane toj zemlji pozajmljivanje novca od MMF-a, ili da, u krajnjem slučaju, zamole državu članicu da izađe iz organizacije.

Što se tiče samog MMF-a on ima obavezu kontrolisanja kooperativnog sistema u svrhu redovne i pravilne razmene nacionalnih valuta, pozajmljivanje novca članovima da bi reorganizovali svoje ekonomije da bolje kooperišu sa sistemom, i obavezu davanja servisnih usluga- tehničku pomoć i obuku.

8

KVOTE I GLASANJE

MMF obezbeđuje kreditni potencijal uplatom kvota zemalja članica. Visina kvote zavisi od relativne ekonomske snage zemlje. Do 1960. određivala se takozvanom bretovudskom formulom, tj. na bazi nacionalnog dohotka, rezevi zlata i dolara i izvoza i uvoza. Od 1963. uvedeno je više formula za određivanje kvote, umanjen je značaj visine nacionalnog dohotka i monetarnih rezervi, a povećan značaj izvozne u i uvozne komponente. Opšta revizija kvota vrši se svaklih pet godina, a na zahtev zemalja moguće je izvršiti izmenu pojedinih nacionalnih kvota. Do 1990. visina kvote je revizirana devet puta. Početni kreditni potencijal MMF-a iznosio je 7.3 miliojardi dolara, a nakon devete revizije 135.2 milijarde u skladu sa povećanjem svetske trgovine.

U 1990. Prilikom devete revizije, SAD je određena kvota od 19.6 % ukupnih sredstava (1994. godine je iznosila 31%), pa slede Japan i Nemačka sa po 6.1%, Velika Britanija i Francuska sa po 5.4%. Visina kvote određuje glasačku snagu zemlje. Svaka članica dobija 250 baznih glasova, a na svakih 100.000 SPV (Specijalna Prava Vučenja) još jedan glas.

Prema bretonovudskim pravilima, članice su upućivale 25% propisane kvote u zlatu (tzv. zlatna tranša), a 75% u nacionalnoj valuti. Početkom 1978. Fond je omogućio zemljama

9

da umesto zlatne tranše 25% kvote uplate u vidu „rezervne tranše“ u valutama koje odobri MMF, ili u vidu specijalnih prava vučenja. Kao dopunska rezerva uz zlato i pojedine valute, 1969. godine uvedena su specijalna prava vučenja. SPV su bankovni računi zemalja članica kod MMF-a, iza njih ne stoji zlato ili neka valuta. Postoje samo na osnovu dogovora zemalja članica, a njihova alokacija zemljama članicama je izvršena prema kvotama. Ukupno je raspodeljeno oko 9.5 milijardi SPV. Kada je uvedena vrednost 1 SPV bila je dnaka 1 USD, ali kada je dolar devalvirao 1971. I 1973. Vrednost SPV je počela da raste. Pošto su se problemi dolara kao valute prenosili na SPV, početkom 1974. MMF jedoneo odluku da se vrednost SPV veže za „korpu“ od 16 ključnih valuta.

Svaka zemlja članica može da otkupi SPV u svojoj valuti prema određenoj kvoti i da ih koristi za regulisanje svojih obaveza prematrećim zemljama, pošto SPV omogućuje zemlji da za njih kupi bilo koju drugu valutu. Sa SPV mogu da operišu samo centralne banke zemalja članica i to samo radi rešavanja preoblema platnog bilansa, a nikako drugih transakcija.

Pri uključenju u MMF svaka zemlja članica dopunjuje određenu sumu novca, zvanu „quota subscription“. Kvote imaju različite uloge:

One ostvaruju određeni Fond novca koji se može povući u slučaju finansijskih poteškoća članova;

One su osnova za određivanje koliko član može da pozajmi od MMF-a, ili da primi od MMF-a u periodičnim alokacijama specijalnih pomoći, poznatih pod

10

nazivom „Specijalna Prava Vučenja“. Ovo nam govori da, što je više član finansijski doprineo, to više može da pozajmi kada je potrebno;

One određuju glasačku snagu članova. Bogatije zemlje imaju veću glasačku mioć. Zemlje koje imaju preko 15% ukupnog broja glasova imaju pravo veta na odluke Fonda. Zemlje sa najvećim brojem kvota u MMF-u su SAD sa 18.25%, zatim Nemačka, Japan, Velika Britanija i Francuska. Kvote se preispituju svakih 5 godina i mogu biti povećane ili smanjene prema potrebama MMF-a i prema ekonomskom prosperitetu zemalja članica. U 1946. godini Fond je imao 7.6 milijardi dolara, a u 1998. godini 183 milijarde. Predlog da se kvote podignu na 280 milijardi čeka na odobrenje, SAD , kao najjača ekonomska sila, učestvuje u Fondu sa oko 35 milijardi dolara, što im da je oko 265.000 glasova (18.25%), a Palau koja je postala član u decembru 1997. godine, ima najmanju kvotu, i doprinosi sa oko 3.8 miliona, i ima 272 glasa (0.002%);

Određuju alokaciju SPV, udeo zemlje članice u alokaciji SPV se određuje u odnosu na njene kvote.U januaru 1998. godine došlo je do predloga da se podigne

nivo kvota za 45%. Da bise ovakav potez odobrio potrebno je 85% svih glasova. Prema podacima od 15.08.1999.godine, 153 zemlje članice (96,9% svih glasova) su se saglasile sa povećanjem. “Bord of Governors“ svakih 5 godina preispituje kvote i ukoliko je potrebno menja njihovu strukturu. Takođe, svaka zemlja može u bilo kom momentu tražiti preispitivanje

11

svoje kvote. Kvota svake zemlje članice se određuje prema njenoj ekonomskoj snazi u odnosu na druge zemlje. Različiti ekonomski faktori se uzimaju u obzir pri determinisanju kvote – GAP određene zemlje, broj finansijskih transakcija i zvanične rezerve određene zemlje.

12

VALUTNI SISTEM MMF-a

U svom nastanku, svi članovi MMF-a morali su da se pridržavaju istih metoda računanja vrednosti njihovog novca u odnosu na valute drugih zemalja. U tim vrednostima SAD su definisale vrednost dolara prema zlatu, tako da je jedna unca zlata vredela 35 dolara. Pri uključivanju u MMF sve zemlje su morale da izraze vrednost svoga novca u odnosu na zlato ili u odnosu na dolar. Svi kursevi su bili fiksni i odsutupanja su mogla biti najviše do 1%. Ukoliko je neka zemlja članica želela da promeni kurs svoje valute, u cilju stabilnosti svoje ekonomije, morala je da se konsultuje i da sarađuje sa ostalim članovima MMF-a pre same promene. Ukoliko bi neka zemlja menjala kurs nezavisno od institucije MMF-a, onda bi ta zemlja izgubila pravo korišćenja sredstava Fonda. Ovakav sistem je imao svoje prednosti u odnosu na staro pravilo zlatnog važenja- održavanje kurseva stabilnim i predvidljivim, ali je tokom godina nailazio i na velike slabosti. Sistem stalnih deviznih kurseva bio je u upotrebi oko 25 godina. Slom se nazirao početkom 70-ih. Funkcionisanje postojećeg zlatno-deviznog standarda je došlo u krizu zbog nedostajućeg kapitala sve veće međunarodne nelikbvidnosti. Trakođe, nestabilnost rezervnih valuta i prvenstveno američkog dolara ugrožavala je međunarodni monetarni sistem. Napuštanjem prethodno

13

opisanog sistema deviznih kurseva, počelo se sa primenjivanjem individualnih metoda za određivanje kursa domaće valute. Jedini zahtev je bio da zemlje više ne koriste zlato kao osnovu za određivanje vrednosti valute i da informišu članove o načinu denominovanja svog novca u odnosu na strane. Uglavnom se primanjivao slobodni kurs, odnosno novac je vredeo onoliko koliko je bila njegova vrednost na tržištu. Neke zemlje su formirale svoje kurseve prema kursevima vodećih ekonomskih sila, npr. kako raste vrednost francuskog franka, tako raste i valuta zemlje, koja koristi ovaj metod.

14

KONSULTACIJE

Kroz periodične konsultacije sa zemljama članica MMF saznaje da se njegovi članovi ponašaju otvoreno i odgovorno pri postavljanju uslova pod kojima se prodaju i kupuju domaće valute u drugim državama ili stranim građanima, i takođe se sagledava trenutna ekonomska pozicija države članice. Ovakav vid saradnje MMF-a sa članicama ima cilj da eliminiše restrikcije razmene domaće valute za stranu. U prvim godinama postojanja MMF je vršio ovakve konsultacije samo sa određenim zemljama, tj. onim članovima koji su sprovodili praksu restrikcije razmene valuta, ali od 1978. svi članovi su obavezni na ovakav vid saradnje sa MMF-om.

Konsultacije se obavljaju uglavnom jednom godišnje, ali „Managing Director“ može u svakom trenutku da inicira sprovođenje postupka ako se utvrdi da je zemlja članica upala u veće ekonomske probleme, ili ukoliko se čini da član radi protiv interesa Fonda. Svake godine, tim od 4-5 MMF-ovih stručnjaka provodi u zemlji članici oko 2 nedelje sakupljajući informacije i razgovara sa predstavnicima vlade o ekonomskoj politici zemlje. Ovo ima za cilj sagledavanje i predviđanje daljeg razvoja svetske ekonomije. Zaključci sa ovih sastanaka se publikuju 2 puta godišnje u „World Developement Outlook“.

15

FINANSIJSKA FUNKCIJA

MMF je poznat svetskoj javnosti kao izvor za pozajmljivanje velikih suma novca finansijski ugroženim regionima. Tokom 80ih i 90ih MMF je dao velike kredite Meksiku i Rusiji. Tokom 1983će i 1984te MMF je pozajmio zemljama članicama koje su imale obaveze prema drugim članovima oko 2,8milijardi dolara. Do 1995te godine Meksiko je kreditiran za blizu 18 milijardi dolara, a Rusija sa nešto više od 6,2milijarde dolara, za vreme teških reformskih perioda. Prema izveštaju od jula 1998me godine MMF potpomaže Indoneziju, Koreju i Tajland sa oko 35milijardi, a Rusiji je odobreno 20,4milijarde dolara kao pomoć ekonomskom programu za 1998mu. Sve ovo govori da je Fond veliki mobilizator kapitala i jedna od najvećih kreditnih konstitucija.

16

IZVORI FINANSIRANJA

Najveći izvor novca u Fondu je doprinos zemalja članica. Kvote teorijski vrede oko 193 milijarde dolara, mada u praksi one vrede mnogo više. Zato što zemlje članice 75% svojih kvota uplaćuju u domaćoj valuti, i zbog toga što ne postoji tražnja za većinom nacionalnih valuta, otprilike polovina novca je neupotrebljiva. Mada postoje izuzeci, samo 20ak valuta se pozajmljuje od MMF-a u toku godine, a potencijalni pozajmljivači od MMF-a žele glavne konverzibilne valute. Kako svaki član ima pravo da pozajmi nekoliko puta sumu koja nije veća od njegovog trostrukog uloga u Fond, rezerve Fonda mogu biti nedovoljne u situacijama velikih ekonomskih poremećaja. Da bi se to izbeglo, MMF je od 1968me godine imao seriju kredita, vrednih 24 milijarde dolara, uspostavljenim sa određenim brojevima vlada i banaka u svetu. Ovakav način kreditiranja članova znači da je MMF odgovoran za vraćanje kredita.

17

FINANSIJSKA POMOĆ

Finansijska pomoć MMF-a zemljama članicama je strogo namenjena- odobrava se samo radi uravnoteženja privremenog platnog deficita, a obavlja se preko tzv. SWAP aranžmana u kome dve strane razmenjuju određeni iznos jedne valute za drugu sa obavezom da kroz izvesno vreme svaka ugovornica dobije natrag tu sumu u valuti koju je dala. U ovom slučaju, ugovornice su MMF i zemlje članice, pri čemu zemlja članica za sumu valute koju dobija od MMF-a daje ekvivalent svoje valute. Ta transakcija se naziva „vučenje“, a vraćanje deviznih sredstava „otkup“. Osnovni vid transakcije između MMF-a i zemalja članica jeste kupovanje strane valute od MMF-a za domaću valutu zemlje članice srazmerno kvoti koju ona ima kod Fonda.

Odobravanje finansijske pomoći na zahtev članice MMF na dva načina:

1. Skoro automatski , ako tražena suma ne premašuje 25% kvote koju zemlja ima kod MMF-a

2. Na bazi ocena i procena MMF-a o ekonomskoj politici zemlje – tada se finansijska pomoć dodeljuje u okviru četiri kreditne tranše koje se daju sukcesivno u visini od 25% kvote zemlje članice.

18

ULOGA ZLATA U MMF-u

Pre dogovora iz aprila 1978. godine, uloga zlata u međunarodnom monetarenom sistemu je bila centralna i odlučujuća. Ovaj dogovor imao je za cilj da se postepeno smanji uloga zlata u međunarodnom monetarnom sistemu i u MMF-u.

Međutim, zlato je još uvek važna rezerva u mnogim zemljama, a MMF spada u institucije koje imaju najveće količine zlata. MMF ima 3.217.341 kilogram zlata (oko 103,4 miliona unca), što iznosi oko 3,6milijardi specijalnih prava vučenja. Prema trenutnoj tržišnoj ceni vrednost tog zlata je oko 30 milijardi dolara. Ove zalihe predstavljaju ravnotežu MMF-ovih zaliha zlata posle aukcije zlata i povraćaja zlata članovima u periodu od 1976-1980. Iako MMF drži zlato u zalihama ono se ne koristi u MMF-ovim operacijama i transakcijama. Svaka transakcija sa zlatom mora biti odobrena od 85% zemalja članica. MMF može prodati zlato na osnovu tržišne cene, ili može prihvatiti zlato od svojih članova u zamenu za obaveze prema MMF-u. Sve ostale transakcije su zabranjene.

19

STAND-BY ARANŽMANI

Stand-by aranžmani predstavljaju aranžmane za pribavljanje sredstava Fonda i veoma su pogodni s obzirom na jednostavnost vučenja potrebnih stranih sredstava plaćanja. Ovi aranžmani su u sistemu MMF-a uvedeni 1952ge godine. Stand-by krediti su uvedeni s obzirom da se pokazalo da povlačenje sredstava po osnovu nivoa nacionalnih kvota ne zadovoljava potrebe zemalja članica. Stand-by krediti su ograničeni sa stanovišta vremena korišćenja, kao i visine sredstava. Uobičajeni rok stand-by aranžmana je jedna godina, a izuzetno može da bude i duži ali ne više od tri godine. Predviđena je mogućnost da kredit bude odobren pre isteka roka važenja. Najčešća forma odobravanja kredita u MMF-u su stand-by krediti.

20

REFORMA MMF ODOLJENJE SDR-a

Jedan od glavnih uzroka krize u koju je svet zapao krajem 60ih godina 20og veka jeste nedostatak deviznih rezervi država i povećanje međusobne nelikvidnosti, uz izmenu strukture i kvaliteta nacionalnog trezora. Sve više je dolazilo do smanjivanja rezervi zlata i povećanja američkog dolara i sterlinške funte kao rezervne valute. Istovremeno se beleži slabljenje pozicija Special Drawin Right – Specijalna Prava Vučenja ovih valuta.

21

USLUGE MMF-a

Osim što nadgleda rad Međunarodniog Monetarnog Sistema i što pruža finansijsku pomoć svojim članovima, MMF nudi i tehničku pomoć iz različitih oblasti. Što se tiče postojanja Obrazovnog instituta u Vašingtonu, kurseva u inostranstvu i velikog broja publikacija vezanih za rad i postojanje Međunarodnog Monetarnog Sistema.

Pozivi za pomoć MMF-u bili su učestali tokom 60ih i 70ih godina, kada se veliki broj novonastalih država suočio sa problemima postavljanja u rad centralnih banaka, valutnih sistema, poreskih politika i dr. Skorašnja tehnička pomoć bila je usmerena zemljama Afrike i Bliskog Istoka.

22

HITNA ASISTENCIJA

Pored podrške koja se čini za platnobilansno prilagođavanje Fond obezbeđuje i hitnu pomoć u formi otkupa, kako bi omogućio zemljama članicama da prevaziđu platnobilansne probleme, koji nastaju zbog nepredvidivih prirodnih nepogoda ili postkonfliktnih situacija.

23

OLAKŠICE NAJSIROMAŠNIJIM ZEMLJAMA

Olakšica za strukturno prilagođavanje i proširena olakšica za strukturno prilagođavanje (ESAF). U skladu sa ovim olakšicama Fond obezbeđuje sredstva na koncesivnoj osnovi, radi podrške srednjoročnog makroekonomskog prilagođavanaja strukturnih reformi u najsiromašnijim zemljama, koje su suočene sa produženim neravnotežama bilansa plaćanja. Uz pomoć eksperata MMF-a i svetske banke zemlja sačinjava okvire politike za period od 3 godine koji se pismeno dostavlja. U okvru ovog sačinjavaju jednogodišnje programe, koji su zatim podržani programima SAF i ESAF. Ovi programi pretpostavljaju postavljanje vremenskog okvira ispunjenja uslova. Kamatna stopa na SAF i ESAF je 0,5% a otprilike se vrše u periodu od 5,5-10 godina.

Kvote zemalja članica pretpostavljaju osnovni izvor likvidnosti. Međutim, MMF se obraća razninm institucijama i kreditorima u cilju obezbeđenja dodatnih izvora finansiranja zemalja članica. U tom smislu se kreiraju dve kreditne olakšice.

GAB (General Arrangement to Borrow). Ovaj kreditni aranžman je zaključen sa 11 razvijenih zemalja ili njihovih centralnih banaka, u cilju obezbeđenja dodatnih finansijskih sredstava MMF-a koja treba da posluže za rešavanje relativnih problema međunarodnog monetarnog sistema. Potencijalno

24

raspoloživa sredastva GAB-a iznose 15 milijardi SPV, koja se dobijaju na osnovnu posebno zaključenog aranžmana sa Saudijskom Arabijom.

NAB (New Arrangement to Borrow) je lansiran 1997me godine sa istim ciljem kao i GAB. Nastao je iz potrebe obezbeđenja dodatnih finansijskih sredstava MMF-u radi rešavanja hitnih problema Međunarodnog Monetarnog Sistema. NAB ne zamenjuje GAB, već je zamišljen da predstavlja prvi i glavni izvor sredstava, dok se u GAB ne obezbede potencijalna sredstva. Vredno pažnje je da su zemlje koje učestvuju u GAB-u i one koje ne učestvuju u NAB-u. Potencijalno raspoloživa sredstva NAB-a su 34 milijarde SPV.

25

GRUPA SVETSKE BANKE

Svetska banka se sastoji iz pet usko povezanih institucija:1. Svetska banka za obnovu i razvoj- International

Bank for Reconstruction and Developement2. Svetska razvojna institucija- International

Developement Association (IDA)3. Svetska finansijska korporacija- International

Finance Corporation (IFC)4. Agencija za garantovanje multilateralnih

investicija- Multilateral Investment Guarantee Agency (MIGA)

5. Internacionalni centar za rešavanje investicionih sporova- International Centre for Settlement of Investment Disputes (ICSID)Predsednik ovih pet institucija je James D. Wolfensohn.

26

REZIME

Formiranjem MMF-a treba da se ostvare dva cilja: a se zemlje članice pridržavaju dogovorenih prava igre u međunarodnim ekonomskim odnosima i da se putem kreditiranja omogući da zemlje članice prebrode teškoće privremene neravnoteže platnog bilansa. Veoma je važna usluga MMF mehanizma međunarodnih konsultacija u razvijanju međunarodne monetarne saradnje, u potpomaganju širenja i ravnomernog razvijanja međunarodne trgovine, održavanju stabilnosti da smanje stepen platno- bilansnih ravnoteža.

MMF je vrlo uticajna međunarodna institucija. Njena snaga se zasniva na mogućnosti da se odobri ili odbije kreditiranje iznad rezervne tranše, zatim da odlučuje u pogledu devalvacije iznad 10% svake zemlje članice,kao i na činjenici da svaka zemlja koja želi da postane članica Svetske banke mora biti učlanjena u MMF. Ugled koji MMF ima u svetu toliko je veliki da njegov stav prema jednoj zemlji služi kao parametar za poslovanje niza finansijskih institucija, stranog, privatnog i javnog kapitala sa tom zemljom.

27

LITERATURA

Prof. Dr Dragana M. Đurić,Međunarodna ekonomija, Beograd 2000.Prof.dr Kostadin Pušara, Međunarodne finansije, Beograd 2001.Savremena administracija: Ekonomska i poslovna enciklopedija, Beograd 1994.www.imf.org www.ekonomist.co.rs