GAENJE VISOKIH OBJEKATA I EVAKUACIJA

GAENJE VISOKIH OBJEKATA I EVAKUACIJA

Autor:

ing.el. Neboja ManojloviScenario gaenja visokih objekata, postavlja se kao najvei izazov rukovodjenju i komandovanju kao osnovi vatrogastva, i jedino brza i odluna intervencija zasnovana na poznavanju konstrukcije zgrade i njenih karakteristika moe nam obezbediti uspeh u ovoj operaciji, objanjava Captain William R. Mulcahey of New York Citys Fire Department.ta su to visoki objekti? To je svaka zgrada iji je zadnji sprat odnosno krov vii od najviljih lestvi (najee 100 feet (30m prim.prev.)) koje poseduje odreena jedinica ili svaki poar koji zahteva vatrogasne metode drugaije od onih na zemlji. Razmatrajui veliinu vatrogasne jedinice, tip i broj raspoloive opreme, dostupnost specijalne uzajamne pomoi, mogunost snabdevanja vodom, veliinu zgrade i njenog vlasnika, i mnoge druge varijacije ukljuene u dizajn zgrade ine poarni scenario visokih zgrada jedinstvenim. U svrhu pisanja ovog lanka, mi emo govoriti o odreenim tipovima koji nude najvei rizik po svoje stanare visoke poslovne zgrade. Uobiajene dvospratne zgrade posluie nam kao primer, kao i zgrade od 6 i vie spratova koje danas takoe esto sreemo.

TIPOVI VISOKIH ZGRADA

New York ima najvie standarde i pravne zahteve za konstrukciju visokih zgrada, kao i statutom (zakonom) reenu pasivnu zatitu od poara. Visoke zgrade koje moemo danas nai (u New Yorku kao i u drugim gradovima) mogu se klasifikovati kao dva osnovna konstrukcijska tipa: Teke i Lake zgrade.

Tekezgrade (pravljene poetkom ovog veka) nude izvanredne delove zgrada sa pregradama od ploa koje mogu izdrati poar od najmanje dva asa na svakom spratu, spoljanji malter i dekor, eline komponente spakovane u beton, spoljanji zid vezan na svakom spratu, spratovi pravljeni sa pojaanim betonom, spoljni prozor koji obino moe da se otvara, i bez centralnog voenja vazduha tj bez sistema za cirkulaciju (preiavanje) vazduha.Drugaiji tipovi zgrada se mogu nai u starijim zgradama, visokim zgradama konstruisanim posle 1960.g. i poznatim kaoLakezgrade. One su konstruisane sa nedostatkom pregrada (odvojenih odeljenja), zatitom konsrtruktivnog elika koji se obino titi prskanjem po vatrootpornom materijalu, spoljanji zid je pregradni zid konstruisan od stakla ili metala (ovaj pregradni zid je spoljni, odvojen 15-30 cm koliko zahteva vatrootporni materijal).

Ovde, meuprostor tavanice ima osobinu vatrogasnog zapuaa. Ovaj deo predstavlja vazduni odeljak ili komoru kroz koju se vazduni kanali povezuju, i gde se vazduni distributivni sistem nalazi izmeu visee tavanice i donjeg dela sprata. Ovaj deo se najee greje i hladi sa zagrevanjem, ventilacionim i vazdunim sistemom, koji predstavlja multi-spratni sistem.Spoljni zidovi se normalno ne mogu otvoriti, i spratna konstrukcija je od lakog betona Q platforme, i tipa kombinovane konstrukcije sprata u kome se nagomilani elik koristi kao podrka za spratni beton.Ovakav deo zgrade se uobiajeno karakterie kao sr (jezgro), dok se liftovi, stepenita i sl. grupiu zajedno u jedan deo zgrade. On moe biti u samom centru postojee zgrade, u uglu zgrade ili sa strane zgrade.Veliki slobodan prostor na spratu, visina zgrade, veliki broj stanara i infrastruktura same zgrade, zahtevaju od vatrogasne jedinice na odreeni nain uspostavljanje komande, kontrolu i koordinaciju operacije unutar same zgrade. Borbeni aspekt na gaenju visokih zgrada zasniva se na osnovu uspostavljanja prioriteta gaenja i prenoenja komande na vatrogasne oficire, vatrogasne jedinice ili grupe vatrogasaca koji moraju da ree razliite vrste problema.

TA JE VA PROBLEM

Prvi problem koji vatrogasac ima kada stigne na lice mesta je da ustanovi lokaciju poara. Informativni pregled lokacije moe biti netaan, i dim i veliina poara moda odaju lokaciju koja je nekoliko spratova dalja od stvarnog mesta poara. Odreivanje tane lokacije i prostora zahvaenog poarom, mogu biti kritini pri evakuaciji stanara i odreivanju taktike gaenja poara.Korienje protivpoarnog sistema zatite ugraenog u zgradi mora biti maksimalno. Ispravno odravan i operativno upotrebljen sprinkler sistem moe zadrati poar u granicama sve dok vatrogasci ne dou u zonu poara i ne ugase ga. Unutranji hidranti postavljeni u elo stepenika mogu pomoi vatrogascu pod uslovom da je poetni poar zadran na spratu.Zgrada moda ima pomonu vatrogasnu pumpu pa moemo zahtevati njeno aktiviranje. Zajednikom upotrebom hidranata i sprinkler sistema poveavamo vatrogasna sredstva, a to bi nam sigurno povealo i anse pri poetnom gaenju poara. Da bi obezbedili odgovarajue snabdevanje vodom za protivpoarne sisteme zgrade, vatrogasci preporuuju da sistem snabdevanja vodom bude obezbeen sa najmanje dve pumpe i sa dva potpuno odvojena izvora. Ukoliko je na raspolaganju samo jedno spoljno mesto za kaenje creva (misli se na spoljni hidrant (prim.prev)) onda se kao druga linija snadevanje koristi zidni hidrant na spratu.

Ventilacioni sistem (HVAC) mora biti sposoban da reaguje na pojavu dima u zgradi. U visokim objektima on je obino podeljen na razliite zone i spratove. Po dolasku, ako nije automatski iskljuen, ovaj sistem mora biti iskljuen i stavljen u mod u kome nema vie cirkulacije.Pre bilo kakvih daljih akcija je osvajanje ovog sistema, a sprat na kome je utvrena lokacija poara mora biti likvidiran. Posle ove likvidacije, sve zone ventilacije koje ne spadaju u poarno ugroeno podruje, mogu se aktivirati. To e uticati na dotok sveeg vazduha u ovim zonama, dekompresije zona kao i ograniavanje irenja dima. Inenjer zgrade (struno obezbeenje) moe asistirati rukovodiocu gaenja, jer njegovo poznavanje razliitih sistema u zgradi (kao to je ovo) moe puno pomoi.

NAIN PRISTUPA

Spoljni prilaz visokim objektima moe biti veoma ogranien odreenim smetnjama (preprekama), velikim ureenim parkom, jezercima i drugim preprekama davajui nam nekoliko ogranienih prilaza za veu opremu. Ukoliko je poar na spratu, najbolji put je uz pomo lifta i to dva sprata ispod mesta poara.Koristei liftove u startu dobijamo brz prilaz vatri i mogunost gaenja vodom uz pomo sprinklera ili cevnog mlaza (crevo) kao i iskljuenje struje. Ukoliko je mogue, treba sve liftove postaviti u modu Fireman Control (pod kontrolom vatrogasaca).Trenutno postavljanje glavne komande (Lobby Command Post) je kritino za operaciju. Sa ove lokacije, sve vitalne informacije se prenose ka i od komande sa lica mesta (Operations Post) (obino locirana na sprat ispod poara), komanda za traenje i evakuaciju (Search and Evacuation Post) (obino locirana najmanje pet spratova iznad poara) i osnovno (polazno) podruje (Staging area) (obino locirano dva sprata ispod Operations Post).Svako od ovih podruja mora biti pod komandom vatrogasnog oficira (Chief Officer) i mora imati vrstu vezu i radio komunikaciju sa glavnom komandom (Lobby Command Post). U mnogim zgradama slobodni prostori su opremljeni telefonima vezanim direktno sa Vatrogasnom jedinicom kao i javnim razglasom koji se moe upotrebiti za upozorenje ljudi u zgradi.Kada je poar na lokaciji likvidiran, stepenite za Napad i Evakuaciju moe posluiti svojoj nameni. Procedura evakuacije stanara zavisi od mnogo faktora, ukljuujui lokaciju i veliinu (granice) poara, dim, toplotu, unutranje stanje stepenita U samom startu, sprat zahvaen poarom i sprat iznad njega jedini zahtevaju trenutnu evakuaciju.Meutim, stanari sa ostalih spratova mogu takoe izai, koristei bilo koje slobono stepenite dok im se ne kae drugaije. Stanari se takoe mogu evakuisati uz pomo opreme za evakuaciju (lestvi ako dohvataju), jastuka za spasavanje ili na drugi nain, ali je najbezbednije koristiti unutranje stepenite. Liftove treba maksimalno izbegavati.Helikopter predstavlja izvestan rizik, i moralo bi biti upotrebljeno kao krajnje reenje. Helikopter se u sluaju nude moe upotrebiti za zbrinjavanje ljudi i opreme na krovu zgrade.

BUDI AGRESIVAN U SVOM NAPADU

Koristei stepenite za Napad vatrogasci koji prvi napadaju vatru moraju napraviti agresivan napad kako bi ograniili i unitili poar, i na taj nain spreili dalje irenje poara. Ali, ponekad se na spratu gde gori jave komplikacije- kao to su nepodnoljiva toplota i dim, velika povrina sprata (veina radnog dela je kockasta), skriveni dodatni (vazduni) prostori mogu dati razlog koji utie na odugovlaenje likvidacije poara.Jedinstvenu pomo pri napadu sa stepenita daju izbacivai dima (smoke ejectors, two 9,500 cfm units) koji mogu biti postavljeni tri sprata ispod poara i to sa vratima zatvorenim na poetku i na kraju stepenita. Ovim emo dobiti hermetiki zatvoreno stepenite u blizini poara, , smanjiti stack effect (efekat dimnjaka prim.prev.) i ograniiti irenje (prostiranje) dima kroz zgradu.Izbacivai dima mogu takoe biti korienii sa vratima otvorenim na poetku i na kraju stepenita, to pomae poveanju efekta dimnjaka a to opet pomae izbacivanju dima izvan zgrade. Vano je podsetiti da pre poetka napada sa stepenita, mora biti proverena njena upotreba jer se moda prvo mora koristiti za evakuaciju stanara.Druga cevna linija (drugi tim) se mora koristiti za sledee svrhe: pojaati prvu cevnu grupu pri operaciji gaenja; tititi poziciju prve cevne grupe; tititi potragu i evakuaciju sa sprata ugroenog poarom; preventivno delovanje oko samog jezgra poara i eventualno ugroavanje prve cevne grupe.

SISTEM VENTILACIJE

Horizontalna ventilacija mora biti razmotrena kao poslednja opcija i to kao efekat koji je najmanje poeljan. Kada izvrioci budu sklanjali ili otvarali prozore, moraju se preduzeti bezbedonosne mere u zoni gde se oekuje razbijeno ili otpalo staklo.Ova zona moe zahvatiti nekoliko blokova, uzimajui u obzir visinu zgrade. Vertikalna ventilacija utie na efekat dimnjaka na vie razliitih naina. To postaje uoljivo kod zgrada viljih od 60 feet (18m) i poveava se sa poveanjem visine zgrade.

Ovo se moe tumaiti na dva naina: kao pozitivan i kao negativan efekat. Pozitivan efekat dimnjaka je pomeranje vazduha na gore u vertikalno okno, a negativan efekat je pomeranje vazduha i na dole. Pozitivan efekat dimnjaka se ogleda u smanjenju spoljne temperature pri izlaganju temperaturi unutar zgrade, a negativan efekat moe da se javi kada je spoljna temperatura vea od tempetrature u samoj zgradi.Najvei efekat je kada je spoljna vazduna temperatura iznad 330C. Efekat je jo intenzivniji ukoliko imamo jak vetar. Ako elimo najveu korist od efekta dimnjaka, vrata na poetku i na kraju stepenita moraju biti otvorena kada stepenite koristimo za izbacivanje dima. Prostor najblii stepenitu (spoljni hodnik, kancelarije, prozori i sl. prim.prev.) a daje najblii put ka spolja, mora takoe biti izlazni ventil (oduak).Vi imate odgovornost za verovatno hiljade stanara koji zavise od vaeg planiranja i vae sposobnosti da se borite sa neizbenim poarom visokih zgrada. Budite spremni, ili budite spremni da snosite posledice!!!