dgovor na pitanje da li su medijidanas rodno senzibilisani i uop5tesvesni potrebe politidki korektnog

govora u druitvu kakvo je na5e, najbolje semoZe uoditi posmatranjem prilika na ovda-Snjim prostorima koji su tradicionalno laba-vo osetljivi da prihvate i po5tuju razlike.Zbog toga je za mladog novinara / mladunovinarku veoma vaLno da ved na podetkusvoje karijere prepozna najSiri spektar dis-kriminacije i na politidki korektan nadin do-prinese toleranciji u dru5tvu.

Nedavno odrLan seminar za medije uSkup5tini Autonomne Pokraj ine Vojvodinena temu "Ka Evropi - marginalizovane gru-pe i odgovorno novinarstvo", auorganizaci-ji beogradskog LABRIS-a, bio je prava pri-lika da se novinari upoznaju sa aktuelnomproblematikom zastupljenosti, ali i predra-sudama istopolno orijentisanih grupa u no-vinama, na radiju, televiziji i na Intemetu.

Protrlematiino

Prema "Kodeksu neseksistidke upotrebejezika" (2004) koji je izradila prof. dr Sven-ka Savi6, a na temeljima Univerzalne dek-laracije UN o ljudskim pravima, dru5tvo,odnosno na prvom mestu mediji, treba daneguju toleranciju i prihvate one termine zaistopolno orijentisane grupe koje su usvojilai kao korektne proglasila njihova udruZenjakod nas i u svetu. Jer, nam je svima cilj dasaradujemo, da se dobro ose6amo i da niko-ga ne vredamo samo zato Sto je drugadiji odnas, Sto se razlikuje od ve6ine ljudi na kojesmo nav ik l i .

Tako, udruZenja za upotrebu u medijimapreporuduju slede6e termine umesto unap-red negativno markiranih: "gej" l"lezbejka"- umesto "homoseksualni", "homoseksual-no orijentisane osobe". U obrazloZenju senavodi da su zbog klinidke istorije termina"homoseksualnost" rodno nesenzibilisanikrugovi druStva usvojili taj termnin kako biukazali na to da su gejevi i lezbejke bolesni iporemedeni. Takode, se medu problemati-dne i markirane pojmove navode "specijalnaprava". Umesto toga, udruLerya medijimapreporuduju upotrebu termina "jednaka pra-va", odnosno "ravnopravni tretman". Od ve-likog broja primera govora mrZnje u mediji-ma, koja svakako treba rzbegavati, rzdvaja

se joS nekol iko ekspl ici tnih primera t ipa:

"peder", "lezba(a", "partnerka koja je muS-ko" / "partner kojije Zensko uvezi" i slidno.Kriterijum za kori56enje politidki nekorekt-nih etiketa za obrafanje isti je kao i za ko-ri56enje diskriminatorskog jezika i u vezi sadrugim marginalnim grupama tipa: "Cigan"za "Roma, "menatlno poremeden" za"inya-lida", "sekta" za "malv versku zajednicu".Medutim, postoje situacije koje ipak dopu5-taju upotrebu diskrimini5u6ih termina i to uonim sludajevima kada se neko citira i kadase Zele eksplicirati predrasude osobe koja secit ira prema marginalnim grupama.

Za istopolno orijentisane grupe takode je

uvredljivo dovodenje njihove sekusualne

Gei (nllfe 0l(mr Deion Ptolico, pwmffi$#c'wffiffiffi#$#ff.y€$opredeljenosti u vezu sa pedofilijom, zlosta-vljanjem dece, incesta. Sve ovo moZe dapotide od porekla redi "peder" kojaje u srp-ski jezik do5la preko francuskog i grdkogoriginala - "paiderastes", Sto je predstavlja-lo odraslog mu5karca koji stupa u intimneodnose sa dedakom starosne dobi od 13 do15 godina. S obzirom na to da je markiranaod samog podetka, ne treba je koristiti rtko-liko Zelimo da izve5tavamo, po3tuju6i ko-deks politidki korektnog govora.

Dilema

Malo je poznato da se medu novinarimadesto javlja dilema da li uop5te pisati o Zivo-tu istopolno orijentisanih osoba, njihovimproblemima. Kako posmatrati te probleme -

kao medicinski ili dru5tveni fenomen? Takose neki desto pridrLavaju maksime "Nonews is good news", verovatno ne Zeleii daih neko u dru5tvu sludajno obeleZi kao "bor-ce za prava pedera" ili njihove pristalice.Ovoj tematici svaki dobar novinar trebalo bida pristupi krajnje profesionalno. Da seovom tematikom bavi na isti nadin kao Stopi5e o bilo kojoj dru5tvenoj temi - 5to je mo-gu6e objektivnije, bez predrasuda ili nekebojazni. Tek ako se tako shvati ovaj dru5-tveni fenomen, predrasude ie brZe nestati.

Postoj i jo5 jedna di lema - da l i i kakoizve5tavati sa "gej parada" u SCG ili svetu.Dobro je znati, pa se ponekad i unapredpripremiti, za razli(ite teme i pristupe tomdogadaju. Treba znati da se "Gej parada"(Gay pride) obeleZava tokom juna kao se6a-nje na pobunu gejeva, lezbejki, biseksualacai transseksualaca protiv policijske torture nanjihov kafi(, 27 . juna 1969. u Njojorku. Kon-troverzne gej parade na ovda5njim prostori-ma i u svetu za neke su samo prikazivanieraznovrsnosti i Sarolikosti ge.j i lezbejskihzajednica, dok drugi smatraju da je to besti-jalno okupljanje neradnika i bolesnika. Zaobjektivno novinarsvo, odnosno, ako suvam potrebna suprotna mi5ljenja, neophod-no je da kontaktirate ili u goste pozoveteosobe il i predstavnike organizacija, institu-cija koje dolaze sa razliditim stavovima iubedenjima i kojima je, takode, bitna prob-lematika istopol ne orij entapij e.

VaZno je

U knjizi prof. dr SnjeZane Milivojevii"Media Monitoring Manual" (2002) autorkanastoji da objasni zaSto je razliditost vaLna.Jedna od prvih dinjenica koja otkriva i ulogumedija u celoj pridije da Stampa, radio, tele-

vizrja i poslednjih godina Internet konstitu-iSu, a ne samo da odraLavaju stvarnost i dase priroda stvarnosti u mnogim detaljimaupravo otkriva kroz poruke koje plasirajunovinari preko medija. VaZno je znati, navo-di profesorka Milivojevi6, da izborom temai nadinom pripovedanja mediji Salju indirek-tne poruke o onome Sto je druStveno dozvo-ljeno da se opaZa, prihvata i kritikuje.

U Novom Sadu, tako na primer, od uti-cajnijih medija jedino novine Dnevnik i Ra-dio 021 po5tuju "Kodeks neseksistidke upo-trebe jezika", manje ili vi5e dosledno svojepriloge, vesti i izve5taje prave u skladu sapolitidki korektnim jezikom/govorom.

S obzirom na to da u na5oj zemlji ne pos-toji dogovor ili neki propis o nediskrimina-torskoj upotrebi jezlka, vaLno je da posta-nemo samosvesni. Kako to desto podvladiprofesorka Savii, jezik se neprastano menja,a pomenuti Kodeks predstavlja doprinos izov u op5toj akciji za izradujednog velikogkodeksa za upotrebu politidki korektnoggovora u srpskom jeziku.

www.mediart.org decembar 5 I ianuar 2006