Geneza i Razvoj Elektronske Trgovine

7/24/2019 Geneza i Razvoj Elektronske Trgovine

http://slidepdf.com/reader/full/geneza-i-razvoj-elektronske-trgovine 1/29

ВИСОКА ШКОЛА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ И РАЧУНАРСТВА

СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

Ивошевић Тијана

ГЕНЕЗА И РАЗВОЈ ЕЛЕКТРОНСКЕ ТРГОВИНЕ

-Дипломски рад-

Београд, 2014.



Кандидат: Тијана ИвошевићБрој индекса: ЕПО-!""

Смер# Е$е%&'он(%о )о($ова*е

Тема: ГЕНЕЗА И РАЗВОЈ ЕЛЕКТРОНСКЕ ТРГОВИНЕ

Основни ада!и:"+ Поја, и о',е е$е%&'он(%е &'.овине

+ По'е/е*е %$а(и0не и е$е%&'он(%е &'.овине

1+ 2а3е 'а3воја е$е%'он(%е &'.овине

Београд, 2014. "ентор: #########################

мр Светлана $тр%а!-Сави&



ИЗВОД

' овом дипломском рад( описан је историјски равој електронске трговине као иосновни појмови и пословни модели електронске трговине. )вр*ено је поре+ееелектронске трговине и класине, ене предности и недоста!и. рикаана је и

реалиа!ије е-трговине као и ено пропадае.

45678497/ 3 5678 3 3976; 5<;9=>?3 9@ -69>>76 A;; 3 86 69?6=3B?5 8C? >95; 9@ -69>>76. D9>=79? 9@ -69>>76 ?5 37539?; A 67759C3, 3B 5<?3E ?5 55<?3E. F3B ;9 9A? 3 7;G39? 9@ -69>>76 A;; 3B 56;?.



САДР:АЈ#

'HОД..........................................................................................................................................1

ОIJ" KLKКТMОNСКK ТMOОH)NK...................................................................................2

)СТОM)IСК) MJPHОI KLKКТMОNСКK ТMOОH)NK.........................................................4K-трговина F...........................................................................................................................4

K-трговина FF..........................................................................................................................Q

ОДNОС K-ТMOОH)NK ) K-ОСLОHJRJ...........................................................................S

TОM"K KLKКТMОNСКK ТMOОH)NK...................................................................................U

V2V "одел.............................................................................................................................W

V2D "одел...........................................................................................................................10

ОMKXKRK KLKКТMОNСКK ) КLJС)YNK ТMOОH)NK...............................................11

роивод...............................................................................................................................11

"есто....................................................................................................................................11

"аркетинг............................................................................................................................11

ријем пор(Z%ина...............................................................................................................12

ријем нов!а.......................................................................................................................12

)спор(ка..............................................................................................................................12

Hра&ае проивода..............................................................................................................1[

Oаран!ија..............................................................................................................................1[

Те\ника подр*ка...............................................................................................................1[

MKДNОСТ) KLKКТMОNСКK ТMOОH)NK.......................................................................1]

"аи тро*кови након трансак!ије...................................................................................1]

Hелики каталои - лако претра^ивае..............................................................................1]

о%о_*ана интерак!ија са корисником...........................................................................1]

'кидаа посредника ( трговини.......................................................................................1Q

'напре+ее односа име+( к(п!а и продав!а..................................................................1Q

"ог(&ности и ограниеа електронске трговине............................................................1S

ТK`NОLО$КK ОСNОHK MJPHОIJ KLKКТMОNСКK ТMOОH)NK................................1U

ОСMKДN)a) ' KLKКТMОNСКОI ТMOОH)N)..............................................................1W

TJPK MJPHОIJ KLKКТMОNСКK ТMOОH)NK....................................................................20

риоритети а (спе*н( е-трговин(..................................................................................21

MОJДJRK KLKКТMОNСКK ТMOОH)NK......................................................................2[

PJКb'YJК.............................................................................................................................24

L)ТKMJТ'MJ..........................................................................................................................2]



/ијана )во*еви&: c Генеза и развој електронске трговинеd

УВОД

Pнаајн( (лог( данас ( све (о_ивијем про!ес( гло%алиа!ије има и равој савремени\средстава ком(ника!ије, нароито електронски\, која и теме_а меај( постоје&е

односе и снаге на светском тр^и*т(.

Hелиина (ти!аја равоја ком(ника!иони\ и инeорма!иони\ средстава на светск(привред( се мо^е насл(тити и по томе *то алаи ( тради!ионалне радне делатноститј. делатности код који\ раније није %ило п(но мог(&ности а примен( нови\те\нологија. Трговина је једна од такви\ делатности.

' савременом послова( долаи до равоја електронски\ продавни!а, које имај(наајни\ предности а краје потро*ае, али се јав_ај( и нови про%леми, веани апла&ае и сиг(рност трансак!ија које се о%ав_ај( на тај наин. Mавој ра(нарскете\нологије омог(&ило је а(томатиа!иј( продаје ( класиним о%јектима као *то с(продавни!е, ро%не к(&е, салони или електронски\ каса.

'к_(иваем те\ноло*ког напредка ( инeорма!иони систем продајни\ пред(е&астворени с( пред(слови а !енралиовано (прав_ае, на%авком, проиводом, !енама,али\ама, дистри%(!ијом и продајом ро%е, а тиме и а еeикасније, %р^е ипроeита%илније пословае класине продаје.

1




ПОЈА; ЕЛЕКТРОНСКЕ ТРГОВИНЕ

Данас, када је интернет део пословне свакодневни!е, пр(^а вам се мог(&ност да (правоа\ва_(ј(&и гло%алној дост(пности интернета (напредите своје пословае. Ова (сл(га

представ_а све наине пословаа п(тем интернета: к(повина, продаја, (сл(га преносановани\ средстава електронским п(тем, промо!ија, маркетин*ке активности и јо*доста тога. Трговина п(тем интернета је најпроeита%инији о%ик трговине.' спе!ијалиованој литерат(ри тако и ме+( _(дима, јав_ај( се раиитеинтерпрета!ије и наее појма електронска трговина. од појмом електронскатрговина о%ино се подра(мевај( опера!ије к(повине и продаје проивода и (сл(гакоје се о%ав_ај( преко интернета. Jли кон!епт електронске трговине је много *ири инеограниава се само на интернет.

Kлектронска трговина се мо^е посматрати са (^ег и *ирег станови*та. Тако *ирадеeини!ија о%(\вата рамен( пословни\ инeорма!ија, одр^авае пословни\ односа и

во+ее пословни\ трансак!ија средствима телеком(ника!иони\ мре^а. J ( (^емсмисл( се опис(је као про!ес к(повине и продаје, односно рамена проивода, (сл(га иинeорма!ија п(тем компиј(терски\ мре^а (к_((ј(&и и интернет.

О %ило ком о%лик( да се ради а !и_ има да трасанк!иј( доведе до пла&аа, а самопла&ае не мора %ити електронско ве& пла&ае мо^е %ити и класиним п(тем, например по(е&ем или (платом на %анкарски ра(н.

K-трговина ствара нова тр^и*та и економске активности, које каратктери*( %риинeорма!иони послови и тр^и*на динамика.

' о%ласти електронске трговине (к_(ене с( %ројне и на(не дис!иплине као *то с(маркетинг, менаZмент, инeорма!иони системи, со!иологија, ра(новодство, eинансије.

Kлектронска трговина представ_а јединствен( те\нологиј( која се огледа ( седамк_(ни\ дименија, тако да свака од и\ (тие на (к(пно пословае органиа!ије, асвака спе!иeино на о%ласт трговине:

• Свеприс(тност,

• Oло%ална дост(пност,

• 'ниверални стандарди,

• )нeорма!ионо %огатство,

• )нтерактивност,• )нeорма!иона г(стина,

• ерсоналиа!ијаfкастомиа!ија.

2




Све)'и(<&но(&- ' тради!ионалној трговини тр^и*те је eиио место на коме сео%ав_ај( трансак!ије. Свеприс(тност електронске трговине наи ен( прис(тност %еикакви\ eиики\ и временски\ ограниеа. Трговин( је мог(&е о%ав_ати саперсоналног ра(нара и к(&е, и а(томо%ила, са посла... Отварај( се многе погодностиа к(п!е, а тро*кови к(повине с( смаени.

Г$о=а$на >о(&<)но(&- Те\нологија електронске трговине омог(&ава преваила^еегеограeски\ и на!ионални\ %аријера. Kлектронско тр^и*те омог(&ава да се (к_(емилијарде к(па!а ( о%ав_а( послова *иром света.

Униве'3а$ни (&ан>а'>и- Те\ники стандарди )нтернета, на којима је аснована иелектронска трговина, аједники с( а све на!ије и све др^авне аједни!е на планети.'ниверални стандарди омог(&авај( да се смае %аријере а (лаак на тр^и*те, да сесмае тро*кови пословаа, као и (ло^ен напор који тре%а направити да %и се натр^и*т( прона*ла адекватна пон(да. Те\нологија електронске трговине о%е%е+(јелако нала^ее сви\ до%ав_аа, !ена и (слова доставе адатог проивода %ило где (

свет(.

Ино',а?ионо =о.а&(&во- се односи на комплексност и садр^ајност неке пор(ке.Hидео, а(дио и текст(ални садр^аји а маркетинг с( интегрисани ( једн( маркетин*к(пор(к( и јединствено потро*ако иск(ство.

Ин&е'а%&ивно(&- Те\нологије електронске трговине с( интерактивне ( смислидвосмерног ком(ни!ираа име+( продав!а и к(п!а. Ова дименија доводи до променеинд(стријске стр(кт(ре ред(коваем риика од амене продатог проивода кро ве&еприлаго+авае потре%ама к(па!а или гр(пе к(па!а.

Ино',а?иона .<(&ина- редстав_а (к(пн( колиин( и квалитет инeорма!ијадост(пн( свим (есни!има на тр^и*т(.

Пе'(она$и3а?ија!%а(&о,и3а?ија- ерсоналиа!ија је (смеравае маркетин*ки\пор(ка на једин!е ( прилаго+авае пор(ка тако да садр^е (ва^авае и\ови\интереса, про!еени\ на основ( прик(п_ени\ података о про*лим к(повинама. Nовете\нологогије омог(&авај( и кастомиа!иј(, односно промен( испор(ени\ проиводаили сервиса ( склад( са корисниковим пона*аем или ира^еним ^е_ама.

@1A1 B ли!а није к(повало, нар(ивало ро%( п(тем )нтернета.

"AC B компанија пр(^а (сл(г( 9?;? нар(иваа или реервисае проивода,односно (сл(га.

""AD B компанија има 9?;? пла&ае.

EFAF B компанија није ни*та нар(ивало п(тем )нтернета.

@FA1 B компанија није примало нар(Z%ине п(тем )нтернета.

Табела 1. E-трговина у Србији 2012. године

[




ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ЕЛЕКТРОНСКЕ ТРГОВИНЕ

)ако је е-трговина скора*а појава и 1WW0. -ти\, она ве& има свој( историј(. )сторијае-трговине мо^е %ити поде_ена ( два периода које наивамо K-трговина F и

K-трговина FF.

K-трговина F је период експлоивног раста који је поео ( 1WW]. години са првом*ироком (потре%ом мре^е а рекламирае проивода и авр*ио се ( 2000. године.Када је до*ло до слома вредностиg593.69>h компанија на тр^и*т( ак!ија.

K-трговина FF је поела ( јан(ар( 2001. године, до када се одиграло преиспитиваетрговинскиг компанија и вредности и\ови\ ак!ија. Сваки од ови\ периода е-трговинекаректери*е ск(п виија и покретаки\ eактора.

Е-&'.овина G

То је %ило једно од наје(eоринији\ времена ( Jмерикој трговинској историји.Основано је на \и_аде компанија, подр^авано са преко 12] милијарди долараeинансиског капитала. Pа инeорматиаре то је %ио и период интенивног (во+еа (пракс( ниа инeорма!иони\ те\нологија које с( равијене током периода од етрдесетгодина (к_((ј(&и )нтернет и MС те\нологиј(, локалне и регионалне ра(нарскемре^е.

Hиија се односила на оп*те ком(ника!ионо и ра(нарско окр(^ее, коме %и свакомогао да прист(пи, кога не %и контролисала ни једна на!ија, ве& је сло%одно а све.Hеровали с( да %и )нтернет и е-трговина која је поникла на овој инeрастр(кт(ри,тре%али да остан( само-(правано и само-рег(лисано окр(^ее.

Pа економисте, е-трговина је пове&ала *ансе а остварее савр*еног тр^и*та где с(!ене, тро*кови и квалитетне инeорма!ије подједнако дос(пне и где се ме+(со%нонеограниен ск(п до%аваа ме+(со%но такмии. Тргов!и %и а (врат имали прист(пстотинама милиона потро*аа. ' овом при%ли^но савр*еном иeорма!иономтр^и*ном простор( трансак!иони тро*кови %и се натно смаили, јер тро*ковипотраге а !енама, описима проиводима, тро*кови ивр*еа нар(Z%ине, %и седраматино сниили.

Nови програми %и а(томатски прета^ивали !елок(пни Hе% ради пронала^еа нај%о_е!ене и времена испор(ке. aене, па ак и тро*кови, %или %и све ви*е транспарентни апотро*аа, који %и сада могао да на тано и трен(тно о проиводима, најни^имтро*ковима, квалитет( и дост(пности. ' трен(тн( природ( )нтернет ком(ника!ија,проиво+аи %и могли динамики одре+ивати !ене своји\ проивода одр^авај(&итрен(тн( тра^(.

4




Nестали %и тр^и*ни посредни!и, дистри%(тери, продав!и на велико и др(ги тр^и*ниинио!и који посред(ј( име+( потро*аа и продав!а, при ем( %и сваки од и\а\тевао део свог при\ода и подио (к(пне тро*кове. роиво+аи %и равилидискретне тр^и*не односе са својим потро*аима. Биле %и отклоене неправеднеконк(рен!ке предности, као и високе араде на инвестирани капитал. Ова виија се ове

%е eик!ије, %е отпора, треа.

Током првог периода е-трговине идеја о трговини %е eик!ије је %ила непонатапред(етни!има и и\овим помагаима. Трговински простор а е-трговин( је н(диомог(&ност прист(па милионима потро*аа *иром света који с( користили )нтернет,све је %ило јеeтино и еeикасно. Ове нове те\нологије с( дово_авале сегментираетр^и*та на гр(пе са ралиитим потре%ама и !еновном осет_иво*&(, !и_ај(&и насегменте (твр+еним ро%ним маркама.

' овом новом тр^и*ном простор(, екстра проeит %и одлаио ономе ко је први пов(каопоте, оне eирме које се прве пои!ионирај( на тр^и*т( ( одре+еној о%ласти и које се

%ро преме*тај( ради сти!аа новог (дела на тр^и*т(. рвопотени %и могли %роиградити %ае података о потро*аима, рано створити препонат_иве ро%не марке, аатим од%ијати конк(рен!иј( од и\ови\ к(па!а.

"ре^ни еeекат настаје када сви (есни!и оствар(ј( корист %ог иени!е да свикористе исте алате или проиводе, као *то с( на пример аједники оперативни системили соeтверска аплика!ија, ија вредност расте тиме *то и\ ве&и %рој корисникапри\вата. ред(етни!и тврде да %и се покрен(о овај %инис потре%но је да !ене %(д(дово_но ниске да %и прив(кле потро*ае, а до%иле конк(рен!иј( .' поетним eаама(е*&а на онлајн тр^и*т(, %рој посетила!а постаје много %итнији него арада илипроeит. ред(етни!и с( оекивали ( првом до%( еiтрговине да %и проeита%илностнаст(пила тек после неколико година г(%итка.

рви период е-трговине је во+ен (главном виијма о проeитира( на основ( нови\те\нологија, са нагласком на %ро постиае велике тр^и*не (о_ивости. )деологијапериода нагла*ена је нерег(лисаним карактером Hе%-а, осе&ае да влада и с(дови не%и могли огланиити или рег(лисати )нтернет и да с( тради!ионалне корпора!ије ис(ви*е споре и аро%_ене ( старом наин( о%ав_аа послова, и да %и могле дапостан( конк(рентне а е-трговин(.

Nагласак је %ио на рагра+ива( стари\ дистри%(!иони\ канала кори*&еем нови\

исти\ онлине компанија. Nа (к(пном ниво( K-трговина F се одлик(јеекспериментисаем, капиталиа!ијом и \иперконк(рен!ијом.

]




Е-&'.овина GG

Др(ги период ( евол(!ији е-трговине поео је ( јан(ар( 2001. године.Док др(ги период е-трговине адр^ава екстремно %р темпо раста %роја потро*аа и

висине при\ода, јасно је да многе виије е-трговине равијене током првог периодае-трговине нис( остварене.

Mо%не марке остај( и да_е %итне а е-трговин( потро*аи вер(ј( неким eирмама ви*енего осталима да &е на време %ити испор(ен високо квалитетан проивод. Тргов!и имаркетари непрекидно (воде инeорма!ионе асиметрије. Тро*кови претраге с( мо^дасни^ени на (к(пном ниво( али (к(пан тро*ак трансак!ија при стварном о%ав_а(остаје веома висок, Око Q]j е-трговински\ к(повина с( прекин(те на eаи корпе ак(повин(, %ог потро*аки\ дилема. ' о%ластима многи\ проивода је лак*етелеeонирати провереном катало*ком тргов!(, него нар(ити преко сајта.

редности првопотени\ с( се оствариле само код веома мале гр(пе сајтова.)сторија нас (и да с( се есто првопотени покаали г(%итни!има на д(ги рок. Rи\на тр^и*т( есто аме(ј( %ро прате&е eирме, са наајним eинансијским,маркетин*ким, правним и проиводним средствима, *то се потрврдило и ( сл(ај( сае-трговином. Тро*кови сти!аа и адр^аваа потро*аа с( се покаали веомависоким, тако да неке eирме пла&ај( и до 400k а сти!ае појединаног новогпотро*аа.

'к(пни тро*кови на ве%-( (к_((ј(&и и тро*кове те\нологије, диајна и одр^аваасајта и тро*кови неоп\одни\ склади*та нис( ни^и од тро*кова са којима се с(оавај(најеeикасније продавни!е од !игле и малтера.

Е-ТРГОВИНА G Е-ТРГОВИНА GG

Те\ноло*ки во+ена ословно во+ена

Nагласак на раст( при\ода Nагласак на аради и проeит(

Tинансирае капиталом Тради!ионално eинансирае

Nерег(лисана Сна^нија рег(ла!ија и (прав_ае

ред(етника Hелике треди!ионалне eирме

редности првопотени\ Снага страте*ки\ пратила!аСавр*ена тр^и*та Nесавр*ена тр^и*та,ро%не марке и

мре^ни еeекти

Yиста онлајн стратегија "е*овите стратегијеТабела 2. Сумарни приказ поређења неки битни карактеристика е-трговине ! и !!.

Q




ОДНОС Е-ТРГОВИНЕ И Е-ПОСЛОВАHА

Бројни а(тори тврде да е-трговина о%(\вата !ео свет електронски\ активностиорганиа!ије које подр^авај( рамен( на тр^и*т(, а др(ги да е-пословае

о%(\вата све електронске %аиране активности, (к_((ј(&и и е-трговин(. )ако о%акон!епта имај( подједнако при\ват_иве арг(менте, потре%но и\ је раликовати, по*топостоје ралике име+( та два eеномена.

Одре+ени а(тори аст(п_ај( ми*_ее да се кон!епт е-пословаа првенствено односина дигитално омог(&ене трансак!ије и про!есе ( оквир( eирме. K iпословнетрансак!ије о%(\ватај( аплика!ије дигиталне те\нологије на пословне про!есе (н(тарeирме, док се еiтрговинске трансак!ије примарно односе на трансак!ије преко грани!акомпаније.

Др(ги а(тори сматрај( да с( електронска трговина и електронско пословае синоними.

рема има се термини електронска трговина користи ( нај*ирем контекст(, који је%аиран на електронском послова( и односи се не само на к(повин( и продај(, ве& ина сервисирае к(па!а, сарад( са спо_ним партнерима и о%ав_ае електронски\трансак!ија ( оквир( органиа!ије.

Kлектронска трговина је појам који се односи на одре+ене наине електронскогпословаа, а представ_а све трансак!ије са к(п!има, до%ав_аима и др(гимпартнерима. Mалика име+( електронског пословаа и електронске трговине огледа се( *ирини и о%им( про!еса који се ( има о%ав_ај(.

Док се електронско пословае односи на ск(п про!ед(ра и те\нологија којеа(томати(ј( пословне трансак!ије п(тем електронски\ средстава, електронскатрговина је свака eинансиска трансак!ија остварена раменом инeорма!ијаелектронским п(тем. То наи да је електронска трговина саставни део електронскогпословаа.

Kлектронско пословае се деeини*е као нај*ири кр(г активности који о%(\вата све*то је веано а примен( инeорма!ионо ком(ника!иони\ те\нологија ( послова(им+( органиа!ија, или на рела!ији компанија-потро*а. ' оквир( кр(га којипредстав_а електронско пословае налаи се (^и кр(г који представ_а електронск(трговин(.

S




2ОР;Е ЕЛЕКТРОНСКЕ ТРГОВИНЕ

ословни модел је ск(п планирани\ активности, односно пословни\ про!еса,креирани\ ( !и_( оствариваа проeита на тр^и*т(.

Користе се ралиити модели или типови електронске трговине

"одели е-трговине с(:

1. Iи3ни( )'е,а =и3ни(<- ( овом модел( с( к(п!и и продав!и,

2. Iи3ни( )'е,а %<)?<- ( овом модел( с( eирме,а к(п!и с( поједин!и,

1+ К<)а? )'е,а %<)?<- ( овом модел( поједина! продаје проиводе или пр(^а(сл(ге др(гим поједин!има,

J+ Т'.овина <н<&а' %о,а)аније- ( овом модел( eирма користи е-трговин(интерно да %и по%о_*ала свој рад,

E+ Е-в$а>а- ( овом модел( влада о%е%е+(је (сл(ге својим гра+анима користе&иинeорма!ионе и ком(ника!ионе те\нологије: %леде мог( о%е%е+ивати ове(сл(ге eирмама, гра+анима или др(гим владиним органиа!ијама.

D+ ;о=и$на &'.овина- је модел е-трговине који се води ( %е^ином окр(^е(, као*то је кори*&ее мо%илни\ телеeона а прист(п )нтернет(.

Остварени при\од од V2V е-трговине иноси око U]j од (к(пне трговине,док при\од од остали\ модела иноси око 1]j.

U




55 ;о>е$

Овај модел по деeини!ији је трговина име+( eирми преко )нтернета, са ниомпрате&и\ активности. V2V те\нологија се користи а трансак!ије ро%е и нов!а,

посредовае ( лан!има пон(да, расписивае онлајн тендера и сл.V2V аплика!ије омог(&авај( органиа!ијама да играде нов наин пословаа и дастварај( нове вее име+( eирми.Остварени при\од од е-трговине је најве&и код V2V модела, иако је про!енат eирмикоје трг(ј( преко интернета натно маи од про!ента поједина!а који к(п(ј( кроV2D аплика!ије.

Овај модел омог(&ава eирми да ( електронској eорми о%ав_а трансак!ије са својимдистри%(терима, продав!има, сна%деваима, до%аваима, к(п!има и др(гимпартнерима. Све активности ( лан!( пон(да (к_((ј(&и и све интерне опера!ије,покрива V2V модел е-трговине. Nајве&и про%лем експаније V2V модела је интегра!ија

система јер eирме користе ралиите системе од ралиити\ проиво+аа који те*коме+(со%но ком(ни!ирај(.

Три основна V2V модела с(: модел продајне стране, модел к(повне стране и модел рамене.

;о>е$ )'о>ајне (&'ане подра(мева да једна eирма електронски продаје многима.остоје две основне варијанте продаје. ' првој варијанти продава! мо^е продаватидиректно и каталога. ' др(гој, директно п(тем а(к!ије, када продава! мо^е да %(деили проиво+а или дистри%(дер или малопродава!.

;о>е$ %<)овне (&'ане подра(мева да једна eирма к(п(је од много продава!а. Кодовог модела постоји неколико метода а к(повин(. рва, када к(па! мо^е к(пити п(темсистема тендера. Др(га, када се каталои сви\ до%ав_аа сре&(ј( и органи(ј( нак(певој е% страни и к(па! мо^е к(пити ро%( од до%ав_аа по (напред одре+еној!ени. ' тре&ој методи, к(па! се придр(^(је *еми гр(пне к(повине.

;о>е$ 'а3,ене се о%ав_а на електронском тр^и*т( на ком се сре&( многи к(п!и ипродав!и. ' ависности код кога се о%ав_а рамена, ралик(јемо следе&е типове

рамене. рви тип је онај код који\ се рамена де*ава на мест( који др^и тре&ане(трална страна. Др(ги тип рамене с( оне које се де*авај( на мест( које јевласни*тво једне велике компаније. Тре&и тип рамене с( оне које се де*авај( на мест(које припада или великим к(п!има или великим продав!има.

"о^емо да ак_(имо, и поред тога *то је %рој eирми-к(па!а натно маи негоиндивид(ални\ к(па!а, о%им остварени\ трансак!ија где је eирма к(па! много је ве&и,а (слови (говараа и продаје с( сло^енији. Mалике име+( V2V и V2D модела постојеи ( eакторима који (ти( и на пона*ае eирми-к(па!а и индивид(ални\ потро*аа (про!ес( к(повине који мог( %ити потп(но др(гаији ( ова два модела. Тако+е, кодV2V модела про!ес к(повине мо^е имати ве&( ва^ност од рекламни\ активности,( однос( на V2D модел.

W




59 ;о>е$

о деeини!ији то је свака трговина преко интернета име+( једне eирме и к(п!а аегове лине потре%е. V2D подре(мева директно пословае име+( eирме и

потро*аа.

Nајкарактеристиније је контакт име+( малопродаје и к(п!а. ред(е&е мо^е даоствари натн( (*тед( ако (место eиике продавни!е отвори виртелн( јер не мора дапла&а апослене, да идваје а тро*кове инајм_иваа простора и сл.

"е+( првим eирмама које с( користиле V2D модел, као *то с( lмаG9?.69>, Vm ислино, (главном с( ре(лтат не реални\ оекиваа и скока ак!ија на %ери. Ове eирмеимале с( к(п!е %е eиики\ ради, мало инветара и неограниен ак!ионарскикапитал, %ог ега с( предтав_але о%и_н( прет( тради!ионалном послова(."е+(тим eирме са поетним милионским поетним (логом нестало је до проле&а 2000.

године %ог недостатка eинансијске подр*ке. )пак, овај модел пословаа је пре^ивеои многе eирме данас %еле^е пораст своји\ продаја преко интернета.V2H модел је сло^енији од V2D модела.

Код V2V модела eирме о%ино ^еле да преговарај( о !енама, роковима испорике,стр(кт(ри проивода, гаран!ији, те\никој и материјалној подр*!и. Pа ралик( од V2Vмодела, V2D трговина наје*&е се аснива на и%ор( проивода и каталога са (напредодре+еним !енама. V2V модел а\тева интегра!иј( инeорма!иони\ система eирми којеме+(со%но посл(ј(, док V2D модел не а\тева никакв( интегра!иј(.

редви+а се да &е (след нови\ мог(&и\ примена е-трговине до&и и до *ирег

при\ватаа V2D модела. Оек(је се да &е се ( наредном период( генерисати огромано%им трансак!ија име+( eирми и појединани\ корисника. ) поред (спе\а који ве&де!енијама има к(&на к(повина п(тем каталога и телевиије која је прив(кла милионек(па!а поев од 1WU0. године, ови наини к(повине имај( своја ограниеа. Тако, например, каталои *тампани на папир( веома %ро астаревај(, а телевиијска к(повина

је ограниена само на оно *то се прика(је на екран(. 'во+еем електронскемалопродаје, ова органиеа к(&не к(повине мог( %ити преваи+ена.

' V2D модел(, проиводи који се наје*&е к(п(ј( с( ра(нари и сва прате&а опрема,киге, асописи, оде&а, о%(&а, eилмови, м(ика, играке, \рана. Nаје*&е (сл(ге којесе н(де овим моделом с(: електронско %анкарство, продаја ак!ија и о%авени!а, (сл(геп(товаа, пронала^ее посла.

остоје два основа наина а о%ав_ае е-трговине: директна продаја к(п!( и продајап(тем посредника. Код директне продаје к(п!( eирма мо^е продавати директно иeа%рике, при ем( се наје*&е користи ве% страна eирме а продај( или а(к!иј(. Tирмемог( да користе и (сл(ге посредника а продај( своји\ проивода, као *то је на примертр^ни !ентар. Nеке eирме користе и директн( продај( к(п!има и продај( п(темкорисника.

10




ПОРЕKЕHЕ ЕЛЕКТРОНСКЕ И КЛАСИЧНЕ ТРГОВИНЕ

Kлектонска трговина се ралик(је од класине по средствима рада која (слов_авај( иодре+ене ралике ( методама, прин!ип методе је исти.

П'ои3во>

' прин!ип( нема ралике по пита( проивода. Kлектронска трговина мо^е сепосматрати као додатак класиној трговини, односно нови вид о%ав_аа класинетрговине, која подра(мева nкласинеn проиводе gопет се ( овом контекст( под тимпојмом подра(мевај( сам прави, материјални проиводи и (сл(геh. Mалик(је се самонаин испор(ке gнароито када је ( пита( соeтвер, као проивод на грани!икласини\ проивода и (сл(гаh.

;е(&о

"есто продаје, ( сл(ај( електронске трговине, је први елеменат ( коме се класинаелектронска трговина с(*тински ралик(ј(. Код електронске трговине, место продаје јеве%сајт, односно простор а nпродавни!(n представ_а део ве% простора. Код овогпростора акони eиике ва^е на сасвим др(гаији наин, посто је ( пита( не-материјални простор: ве% продавни!а једнако вид_ива и дост(пна и %ило које такепланете, ено радно време је неограниено, ене реак!ије на ак!ије к(п!а с( (век

једнако %ре.

Све ово ва^и, наравно, (колико постоји одговарај(&а инeрастр(кт(ра интернетаgтелеeонска веа, ка%ловски или сателитски интернет и сл, као и (колико постоје

дово_но мо&ни рес(рси на страни сервера, који с( ( ста( да опсл(^е дово_но велики%рој корисники\ а\тева ( једини!и временаh.Oлавни недоста!и овог прист(па трговини с(: јо* (век недово_на прис(тностинтернета ( дома&инствима, ( светским рамерама гледано, и отпор _(ди према (е(и новим те\нологијама.

;а'%е&ин.

"аркетинг је подједнако ва^ан и а класин( и електронск( трговин( трговин(. aи_маркетинга је пове&ае сао%ра&аја к(па!а кро продавни!(, и пове&ае про!ента

посетила!а који се одл((ј( да к(пе проивод.

Као *то је класиној продавни!и потре%на реклама, тако је и електронској продавни!ипотре%но да корисни!и интернета санај( а ен( ве% адрес(, да је посете и да санај(*та продавни!а н(ди. "аркетинг је подједнако а\теван и ( сл(ај( класине и (сл(ај( електронске продавни!е, при ем( је једном и др(гом тип( трговине стоје на

располага( и електронски gве%h и класини наини маркетинга.

11




П'ије, )о'<L=ина

Kлектронска продавни!а пријем пор(Z%ина вр*и а(томатски, п(тем eорм(лара на ве%сајт(, и %е потре%е а осо%_ем које %и се %авило контактима са м(*теријама.рин!ип нар(иваа код K-трговина је следе&и: (води се појам вирт(елне порто*аке

корпе.

Корисник рагледа проиводе gкоји с( поре+ани по категоријамаh, ( сваки проивод м(се н(ди да види дета_није спе!иeика!ије и слино. Тако+е, ( оквир( оваквог прикаасваког проивода постоји мог(&ност cдодавааdпроивода ( cкорп(d, то се о%инопости^е помо&( д(гмета "l55 39 D73". осетила! ( сваком трен(тк( мо^е погледатитрен(тни сад^ај своје корпе и ако ^ели и%а!ити одре+ене проиводе. Он није д(^ан даплати све док не донесе конан( одл(к(, и иа%ере линк који води ка наплати.

Овде ве& мо^емо видети предности електронске трговине над класином: корисник,осим *то то мо^е инити и кревета мо^е %ирати проиводе полагано, својим темпом.

)%ор проивода мо^е трајати и данима, ( па(ама, јер се садр^ај корпе (ва све док гакорисник сам не пони*ти. Тако да корисник мо^е до%ро рамислити о свом и%ор(, и%ити сиг(ран да је наинио паметн( к(повин(.

П'ије, нов?а

ла&ае ( електронској трговини мо^е се вр*ити и на класине наине. )пак,најеeикаснији наин пла&аа, нај%р^и и а корисника најкоeорнији, је пла&ае п(темкредитне карти!е.

"е+(тим, како ово подра(мева к(!ае %роја кредитне карти!е g*то је и(етноповер_ив податакh и слаа тог %роја преко интернета, а овакво пла&ае неоп\одна јевисока сиг(рност. P%ог тога се про!ес електронског (пла&иваа не спроводи као део -69>>76 сајта, ве& се тај део про!ед(ре преп(*та некој од %анака која пр(^а (сл(геелектронског трансвера нов!а.

И()о'<%а

Код трговине %е класиног локала потре%но је о%е%едити и испор(к( проивода,

једном када је нар(ивае ивр*ено. )спор(ивае, односно транспорт проивода одпродав!а до к(п!а по правил( се преп(*та eирмама које с( спе!ијалиоване а тајпосао, као *то је %ра по*та. )спор(ка по правил( није ( надле^ности eирме којапродаје. ' сл(ај( продаје (сл(га, ова ставка нема нааја.

12




В'аћа*е )'ои3во>а

онекад к(па! није адова_ан проиводом који је к(пио, и ^ели да га врати. Овде се не ради о неисправном проивод( ве& о немог(&ности к(п!а да про!ени да ли м( је такавпроивод потре%ан, односно да ли м( вр*и потре%н( e(нк!иј(- пре него *то га на%ави

и про%а ( свакодневном ^ивот(.

Оваква (сл(га се код нас и да_е сматра л(кс(ом, али ( равијеним економскимсистемима је свакодневна појава.' ависности од типа трговине мо^е се о%е%едитипотп(ни повра&ај нов!а, или делимиан- при ем( eирма *тити се%е од претерани\г(%итака, јер на ен терет падај( тро*кови испор(ке према к(п!( и наад. Делимианпорва&ај нов!а есто је прис(тан код продаје (сл(га.

"ример# )вр*ена (плата а полагае D>875E испита и енглеског јеика (Британском кон(лат( ( Београд( не вра&а се кандидатима (колико с( спреени да иа+(на полагае, али (колико је ралог драствене природе, ( одговарај(&е (верее, имај(

права на повра&ај ]0j (лате.

Га'ан?ија

' одре+еном малом прон!ент( де*ава се да (ре+ај има eа%рик( гре*к(, или да се наем( јави неисправност ( одре+еном прописаном рок(. ' том сл(ај( тре%а о%е%едитимог(&ност сервисираа проивода, или амене новим. Терет гаран!ије сносипроиво+а проивода, а продава! само посред(је ( том про!ес(.

ТеMни0%а )о>'ш%а

Те\ник( подр*к(, ( вид( ^ивог телеeонског контакта са осо%_ем, о%е%е+(е eирмакоја продаје те\нике проиводе који нис( једноставни а кори*&ее. Да %и сео%е%едила до%ра те\ника подр*ка, поготово а eирме које имај( велики прометпроивода, потре%но је о%е%едити велики %рој телеeонски\ оператера који с( до%роед(ковани ( смисли карактеристика и (потре%е спектра проивода а које се о%е%е+(јете\ника подр*ка. Оваква оде_еа нае велике идатке а eирм(. ) ( овом дел(електронско пословае доноси мог(&ност наајне (*теде кро а(томатиа!иј(те\нике подр*ке.

остоји неколико нивоа кро које се помо& корисни!има мо^е о%е%едити %е потре%е

а телеeонским оператерима. рво, помо& се мо^е о%е%едити кро неинтерактивнесистеме а помо&, као *то је класиан d;=o- %ирка текстова посве&ени\ ралиитим(ре+ајима и ралиитим сит(а!ијама приликом и\овог кори*&еа, раврстана ( јаснекатегорије, по^е_но са мог(&но*&( претра^иваа текстова по к_(ним реима.

Тако+е, помо& се есто о%е%е+(је кро одговоре на наје*&а питаа. осетио!има се

препор((је да ( колико им је потре%на помо&, проитај( одговоре на ова питаа, јер јевелика *анса да се ме+( има прона&и одговор на питае које имај(.

1[




Др(го, есто с( прис(тни пол(-интерактивни системи а помо&, код који\ ве% сајт водикорисника кро категорије, поев од најоп*тији\ о%ласти, те с(^аваем и%ора, док сене до+е до контретног питаа а конкретан (ре+ај.

Nајнепо^е_нији прист(п, са аспекта продав!а, је директно о%ра&ае осо%_( eирме анеки од проивода, ато *то такав прист(п а\тева ск(пе _(дске рес(рсе. Коделектронске трговине о%ино је омог(&ено директно директно контактирае осо%_ате\нике подр*ке п(тем електронске по*те, ( одре+ени рок а одговор.Nа овај наин мог(&е је велик( колиин( питаа, која долае непредвидивим темпом,о%радити онда када осо%_( eирме то најви*е одговара, а корисни!има је омог(&ено дапитаа поставе ( %ило које до%а дана и но&и.

14




ПРЕДНОСТИ ЕЛЕКТРОНСКЕ ТРГОВИНЕ

Kлектронским п(тем компаније много лак*е, %р^е и еeикасније иновирај( пословае, редеeини*( постоје&е и креирај( потп(но нова тр^и*та. (тем електронске трговине

компанија мо^е да %ира нај%о_ег сна%деваа, %е о%ира на егов( геограeск( лока!иј(и да продаје и пласира своје проиводеf(сл(ге на гло%алном тр^и*т(.Као основне предности електронске трговине мо^емо навести следе&е:

;а*и &'ош%ови на%он &'ан(а%?ије'колико је ве% сајт ва_ано имплементиран, трговина п(тем ве%а мо^е наајно сниититро*кове како пријема пор(Z%ина , тако и те\нике подр*ке након *то је проиводк(п_ен.Nове мог(&ности (к_((ј(: мог(&ност лаганог eормираа нар(Z%ине током ви*е дана,мог(&ност конeиг(рисаа проивода и (вида ( све акт(елне !ене, мог(&ност да се лакоeормирај( врло компликоване нар(Z%ине, које се пре конаног просле+иваа мог(

ви*е п(та проверити и модиeиковати, мог(&ност (поре+иваа !ена ралиити\до%ав_аа на и(етно лак наин, мог(&ност претра^иваа и(етно велики\ каталога.

Ве$и%и %а&а$о3и - $а%о )'е&'аNива*еОво тре%а посматрати на два наина: прво, тако велики каталои, *тампани на папир( ислати к(п!има на к(&н( адрес( ( десетинама \и_ада примерака, представ_ало %инаајан рас\од а eирм(. Др(го, потен!ијалним к(п!има %и %ило напорно да се сна+(по таквим каталоима. Они с( до%ро до*ли када к(па! и не на *та %и к(пио, при ем(има ви*ак времена а прегледавае и листае. Такво пона*ае се неоек(је одо%и_ни\ к(па!а, који с( по правил( апослени породини _(ди, спремни даинвестирај( паметно, али %е преви*е времена а про(авае каталога.О%а ова про%лема еeикасно се ре*авај( онлајн каталоима при електронскимпродавни!ама. Каталои с( дост(пни 24 сата дневно и мог(&е и\ је %ро и еeикаснопретра^ивати.

По=оOшана ин&е'а%?ија (а %о'и(ни%о,' помо& а(томатиованог ;= система, као и ( помо& интегра!ије пословног про!еса( ве% сајт мог(&е је одр^авати контакт са к(п!има готово %е икакви\ тро*кова аeирм(. Nа пример, к(па! мо^е %ити о%аве*тен п(тем е->;а ( свакој eаи кро кој(пролаи егов нар(ени проивод. Nакон испор(ке, тако+е п(тем електронске по*те,мог( %ити (п(&ена основна (п(тства и корисни линкови, а касније се мог( и слатиинeорма!ије о новим веријама проивода, новим дода!има а ега.

1]




У%и>а*а )о('е>ни%а < &'.овини

Комапаније п(тем електронске трговине мог( своје пословае да о%ав_ај( %еанга^оваа тради!ионални\ посредника: велепродаје, малопродаје и дистри%(тера

gкада с( ( пита( (сл(геh. Nови вид трговаа наме&е потре%( а новим наиномпосредоваа који се аснива на провајдерском прист(п( мре^и, електронскимсистемом пла&аа, (сл(гама а(ториа!ије и сертиeика!ије трансак!ија. Компаниједиректрно ком(ни!ирај( са својим к(п!има и на тај наин пове&авај( лојалност своји\потро*аа, којима сада о%е%е+(ј( %р( и еeикасн( (сл(г( и испор(к( проивода.

Уна)'е/е*е о>но(а и3,е/< %<)?а и )'о>ав?а

(тем електронске по*те к(па! и продава! раме(ј( поитивне или негативнекритике које се односе на проиводf(сл(г(, испор(к( и слино. ретра^иваем поинтернет( компанија мо^е много да сана о томе *та тре%а да имени или дода свом

проивод( да %и *то %о_е одговарало а\тевима к(па!а и на који наин да по%о_*асвоје (сл(ге, *то с( основни пред(слови а да_е *ирее и пове&ае сопственог делатр^и*та.

Kлектронска трговина омог(&ава лаке и %ре реалиа!ије проивода и (сл(га, оме се р(*е многе досада*е грани!е ( раликова( дома&и\ и страни\ компанија.

)нтернет пр(^а ни мог(&ности а малопродај(, која посл(је по прин!ип( електронскетрговине:

• Nије потре%но (ре+ивае илогаp

• "инималан %рој апослени\p

• "ог(&ност продаје на %ило ком геограeском подр(ј(p

• Омог(&ена је трен(тна ком(ника!ијаp

• "ог(&ност преентоваа интерактивног м(лтимедиалног каталогаp

• Hеома %ро прилаго+авае променама продајни\ !ена и ниво( али\аp

• Hелика мог(&ност прилаго+аваа а\тевима к(па!а.

1Q




;о.<ћно(&и и о.'ани0е*а е$е%&'он(%е &'.овине

Kлектронска трговина омог(&ава креирае потп(но нови\ модела пословаа. P%огмаи\ тро*кова по пита( *тампаа и слаа каталога, примаа пор(Z%инателеeоном и сл. Kлектронска трговина омог(&ава о%арае крајни\ !ена проивода. Овотако+е омог(&ава и пон(д( проивода које раније није %ило мог(&е пон(дити на овајнаин, %ог промене ( динами!и !ена. "ада морамо нагласити да и електронскатрговина има своји\ ограниеа.

P%ог комплексности система електронске трговине мо^е до&и до про%лема ( продајипреко )нтернета. Ти про%леми с( о%ино веани а то да многи потен!ијални к(п!и

јо* (век не користе интернет, да многи немај( %ре вее, да к(повине преко интернетаа\тева велико поверее, да је (гро^ена приватност и постојае про%лема стварногпостојаа продав!а на )нтернет(. )нтернет је јавна мре^а и дост(пна је свима тако дапостоји мог(&ност да неко неовла*&ено прати ком(ника!иј( и то касније ло(потре%и.) тог ралога потре%но је прона&и ме\аниме који &е о%е%едити: а*тит(инeорма!ија, интегритет инeорма!ија и а(тентиност инeорма!ија.Криптограeија је на(ка која се %ави методама (ваа тајности инeорма!ија и која имасвоје елементе као *то с(: *иeровае, де*иeровае и к_(.Деeинисае и провера идентитета по*и_ао!а пости^е се (потре%ом дигитални\потписа и дигитални\ сертиeиката. Свр\а дигиталног потписа је ( потрв+ива(а(тентиности садр^аја пор(ке, као и гарантовае идентитета по*и_ао!а пор(ке.

риликом трговине телеeоном или електронске трговине недостаје ^иви контакт сапродав!ем, који многим м(*теријама наи. онато је да велики про!енат к(па!а одпродав!а оек(је да и\ (%еде да је неки проивод, који они при^е_к(ј(, (право идеалана и\. Тако+е приликом класине к(повине к(па! долаи ( eиики контакт сапроиводом. ) ако је мог(&ност вра&аа проивода све (ста_енија пракса (електронској трговини, про%ае проивода на ли!( места мо^е да представ_аодл((ј(&и eактор да се потен!ијални к(па! одл(и а к(повин(. Nа крај( и ти\

ралога није реално оекивати да &е електронске продавни!е на дисплејима к(&ни\ ра(нара аменити класин( трговин(.

1S




ТЕХНОЛОШКЕ ОСНОВЕ РАЗВОЈА ЕЛЕКТРОНСКЕ ТРГОВИНЕ

Од поетка (потре%е )нтернета и равоја q97;5 q5 q8- ( комер!ијалне свр\е рани\ W0-ти\, електронска трговина се доминантно аснива на интернет те\нологији.Nајједоставнији наин о%ав_аа електронске трговине подра(мева да на преента!ијипостоји %рој телеeона и адреса а нар(ивае. Следе&и наин је да се креирај(eорм(лари, тако да нар(Z%ине сти^( електронском по*том. Комплетно ре*ееподра(мева креирае вирт(елне потро*аке корпе и подра(мева следе&е кораке:

• отро*а прис(па онлајн каталог( на ве% страниp

• отро*а %ира проивод који ^ели да к(пиp

• Онај ко н(ди проивод даје к(п!( eорм( пор(Z%ине, која садр^и податке о

!енама појединани\ проивода, (к(пној !ени пор(Z%ине, које (к_((је и !ен(испор(ке, порее и дрp

• К(па! %ира средство пла&аа, а то мо^е %ити дигитални нова!, електронски екили кредитна катри!аp

• Компанија а\тева овла*&ее од %анке к(п!аp

• Компанија к(п!( *а_е потврд( о испор(!и пор(Z%инеp

• Компанија *а_е проивод или пр(^а (сл(г(p

• Компанија а\тева исплат( од стране eинансијске инстит(!ије к(п!а.

Kлектронска трговина је (ско повеана са равојем )нтернет те\нологија и ралога*то оне најнаајније (ти( на ен равој. $то се тие ар\итект(ре електронскетрговине све је ве& (велико на ста%илним ногама, једино део које се односи на

м(лимедијалне и те\ноло*ке садр^аје се и да_е равија. Основни прин!ип који је истиа све сајтове овога типа јесте повеивае %ае података преко 33= протокола.

1U




ПОСРЕДНИPИ У ЕЛЕКТРОНСКОЈ ТРГОВИНИ

рема степен( !ентралиа!ије мог( се раликовати две основне eорме тр^и*та. 'де!ентралиованом тр^и*т(, к(п!и и продав!и с( ( директној ме+(со%ној веи, док код!ентралиованог тр^и*та један или ви*е један или ви*е посредника стоји име+(продав!а и к(па!а.

од посредни!има подрамевамо: %рокере, продав!е на мало, а(к!ијске к(&е итд.Pадатак посредника је да праве проспекте са инeорма!ијама и н(де додатне (сл(ге, као*то с( категориа!ија проивода и гаран!ија квалитета и (спостав_ае повереаиме+( (есника и трансак!ија, а мог( и да ив*авај( трансак!иј(. осредни!и есто

радо а свој интерес тако *то се појав_(ј( као тре&а, не(трална страна, док ( осталимсл(ајевима представ_ај( продав!а или к(п!а.

Oлавана ралика име+( ова два типа тр^и*та је ( томе *то посредни!и сма(ј( %ројконтаката које к(п!и и продав!и тре%а да (споставе ( !и_( сак(п_аа сви\ мог(&и\инeорма!ија. оследи!а ове ралике смаене (к(пни\ трансак!иони\ тро*кова.

Са једне стране )нтернет по%о_*ава директан контакт име+( продав!а и к(п!а и такосма(је потре%( а посредни!има, док са др(ге стране савремене инeорма!ионете\нологије олак*авај( реалиа!иј( посредники\ сл(^%и ре*еем неки\ %аријеракоје постоје на eииком тр^и*т(.

Mавој мре^не инeрастр(кт(ре и органиа!ија које пове(ј( проиво+ае и потро*аене&е (словити нестанак посредника. 'поредо са тради!ионалним посредни!има

појав_(ј( се и они типови посредника који (спостав_ај( вее име+( потро*аа ипроиво+аа.

осреднике e(нк!ије које пома^( потро*аима о%(\ватај(:

• омо& ( про!ени, контроли квалитета, нала^е( одговарај(&и\ проивода и

о%е%е+ивае инeорма!ија о проиводима и (слигамаp

• О%е%е+(ј( потро*аима мог(&ност вра&аа неиспавни\ проивода или

даваем додатне гаран!ијеp

• Дистрип(!иј( и испор(к( проивода.

осреднике e(нк!ијекоје пома^( проиво+аима (к_((ј(:

• Креирае и *ирее инeорма!ија о проивод(ма ради инeормисаа потро*аа

о карактеристикама проивода и тако се в*и (ти!ија на и%ор к(па!аp

• О%е%е+(је инeорма!ије о потро*аимаp

• Сма(је риик приликом пословааp

• Mед(ковае тро*кова дистри%(!ије.

1W




2АЗЕ РАЗВОЈА ЕЛЕКТРОНСКЕ ТРГОВИНЕ

'ве+ее и кори*&ее е-трговине а\тева нов( пословн( стратегиј( ( иј( се ирад(мора (к_(ити р(ководство eирме, а не само инeорматиари, као *то је код нас јо*(век ест сл(ај. K-трговина тра^и имен( наина рада, тро*кова и садр^ајадок(менте!ије, имен( органиа!ије, нов( те\нологиј( итд.

оред пројектоваа и ираде соeтвера и др(ги\ те\ноло*ки\ компоненатапрвенствено: мре^е и %ае података ( овој eаи потре%но је инајмити рес(рсе ( *иројгло%алној инeорма!ионој инeраст(кт(ри као *то с(:

• Hе% сервер,

• Баа података,

• Статистика,

• Сервис а *иeрирае инeорма!ија,• Спе!ијалан %анкарски ра(н а примае (плата од клијената,

• К(рирске eирме а слае нар(ени\ проивода,

• О%е%е+ивае и ме\аниам а*тите gкриптограeијаh,

• "аркетинг и ве% сајт,

• Mекламирае ( медијима, пријав_ивае ( ве% претра^иваима, електронској

по*ти и %анерима.

K-трговина је ( с(*тини нови пословни модел који отвара нове мог(&ности. P%ог тога је јако %итно равити сарад( са eирмама које н(де комплементарне проиводе или

(сл(ге. отен!ијални к(па! &е тако %ити %р^е прив(ен том пон(дом . Оек(ј(е седа_и раст вредносног о%има електронске трговине, али оно *то је %итно да нагласимото није само електронско пла&ае и електронски нова!. )сто толико је ва^на и

рамена: eајлова, инeорма!ија, наа и док(мената име+( пословни\ партнера,однодно !елок(пна логистика која прати комер!ијалн( и маркетиг e(нк!иј(.

aи_ наст(па на )нтернет( је (ствари модерниа!ија пословаа, с о%иром наиени!( да ( савременим (словима пословаа готово нема делатности којој нијепотре%ан )нтернет. Самим тим *то смо на )нтернет( стиемо велик( предност (однос( на конк(рен!иј( и исти\ о%ласти пословаа. осле деeинисаа идеје ипостав_аа !и_ева пројекта потре%но је деeинисати и наин доласка до адати\!и_ева.

20




П'ио'и&е&и 3а <()ешн< е-&'.овин<

' савременим (словима пословаа готово да не постоји (спе*на и поната eирма која%ар део свог пословаа не о%ав_а преко )нтернета. 'спе*ност овакви\ eирми није

проистекла само и до%ре пон(де проивода или (сл(га, ве& а\ва_(ј(&и многимдр(гим ралоима. Nај(пеат_ивији и нај%итнији eактори који (ти( на квалитет и пресвега (спе*ан нас(п на )нтернет( с( правилно представ_ае eирме, проивода и(сл(га клијентима, %рига о клијентима, маркетинг, препонат_ив и лако памт_ивви(елни идентитет и др(го.

И3'а>а ве= (ај&а- Nа поетк( овог корака неоп\одно је донети одл(к( да ли &е аирад( сајта (најмити проeесионалног диајнера или програмера, или &е се (

реалиа!иј( сајта крен(ти са сопственим _(дским рес(рсма.Hласни!и сајта до%ијај( мог(&ност да %есплатно промови*( и продај( своје проиводе,

док потен!ијални к(п!и мог( да иа%ер( најпово_ниј( пон(д( која им одговара.

У)о&'=Oиво(& ве= (ај&а- отре%но је направити тако да својим виелним иe(нк!ионалним карактеристикама омог(&ава једноставно и кори*&е_е које не а\тевапрет\одно понавае рада на ра(нар(. Keикасност сваког сајта мери се са једне стране%ројем посетила!а, а са др(ге стране материјалном до%ити корисника сајта. Квалитетнапон(да доп(ена интернет преента!ијом индиректно се одра^ава на пове&ае %ројак(па!а.

Ин&е'а%&ивни ,а'%е&ин. iДа %и инeорма!ије о пон(ди видео *то ве&и %ројкорисника )нтернета потре%но је органиовати рекламн( кампа(. Кон!епт рекамнекампае је ( директној веи са садр^ајем сајта, (спе\ промотивни\ активности ависиод мог(&ности које пр(^а сајт како %и адово_ио нек( од своји\ потре%а. оредосновне пон(де ( рекламира( ( кампа( морај( %ити (к_(ени и неки елементидодатне пон(де или погодности а к(п!е. То се наје*&е ре*ава одо%раваем поп(стаа онлајн нар(ивае, органиоваем наградни\ игара, (во+еем %есплатни\ (сл(га.

С&а&и(&и%е е-)'о>аје < )'ив'е>ној .'ани- Како је интернет веома мер_ивоокр(^ее, логино је да ( равијеним привредама постоји веома сна^на потре%а аквалитетним поре+еем ре(лтата пословаа са пода!има и исте или сроднепривредне гране. рвенствено се мисли на просене вредности тро*кова конвера!ије,адр^аваа корисника и доласка до нови\ корисника.

21




До(&ава 'о=е- О%ино се ка^е да најве&и про%леми трговине п(тем интернета настај(ван интернета. Оптимиа!ија лан!а доставе и сна%деваа с( ва^ан сегмент креираа(спе*не електронске трговине.

Си(&е,и )$аћа*а- ојава електронске тргине иавала је и нове eинансијске потре%е,које се ( %ројим сл(ајевима нис( могле адово_ити кро тради!ионални системпла&аа. Те\нологија електронске трговине је омог(&ила је креирае нови\ системанаплате или (напре+ее постоје&и\ платни\ ме\аниама и ситема. Тако+е не сме се анемарити иенива да је еeикасна и сиг(рна наплата основа а ср^(спе*ног пословаа и ( дигиталном окр(^е(.' Ср%ији је најакт(елнији наин пла&аа по*танским (платни!ама, по(е&ем икарти!ама.

Е-%'и,ина$- Kлектронска трговина сма(је тро*кове пословаа и олак*ава

пословае. )пак постоје и потен!ијални рии!и (петре%е те те\нолгије. Kлектронскаинeрастр(кт(ра осет_ива је на ралиите о%лике напада.

Mии!и који са со%ом носи (потре%а електронска трговина мог( се и%е&иодговарај(&им мерама %е%едности. Бе%едносни системи генерално представ_ај( ск(пправила која се односе на све активности органиа!ије. ' те\ноло*ке мере спадај(а(тентиeика!ија, а*тита повер_ивости, располо^ивост и интегритет података. Да %исе ове мере спровеле ( пракси неоп\одна је (потре%а криптоло*ки\ те\нологија, као например *то с( *иeре са јавним потписима и дигитални потпис.

Слика1. "риказ $аза развоја електронске трговине

22




ПРОПАДАHЕ ЕЛЕКТРОНСКЕ ТРГОВИНЕ

Iо* 1WWQ. године апоели с( не(спеси е-трговине, јер с( тр^и*ни модели тек %или ( равој(. Oлавни талас не(спе\а апоео је 2000. године када је сек(ндарно eинансираепотре%но а е-трговин( асновано на )нтернет( поело да прес(*(је. оетком 2000.године велико %рој компанија поело је да пропада.

Tирме које нис( (спеле да опстан( на електронском тр^и*т( пропале с( %ог:

• 'след недово_ног %роја к(па!аp

• P%ог немог(&ности да стварај( проeитp

• P%ог недостатка инвести!ијаp

Oлави ралои а не(спе\ с( погре*ан модел при\ода, недостатак стратегије ипланираа, немог(&ност да се прив(е дово_ан %рој клијената, недостатак

инвести!ија, конeликт продајни\ п(тева код дистри%(тера, велике конк(рен!ије кодстандардни\ проивода, недостатак квалиeикованог р(ководства...

P%ог тога је %ри^_иво планирае адово_авај(&е инeрастр(кт(ре и логистике неоп\одно како %и eирме постигле проeита%илност на електронском тр^и*т(. ' томсл(ај( мог( да помогн( аједника (лагаа и партнерства, како %и eирме исп(нилевисоке а\теве које постав_а електронска трговина.

'ро!и неревијености електронске трговине код нас:

• Hисоке !аринке даZ%ине

• Hисоке провиије %анака

• Компј(терски нео%раовано становни*тво

• Nепотп(ност аконски\ одред%и

2[




ЗАКQУЧАК

Kлектронско пословае став_а ак!енат на e(нк!ијама које се реали(ј( ( помо&савремени\ те\нологија. Савремене те\нологије омог(&авај( слае великог %роја

инeорма!ија ( кратком временском период( на велике рада_ине *то (ствариомог(&ава пред(етни!има да еeикасније о%ав_ај( своје свакодневне активности.

Kлектронска трговина је део гло%алне стратегије електронског пословаа и те^и даоствари при\оде п(тем )нтеренета, како %и по%о_*ала вее са клијентима ипартнерима ( !и_( пове&аа еeикасности.

)ако јо* (век недово_но равијено ( Ср%ији, к(повина преко )нтернета поие да се равија много %р^им темпом него *то је до сада %ио сл(ај. остај( дост(пне новепословне мог(&ности, *то (тие на пове&ае прод(ктивности, смаее тро*кова и%р о%рт капитала. Kлектронска трговина ствара и мог(&ност а апо*_авае, посе%но( малим и средим пред(е&има. Стим(ли*е се економски раст, (лагае ( инова!ије,(во+еем нови\ те\нологија...

К(повина п(тем )нтернета као и електронско пословае постаје на*а свакодневни!а.'место папира, оловки, пеата, на с!ен( ст(пај( ра(нари са којима се много лак*е и%р^е о%ав_а све ве&и %рој пословни\ трансак!ија. K-трговина омог(&ава *ирокспектар по%о_*аа, %р^е пронала^ее проивода или (сл(ге, који се налаи на %илокојој дестина!ији.

Nас(прот тренд( ( равијеним ем_ама ( Ср%ији се није на адекватан наин

пропратило кретае електронске трговине и електронског пословаа. Jли постоје&итрендови пока(ј( да време електронске трговине тек долаи.

24




ЛИТЕРАТУРА

1. Tак(лтет органиа!иони\ на(ка, Скрипта за полагање пријемног из

електронског пословања% Београд, 200W. p2. "илан rилисав_еви& и Hладислав "и*кови&, &лектронска трговина%

'ниверитет Сингид(н(м, Београд, 2011. p[. 'ро* Т. , &лектронско пословање, Београдска пословна *кола, Београд, 200Q. p'. Hикипедија , ())* #++ ,,,.,*/.34 5

6. редаваа и електронске трговине,())*#++7/8).9:/3./;.3:+<7/+8;3:/+9/,.*(*=>1'? % Hисока *колаелектроте\ника и ра(нарства стр(ковни\ ст(дија, Београд, 2014.

http://www.wikipedia.org/

http://lectio.viser.edu.rs/moodle/course/view.php?id=143


http://www.wikipedia.org/


Documents

Geneza i Razvoj Elektronske Trgovine