ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ

Нада ТодоровНада Тодоров

• Сви глаголски облици имају свој Сви глаголски облици имају свој индикативнииндикативни облик – то је њихов основни облик: прави облик – то је њихов основни облик: прави презент за радњу која се врши у време када презент за радњу која се врши у време када се о њима говори, перфекат за прошлу радњу.се о њима говори, перфекат за прошлу радњу.

• РелативниРелативни облик – време радње се не облик – време радње се не одређује непосредно већ посредно према одређује непосредно већ посредно према времену говорења; нпр. релативни футур – времену говорења; нпр. релативни футур – радња која је будућа у односу на неко друго радња која је будућа у односу на неко друго време, а не у односу на време говорења (Знао време, а не у односу на време говорења (Знао је да ће га сумњичити); релативни аорист – је да ће га сумњичити); релативни аорист – радња се извршила у неком времену у радња се извршила у неком времену у прошлости, која је изван времена када се о прошлости, која је изван времена када се о њој саопштава (Тада дође мој друг и њој саопштава (Тада дође мој друг и договорисмо се да учимо) договорисмо се да учимо)

• КвалификативниКвалификативни облик – када се њиме облик – када се њиме саопштава неко својство, а не време саопштава неко својство, а не време радње (Изнад Таре надносиле су се радње (Изнад Таре надносиле су се високе стене и чиниле њену клисуру – високе стене и чиниле њену клисуру – квалификативни перфекат)квалификативни перфекат)

• ГномскиГномски – у пословицама (коме закон – у пословицама (коме закон лежи у топузу...презент; брада нарасла а лежи у топузу...презент; брада нарасла а памети не донела – перфека; подмукло памети не донела – перфека; подмукло псето најпре ће ујести – футур, Два лоша псето најпре ће ујести – футур, Два лоша убише Милоша – аорист)убише Милоша – аорист)

• МодалниМодални означава став говорника према означава став говорника према нереализованој радњи (Да смо дошли на нереализованој радњи (Да смо дошли на време, видели бисмо тај филм)време, видели бисмо тај филм)

• НаративниНаративни – углавном се употребљава у – углавном се употребљава у приповедању.приповедању.

• ПРЕЗЕНТПРЕЗЕНТ – радња, стање, збивање које се – радња, стање, збивање које се врши у моменту када о томе говоримо (врши у моменту када о томе говоримо (БежимБежим од пљуска. Отада од пљуска. Отада живиможивимо овде. Цело вече овде. Цело вече мислиммислим о томе) То је презент у својој основној о томе) То је презент у својој основној функцији: одвија се управо у часу говорења. функцији: одвија се управо у часу говорења.

• ИНДИКАТИВНИ ПРЕЗЕНТИНДИКАТИВНИ ПРЕЗЕНТ

• ИНДИКАТИВНИ КВАЛИФИКАТИВНИ ИНДИКАТИВНИ КВАЛИФИКАТИВНИ ПРЕЗЕНТПРЕЗЕНТ се употребљава и за радње које се се употребљава и за радње које се стално врше. Познате научне, животне истине, стално врше. Познате научне, животне истине, радње које неко зна или уме да изврши, радње радње које неко зна или уме да изврши, радње које означавају стална стања(Сава које означавају стална стања(Сава сесе код код Београда Београда уливаулива у Дунав. Марија у Дунав. Марија говори говори неколико страних језика. У овим књигама неколико страних језика. У овим књигама налазе се налазе се најлепше песме.)најлепше песме.)

• РЕЛАТИВНИ ПРЕЗЕНТРЕЛАТИВНИ ПРЕЗЕНТ – за означавање радњи – за означавање радњи које су напоредне с неким другим временом, а које су напоредне с неким другим временом, а не са временом говорења о њима. не са временом говорења о њима.

• а) а) НАРАТИВНИ/ИСТОРИЈСКИ ПРЕЗЕНТНАРАТИВНИ/ИСТОРИЈСКИ ПРЕЗЕНТ – – означава радње напоредне с неким моментом у означава радње напоредне с неким моментом у прошлостипрошлости

• Пре неколико дана Пре неколико дана идемоидемо нас двојица нас двојица улицом, улицом, гледамогледамо излоге и излоге и сретнемо сретнемо Петра.Петра.

• б) б) РЕЛАТИВНИ КВАЛИФИКАТИВНИ РЕЛАТИВНИ КВАЛИФИКАТИВНИ ПРЕЗЕНТПРЕЗЕНТ – означава радње што се – означава радње што се понављају, односно врше онда када се понављају, односно врше онда када се створе услови за њихово вршење. (Чим створе услови за њихово вршење. (Чим се се разиђе разиђе један круг, он један круг, он луњалуња по дворишту по дворишту као уклета душа, као уклета душа, прилазиприлази другом кругу) другом кругу) Такав је и презент којим се означава Такав је и презент којим се означава вршење радње по неком природном реду, вршење радње по неком природном реду, обичају, навици: Сунце обичају, навици: Сунце излази излази на истоку, а на истоку, а залазизалази на западу. на западу.

• ДДа је то релативни а не индикативни у а је то релативни а не индикативни у квалификативној употреби јасно је по томе квалификативној употреби јасно је по томе што се глаголи оба вида могу замењивати што се глаголи оба вида могу замењивати а да значење остане исто: После зиме а да значење остане исто: После зиме долази долази пролаћи (несвршени) После зиме пролаћи (несвршени) После зиме дође дође пролеће (свршени)пролеће (свршени)

• ц) ц) ПРЕЗЕНТ ЗА БУДУЋНОСТПРЕЗЕНТ ЗА БУДУЋНОСТ – радња – радња напоредна са временом што долази после напоредна са временом што долази после времена говорења (Сутра, после часова, времена говорења (Сутра, после часова, путујемопутујемо у Суботицу) само несвршени у Суботицу) само несвршени глаголиглаголи

• ГНОМСКИ ПРЕЗЕНТГНОМСКИ ПРЕЗЕНТ – – ИНДИКАТИВНОГИНДИКАТИВНОГ је је карактере када се њиме означава стално карактере када се њиме означава стално вршење радње (Коме закон вршење радње (Коме закон лежилежи у топусу, у топусу, трагови му трагови му смрде смрде нечовјештвом) нечовјештвом) РЕЛАТИВНОГРЕЛАТИВНОГ је карактера када означава је карактера када означава радњу која се врши када се стекну услови радњу која се врши када се стекну услови за то (Ко се овцом за то (Ко се овцом учиниучини, курјаци га , курјаци га поједупоједу))

• МОДАЛНОГМОДАЛНОГ је карактера када означава је карактера када означава говорникову увереност да је дотична говорникову увереност да је дотична радња могућа (По јутру се дан познаје)радња могућа (По јутру се дан познаје)

• ПРЕЗЕНТ КАО ДОПУНА НЕПОТПУНИМ ПРЕЗЕНТ КАО ДОПУНА НЕПОТПУНИМ ГЛАГОЛИМАГЛАГОЛИМА (са везником да)(са везником да)

• ККао допуна уз модалне глаголе и изразе који ао допуна уз модалне глаголе и изразе који значе жељу: То фра Марко никад ником није значе жељу: То фра Марко никад ником није хтео хтео да каже, да каже, а Фазлу нико није смео а Фазлу нико није смео да питада пита..

• ККао допуна безличним глаголима са значењем ао допуна безличним глаголима са значењем стања стања треба, мора, ваља: треба, мора, ваља: Треба Треба да имаш да имаш пред пред очима ту чињеницу.очима ту чињеницу.

• У У разговорном стилу употребљава се и са разговорном стилу употребљава се и са значењем футура И, са значењем будуће значењем футура И, са значењем будуће радње у односу на време говорења: Кад ћеш радње у односу на време говорења: Кад ћеш опет опет да дођешда дођеш? Сутра ћу ? Сутра ћу да идемда идем у у позориште.позориште.

• ПЕРФЕКАТПЕРФЕКАТ• ИНДИКАТИВНИИНДИКАТИВНИ – – Ученици Ученици су посетили су посетили Војни Војни

музеј и онда музеј и онда шетали шетали по Калемегдану (без по Калемегдану (без обзира када су у прошлости извршене ове обзира када су у прошлости извршене ове радње, овде су одређене непосредно према радње, овде су одређене непосредно према времену говорења о њима)времену говорења о њима)

• РЕЛАТИВНИ РЕЛАТИВНИ – перфекат чија се радња – перфекат чија се радња одређује посредно према времену говорења одређује посредно према времену говорења (између времена говорења и радње означене (између времена говорења и радње означене перфектом налази се неки моменат пре којег перфектом налази се неки моменат пре којег се радња извршила): Сазнали смо да се на се радња извршила): Сазнали смо да се на Пелепонезу Пелепонезу догодио догодио земљотрес.земљотрес.

• Ова два перфекта је некада тешко Ова два перфекта је некада тешко разграничити, нарочито у наративним разграничити, нарочито у наративним текстовима. текстовима. Релативни је онај чије се Релативни је онај чије се извршење радње може означити временским извршење радње може означити временским прилошким одредбама прилошким одредбама онда, тада, тога дана, онда, тада, тога дана, односно контекстом у коме се налази одређен односно контекстом у коме се налази одређен другим прошлим временима.другим прошлим временима.

• КВАЛИФИКАТИВНИ ПЕРФЕКАТКВАЛИФИКАТИВНИ ПЕРФЕКАТ – – извршење извршење радње која је дала неко стално својство радње која је дала неко стално својство субјекатском појму: Изнад Таре субјекатском појму: Изнад Таре надносиле су надносиле су се се високе стене и високе стене и чинилечиниле њену клисуру. њену клисуру.

• МОДАЛНИ ПЕРФЕКАТМОДАЛНИ ПЕРФЕКАТ – означава став говорника – означава став говорника према нереализованој радњи, претпостављене према нереализованој радњи, претпостављене радње, радње које се изричу као заповест, жеља:радње, радње које се изричу као заповест, жеља:

• Да Да јеје киша киша палапала на време, род би био довољан. на време, род би био довољан. Ако Ако самсам лаж лаж чуочуо, лаж вам и казујем. Да , лаж вам и казујем. Да стесте одмах одмах ућутали!ућутали!

• КРЊИ ПЕРФЕКАТКРЊИ ПЕРФЕКАТ – најчешће је релативни, јавља – најчешће је релативни, јавља се у приповедању, јер је радња означена се у приповедању, јер је радња означена посредно према времену говорења: Јесен је већ посредно према времену говорења: Јесен је већ увелико, увелико, опало опало лишће, лишће, пропишталипропиштали усеви од усеви од кише.кише.

• Употребљава се и као индикативни: Славко, Употребљава се и као индикативни: Славко, дошаодошао Миша. Често у насловима новинских Миша. Често у насловима новинских чланака: Италијанска влада чланака: Италијанска влада поднелаподнела оставку. оставку.

• Крњи перфекат може бити и модални: Крњи перфекат може бити и модални: Живели Живели младенци! младенци! Бежао,не бежаоБежао,не бежао, , нећеш утећи.нећеш утећи.

• ГНОМСКИ КРЊИ ПЕРФЕКАТГНОМСКИ КРЊИ ПЕРФЕКАТ у у пословицама: Брада пословицама: Брада нарасланарасла, а памети , а памети не не донеладонела. Гдје лажа . Гдје лажа омркла,омркла, ту и ту и осванула.осванула.

• ФУТУР ФУТУР 11• ИНДИКАТИВНИИНДИКАТИВНИ – – радње које ће радње које ће

извршити после момента говорења (Ја извршити после момента говорења (Ја ћућу вам вам помоћипомоћи да нађете ту улицу. Петар да нађете ту улицу. Петар ћеће догодине догодине матуриратиматурирати))

• РЕЛАТИВНИРЕЛАТИВНИ – радње које су будуће у односу – радње које су будуће у односу на неко друго време, а не у односу на моменат на неко друго време, а не у односу на моменат говорења (Знао је да говорења (Знао је да ћеће га га сумњичитисумњичити и да без и да без глобе глобе неће проћинеће проћи))

• Често је релативни футур у категоријии Често је релативни футур у категоријии наративног футура (Дуго га је посматрала, па наративног футура (Дуго га је посматрала, па ћеће тек одједном тек одједном рећи.... рећи.... Футуром се овде Футуром се овде означава у прошлости извршена радњаозначава у прошлости извршена радња))

• КВАЛИФИКАТИВНИКВАЛИФИКАТИВНИ – – квалификују вршиоца квалификују вршиоца радње или носиоца стања (Он је врло вредан радње или носиоца стања (Он је врло вредан ученик: увек ученик: увек ће урадити ће урадити домаћи, домаћи, доћи ће доћи ће на час на час и пажљиво и пажљиво ће слушати ће слушати предавања) близак предавања) близак квалификативном презенту и може се њиме квалификативном презенту и може се њиме замењивати.замењивати.

• МОДАЛНИ ФУТУРМОДАЛНИ ФУТУР: : Однећеш Однећеш ово писмо на ово писмо на пошту. пошту. ДонећетеДонећете уверење о држављанству. уверење о држављанству. Читаћу Читаћу га на одмору. Тешко да га на одмору. Тешко да ћемо ћемо ове године ове године ићи ићи на море)на море)

• ГНОМСКИГНОМСКИ: : Ко прст да, и руку Ко прст да, и руку ће датиће дати. . Подмукло псето најпре Подмукло псето најпре ће ујестиће ујести..

• АОРИСТАОРИСТ • ИНДИКАТИВНИИНДИКАТИВНИ – означава радњу која се – означава радњу која се

вршила до једног прошлог тренутка у времену вршила до једног прошлог тренутка у времену говорењаговорења

• (Сад је баш (Сад је баш сретохсретох на степеницама. До сада на степеницама. До сада читах читах занимљиву књигу)занимљиву књигу)

• РЕЛАТИВНИРЕЛАТИВНИ – означава да се радња – означава да се радња вршила/извршила у одређеном времену у вршила/извршила у одређеном времену у прошлости, које је изван времена када се о прошлости, које је изван времена када се о томе саопштава (томе саопштава (тада, онда, јуче, прошле тада, онда, јуче, прошле годинегодине): Тада ): Тада дођедође мој друг и мој друг и договорисмо се договорисмо се да учимо.да учимо.

• Најчешће се користи у приповедању, тада је Најчешће се користи у приповедању, тада је НАРАТИВНИ АОРИСТНАРАТИВНИ АОРИСТ (Чим рат између Турске (Чим рат између Турске и Србије и Србије престадепрестаде, свет , свет се умирисе умири))

• МОДАЛНИМОДАЛНИ – Бежите, – Бежите, изгибосмоизгибосмо! Ја ! Ја одоходох у у школу (намера да се радња изврши). Ако школу (намера да се радња изврши). Ако пођохпођох, , нагледахнагледах се јада. се јада.

• ГНОМСКИГНОМСКИ – Два лоша – Два лоша убишеубише Милоша. Милоша. Старо дрво Старо дрво сломи, не исправисломи, не исправи..

• ИМПЕРФЕКАТИМПЕРФЕКАТ - у основној служби то је - у основној служби то је радња која се вршила у одређено време радња која се вршила у одређено време у прошлости. Радња означена у прошлости. Радња означена имперфектом вршила се напоредо с имперфектом вршила се напоредо с неком другом прошлом радњом.неком другом прошлом радњом.

• Стога је имперфекат само релативно Стога је имперфекат само релативно време и највише се користи као време и највише се користи као наративни облик (Вук Исаковић беше наративни облик (Вук Исаковић беше отишао, а за њим отишао, а за њим нестајахунестајаху и слике и слике њеног прошлог живота, већ мутне)њеног прошлог живота, већ мутне)

• КВАЛИФИКАТИВНИКВАЛИФИКАТИВНИ – Призор је био диван: – Призор је био диван: под планинским врховима под планинским врховима простираху се простираху се тамне шуме борова и зелене ливаде, са тамне шуме борова и зелене ливаде, са понеком бачијом. понеком бачијом.

• ГНОМСКИГНОМСКИ – Кад се синовац – Кад се синовац жењашежењаше, ни , ни стрица стрица не питашене питаше, а кад , а кад се ражењашесе ражењаше, и , и стрину стрину припитивашеприпитиваше..

• ПЛУСКВАМПЕРФЕКАТПЛУСКВАМПЕРФЕКАТ – увек релативно – увек релативно време; вршена/извршена радња у прошлости време; вршена/извршена радња у прошлости увек се одређује посредно према времену увек се одређује посредно према времену говорења (Они говорења (Они су били усталису били устали, кад сам ја , кад сам ја стигао)стигао)

ИМПЕРАТИВИМПЕРАТИВ

• ИМПЕРАТИВИМПЕРАТИВ – у својој основној функцији облик за – у својој основној функцији облик за означавање модуса, заповести, молбе. Говорников став означавање модуса, заповести, молбе. Говорников став према нереализованој радњи.према нереализованој радњи.

• НАРАТИВНИНАРАТИВНИ , када означава радњу која се (из)вршила , када означава радњу која се (из)вршила у прошлости (И док је земља била још мокра ко у прошлости (И док је земља била још мокра ко непечена ћаса, он се непечена ћаса, он се прикрадиприкради и ноктима и ноктима изгребиизгреби лице лице божје земље)божје земље)

• КВАЛИФИКАТИВНИКВАЛИФИКАТИВНИ – Није мене по снијегу зима, но је – Није мене по снијегу зима, но је мене на оџаку зима код мојега нерадосна војна, ја с мене на оџаку зима код мојега нерадосна војна, ја с примакнипримакни, а он , а он се одмакнисе одмакни, ја га љубим а он ме , ја га љубим а он ме отуриотури..

• У саврменом језику ту је презент.У саврменом језику ту је презент.• ГНОМСКИ ГНОМСКИ – – ЧинЧинии добро, не кај се, добро, не кај се, чини чини зло, надај се! зло, надај се!

КрстиКрсти вука, вук у гору! вука, вук у гору!

ПОТЕНЦИЈАЛПОТЕНЦИЈАЛ

• ПОТЕНЦИЈАЛПОТЕНЦИЈАЛ – у својој основној служби – у својој основној служби означава став говорника према означава став говорника према нереализованој радњи (Нема више ничега нереализованој радњи (Нема више ничега на свету што на свету што би ме зачудило. би ме зачудило. Човек, да Човек, да не би клонуо и стао,не би клонуо и стао, вара сам себе) вара сам себе)

• Употребљава се и са службом облика за Употребљава се и са службом облика за означавање радње реализоване у означавање радње реализоване у прошлости – прошлости – НАРАТИВНОГ и НАРАТИВНОГ и КВАЛИФИКАТИВНОГКВАЛИФИКАТИВНОГ карактера (Усред карактера (Усред разразгговора она овора она би ошинула би ошинула свога коња и свога коња и одјурилаодјурила до самог краја пута. Говорио би до самог краја пута. Говорио би фратру кад год фратру кад год би га видео.би га видео.))

ФУТУР IIФУТУР II

• ФУТУР IIФУТУР II – у својој основној функцији – у својој основној функцији означава нереализовану радњу за коју означава нереализовану радњу за коју говорник претпоставља да ће се (из)вршити говорник претпоставља да ће се (из)вршити после времена говорења, пре неке будуће после времена говорења, пре неке будуће радње или напоредо са њом. Дакле, он је пре радње или напоредо са њом. Дакле, он је пре свега модус: У њој ће бити и за нас двоје свега модус: У њој ће бити и за нас двоје живота, ако тиживота, ако ти будеш хтела будеш хтела. Али ако . Али ако буде буде узнемиравао узнемиравао варош, онда нека бира један од варош, онда нека бира један од два пута који воде из Травника)два пута који воде из Травника)

• Уз ово своје основно, модално значење, има и Уз ово своје основно, модално значење, има и елементе временског значења, на ту нијансу елементе временског значења, на ту нијансу значења указују везници значења указују везници кад, чим, доккад, чим, док..

• Кад Кад будемо завршилибудемо завршили посао, ичи ћемо кући. посао, ичи ћемо кући.

• Док Док будемо ручалибудемо ручали, разговараћемо о , разговараћемо о свему.свему.

• Чисто временско значење има у Чисто временско значење има у приповедању, када је у облику пасива, приповедању, када је у облику пасива, и означава у прошлости извршену и означава у прошлости извршену радњу, што је ретко. радњу, што је ретко.

• Тада Јаков Тада Јаков буде позван буде позван у Београд. Не у Београд. Не може човјек ништа примати, ако му може човјек ништа примати, ако му не не буде данобуде дано..

ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОГ ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОГ САДАШЊИСАДАШЊИ• ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОГ САДАШЊИГЛАГОЛСКИ ПРИЛОГ САДАШЊИ – означава – означава

радњу која је напоредна, истовремена са радњу која је напоредна, истовремена са радњом која је предикат реченице. Чекамо радњом која је предикат реченице. Чекамо воз, воз, разговарајућиразговарајући о нашим плановима. о нашим плановима.

• Означава још и одредбу предиката – Означава још и одредбу предиката – НАЧИН НАЧИН ВРШЕЊА РАДЊЕ ВРШЕЊА РАДЊЕ ((ОнаОна, , ћутећи,ћутећи, пође за мном) пође за мном)

• УЗРОК ВРШЕЊА РАДЊЕУЗРОК ВРШЕЊА РАДЊЕ ( (Видећи Видећи да га паша да га паша слуша, похитао је да изнесе још неке бриге)слуша, похитао је да изнесе још неке бриге)

• УСЛОВ ВРШЕЊА РАДЊЕ УСЛОВ ВРШЕЊА РАДЊЕ (Само вредно (Само вредно учећи,учећи, можемо постићи одличан резултат) можемо постићи одличан резултат)

• ДОПУШТЕЊЕ ВРШЕЊА РАДЊЕДОПУШТЕЊЕ ВРШЕЊА РАДЊЕ ( (Ни Ни учећиучећи нећеш лако пооложити испите, а камоли нећеш лако пооложити испите, а камоли не не учећиучећи))

ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОГ ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОГ ПРОШЛИПРОШЛИ• ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОГ ПРОШЛИГЛАГОЛСКИ ПРИЛОГ ПРОШЛИ – радња се извршила – радња се извршила

пре радње глагола у личном облику, чија је он одредба.пре радње глагола у личном облику, чија је он одредба.• И И рекавширекавши то, пљунуо је и отишао. то, пљунуо је и отишао. Дошавши Дошавши до до

пчелињака, застаде.пчелињака, застаде.• РРадња се може схватити и као истовремена (Фра Петар адња се може схватити и као истовремена (Фра Петар

је рекао своје име, је рекао своје име, прећутавши прећутавши звање), али и као да звање), али и као да долази после главне (Легао је у постељу долази после главне (Легао је у постељу покрившипокривши се се по глави)по глави)

• Означава и Означава и НАЧИН НА КОЈИ СЕ ВРШИ РАДЊА НАЧИН НА КОЈИ СЕ ВРШИ РАДЊА ((Не Не окренувши окренувши се и се и не рекавши не рекавши ником ништа уђе у свој ником ништа уђе у свој чардакчардак))

• УЗРОК ВРШЕЊА РАДЊЕ УЗРОК ВРШЕЊА РАДЊЕ – – Не Не могавши могавши издржати издржати дуже, спустио је руке низа се. дуже, спустио је руке низа се.