GLAS BOLNICE 24 - Болница "ђорђе Јоановић" · 2015-02-25 · једну звездицу. У рангирању је, као и претходних година,

www.bolnica.org.rs

Информатор Опште болнице «Ђорђе Јоановић» Зрењанин

број Август Септембар 2009 године• • .

ПОСТАВЉАЊЕ СОЛАРНИХ КОЛЕКТОРАУ ЗАВРШНОЈ ФАЗИ

страна џ.

ГЛАС БОЛНИЦЕ

БОЛНИЦА СПРЕМНА У СЛУЧАЈУ ПАНДЕМИЈЕНОВОГ ГРИПА

ОБЕЛЕЖЕН

ЧИКАГО - ЗРЕЊАНИН

страна џ.

страна 2.

ИСПРАВКАИЗПРОШЛОГБРОЈАУ прошлом броју Гласа Болнице у личној карти в д директора Опште болнице Зрењанин дрГорданеКозловачки поткрала се грешка коју овимпутемисправљамоПодатак да је др Козловачки била председник Зрењанинске подружнице СЛД ДЛВ у периоду

године је погрешан Ту функцију је имала у периоду године Др ЈованМиленковић је био председник Зрењанинске подружнице од јануара године до новембра

годинеиовимпутем сеизвињавамо због грешкеиз прошлог броја

« « . . ,, .

–2005. -2009. . 2008. – 2009. .

2004.2008. .

У складу са инструкцијама Министарства здравља Републике Србије, Општа болница Зрењанинсачинила јеАкционипланпреи токомпандемије грипаА Х1Н1).Дефинисани су оперативни тимови за праћењеи тимови за комуникацију.Поред тога, опредељен јепросторипостељникапацитети за смештај оболелиху случају пандемије.

(

Општ болниц «Ђорђе Јоановић» Зрењанинa a

2

Оснивач и издавач ОПШТА БОЛНИЦА «ЂОРЂЕ ЈОАНОВИЋ» ЗРЕЊАНИН,др Васе Савића бр. 5, тел. 023/513-200, факс 023/564-104,

главни и одговорни уредник: Августа Сладојевић - ПР Болнице, фотографије: Зоран Међо,карикатура: Зоран Гербеш, штампа: DIGINET ЗРЕЊАНИН тираж: 250 примерака

• •број 200 . године24 Август/Септембар 9

БОЛНИЦА СПРЕМНА У СЛУЧАЈУ ПАНДЕМИЈЕНОВОГ ГРИПА


3• • .број 2009 године24 Август/Септембар

НАПЛАТА ПАРТИЦИПАЦИЈЕ

Руководство Болнице приметило је недоследности приликом наплате партиципација у нашојустанови те је недавно спроведена анкета међузепосленима који наплаћују партиципацијуАнкета је помогла у откривању неких постојећихнедоумица након чега се радило на томе да се тенедоумице отклоне

Према повратним информацијама запосленикоји раде на наплати партиципација су садамного боље информисани недоумице суразјашњене анаплата партиципација се обављаувећем обиму него до сада што је од изузетногзначаја за ефикаснофункционисањекакоБолнице такои здравства уРегиону

Наплату партиципације контролише Инспекција Министарства здравља и Комисија РЗЗОФилијале Зрењанин а казна у случају ненаплате партиципације сем категоријама становника којису ослобођени плаћања партиципације је динара за медицинску сестру и динара залекара

,.

,.

,

,,

,.

, () 40 000 40 000

.

-

У организацији Министарства здрављаРепублике Србије, у сарадњи са Институтом зајавно здравље Србије „Др Милан ЈовановићБатут“ и Републичким заводом за здравственоосигурање Србије, у Београду jе одржана VНационална конференција о сталном унапређењуквалитета здравствене заштите.

На конференцији су саопштени резултатиевалуације квалитета рада здравственихустанова на основу показатеља квалитета којисе редовно прате и анализирају, и представљенаранг листа здравстених установа премарезултатимау сталномунапређењуквалитета.

Промењен је начин рангирања, те су свеустанове по узору на приступ који користинационална здравствена служба Енглескерангиране звездицама, где најбоље установедобијају три звездице, потом две, и на крају онекоје се не могу похвалити добрим резултатима –једну звездицу. У рангирању је, као ипретходних година, праћено неколико доменаквалитета – показатељи процеса рада, задовољство корисника/пацијената, задовољствозапослених, континуирана медицинскаедукација и рад комисија за квалитет уздравственимустановама.

Здравствене установе оцењене највишомоценом, са три звездице су:

ДЗСопот - у категорији домова здравља;ОБ Параћин и ОБ Ћуприја - у категорији

опште болнице на територији до 100000становника

ОБ Сремска Митровица - у категоријиопште болнице на територији преко 100 000становника

У конкуренцији 19 Општих болница уРепублици Србији које пружају здравственунегу на региону од преко сто хиљада становика,Општа болница „Ђорђе Јоановић“ је рангиранакао 8 са збирномоценом2.12 одмогућих3.00.

У досадашњем раду пратили смо обавезнепоказатеље квалитета здравствене заштитепрописане „Правилником о праћењу квалитетаздравствене заштите“ док ћемо у наредномпериоду евидентирати и анализирати ипрепоручене показатеље квалитета како би крозанализу истих сагледали могућностипобољшањаквалитета рада.

-

-

�

�

�

Председник Комисије за унапређењеквалитета рада

Др Драгана Жегарац Зарић

V НАЦИОНАЛНА КОНФЕРЕНЦИЈА О СТАЛНОМ УНАПРЕЂЕЊУКВАЛИТЕТА ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ


4 • •број 200 . године24 Август/Септембар 9

РАДОВИ НА ПОСТАВЦИ СОЛАРНИХ КОЛЕКТОРАУ ЗАВРШНОЈ ФАЗИ

Општу болницу « Ђ рђе Јоановић «Зрењанин су 8. септембра посетилиПокрајински секретар за енергетику иминералне сировине, Радослав Стриковић,

његов помоћник Милан Чежек, Покрајинскисекретар за образовање, Золтан Јегеш,градоначелник, дрМилетаМихајлов, стручњакзадужен на реализацији Пројекта, МирославЛамбић, представникд о н а т о р а , А д а мБагљаш.

Том при ли комприсутни су обишлиградилиште на којемсу у току радови напостављању највећегсистема соларнихк о л е к т о р а уСрбији.Споразумом опартнерској сарадњиизмедју Словачкеагенције за развојнуп о м о ћ О Д А иП о к р а ј и н с к о гс екрет ари ј ат а з ае н е р г е т и к у иминералне сировинеА П В о ј в о д и н е

спроводи се пројекат Соларна енергија заВојводину којим ће се у општој болнициЂорђе Јоановић у Зрењанину поставитисоларни систем од колектора са пратећом

опремом у циљу добијањасанитарне топле воде

Официјелна развојна помоћС л о в а ч к е Р е п у б л и к е ј ес т андардни с ас т авни деои н с т р у м е н т а с л о в а ч к емеђународне политике одгодине којим координираМинистарство иностранихпослова Словачке РепубликеСловачка је изабрала каоприоритетну државу Официјелнер а з во ј н е помоћи Срби ј ук о р и с т е ћ и т а к о з в а н еКомпаративне погодно стинаспрам донатора из ЕвропскеУније

Вредност пројекта ко јифинансира Словачка је

евра а постављање носеће конструкције засоларне колекторе је динара чимесе омогућује очување паркинга за возила

o „“,

„ “200

.

2003.,

.

,

.

154954,

2.580.504,00 ,.



Покрајнски секретаријат за финансије АПВојводине одобрио је право коришћенасредстава из извора финансирања приходабуџета за ове намене уизносу оддинара до крајагодине

С а е н е р г е т с к о гстановишта је многое к о н о м и ч н и ј епроизводити топлу водулети одвојено од грејањаа најидеалнији за то јесоларни систем

Соларна енергија јеб е с п л а т а н ч и с тн е п р е с у ш н и и з в о ре н е р г и ј е ч и ј и ј енајједноставнији начинактивног коришћењап о м о ћ у с о л а р н и хкол е к то р а д и р е к т н огрејање или такозванасоларна архитектура

Предности соларне архитектуреима вишесистеми који користе сунчеву енергију

за припрему топле воде раде са релативновисоком ефикасношћу при веома малимрадним трошковима за читаво време постојањаа који достижечак година

корисник који је инсталисао овакавсистем стекао је могућност припреме топлеводе за дуже време у току године месецитакорећи потпуно бесплатно и независно одстално растућих цена земног гаса узповољности заштитеживотне средине

сваки соларни систем доприносисмањену емисије гасова стаклене баште којиузрокују глобално загревање земљинеатмосфере

Ефектиовог соларног система су следећидневна количина топле воде у кубним

метрима за пораст температуре од степени јенајвећа у августу и износи м а најмања удецебруиизноси м

годишња просечна дневна топлота јек х киловат часоваукупна годишњатоплота је к х

Са соларним системом може се уштедети дотрошкова у случају примене санитарне

топле воде

У географским условима Зрењанинасунчева енергија која доспева на водоравнураван од м достиже величину од до

к х год То је једнако количини енергије којује могуће добити сагоревањем приближнолит дизел горива или м земног гаса Притоме функционални колектор са површиномм уштеди до кг угљен диоксида ЦО загодинудана

Постављених соларних колектора чија јеповршина м за годину дана рада узрењанинској болницидопринеће уштеди

лит дизел горива или мземног гаса

кг угљендиоксидаПри садашњим ценама енергената то износи

годишњу уштеду од евра па ћеекономска исплативост инвестиције битииспод године

Пројекат Соларна енергија за Војводинуомогућује коришћење соларне енергије зазагревање санитарне топле воде за потребезрењанинске болнице у наредномпериоду одгодина Тиме се доприноси смањењу трошковаза коришћење енергената гаса остварујеенергетска независност и доприноси очувању изаштити животне средине према захтевимаЕвропскеУније

2.080.000,002009.

.

,

.

, ,

,

-

.:

,30 ,

,

(7-9 )

,,

.:

3048 ³,

21 ³,

1249 W ( )456421 W .

75%.

,

1 ³ 1300 1500

W / . ,120

. 180 ³ ., 2

³ 1000 ( 2).

200400 2

:48000 . 72000 ³

,200000 .

45000 ,

4 .„ “

30.

– ,

.

�

�

�

�

�

�

�

�

Радна група за пејсмејкере највише стручнотело које чине сви пејсмејкер експерти у земљиоко кардиолога и њен председник, Проф. дрГоран Милашиновић су почетком 2008. годинеутврдили да наша болница задовољава свекритеријуме за уградњу трајнихпејсмејкера.

Др Золтан Лазар је године узасистенцију професора са Института закардиоваскуларне болести извршио првуинтервенцију уградње трајног пејсмејкера Одтада др Лазар самостално обавља оваквеопарације чиме је комплетиран Кабинет за

пејсмејкере и поремећај срчаног ритма у склопуОдсека коронарне јединице

На основу анализа броја пацијената Регионакоји покрива наша болница, утврђено је да бројпацијената који годишње имају потребу заимплантацијом трајног пејсмејкера премашује50, што и јесте био критеријум за минималниброј годишњих имплантација ( у нашојустановиурађено је 65 операција ).

Кабинет за пејсмејкере и поремећај срчаногритма покрива поликлиничку службу иоперативни програм- уградњу трајних пацамакера.

Поликлиничка служба ради једном недељно(средом) и бави се контролом уграђенихпејсмејкера, као и тријажом болесника-потенцијалних кандидата за пејсмејкертерапију. За годину дана урађено је укупно 433оваквих прегледа, углавном уз помоћнајсавременијих уређаја –програматора запејсмејкере.

У склопу оперативног преграма лечењауграђено је укупно 65 пејсмејкера . Просечнастарост пацијената износи године анајстарија болесница која је успешнооперисанаима година Сем примоимплантацијапејсмејкера установа је успешно савладала итехнику замене пејсмејкер генератора заменебатерије имплантацију електрода саактивном фиксацијом као и имплантацијууређаја за дуготрајно праћење срчаног ритматзв

Посебно смо поносни на чињеницу да листачекања на наведене процедуре практично непостоји јер болесници практично будуоперисани чим се за то постави индикација иприбаве потребнипреоперативниналази

У плану ја даље усавршавање са обуком радистицања потребних вештина за уградњувишекоморских пејсмејкер система као иимплантабилнихдефибрилатора

Такође нудимо сарадњу регионалнимздравственим установама који немајумогућност уградње пејсмејкера у својојустанови да усмере своје болеснике наимплантацију у зрењанинскуболницу

Др З. Лазар

-,

40 ,

11.06.2008.

.

.

74 ,

87 .,

(“”),

,-

“LOOPRECORDERA”.,

.

,.

,.



ГОДИНУ ДАНА ОД ПОЧЕТКА УГРАДЊЕТРАЈНИХ ПЕЈСМЕЈКЕРА



Општа болница Ђорђе Јоановић Зрењанинреализује пројекат од значаја за науку итехнолошки развој АП Војводине. Реализацијупро ј е кт а суфинансира Покра јинскисекретаријат за науку и технолошки развој АПВојводине.Носилац пројекта је Општа болница у сарадњиса Техничким факултетом Михајло Пупин изЗрењанина и

АмерикаНазив пројекта је Теле ултразвучни скринингразвојног поремећаја кука Изводљивостасистиране ултразвучне дијагностике на

даљину у реалном времену путем интернетвезе мале пропусне моћи , и у току је другаистраживачка година.Руководилац Пројекта у нашој установи је доц.др сци медДобривојеМартиновПрва година истраживања је успешно завршенаи резултати су презентовани на скупуИнтерРегиоСЦИ 2009. Од стране Покрајинскогсекретаријата извршен је детаљан увид иконтрола како тока и резулатат истраживања,тако и детаљна контрола утрошених средстава.Успешно завршена прва година омогућила намје наставак Пројекта који нам је одобрен наконкурсу у марту месецу текуће године. Саобзиром да су носиоци одобрених тема

врхунске научне установе у Покрајини великиуспех наше установе је да се нађе међунајбољима.

Пројекат је мултидисциплинаран иобухваата решавање проблема задатака издомена медицинске науке и из доменатехничких наука. Заједно са сарадницимаукључени смо у актуелна савремена збивања,пре свега у Америци, и жеља нам је да се сасвојим резултатима укључимо и у актуелнесветске токове.Непосрдна корист Болнице коју остварујенепосредним учешћем у овом Пројекту, је

н а б а в к а и о б н а в љ а њ етехничких средстава и опремекоја се користи за његовур е а л и з а ц и ј у . Т а к о ђ е ,р е ш а в а њ е м о д р е ђ е н и хпроблема током трајањаПројекта уз подизање научногрејтинга установе омогући ћесе и квалитетнији рад у самојБолници.

Уз бројна тестирањахардверских компоненти,укључени смо и у развојсофтверског програма усарадњи са колегама изАмерике, који треба да омогућетеле ултразвучни преносултразвучне слике, примењив у

нашим условима а да притом задовољинеопходне норме за непосредну медицинскуевалуацију пацијената, као и високе стандардеразвијених земаља. Планира се уз самуклиничку примену и примена резултата уедукацији.Наша установа је у пројекту од јунагодине и укупан износ одобрених средстава одстране Покрајинског секретаријата за науку итехнолошкиразвој је 1.519.661,00 динара.

„ “

„ “Dartmouth-Hitchcock Medical

Center ( ).„ –

-

,“

. .

,

,

,,

-

,

11. 2008.

Истраживач-сарадникдипл. инг. Зоран Игњатов

НАУЧНИ ПРОЈЕКАТ ОПШТЕ БОЛНИЦЕ „ЂОРЂЕ ЈОАНОВИЋ“



Од до Јуна године у организацијиЕвропске академије за оториноларингологију ихирургију главе и врата а под покровитељствомЕвропске федерације оториноларинголога уКонгресном центру у МанхајмуНемачка одржан је научно едукативни скупкоји је окупио преко оториноларингологаиз земаља светаПривилегију да као усмени презентаторнаучног рада присуствује овом скупу имао јеоториноларинголог из наше болнице Мр сцмед др Горан Пудар који је на округлом столуна коме се расправљало о проблематицистраних тела горњих дисајних и дигестивнихпутева презентовао резултате свог научнограда у коме је разматрана ефикасност прегледаједњака и вађења страних тела путем ригиднеезофагоскопијеБила је изузетна прилика част и задовољство

присуствовати оваквом скупу који је окупиоводеће оториноларингологе света Поред тогадобити позив за усмену презентацију научнограда на основу одлуке стручно научног одборапредставља велики лични успех и успех

колектива оториноларингологије и Општеболнице Ђорђе Јоановић истиче дрПудар

Резултати рада који су предочени и напредавању у Српској Академији наука уБеограду указују на изузетну успешностпоменуте методе и значај у дијагностици итерапији страних тела једњака који сууобичајена појава у нашем региону и то у свимстаросним категоријама најчешће код деце са

27. 30. 2009

„Rozengarten“( )

120080 .

.. ,

,

.„ ,

. ,

,

„ “ .„

Страна тела једњака искуство ОРЛ одељења у случајаМр сц мед др Горан Пудар презентовао научни рад у Манхајму. .

: 203

С лева на десно: мр сц. мед. др Горан Пудар, Зрењанин, др Синиша Лаличевић, Малта,прим. др Мирослав Кендрешић, Ср. Митровица и проф. др Драган Данкуц, Нови Сад



Традиционално дружење Савеза здравстве-них радника Зрењанина и Ужица траје већ 33године. Крајем септембра чланови Савезаздравствених радника Зрењанин, односномедицинске сестре и техничари из зрењанин-ских здравствених установа, били су гостиужичких здравственихрадника.

- Домаћини су се изузетно потрудили да насугосте. Обишли смо њихову болницу, новиоперациони блок, с директорима и главнимсестрама обе здравствене установе разменилисмо искуства о организацији рада и Савеза и

здравствених установа. По завршетку звани-чног дела посете, домаћини су нас водили наЗлатибор и у Сирогојно. Следеће године су онинаши гости – каже председник СЗР МирославКопривица.

Ови сусрети и размена искустава су веомазначајни јер ће савези здравствених радникабити носиоци доброг дела обавезних едукацијасестара и техничара у циљу бољег оспособља-вања и прикупљања бодова. Иначе, ужичкиСавез и наш једина су два збратимљена савеза уСрбији.

33 ГОДИНЕ ДРУЖЕЊА

просеком од године старости и у популацијистановништва од до година Иначестудија је обухватила искуства у протеклихгодина и ригидних езофаго-скопија у општој анестезији Страно тело јенађено у случаја и то су најчешће билекости док су се месни болуси и метални новацјављали у високом укупном проценту учеста-лости Успешност интервенција у поменутомузорку била је без настанка озбиљнихкомпликација од којих је свакако најтежаперфорација једњака и која се према литературијавља и у до случајева и која може иматифаталан исход с обзиром на тесне анатомскевезе једњака медијастинума срца дисајнихпутева и великих крвних судова

Ригидна езофагоскопија је преглед једњакаметалним цевастим инструментом којадозвољава јасну визуелизацију стања слузницеи лумена једњака као и инструменталнуманипулацију у случајевима биопсије илиодстрањивања страног тела Ову методууспешно обављају сви специјалисти на ОРЛодељењу наше болнице деценијама уназад штосу показали и резултати студије рекао је дрПударПрезентовани рад штампан је у сажетку ујулском броју Европског архива за оторино-ларингологију и хирургију главе и врата који сеиздаје у Хајделбергу у Немачкој и представљаједан од водећих стручних часописа у свету уовој областимедицине

350 80 . ,

20(1988-2007) 517

.203

,

.99%,

2%

, , ,“

.

,.“

.

.

Социјална – друштвена средина, тј. људи сакојима се живи и ради, представљају виталнидео радног амбијента.

Ни један радни амбијент није савршен, а укојој мери ће та несавршеност бити мања иливећа зависиискључивооднас самих.

На послу најчешће нисмо у могућности дабирамо људе са којима сарађујемо, али собзиром на то да је време које проводимо сањима неизбежно, пожељно је да задржимо аконе добар онда барпослован однос.

Како се сви разликујемо по карактеру,особинама, што наравно доводи до разлика умишљењу, опажањима, жељама, тако је

могућност појаве конфликта веома велика, алионинеморају увекпредстављатипроблем.

Сам по себи, сукоб мишљења није тако лошаствар, али ипак се већина људи нелагодно осећакада до тога дође. Сукоби на послу су, пре свега,шанса да се пронађе најбоље решење. Крајњерешење настало тимским радом увек је боље одбило ког појединачног предлога.

Свако од нас има сопствени циљ којижели даоствари на послу, а сви ми имамо једанзаједнички који се мало или ни мало помиње ато је позитивна атмосфера на радном месту идобари здрав однос са колегама.

Од старијих колега често се чујереченица: « Некада смо једва чекалида дођемо на посао и долазили смо саосмехомна лицу«.

Да ли ова реченица мора битиискључиво употребљена у прошломвремену

Да ли је прво « Добро јутро «изговорено гласно и са осмехом и дали је уопште изговорено?Да ли нашегсаговорника гледамо у очи? Колико јечврст стисак руке приликомруковања? Да ли се уопште чује «Хвала «и«Извини«

, ,

?

?.



JEСМО ЛИ СВЕ УЧИНИЛИ ДА НАМСВАКИДАШЊИЦА БУДЕ ПРИЈАТНИЈА?



Према правној регулативи медицинске сестре и техничарису обавезни да поседују лиценцу Лиценцом се стиче право иобавеза прописана Статутом и Етичким кодексом Коморемедицинских сестара и здравствених техничара те једобијањем лиценце само озакоњено све оно што већ годинамарадемедицинске сестре упроцесу здравствененеге

У Општој болници Ђорђе Јоановић Зрењанин супочетком јула додељене прве лиценце за медицинске сестре издравствене техничаре Прву лиценцу је добиломедицинских сестара лабораната имедицинских техничара

Лиценца је јавна исправа и показује стручну оспособљеностздравствених радника за самостално обављање здравственеделатностиииздаје се на седам година

Према речима главне сестре Болнице Славице Завишеобавеза стицања лиценце не представља терет већ подстрек дасе медицинске сестре покажу и докажу своју професионалнуспособност приликом пружања здравствене заштитеоболелима Она истиче значај континуиране едукације каовида надоградње и увођења новина у раду медицинскихсестара

Наша установа је омогућила медицинским сестрама да на разне начине дођу до нових сазнањапутем разних семинара и стручних предавања пратећи трендове у медицинској науци како уоквируустанове такоиуустановама вишегнивоа

,.

,

.« «

. 600, .

., ,

.

.

,, .

Маја Сладојевић

ДОДЕЉЕНЕ ЛИЦЕНЦЕ СЕСТРАМАУ ЗРЕЊАНИНСКОЈ БОЛНИЦИ

Потписан је, у Копенхагену, нови споразум о двогодишњем планузаједничких активности Србије и Светске здравственеорганизације (СЗО).У име Србије споразум је потписао Проф.Др ТомицаМилосављевић, министар здравља, а у име СЗО Др Марк Данзон,регионалнидиректорСЗОзаЕвропу.Споразумомсупрецизиране области:подршка спровођењу Стратегије за сузбијање хроничнихнезаразнихболести уСрбији;подршка јачањукључнихулога здравственог система;подршка у анализама социјалних детерминанти здравља грађана,са посебним акцентом на очување и јачање праведности иједнакости у здрављу;подршка активностима у припремама за кризне и ванреднеситуације и за утицаје срединена здравље.

Извор: сајтМинистарства здравља

·

··

·

Потписан нови двогодишњи споразумса СЗО 2010-2011 о заједничким активностима

Двадесетпетогодишњи из Чикагаје провео две недеље у нашој установи претежно наОртопедскомодељењу

похађа уЧикагу а прекопрограма размене студената је боравио узрењанинској породици и имао неку врсту праксе унашој болници где му је главни инструктор био дрсци мед Добривоје Мартинов Његова жеља јесте дасе бави ортопедском хирургијом, а у Америци језначајно време провео на ортопедским одељењима.У његовој земљи су јако важне референце задобијање специјализације; поред редовних тестовавеома много пажње се поклања колико је лекарзаинтересован за одређену област, па се у том смислувреднује сваки волонтерскирад.

Овај млади Американац који је поред свега имеђу првих у Америчкој националној пливачкојлиги је пре доласка у Србију боравио у Африци уГани где је недеља радио у сеоској болници наволонтерској бази

Према његовим речима зрењанинска болница јепо много чему слична болницама у Америци поопремљености ОП салама дијагностици Основнаразлика коју би истакао је начин рада који се односи на број пацијената по једном лекару Овде сулекари оптерећени много већим бројем пацијената Навео је пример његовог искуства овде да јеједан лекар за сата прегледао пацијената а уАмерици се лекар сваком пацијенту посвети вишевремена те је број прегледанихпацијената по лекарумногомањи

је веома задовољан својим боравком овде посебно истиче др Мартинова као веома доброгпредавача и одличног практичара изнео је веома позитивне утиске о начину рада и опремљеностиБолницеи сматра дапацијенти треба да буду задовољни третманомунашој установи

Yale Fillingham,

.Yale RushMedical Collage ,

,.

,16

, ,, 7

.

:, , .

..

4 70 ,.

Yale ,,

.

Маја Сладојевић



ЧИКАГО ЗРЕЊАНИН–



Прим. др Милан ПурковСпецијалиста неуропсихијатар

Прим. др Милан Пурков је рођен 26.09.1928. године у Зрењанину, где је завршио основнушколу и гимназију. Медицински факултет је завршио у Београдуи то пети по рангу међу 900студената.Док је служио војни рок завршио јеСанитетску официрскушколу са оценом10, као првиу рангу. По завршетку стажа, радио је као лекар опште праксе у амбуланти којој је гравитираловишеделова града због мањка лекара. Радио јемного, по дванаест сати дневно.

Специјализирао је неуропсихијатрију у Београду, након чега се враћа у Зрењанин, и са 30година постаје начелник Неуропсихијатријског одељења. Ускоро постаје најмлађи примаријус уБолници.

Године 1968. завршава субспецијализацију из клиничке неурофизиологије иелектродијагностике.

Прим. др Пурков је тридесет година био стручни консултант Центра за рехабилитацију «Русанда « уМеленцима. Био је стални судски вештак при Вишем суду у Зрењанину и општинскимсудовимауКнежевцу,Кикинди,НовомБечеју,СечњуиНовојЦрњи.

Од самог почетка лекарског рада је био укључен у рад Српског лекарског друштва каосекретар и председнимЗрењанинске подружницеСЛД.Поред тога, био је председникПокрајинскесекције неуропсихијатара након чега је два мандата био у Председништву удружењанеуропсихијатара Југославије.

Активно је учествовао на светским конгресима неуропсихијатара, физијатара инеурохирурга.

Аутор је 76 стручнихрадова.За собом је оставио супругу Јованку, са којом је обишао 65 земаља Европе, Африке, Азије,

Севернеи ЈужнеАмерике.Поредпутовања, велика страстму је билаиликовна уметност, спорт и лов.Прим. дрМилан Пурков, као доајен зрењанинске неуропсихијатрије, уживао је велики углед

ипризнањеибиоизузетноцењенмеђунајеминентнијимнеуропсихијатримабивше Југославије.Његов одлазак оставља велику празнину и ненадокнадив губитак не само за зрењанинску

неуропсихијатрију, нго за цеоРегион.НекаМу је вечна слава и хвала!

,

IN MEMORIAM



ПОЧИЊЕ КОНТИНУИРАНИПРОГРАМ ЕДУКАЦИЈЕ

На основу Одлуке коју је Здравствени саветСрбије донео на седници одржаној дана24.09.2009. године, Општој болници « ЂорђеЈоановић « Зрењанин акредитован је програмконтинуиране едукације за здравствене радникеи здравствене сараднике за период од24.09.2009. до 31.12.2009. године.

Пред нама је велики посао организовањаконтинуиране едукације радника за 2010.годину.

На основу Правилника који ближе одређујеуслове спровођења и оцењивања континуиранеедукације објављеном у Сл. гласнику РС , бр130/2007, вредновање бодова за стручнесастанке је:

предавач - 2 бодаслушалац - 1 бод

Први стручни састанак обухваћен овомакредитацијом одржан је 7. октобра 2009. у 13 hу Конференцијској сали болничке библиотеке;предавачи су били мр сци др Горан Пудар и мрсци др Душан Сланкаменац. О даљемраспореду предавања можете се информисатина болничкомсајту.

Захваљујемо се свим колегама које су узелеучешће у организацији предавања за 2009.годину.

�

�

Др сци мед Добривоје МартиновШеф Одсека за образовни и научно

истраживачки рад



Нашимрадницима:

, ињеговој супрузи честитаморођењећерке!

, ињеномсупругу честитаморођење сина!


, ињеномсупругу честитаморођењећерке!

, и њеном супругу честитамо рођење

сина!



, и његовој супрузи честитамо

рођење сина!

, и његовој супрузи честитамо

рођење сина!

, и њеном супругу честитамо рођење

ћерке!


�

�

�

�

�

�

�

�

�

�

�

ЗорануДрагошев АнаМарији

ЂурђиКозаков Александру

МартиКралус Оскару

СнежаниСтанчић Зорану

Бојани Латиновић Владимиру

АниРадовановић Дарку

СнежаниЛазовић

Др Владимиру Терзин Лидији

Браниславу Коровљев Нели

Марији Цветићанин Синиши

ВалеријиКовач Шандору

електричару

медицинској сестри




лаборанткињи


специјалисти психијатрије

дипломираном психологу



Бе - бе - Бе - бе - Бе - бе - Бе - бе - Бе - бе - Бе - бе - Бе - бе - Бе - бе

БЕ - БЕБЕ - БЕ

Др Синиша Савовић

[ALA - MALA[ALA - MALA

Documents

GLAS BOLNICE 24 - Болница "ђорђе Јоановић" · 2015-02-25 · једну звездицу. У рангирању је, као и претходних година,