INSTITUT ZA STOČARSTVO BEOGRAD-ZEMUN

GLAVNI ODGAJIVAČKI PROGRAM

U ŽIVINARSTVU

BEOGRAD, 2010.

1

SADRŽAJ

1. Uvod ………………………………………………………… 1

2. Živinarska proizvodnja Republike Srbije …………………… 1 2.1. Prosečan genetski potencijal hibrida kokoši teškog tipa ………... 2

2.2. Prosečan genetski potencijal hibrida kokoši lakog tipa …………. 2

3. Ocena odgajivačke vrednosti jata i odgajivački cilj …………. 3 3.1. Zadaci Glavnog odgajivačkog programa ……………………… 4

4. Mere Glavnog odgajivačkog programa ………………………. 4 4.1. Hibridi i ekonomske rase živine ……………………………… 4

4.1.1. Kontrola matičnih jata živine ..................................................... 5 4.1.2. Kontrola proizvodnje jednodnevnih pilića u inkubatorskim

stanicama ............................................................................ 5 4.1.3. Testovi živine ....................................................................... 6 4.1.4. Uvođenje novih programa gajenja tovnih pilića i kokoši nosilja ............. 6

4.2. Autohtone rase živine .............................................................. 6

5. Stručni poslovi u sprovođenju mera Glavnog odgajivačkog programa ................................................................................... 7

5.1.Stručni poslovi za meru kontrola produktivnosti matičnih jata živine.. 7 5.2. Stručni poslovi za mere Test roditelja teškog tipa i Test roditelja

lakog tipa ................................................................................ 8 5.3. Stručni poslovi za meru Test brojlera .......................................... 8 5.4. Stručni poslovi za meru Test nosilja jaja za konzum ..................... 9

5.5. Stručni poslovi za meru Test ćuraka .......................................... 10

6. Obim mera Glavnog odgajivačkog programa .......................... 10

7. Prilog ........................................................................................ 11

1

1. Uvod

Primarni zadatak stočarstva je proizvodnja animalnih proizvoda za ishranu ljudi uz nastojanje da ekonomski efekti proizvodnje budu što veći.

Program odgajivačkog rada u živinarstvu Republike Srbije obuhvata odgajivačke mere usmerene na kvantitativno i kvalitativno unapređenje proizvodnje živinskog mesa i konzumnih jaja. Proizašao je na osnovu analize stanja, potreba i mogućnosti poboljšanja produktivnih svojstava matičnih i komercijalnih jata živine u Republici Srbiji.

Obim proizvodnje živinskog mesa i konzumnih jaja, svakako zavisi od uslova tržišta, od mera ekonomske politike i od obima i izvora sredstava za nove investicije i planiranu proizvodnju. Međutim, za realizaciju ovakve proizvodnje veoma je značajan i stručno razrađen odgajivački program, koji će uvažiti specifičnosti živinarske proizvodnje u našoj zemlji i omogućiti potpunije uključivanje glavne i regionalnih odgajivačkih organizacija. U cilju boljeg iskorišćavanja genetskog potencijala hibrida teškog i lakog tipa, težište ovog uključivanja je u primeni savremenih metoda selekcije i odgajivanja u farmama za reprodukciju, zatim u primeni savremenih metoda tehnoloških i zoohigijenskih postupaka, kako u inkubatorskim stanicama, tako i u farmama za proizvodnju brojlera i konzumnih jaja.

Sa stanovišta uspešnog razvoja proizvodnje živinskih proizvoda u Republici Srbiji, prihvatanje glavnog odgajivačkog programa u živinarstvu ima svoje puno, kako stručno, još i više ekonomsko opravdanje. 2. Živinarska proizvodnja Republike Srbije

Specifičnosti živinarske proizvodnje u odnosu na druge grane stočarstva i stanje živinarstva u Republici Srbiji su od izuzetnog značaja za definisanje odgajivačkog cilja i metoda odgajivačkog programa:

1. isključivo hibridni reprodukcijski materijal (dedovi i roditelji) u osnovi proizvodnje mesa i jaja, nastao kao rezultat intenzivnog selekcijsko-odgajivačkog rada manjeg broja svetskih selekcijskih kompanija

2. nepostojanje domaćeg hibridnog materijala teškog i lakog tipa, koje uslovljava uvoznu zavisnost

3. neophodnost zamene matičnih jata živine na godišnjem nivou

4. neplanski uvoz u pogledu broja roditelja, izbora provenijence, dinamike uvoza, regionalne zastupljenosti

5. veliki broj malih odgajivača roditeljskog jata, nedovoljno edukovanih za sprovođenje savremenih tehnoloških i zootehničkih postupaka, bez stručnog nadzora.

U osnovi intenzivne živinarske proizvodnje su selekcije teških i lakih linija kokoši, odnosno za proizvodnju mesa (teški) i jaja za konzum (laki).

Kao rezultat primene naučnih saznanja, stvorene selekcije svojim genetskim potencijalom omogućavaju vrlo visoku proizvodnju živinskih proizvoda. Od trenutka stvaranja određenog hibrida, genetičari i selekcioneri ulažu i dalje ogromne napore u cilju poboljšanja proizvodnih performansi i kvaliteta proizvoda, tako da se provenijence iz godine u godinu razlikuju, što je i deklarisano njihovim proizvodnim nomativima.

2

2.1. Prosečan genetski potencijal hibrida kokoši teškog tipa u 2009. godini:

2.1.1. Roditeljsko (matično) jato:

Trajanje proizvodnje, nedelja 42 Uzrast sa 5% proizvodnje, nedelja 24 Jaja po useljenoj kokoši, kom. 160 Jaja za nasad, kom. 153 Špic izležaja, % 91 Prosečan izležaj, % 86 Broj brojlerskih pilića po useljenoj kokoši 132 Vitalnost od 24. nedelje, % 92

2.1.2. Brojleri:

Dužina proizvodnog ciklusa, dan 42 2368 2155

Telesna masa, g Ženski pilići Muški pilići 2582 Utrošak hrane (kumulativni), g 4133 Konverzija hrane, kg 1.74 Vitalnost, % 96

2.2. Prosečan genetski potencijal hibrida kokoši lakog tipa u 2009. godini: 2.2.1. Roditeljsko (matično) jato:

Trajanje proizvodnje, nedelja 52 Uzrast pri pronošenju, nedelja 19 Jaja po useljenoj nosilji, kom. 264 Broj priplodnih jaja za nasad, kom. 256 Utrošak hrane po jajetu, g 184 Ženskih pilića/kokoši 100 Vitalnost, % 93

2.2.2. Nosilje jaja za konzum:

Dužina proizvodnog ciklusa, nedelja 70 Uzrast sa 5% proizvodnje, nedelja 20 Ukupno jaja po useljenoj kokoši, kom. 337 Utrošak hrane/jajetu, g 137 Vitalnost, % 95

3

Na teritoriji Republike Srbije zastupljene su selekcije:

• kokoši: - teškog tipa: Cobb, Hubbard, Ross, Hybro, Pure Lyne - lakog tipa: Isabrown, Hisex, Hy Line, Lohmann

Pojedine provenijence kokoši moguće je razvrstati i u podtipove koji su genetski prilagođeni određenim sistemima proizvodnje (npr. dinamika porasta) ili zahtevima tržišta u pogledu određenog kvaliteta proizvoda (npr. udeo grudi u trupu, boja ljuske jaja za konzum).

Visoki genetski potencijal hibridnih selekcija zahteva precizno definisane tehnološke i uslove menadžmenta u cilju dostizanja deklarisanih proizvodnih normativa.

• ćurke: Big But 6 • čiste rase kokoši:

Vajtrok, Njuhempšir, Amrok, Brama, Saseks, Orpington, Australorp, Rodajland, Jareb. talijanka, Vijandot

Tabela. Brojno stanje roditeljskih jata živine sa regionalnom distribucijom

MATIČNA JATA KOKOŠI (godišnji nivo) TEŠKI TIP LAKI TIP REGIONI

(regionalne službe) Br. grla Br.odgajivača Br. grla Br.odgajivačaGrad Beograd / / 24 000 1 Mladenovac 77 000 5 5 000 1 Šabac 62 000 3 / / Smederevo 27 300 5 / / Požarevac 11 800 4 / / Jagodina 52 500 3 7 000 1 Kruševac 53 000 3 7 500 1 Kragujevac 80 600 18 700 1 Kraljevo 22 500 3 7 000 1 Čačak 2 500 1 / / Pirot 1 000 1 / / Niš 2 000 1 2 000 1 Leskovac 5 500 2 / / Srbija (bez Vojvodine) 397 700 49 53 200 7 Vojvodina 383 000 19 16 500 3 UKUPNO 780 700 68 69 700 10

Izvor podataka: Republička selekcijska služba – Institut za stočarstvo, Beograd-Zemun Pokrajinska selekcijska služba – Departman za stočarstvo, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad 3. Ocena odgajivačke vrednosti jata i odgajivački cilj

Polazeći od navedenih specifičnosti i stanja živinarske proizvodnje u Republici Srbiji, odgajivački cilj ne može biti definisan kao skup ekonomski važnih proizvodnih osobina, obzirom da se selekcija uvezenih matičnih jata sprovodi samo u smislu ispravljanja grešaka u seksiranju i prilikom formiranja jata pred pronošenje, izlučenjem zaostalih i defektnih grla.

4

Kriterijum za ocenu odgajivačke vrednosti jata u uslovima uvozne zavisnosti i jednogodišnjeg proizvodnog ciklusa, treba da bude nivo (%) ispoljenosti i iskorištenosti genetskog potencijala uvezenih matičnih jata živine. Iz navedenog proizilazi da je osnovni odgajivački cilj povećanje stepena iskorištenosti genetskog potencijala, u smislu nivoa proizvodnosti i dužine proizvodnog ciklusa, koji će se pozitivno odraziti na proizvodne i ekonomske efekte živinarske proizvodnje u zemlji.

Za realizaciju odgajivačkog programa i dostizanje odgajivačkog cilja, važan je opis populacije (provenijence), odnosno deklarisanih proizvodnih normativa (standarda), kao i kontrola proizvodnosti u našim uslovima proizvodnje. 3.1. Zadaci Glavnog odgajivačkog programa

Glavnim odgajivačkim programom predviđa se:

• matična evidencija, odnosno uvođenje roditeljskih jata živine u Registar priplodne

živine na osnovu dokumentacije o poreklu i evidencije proizvodnosti jata i izdavanje zootehničkih dokumenata, u skladu sa Zakonom o stočarstvu

• kontrola proizvodnosti matičnih jata živine na bazi osnovne evidencije koju vodi odgajivač

• sistematsko testiranje inostranih provenijenci roditelja i komercijalnih hibrida kokoši i ćuraka, radi dobijanja objektivnih parametara kao osnove za izbor najpodesnijih za masovnu proizvodnju

• sistematska kontrola jata, jaja i proizvodnje jednodnevnih pilića u inkubatorskim stanicama u skladu sa Zakonom o stočarstvu

• očuvanje genskog fonda putem stvaranja kolekcija (jata odgovarajuće veličine) malo rasprostranjenih rasa i populacija autohtonih kokoši, ćuraka, pataka i gusaka

• plansko i usklađeno delovanje osnovnih, regionalnih i glavne odgajivačke organizacije u realizaciji Glavnog odgajivačkog programa.

4. Mere Glavnog odgajivačkog programa

U cilju izvršenja zadataka predviđenih Glavnim odgajivačkim programom u živinarstvu, izvodiće se sledeće mere:

4.1. Hibridi i ekonomske rase živine

1. Kontrola matičnih jata kokoši teškog tipa u odgoju 2. Kontrola matičnih jata kokoši teškog tipa u eksploataciji 3. Kontrola matičnih jata kokoši lakog tipa u odgoju 4. Kontrola matičnih jata kokoši lakog tipa u eksploataciji 5. Kontrola matičnih jata ćuraka u odgoju 6. Kontrola matičnih jata ćuraka u eksploataciji 7. Kontrola čistih rasa kokošaka 8. Kontrola matičnih zapata kunića

5

9. Test roditelja teškog tipa 10. Test roditelja lakog tipa 11. Test brojlera 12. Test nosilja konzumnih jaja 13. Test ćuraka u tovu 14. Uvođenje novih programa gajenja tovnih pilića 15. Uvođenje novih programa gajenja kokoši nosilja

4.1.1. Kontrola matičnih jata živine

Mera kontrola matičnih jata živine obuhvata registraciju, odabiranje i kontrolu

produktivnosti matičnih jata živine u periodu odgoja i eksploatacije. Dosledno sprovođenje mere kontrola matičnih jata živine u potpunosti bi eliminisalo

proizvodnju živine nepoznatog, a samim tim, i sumnjivog kvaliteta. Pored toga ova mera ima opravdanje jer obezbeđuje podatke o broju, tipu i proizvodnim rezultatima matičnih jata (za period odgoja i eksploatacije) i inkubatorskih stanica.

4.1.2. Kontrola proizvodnje jednodnevnih pilića u inkubatorskim stanicama

Zakon o stočarstvu je predvideo kontrolu jata, jaja i jednodnevnih pilića u inkubatorskim stanicama. Kontrolu treba da obavlja veći broj institucija, čija je aktivnost i inače u okviru sprovođenja Glavnog odgajivačkog programa, što pored glavne odgajivačke organizacije podrazumeva angažovanje regionalne odgajivačke organizacije u slučaju odgajivača matičnih jata živine ispod 5 000 grla. Poslove regionalne odgajivačke organizacije kod odgajivača većih od 5 000 grla, može obavljati zaposleni stručnjak iz oblasti stočarstva ili veterinarstva, prema Pravilniku o uslovima u pogledu objekata i opreme koje moraju ispunjavati odgajivačke organizacije i organizacije sa posebnim ovlašćenjima, kao i o uslovima u pogledu stručnog kadra koje moraju ispunjavati organizacije sa posebnim ovlašćenjima (član 34).

Ova mera je neophodna s obzirom da predstavlja drugu fazu kontrole proizvodnosti matičnih jata i da sprečava pojavu proizvodnje i prodaje velikog broja jednodnevnih pilića nepoznatog i neproverenog kvaliteta na teritoriji Republike Srbije.

S obzirom na to, neophodno je:

- razraditi jedinstvenu metodiku evidencije i kontrole matičnih jata živine, jaja i proizvodnje jednodnevnih pilića u inkubatorskim stanicama, koja bi se sankcionisala odgovarajućim pravilnicima;

- koordinirati i sinhronizovati rad institucija određenih za obavljanje ove kontrole radi dobijanja realnih, potpunih i metodološki jednoobraznih rezultata kontrole;

- izvršiti sintezu dobijenih rezultata u okviru glavne odgajivačke organizacije;

- osposobiti stručnjake zootehničke službe za obavljanje poslova kontrole matičnih jata živine, jaja i proizvodnje jednodnevnih pilića u inkubatorskim stanicama.

Logično je pretpostaviti da bi uz, sinhronizovanu akciju sa odgovarajućim službama

inspekcije, dosledna i efikasna kontrola matičnih jata, jaja i proizvodnje živine u inkubatorskim stanicama, u roku od nekoliko godina eliminisala proizvodnju živine nepoznatog i sumnjivog kvaliteta, čime bi bio postignut i jedan od glavnih ciljeva ove mere odgajivačkog programa.

6

Njena primena bi, međutim, ostala i dalje opravdana, ali prvenstveno radi održavanja postignutog nivoa u reprodukciji živine i obezbeđivanja potrebnih podataka o broju, tipu i proizvodnim rezultatima matičnih jata i inkubatorskih stanica.

4.1.3. Testovi živine

U našoj živinarskoj proizvodnji koriste se isključivo inostrani hibridi lakog i teškog tipa,

a njihova proizvodna svojstva deklarišu se stručnom dokumentacijom koju inostrani proizvođač stavlja na raspolaganje. Međutim, čest je slučaj da rezultati proizvodnje ne dostižu deklarisani normativ.Zbog toga je potrebno da se svaki inostrani hibrid živine testira, i to na nivou roditelja, kao i na nivou komercijalne proizvodnje.

4.1.4. Uvođenje novih programa gajenja tovnih pilića i kokoši nosilja

U zemljama EU mnogi potrošači nisu zadovoljni uslovima držanja i proizvodima živine iz industrijske proizvodnje. To je dovelo do revitalizacije i racionalizacije tradicionalnih, ali i razvoja novih, humanijih sistema držanja živine koji su regulisani obimnim i detaljnim propisima (Official Journal of the European Communities No. L 143/11).

U proizvodnji pilećeg mesa i jaja za konzum izdvaja nekoliko vrsta i tipova neindustrijske proizvodnje. U našoj zemlji za razvoj proizvodnje prirodne, ekološke, visokovredne ili biološke hrane, postoje uslovi. Programi su vrlo složeni i zahtevaju angažovanje u oblasti selekcije, tehnologije, ishrane, veterine, klanja i prerade pilećeg mesa, projektovanje objekata i opreme i marketinga. U narednom petogodišnjem periodu u našoj zemlji radiće se na uvođenju novih programa neindustrijske proizvodnje pilećeg mesa i jaja za konzum.

4.2. Autohtone rase živine Svrljiška kokoš, gološijanka, somborska kaporka, domaća ćurka, podunavska guska, domaća patka

1. Identifikacija i obeležavanje 2. Kontrola produktivnih svojstava (opis stručnih poslova 5.1.1.)

Inkubatorska proizvodnja jednodnevnog podmlatka svih vrsta živine u Republici

Srbiji doprinosi brzom širenju ekonomski najznačajnijih i najproduktivnijih provenijenci komercijalnih hibrida. Time se, međutim, ugrožava opstanak brojnih populacija manje interesantnih rasa i tipova nativne živine, jer iščezavaju mnogi geni, čija nam je sadašnja ili buduća vrednost potpuno nepoznata.

Da bi se neutralisala ova nepovoljna komponenta, inače u celini gledano, pozitivnog razvoja i unapređenja živinarstva i sprečio nenadoknadiv gubitak fonda gena – koji mogu biti dragoceni za selekciju u bližoj ili daljoj budućnosti – neophodno je da se preduzmu mere za očuvanje svih raspoloživih rasa, a posebno tipova i populacija nativnih kokoši, ćuraka, pataka i gusaka. Njihov je značaj posebno veliki sa aspekta vanrednih uslova i bezbednosti zemlje, jer su nativne populacije prilagođene ekstenzivnom držanju, prirodnom razmnožavanju korišćenju lokalnih i prirodnih izvora hrane i opstanku pod najnepovoljnijim uslovima držanja, ishrane i zdravstvene zaštite. One bi, pored rezerve gena još neispitane i nepoznate sadašnje i buduće vrednosti, predstavljale genetsku osnovu za proizvodnju makar i minimalnih neophodnih količina ljudske hrane animalnog porekla u vanrednim uslovima, kad nije moguće obezbediti intenzivnu živinarsku proizvodnju.

7

Očuvanje malo rasprostranjenih rasa i nativnih tipova i populacija živine mora se obavljati u obimu koji obezbeđuje konzervaciju raspoloživog genskog fonda i svođenje inbridinga na minimum. Za jednu populaciju, minimalan broj koji ovo ispunjava je 40 petlova i 40 nosilja u kontrolisanom parenju. Iz ovog proističe da se jedna populacija može očuvati sa praktično neizmenjenom frekvencom gena držanjem i kontrolisanim parenjem većeg broja jedinki (najmanje 40 parova) na jednoj lokaciji ili farmi ili držanjem većeg broja malih jata, kod kojih bi se petlovi menjali u svakoj generaciji po određenom planu.

Potrebno je obezbediti uslove i sredstva za očuvanje barem 50 jata čistih rasa ili nativnih populacija živine. Ova sredstva bi se obezbeđivala putem konkursa ili po posebnim programima i davala pravnim ili fizičkim licima koja ispunjavaju postavljene zahteve:

- da raspolažu jatom čime je održavanje od interesa sa aspekta očuvanja genskog fonda;

- da održavaju potreban broj parova u jatu u svakoj generaciji;

- da sprovode kontrolisano parenje;

- da obezbeđuju kontrolu jata od strane glavne odgajivačke organizacije.

Za održavanje i kontrolu jata, iz kolekcije rasa i populacije živine, morala bi se obezbediti i sredstva za nagrađivanje izlagača malo rasprostranjenih rasa, odnosno tipova i populacija nativne živine na poljoprivrednim, stočarskim ili živinarskim sajmovima i izložbama. To bi stimulisalo veći broj živinara da se opredeli na gajenje one živine čije je održavanje značajno sa stanovišta očuvanja genskog fonda.

5. Stručni poslovi u sprovođenju mera Glavnog odgajivačkog programa

5.1. Stručni poslovi za meru kontrola produktivnosti matičnih jata živine (mere 1-7)

Kontrola proizvodnih svojstava matičnih jata živine sprovodi se kao mera sistematskog praćenja

reproduktivnih sposobnosti matičnih jata živine, koja obuhvata aktivnosti registracije, identifikacije, preglede, odabiranje i kontrolu produktivnosti matičnih jata živine i u njenom sprovođenju učestvuju stručnjaci Osnovne, Regionalne i Glavne odgajivačke organizacije u zavisnosti od njihovih nadležnosti i osposobljenosti.

Stručni poslovi na kontroli proizvodnih svojstava matičnih jata živine zasnivaju se na važećim propisima i odgovarajućim stručnim uputstvima, a u osnovi obuhvataju sledeće:

1. Evidentiranje matičnih jata podmlatka i sređivanje dokumentacije o njihovom poreklu; 2. Vođenje Registra matičnog jata u odgoju; 3. Sistematsko prikupljanje i evidentiranje podataka o mortalitetu, izlučenju i potrošnji hrane i

drugim relevantnim podacima za odgoj podmlatka; 4. Kontrolu prosečne telesne mase i ujednačenosti telesne mase podmlatka; 5. Odabiranje petlova i kokica za priplod i izlučenje petlova odgajenih zbog greške u

seksiranju; 6. Evidentiranje matičnih jata nosilja u eksploataciji i sređivanje dokumentacije o njihovom

poreklu;

8

7. Vođenje Registra proizvodnih jata; 8. Sistematsko prikupljanje i evidentiranje podataka o proizvodnim osobinama u periodu

eksploatacije (ukupan broj jaja, broj jaja za nasad, prosečna težina jaja, utrošak hrane, mortalitet, izlučenje);

9. Kontrolu kvaliteta jaja za nasad u inkubatorskoj stanici (oplođenost jaja, procenat izvođenja od uloženih jaja, kvalitet jednodnevnih pilića);

10. Izdavanje dokumentacije o matičnoj evidenciji i registraciji jata za period odgoja i eksploatacije;

11. Izdavanje dokumentacije o poreklu jaja za nasad; 12. Izdavanje dokumentacije o poreklu pilića proizvedenih u inkubatoru; 13. Sređivanje i analizu rezultata kontrole; 14. Koordinaciju poslova i razmenu korisnih iskustava i inovacija između farmi, stručne

sastanke, seminare i sl.

Angažovanje pojedinih organizacija u obavljanju stručnih poslova: Osnovna: 1,2,3,4,6,7; Regionalna: 3,8,9,11,12,13; Glavna: 1,2,3,4,5,6,7,8,10,13,14;

5.2. Stručni poslovi za mere Test roditelja teškog tipa i Test roditelja lakog tipa

Test roditelja obavlja se kao mera sistematskog ispitivanja reproduktivnih svojstava pojedinih provenijenci.

Rad na testu roditelja obuhvata:

1. Izradu programa i plana testa u skladu sa mogućnošću istovremene nabavke jednodnevnih pilića-roditelja;

2. Organizaciju testa – nabavku i useljavanje jednodnevnih pilića-roditelja; 3. Kontrolu proizvodnih osobina roditeljskih jata u toku gajenja i eksploatacije (telesna masa,

potrošnja hrane, nosivost, mortalitet, izlučenje i dr.) i vođenje Registra proizvodnog jata; 4. Kontrolu inkubacionih svojstava jaja (procenat jaja za nasad, procenat neoplođenih jaja,

izvođenje u % uloženih i oplođenih jaja, kvalitet pilića i dr.); 5. Sređivanje i analizu rezultata testa; 6. Izradu i prezentiranje zapisnika, izveštaja, informacija i publikacija o rezultatima testa; 7. Rad na usavršavanju i inoviranju metodologije testiranja.

Angažovanje pojedinih organizacija u obavljanju stručnih poslova:

Osnovna: 3,4; Regionalna: 3,4; Glavna: 1,2,3,5,6,7

5.3. Stručni poslovi za meru Test brojlera

Test brojlera se obavlja kao mera sistematske kontrole proizvodnih svojstava hibridnih pilića za tov, a u cilju dobijanja elemenata za eventualne korekcije i modifikacije programa selekcije kokoši teškog tipa, odnosno u slučaju uvoza za objektivno i racionalno opredeljivanje za odgovarajuću inostranu provenijencu.

9

Rad na testu brojlera obuhvata:

1. Izradu programa i plana testa, u skladu sa proizvodnjom jaja za nasad na pojedinim farmama brojlerskih roditelja;

2. Organizaciju testa – nabavku jaja za nasad i inkubiranje jaja različitih provenijenci; 3. Šifriranje i obeležavanje jednodnevnih pilića za test; 4. Kontrolu proizvodnih osobina pilića u toku tova (mortalitet, potrošnja hrane, kontrolna

merenja i sl.); 5. Merenje pilića na kraju testa, sa identifikacijom šifre, pola i dr.; 6. Klanje uzoraka tipičnih pilića oba pola svake provenijence; 7. Ispitivanje konformacije i klaničnih osobina na trupovima zaklanih pilića; 8. Sređivanje i analizu dobijenih podataka, dešifriranje provenijenci; 9. Izradu i prezentiranje zapisnika, izveštaja, informacija i publikacija o rezultatima testa; 10. Rad na usavršavanju i inoviranju metodologije testiranja.

Angažovanje pojedinih organizacija u obavljanju stručnih poslova:

Osnovna: 4,5; Regionalna: 4,5; Glavna: 1,2,3,4,5,6,7,8,9,10

5.4. Stručni poslovi za meru Test nosilja jaja za konzum Test nosilja konzumnih jaja se obavlja kao mera sistematske kontrole proizvodnih svojstava

hibridnih nosilja konzumnih jaja.

Rad na testu nosilja konzumnih jaja obuhvata:

1. Izradu programa i plana testa u skladu sa proizvodnjom jaja za nasad na pojedinim farmam roditelja lakog tipa;

2. Organizaciju testa – nabavku jaja za nasad, inkubiranje ovih jaja, šifriranje i obeležavanje jednodnevnih pilića za test, gajenje pilića i podmlatka do 18-20 nedelja;

3. Merenje, obeležavanje i useljavanje kokica u kaveze baterija; 4. Formiranje Registra testa; 5. Kontrolu proizvodnih osobina u toku nošenja (nosivost, mortalitet, potrošnju hrane i sl.); 6. Ispitivanje kvaliteta jaja (spoljšanjih i unutrašnjih fizičkih osobina); 7. Merenje nosilja na kraju testa; 8. Sređivanje i analizu rezultata testa, dešifriranje provenijenci; 9. Izradu i prezentiranje zapisnika, izveštaja, informacija i publikacija o rezultatima testa; 10. Rad na usavršavanju i inoviranju metodologije testiranja.

Angažovanje pojedinih organizacija u obavljanju stručnih poslova:

Osnovna: 3,5,7; Regionalna: 3,5,7 Glavna: 1,2,3,4,5,6,7,8,9,10

10

5.5. Stručni poslovi za meru Test ćuraka Test ćuraka, pataka i gusaka u tovu obavlja se kao mera sistematske kontrole proizvodnih

svojstava ćurića, pačića i guščića za tov različite provenijence. Rad na testu ćuraka, pataka i gusaka u tovu obuhvata u osnovi iste poslove kao i test brojlera.

6. Obim mera Glavnog odgajivačkog programa

Na osnovu sadašnjeg stanja i procene položaja živinarstva u narednim godinama, predlaže se sledeći obim mera predviđenih Glavnim odgajivačkim programom:

Tabela 1. Pregled broja grla živine obuhvaćenih merama u periodu 2010.-2014. god.

Broj grla po godinama Naziv mere 2010. 2011. 2012. 2013. 2014.

HIBRIDI I EKONOMSKE RASE ŽIVINE I KUNIĆA Kontrola matičnih jata kokoši teškog tipa u odgoju 600 000 600 000 630 000 650 000 650 000

Kontrola matičnih jata kokoši teškog tipa u eksploataciji 550 000 550 000 580 000 610 000 640 000

Kontrola matičnih jata kokoši lakog tipa u odgoju 70 000 100 000 120 000 120 000 140 000

Kontrola matičnih jata kokoši lakog tipa u eksploataciji 60 000 90 000 110 000 110 000 130 000

Kontrola matičnih jata ćuraka u odgoju 6 000 6 000 6 500 6 500 6 500

Kontrola matičnih jata ćuraka u eksploataciji 5 500 5 500 6 000 6 000 6 000

Kontrola čistih rasa kokoši 7 000 7 000 7 000 7 000 7 000 Kontrola matičnih zapata kunića 1 000 1 000 1 000 1 000 1 000

Test roditelja teškog tipa 5 000 5 000 5 500 6 000 6 500 Test roditelja lakog tipa 2 000 2 000 2 500 3 000 3 500 Test brojlera 5 000 5 000 6 000 6 500 7 000 Test nosilja konzumnih jaja 3 000 3 000 3 500 4 000 4 500 Test ćuraka u tovu 2 000 2 000 2 000 2 000 2 000 Uvođenje novih programa gajenja tovnih pilića 2 000 2 000 2 000 2 000 2 000

Uvođenje novih programa gajenja kokoši nosilja 2 000 2 000 2 000 2 000 2 000

AUTOHTONE RASE ŽIVINE Identifikacija i obeležavanje 2 500 2 500 2 500 2 500 2 500 Kontrola produktivnih svojstava 2 500 2 500 2 500 2 500 2 500

11

7. PRILOG Kontrola proizvodnih svojstava kokoši matičnog jata

Matična jata kokoši se koriste za proizvodnju jaja za nasad, te moraju ispunjavati uslove predviđene Zakonom o stočarstvu i na osnovu njega donetog Pravilnika.

To mogu biti roditeljska jata kokoši lakog ili teškog tipa, odnosno za dobijanje hibrida za proizvodnju konzumnih jaja ili za tov, ili jata pojedinih rasa kokoši.

Kontrolom proizvodnih svojstava obuhvataju se najvažnije osobine koje karakterišu zootehničku i privrednu vrednost ovih jata kokoši, kako u fazi gajenja podmlatka, tako i u fazi iskorišćavanja jata nosilja.

Osnovu kontrole proizvodnih svojstava čini evidencija proizvodnje:

• Dnevna evidencija – vodi se svakog dana u proizvodnim objektima na sledećim obrascima (Prilog):

- mesečna lista podmlatka kokoši

- mesečna lista proizvodnog jata kokoši

- dnevna lista sakupljanja i klasiranja jaja

• Periodična evidencija – vodi se povremeno, obuhvata objekte i jato živine istog uzrasta i provenijence na jednoj farmi, a vodi se na obrascima i grafikonima (Prilog). Sprovodi se na osnovu podataka dnevne evidencije u proizvodnim objektima i na osnovu podataka koji se dobijaju periodičnom kontrolom u proizvodnim objektima i u inkubatorskoj stanici. Ova evidencija ima karakter trajne dokumentacije.

- Kontrola telesne mase kokoši – u fazi gajenja podmlatka izvodi se od 2-22. nedelje

uzrasta svake nedelje, a kasnije kod proizvodnog jata povremeno, na uzorku od najmanje 100 jedinki istog pola

- Kontrola kvaliteta hrane – uzorci se uzimaju pri dopremanju hrane na farmu i drže u

zatvorenoj ambalaži na hladnom, tamnom i suvom mestu do 15 dana po utrošku celokupne količine hrane kojoj uzorci pripadaju. Kontrola hemijske i mikrobiološke ispravnosti se obavlja po potrebi.

- Kontrola kvaliteta jaja za nasad – obuhvata kontrolu mase jaja i kontrolu inkubacionog

kvaliteta jaja:

◊ Kontrola mase jaja se obavlja na početku, u sredini i pri kraju proizvodnog ciklusa, pojedinačnim merenjem slučajnog uzorka od najmanje 100 jaja.

◊ Kontrola inkubacionog kvaliteta jaja se obavlja kad i kontrola mase jaja.U tom cilju posebno se označavaju jaja u 2-3 lese inkubatora, i prilikom izvođenja konstatuje se broj izvedenih normalnih i škart pilića. Jaja iz kojih se nisu izveli pilići otvaraju se i pregledom se konstatuje broj neoplođenih jaja, odnosno jaja sa uginulim zametkom.

- Zapisnik o kontroli proizvodnih svojstava – Nakon završetka iskorišćavanja

proizvodnog jata, a iz podataka evidencije stručnjaci regionalne i glavne odgajivačke

12

organizacije sastavljaju Zapisnik stručne komisije o kontroli proizvodnih svojstava matičnih kokoši u kojem se navode odgovarajući podaci o broju živine (uginuću, izlučenju), nosivosti jata, potročnji hrane, masi i inkubacionom kvalitetu jaja.

Testiranje inostranih hibrida živine

Savremena živinarska proizvodnja isključivo koristi hibridni materijal, kako lakog tipa za proizvodnju konzumnih jaja, tako i teškog tipa za proizvodnju živinskog mesa. Oba materijala su nastala kao proizvod permanentnog odgajivačko-selekcijskog procesa.

Rasa, kao šira populacija, ustupila je mesto liniji, užoj genetskoj populaciji. Značaj rase, međutim, ničim se ne umanjuje. Radi stvaranja visokoproduktivnih hibrida, rase su neophodne za dobijanje novih čistih i sintetičkih linija, pogodnih za međusobno ukrštanje.

Industrijska živinarska proizvodnja se zasniva na korišćenju inostranih hibrida lakog i teškog tipa. Njihova proizvodna svojstva deklarišu se stručnom dokumentacijom, koju inostrani proizvođač stavlja na raspolaganje. Međutim, u našim uslovima čest je slučaj da rezultati proizvodnje ne dostižu deklarisani normativ. Zbog toga je potrebno da se svaki inostrani hibrid kokoši, koji se uvozi, testira. Odgovarajuće stručne i naučne službe bile bi obavezne da savremenim naučnim metodama svestrano ispitaju proizvodna svojstva i otpornost prema bolestima uvoznih hibrida. Ova ispitivanja doprinela bi jednostavnijem opredeljivanju za lake i teške hibride, kao najpogodnije za iskorišćavanje u našim proizvodnim uslovima, kao i posrednu kontrolu kvaliteta uvoznog priplodnog materijala.

Testovi bi se izvodili po metodici slučajnog (Random Sample Test) ili mešanog uzorka. Osnovna načela po metodici slučajnog uzorka (Random Sample Test):

Test brojlera

Za dobijanje slučajnog uzorka jednodnevnih pilića od svake provenijence, za test u obimu tzv. mikrotesta uzima se odgovarajući broj jaja za nasad sa farmi brojlerskih roditelja, koji moraju biti približno jednakog uzrasta. Jaja se na podesan način obeležavaju na ljusci i ulažu u inkubator. Podrazumeva se da svaka provenijenca bude u testu zastupljena sa po najmanje 5 ponavljanja, sa po najmanje 120 pilića oba pola na početku testa. Raspored ponavljanja i provenijenci u boksovima (na podu ili baterijama) određuje se po metodici slučajnog-blok sistema.

U sprovođenju tova teži se primeni one tehnologije koja je tipična ili najčešća u regionu na kojem se test sprovodi. Ovo se odnosi, kako na ishranu (korišćenje uobičajenih fabričkih smeša-startera, grovera i finišera), tako i na sistem držanja (npr.: podni sistem morao bi imati prednost nad baterijskim). Ispituju se sledeće osobine:

1. živa masa pilića na kraju testa – pojedinačno merenje svih pilića, nakon gladovanja pilića od 12 sati

2. konverzija hrane – utrošak hrane za 1kg proizvedene žive mase, na osnovu podataka o utrošku hrane i ostvarenom prirastu telesne mase

3. mortalitet pilića (na osnovu redovnog registrovanja uginulih pilića) 4. proizvodni indeks – zbirni pokazatelj ekonomičnosti tova pilića jedne provenijence

izračunat po formuli:

13

srednja vrednost vitalnost žive mase, kg x pilića, % Proizvodni indeks = --------------------------------------------------- x 100 trajanje tova, konverzija dana x hrane, kg

Dodatne osobine, koje se mogu ispitivati na manjem uzorku po živoj masi tipičnih pilića svake provenijence najmanje po 10 pilića svakog pola čija se živa masa kreće u granicama: srednja vrednost odgovarajuće provenijence i pola ± 10% obuhvataju:

1. mere konformacije (dužina piska, dužina kobilice, dubina grudi, grudni ugao, obim bataka i sl.)

2. klanične randmane (masa zaklanog pileta – klasična obrada, spremno za pečenje, spremno za roštilj-u % žive mase i sl.)

3. ostale klanične osobine (relativna masa pojedinih važnijih delova trupa, odnos meso:kosti i sl.).

Dodatne osobine su predmet ispitivanja pojedinih istraživačkih institucuja koje raspolažu

potrebnom opremom, metodikom i iskustvima u ovoj vrsti rada, i koje se moraju uključiti u ova ispitivanja.

Test nosilja konzumnih jaja

Test nosilja konzumnih jaja u obimu mikrotesta započinje na isti način kao i odgovarajući test brojlera. Odgajene kokice u osamnaestonedeljnom uzrastu, po slučajnom blok-sistemu raspoređuju se u odgovarajuće spratove i segmente baterija, pri čemu se vodi računa da u svim delovima objekta, na svakoj strani i na svakom spratu baterija, budu razmeštena odgovarajuća ponavljanja od svake ispitivane provenijence.

U načelu, i ovde se mora težiti da u svakoj provenijenci ne bude manje od 5 ponavljanja. Poželjno je da test traje do 500 dana uzrasta nosilja. Ispituju se sledeće osobine:

1. polna dozrelost (vreme pronošenja – uzrast u nedeljama kada je u toku jedne nedelje nosivost iznosila najmanje 5%)

2. uzrast pri dostizanju nosivosti od najmanje 50% 3. uzrast i % nosivosti u nedelji sa najvećom nosivošću 4. uzrast i % nosivosti u poslednjoj nedelji 5. ukupan broj jaja u toku testa, odnosno po useljenoj i prosečnoj kokoši 6. ukupna potrošnja hrane u toku testa, odnosno po proizvedenom jajetu 7. mortalitet i prinudno izlučenje kokoši 8. telesna masa kokoši na početku i na kraju testa

Ispituju se osobine značajne za kvalitet konzumnih jaja (u toku svakog četvoronedeljnog

perioda):

1. masa jajeta 2. indeks oblika

14

3. boja ljuske 4. ocena kvaliteta po USDA 5. boja žumanceta 6. visina gustog belanceta 7. Haugh-jedinice 8. debljina ljuske

Spoljašnje i unutrašnje osobine jaja su predmet ispitivanja pojedinih istraživačkih

institucija koje raspolažu potrebnom opremom, metodikom i iskustvima u ovoj vrsti rada, i koje se moraju uključiti u ova ispitivanja.

Test roditelja

Test roditelja teškog, odnosno lakog tipa treba da prethodi testu brojlera, odnosno testu nosilja jaja za konzum. Test započinje nabavkom jednodnevnih roditeljskih pilića i njihovim gajenjem i eksploatacijom u istim uslovima na jednoj lokaciji (u odvojenim boksevima istog objekta ili u jednakim objektima na istoj farmi). I ovde se teži primeni uobičajene tehnologije, kao i očuvanju tajnosti identiteta provenijenci do kraja testa.

Ispituju se sledeće osobine: 1. U fazi gajenja podmlatka:

- živa masa kokica i petlića, najmanje u dvonedeljnim intervalima merenjem slučajnog uzorka od najmanje 100 kokica i 20 petlića od svake provenijence

- mortalitet i prinudno izlučenje - potrošnja hrane

2. U fazi eksploatacije jata: - polna dozrelost (vreme pronošenja – uzrast, u nedeljama, kada je u toku jedne nedelje nosivost iznosila najmanje 5% - uzrast pri dostizanju nosivosti od najmanje 50% - uzrast i % nosivosti u nedelji sa najvećom nosivošću - uzrast i % nosivosti u poslednjoj nedelji testa (58. nedelji uzrasta) - ukupan broj jaja u toku testa, odnosno po useljenoj i prosečnoj kokoši - ukupan broj jaja za nasad u toku testa (masa 50-70g), odnosno po useljenoj i

prosečnoj kokoši - ukupna potrošnja hrane u toku testa, odnosno po proizvedenom jajetu - mortalitet i prinudno izlučenje kokoči i petlova - telesna masa kokoši i petlova u određenim intervalima (npr. u uzrastu 24, 32,

40 itd. nedelja) i na kraju testa - inkubacijska svojstva jaja (izvođenje u % uloženih i oplođenih jaja, oplođenost

jaja, % pilića druge klase), najmanje tri puta u toku testa

15

Obr. Ž 1

Mesečna lista proizvodnog jata kokoši

NEDELJA BROJ UGINULO IZLUČ.

HRANA (kg)

JAJA

DA

TU

M

UZRASTA

NOŠENJA ♀ ♂ ♀ ♂ ♀ ♂ ♀ ♂ UKUPNO

NOS.

% ZA NASAD

PRIMEDBA

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

1 2 3 4 5 6 7 8 9

10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

UKUPNO

DATUM USELJENJA

DATUM IZVOĐENJA

BOKS

OBJEKAT

RASA-PROVEN.

GODINA

MESEC

FARMA

VLASNIK

16

Obr. Ž 2

Dnevna lista sakupljanja i sortiranja jaja

OBJEKAT SMENA JAJA ZA NASAD PRLJAVA SITNA SLOMLJE

NA DVOŽUČ.

UKUPNO

JAJA

1 2 3 4 5 6 7 8

I II

UKUPNO I II

UKUPNO I II

UKUPNO I II

UKUPNO I II

UKUPNO I II

UKUPNO I II

UKUPNO I II

UKUPNO I II

UKUPNO I II

UKUPNO

SVI OBJEKTI UKUPNO

DATUM

HIBRID

GODINA

MESEC

FARMA

VLASNIK

17

BROJ UGIBROJ UGINULO NULO IZLUČENO IZLUČENO

DATO DATO HRANE (kg) HRANE (kg)

TELESNA MASA TELESNA MASA g g

DA

TU

M

NEDELJA UZRASTA

♀ ♂ ♀ ♂ ♀ ♂ ♀ ♂ ♀ ♂ 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

UKUPNO

Mesečna lista podmlatka kokoši Mesečna lista podmlatka kokoši

DATUM USELENJA

DATUM IZVOĐENJA

BOKS

OBJEKAT

RASA-PROVEN.

GODINA

MESEC

FARMA

VLASNIK

Obr. Ž 3

18

UGINULO % IZLUČENO % UTROŠAK HRANE NEDELJA BROJ NA KRAJU NEDELJE

KOKOŠI PETLOVA KOKOŠI PETLOVA kg g / GRLU JAJA UKUPNO JAJA ZA NASAD TEL. TEŽ.

g.

Uzrast Noše nja

DATUM POSLED

NJEG DANAU NEDELJI Kokoši Petlova Nedelj

no Kumulativ.

Nedelj.

Kumulativ.

Nedelj.

Kumul.

Nedelj.

Kumul.

Nedeljno

Kumulativ.

Nedeljno

Kumul.

Nedeljno

Kumulativno

Kum. po uselj. kokici

Nosivost, %

Nedeljno

Kumulativ.

Kum. po uselj. kokici Kokoš Petao

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26

ORGANIZACIJA / VLASNIK

FARMA

OBJEKAT

POČETNI BROJ

KOKOŠI PETLOVA

RASA / PROVENIJENCA SMER PROIZVODNJE DATUM IZVOĐENJA

DAT. PREVOĐ. / USELENJA DAT. IZLUČENJA IZ

PROIZVODNJE

Sumar registraproizvodnog jata kokoši

List br. _______

Obr Ž 4

19