Globalna kreditna krza.docx

7/21/2019 Globalna kreditna krza.docx

http://slidepdf.com/reader/full/globalna-kreditna-krzadocx 1/12

SEMINARSKI RAD:

Tema: Globalna kreditna kriza

SADRZAJ :

Uvod………………………………………………………………...2

I. Socijalni aspekti globalizacije……………………………………....2

II. Globalizacija………………….............................................................



III. !eolibe"alni kapitaliza# i $inasijska k"iza………………………...%

I&. Uticaj k"ize na e'"ozon'……………………………………………(

&. Uticaj k"ize na ze#lje ' t"anziciji ) *"na Go"a +………………….,

&I. -lasticno pojasnjenje globalne k"editne k"ize……………………. /

&II. 0ite"at'"a…………………………………………………………....

U&1D

Globalna kriza – global=globalizacija !ta"anje !#i$ trzi!ta % jedno #eliko !#jet!ko&'inan!ij!ka trzi!ta "red!ta#ljaj% o!no#ni element globalnog (inana!ij!kog !i!tema I ono je mje!togdje !e "o#ez%j% %ce!nici "ri#rednog I dr%!t#enog zi#ota I oba#ljaj% "o!lo#i #ezani za

Globalna kreditna kriza1




k%"o"rodaj% razliciti$ (inan!ij!ki$ elemanata& Kao !to znamo) na trzi!tima !e (ormiraj% razlicitecijene kao !to !% kamatna !to"a) de#izni k%r!) kao I cijene "ojedini$ $artija od#rijedno!ti* +,-.&Takodje ) imamo (inan!ij!kog trzi!te % %zem !mi!l% koje !e nazi#a berza&/ilje(ika!nog I "ra#ednog (inana!ij!kog trzi!ta je!te da !e omog%ce jednaki) "ra#edni I (er %!lo#i za!#e %ce!nike % 00!aobracaj%00& Da li je to za"ra#o tako 1

Globalizacija "red!ta#lja jedan (enomen modernog doba koji na%cnici jo! %#ijek i!traz%j%I ne "o!toje %jednacenja mi!ljenja na nj%) a !amim tim I na !ami cilj globalizacije& Globalizacij%de(ini!% kao jedan "oziti#an I o"timi!tican "roce! koji do"rino!i raz#itk% te$nologije) !irenj%(inana!ij!ki$ trzi!ta) #eci "ro(it) lagodniji I bezbrizniji zi#ot) jednom rijecj% #eliki na"redak&Medj%tim) % o#om rad% to nece biti tacka !a koje cemo "o!matrati globalizacij%& 2o na!em!kromnom mi!ljenj%) globalizacija "red!ta#lja n%zno zlo) "re#la!t SAD I E3 na !#im !(eramazi#ota & * ekonomija) "olitika) k%lt%ra .&

Ekonomija kao dr%!t#ena na%ka "ok%!a#a da odgo#ori kako !e globalizacija re(lekt%je nazi#ot obicni$ !mrtnika) a "ored ekonomije "o!toje I dr%ge na%cne di!ci"line koje bi mogle I boljeodgo#oriti na "o!ljedice globalizacije& 2rimat bi mogli da imaj% !ociolozi) "a !a !#og !tano#i!ta

obja!ne negati#ne %ticaje o#e na!e !#akodne#ne dana!njice&

I. Socijalni aspekti globalizacije

2ok%!a#a iz#agati da li globalizacija ima #i!e "oziti#niji$ ili negati#niji$ !trana&S#akodne#no !e !%!recemo * "a I na (ak%ltetima . !a dobri !tranama globalizacije % #id% !irenjana!i$ #idika) kako dana! mnoge !t#ari mozemo %raditi lak!e nego ranije) a neke !% bilenezami!li#e I obja!niti& Gla#ni cilj !ociologa je!te % tome da raz#ij% kriticn% moc razmi!ljanja) "ogoto#o kod mladi$ lj%di * !to je I najtezi zadatak) "ogoto#o kada je 4alkan % "itanj% .) gdje "o!toji !egment lo!e tradicije koji treba mijenjati&5o!a tradicija !e ogleda % tome !to !e lj%di lako

mire !a !it%acijom I nemaj% !#oj !ta#) "a kao "o!ledica toga kod na! % /rnoj Gori lj%di !egeneracijama #ez% za jedn% licno!t * #odj% . I mi!le da ce im taj #odja !#e "roblem rije!iti I ne "omi!leci da je mozda bolje da %zm% !t#ar % !#oje r%ke& Socijolozi !matraj% da treba da "rodjeminim%m 67 godina da bi !e "romijenilo razmi!ljanje kod lj%di& Najlak!e je "romijeniti zakonekoji nece o!tariti "ra#i e(ekat %koliko !#ije!t lj%di o!tane i!ta&

II. Globalizacija

2o!lednji$ nekoliko decenija kroz "roce! globalizacije dolazi do %klanjanja ekonom!ki$ barijera i intezi#iranja !aradnje % S#ijet%& Na "ocetk% "roce!a globalizacije % ekonom!kimkr%go#ima !matralo !e da ce raz#ijenije zemlje o!t#ariti #ec% !tednj% od in#e!ticija i "la!irati




!#oj #i!ak !tednje kroz !trane direktne in#e!ticije % zemlje % raz#oj%& 5ogicno je bilo "ret"o!ta#iti da ce raz#ijene zemlje % "ocetnim godinama "roce!a globalizacije o!t#ariti #i!oke!%(icite % tek%cem dijel% "latnog bilan!a) %!lijed #i!eg ni#oa k#aliteta "roiz#oda i !irinea!ortimana& Na!%"rot raz#ijenim zemljama) zemlje % raz#oj% !% % tom "eriod% karakteri!aleni!ke zarade radnika) dobar "ri!t%" te$nologijama i !amim tim mog%cno!ti za o!t#ari#anje

#i!oki$ !to"a in#e!ticija& 8emlje % raz#oj% !% imale "er!"ekti#% o!t#ari#anja #i!oki$ !to"a "ri#rednog ra!ta %z ni!k% !to"% !tednje %!lijed ni!ki$ "lata i #i!okog ni#oa !iroma!t#a& Takodje) jedna od "ret"o!ta#ki bila je i o!t#ari#anje #i!okog de(icita tek%ceg dijela "latnog bilan!a&

Medj%tim) godine !"ro#odjenja globalizacije !% !koro % "ot"%no!ti o"o#rgle "o!ta#ljene "ret"o!ta#ke) zemlje % raz#oj% !% biljezile #i!oke !%(icite % tek%cem dijel% "latnog bilan!a)takodje o!t#arile !% #i!e !to"e !tednje od in#e!ticija to je !t#orilo mog%cno!t "la!iranja #i!ko#adomace !tednje % raz#ijene zemlje& Kina) kao jedna od najbrze ra!t%ci$ zemalja % raz#oj%)o!t#ar%j% #i!i ni#o !tednje od in#e!ticija i "la!iraj% naj#eci dio #i!ka !tednje % SAD& Slicna!it%acija !e de!ila i !a #i!kom !tednjom % zemljama "roiz#odjacima na(te& 2o!ta#lja !e "itanjezbog cega je do!lo do totalno dr%gacije !it%acije od %na"rijed oceki#ane 1 Kao jedan od "otencijalni$ odgo#ora n%di !e !ama "romjena % globalnoj !tednji) a "rije !#ega % zemljama %

raz#oj%& 8emlje % raz#oj% imaj% #i!% !klono!t !tednji %!lijed indi#id%alne i kolekti#ne !ig%rno!tikao "o!ledica raniji$ kriza 8emlje "roiz#odjaci na(te !% #i!ko#e "roi!tekle iz iz#oza na(te "la!irane kroz in#e!ticione (ondo#e& Kao dr%gi odgo#or ja#lja !e nizak k#alitet (inana!ij!keintermedijacije % zemljama % raz#oj%& Male "late i do!t%"no!t te$nologija !% !e "okazale kaonedo#oljne za o!t#ari#anje #i!eg ni#oa in#e!ticija) a "rije !#ega %!lijed ne"o#oljne !ig%rno!ti#la!nicki$ "ra#a& Takodje ) !tedi!e iz zemalja % raz#oj% imaj% a#erzij% "rema rizik%) i !"remni !%za %laganje % !ig%rnije "o!lo#e %z manje "rino!e& 3!lijed a#erzije "rema rizik%) (inan!ij!kein!tit%cije iz zemalja % raz#oj% !% !e odl%ci#ale za in#e!ticije "rije !#ega % SAD za koje !e!matralo da !% manje rizicne& Manji rizik in#e!ticija % SAD je "roizilazio iz #i!oke lik#idno!ti i!ig%rno!ti %laganja&

3koliko "ogledamo neki$ d#ade!et godina %nazad) "oja#ice !e "odatak koji kaze da97& godine MM') S#jet!ka banka i Mini!tar!t#o (inan!ija SADa !% %!#ojili tk#& Vasintonski

sporazum koji "odraz%mije#a #odjenje ekonom!ke "olitike % !l%caj% dobijanja no#i$ kredita i!#e to kroz de!et !ta#o#a& Kroz o#aj !"oraz%m !% !e "ro#lacile "ri#atizacija) liberalizacija!"oljne trgo#ine) !trane direktne in#e!ticije) kao i dereg%lacija "ri#redni$ toko#a& 2arola o#og!"oraz%ma "ro#laci !e kroz brojne ca!o"i!e i ona gla!i :t"ickl do3n& ,#o oznaca#a jedn% "oja#% koja je na!oj /rnoj Gori jako bli!ka : "%!tite da bogati "o!tan% jo! bogatiji) a mr#ice cenekako !tici do !iroma!ni$& Do cega !#e o#o do#odi 1 S#akako da ne!to !to %"ada % oko je!te "ri#atizacija koja je "ogodila brojne drza#e& ;edna od nji$ je i #elika Amerika& Iz#r!ena je "ri#atizacija "enzij!kog i zdra!t#enog o!ig%ranja) obrazo#anja) medija * "i!ani$ i elektron!ki$.&

;edno!ta#no receno) drza#ni !ector je zamijenjen "ri#atnim& Sada tran!nacionalno "red%zece "o!taje ka"etan cijele o"eracije& Demokratija za"ada % kriz%& 2olitika je okren%ta ka #elikimigracima& 2o!ledica !#ega o#oga je!te nejenako!t % bogat!t#%) !to dalje do#odi do negati#ni$ekonom!ki$ i !ocijalni$ "o!ledica) a !#e to do krize koja je nazalo!t i dana! "ri!%tna) a "o !#em%!%deci o!tace i na!oj djeci % amanet& Gla#ni kri#ac za !#% ne#olj% je!% $i"otekarni krediti& Alinije jedini& Nemoral banka) kao i in#e!titora %cinio je da dodje do o"!teg (ija!ka& 2o!ebno !% "ogodjene drza#e: I!land) 5etonij%) Madjar!k%) Slo#ack%& 2ri tom o#a blazeno receno kata!tro(a




nije zaobi!la ni 4alkan: /rn% Gor%) +r#at!k% ) Srbij%) 4%gar!k%) R%m%nij%) Grck%&!matramo da je o#aj 00"lan00 "oceo jo! mnogo ranije !t#aranje ideje o neoliberalizm%&

III. !eolibe"alni kapitaliza# I $inasijska k"iza

Ideologija neoliberalizma je "ri!%tna decenijama ) ali kao z#anicni t#orac o#e ideologijeza!l%zan je Milton 'ridman& 2oja#ila !e 9<<) godine -a!inton!kim koncenz%!om& ,#o "red!ta#lja na!ta#ak internacionalizacije I globalizacije koja "rije !#ega !l%zi za mani"%lacij%!#ije!ti lj%di& Gla#no !red!t#o za !"ro#odjenje cilja % djelo je!% mediji koji kroz bomba!ticn%terminologij% imaj% naj#eci %ticaj na !#ijet naroda& Tako !e !t#ara i!kri#ljena !lika I "ogre!na "erce"cija globalizacije I neoliberalizma "od onoj !taroj narodnoj "o!lo#ici : 00!to "%taizgo#orena laz) !to "r#i "%t "o!taje i!tina 00&

Neoliberalna ideologija i!klj%c%je !#e o!tale ideologije ) "od na#odmom tezomdemokratije I "ra#edno!ti& Da li demokratija znaci da treba da dijelimo 00one globalne

"robleme00*na"ra#ljene #oljom "ojedinca ili nekolicine mocni$ . "od izgo#orom da !% toglobalni "roblemi1 2rimjer za o#o !% ekonom!ke I (inana!ij!ke krize ) ekolo!ke kata!tro(e)ek!"loatacija je(tine radna !naga) terorizam) "ora!t !iroma!t#a I td& -lade drza#a ne mog% danadj% lijek kako da !e !%"ro!ta#e o#im globalnim "roblemima) jer taj globalni "roblem "o!taje idomaci "roblem !to bi na! narod rekao no9) zato !to je !#ijet "o!tao jedno #eliko globalno !elo&8bog !#ega o#oga "r#i %dar dozi#ljaj% (inan!ij!ki !i!temi I (inan!ij!ka trzi!ta % !#im zemljama&T#orci o#e ideologije na m%dar nacin imaj% kontrol% nad cita#im !#ijetom& 2o!ta#lja !e "itanjeda li je o#o teorija za#jere ili !%ro#a realno!t 1

Rez%ltat globalizacije I neoliberalnog ka"italizma je ze!toka ekonom!ka kriza koja "ocela % SAD) I koja !e %brzo re(lekto#ala na cijeli !#ijet& Da li !e o#o moglo "red#idjeti b%d%cida je SAD drza#a koja !lo#i za zemlj% koja ima najraz#ijenij% in(ormacion% I kom%nikacion%

te$nologij%) te je % "omoc i!ti$ mogla imati kontrol% I !"rijeciti #i!ok (inan!ij!ki %dar 1

'inan!ij!ke krize) #ece ili manje ) kroz i!torij% na!taj% "oja#om ino#acija& 2r#a !#jet!kakriza bila je 9> godine % oktobr% mje!ec% kada !% ino#acije bile "oja#a obicni$ akcija& Dana!!mo !#jedoci da je % "rotekli$ "ola #ijeka !#ijet %z%rbano kren%o na"rijed !a ino#acijama na!#im "oljima) "a cak I oni lajici !% mogli "ret"o!ta#iti da je % jednom tren%tk% moralo doci dozaa!toja& S%!tina na!tanka o#e na!e krize * koj% "rozi#lja#amo . je %#odjenje (inan!ijki$ino#acija % #id% (inana!ij!ki$ deri#ata * iz#edeni$ +,- . ciji je cilj da !e izbjegne reg%lacijatrzi!ta od !trane drza#e& 'inana!ij!ki zemljotre! na!tao je !"ektak%larnim kra$om americkog$i"otekarnog trzi!ta& Stotine $iljada Amerikanaca nije!% % !tanj% da ot"late rate rizizcni$ kredita

za nekretnine I !ad !e "o!ta#lja "itanje kako je do toga %o"!te moglo da dodje 1 'inan!ij!ko!rljanje na!ta#ilo !e kroz nereg%li!an% mrez% k%"o"rodaje d%go#a * sekj'"itizacijo# . % koje

!% !e zbog #eliki$ oceki#ani$ "ro(ita %klj%cile i in#e!ticione banke SADa ) a bogami iin#e!ticione banke iz o!tatka !#ijeta& S#e o#o je do#elo do "ada #rijedno!ti americkog dolara)rekordnog !koka cijena na(te I zlata na !#jet!kom trzi!t% kao I do bankar!ki$ bankrota !irom!#ijeta& Da bi !e za%!ta#io domino e(ekat g%#erner 'EDa je %"%m"ao % (inan!ij!ki !?!tem "reko




@77 milijardi dolara I tako !"a!io tamo!nj% in#e!ticion% bank% od bankrot!t#a& Time je I SAD "riznao da je ideja neoliberalizma neodrzi#a jer je drza#a morala da reag%je ) a znamo daneoliberalizam "oci#a na ideji da nema reg%lacije drza#e I da trzi!te !#e !amo reg%li!e & 3no#ijoj i!toriji centralna banka !e nije mije!ala % "o!lo#anj% aktera na (inan!ij!kom trzi!t%) ali %o#om !l%caj% centralna banka je reago#ala mimo o#la!cenja Kongre!a kako bi !e %$#atila %

ko!tac !a bole!nim (inan!ij!kim trzi!tem&

Neoliberalizam !e dakle #odio #irt%elno) kockar!kom ekonomijom ) igraj%ci na kart% da#rijedno!t nekretnina % SAD% nikad ne "ada I tako !% raz#ili #i!oko rizicne kredite koji !% "ri#%kli in#e!tit%re #elikim "ro(itima& A !#e to "od %!lo#om da "o#jerenik jednog dana ot"latikredit za !tan * k%c% .& Stambeni krediti !% !e n%dili I odobra#ali bez #elike "romjeneimo#in!kog !tanja trazioca& Tako !% I !iroma!ni Amerikanci ne#idjenom lakocom dolazili doklj%ca % r%ke& 2ro!to nemog%ce ) ali jedina za!tita $i"otekarni$ banaka % !l%caj% akozajmo"rimac ne izmir%je oba#ez% je bila ek!"onencijalno "o#ecanje kamatni$ !to"a I nara#no da je to rez%ltiralo kra$om& Americki zajmoda#ci %#idje#!i da !t#ari izmic% kontroli "re"aki#ali !%$i"otekarne kredite * !ekj%ritizacija . % kom"lek!ne (inan!ij!ke aranzmane I time !% oni "o!tallik#idni I "roda#ali !%i $ !irom !#ijeta& /entralne banke !irom !#ijeta nije!% do neda#no bile%"oznate !a "ra#ilima k%"o"rodaje o#i$ kredita) !to je rez%ltiralo da je kriza e!kalirala na cita#!#ijet& Ni dan dana! !e ne zna "o%zdano koliko je no#ca %tro!eno I koliko ce !e %tro!iti jo! % "ro"al% !em% rizicni$ $i"otekarni$ kredita % SAD%& Ek!"erti kazi da je % "itanj% $iljad%milijardi americki$ dolara & Takodje !e "o%zdano ne zna koliko je komercijalni$ banaka I!"ek%lati#ni$ (ondo#a %lagalo !#oja !red!t#a % "ro"ali americki "oredak& Dakle) zakl%cak je da je neoliberalni ka"italizam do#eo do bankrota !#jet!ke ekonomije %z "omoc malogradjana)neznalica I (oliranata koji !% %ni!tili !#jet!ke (inan!ije zbog !o"!t#ene "o$le"e I gramzi#o!ti)znaj%ci da ce drza#a !tati na nji$% !tran% kada do bankrota dodje& Radi !e o %ni!tenj%ka"italizma "%tem (inan!i!ki$ mani"%lacija I !"ek%lacija& Medj%tim) "o na!em !kromnommi!ljenj%) (inan!ij!ki gang!teri ni!% radili na !#oj% r%k%) #ec !% bili dio !i!tema& 8ato I mi!limoda (inan!i!ka kriza nije !l%cajna I izaz#ana #jero#atno zbog "ra#ljenja no#og !#jet!kog "oretka)

gdje !% izbri!ane !#e granice) gdje !e !#e "rati I gdje !e !#e %mrezeno I gdje !e !"ro#odi!trategija mini!tar!t#a (inan!ija SAD %z "omoc Medj%narodno Monetarnog 'onda *MM'.)S#jet!ke banke) S#jet!ke trgo#in!ke organizacije I 3jedinjeni$ nacija *3N.& Agre!i#nom "ro"agandom o demokratiji kroz !lobod% (inan!ij!ki$ trzi!ta trebalo je "ot"%no !r%!iti granice %!#ijet%) %ni!titi nacionalni entitet drza#a jer !% drza#a I nacija naj#eca !metnja !irenj%neoliberalnog ka"italizma& Gla#ni razlog zbog ceka !e !#e o#o radi je!ted a bi m%ltinacionalnekom"anije I dalje jacale ) da bi !e "ro!irilo trizi!te za k%"o#in% nji4ovi4 "roiz#oda I tako !ticalienormni "ro(it& 8ato !% I tran!nacionalne kom"anije gla#ni (inan!ijeri o#e brilijantne ideje&3"ra#o zato je %kin%t zlatni !tandard 9@9 godine jo! kada je o#a ideja "olako "ocela da !eraz#ija % gla#ama tada!nji$ I dana!nji$ mocnika je im je na"redak % !#im !(erama omog%cio da!e !t#ori o#ako ne!to& Takodje "oliticki !% #eoma angazo#ani za !"ro#odjenje "ra#de ) tako !to

obaraj% I "o!ta#ljaj% -lade !%#ereni$ drza#a kako bi !e !"ro#odili cilje#i koji njima odgo#araj%&

I&. Uticaj k"ize na e'"ozon'

Tren%tna !it%acija % e%rozoni je blago receno ne"o#oljna& Razlog tome je!te "o!t%ticaj!#jet!ke ekonom!ke krize na (inan!ij!ke !i!teme drza#a !#i$ zemalja % !#ijet%) !amim tim i na




clanice e%rozone& Medj%tim) ne nazire !e kraj agoniji koja je zade!ila cita# !#ijet) "a !toga do!taekonomi!ta zago#ara tez% da kriza jo! nije ni goto#a) a da taj "o!t%ticaj krize jo! nije ni "oceo& Naj#eci "roblem % e%rozoni tren%tno ima Grcka a "olako njenim "%tem id% na "r#om mje!t%Italija "a za njom i S"anija& Nji$o# gla#ni "roblem je!te nedo!tatak lik#idno!ti) "a !e to odraza#akao m%lti"likacioni e(ekat na "ri#red%& Ekonom!ke #la!ti ti$ zemalja moraj% da o!tro reag%j%

kako bi !"rijecile totalni kra$ ekonomije tako !to "o#eca#aj% 2D- i akcize na rob%) a !manj%j%do$otke !tano#ni!t#% * "late) "enzije i dr%ge do$otke. !to do#odi do !#e %k%"nognezado#olj!t#a % drza#i& 2ri#atne banke) % tim zemljama) !% !e na!le % neza#idnom "olozaj% jer !% izlozene d%go#ima zemalja j%ga E#ro"e) tako da "olako domaci "roblem dobijainternacionalne razmjere& 2ret"o!ta#lja !e da ce Grckoj o!tati #elik teret i da ce br%to domaci "roiz#od *4D2. % >79&godini "ora!ti do ne#jero#atni$ 96BC& Italija i S"anija imaj% "roblemlik#idno!ti tj& (inan!iranja kratkorocni$ "otreba& Iako !% d#ije od naj#eci$ ekonom!ki$ "ri#reda %E#ro"i) nije!% !"o!obne da !e !ame izbore !a "roblemima koji !% na!tali "a !amim tim "adaj% %nemilo!t zemalja kao !to !% Njemacka) +olandija) 'in!ka i A%!trija& Neo"$odna im je "omocE/4a ali ona za%z#rat trazi da !e iz#r!e re(orme % zemlji) !to konkretno Italiji i S"aniji neodgo#ara jer ne zele da !e dr%ge zemlje mije!aj% % "o!lo#e nji$o#i$ nacionalni$ ekonomija& 3

S"aniji i Italiji) kao i % Grckoj) "ri!%tno je nezado#olj!t#o !tano#ni!t#a koje !e i!kaz%je "rote!tima !irom zemlje& ,#e d#ije zemlje !e tren%tno nalaze "red bankrotom) tako da ako !eneke !t#ari bitnije ne "romijene) mozemo oceki#ati d#ije no#e Grcke& 3 malo lo!ijoj !it%acijiod S"anije) a malo boljoj od Italije) nalazi !e 2ort%gal& Nji$o#a ekonomija ima i!te "robleme kaogore tri na#edene) ali nji$o#a ekonomija nije toliko #elika "a !% i !an!e za g%bitak manje&2ort%gal je #ec bio "rimoran da "laca nagomilane d%go#e) ali daleko od toga da !e jo! %#ijek !t#ari drze "od kontrolom& Nezado#olj!t#o cini da -lada g%bi "o#jerenje !#oji$ gradjana&

Sa "oziti#nije tacke gledi!ta mozemo go#oriti o Njemackoj) +olandiji) A%!triji i 'in!kojcije b%d%cno!ti nije!% za"ecacene) !to ne znaci da %koliko o#a kriza %zme ma$a) nece i$ zade!itii!ta !%dbina& Kri#ica ne mora biti nji$o#a) ali I "o!tojanje e%rozone kao jedin!t#enog trzi!ta no!itaj rizik da moze! da i!"a!ta! zbog t%dji$ gre!aka& ,#i$ dana +olandija je "rimorana da "rimijeni

rigorozne mjere na !#oje ja#ne (inan!ije& +oland!ka #lada je obja#ila da "ri#remeni de(icit za>o9>&godin% je "ora!tao) ali da ce >79&godine doci do njego#og "ada %koliko ne dodje do "romjene -ladine !trategije& Takodje joj je !%geri!ano da %cini ono !to je i !ama za$tije#ala odGrcke& Ekonom!ka "olitika Njemacke je % "roteklom "eriod% od #i!e od jedne decenije nanijela!tet% dr%gim e#ro"!kim drza#ama I do"rinijela tren%tnoj d%znickoj krizi e%rozone& 2ocetkomde#ede!eti$ Njemacka je "rolazila kroz b%ran "eriod %jedinja#anja) ra!t njene ekonomije je bioe#identan) medj%tim kao jednoj od #odeci$ zemalja e%rozone) nije im%na na kriz%) cak bi njen

mog%ci "roblem !a (inan!ijama #jero#atno I znacio "ro"a!t cita#og "rojekta e%rozone& Njemacka

je takodje a"elo#ala na !#oje !tano#nike da "omogn% Grckoj) tako !to ce !e "rija#iti kao#olonteri i time joj "omoci % e(ika!noj na"lati "oreza& Iako o#o izgleda dobronamjerno) Njemacka %!t#ari o#im !titi !ebe) jer !% !#e zemlje e%rozone "o#ezane i ako jedna od clanica ima "roblem onda ga imaj% !#i&

Mi!limo da "o!tojanje e%rozone je bio jedan lije" i o"timi!tican "roce! kojim !% !e $tjeliizbjeci "roblemi dana!njice tako !to !e mi!lilo da %#ijek treba da #azi "arola zajedno !mo jaci& Na njeno "o!tojanje !e takodje gleda d#ojako) dok njeni t#orci !% liko#ali) dr%gi !% je o!"ora#ali)gledaj%ci na nj% kao "olitick% t#ore#in% koja je (a!ada za !"ro#odjenje "oliticki$ cilje#a& -eliko





je "itanje njenog o"!tanka) iako -lade !#i$ zemalja z#anicno drze !ta# da !e to nece de!iti % bli!koj b%d%cno!ti& I na!a -lada !e drzi tog mi!ljenja) iako nije!mo clanica e%rozone) mikori!timo e%ro kao z#anicn% #al%t%& Globalizacija) kojom !e !#a trzi!ta !ta"aj% % jedno !#jet!ko)kri#a je I zato !to je "rije !#ega kriza %zela ma$a i "renijela !e na cijeli !#ijet) "a "o!ledica jekriza % e%rozoni& 2o!to !e !#e !t#ari de!a#aj% lancano) "ro"a!t jedne zemlje %!lo#lja#a

ne!tabilno!t % dr%goj) tako da mi!lim da bi #ecina zemalja "ojedinacno mogle da !e izbore !a "roblemom) koji je nadamo !e tren%tan) i da bi rado i!kocile iz e%rozone dok !e o#a kriza neza#r!i&

3 daljem na!ta#k% na!eg rada go#oricemo o /rnoj Gori i o zemljama % tranziciji kojima je takodje nametn%t konce"t neoliberalizma) ! tim !to !e neke zemlje !e #i!e ) a neke manje%!"je!no bore !a njime& 2od!jeticemo da od "oja#e neoliberalizma) z#anicno de#ede!eti$godina) SSSR !e razorio) S'R; takodje ) a % i!tom "eriod% Njemacka !e %jedinila& Mozda je to!l%cajno) a mozda i ne&

& . Uticaj k"ize na ze#lje ' t"anziciji ) *"na Go"a +

Slo#enija I /e!ka Re"%blika !% drza#e koje !% izbjegle (rontalni !%kob !a SADom tako!to !% !e "rilagodile !#ijet%) ali c%#aj% !o"!t#ene intere!e) nacionalne #rijedno!ti I re!%r!e ) dok Montenegro I Srbija "ra#e #elik% gre!k% jer "oliticka elita bez "ogo#orno !"ro#odi !#e !to joj !eod !trane #eliki$ !ila namece) !amim tim I konce"t neoliberalizma& To znaci da !e "ro"agira datreba "rodati !#e !to je drza#no "%tem !%mnji#i$ I netran!"aretni$ "ri#atizacija "od izgo#oromda je drza#a lo! gazda a I "od izgo#orom da ne "!toje !"o!obni lj%di koji mog% #oditi "red%zece

koja !% od #italnog znacaja za !am% drza#%& Iako je /rna Gora tokom o!amde!eti$ godina bila %lo!em ekonom!kom !i!tem% I !tanj% ) "okazalo !e tada da kontrola drza#e nije lo!a % !#im!l%caje#ima I zato !a 977 C !ig%rno!c% kazemo da! mo imali bolje obrazo#anje) zdra!t#o)!ocijaln% !ig%rno!t) odbrane I bezbjedno!t& Dana! to nije !l%caj& Kod na! !e % medijima ce!to "oredi tren%tno !tanje !a "ro!lim #remenima kako bi!mo "okazali da nam je dana! mnogo boljeili bar malo& 8a!to "oliticari !e !talno o!#rc% na de#ede!ete godine 1 8a!to) kada znamo da jede#ede!eti$ godina bio rat I kada !% !#e !(ere zi#ota bile na najnizoj lje!t#ici I da !#ako%"oredji#anje !a tim godinama ce "okazati da dana! zi#imo mnogo bolje1 Da li !e !mijemo%"orediti !a o!amde!etim godinama 1 2o na!em mi!ljenj% te!ko) jer bi #idjeli da je dana!nje!tanje mnogo gore iako je dana! trzi!te na#odno konk%rentno&

'inan!ij!ka kriza nije do#ela do %ni!tenja ka"italizma) #ec je !amo bacila izazo# cita#om!#ijet% gdje drza#e treba da !e !nadj% % no#ona!taloj !it%aciji gdje je ka"italizam dobio no#ioblik) tj& Ka"italizam !e raz#io&Iako #idimo da SAD "olako "riznaje "oraz ideologijeneoliberalizma ) zemlje % tranziciji kao !to !% /rna Gora I Srbija ne odric% !e o#e ideologije ba!tako lako& Dana! imamo !it%acij% da nam (inan!ij!k% "olitik% kroje !%mnji#i in#e!titori kod koji$!e nalazi 7 C ka"itala "re%zeti$ od drza#ni$ kom"anija koje dana! ne posl'j' & Mikro!i!temi%n%tar makro!i!tema "o!taj% "ot"%no ne#idlji#i I gla#ni cilj drza#e bi trebao biti da !e te!tr%ct%re ekonomije razotkrij% I da imamo ci!t% !it%acij%) a ne nedo%mice gdje !e I one najbitnije



!t#ari ne znaj% ) kao !to !% "orijeklo ka"itala ) bonitet) !ol#entno!t) obrt ka"itala ) "ro(it) gdje ne "o!toje rele#antni (inan!ij!ki "odaci) gdje ne "o!toje ja#no obja#lji#anje in(ormacija) gdje ne "o!toje "laniranja na d%gi rok I td &'inan!ij!ka kriza % /rnoj Gori %!lo#ila je "ad cijenanekretnina) !ector gradje#inar!t#a !e na!ao % #elikom "roblem %!lijed #elikog kreditnogzad%zenja) "ad cijene al%minij%ma izaz#ao je "roblem % "o!lo#anj% Kombinata Al%minij%ma) a

"o!ledica je manja traznja iz ino!tran!t#a) !to a%tomat!ki izazi#a !manjenje iz#oza ) a to !ere(lekt%je % #id% nizi$ "ri$oda ) a onda I "ogor!anja !tanja za"o!leni$ ) !to !#e do#odi dom%lti"likacionionog e(ekata) koji !e odraza#a na kom"anije koje !% "o#ezane !a KombinatomAl%minij%ma& * Elektro"ri#reda /rne Gore) r%dnici bok!ita .) kao I do "ada cita#e ekonomije& Sta

treba reci za drza#% koja je od !koro "o!tal I garant za !#e o#e !jajne "oteze 18bognelik#idno!ti "ri#rede) realni !ector je % "roblem% "a !% I !o"!t#eni "roblemi koji !% na!tali izlo!eg "o!lo#anja % !t#ari "ri"i!ani !#jet!koj ekonom!koj krizi&5o!e "o!lo#anje !e ogleda % tome!to nije!% na"ra#ljene "ra#e !trategije& Konkretno ) za obla!ti t%rizma gdje !e I dan dana! ne znada li /rna Gora zeli elitni ili ma!o#ni t%rizam) a z#anicna "olitika -lade je!te da je t%rizamgla#na grana raz#oja "ri#rede& Rez%ltat o#oga je!ted a do j%ce najbrojni t%ri!ti iz !%!jedne Srbije)/rn% Gor% #ide kao tek !e!t% o"cij% * "o nji$o#im rijecima .&A za elitni t%rizam I !#aki laik znada % o#om o!jetlji#om tren%tk% nemamo "otrebn% in(ra!tr%kt%r% ) nemamo no#i$ t%ri!ticki$ka"aciteta * $otela .) ali nam to ne !meta da na najatrakti#nijim lokacijama "ra#imo "ri#ate!tambene kom"lek!e od koji$ drza#a nema kori!ti) tj& nema za"o!leno!ti&Marketing mozda I nijetoliko lo! jer !e !ig%rno reklamiramo I "red!ta#ljamo boljim nego !to je!mo) al to negdje rade I!#i& 3 na!em !l%caj% o#o znaci da lj%di koji dodj% % /rn% Gor% nece #idjeti ono !a reklame& 2ona!em !kromnom mi!ljenj% treba da "o!toji akti#n %loga -lade ili tk# inter#encionizam koji ceomog%citi o!no#ne (%nkcije drza#e& Mi!limo da naj#i!e treba %lagati % energij% * zbog "rirodni$ blagodjeti koja na!a lije"a drza#a ima .) $ran% ) treba "od!ticati "roiz#odnj% za zado#oljenje!o"!t#eni$ "otreba ) ako je mog%ce nikako !e zad%zi#ati kod MM'a jer drza#a tren%tno nema

ind%!trij% I "roiz#odnj% da "odmiri !#oje tek%ce tro!ko#e I o!tane lik#idna& Iz#je!taj S#jet!ke banke go#ori o zabrin%to!ti kada je % "itanj% konk%rentno!t cijena&) jer je od 97 zemalja /rnaGora na 9>om mje!t%& 2rema #i!ini ja#nog d%ga * C od 4D2a . /rna Gora je !rednjezad%zena zemlja % region& Medj%tim) zaklj%cak je dr%gaciji ako znamo da /rn% Gor% tek ocek%j%#eliki in(ra!tr%kt%rni za$tje#i gdje treba da %ce!t#%je I !ama drza#a & Dr%ge zemlje koje !%zad%zenije od na! #ecinom imaj% izgradjen% in(ra!tr%kt%r% ) tako da ne znaci da! % % lo!ijoj!it%aciji od /rne Gore iako na!i draze!ni "oliticari % medijima !talno a"o!tro(iraj% tez%& 2orijecima na!eg "ro(e!ora Milenka 2o"o#ica) "roce! tranzicije %mje!to % "red%zetnicki /rn% Gor% je od#eo % oligar$ij!ki ka"italizam gdje je "ot"%no razorena domaca ekonomija& Stednja !e!manji#ala) a !amim tim I !to"a ra!ta je manja !to do#odi do nezado#olj!t#a !tano#ni!t#a&) ali!#a je !reca !to !#ake cetiri godine #la!t moze da !e "romijeni ako ne oba#lja "o!lo#e kako treba&

,zdra#ljenje crnogor!ke ekonomije treba da b%de izgradnja ino#acionog nacionalnog !i!tema*ako ni!te znali . gdje 3ni#erzitet /rne Gore ne treba da b%de !amo obrazo#nog karaktera)

#ec I da !e ba#i na%cno i!trazi#ackim radom& Takodje bi trebalo o!no#ati raz#ojn% bank% da bi(inana!ij!ki !i!tem mogao da !tane na noge& Gla#ni "ri#redni re!%r!i kao !to je izmedj% o!talogelektricna energija treba da b%de % drza#nom #la!ni!t#% I %z izgradnj% energet!ke in(ra!tr%ct%reozi#jeti I modernizo#ati Kombinat Al%minij%ma) "a mozda ga I "ri"ojiti Elektro"ri#redi /rneGore& Monetarnim "od!ticajima treba raz#iti "ri#red% ) na"ra#iti "%te#e * a%to "%t . I !ektor gradje#inar!t#a&




/rna Gora bi dozi#ljela ekonom!k% kriz% I da nije bilo globalne (inan!ij!ke krize jer -lada nije bila !"remna niti #oljna da ob%zda "regrija#anje domace ekonomije& 3 "eriod b%maizaz#anog ogromnim "rili#om direktni$ !trani$ in#e!ticija& 2regrija#anje ekonomije !e de!ilozato !to je !ama -lada zajedno !a komercijalnim bankama #r!ila "riti!ak na /entraln% bank% kad je ona "ok%!a#ala da !e !%"ro!ta#i kreditnoj ek!"anziji& 8a ne"%ne d#ije godine ) do!lo je do

ra!ta kredita % izno!% #ecem od d#ije milijarde e%ra * !a <77 miliona na d#ije milijarde i o!am!tomiliona e%ra .& 2ri o#ak#oj ek!"anziji nemog%ce je bilo izbjeci negati#n% !elekcij% I gomilanjelo!i$ kredita& 2ogoto#o kada znamo da je ekonomija % /rnoj Gori blazeno receno lo!a) gdjenema "o!lo#ni$ ideja) "retjerano !e in#e!tiralo % nekretnine I +,- !to je do#odilo do

nad%#a#anja balona I do njego#og nemino#nog "%canja& ,dgo#orna za o#ak#o !tanje je "ona#ljamo o"et neoliberalna ideologija) koja je do#ela do ni!kog ni#oa !tednji I ak%m%lacije)koja je do#ela do #i!okog !te"ena kor%"cije I gdje !e dr%!t#eni #i!ak ra!i"nicki tro!i& 5ijek zaozdra#ljenje ekonomije !#akako je razmi!ljati d%gorocno ) a za "ocetak treba %lagati %in(ra!tr%kt%rne ka"acitete da bi !e otklonile barijere koje !"reca#aj% "ri#redni raz#oj&

Socijalni a!"ekti neoliberalizma %kaz%j% na cinjenic% da bogati mog% biti !amo bogatiji)a !iroma!ni joj !iroma!niji) ali to ne znaci da trzi!te ne treba da b%de !lobodno) #ec na"roti#)tri!te mora biti !lobodno i konk%rentno) treba da "o!toji licna "red%zemlji#o!t i inijcijati#a)takodje treba da "o!toji i "ri#atna !#ojina ) ali najbitnije o! !#ega je da treba da "o!toji i drza#nareg%lacija& * narocito za !ocijalne !l%caje#e .& Ne !mije !e do"%!titi da na trzi!t% #lada 00zakon jaceg00 jer bi to do#elo do %ni!tenja %ce!nika na (inan!ij!kom trzi!t% %!lijed nemog%cno!ti da !eizdrzi "riti!ak konk%renata& To do#odi do !t#aranja mono"ola koji ne dono!i dobro nikome&2og%bno!t o#e ideologije % crnogor!kim ok#irima ) a !a !ociolo!kog a!"ekta) je i tk#& ekonom!kodrza#ljan!t#o& ,#om gracioznom mog%cno!c% crnogor!ko drza#ljan!t#o moze k%"iti bilo kokome je dze" d%bok "ola miliona e%ra ili "ak ta !red!t#a drzi na nekoj od kreditni$ kartca&

2o!ledice o#oga mog% biti mnogo #ece jer na!e drza#ljan!t#o moze "ri%!titi bilo koji kriminalac* tajk%n . a !a dr%ge !trane drza#ljan!t#o /rne Gore mog% da izg%be lj%di koji zbognemog%cno!ti da nadj% "o!ao % /rnoj Gori I !amim tim "rezi#e) "a odlaze iz zemlje 00trb%$omza kr%$om00 i tako !e !t#ara di!kriminacija gdje !iroma!ni o!taj% bez elementarni$ "ra#a i!loboda&

&I. -lasticno pojasnjenje globalne k"editne k"ize

-ec gore "omen%ta kriza je akt%elna od tride!eti$ godina FF #ijeka& 2ocetak kola"!a !a$i"otekarnim kreditima ot"oceo je % a#g%!t% >77@& godine) kao "o!ledica nera#noteze "on%de itraznje& S"ojila je #la!nike nekretnina * k%ca) !tano#a . i in#e!titore& Godinama %nazad) mada iod "anti#ijeka) in#e!titori zele da o!t#are "ro(it& Tradicionalno oni bi i!li "reko rezer#i 'EDakako bi k%"ili trezor!ke za"i!e) #jer%j%ci da je to na!ig%rnija in#e!ticija& Medj%tim) dogodio !e99 !e"tembar) #elika kata!tro(a& Kako bi !e ojacala americka ekonomija) kamatne !to"e !%morale o"a!ti na 9 C& In#e!titorima to ne odgo#ara& Mali je "ro(it i oni jedno!ta#no kaz% N,




T+ANKS No) za banke je o#o #rlo "o#oljna !it%acija) jer !ada one mog% da #r!e "ozajmlji#anje kod 'EDa "o ni!koj kamatnoj !to"i& Tako na!taje #eliki broj je(tini$ kredita&4anke !ada "o!taj% naj!recnije in!tit%cije % !i!tem%&

E#o kako je !#e "ocelo& 3koliko) n"r& neko k%"i "redmet za 97 777 & 2roda ga za 99777& Na!taje "ro(it od 9777 ) ali i dobar "o!ao&Medj%tim) %koliko neko !a 97 777 "ozajmi * tj&3zme kredit. od 7 777) ima million % r%ci& K%"i rob% za million ) "roda je za 9 977 777 )#rati oni$ 7 777 koje je %zeo kao kredit %z kamat% od 97 777& Njego# "ri$od je na kraj% 7777 & S#akako da je % o#om dr%gom "rimjer% na"ra#ljen mnogo bolji "o!ao ili kako biAmerikanci kazali 00deal 00&Na o#aj i!ti nacin i banke zaradj%j% no#ac&3koliko jedna "orodicazeli da k%"i k%c%) kontaktirace $i"otekarnog brokera) o#aj na"ra#i !aradnj% !a bankom za kredit&4roker dobija "ro#izij%& -rijedno!t k%ca % tom "eriod je ra!la) tako da je zado#olj!t#o obo!trano&3 medj%#remen%) banka "roda in#e!ticonom bankar% $i"oteke) a za %z#rat dobija "ro#izij%&In#e!ticioni bankar %zme na milione tak#i$ kredita ) ocek%j%ci !#akog mje!eca "o#racaj tog%lozenog no#a !a "ro(itom od #la!nika nekretnina& Medj%tim) #la!nici ne %!"ije#aj% !#akogmje!eca da iz#r!e !#oje oba#eze) !manj%je !e "rili# in#e!titora i !ada oni "rodaj% onima koji !%naj!ig%rniji *AAA. & Dobijaj% milione) !to ima omog%ca#a da ot"late kredit koji !% %zeli i time

!% na"ra#ili mnogo bolji "o!ao nego !to bi % !l%caj% !a trezor!kim za"i!ima& Sada na !cen% !t%"a "o$le"a& 8ele da "ro!ier !#oje "o!lo#anje) "a !e i!ti "roce!! "ona#lja&A li ) o#og "%ta nemazaintere!o#ani$ imaoca nekretnina& ,#a !it%acija i$ nije obe!$rabrila ) kako #la!nici ne mog% daot"late !#oj% mje!ecn% oba#ez%) in#e!titor dobija nekretnin%) a kako ona %#ijek dobija na#rijedno!ti o"et na!taje "ro(it& /ijela o"eracija !e "ono#o "ona#lja) ali ne ide glatko kao "ret$odni$ "%ta& -ec !ada niko ne zeli da k%"%je nekretnine) jer nemaj% !red!ta#a za nji$& -elika "on%da) a mala traznja !% ogledalo % koje !% !e morali zagledati i in#e!titori i banke& Sa o#im "roblemom !e !%ca#aj% i #la!nici) koji "ocinj% da !$#acaj% da nji$o#e k%ce #rijede mnogomanje) a oni "ri tome "lacaj% #elike izno!e $i"oteke& ,dl%c%j% !e da je bolje da !e i!ele jer nemae(ekta "lacati #elik% !%m% no#ca za ne!to !to #rijedi jako malo& Nezado#olj!t#o $ara !a !#i$!trana) cijeli (inan!ij!ki !i!tem "o!taje zamrzi#ac) kome je "otrebno odmrza#anje& Ali) to !e nije

de!ilo i "o!ledice o#e o"eracije o!jecaj% !e dana!&

0I56RA5URA:

*asopis za banka"stvo i $inansije

Uz"oci i posledice iz "azliciti4 pe"spektiva7 svjetska $inansijska k"iza7

-opovic Sasa

4ttp:88sav"e#ena.4"829,9.as.p

4ttp:88kno3ledge.34a"ton.'ppe'n.ed'8a"ticle.c$#

4ttp:88se$."s8#ak"oekono#ija8svetska;ekono#ska;k"iza;'z"oci



http://savremena.hr/12575.as.px

http://knowledge.wharton.uppeun.edu/article.cfm

http://sef.rs/makroekonomija/svetska-ekonomska-kriza-uzroci

http://knowledge.wharton.uppeun.edu/article.cfm

http://sef.rs/makroekonomija/svetska-ekonomska-kriza-uzroci

http://savremena.hr/12575.as.px



8a$#alno!t d%g%jemo na!im "ro(e!orima ) "o!ebno onim kritickim na!trojenim

Documents

Globalna kreditna krza.docx