Visoka kola strukovnih studija za vaspitae"Mahajlo Palov" Vrac

SEMINARSKI RAD

OSNOVI PEDAGOGIJEJASLENOG UZRASTA

Mentor: Student:Prof. dr Aleksandar StojanoviVasilije oki

SADRAJ

1. PEDAGOGIJA JASLENOG UZARSTA31.1. CILJ I ZADACI41.2. PRINCIPI I PRAVILA51.3. ZNAAJ SARADNJA PORODICE I VASPITNE USTANE61.4. AKTIVNI INIOCI - DETE, RODITELJ I VASPITA81.5. USAGLAAVANJE VASPITNIH PROCESA91.6. FUNKCIJE VASPITANJA U RANOM UZRASTU111.7. RAZVOJNI ZADACI11

ZAKLJUAK15

LITERATURA16

UVOD

Pedagoka teorija jedna je od najstarijih naunih disciplina jer su deca oduvek bila znaajna za svako drutvo. O pedagokoj teoriji nalazimo jo u antikoj Grkoj. Platon, Grki folozof, je u svojim delima tumaio sutinu pojma vaspitanja i njegovu ulogu u postizanju idealne drave. On je izneo ideju o sistemu vaspitanja dece ranog uzrasta koje bi bilo pod nadzorom drave, kao i postavke o sadraju i metodama rada sa najmlaima. Ukazao je na vaspitni znaaj igre i literature i postavio zahteve u vezi sa osobama koje se brinu o deci. U njegovim radovima su pitanja vaspitanja najmlaih bila prvi put donekle razmatrana sistematski, to je imalo odreen znaaj za itav dalji razvoj teorije predkolskog vaspitanja. Dananja predkolska pedagogija relativno je nova samostalna nauna disciplina koje je formirala unutar pedagoke nauke, kao zasebna celina. Razlog razvoja predkolske pedagogije upravo jeste injenica da su deca u ovom periodu razvoja najranjivija i u isto vreme najvie ue, te se na taj nain mogu ostvariti zavidni rezultati metodolokim delovanjem na dete.

1. PEDAGOGIJA JASLENOG UZARSTAPedagogija jaslenog uzrasta je prouavanje osobenosti i zakonitosti vaspitanja dece od roenja do tree godine ivota. Termin jaslice" se najee shvata kao hiperonim za sve organizovane oblike zbrinjavanja, nege i vaspitanja dece u prve tri godine ivota, tako da se pedagogija jaslenog uzrasta bavi tim specifinim poljem rada.[footnoteRef:1] [1: Stojanovi A., Osnovi pedagogije jaslenog uzrasta, Visoka kola stukovnih studija za vaspitae "Mihailo Palov", Vrac, 2013. ]

Kako je ve izneto u radu, dugo vremena se verovalo da je za rani period deijeg razvoja potrebno samo odgovarajue negovanje, materinski instikt i odgovarajui higijenski uslovi, a da proce obrazovanja i vaspitanja treba ostaviti za kasnije etape ljudskog ivota. Nove studije su pak pokazale da dete ui i razvija svoje umne i fizike sposobnosti od najranijeg detinjstava i da u velikoj meri ravisi kakva e osoba postati upravo od poetnih godina ivota. Utvreno je da u toj etapi ivota percepcija ima dominantnu ulogu, da deca ue spontano i imitirajui one koji ih okruuju, da poinju da razvijaju svoje sposobnosti, psiho-motorne navike i vetine, da se socijalizuju itd. Dete se razvija, menja i ui u delovanju, u interakciji sa okruenjem. [footnoteRef:2] [2: Isto.]

Vaspitanje u ranom detinjstvu danas se smatra vanim segmentom uspostavljanja prvih temelja za izgraivanje celovite i samostalne linosti pojedinca.[footnoteRef:3] [3: Stojanovi A., Osnovi pedagogije jaslenog uzrasta, Visoka kola stukovnih studija za vaspitae "Mihailo Palov", Vrac, 2013.]

Jasleni uzrast dece je, po mnogima, najkritiniji period formiranja budue linosti oveka. Ovaj proces formiranja je veoma sloen i osetljiv, te je samim tim i proces vaspitanja veoma komlikovan jer se u tom periodu susreu pedagoke, psiholoke, bioloke i socioloke zakonitosti, a sama jaslena pedagogija mora da sadri objanjenje sutine, znaaj i funkciju vaspitanja u ranom detinjstvu, treba da analizira cilj i zadatke, principe i pravila, vaspitno-obrazovne aktivnosti u jaslicama, razvija koncepcije jaslica, prouava ulogu porodice i faktore koji utiu na uspeh u saradnji sa roditeljima, problematiku strunih kompetencija vaspitaa, metodama refleksije i drugim faktorima koji utiu na razvoj dece do tree godine ivota.[footnoteRef:4] Bolje reeno potrebno je sagledati sve aspekte drutveno - moralnih normi ali tako da dete dobije i ljubav i negu i odreeno vaspitanje. [4: Stojanovi A., Osnovi pedagogije jaslenog uzrasta, Visoka kola stukovnih studija za vaspitae "Mihailo Palov", Vrac, 2013.]

1.1. CILJ I ZADACI

Cilj ovog segmenta pedagogije moe se nazreti u prethodinm izlaganjima. Potrebno je osposobiti dete za dalji samostalni razvoj, nauiti ga kako da koristi svoje fizike i umne sposobnosti u skladu sa trenutnim drutvenim dostignuima i drutvenom ivotu.Zadaci pedagogije jaslenog uzrasta odreeni su specifinostima dece tog uzrasta i heterogenim faktorima koji utiu na njihov rast, razvoj, sazrevanje i vaspitanje (porodica, jaslice, tradicija, drutvena sredina, kultura, standard i dr.). To su sledei zadaci:[footnoteRef:5] [5: Isto.]

organizovanje, realizacija i vrednovanje savremenog vaspitanja dece jaslenog uzrasta u skladu sa zakonitostima dejeg razvoja od roenja do polaska u kolu; nauno-kritiko vrednovanje teorije i prakse vaspitanja na jaslenom uzrastu; kritika procena postojeih i pronalaenje savremenijih organizacijskih i vaspitnih reenja; teorijska uoptavanja prakse, stvaranje jedinstva teorije i prakse, njihove meusobne uslovljenosti i uzrono-posledine povezanosti i prenoenje najnovijih reenja u praksu zbog njenog unapreivanja; razvijanje i usavravanje metodologije istraivanja na jaslenom uzrastu (verifikacija specifinih metoda, tehnika i instrumenata istraivanja koji doprinose unapreivanju teorije i stvaralake prakse); interdisciplinarno posmatranje vaspitnih pojava u radu sa decom jaslenog uzrasta; korienje rezultata graninih i srodnih nauka (opte pedagogije, predkolske pedagogije, psihologije, biologije, fiziologije, medicine i dr.), uz njihovu kritiku valorizaciju.

1.2. PRINCIPI I PRAVILA

Osnovu principa i pravila vaspitanja dece od roenja do tree godine odreuje samo stavka deijeg uzrasta. Deci tog perioda je pored vaspitnih procesa potrebno mnogo panje i nege te samim tim se i principi ogledaju u potrebama razvoja, sazrevanja i vaspitanja. Razlika je u tome to se ovi oblici ne deavaju u najuoj porodici ve u predkolskoj ustanovi, to u velikoj meri poveava odgovornost pedagoga. U savremenoj pedagogiji jaslenog uzrasta dete se smatra aktivnim i kompetentnim uesnikom procesa vaspitanja. Dakle, dete se stavlja u centar panje, a to ima za posledicu da se organizacija i praenje procesa vaspitanja orijentie samo prema detetu, njegovim individualnim potrebama i nainom na koji deca ue.[footnoteRef:6] [6: Stojanovi A., Osnovi pedagogije jaslenog uzrasta, Visoka kola stukovnih studija za vaspitae "Mihailo Palov", Vrac, 2013.]

Prema mnogima dete je po roenju "otvorena knjiga" te samim tim svaki uticaj koji se izvri na njega ostavlja odreeni uticaj na dalji razvoj deteta. Iz tog razloga savremeni procesi vaspitanja vode rauna o povezanosti svih uticaja koji formiraju deije stavove i miljenja te se kao takvi primenjuju u vaspitnim ustanovama. Kao to smo istakli u radu, jo sa Montesari vaspitanjem javlja se filozifija koja dete stavlja u prvi plan. Opet, sa druge strane, pored uticaja koje vaspita vri na dete, mora se ostviti dovoljno mesta za individualizam deteta u toku razvoja u uenja, kako bi se razvilo samostalno i samosvesno dete. Ovaj princip grupnog individualizma se u literaturi sree pod nazivom direncijacija ili unutranja diferencijacija. Princip omoguava zajedniku aktivost dece sline uzrasne dobi, ali tako da vaspita reaguje na individualne razlike svakog deteta, te se sa tim u vezi preporuuje ra u otvorenim grupama, jer je to najadekvatniji nain uspostavljanja ovog principa. Primena principa i pravila pedagogije jaslenog uzrasta u praksi podrazumeva kreiranje aktivnosti i sredine koji su primereni deijim interesovanjima, ime se stvaraju uslovi da se jaaju sve sposobnosti dece, da se obuhvate sva podruja vaspitanja, kao i da se deci omogui udeo u osmiljavanju. Efikasnim se pokazalo uenje kroz igru u svakodnevnim situacijama i u projektima. Potuje se injenica da ve vrlo mala dece mogu i ele da se suoe sa kompleksnou sveta koji ih okruuje. Deje uenje i razvoj posebno pospeuju autentnini, realni i zadaci slini naunim, koji se nadovezuju na njihova interesovanja i pitanja koja ih zanimaju.[footnoteRef:7] [7: Stojanovi A., Osnovi pedagogije jaslenog uzrasta, Visoka kola stukovnih studija za vaspitae "Mihailo Palov", Vrac, 2013.]

Deca ovog perioda imaju neverovatnu mo apsorpcije. Da bi se ostvarili eljeni efekti potrebna je saradnja izmeu vaspitne ustanove i roditelja.

1.3. ZNAAJ SARADNJA PORODICE I VASPITNE USTANE

Vaspitanje u porodici je prirodan proces, koji rezultira iz celokupnog naina ivota u porodici, meusobnih odnosa, poverenja i ljubavi izmeu njenih lanova, klime i atmosfere, njene vrstine i zajednikih interesa njenih lanova. Dete se najpre u porodici socijalizuje, odnosno stie iskustva o ivotu, o ljudima i njihovim meusobnim odnosima. Dete stie svest o samome sebi, usvajajui i formirajui odreene moralne stavove, poglede i shvatanja o svetu koji ga okruuje.Ma koliko svaki roditelj eleo dobrobit svom detetu, pa prema tome se i trudio u podizanju i vaspitavanju svoga deteta porodica je zasluna i odgovorna, kako za razvoj i vaspitanje deteta, tako i za izvesne propuste. Ponekad nesvesno a ponekad i svesno roditelji ine manje ili vee greke i propuste u vaspitavanju, pri emu se najee rukovode svojom ivotnom filozofijom, svojom intuicijom, svojom snalaljivou i znanjem.Savremeni tempo i uslovi ivota neminovno upliu deji vrti u porodino vaspitanje deteta. Imajui u vidu injenicu da razvoj ne moe biti samo posledica spontanog psihofizikog sazrevanja, niti samo rezultat porodinih uticaja, vrti ustvari predstavlja vid drutvene brige i pomoi porodici, koji se bazira na savremenim naunim saznanjima i postavkama.Sasvim je sigurno da se ogroman uticaj porodice i vrtia ostvaruje spontano, kroz ponaanje i emocionalne odnose uesnika u vaspitanju, kroz stavove i crte linosti koje ispoljavaju. Dete, zapravo spontano ui odreene postupke i naine reagovanja u pojedinim situacijama, formira stavove i odnose prema ivotu, usvaja odreene osobine linosti. Primer ponaanja u roditeljskom domu i vrtiu predstavlja, ustvari, mono sredstvo uticaja na razvoj deteta.Ako su roditelj i vaspita entuzijasti - dete e nauiti da uiva u svakodnevnom ivotu i radu ; ako roditelj i vaspita pokazuju smisao za humor - dete e nauiti da se smeje i da pronalazi duhovitu stranu ivota ; ako su roditelj i vaspita neni dete e nauiti da bude neno u odnosu na druge ljude ; ako su roditelj i vaspita sigurni - dete e nauiti da veruje i da bude sigurno ; ako su roditelj i vaspita iskreni - dete e nauiti da bude odgovorno i samodisciplinovano ; ako roditelj i vaspita vole ljude i ivot - i dete e voleti svet oko sebe, jer ljubav raa novu ljubav. Dakle, roditelj i vaspita su model detetu, svakog minuta u svakom danu.Usvajanje ponaanja, odnosno uenje po modelu, uglavnom se odvija automatski, esto gotovo nesvesno od svesti. Ovaj ma sa dve otrice" prua podjednaku mogunost za usvajanje i pozitivnih i negativnih oblika ponaanja. ta e i koliko dete usvojiti zavisi od stepena i prirode emocionalne vezanosti za roditelje, odnosno vaspitae, od osobina linosti deteta i odraslih i na kraju od sadraja datog ponaanja. Ovo su, ustvari, samo neki od bitnih faktora , koji odreuju smer, karakter i trajnost uenja, odnosno odreuju da li e dete samo imitirati odreeno ponaanje roditelja i vaspitaa ili e se pak sa njim poistovetiti i usvajati ga kao svoje.I porodica i vrti u nameri da utiu na ponaanje deteta primenjuju odgovarajue vaspitne postupke.Roditelj najee spontano zauzima odreen stav u podizanju i vaspitavanju deteta, primenjuje odgovarajui vaspitni postupak, koji su rezultat kako ivotnih stavova i iskustava, tako i uenja i svesnog pristupanja vaspitanju.Vaspita, pak, u svom postupanju smiljeno usmerava razvoj deteta, potujuipre svega izvesna psiholoka i pedagoka saznanja, ali i lino ivotno i profesionalno iskustvo.Kada se govori o porodinom i drutveno oraganizovanom vaspitanju nipoto ih ne treba suprotstavljati jedno drugom. Oni, naprotiv, kombinujui se, jedno iz drugog prirodno i logiki proizilaze. Sve vea isprepletenost porodinog i drutvenog ivota i njihov neminovni uzajamni uticaj na razvoj i vaspitanje dece, upravo zahtevaju da se mnogi elementi koji karakeriu porodine odnose unose u vaspitno - obrazovni rad sa decom u vrtiu i obrnuto.

1.4. AKTIVNI INIOCI - DETE, RODITELJ I VASPITA

Razvoj i sazrevanje linosti deteta uslovljeni su stalnom interakcijom izmeu njega i sredine. Sutina vaspitnog delovanja je ljudska relacija a u ovom sluaju glavni akteri te realizacije su roditelji, dete i vaspita. Manjkanje aktivnosti bilo koga od ova tri inioca u vaspitnom delovanju moe znaajnije da promeni razvoj deteta.U vaspitnom procesu dete je aktivan subjekt koji bira" informacije iz spoljne sredine, na osnovu svog nivoa zrelosti. Npr: Dete, iako je od ranog detinjstva izloeno slikovnicama, dejim knjigama, novinama, asopisima nee obraati panju na slova kao simbole glasova, sve do uzrasta etvrte, pete godine ili kasnije. Razvijajui svoje sposobnosti, radoznalo, okrenuto sredini i svetu koji ga okruuje, dete otkriva" i saznaje zakonitosti prirode i drutvenih odnosa.Nova otkia i saznanja izazivaju kvalitativnu promenu u njemu samom. Isto tako, svojim postupcima dete menja sredinu koju otkriva i u kojoj ivi. Dakle, u procesu vaspitanja mora se imati na umu da je dete njegov aktivan inilac i da u jednoj fazi svoga razvoja prihvata neke odereene uticaje spoljanje sredine, dok u drugoj postaje za njih zatvoreno, a prihvata druge uticaje spoljanje sredine. To se moe ilustrovati primerom samostalnog hranjenja: u toku druge godine svoga ivota dete iskazuje potrebu za savlaivanjem tehnike samostalnog hranjenja; prihvata uticaje koji dolaze iz spoljne sredine i svoju aktivnost usmerava prema uspostavljanju potrebe koordinacije pokreta za uzimanje hrane; poto je sazrevanjem i uenjem savladalo jedno novo ponaanje, koje je i nov kvalitet - ono je i zadovoljnije jer motiv gladi zadovoljava na nain koji mu najvie odgovara. Novo saznanje o samom sebi, oseanje uspenosti - jer je ovladalo aktivnou koja je do tada pripadala svetu odraslih - ini ga jo spremnijim da se okrene sredini, otvoreno za nove podsticaje.Dete, aktivno u svom razvoju, neminovno aktivira i svoju sredinu. Ono, neprestano izraavajui svoje potrebe, od roditelja zahteva njihovu kontinuiranu aktivnost na zadovoljavanju tih potreba, pomo da ih ono samo zadovoljava, podrku i dr. U porodici svaki lan ima svoj uticaj na druge, i drugi lanovi porodice utiu na njega. Razvoj roditeljstva je uslovljen i razvojem ove mree odnosa, neizbenim prilagoavanjem ivotnog cilusa svakog lana porodice, i promenama u vrednostima i stavovima itavog drutva.Kroz iskustva roditelja, majka i otac nastoje da ostvare svoje ideje i koncepciju vaspitanja. Svojim nainom ivota u porodici roditelji prenose detetu norme, vrednosti, obiaje, saznanja i verovanja, formirajui linost deteta koja e biti prihvaena u sredini i koja e se uklopiti u postojee standarde u drutvu. U porodici se odvija vaspitni proces u kome roditelji veoma aktivno usmeravaju razvoj deteta, ali u kome i sami ue i saznaju o sebi, menjajui svoje ponaanje pod uticajem deteta.Nove situacije koje su sastavni deo roditeljstva, a donosi ih sam ivot, stalno ine nemoguom upotrebu recepata u vaspitanju. Upravo zbog toga roditelj je neprestano aktivan u prilagoavanju svojih strategija u vaspitanju deteta, odmeravanju jaine i vrste reagovanja u uporeivanju svog iskustva sa iskustvima svojih i drugih roditelja.I, najzad, u procesu vaspitanja deteta predkolskog uzrasta znaajnu ulogu ima i vaspita u dejem vrtiu. Organizovano drutveno predkolsko vaspitanje je dopuna porodinom vaspitanju. Njihova zajednika nastojanja su da se detetu prui ivotni kontekst u kome e imati raznovrsne modele i obrasce ponaanja, u kome e se bogatiti razvoj i ostvarivati drutveni ciljevi vaspitanja.Svoju aktivnu ulogu u procesu vaspitanja vaspita izraava u situacijama kada procenjuje, donosi odluke, bogati vaspitene situacije, predlae svrsishodan vaspitni materijal, odabira programske sadraje i dr. Procene i odluke vaspitaa imaju vaspitne i obrazovne posledice za dete i predstavljaju njegov lini udeo u vaspitanju deteta. Za uspeno vaspitanje vaspita mora ostvariti vrst, ozbiljan, vaan i topao kontaktsa detetom. Vaspita se ne postaje samim opredeljivanjem za poziv, ve se izrasta tokom rada, formirajui se i linost koja razume, osea, shvata, poduava, odabira postupke. Roditelj i vaspita treba da aktivno sarauju u vaspitanju i obrazovanju u vrtiu za dobrobit njihove dece. To partnerstvo treba da bude bogato do detalja.

1.5. USAGLAAVANJE VASPITNIH PROCESA

Vaan princip vaspitanja je jedinstveno delovanje svih inilaca vaspitanja. Pedagogija to vrlo jasno definie principom jedinstvenog delovanja. Svi vaspitni inioci u samoupravnom drutvu moraju biti jedinstveni i istosmerni po svom delovanju. Drugim reima - ne bi smelo biti suprotnih uticaja jer se oni meusobno ili ponitavaju, ili smanjuju vaspitne rezultate, ili dovode do stvaranja takvih odlika i svojstava linosti koji se ne mogu ocenjivati kao socijalistiki.Shvatanje ovih principa nikako ne upuuje na izolaciju deteta kojom bi se sauvalo od negativnih uticaja. Dete treba da ivi ivot onakav kakav jeste. A upravo jedinstvenim vaspitnim uticajem, u njemu se izgrauje takvo ponaanje koje e mu pomoi u procesu dobrog i loeg.U vaspitanju deteta predkolskog uzrasta, roditelj i vaspita treba da izgrauje uzajamno pratnerstvo, to sigurno nije lako, i to iziskuje znaajne napore i kompromise sa obe strane. Dobra saradnja pretpostvlja postojanje uzajamnog potovanja, uvaavanja i dubokog poverenja. Uspeno partnerstvo vaspitaa dovodi do optimalnog razvoja deteta.Uzajamnim proimanjem vaspitnih postupaka vaspitaa i roditelja prevazilaze se razlike u vaspitanju, koje proizilaze iz ideje o tome kakvu linost smatraju poeljnom.Naizgled ako i jedni i drugi polaze od stavova drutva o vaspitanju i njihovih ciljeva, ako polaze od savremenih shvatanja o razvoju deteta, pod uslovom da su dostupna i Jednima i drugima, formalna razlika u nainu vaspitanja ne bi trebala da postoji. Meutim, linost roditelja i linost vaspitaa, vaspitni modeli i sistem vrednosti koji su usvojili, uzroci su formiranja razliitih shvatanja o poeljnoj linosti deteta.Neka istraivanja su ukazala na razlike izmeu roditelja i vaspitaa u koncepciji o poeljnoj linosti deteta. Roditelji su se optereivali za zdravo, inteligentno, istrajno, savesno, odluno i samostalno dete.Razlike u shvatanju o poeljnoj linosti deteta neminovno utiu na izbor razliitih vaspitnih postupaka, pomou kojih bi trebalo taj ideal ostvariti.Uzajamno proimanje i usaglaavanje vaspitnih postupaka i stavova roditelja i vaspitaa ostvaruje se kroz nekoliko etapa. Pod uslovom da postoje obostrana dobra volja i svest o neophodnosti i znaaju jedinstvenog delovanja u vaspitanju deteta, vaspitai i roditelji moraju da uloe napore, da se dobro upoznaju. Roditelj treba da upozna osobine linosti vaspitaa, metode rada, organizaciju ustanove, ciljeve organizovanog predkolskog vaspitanja, uslove u kojima se to vaspitanje ostvaruje, vrnjake svoga deteta i njihove roditelje. Vaspita treba da se blie upozna sa osnovim karakteristikama linosti roditelja, uslovima u kojima dete ivi u porodici, odnosima u porodici vaspitnim modelom, kako se sve dete ponaa u porodici, koje mu je mesto u odnosu na drugu decu u porodici i dr. Meusobno bolja poznavanja roditelja i vaspitaa uslovljava bolje razumevanje deteta, njegovog razvoja, ponaanja, naina komunikacije i dr.Poznavanje i razumevanje raa meusobno poverenje i gotovost za dogovaranje i saradnju u vaspitanju deteta.Meusobno poznavanje, razumevanje i poverenje garantuje i dogovaranje i usaglaavanje stavova, postupaka i metoda u vaspitanju deteta. Time se dolazi do zajednikog postupka i metoda u vaspitanju deteta. Time se dolazi do zajednikog usklaivanja delovanja u procesu vaspitanja.

1.6. FUNKCIJE VASPITANJA U RANOM UZRASTU

Vaspitanje dece u ranom detinjstvu ima brojne funkcije: zadovoljavanje deijih razvojnih potreba i ostvarivanje njihovih prava, kao i potreba drutva za intergeneracijskim kontinuitetom; uvanje, nega i ishrana dece dok su im roditelji na poslu (dopuna porodinom vaspitanju); socijalizacijska funkcija - aktivno uestvovanje dece u> zajednici dece sline njemu i uklapanje u drutvenu sredinu iru od porodice; pedagoko-psiholoko obrazovanje roditelja (znaaj uspene saradnje zbog potrebe za jedinstvom vaspitnih uticaja porodice i institucije); kompenzatorska funkcija - ublaavanje nepovoljnih uticaja dece iz porodica koje su ekonomski, obrazovno, kulturno, zdravstveno uskraene; funkcija pripremanja za vrtike grupe i kolu - doprinos razvoju navika, sposobnosti, sticanju iskustava i znanja, fizikoj, socijalnoj, intelektualnoj i emocionalnoj spremnosti deteta da prihvati sloenije obaveze. [footnoteRef:8] [8: Stojanovi A., Osnovi pedagogije jaslenog uzrasta, Visoka kola stukovnih studija za vaspitae "Mihailo Palov", Vrac, 2013.]

1.7. RAZVOJNI ZADACI

Razvojni zadaci dece od roenja do tri godine su: [footnoteRef:9] [9: Isto.]

izgradnja efikasne veze sa osobama neposrednog kontakta, uspena eksploatacija i sticanje senzomotorike kompletencije pputem ulnih iskustava, vlastito pokretanje i vlastito delovanje, razvoj ranog koncepta o sebi, tj. sposobnosti razlikovanja sebe od drugih osoba, razvoj i regulacija motorikih funkcija tj. samokontrola zahvaljujui sve veoj meri, realnoj proceni sopstvenih sposobnosti, razvoj jezika, razvoj mate i igre.Sa predthodnim u vezi mogu se skicirati osnvoni izazovi razvoja dece od prve do tree godine (Tabel 1, 2 i 3), kako bi se praio razvoj i vrile neposredne korekcije od strane vaspitaa ili roditelja, tj. kako to je iskazano u prethodnim poglavljima najbolji rezultati se postiu zajednikim zalaganjem oba faktora.

Tabela 1. Razvojni zadaci u prvoj godini[footnoteRef:10] [10: Stojanovi A., Osnovi pedagogije jaslenog uzrasta, Visoka kola stukovnih studija za vaspitae "Mihailo Palov", Vrac, 2013.]

Dete u prvoj godini ivota doivljava izazov:Od osoba neposrednog kontakta se trai:

- da se razvoja telesno i brzo dobija na visini i teini- da vode rauna o fiikoj bezbednosti i da tite odoje od tetnih uticaja okoline

- da podigne telo, da samo menja poloaj da bi sedelo, puzalo i stajalo- da stvaraju bezbednu, inspirativnu i prikladnu okolinu za uenje i da nadgledaju kako odoje proiruje prostor sticanja svojih iskustava

da izoti senzore na daljinu (vid, sluh) i da ih utanai da bi bolje raspoznalo i razlikovalo lica i da bi postalo osetljivije na zvukove jezika sopstevnog govora- da pruaju raznovrsne vizualne i akustine inspiracije uz jasnu mimiku i gestikulaciju sa visokim tonovima glasom

- da komunicira neverbalno gestikulacijom i mimikom- da raspoznaju poruke odojeta, ispravno da ih tumae i odgovaraju na njih oseanjima

- da upoznaje svoje osobe neposrednog kotakta, da se vezuje za njih i da ui da njih imitacijom- da sebe doivljavaju kao emotivni oslonac i vaan uzor odojeta i da stupe s njim u intenzivni dijalog

- da sebe doivljava samoefikasno ponavljanjem radnji koej prouzrokuju neto, npr. proizvoditi zvukove ili pokretati igraku- da dele radost odojeta zbog samoefikasnosti, da raspoznaju taj razvojni korak i da ga cene

Tabela 2. Razvojni zadaci u drugoj godini[footnoteRef:11] [11: Stojanovi A., Osnovi pedagogije jaslenog uzrasta, Visoka kola stukovnih studija za vaspitae "Mihailo Palov", Vrac, 2013.]

Dete u prvoj godini ivota doivljava izazov:Od osoba neposrednog kontakta se trai:

- da unapredi grubu i finu motoriku kako bi samostalno istrailo svoju okolinu u hodanju, skakanju, penjanju, bacanju i hvatanju- da prilagode prostor kretanja deteta njegovim sposobnostima i vetinama i da vode rauna da prilagoenim nadgledanjem garantuju bezbednost

- da otkrije poredak i strukturiranost okoline na taj nain, to razlikuje predmete po kategorijama- da omogue to vie prilika za uenje, stvaranje prilika da sastavlja i rastavlja predmete, da ih uporeuje i razvrstava

- da uestvuje u uzajamnim otkriima i igrama sa drugima- da doivljavaju sebe kao partnere u igri i da ponude kontakt sa vrnjacima ili starijom decom za igru

- da spoznaje sebe kao samostalnu linost i da zamilja kako se osea druga osoba- da prihvataju oseanja deteta (u redu je ako si sada ljut"), da imenuju oseanja i tako doprinose stvaranju koncepta o sebi i emocionalnom razvoju

- da izgradi permanentost prema osobama i objektima, da bi npr. i u sluaju odsustva osoba verovalo u njihov povratak ili da pronae skrivene predmete- da polako ui dete kao da se rastane odn. da nae neku poznatu zamenu da ne bi dolo do zbrinjavanja "iz tue ruke"

- da se izraava jeziki tako to proiruje fond reci i formulie jednostavne reenice- da omogui detetu brojne jezike inspiracije ivim dijalogom i briljivim interakcijama sa decom i izmeu dece

Tabela 3. Razvojni zadaci u treoj godini[footnoteRef:12] [12: Isto.]

Dete u prvoj godini ivota doivljava izazov:Od osoba neposrednog kontakta se trai:

- da izgradi svoje znanje i razumevanje o uzroku, posledicama i oblicima izraavanja osnovnih emocija (radost, ljutnja, strah i tuga)- da zajedno vode razgovore o oseanjima i uzrocima oseanja deteta i drugih, kako bi dete proirilo zvoje emocionalno znanje

- da u svojoj mati zamilja sopstveni svet i ciljano usmerava panju na neto, npr. samoregulaciju u neprijatnim situacijama mentalnim skretanjem panje- da budu otvoreni za deiji svet, da se upuste u deiju perspektivu i da ponude strategije za regulisanje emocija u tekim situacijama

- da razlikuje i proiruje svoje kominikativne vetine, kako bi prilagodilo svoj jezikkomunikacionom partneru i da razumljivo saopti i kompleksne injenice, npr. iz prolosti- da stvore brojne prilike za korienje govora radi stimulacije kognitivog i jezikog razvoja dece i da podravju dete kao partnera za dijalog

- da doivljava sebe kao deaka ili kao devojicu i da sklopi prva prijateljstva - da po smatraj u kako se razvija i uvruje ponaanje u skladu sa polom i da tee vaspitanju u skladu sa polom deteta

ZAKLJUAK

. Tokom poslednjih pedeset godina teorije dejeg razvoja kretale su se u okviru krajnjih suprotnosti. Na jednom kraju su bile teorije prema kojima je mozak deteta na roenju prazna ploa (tabula rasa) i celokupni razvoj je posledica uenja i iskustva. Ovakvo shvatanje bilo je praeno ranim, esto vrlo drastinim stimulativnim vebama u pokuaju da se razvoj unapredi ili ubrza, ali su takva oekivanja izneverena.Na drugom polu nalaze se teorije prema kojima su sve sposobnosti deteta uroene, unapred sadrane u mozgu, a njihovo postupno razotkrivanje nastaje spontano, tokom bioloki odreenog procesa sazrevanja mozga. Ovakva shvatanja su negirala ili minimizirala uticaj sredinskih inilaca i iskustva na razvoj i vodila pasivnom stavu u tretmanu dece sa usporenim razvojem, u iekivanju da e se odreena funkcija javiti kada mozak bude za to dovoljno zreo. Savremena shvatanja vide razvoj kao rezultat interakcije biolokih i sredinskih inilaca, odnosno, iskustva. Razvoj deteta se odvija kroz stadijume koji su jasno definisani, meusobno se razlikuju i hijerarhijski su organizovani, slede jedan za drugim u nepromenljivom redosledu, i vii stadijum je uvek sloeniji od prethodnog. Sredinski inioci mogu modifikovati formu, ali ne i strukturu stadijuma. No najvaniji faktor, sagledavajui rad, jeste pre svega porodica a zatim vaspita i vaspitna ustanova, njihova meusobna koordinacija i saradnja i elja za slinim, ili jo bolje, istim ciljem - kvalitativnim razvojem deteta. Uzimajui u obzir da je razvoj deteta od roenja do tree godine, verovatno najvaniji za progresivni razvoj deteta, za koordinaciju ula i pokreta i za formiranje zdrave drutvene linosti, detetu se mora pristupiti sa velikom paljom, ljubavlju i pedagokom doktrinom.

LITERATURA

Stojanovi A., Osnovi pedagogije jaslenog uzrasta, Visoka kola stukovnih studija za vaspitae "Mihailo Palov", Vrac, 2013.

2