Institut za povrtarstvo doo

I z v e š t a j o r a d u

u 2 0 0 9. g o d i n i

2

Smederevska Palanka, 2010

3

S A D R Ž A J

INSTITUT ZA POVRTARSTVO ..................................................................................... 5

II NAUČNI I STRUČNI SARADNICI ............................................................................ 6

III SELEKCIJE INSTITUTA ZA POVRTARSTVO ......................................................... 7

IV REZULTATI NAUČNO-ISTRAŽIVAČKOG RADA ................................................ 16

GENETIKA I OPLEMENJIVANJE POVRĆA ....................................................... 16

Paradajz ...................................................................................................................... 16

Paprika ....................................................................................................................... 17

Plavi patlidžan ............................................................................................................ 18

Grašak ........................................................................................................................ 19

Boranija ...................................................................................................................... 20

Pasulj .......................................................................................................................... 20

Lukovičasto povrće ..................................................................................................... 21

Kupusnjače ................................................................................................................. 22

Krastavac .................................................................................................................... 23

Lubenica, dinja i tikvica .............................................................................................. 23

Praziluk ...................................................................................................................... 25

Korenasto povrće ........................................................................................................ 25

BILJNA FIZIOLOGIJA I AGROTEHNIKA ........................................................... 26

ZAŠTITA POVRĆA ............................................................................................... 27

ISTRAŽIVAČKI PROJEKTI .................................................................................. 31

V PUBLIKACIJE ........................................................................................................... 43

VI PRIZNATE SORTE .................................................................................................. 58

VII BIBLIOGRAFIJA RADOVA ................................................................................... 59

VIII UČEŠĆE NA NAUČNIM SKUPOVIMA ............................................................... 62

IX ODBRANJENE DOKTORSKE DISERTRACIJE I MAGISTARSKI RADOVI ........ 68

METEOROLOŠKI PODACI – SMEDEREVSKA PALANKA ....................................... 71

4

2008

NAUČNI I STRUČNI SARADNICI ............................................................................... 75

REZULTATI NAUČNO-ISTRAŽIVAČKOG RADA..................................................... 76

GENETIKA I OPLEMENJIVANJE POVRĆA ....................................................... 76

Paradajz ...................................................................................................................... 76

Paprika ....................................................................................................................... 77

Plavi patlidžan ............................................................................................................ 78

Grašak ........................................................................................................................ 79

Boranija ...................................................................................................................... 80

Pasulj .......................................................................................................................... 81

Lukovičasto povrće ..................................................................................................... 82

Kupusnjače ................................................................................................................. 82

Krastavac .................................................................................................................... 83

Lubenica, dinja i tikvica .............................................................................................. 83

Spanać ........................................................................................................................ 84

Korenasto povrće ........................................................................................................ 84

BILJNA FIZIOLOGIJA I AGROTEHNIKA ........................................................... 84

ZAŠTITA POVRĆA ............................................................................................... 85

UČEŠĆE ISTRAĆIVAČA U NAUČNO-ISTRAŽIVAČKIM PROJEKTIMA................. 88

PUBLIKACIJE ............................................................................................................... 92

IZVODI NAUČNIH I STRUČNIH RADOVA ................................................................ 92

PRIZNATE SORTE ..................................................................................................... 102

BIBLIOGRAFIJA RADOVA ....................................................................................... 103

UČEŠĆE NA NAUČNIM SKUPOVIMA ..................................................................... 106

METEOROLOŠKI PODACI - SMEDEREVSKA PALANKA ..................................... 109

5

INSTITUT ZA POVRTARSTVO

Godinom osnivanja naše kuće smatra se 1946, kada je osnovana Podreonska poljoprivredna stanica u Smederevskoj Palanci, koja 1954. postaje Zavod za oplemenjivanje i semenarstvo povrća, a 1959. godine prerasta u Institut za povrtarstvo. Institut 1991. godine postaje Centar za povrtarstvo u sastavu Instituta za istraživanja u poljoprivredi “Srbija” – Beograd, u čijem se sastavu nalazilo još sedam Centara. Od 1. novembra 2006. godine Centar za povrtarstvo ponovo postaje samostalan i menja naziv u Institut za povrtarstvo d.o.o. Istraživački programi Instituta prvenstveno su usmereni na genetiku i oplemenjivanje povrtarskih vrsta, fiziologiju i agrotehniku povrća, fitopatologiju, oplemenjivanje povrća na otpornost prema ekonomski značajnim bolestima, kao i zaštitu povrća od patogenih agenasa, štetočina, i korova. Istraživački programi tako su koncipirani da se kasnije mogu primeniti u praksi. Rezultat višegodišnjeg rada su hibridi i sorte povrtarskih biljaka koje nalaze svoje mesto u proizvodnji kako u našoj zemlji tako i u inostranstvu, prvenstveno u zemljama u okruženju. Rezultate svog naučnog rada istraživači prezentuju na naučnim skupovima kako u zemlji tako i u inostranstvu. Učešćem na međunarodnim naučnim skupovima ili na višemesečnim usavršavanjima predstavljaju Institut u mnogim zemljama ne samo u Evropi nego i šire. Istraživači Instituta uključeni su u naučne projekte koje finansira Ministarstvo za nauku i tehnologiju Republike Srbije, a najveću stavku u prihodu Instituta čini prodaja semena sortimenta povrća koji je tim istraživača ovog Instituta stvorio višegodišnjim radom. Institut ima i veoma dobru saradnju sa univerzitetima u našoj zemlji. U službi nauke, a u sklopu samog Instituta, od njegovog postanka, je i stručna biblioteka sa fondom od 4546 stručnih knjiga, domaćih i stranih časopisa. Stručni poslovi u Institutu za povrtarstvo podrazumevaju organizaciju proizvodnje i kontrole kvaliteta semena povrća, njegovu doradu, pakovanje i plasman. Institut raspolaže sa oko 150 ha obradive zemlje sa mogućnošću navodnjavanja, staklenicima i plastenicima za proizvodnju povrća, laboratorijskim prostorom koga čine laboratorija za kulturu biljnih tkiva, laboratorija za fitopatologiju, laboratorija za hemijska ispitivanja i genetiku, laboratorija za kontrolu semena i fitotron komore. Laboratorije su uglavnom dobro opremljene i poseduju savremenu opremu za istraživački rad. Institut raspolaže neophodnom mehanizacijom, magacinskim prostorom i mašinama za doradu i pakovanje semena. Imajući u vidu kadrovsku i materijalnu organizaciju rada Instituta, broj stvorenih sorti povrća i njihov plasman na tržištu, može se reći da Institut za povrtarstvo danas predstavlja vodeću naučnu i proizvodnu ustanovu u ovoj oblasti u zemlji. Nauka u Institutu nikada nije bila sama sebi svrha i uvek je ispred nas bio jasan, praktičan i primenljiv cilj, a to je nova sorta.

6

II NAUČNI I STRUČNI SARADNICI

Direktor Instituta Dr Milan Zdravković, viši naučni saradnik

Pomoćnik direktora Dr Mirjana Mijatović, naučni savetnik

Rukovodilac naučno-istraživačkog rada Dr Živoslav Marković, naučni savetnik

Odeljenje za genetiku i oplemenjivanje povrća Dr Dejan Cvikić, naučni saradnik

Dr Jasmina Zdravković, viši naučni saradnik

Dr Bogoljub Zečević, viši naučni saradnik

Dr Radiša Đorđević, naučni saradnik

Dr Milka Brdar Jokanović, naučni saradnik

Dr Nenad Pavlović, naučni saradnik

Mr Jelena Damnjanović

Zdenka Girek dipl inž, istraživač saradnik

Suzana Pavlović dipl. mol. biol, istraživač saradnik

Slađan Adžić, dipl inž, istraživač saradnik

Odeljenje za agrotehniku i fiziologiju povrća

Milan Ugrinović, dipl inž, istraživač saradnik

Odeljenje za zaštitu povrća

Mladen Đorđević, dipl. inž, istraživač saradnik

Milan Šević, dipl inž, istraživač saradnik

Odeljenje za proizvodnju semena

Stevan Brkić, dipl. inž.

Željko Radošević, dipl. inž.

Milivoje Starčević, dipl. inž.

Odeljenje za ispitivanje i kontrolu kvaliteta semena

Vesna Todorović, dipl. inž.

Nevena Ristić, dipl. inž.

7

III SELEKCIJE INSTITUTA ZA POVRTARSTVO

Naziv priznate sorte Autori Godina priznavanja PARADAJZ (Lycoprsicon esculentum Mill.) 1. (Rapid F1 *1) Miroslav Popović 1974 2. (Belis F1 *1) Miroslav Popović 1977 3. (Ras F1 *1) Miroslav Popović 1977 4. Mi-13 F1 *1 Miroslav Popović 1980, PU 2007 5. Mi-10 F1 1 Miroslav Popović 1980, PU 2007 6. SP-109 *1 Živoslav Marković

Miroslav Popović Nadežda Milošević

1984, PU 2007

7. (Iris F1 *1) Miroslav Popović Živoslav Marković

1984

8. (Piro F1 *1) Miroslav Popović Živoslav Marković

1986

9. Narvik SPF *1 Živoslav Marković Miroslav Popović Nadežda Milošević

1987, PU 2007

10. Balkan F1 *1 Živoslav Marković Mirjana Mijatović

1988, PU 2007

11. Lido F1*1 Živoslav Marković Mirjana Mijatović

1991, PU 2007

(12. Korona*1) Živoslav Marković 1991 (13. Glorija*1) Živoslav Marković 1991 14. Luna F1*1 Živoslav Marković

Mirjana Mijatović 1992, PU 2009

15. Jasenički jabučar Živoslav Marković Mirjana Mijatović Jasmina Zdravković Nadica Dojčinović

1994

16. Gružanski zlatni Živoslav Marković Aleksa Obradović Jasmina Zdravković Nadica Dojčinović

1994

17. Danubius F1 Živoslav Marković Jasmina Zdravković Mirjana Mijatović Nadica Dojčinović

1997

18. Atina F1 Živoslav Marković Jasmina Zdravković Mirjana Mijatović Nadica Dojčinović

1998

19. Adonis Živoslav Marković Jasmina Zdravković

2000

20. Zlatni jubilej F1 Živoslav Marković Jasmina Zdravković Mirjana Mijatović

2000

21. Marco F1 Milan Damjanović 2002

8

Živoslav Marković Jasmina Zdravković

22. Nada F1 Jasmina Zdravković Živoslav Marković Nadica Dojčinović

2004

23. Jasmin crveni F1 Jasmina Zdravković Živoslav Marković Nadica Dojčinović

2005

24.

Šampion F1 Jasmina Zdravković Živoslav Marković Nadica Dojčinović

2006

II godina ispitivanja 25. Sef (Trezor) F1 Jasmina Zdravković

Živoslav Marković Nadica Dojčinović

PP 2009

I godina ispitivanja 26. Sidra F1 Jasmina Zdravković

Živoslav Marković

27. Rebus F1 Jasmina Zdravković Živoslav Marković

PAPRIKA (Capsicum annuum L.) 1. (Al-12 *1) Milan Šišković 1964, vodi se kao

odomaćena sorta 2. (P-26 *1) Milan Šišković 1965, vodi se kao

odomaćena sorta 3. (Turšijara 1-a *1) Milan Šišković 1964, vodi se kao

odomaćena sorta 4. (Slonova surla *1) Milan Šišković 1965 5. (Bela krupna babura *1) Milan Šišković 1965 6. (Morava *1) Lazar Kojić 1976, vodi se kao

odomaćena sorta 7. (Karmen *1) Miroslav Popović

Gruja Bojanić 1977

8 (Prima *1) Dušan Stevanović Živomir Miladinović Dobrila Keljać

1982

9. (Tornado F1 *1) Živomir Miladinović Dušan Stevanović Dobrila Keljać

1982

10. Zlata *1 Živomir Miladinović Dušan Stevanović

1983, PU 2007

11. (Rumenka*1) Živomir Miladinović Dušan Stevanović

1983

12. Duga bela *1 Dušan Stevanović Živomir Miladinović

1986, PU 2007

13. (Viktorija *1) Živomir Miladinović Dušan Stevanović

1986

14. Župska rana *1 Dušan Stevanović Živomir Miladinović

1990, PU 2007

15. Mačvanka *1 Živomir Miladinović 1990, PU 2007

9

Dušan Stevanović 16. Kobra *1 Dušan Stevanović

Živomir Miladinović 1990, PU 2007

17. Romana *1 Dušan Stevanović Živomir Miladinović

1990, PU 2007

18. Palanačka babura *1 Živomir Miladinović Dušan Stevanović

1992, PU 2008

19. Palanačka kapija*1 Dušan Stevanović Živomir Miladinović

1992, PU 2087

20. Paraćinka*1 Dušan Stevanović Živomir Miladinović

1992, PU 2009

21. Severija Dušan Stevanović Živomir Miladinović

1997

22. Palančanka Dušan Stevanović Živomir Miladinović Bogoljub Zečević

1998

23. Moravica Dušan Stevanović Živomir Miladinović Bogoljub Zečević

2000

24. Strižanka Živomir Miladinović Dušan Stevanović Bogoljub Zečević

2000

25. Astra Dušan Stevanović Bogoljub Zečević Živomir Miladinović

2002

26. Palanačko čudo Bogoljub Zečević Dušan Stevanović Živomir Miladinović

2002

27. Zona Bogoljub Zečević Dušan Stevanović Živomir Miladinović

2003

28. Sirena F1 Bogoljub Zečević Radiša Đorđević Tatjana Sretenović Rajičić Dejan Cvikić

2004

29. Virdžina Mirjana Mijatović Bogoljub Zečević

2004

30. Danica Mirjana Mijatović Dušan Stevanović Živomir Miladinović Bogoljub Zečević

2004

31. Mona Bogoljub Zečević Dejan Cvikić Radiša Đorđević

2005

32. Tara Bogoljub Zečević Dejan Cvikić Radiša Đorđević Živomir Miladinović

2005

33. Smederevka Bogoljub Zečević Dejan Cvikić Radiša Đorđević

2007

34. Dora Dejan Cvikić 2009

10

Bogoljub Zečević Radiša Đorđević

I godina ispitivanja Lola Mirjana Mijatović

Olgica Janković Milan Zdravković

PLAVI PATLIDŽAN (Solanum melongena L.) 1. Junior Dušan Stevanović

Bogoljub Zečević 2000

GRAŠAK ( Pisum sativum L.) 1. Palanački G-65 Lazar Kojić 1975, R 2005 2. (Kosmaj *1) Lazar Kojić 1976 3. (Zelena dolina *1) Lazar Kojić 1976 4. (Palanački D-67 *1) Lazar Kojić 1977 5. (Flora *1) Lazar Kojić

Ivo Đinović Dragoljub Čorokalo Milorad Ivanović

1979

6. (Iskra *1) Lazar Kojić Ivo Đinović Dragoljub Čorokalo Milorad Ivanović

1980

7. (Poni ekspres *1) Ivo Đinović Milorad Ivanović

1989

8. Maja *1 Ivo Đinović Milorad Ivanović

1989, PU 2007

9. (Oskar *1) Ivo Đinović Milorad Ivanović

1989

10. (Feniks *1) Ivo Đinović Milorad Ivanović

1989

11. David Radiša Đorđević Radica Stojanović

1999

12. Galija Radiša Đorđević Radica Stojanović

1999

13. Visak Radiša Đorđević Radica Stojanović

1999

14. Šumadinac Radiša Đorđević Radica Stojanović

2000

15. Gorostas Radiša Đorđević Radica Stojanović

2001

16. Golijat Radiša Đorđević Radica Stojanović

2001

17. Srbija Radiša Đorđević Jasmina Zdravković

2003

18. Kristina Radiša Đorđević Bogoljub Zečević Tatjana Sretenović Rajičić Miroslav Ivanović

2004

19. Snežana Radiša Đorđević 2004

11

Bogoljub Zečević Tatjana Sretenović Rajičić Dejan Cvikić

20. Olja Radiša Đorđević Bogoljub Zečević Dejan Cvikić Miroslav Ivanović

2007

BORANIJA (Phaseolus vulgaris L.) 1. (Zlatno zrno *1) Milan Šišković 1970 2. Palanačka rana *1 Dragoljub Čorokalo

Živomir Miladinović Stanka Babić

1979, PU 2007

3. Šumadinka Dragoljub Čorokalo Živomir Miladinović Stanka Babić

1979, (R) 2007

4. (Jasenica *1) Dragoljub Čorokalo Živomir Miladinović Stanka Babić

1979

5. Panonka *1 Dragoljub Čorokalo Živomir Miladinović Stanka Babić

1979, PU 2007

6. (Sana *1) Dragoljub Čorokalo Živomir Miladinović Stanka Babić

1983

7. (Slavonka *1) Dragoljub Čorokalo Živomir Miladinović Stanka Babić

1983

8. (Zora *1) Dragoljub Čorokalo Živomir Miladinović Stanka Babić

1984

9. Darina Dragoljub Čorokalo Živomir Miladinović Stanka Babić

1995

10. Julija Dragoljub Čorokalo Živomir Miladinović Stanka Babić

1995

11. Safir Dragoljub Čorokalo Živomir Miladinović Milan Zdravković

1999

12. Opal Dragoljub Čorokalo Živomir Miladinović Milan Zdravković

2001

13. Kruna Milan Zdravković Živomir Miladinović Dragoljub Čorokalo

2007

PASULJ (Phaseolus vulgaris L.) 1. (Pasuljica P-1 *1) Milan Šišković 1970 2. (Pasuljica P-3 *1) Milan Šišković 1970 3. (Žutotrban P-22 *1) Milan Šišković 1970

12

4. Biser *1 Živomir Miladinović Dragoljub Čorokalo Stanka Babić

1980, PU 2007

5. (Medijana *1) Živomir Miladinović Dragoljub Čorokalo Stanka Babić

1980

6. (Oplenac *1) Živomir Miladinović Dragoljub Čorokalo Stanka Babić

1982

7. (Rozalija *1) Živomir Miladinović Dragoljub Čorokalo Stanka Babić

1982

8. Panonski tetovac *1 Živomir Miladinović Dragoljub Čorokalo Stanka Babić

1984, PU 2007

9. Panonski gradištanac *1 Živomir Miladinović Dragoljub Čorokalo Stanka Babić

1984, PU 2007

10. Galeb *1 Živomir Miladinović Dragoljub Čorokalo Stanka Babić

1987, PU 2007

11. Palanački zlatno žuti Dragoljub Čorokalo Milan Zdravković Živomir Miladinović

2005

KUPUS (Brassica oleracea var. capitata L.) 1. Srpski melez-4 Tomanija Ivanović

Aleksandar Vasić 1975, R 2005

2. Srpski melez-10 Tomanija Ivanović Aleksandar Vasić

1975, R 2005

3. (Rubin*1) Branislava Kandić Mila Simović

1982

4. Triumf Tatjana Sretenović Rajičić Radiša Đorđević Bogoljub Zečević Dejan Cvikić

2004

KARFIOL (Brassica oleracea var. botrytis L.) 1. Raša Radiša Đorđević

Bogoljub Zečević Tatjana Sretenović-Rajičić Milan Damjanović

2008

KELJ (Brassica oleracea var. sabauda L.) I godina ispitivanja 1. KP 8-2 Radiša Đorđević

Bogoljub Zečević Jelena Damjanović Mladen Đorđević

13

KRASTAVAC (Cucumis sativus L.) 1. Nais F1 *1 Miroslav Popović 1982, PU 2007 2. (Slavija F1 *1) Miroslav Popović

Živoslav Marković 1985

3. (Lipar F1 *1) Živoslav Marković Miroslav Popović Živorad Nikosavić Ljiljana Đunisijević

1986

4. (Pola F1 *1) Ljiljana Stanković Miroslav Popović

1990

5. Miror F1 *1 Ljiljana Stanković Miroslav Popović

1990, PU 2007

6. Renesansa F1*1 Ljiljana Stanković Miroslav Popović

1990, PU 2007

7. Mirta F1 Ljiljana Stanković 1994 8. Sprinter Ljiljana Stanković 1997 9. Istok F1 Ljiljana Stanković 1998

10. Palanački kornišon Ljiljana Stanković 1998 11. Astor F1 Ljiljana Stanković

Zoran Sušić 2003

12. Pinokio Zoran Sušić Ljiljana Stanković

2004

13. Sirano Nenad Pavlović Dejan Cvikić Radiša Đorđević

2007

DINJA (Cucumis melo L.) 1. Sezam*1 Ljiljana Stanković

Tomislav Bertolino Miroslav Popović

1992, PU 2009

LUBENICA (Citrulus vulgaris L.) 1. Rosa F1 *1 Ivo Đinović

Ljiljana Đunisijević 1985, PU 2007

TIKVICA (Cucurbita pepo L.) 1. Fina Ljiljana Stanković

Tomislav Bertolino 1998

BUNDEVA (Cucurbita maxima L.)

1 Sedef Ljiljana Stanković 2003

CRNI LUK (Allium cepa L.) 1. Jasenički žuti *1 Aleksandar Vasić

Jovan Panajotović Mila Simović

1983, PU 2007

2. Jasenički crveni *1 Aleksandar Vasić Jovan Panajotović Mila Simović

1983, PU 2007

14

3. Zlatno gnezdo Dušan Stevanović Bogoljub Zečević

2002

BELI LUK (Allium sativum L) 1. (Piros *1) Jovan Panajotović

Mirjana Mijatović 1988

2. (Sedef *1) Jovan Panajotović Mirjana Mijatović

1988

PRAZILUK (Allium porrum L.) 1. Šampion*1 Jovan Panajotović 1992, PU 2009

SALATA (Lactuca sativa L.) 1. Univerzal *1 Dušan Stevanović 1983, PU 2007 2. (Safir *1) Dušan Stevanović 1985 3. Neva Jasmina Zdravković

Dušan Stevanović 1997

4. Vera Jasmina Zdravković Mirjana Babanić

1998

5. Viola Jasmina Zdravković Mirjana Babanić

2002

6. Veritas Jasmina Zdravković Mirjana Babanić

2002

KUKURUZ ŠEĆERAC (Zea mays L. Sacharata Sturt.) 1. (Perun F1 *1) Ivo Đinović

Milorad Ivanović 1985

2. (Eliksir F1 *1) Ivo Đinović 1990

MRKVA (Daucus carota L.) 1. Nantes SP-80 *1 Ivo Đinović

Milorad Ivanović 1984, PU 2007

2. Nantida Dejan Cvikić Milan Zdravković

2004

I godina ispitivanja 3. LM - 5 Dejan Cvikić

Milan Zdravković Nenad Pavlović

ROTKVICA (Raphanus sativus L.) 1. Leda Dušan Stevanović

Bogoljub Zečević 1998

ROTKVA (Raphanus sativus L.) 1. Nigra Dušan Stevanović

Bogoljub Zečević 2000

PASTRNAK (Pastinaca sativa L.) 1. Panonski glatki *1 Živomir Miladinović

Dragoljub Čorokalo 1989, PU 2007

15

2. Balaban Radiša Đorđević Bogoljub Zečević Nenad Pavlović Mirjana Mijatović

2004

PERŠUN (Petroselinum hortense L.) 1. Timi Milan Zdravković

Mirjana Babanić 2000

2. Kristal Radiša Đorđević Milan Zdravković Tatjana Sretenović Rajičić Milan Damjanović

2004

CELER (Apium graveolens L.) 1. Felon Jasmina Zdravković

Mirjana Babanić 2000

CVEKLA ( Beta vulgaris ssp. Rubra L) 1. Palanačka crvena*1 Jovan Panajotović

Jasmina Zdravković 1992, PU 2009

SPANAĆ (Spinacia oleracea L) 1. Pionir F1 Milan Zdravković

Mirjana Babanić 1998

BAMIJA (Hibiscus esculentus L.) 1. Nana Ljiljana Stanković 200

47 *** Zatamnjena slova (bold): Sorte koje se nalaze na sortnoj listi Kurziv (italic i bold): Sorte u u proceduri isptivanja, priznavanja i repriznavanja; R - Sorta je repriznata; PU – Sorta je ponovo upisana u registar; PP – Sorta je privremeno priznata; Kurziv (italic,*1 Sorta brisana iz registra novostvorenih sorti zbog isteka 15 godina od dana upisa u registar (Član 82., stav 1., tačka 2., Zakona o semenu - Službeni glasnik RS br. 45/05 od 31.05.2005.) – ne nalazi se više na sortnoj listi.

16

IV REZULTATI NAUČNO-ISTRAŽIVAČKOG RADA

GENETIKA I OPLEMENJIVANJE POVRĆA

Paradajz Dr Jasmina Zdravković Dr Živoslav Marković Započet je novi ciklus selekcije i izbor linija iz 3 razložena F1 hibrida (inostranog porekla) povećane čvrstine ploda, а u cilju dobijanja novih sorti i hibrida paradajza visokog kvaliteta ploda, visokog i niskog tipa rasta stabla. Deo materijala za formiranje linija је poreklom iz ukrštanja domaćih selekcionisanih linija, velike čvstine plodova i nalazi se u F3 – F7 generaciji (F3-15 visokih i 18 niskih; F4-41, F5-7 i F7-9 genotipova). Od ovih materijala, 15 genotipova su nosioci rin gena i determinantnog tipa rasta stabla, uglavnom iz F4 generacije. U F8 generaciji nalazi se oko 11 linija od kojih su odabrani genotipovi sa poželjnim kvantitativnim osobinama. Na osnovu rezultata preliminarnih testiranja novih kombinacija hibrida (27 genotipova) sa čvrstim plodovima izvedena su komparativna testiranja sa roditeljima (11) i odabrane najbolje hibridne kombinacije. U cilju dobijanja novih kombinacija, ukršteno je i dobijeno seme za ispitivanje u 2010. godini. Genetski materijal korišćen za ova ukrštanja vodi poreklo od selekcioniisanih čistih linija (1-1/F8, 11-1/F8, 15/1 F8, CU-proj, Nikita F8, Amati F8, tri linije iz hibrida Aranka F8, M -10, M-7, a kao otac korišćena je linija determinantnih formi sp+rin-129 genske konfiguracije). Ukrštanje je izvedeno u stakleniku. Ispitivanje je imalo za cilj evaluaciju najboljih hibridnih kombinacija koje potiču iz završne faze programa selekcije paradajza na čvrstinu ploda. Na oglednom polju, tokom 2009. godine, testirano je 18 determinantnih genotipova poreklom od 6 roditelja. Odabrane linije za ukrštanje predstavljaju elitne materijale. Njihovim ukrštanjem očekuje se perspektivna F1 kombinacija i rekombinovan genetski materijal za razlaganje, u pravcu dobijanja sorte ili linije koja će akumulirati najveći broj pozitivnih svojstava. Odabrane su linije F3 generacije (27) iz razlaganja 3 inostrana hibrida namenjenih za industrijski način gajenja paradajza (bez oslonca). Za dalju selekciju bitni su genotipovi sp i rin genske konfiguracije koje nam daju mogućnost da se dobiju hibridi industrijskog paradajza sa izuzetnom čvrstinom plodova. U okviru ovog zadataka izdvojena su dva genotipa koji imaju dobru čvrstinu ploda i nosioci su sp gena, koji su iskorišćeni za izbor F7 generacije pedigree metodom, za stvaranje sorti (linija) niskog rasta za industrijsku preradu i potrošnju u svežem stanju. Izvršeno je umnožavanje 10 (Saint Pierre, Jasenički jabučar, Gružanski zlatni, S-35, 93/16, M-10, 129 sprin, M-7, SP-109, Jasmin Crveni ) linija i sorti roditeljskih komponenti naših F1 hibrida paradajza, čiji početni materijal održava Institut, kao i svih materijala u završnim ciklusima selekcije. Istovremeno je izvršena provera autentičnosti (M7, M10, i sprin-129, 93/10, Saint Pierre, Jasenički jabučar, Gružanski zlatni, 93/10, V-100, d-150. hom 3, 4 i 2, Adonis, Narvik, Gružanski zlatni, SP-109 i Crveni jasmin) i sortne čistoće početnog materijala za umnožavanje linija i sorti, čije je seme uzeto predhodne godine.

17

Izvršeni su sortno-konkursni ogledi Savezne komisije za priznavanje sorti poljoprivrednog bilja sa paradajzom visokog rasta (6). Treba napomenuti da je 11.07.2009. oglednu parcelu zahvatio grad. Posle velikih oštećenja na biljkama i naknadne pojave plamenjače, izvođenje ogleda na polju je bilo veoma otežano. Oštećenja su rezurtirala niskim prinosom semena i onemogućila prikupljanje selekcionog materijala sa polja. Deo zadataka će biti ponovljen u 2010 godini. Paprika Dr Bogoljub Zečević Usled nerazmatranja blagovremeno podnešenog plana rada za 2009. godinu, a samim tim i neusvajanja istog, istraživački zadaci vezani za temu oplemenjivanja paprike nisu, nažalost, mogli biti realizovani u potpunosti. Neostvarivanje onoga što je planirano za 2009. godinu, a odnosi se na primenu molekularnih markera u oplemenjivanju paprike, predstavlja nešto što će umnogome otežati dalje istraživačke aktivnosti, kako na polju realizacije postavljenih ciljeva u oplemenjivanju paprike, tako i u delu pisanja i objavljivanja rezultata istraživanja. Mislim da je svakom ko se bavi istraživačkim radom u oblasti genetike i oplemenjivanja, savršeno jasno da je korišćenje metoda i tehnika vezanih za primenu molekularnih markera, jednostavno rečeno, nešto što je postalo standard i da bez primene molekularnih markera nema daljeg napretka u istraživanjima. Inače, što se tiče onog dela plana rada za koje sam imao uslove i mogućnosti, istraživački zadaci su realizovani u celosti. U okviru prvog zadatka koji se odnosio na kolekciono održavanje genetičkih resursa iz roda Capsicum, pored već uobičajenih aktivnosti koje se sprovode svake godine u smislu održavanja postojećih i uvođenja i testiranja novih genotipova, posebno bi trebalo istaći da je uspostavljena saradnja sa jednom od najpriznatiji svetskih institucija na polju prikupljanja, čuvanja i održavanja genetičkih resursa povrća, AVRDC - The World Vegetable Center. Konkretan rezultat te saradnje je uvećanje kolekcija paprike i plavog patlidžana Instituta za povrtarstvo za 48, odnosno 30 novih genotipova, koji će biti od nesumnjivo velikog značaja za buduća istraživanja na oplemenjivanju ove dve povrtarske vrste. Takođe, značajno je napomenuti da je tokom 2009. godine u priličnoj meri intenziviran rad na karakterizaciji genotipova iz kolekcije paprike prema IPGR – deskriptoru. Redovno prisutan zadatak u oplemenjivanju paprike, koji za cilj ima ostvarivanje novih kombinacija ukrštanja, je tokom 2009. godine zauzeo jedno od centralnih mesta u sprovedenim aktivnostima u istraživanjima na paprici. Nastavljen je rad na genotipovima odabranim za stvaranje čistih linija perspektivnih za program realizacije hibrida paprike. Posebno je data pažnja ukrštanjima i selekciji linija na materijalu sa kojim je započet rad prošle godine, a koji za cilj ima razvoj linija paprike sa krupnim plodovima, koji će u sebi sadržati mušku gensku sterilnost cvetova. Selekcioni posao na materijalu SM nastavio se i 2009. godine i već se naziru pojedine linije koje pokazuje dobre i stabilne karakteristike sa aspekta agronomskih zahteva. Redovne prisutne aktivnosti kao što su izvođenje sortnih ogleda u cilju priznavanja sorti i hibrida, a za potrebe Ministarstva za poljoprivredu, kao i proizvodnja osnovnog i komercijalnog semena sorti i hibrida paprike bili su sastavni deo u radu i tokom 2009. godine. Dr Dejan Cvikić Program rada na oplemenjivanju paprike u toku 2009. godine bio je koncipiran u šest zadataka. U okviru prvog zadatka “Kolekciono održavanje genetičkih resursa iz roda

18

Capsicum”, i ove godine izvršeno je formiranje dva podzadatka. Prvi podzadatak je za cilj imao sakupljanje i evaluaciju novih genotipova koji bi mogli biti interesantni sa aspekta oplemenjivačkog rada i njihove ocene u cilju opravdanosti uključenja u kolekciju i rezultat ovog podzadatka je obogaćenje kolekcije paprike sa 6 novih genotipova. Drugi podzadatak, koji je podrazumevao karakterizaciju 5 genotipova na osnovu morfoloških karakteristika, obuhvatao je rad na karakterizaciji genotipova iz postojeće kolekcije paprike prema IPGR deskriptoru. Drugi zadatak se sastojao u ostvarivanju novih kombinacija ukrštanja, testiranju i odabiranju potomstva za dalji rad na oplemenjivanju paprike. Osnovni cilj ovih istraživanja je dobiti nove eksperimentalne hibride paprike za različite namene. Iz tog razloga za ukrštanja smo odabrali 6 divergentnih linija oca (u pogledu ranostasnosti, oblika ploda, krupnoće, boje). Dobijeno je 12 eksperimantalnih hibrida paprike koji će se komparativno ispitivati u toku naredne godine. Takođe, izvršeno je komparativno ispitivanje 20 hibridnih kombinacija u zaštičenom prostoru i na otvorenom polju. Na osnovu dobijenih rezultata kombinacije HM-5 x Moravica i HM-5 x LPK-2, su ostvarile najbolje rezultate u pogledu broja i težine plodova. Intenziviran je rad na selekciji novih ms linija u cilju dobijanja plodova boljih morfoloških karakteristika (prvenstveno ranostasnih za gajenje u zaštićenom prostoru). Prikupljeno je seme F2 generacije od 21 hibridne kombinacije u cilju dobijanja novih ms linija, putem povratnih ukrštanja sa odgovrajućim roditeljskim linijama. Izvršeno je i umnožavanje muških sterilnih linija (HM-4, HM-5 i HM-6) neophodnih za dalji rad u procesu stvaranja novih hibrida paprike. U okviru drugog podzadatka za dalji selekcioni rad primenom pedigree metoda selekcije odabrana su 32 genotipa F10 generacije. Takođe, izvršena je hibridizacija novih, genetički divergentnih roditelja, u cilju stvaranja novih rekombinacija u potomstvu. Istraživanja u okviru trećeg zadatka su bila usmerena ka proučavanju načina nasleđivanja ranostasnosti. Kod većine ispitivanih kombinacija je utvrđena superdominacija kao način nasleđivanja ove značajne kvantitativne osobine. Četvrti zadatak, primena molekularnih markera u identifikaciji linija i sorata paprike, je uspešno završen, a kao rezultat tog ispitivanja je odbranjena doktorska disertacija 13.07. 2009. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu. Nastaviće se rad na primeni molekularnih markera i u 2010. godini, na novom materijalu. Poslednja dva zadatka odnosila su se na ispitivanje morfoloških i hemijskih osobina novostvorenih linija i sorti paprike, kao i oglede za potrebe Odeljenja za priznavanje novih sorata paprike (ispitivano je 19 novih sorti). Rezultati ispitivanja sortnih ogleda su prosleđeni Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, tj. Odeljenju za priznavanje novih sorata. Izvršeno je i umnožavanje osnovnog semena priznatih i novoselekcionisanih sorti i linija paprike. Takođe, u toku ove godine prijavljena je nova sorta paprike pod šifrom LPK-3. Radi se o ljutoj paprici tipa kapije, mlečno bele boje u tehnološkoj zrelosti, izražene krupnoće i ranostasnosti. Plavi patlidžan Mr Jelena Damnjanović Kolekciono održavanje genetičkih resursa iz roda Solanum je trajni zadatak naših istraživanja. S tim u vezi, Institut je ostvario saradnju sa AVRDC (The Word Vegetable Center) sa Tajvana, tako da je kolekcija plavog patlidžana uvećana i obogaćena za 30

19

novih genotipova iz njihove genbanke i to iz roda Solanum (sp. Melongena, Aethiopicum, Incanum, Indicum i Villosum). Osnovni podaci o morfološkim karakteristikama plodova i biljaka nalaze se u bazi podataka Instituta, a u naredne godine će se ispitivati na našem oglednom polju. Takođe, obavljeno je proučavanje morfoloških karakteristika 36 genotipova plavog patlidžana. Otpočela je i karakterizacija 20 genotipova iz postojeće kolekcije plavog patlidžana, a na osnovu morfoloških karakteristika prema IBPGR deskriptoru. Grašak Dr Radiša Đorđević Program oplemenjivanja graška u 2009. se odvijao kroz sedam zadataka: Izvršena su ukrštanja sa novim sortama Lovata i Lovadis. To su visokoprinosne sorte i otporne prema suši, što se može zaključiti na osnovu oblika liski i internodija. Tako je dobijeno seme F1 generacije koje je raspoređeno po grupama ukrštanja za dalji rad na selekciji. Od semena F1 generacije, koje je dobijeno ukrštanjem u 2008. godini sa sortama Dukat i Brilijant, proizvedena je F1 generacija na polju. Na osnovu poređenja roditelja i F1 hibrida (koji su sejani uporedo) utvrđena je superiornost F1 generacije u odnosu na roditelja kod 21 ukrštenika od ukupno 27. Zbog velikog interesovanja proizvođača za jesenju setvu graška, a nepostojanja deklarisanih sorti u Institutu, u toku je selekcija sorti otpornih na prezimljavanje (grašak koji izdržava niske temparature od -15 do -20oC). Za istraživanja u 2009. godini postavljen je ogled (18.11.2007.) sa 16 sorti i linija graška. Od ukupno 16 sorti, 4 sorte su bile deklarisane na ozimost (razni proizvođači) i 12 novostvorenih ozimih linija. Sve linije do početka snega su iznikle i nalazile su se u fazi kotiledonih listova. Sve ispitivane sorte i linije su dobro prezimile, za razliku od prošle godine. Prikupljeni su svi potrebni parametri koji karakterišu glavne osobine ispitivanih sorti i linija, i izvršena ocena ozimosti. Istraživanja će biti nastavljena u cilju stvaranja što otpornijih sorata prema niskim temparaturama. U okviru ispitivanja vremena pristizanja i potencijala rodnosti, kao i drugih relevantnih faktora koji karakterišu prinos i komponente prinosa, urađen je sortni ogled graška sa novim linijama. Rane linije LLR12, LLR15 i LLR19 su imale značajno veći prinos u prvoj godini ispitivanja u odnosu na standardnu sortu Maja (LLR12 12% veći prinos, a LLR15 18%), dok je linija LLR19 imala neznatno veći prinos (3% više od standarda). Linija LLR45, LLR54 i LLR62 su u ovoj godini ispitivanja bile nešto prinosnije od standarda G65, (4% LLR45,7% LLR54 i LLR62 5%). Kasne linije LLK4, LLK8 i LLK10 su bile prinosnije od standarda Fenix (8%, 12%.i 9%) u prvoj godini ispitivanja. U 2009. godini nastavljen je rad na selekciji odabiranju i umnožavanju linija otpornih na stres izazvan visokim temparaturama. Od linija kasnog sazrevanja F7 i F8 generacije odabrano je osam linija. U okviru ovog zadatka izdvajamo jednu novu liniju NKSL8. Vrlo je kasna sorta, pripada var. medullare i ima AT masu 220g. Biljka je visoka 85cm, ima čuljaste liske i zaliske, što joj omogućava bolju provodljivost svetlosti na nižim spratovima. Poseduje otpornost prema poleganju, a prosečni prinos mladog zrna je 8/9 t/ha. U 2009 godini su, za potrebe Gen banke, umnožene sorte: Dukat, Brilijant NKSL-2, Premijer, Dunav, L-68, L-72, L-204, L-208, NKSL4, NKSL8, BB-2, BB-7,Visto, Kristina i Snežana.

20

Za potrebe Savezne komisije za priznavanje sorti postavljen je sortni ogled od 9 sorti i linija graška. Nastavljen je rad na selekciji sorti graška šećerca. Prikupljeno je 9 stranih sorti i populacija. Izvršeno je njihovo testiranje na prinos, komponente prinosa i osobine kvaliteta mahune. Tri sorte pripadaju visokim šećercima, dok šest pripada niskom tipu. Boranija Dr Milan Zdravković Tokom 2009. godine u okviru teme 5 rad se odvijao kroz 3 zadatka. U okvoru prvog zadatka koji je naslovljen: Gajenje F3 i F7 generacije hibrida boranije, postavljena su dva ogleda. U prvom ogledu je posejano 87 biljaka F3 generacije. Tokom vegetacije su posmatrane i registrovane morfološko-fiziološke osobine i obavljena procena prinosa pri kraju tehnološke zrelosti, kada su eliminisane neke od linija sa procenjenim neodgovarajućim kvantitativnim osobinama. Nakon analize biljaka u fiziološkoj zrelosti u agrobotaničkoj laboratoriji, u komparaciji sa roditeljskim parovima, a na osnovu podataka iz ove i prethodnih godina, odabrane su 132 biljke iz perspektivnih kombinacija. U drugom ogledu prvog zadatka, posejano je seme poreklom od F7 generacije boranije, ukupno 40 potomstava odabranih biljaka, 19 različitih kombinacija, iz prethodne 2008. I kod ovog ogleda su tokom vegetacije zabeležene morfološke, biološke i agrobotaničke osobine i reakcija na agroekološke uslove kada je eliminisan izvestan broj biljaka nepoželjnih osobina. Konačan izbor je obavljen pri biometrijskoj obradi u fiziološkoj zrelosti. Za dalji rad je ostavljeno potomstvo 85 perspektivnih linija.Odabrane linije su adekvatno obeležene i stavljene u dezinsekciju. Drugi zadatak: Proučavanje najznačajnijih osobina i kvaliteta sorti boranije je izveden na oglednim parcelama Instituta sa deset linija boranije. Ogled je izveden po standardnoj metodici koja se koristi za DUS test i koje je propisalo Ministarstvo poljoprivrede, uz komparaciju sa našim najraširenijim sortama boranije. Treći zadatak: Održavanje i umnožavanje osnovnog i komercijalnog semena sorti Instituta za povrtarstvo, je izvršen uz konstataciju da je i ova godina bila nepogodna za proizvodnju semena boranije zbog izuzetnih količina padavina i pojava bakterioza. Zadatak je realizovan na oglednim površinama Instituta gde su umnožene izvesne količine semena sorti: Šumadinka, Panonka, Kruna, Opal i i Safir. Pasulj Dr Milan Zdravković U ovkiru ove teme, u 2009. godini, realizovana su tri zadatka. Prvi zadatak je sa naslovom: Selekcija F9 generacije oplemenjivanja i selekcije F5 generacije. Zadatak je realizovan postavljanjem ogleda na oglednom polju Instituta za povrtarstvo. Prvi ogled, prvog zadatka je postavljen setvom semena 24. IV 2009. godine, a poreklom je od 7 roditelja, 10 kombinacija i predstavlja 28 pojedinačno odabranih potomstava. Tokom vegetacije, usev je, po ustaljenim agrotehničkim merama, redovno negovan. Na osnovu postavljenog cilja oplemenjivanja, još tokom vegetacije, odbačena su potomstva koja nisu ispunjavala postavljene zadatke prema: visini formiranje prve mahune, ukupne visine biljke, procenjenog prinosa, krupnoće zrna, oblika zrna i prisustva bolesti. Posle fiziološke

21

zrelosti, u agrobotaničkoj laboratoriji, obavljeno je zaključno odabiranje najperspektivnijih genotipova – za dalji rad su odabrana 24 genotipa poreklom od 9 kombinacija. Drugi ogled prvog zadatka je odgajanje sedme generacije povratnog ukrštanja poreklom od roditelja: Biser, Sarajevski žuti, Galeb, Rozalija, Palanački zlatno žuti, i Tetovac, a u cilju oplemenjivanja pasulja obojenog zrna. Ogledom je obuhvaćeno 13 potomstava poreklom od 8 kombinacija. Tokom vegetacije na oglednim parcelama, a i u fiziološkoj zrelosti biljaka, eliminisana su potomstva koja nisu odgovarala postavljenom cilju oplemenjivanja. Tako je, za naredni period, odabrano 9 potomstava iz 6 kombinacija ukrštanja. I ovaj zadatak je ostvaren na oglednim parcelama Instituta. Tokom 2009. godine na oglednim parcelama Instituta je posejano potomstvo F4 generacije, dobijeno ukrštanjima po recipročnom dialelu, poreklom od sledećih roditelja: Oplenac, Moskovski beli, Altajski rani, Niški, Magna, Novosadski, ZPIR – 15 i Butmirski trešnjo. Ogled je postavljen po standardnim metodama za otvoreno polje, po pedergee metodu. Za dalji rad je odabrano 109 biljaka, poreklom od 29 kombinacija ukrštanja. U okviru drugog zadatka Umnožavanje osnovnog semena sorti Instituta za povrtarstvo, proizvedene su određene količine predosnovnog i osnovnog semena Palanačkog zlatno žutog, Panonskog tetovca, Panonskog gradištanca i Galeba na oglednim i proizvodnim parcelama Instituta za povrtarstvo. U okviru trećeg zadatka Unapređenje postojećeg genofonda pasulja je, u zaštićenom prostoru, umnoženo 18 populacija pasulja. Lukovičasto povrće Dr Milka Brdar-Jokanović U cilju proširenja genofonda crnog luka, tokom 2009. godine, prikupljena su 3 nova genotipa, K-38 (Kazahstan), K-39 (Bugarska) i K-40 (divlji srodnik, Grčka). Kolekciji belog luka je dodat jedan novi ekotip (Vranje). Za sledeću vegetacionu sezonu su planirani fenotipska karakterizacija i umnožavanje pomenutog materijala, sa ciljem odabira genotipova sa osobinama koje ih čine poželjnim kandidatima za uključivanje u oplemenjivački program. U poljskim uslovima je iz izvodnica izvršeno umnožavanje semena 23 genotipa iz kolekcije, dok je u staklari iz semena proizveden arpadžik 13 genotipova iz kolekcije. Za potrebe komercijalnog sortimenta je proizveden arpadžik i umnožene su izvodnice 5 genotipova. Za potrebe Odeljenja za priznavanje i zaštitu sorti poljoprivrednog bilja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije izveden je poljski ogled koji je uključivao 19 genotipova. Prikupljeni podaci su obrađeni i rezultati su prosleđeni Odeljenju. U toku je poljski ogled koji uključuje 5 genotipova crnog luka, takođe postavljen za potrebe Odeljenja. U cilju odabira materijala pogodnog za organske uslove proizvodnje, postavljen je poljski ogled koji je uključivao 5 genotipova crnog luka, kontrolu 1 (bez đubrenja), kontrolu 2 (NPK đubrivo) i 2 tretmana organskim preparatima za ishranu biljaka (Slavol i stajnjak). Najveći prinos je postignut kod kontrole 2 (NPK đubrivo), kako je i očekivano. Najmanji prinos je izmeren kod kontrole 1 (bez đubrenja) i tretmana stajnjakom. Između kontrole 1 i tretmana stajnjakom nisu konstatovane značajne razlike u pogledu prinosa (22,6 i 24,5% prinosa izmerenog na tretmanu NPK, po redosledu). Primenom organskog preparata Slavol postignuto je 46,3% prinosa izmerenog na tretmanu NPK (u proseku), te se na osnovu

22

ovog preliminarnog istraživanja preparat Slavol preporučuje za organsku proizvodnju crnog luka. Konstatovane su značajne razlike između genotipova crnog luka uključenih u ogled u pogledu reakcije na primenjene tretmane. Za organske uslove proizvodnje se preporučuje sorta Jasenički žuti, kod koje prinos na tretmanu Slavol iznosi 71,3% prinosa izmerenog u uslovima obezbeđenosti konvencionalnim đubrivom. Navedeni zaključci su izvedeni na osnovu jednogodišnjeg ispitivanja. Za pouzdaniju procenu neophodno je nastaviti istraživanje i u sledećoj sezoni. Kupusnjače Dr Radiša Đorđević, Slađan Adžić, dipl. inž, Suzana Pavlović dipl. molekularni biolog Kultura in vitro u oplemenjivanju Kloniranje kupusnjača U cilju iznaleženja najadekvatnijih medijuma za pokretanje i rast kultura izdanaka, izvršeni su ogledi mikropropagacije nekoliko varijeteta vrste Brassica oleracea (kupus, kelj, brokoli i karfiol). Kao polazni materijal korišćeni su segmenti klijanaca: kotiledoni, hipokotili i koreni. Segmenti klijanaca su kultivisani na MS podlogama sa različitim kombinacijama i koncentracijama citokinina (KIN i BAP) i auksina (IBA i NAA). Ustanovljeno je da svi segmenti klijanaca imaju potencijal regeneracije, dok su se segmenti hipokotila pokazali kao najbolji za regeneraciju kod svih varijeteta. Pokazalo se da kombinacija regulatora rasta na kojoj se dobija visok i zadovoljavajući procenat regeneracije zavisi od genotipa. Kombinacije BAP + IBA u različitim koncentracijama su se pokazale kao pogodne za sve varijetete, a u slučaju kelja i karfiola zamena BAP sa KIN, takođe daje zadovoljavaljući procenat regeneracije. Regenerisani pupoljci su održavani i umnožavani na podlogama koje su sadržale samo BAP ili samo KIN i kombinaciju ovih citokinina sa IBA. Kao najpogodnija podloga za multiplikaciju pokazala se podloga sa BAP 1 mg/l + IBA 0.1 mg/l za sve varijetete (IM 7.00-12.97), izuzev za karfiol čiji su pupoljci uspešno umnoženi na podlozi sa KIN 1 mg/l (IM 12.46). Umnoženi pupoljci su ožiljavani na podlozi bez regulatora rasta i na podlogama sa različitim koncentracijama IBA (0.2, 0.5, 1, 2 i 4 mg/l) i šećera (2, 4 i 6%). Povećavanjem koncentracije IBA u podlozi za ožiljavanje dobijao se i veći prosečan broj korenova po biljci, a došlo je do povećanja prosečne dužine korena. Ožiljene biljke su presađene u kontejnere sa sterilnim supstratom i aklimatizacija je vršena na sobnoj temperaturi na tretmanu dugog dana 16h dan/ 8h noć. Uspešno aklimatizovane biljke su prenete u malu staklaru br IX i dobijene su morfološki normalne biljke, od kojih je 5 glavica kupusa Rubin ostavljeno za ogled jarovizacije i dobijanje semena. Pošto su ogledi ožiljavanja i aklimatizacije još u začetku, odgovarajući zaključci će se dobiti tek iz predstojećih rezultata. Kloniranje materijala selekcionisanog sa polja U cilju unapređivanja procesa oplmenjivanja i skraćivanja vremena potrebnog za dobijanje sorti i hibrida kupusa izvršeno je i uvođenje materijala u kulturu in vitro selekcionisanog iz morfološko-kolekcionog ogleda ranih kupusa. U kulturu su uvedeni bočni pupoljci 6 sorti, 1 hibrida i 1 inbred linije treće generacije. Površinska sterilizacija je izvršena 20% varikinom u trajanju od 20 min. Izvršeno je uspešno pokretanje kulture izdanaka i umnožavanje. Prikupljanje rezultata je u toku.

23

Oplemenjivanje kupusnjača klasičnim metodama Ovogodišnji cilj je bio upoznavanje sa materijalom iz kolekcije.U kolekciono-morfološka ispitivanja ove godine uključeno je 69 genotipova kasnih kupusa, 39 genotipova ranih i srednje ranih kupusa, 1 genotip ukrasnog kupusa, 2 genotipa kelja pupčara, 4 kelja, 3 kelerabe, 2 brokolija i 3 karfiola. Uzeti su podaci o fenotipskim karakteristikama biljaka i izvršena je selekcija izvodnica za realizaciju daljih planova na oplemenjivanju kupusnjača. Parametar za selekciju su bile poželjne karakteristike (uniformnost, dobro složene glavice, veličina glavice i sl.), a odabrane izvodnice su prenete u dva mala plastenika. Izvodnice su uzete iz 26 genotipova kasnih kupusa, 26 ranih kupusa, 3 kelerabe, 1 ukrasnog kupusa, a od ovog broja iz inbred linija je uzeto 23. Odabrane biljke će biti uključene u programe inbridovanja, eksperimentalnih ukrštanja, umnožavanja i ispitivanja inkompatibilnosti, a po planu koji će biti napravljen na osnovu analize podataka iz ovogodišnjih kolekciono-morfoloških ogleda. Dve linije kupusa (Donji katun i Saraorci) i kelj Vertus su izabrani za dalje umnožavanje, a po 10 glavica svake linije je dato radi proizvodnje semena. Sortni ogled Republičke komisije Za potrebe Republičke komisije za priznavanje sorti poljoprivrednog bilja, urađen je ogled u koji je bilo uključeno 3 sorti kelerabe. Prikupljeni su potrebni rezultati o fenotipskim karakteristikama. Krastavac Mr Nenad Pavlović Iskorišćavanje genetičke divergentnosti početnog materijala je jako bitno sa aspekta uspešne realizacije oplemenjivačkih programa i genetičkog poboljšanja agronomskih osobina krastavca. U 2009 godini su analizirane i umnožene dve nove populacije krastavca, prikupljene obilaskom terena. Obe populacije pripadaju salatnom tipu i uvrštene su u radnu kolekciju germplazme krastavca Instituta za povrtarstvo. Zatim, ocenjene su i umnožene linije koje se nalaze u nižim generacijama inbidinga i za dalji rad je izdvojeno 18 linija. Od njih, 6 linija pripada kratkom tipu partenokarpnog salatnog krastavca. Pokušavamo doći do superiornih linija iz ovog tipa, koji se sve više traže u proizvodnoj praksi. Linije koje se nalaze u visokom stepenu inbridinga, a pripadaju ginoecijus tipu pola su odabrane i umnožene. Dalji rad biće nastavljen sa 10 linija iz ovog tipa pola a pet su dovedene u homozigotno stanje i predstavljaju tzv. čiste linije. Sa njima je urađena i serija eksperimentalnih ukrštanja i dobijeno je 20 eksperimentalnih hibida salatnog krastavca. Oni će biti testirani u narednom periodu, čime ćemo steći uvid u njihove agronomske osobine i moguću proizvodnu eksploataciju. Takođe, nastavljen je rad i sa linijama koje pripadaju monoecijus (muški) tip pola. Tri linije iz ovog tipa pola koje su završile selekcioni program su iskorišćene u eksperimentalnim ukštanjima. Sa preostale četeri biće nastavljen rad u pravcu dobijanja stabilnih, superiornih linija muškog tipa pola krastavca. Lubenica, dinja i tikvica Zdenka Girek, dipl. inž. U okviru ove teme program rada je bio podeljen u devet zadataka.

24

Prvi zadatak je bio ispitivanje uticaja etrela na polnu ekspresiju kod dinje Ananas. Izvršena je evaluacija tretiranih biljaka i biljaka u kontroli za najznačajnije osobine (boja ploda, intenzitet boje ploda, oblik ploda, prisustvo kriški na površini ploda, prisustvo mreže na plodu, boja mesa, visina biljke (dužina glavnog stabla), broj kolenaca, debljina stabla i bočnih grana, vreme cvetanja, vreme sazrevanja, masa ploda, sadržaj šećera). Izvršena je i provera vitalnosti polena bojenom metodom (IKI test), očitavanjem polenovih zrna u vidnom polju. Drugi zadatak je bio izvođenje ogleda doktorske disertacije i bio je podeljen u tri dela. Prvi ogled drugog zadatka je bio postavljen u zaštićenom prostoru. Odabrano je 9 genotipova dinje (Sezam, ED-3, ED-4, Negotinska, Kineska, Ananas, Fiata, Medna rosa i Austrijska) i obavljena su ukrštanja prema unapred određenom planu. Dobijeni su F1 hibridi, koji će se koristiti dalje u izvođenju ogleda za doktorsku disertaciju, a neki će poslužiti i za dalja ispitivanja. Umnožavanje semena tih genotipova kontrolisanim oprašivanjem (samooplodnjom), u stakleniku, na zemljanoj parceli, da bi se obezbedio materijal za oglede u narednoj godini, predstavljao je drugi deo ovog zadatka. U okviru ovog dela zadatka je izvršena i početna evaluacija svih genotipova po UPOV deskriptoru za najznačajnije osobine (determinacija tipa dinje po ekspresiji pola, boja ploda, intenzitet boje ploda, oblik ploda, prisustvo kriški na površini ploda, prisustvo mreže na plodu, boja mesa). Za određivanje osobina biljaka i plodova merenja su vršena na najmanje 5 plodova po ponavljanju. Navedeni genotipovi mogu se podeliti u dve grupe, na osnovu ekspresije pola. Četiri genotipa (Sezam, ED-3, ED-4 i Negotinska) su monoecius forme, a pet genotipova (Kineska, Ananas, Fiata, Medna rosa i Austrijska) su andromonoecius. Treći deo ogleda je ispitivanje ekspresije pola kod ovih genotipova dinje što je izvedeno na otvorenom polju. Biljke svakog genotipa su u fazi 3-5 listova tretirane sa 4 različita tretmana. Prvi treman je bio etrel, drugi etrel + 2,4D, treći srebro nitrat + 2,4D a četvrti srebro nitrat. Peta grupa biljaka svakog genotipa je ostavljana netretirana i smatrana je kontrolnom grupom. Izvršena je evaluacija tih biljaka, a ogled će se nastaviti i sledeće godine na biljkama ovih 9 genotipova i na njihovim hibridima. Treći zadatak je bio umnožavanje kolekcije dinje i lubenice. U zaštićenom prostoru, na zemljanim parcelama, izvršeno je umnožavanje 20 genotipova dinje i 18 genotipova lubenice. Zbog stranooplodnog tipa oplodnje obe ove vrste, umnožavanje je vršeno kontrolisanim oprašivanjem. Izvršena je evaluacija svih 20 genotipova dinje po određenim osobinama UPOV deskriptora i agronomskim osobinama i odabrano je nekoliko genotipova za dalji rad u selekciji. Dobijena je značajna količina semena od svakog genotipa. Četvrti zadatak je bila evaluacija novih genotipova tikvica (bele i zelene) koje su za tu svrhu bile posejane u saksije u zaštićenom prostoru. Utvrđeno je da oba genotipa pripadaju tipu tikvice sa belom bojom ploda. Oba genotipa su umnožena kontrolisanim ručnim oprašivanjem. U okviru petog zadatka izvršeno je umnožavanje i karakterizacija genotipova bamije koji se nalaze u kolekciji. Umnožena su 3 postojeća genotipa: Sultanija i Kabakli u zaštićenom prostoru, a Nana na otvorenom polju. Šesti zadatak je predstavljao umnožavanje Beogradske tikvice od tri odabrana ploda odgovarajućih fenotipskih osobina. Dobijena je zadovoljavajuća količina semena, a što je važnije, sorta je dovedena u zadovoljavajuće homozigotno stanje. Umnožavanje je vršeno i u zaštićenom prostoru i na otvorenom polju.

25

U okviru sedmog zadatka je vršeno ispitivanje čistoće materijala dinje ED-3 i ED-4 proizvedenom u toku 2007. Izdvojeni su uzorci sa čistim materijalom, koji će moći da se koriste u daljem radu. U okviru osmog zadatka ove teme je postavljen komparativni ogled kod lubenice. Odabrano je 25 hibrida koji su bili proizvedeni u toku 2002 godine. Ovi hibridi sa 8 roditelja (Crimson sweet 7a, Extra sweet, Crimson sweet 7c, Galaxy, Crimson sweet 7b, Fairfax, Greybelle i Sugar baby), koji su korišćeni kao standardi su bili posejani na otvorenom polju u 3 ponavljanja. Određeno je nekoliko interesantnih kombinacija na kojima će se nastaviti istraživanja. Kao deveti zadatak postavljeno je umnožavanje bundeve Sedef na otvorenom polju. Dobijena je značajna količina semena a izdvojeno je i 10 plodova za potrebe dalje selekcije. Praziluk Mr Jelena Damnjanović U 2009. je dobijen jedan novi genotip praziluka iz inostrane kolekcije (Albanija) .Takođe je proizvedeno i osnovno seme praziluka Šampion. Na taj način stvoreni su uslovi da se organizuje komercijalna proizvodnja praziluka Šampion koji se nalazi u proizvodnom programu Inastituta. Za potrebe komisije o priznavanju poljoprivrednog bilja u 2009. godini postavljen je ogled sa dva genotipa praziluka. Korenasto povrće Dr D ejan Cvikić Dr Radiša Đorđević Mr Nenad Pavlović Dr Živoslav Marković Rad na oplemenjivanju korenastih povrtarskih vrsta (mrkva, celer, peršun, pastrnak, cvekla, rotkva i rotkvica) realizovao se kroz četiri zadatka. Prvi zadatak koji se odnosi na održavanje kolekcionog materijala, imao je za cilj održavanje genetske čistoće i upoznavanje sa postojećim i novoprikupljenim selekcionim materijalom radi sagledavanja njihovih osnovnih morfoloških osobina. Drugi zadatak bio je vezan samo za mrkvu i predmet istraživanja bio je dobijanje linija mrkve u Nantes tipu putem grupnog porodičnog odabiranja. Proizvedene su izvodnice pet linija F5 generacije, koje će naredne godine poslužiti za dobijanje semena F6 generacije. Ostali zadaci odnosili su se na oglede Sortne komisije i proizvodnju osnovnog semena. Prijavljena je nova sorta mrkve pod šifrom LM-5, nantes tipa, mrko-crne boje, izražene krupnoće. Rad na selekciji celera se odvijao preko realizacije četiri zadatka: održavanje kolekcije (izvršena je primarna karakterizacija 9 genotipova celera i to 5 celera korenaša, 2 celera rebraša i 2 celera lišćara); umnožavanje semena (Umnoženo je osnovno seme sorti koje realizujemo u komercijalnoj proizvodnji (Praški, Albaster i Felon); selekcija novih genotipova (testirane su biljke 1 linije F3 generacije celera rebraša i 1 linije celera lišćara, i odabrani biljke za proizvodnju semena); sortni ogledi sa celerom (izveden je sortni ogled Odelenja za priznavanje i zaštitu sorti poljoprivrednog bilja sa 3 sorte celera korenaša.)

26

Na selekciji peršuna urađena je proizvodnja izvodnica iz semena i proizvodnja semena iz izvodnica sa ciljem održavanja postojećeg materijala iupoznavanjem sa novo prikupljenim linijama isortama.Radi sve opšteg sagledavanja njihovih osnovnih karakteristika imogućnosti stvaranja novih linija i sorata peršuna.Ispitvnjima je obuhvaćeno 15sorti, od toga 8 korenaša,4lišćara sa kovrdjavim listom i 3 lišćara sa normalnim listom. U okviru realizacije istraživanja na pastrnku prikupljeno je 7 sorata pastrnka( 3domaća,2 američka, 1 holandski ii1 turski),sa ciljem prikupljanja materijala za stvaranje što šire baze za oplemenjivanje pastrnka.Proizvedene su izvodnice svih 7sorti i prikupljeni su podaci koji karakterišu osnovne njihove osobine. Izvršeno je morfološko ispitivanje 5 genotipova crne rotkve i 7 genotipova bele rotkve sa ciljem sagledavanja osnovnih karakteristika i njihova mogućnost uključivanja u proces selekcije.Proizvedene su izvodnice svih ispitivanih genotipova i utrapljene Umnožena su 4 genotipa rotkvice, radi održavanja kolekcionog materijala.Urađen je sortni ogled pet brojeva rotkvica,prikupljeni su podaci koji karakterišu osnovne osobine sorte.

BILJNA FIZIOLOGIJA I AGROTEHNIKA Dr Milan Damjanović, Milan Ugrinović, dipl. inž. Prema planu naučno-istraživačkog rada za 2009. godinu, a u okviru teme Istraživanje agrotehnike gajenja i proizvodnje semena novih sorti i hibrida povrća obavljen je zadatak primene tečnih i u vodi lako rastvorljivih đubriva, primenjenih u toku vegetacije, zalivanjem ili folijarno. Ispitivan je uticaj nekoliko tečnih i u vodi lako rastvorljivih đubriva (Drin, Foliacon 22, Hascon M-10 AD, Bioactiv, Herbagreen). Dobijeni rezultati prezentovani su usmeno na IV Simpozijumu sa međunarodnim učešćem, Inovacije u ratarskoj i povrtarskoj proizvodnji, održanom 23 – 24. oktobra 2009. godine u Beogradu. Za potrebe postavljanja ogleda za izradu doktorske disertacije odabrana je zasebna parcela, uzet je uzorak zemljišta i urađena je hemijska analiza uzorka. Postavljen je ogled u četiri ponavljanja po slučajnom blok-sistemu. Ogled se zasniva na primeni tri vrste đubriva (stajnjak, konvencionalno NPK đubrivo i mikrobiološko đubrivo Slavol), i pet kombinacija združenog useva (boranija – zelena salata, boranija – rotkva, boranija – rotkvica, boranija – cvekla, boranija – luk). U trećoj dekadi marta obavljeno je đubrenje zgorelim stajnjakom i mineralnim đubrivom NPK, a zatim i kultivisanje. Setva je obavljena tokom prve i druge dekade aprila, sledećim redosledom: luk, cvekla, rotkvica, zelena salata, rotkva, boranija. Za setvu je korišćeno nezaprašeno seme. Ogled je postavljen u dva roka setve, kao glavni i kao postrni usev. U prvom roku setve vršeno je zalivanje sistemom za navodnjavanje ''tifon''. Tokom meseca maja obavljeno je folijarno đubrenje (u dva navrata sa razmakom od dve sedmice). Nakon ubiranja useva i prikupljanja podataka obavljena je priprema zemljišta bez oranja (redukovana obrada), posle čega je usledila setva (28.07. - 18.08.) po istom planu kao i u prvom roku, s tim što je setva različitih biljnih vrsta obavljena obrnutim redosledom (boranija, cvekla, rotkva, luk, rotkvica, zelena salata). Navodnjavanje je vršeno sistemom sa rasprskivačima. Do kraja oktobra završeno je ubiranje i delimično su prikupljeni podaci. Jedan deo laboratorijskih merenja je još u toku (sadržaj ukupnih minerala).

27

Sve preduzete aktivnosti u ogledu su u skladu sa odredbama Zakona o organskoj proizvodnji i važećim pravilnicima. U ogledu nisu primenjivana sredstva za zaštitu bilja, a upravljanje korovima zasnivalo se na njihovom mehaničkom uklanjanju. Predviđeno je da ogled bude trogodišnji, pa se iste aktivnosti planiraju i za 2010. i 2011. godinu. U okviru teme ''Proizvodnja semena povrća po principima organske poljoprivrede'', na parcelama 6499 i 6519 (površine 1,45 i 2,15 ha) započeta je konverzija tj. prelazni period, koji će se nastaviti i u 2010. godini. Sa preduzećem za kontrolu organske proizvodnje, OCS iz Subotice potpisan je ugovor o sertifikaciji biljne proizvodnje i proizvoda. Tokom 2009. godine na pomenutim parcelama proizvedene su određene količine semena (pasulj ''Galeb'', i boranija ''Šumadinka''). Proizvodnja je obavljena u skladu sa Pravilnikom o metodama organske biljne proizvodnje i o sakupljanju šumskih plodova i lekovitog bilja kao proizvoda organske poljoprivrede (''Sl. list SRJ'' br. 51/02). Primenjeni principi organske proizvodnje bili su plodored, setva zaštitnog useva, mehaničko upravljanje korovima i sredstva za zaštitu bilja koja su u skladu sa spomenutim pravilnikom. Na parceli br. 6519, u toku je proizvodnja ozimog ječma. Važno je napomenuti da proizvodnja iz prethodne godine ne može da bude sertifikovana kao organski proizvod, jer je potrebno da prođe najmanje dve godine prelaznog perioda, pa se na osnovu toga prve količine sertifikovanog organskog semena proizvedenog na sertifikovanim površinama Instituta za povrtarstvo mogu očekivati 2011. godine. Za 2010. godinu, moguće je dobiti sertifikat ''proizvod iz perioda konverzije''.

ZAŠTITA POVRĆA

Dr Mirjana Mijatović Tokom 2009 godine nastavljen je rad na selekciji paprike na otpornost prema ekonomski značajnim oboljenjima prouzrokovanim patogenim virusima. Obavljena su ispitivanja 19 odabranih linija paprike F7 generacije. (5) u tipu babura, (3) polubabura, (6) u tipu dugih, (5) u tipu pljosnatih. Prilikom odabiranja biljaka kod babura, akcenat je bio više na svetlim plodovima mlečno bele, svetlo žute boje, uglavnom visećim. Odabrane su i tri linije u tipu babura sa naranžđastim plodovima u fiziološkoj zrelosti. Kod pljosnatih paprika odabrana je i jedna linija sa zelenim plodovima u tehnološkoj zrelosti i tamno žutim plodovima u fiziološkoj. Testiranje je obavljeno standardnom metodom izolatom (M-5) virusa mozaika duvana u fenofazi kotiledonih listića. Nakon očitavanja reakcije testiranih linija za dalji rad odabrane su linije koje su ispoljile visok stepen otpornosti. Od ovih linija odbrano je po 20 biljaka koje su ispoljile otpornost prema ovom virusu, a potom po 10 otpornih biljaka koje su presađene i kod kojih je rađen inbriding. U fenofazi tehnološke zrelosti plodova vršeno je odabiranje biljaka na osnovu agrobotaničkih i morfoloških osobina ploda i biljaka, za dalji rad na selekciji na otpornost. Na osnovu morfoloških i agrobotaničkih osobina biljaka i ploda (visina biljke, izgled lista, grananja, težine, oblika, veličine i boje ploda) za dalji rad odnosno F8 generaciju odabrano je 25 linija: (8) u tipu babura, (2) polubabura, (8) dugih, (7) pljosnatih. Prilikom odabiranja biljaka kod babura, akcenat je bio više na svetlim plodovima mlečno bele, svetlo žute boje, uglavnom visećim, i babura sa svetlo zelenim plodovima. Takođe odabrana je i jedna baura sa tamno zelenim plodovima u tipu Yolo Wondera. Kod paprika dugih plodova odabrane su biljke sa svetlo žutim i svetlo zelenim dugim plodovima u tipu Duge bele i Župske rane, kao i pljosnate paprike tamno zelenih plodova u tipu Palanačkog čuda. Kod odabranih biljaka urađeni su inbridinzi i od

28

ovih plodova u fenofazi fiziološke zrelosti izvađeno je seme za dalji rad na selekciji na otpornost prema ovom virusu. Već nekoliko godina unazad pored testiranja selekcionog materijala u uslovima veštačkih infekcija obavlja se testiranje i u uslovima spontanih infekcija. Za ispitivanje odabranih linija koje su ispoljile otpornost u uslovima veštačkih infekcija prema virusu mozaika duvana, virusu mozaika krastavca i kompleksnim infekcijama, a u cilju ispitivanja morfoloških, agrobotaničkih i proizvodnih osobina, postavljen je ogled na oglednom polju Instituta za povrtarstvo u dva ponavljanja sa po 60 biljaka od svake linije. Biljke su rasađene 23. maja na pripremljenom zemljištu koje je tretirano preparatom Gamit-4 u dozi 0,5l /ha uz obaveznu inkorporaciju. Za ispitivanje je odabrano 115 linija F7 i F8 generacije selekcionisane na otpornost prema TMV i 10 linija selekcionisanih prema CMV. Pored otpornosti kod ovih linija praćena je ranostasnost, izgled biljke, oblik i veličina ploda, boja ploda, težina, broj plodova po biljci i drugi parametri. Takođe, posađene su biljke 10 linija dobijenih iz populacija paprika koje su prikupljene iz različitih mesta u Srbiji. Kod ovih linija u predhodne dve godine rađeni su inbridinzi tako da su se dobile čiste linije. Tokom godine prikupljeni su podaci o ranostasnosti, izgledu biljaka i plodova kod ispitivanih linija i uzeti su plodovi od biljaka koji su pored otpornosti prema virusima, gljivama i bakterijama ispoljili dobre agrobotaničke osobine koje se odnose na oblik boju i veličinu ploda. Seme uzeto sa ovih plodova biće testirano u uslovima veštačkih infekcija u stakleniku. Ove godine vršeno je umnožavanje semena sorte paprike Danica, novo prijavljene sorte Lola i dve linije paprike kod kojih je postignut visok stepen homozigotnosti, kako na otpornost tako i na agronomska svojstva. Umnožavanje linija je obavljeno u uslovima malih staklara. Tokom ove godine umoženo je seme paprike linije L – 11 selekcionisane na otpornost prema TMV, koje se nalazi u šestoj godini ispitivanja i linije LR-7/2010 kod koje je završena selekcija na otpornost prema ovom virusu. Linija LR-7/2010 biljke su čvrstog stabla, razgranate su, prosečne visine 73 cm. Plodovi su u tipu babure, viseći, svetlo žute boje u tehnološkoj, a narandžasti u fiziološkoj zrelosti. Prosečna težina ploda je 145g, dužina 8,6cm, širina 7,8cm i perikarp debljine 0,60cm. Prosečan broj plodova po biljci je od 8-10. Ranostasna je i tolerantna prema CMV. Pogodna je za plasteničku i proizvodnju na otvorenom polju.Vrlo perspektivna linija. Linija LOLA: nastala je ukrštanjem linije LM-24/1 nosioca otpornosti prema virusu mozaika duvana i sorte paprike Moravica. Biljke su čvrstog stabla, razgranate su, prosečne visine 86 cm. Plodovi su u tipu dugih paprika, viseći mlečno žute boje u tehnološkoj, a crvene u fiziološkoj zrelosti. Glatki su i krupniji od Moravice. Prosečna težina ploda je 173g, dužina 17,9cm, širina 6,7cm i perikarp debljine 0,55cm. Ima dobru aromu. Prosečan broj plodova po biljci je od 6 – 8. Ranostasna je. Pogodna je za plasteničku i proizvodnju na otvorenom polju. Linija L-11: biljke su čvrstog stabla, razgranate su, prosečne visine 87cm. Plodovi su u tipu dugih paprika, konusnog oblika, viseći, mlečno žute boje u tehnološkoj, a bledo crvene u fiziološkoj zrelosti. Nastala je ukrštanjem sorata LM – 24/1 i Moravice. Prosečna težina ploda je 132g, dužina 16,7cm, širina 6,8cm, a perikarp debljine 0,52cm, sa 3 – 4 komore. Prosečan broj plodova po biljci je od 7 – 8. Ranostasnija je, pogodna za plasteničku i proizvodnju na otvorenom polju. Milan Šević, dipl.inž

29

Usled izuzetno povoljnih uslova (kišnog leta) došlo je do masovne pojave bakteriozne pegavosti paprike. Ovo oboljenje se javlja svake godine, ali u 2009. godini je prouzrokovalo velike štete. Tokom 2009. godine, vršena je izolacijacija bakterije Xanthomonas euvesicatoria (Jones i sar.) pruzrokovača bakteriozne pegavosti lista paprike iz listova obolelih biljaka paprike gajene u polju, prikupljenih sa različitih lokaliteta u Srbiji. Takođe, proverena je patogenost sojeva na osnovu hipersenzitivnosti duvana. Prikuplljeni su sojevi sa lokaliteta: Kula, Horgoš, Kikinda, Smederevska Palanka, Topola, Miloševac, Staro Selo i Stopanja. Četiri soja su uključena u ispitivanje osetljivosti sojeva bakterije Xanthomonas euvesicatoria (Jones i sar.) prema CuSO4, streptomicinu i kasugamicinu. Ipitivanja su obavljena u labaratoriji za fitobakteriologiju Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. Rezultati ovih ispitivanja saopštena su na VI Kongresu zaštite bilja sa međunarodnim simpozijumom o biološkoj kontroli invanzivnih organizama. Takođe, tokom 2009. proučavana je efikasnost različitih tretmana, među kojima su zastupljeni biološki agensi (antagonisti, bakteriofagi), aktivatori otpornosti (acibenzolar-S-metil), biološko đubrivo, antibiotici (streptomicin, kasugamicin), kao i klasični preparati (bakarhidroksid, bakaroksihlorid, mankozeb) u suzbijanju X. c. pv. vesicatoria patogena paprike. Ogledi su izvedeni u stakleniku. Biljke paprike gajene su pri prirodnoj smeni dana i noći. Bakterijska suspenzija soja KFB 13 bakterije X. c. pv. vesicatoria, izolovane iz paprike i čuvane u kolekciji fitopatogenih bakterija Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu je korišćena za veštačku inokulaciju biljaka paprike gajenih u stakleniku. Koncentracija bakterijske suspenzije u eksperimentu je približno 108 ćel/ml. U eksperimentu je korišćena sorta paprike Kalifornijsko čudo. Biljke paprike su veštački inokulisane prskanjem ručnom prskalicom i održavane u uslovima visoke vlažnosti u trajanju od 24h. Visoka vlažnost je obezbeđena stavljanjem PVC-kesa preko biljaka. Efekti tretmana su ocenjivani 7 i 14 dana nakon tretiranja. Ocenjivana je površina nekrotiranih pega na lišću prouzrokovanih bakterijskom pegavošću korišćenjem Horsfall-Barratt (HB) Skale (Horsfall and Barratt 1945). Ogledi u staklari su postavljeni po potpuno slučajnom planu u pet ponavljanja. Rezultati će biti statistički obrađeni metodom analize varijanse, a za pojedinačna poređenja koristiće se Dankanov (Duncan) test za višestruke intervale (Obradović i sar., 2004, 2005). Na osnovu rezultata ogleda u stakleniku, najefikasniji pojedinačni tretmani će biti integrisani radi provere efikasnosti, a zatim će se izabrati najpogodniji preparati čije će baktericidno dejstvo biti proučeno u uslovima otvorenog polja. Ogledi će biti postavljeni po potpuno slučajnom blok sistemu u četiri ponavljanja. Ogledi na otvorenom polju će biti izvedeni u uslovima veštačke inokulacije, a na osnovu iskustava stranih autora (Obradović i sar., 2004, 2005; Balogh i sar., 2003; Iriarte i sar., 2007). Cilj ovih istraživanja je da se utvrdi osetljivost patogena tj. efekat baktericida koji su već u upotrebi, kao i supstanci koje nisu u primeni u našoj zemlji, na populaciju X. c. pv. vesicatoria poreklom iz paprike. Podaci o eventualnoj pojavi rezistetnih sojeva u populaciji patogena bili bi od izuzetnog značaja za dalji razvoj strategije kontrole patogena i sprečavanje širenja rezistetne populacije. U tom cilju proučiće se i mogućnost primene nekih bioloških agenasa, poreklom iz prirodne mikroflore, specifičnih prema patogenu i bezopasnih po čoveka i životnu sredinu. Mogućnost primene prirodnih neprijatelja imala bi značajnu ulogu u unapređenju efikasnosti i održivosti metoda zaštite, kroz integraciju sa konvencionalnim metodama, kao i u smanjenju primene hemijskih preparata u zaštiti bilja. Istraživanje mogućnosti primene novijih mera u suzbijanju X. c. pv. vesicatoria doprineće poboljšanju tehnologije proizvodnje paprike i umanjiti gubitke u proizvodnji. Praktičan značaj ovih

30

ispitivanja ogleda se u mogućnosti primene novijih, savremenih metoda za suzbijanje ovog parazita koji svake godine nanosi sve veće gubitke u proizvodnji paprike u našoj zemlji. Mladen Đorđević, dipl. inž. U toku 2009. godine, za potrebe rada na doktorskoj disertaciji prikupljen je veći broj obolelih biljaka paradajza sa simptomima fuzarioznog uvenuća (Fusarium oxysporum f. sp. lycopersici). Iz obolelih biljaka urađena je izolacija patogena. Sa lokaliteta Starog Sela izolavana su dva izolata, Lozovik pet izolata, Vranjske Banje tri izolata, Miloševac dva izolata, Smederevska Palanka četrnaest izolata, Pančevo dva izolata, Vranovo pet izolata: ukupno 28 izolata. Uzimanje više izolata sa jednog lokaliteta vršeno je vizuelnim pregledom kolonija patogena. Takođe, vršena je izolacija različitih patogena i iz drugih obolelih povrtarskih kultura, kao što je paprika i plavi paradajz. Obolele biljke paprike i plavog paradjaza imale su simptome uvenuća. Iz tih biljaka urađena je izolacija patogena Fusarium oxysporum. Obolele biljke prikupljene su sa više lokaliteta i to: Miloševac, Pančevo, Vranovo, Lozovik, Desimirovac, Staro Selo i Smederevska Palanka. Iz obolelih biljaka paprike izolovano je ukupno 12 izolata Fusarium oxysporum Schlech., dok je iz obolelih biljaka plavog paradajza izolovano 3 izolata prouzrokovača fuzarioznog uvenuća. To sve je imalo za cilj obogaćivanje kolekcije fitopatogenih gljiva. Pored izolacije fitopatogenih gljiva izvršena je i izolacija većeg broja bakterija iz rizosfere biljaka paradajza kao i iz zemljišta koje se nalazi u zatvorenom prostoru u Institutu za povrtarstvo, a takođe i iz pojedinih stajskih đubriva. Šest bakterija sa mogućim antagoističkim svojstvima dobijena su od prof. dr Alekse Obradovića, (Poljoprivredni fakultet, Zemun). Cilj je bila izolacija bakterije sa antagonističkim svojstvima prema pojedinim fitopatogenim gljivama. U tu svrhu, eventualno antagonističko dejstvo ovih bakterija, proveravano je in vitro i to prema fuzarioznim uvenućima graška, plavog paradajza, paprike i paradajza. Od ukupno 28 izolovanih bakterija moguće antagonističko dejstvo prema ovim patogenima ispitivano je kod 26 bakterija. Od tog broja antagonizam prema ovim patogenima utvrđen je kod 13 izolata bakterija. Pri tom, kod pojedinih bakterija, uočen je raličit stepen antagonizma, zavisno od posmatranog patogena. Zbog što boljeg razumevanja problematike fuzarioznog uvenuća paradajza, ostvaren je kontakt sa dr Tzenkom Vatchevim iz Instituta za zaštitu bilja u Kostinbrodu, Bugarska, koji se duži niz godina bavi ovom problematikom. Takođe, u tu svrhu ostvareni su kontakti i sa dr Alessandrom Infantinom iz Instituta za fitopatologiju iz Rima, (Italija), koji je radio na molekularnom proučavanju zemljišnih patogena povrća, zatim sa dr Jelenom Lević iz Instituta za kukuruz, iz Zemun Polja, koja se bavi problemom Fusarium spp. preko 20 godina. Ostvaren je kontakt sa još nekoliko istaknutih naučnih radnika iz inostranstva koji se bave ovom problematikom.

31

ISTRAŽIVAČKI PROJEKTI

Godišnji izveštaj o realizaciji projekta TR 20072 za period 01.04.2008. do 31.03.2009.

finansiran u okviru programa Istraživanja u oblasti tehnološkog razvoja Naslov i evidencioni broj: „Istraživanja povrtarskih vrsta u cilju poboljšanja biološke

i zdravstvene vrednosti svežeg povrća i njegovih prerađevina povećanjem sadržaja biovalidnih antioksidanata“ (TR 20072)

Rukovodilac: Dr Živoslav Marković Organizacija koordinator: Institut za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci Organizacije učesnici: Institut za proučavanje lekovitog bilja „Josif Pančić“ u

Beogradu Poljoprivredni fakultet u Beogradu

Korisnik: Institut za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci Broj meseci istraživača: Planirano 166 (ostvareno 162)

Dr Živoslav Marković, naučni savetnik, 12 i./m. Mr Jelana Damjanović, viši stručni saradnik, 12 i./m. Dr Milan Damjanović, viši naučni saradnik, 12 i./m. Mladen Đorđević, dipl. inž., 12 i./m. Dr Radiša Đorđević, viši naučni saradnik, 12 i./m. Prof. dr Tomislav Živanović, vanredni profesor, 4 i./m. Dr Jasmina Zdravković, viši naučni saradnik, 12 i./m. Dr Milan Zdravković, viši naučni saradnik, 12 i./m. Dr Bogoljub Zečević, viši naučni saradnik, 12 i./m. Mr Živomir Miladinović, istraživač saradnik, 10 i./m. (do 31.01.2009.) Dr Mirjana Mijatović, naučni savetnik, 12 i./m. ββ Mr Nenad Pavlović, viši stručni saradnik12 i./m. Prof. dr Slaven Prodanović, redovni profesor, 2 i./m. Mr Ljiljana Stanković, viši str. sar. 12 i./m.(ostv. 8 i/m. - do 30.11.2008.) Dr Goran Todorović, naučni saradnik, 6 i./m. Mr Dejan Cvikić, viši stručni saradnik, 12 i./m.

Trajanje projekta: 36 meseci

32

I. Obaveze definisane Ugovorom o realizaciji projekta za 2008. godinu u okviru Programa istraživanja u oblasti tehnološkog razvoja

za period 01. 04. 2008-31. 03. 2009. godine

1. Kratak prikaz predmeta, sadržaja i ciljeva istraživanja Danas je jasna činjenica da neodgovarajuća ishrana doprinosi smanjenju otpornosti čoveka i dovodi do pojave mnogih oboljenja. Jedan od bitnijih činilaca u ishrani je povrće. Još je Hipokrat, otac medicine, smatrao povrće ne samo hranom, nego i prirodnim lekom. Povrće predstavlja osnovni i nezamenljiv izvor materija koje su neophodne u racionalnoj ishrani čoveka. Mnoga istraživanja potvrdila su značaj optimalnog korišćenja povrća u ishrani, od oko 400g dnevno i to, pre svega, u svežem stanju. Zato povrće mora biti kvalitetno bez ostataka štetnih pesticida, teških metala, radionukleida i drugih zagađivača. Značaj povrću u ishrani daju hranljive i biološki aktivne (zaštitne) materije. Poseban značaj imaju dijetetičke komponente povrća, gde su najznačajniji sadržaj beta karotena (provitamin A), likopina, vitamina C, grupa B vitamina, mineralne materije, dijetetna vlakna i tzv, sekundane materije, koje nekim vrstama povrća daju lekovita svojstva. Poseban značaj imaju antioksidanti - jedinjenja koja smanjuju rizik od malignih oboljenja, oboljenja krvnih sudova, srca i dr., zbog čega povrće dobija značaj kao lek. U okviru toga značaj imaju "sekundarne materije", odnosno bioaktivne materije, antimikrobne i čistačke (saponin, fitostearini, flavonoidi, senf ulje, terpen derivati), koje se kod biljaka javljaju kao materije odbrane. Poznato je da materije koje povrće sadrži u značajnoj količini kao što su askorbinska kiselina, alfa tokoferol, cistein, tanin inaktiviraju nitrozamine ili nitrozamide u namirnicama i organizmu te imaju antikancerogeno dejstvo. Pored toga antikancerogeni efekat imaju i aromatični izocijanati, fenolski antioksidanti, pojedini indoli, kumarin, flavoni, retinoidi, beta karoten, betalain. Danas su poznate alternativne terapije (ishrana svežim povrćem i voćem) u lečenju nekih malignih oboljenja. Privlačnost povrću daje spoljni izgled, oblik i boja koja je rezultat sadržaja hlorofila, karotenoida, antocijana, flavonoida. Ukus i miris zavisi od spektra aromatičnih materija i konzistencije povrća. Samo u kontrolisanoj proizvodnji povrće ima svoj prirodni miris i ukus, uz smanjenje sadržaja nitrata i štetnih ostataka pesticida i teških metala. Istraživanja na ovom projektu treba da nam pomognu da definišemo i izdvojimo u sadašnjem sortimentu genotipove koji imaju povišen sadržaj antioksidanata. Variranja u postojećem sortimentu kod iste povrtarske vrste se kreću od 10% u sadržaju nekih minerala, pa do preko 10 puta (1000%) naprimer u sadržaju likopena kod paradajza (koji preventivno deluje na kancerognezu prostate, koronarnih bolesti i zaštitu kože od sunca sinergističkim efektom sa olioresinom – fosfolipidnim komlpeksom). Pošto u komercijanoj proizvodnji povrća na tržištu dominira veliki broj sorti i hibrida koji su prihvaćeni od strane proizvođača zbog visokog i stabilnog prinosa, a od strane potrošača zbog privlačnog izgleda, a koje prema nekim preliminarnim istraživanjima imaju znatno nižu biološku i zdravstvenu vredost zbog nižeg sadržaja antioksidanta, ukazala se potreba da se realno definiše njihova biološka i zdravstvena vrednost. Preliminarna istraživanja pokazuju da mnoge stare sorte i populacije imaju značajno veći sadržaj antioksidanata, ali nisu prisutne na tržištu. Cilj u prvoj godini istraživanja je da ih indetifikujemo. Po podacima Ministarstva za poljoprivredu (sajt Ministarstva 3/11/2007) voće i povrće iz organske proizvodnje ima 40% više antioksidanata i minerala od onog iz konvencionalnog uzgoja. Cilj nam je da utvrdimo uticaj bio-pesticida i mineralnih đubriva na sadržaj antioksidanata.

33

2. Cilj istraživanja u prvoj godini Poslednjih godina značajno je povećan inters za ishranu i ljudsko zdravlje. Za hranu je neophodno da ispunjava nutritivne zahteve i odlaže pojavu hroničnih bolesti. Veliku pažnju potrošača privlače fitohemikalije (bioaktivne supstance koje proizvode isključivo biljke) u voću, a posebno u povrću koje su u mogućnosti da spreče ili uspore bolest koje nastaju kao posledica oksidativnog stresa. Fitokemikalije se ponašaju kao antioksidansi, to jest, sprečavaju da slobodni radikali u ćeliji u procesu oksidacije uzrokuju njihove promene, koje u mnogim slučajevima dovode do patoloških promena i čine osnovu mnogih oboljenja (kardiovaskularni poremećaji, katarakte, kanceri, oštećenja bubrega i druga auto-imuna oboljenja). Antioksidanti su bioprodukti (vitamini minerali, polifenoli i mnogi drugi) koji svojim dejstvom, a često i sinergističkim efektom ispoljavaju svoje antikancerogeno dejstvo. Cilj istraživanja u prvoj godini projekta je bio definisanje i izdvajanje iz sadšnjeg sortimenta, onih genotipova, koji imaju povišen sadržaj antioksidanata. Variranja u postojećem sortimentu kod iste povrtarske vrste se kreću od 10% u sadržaju nekih minerala, pa do preko 10 puta (1000%) na primer u sadržaju likopena kod paradajza (koji preventivno deluje na kancerognezu prostate, koronarnih bolesti i zaštitu kože od sunca sinergističkim efektom sa olioresinom – fosfolipidnim komlpeksom). Cilj nam je da realno definišemo biološku i zdravstvenu vrednost povrća koje dominira na tržištu i koje je prihvaćeno od strane proizvođača zbog visokog i stabilnog prinosa, a od strane potrošača zbog privlačnog izgleda, a koje prema nekim preliminarnim istraživanjima ima znatno nižu biološku i zdravstvenu vredost zbog nižeg sadržaja antioksidanta. Preliminarna istraživanja pokazuju da mnoge stare sorte i populacije imaju značajno veći sadržaj antioksidanata, ali nisu prisutne na tržištu. Cilj, u prvoj godini, bio je da ih indetifikujemo.

3. Faze i aktivnosti u prvoj godini istraživanja

Prva faza: Izbor sorti, hibrida i starih populacija povrtarskog bilja, njihova preliminarna evaluacija i testiranje na sadržaj antiosidanata.

Aktivnost 1.: Izbor sorti, hibrida i starih populacija paprike i paradajza, njihova preliminarna evaluacija i testiranje na sadržaj antiosidanata

Aktivnost 2.: Izbor sorti, hibrida i starih populacija mahunastog i lisnatog povrća, njihova preliminarna evaluacija i testiranje na sadržaj antiosidanata

Aktivnost 3.: Izbor sorti, hibrida i starih populacija korenastog i lukovičastog povrća, njihova preliminarna evaluacija i testiranje na sadržaj antiosidanata

Aktivnost 4.: Izbor sorti, hibrida i starih populacija malo gajenog i egzotičnog povrća, njihova preliminarna evaluacija i testiranje na sadržaj antiosidanata

Druga faza: Uticaj bio-pesticida i mineralnih đubriva na sadržaj antioksidanata u

povrću gajenom na otvorenom polju i zaštićenom prostoru: Aktivnost 5.: Uticaj bio-pesticida na sadržaj antioksidanata u povrću gajenom na

otvorenom polju Aktivnost 6.: Uticaj mineralnih đubriva na sadržaj antioksidanata u povrću gajenom u

zaštićenom prostoru Aktivnost 7.: Uticaj bio-pesticida na sadržaj antioksidanata u povrću gajenom u

zaštićenom prostoru

34

Aktivnost 8.: Uticaj mineralnih đubriva na sadržaj antioksidanata u povrću gajenom u zaštićenom prostoru sa četiri aktivnost

II. Realizacija obaveza definisanih Ugovorom

1. Konkretan opis rezultata projekta, po aktivnostima i fazama, koji su ostvareni u izveštajnom periodu sa upoređenjem sa obavezama i rezultatima definisanim Ugovorom

a) Planirani i ostvareni rezultati

Planirana istraživanja na ovom projektu su u potpunosti ostvarena, a u nekim segmentima i premašena, jer se kod planiranja vodilo računa o raspoloživim finansijskim sredstvima, istraživačkim kadrovima i potrebnoj opremi za predloženi obim istraživanja. U trogodišnjem periodu realizacije ovog projekta, ostvaren je veliki broj rezultata. Najveći broj rezultata pripada kategorijama tehničkih rešenja (poboljšane linije ili sorte, ili nove linije, sorte i tehnološki postupci). Svi ovi rezultati su saopšteni na naučnim i stručnim skupovima u zemlji i inostranstvu i publikovani u zbornicima ili časopisima koji objavljuju radove sa ovih skupova. Mora se, takođe, naglasiti da istraživanja po ovom projektu predstavljaju, sa jedne strane, kontinuitet ranijih istraživanja na poboljšanju sortimenta povrtarskog bilja, a sa druge strane solidnu osnovu za buduća istraživanja na istom problemu, uz zančajno povećanje nutritivne i zdravstvene vrednosti novih sorti povrća i u svim elementima se ne završavaju sa završetkom ovog projekta. Treba napomenuti da pojedini rezultati, iako prikazani kao rezultat jedne aktivnosti, realno predstavljaju zajednički rezultat više aktivnosti.

b) Pregled planiranih i ostvarenih rezultata: r.b. kategorija planirano ostvareno 1. M32* 0 2 *Predavanje po pozivu sa međunarodnog skupa, štampano u izvodu 2. M33* 2 3 *Saopštenje sa međunarodnog skupa štampano u celini 3. M34* 0 5 *Saopštenje sa međunarodnog skupa štampano u izvodu 4. M42* 0 1 *Monografija nacionalnog značaja 5. M51* 0 1 *Rad u vodećem časopisu nacinalnog značaja 6. M52* 4 2 *Rad u časopisu nacionalnog značaja 7. M63* 0 1 *Saopštenje sa skupa nacionalnog značaja štampano u celini 8. M64* 0 4 *Saopštenje sa nacionalnog skupa štampano u izvodu 9. M83 0 1 *Novi tehnološki postupak 10. M92 0 12 *Realizovan patnt, soj sorta ili rasa

c) Rezultati projekta po fazama i aktivnostima: Prva faza: Izbor sorti, hibrida i starih populacija povrtarskog bilja, njihova

preliminarna evaluacija i testiranje na sadržaj antiosidanata.

35

Rezultati istraživanja na svim aktivnostima su pokazali da sadržaj antioksidanata kod povrća varira u zavisnosti od povrtarske vrste, ali da su isto tako vrlo visoka variranja njihovog sadržaja u zavisnosti od genotipa u okviru iste vrste. Ta variranja se nekad kreću nekoliko procenata između vrsta, a kod iste vrste mogu biti i nekoliko puta (više stotina procenata). Generalno se može zaključiti da je visok sadržaj antioksidanata vezan za genotip, odnosno sortu. Aktivnost 1.: Izbor sorti, hibrida i starih populacija paprike i paradajza, njihova

preliminarna evaluacija i testiranje na sadržaj antiosidanata 1.1.1. Zdravković Jasmina, Marković Ž., Prodanović S. (2008): Hibrid paradajza Rebus

F1 (nova sorta) Determinantni hibrid paradajza srednje kasnog stasavanja, krupnih, čvrstih plodova. Visoko prinosan, sa visokom sadržajem antioksidanata likopena i beta-karotena. Prijavljen Komisiji za priznavanje sorti januara 2009.

1.1.2. Damjanović M., Zdravković Jasmina, Marković Ž. (2008): Hibrid paradajza Sidra

F1 (nova sorta) Hibrid paradajza visokog rasta, ranog stasavanja, krupnih plodova. Visoko prinosan, sa visokom sadržajem antioksidanata likopena i beta-karotina. Prijavljen Komisiji za priznavanje sorti januara 2009.

1.1.3. Zdravković Jasmina, Marković Ž., Prodanović S. (2008): Linija paradajza SP-

02LB/08 (poboljšana linija) Poboljšana linija paradajza determinantnog rasta, srednje stasna, krupnih plodova. Visoko prinosana, sa visokim sadržajem antioksidanata likopena i beta-karotina. Poseduje OKS i PKS sposobnosti i pogodna je za dobijanje F1 hibrida polu-visokog rasta, krupnih plodova i visokog sadržaja antioksidanata. 1.1.4. Zdravković Jasmina, Marković Ž., Živanović T. (2008): Linija paradajza SP-

01LB/08 (poboljšana linija) Poboljšana linija paradajza visokog rasta, ranostasna, srednje krupnih plodova. Visoko prinosana, sa visokim sadržajem antioksidanata likopena i beta-karotina. Poseduje OKS i PKS sposobnosti i pogodna je za dobijanje ranih F1 hibrida visokog rasta, srednje krupnih plodova i visokog sadržaja antioksidanata. 1.1.5. Marković Ž., Zdravković J., Zečević B., Mijatović M., Radošević Ž. (2008):

Jasmin crveni – new variety of cherry tomato. Book of abstracts IV Balkan symposium on vegetables and potatoes, 9-12 september 2008, Plovdiv, 39

U radu je dat proces selekcije nove sorte paradajza Jasmin crveni selekcionisane u Institutu za povrtarstvo u Smed. Palanci. Visokog je rasta, sitnih plodiva (7-8 gr), jako aromatičnih, oblika trešnje. Sorta je pogodna za ranu, ali i kasnu proizvodnju u plastenicima. 1.1.6. Živanović T., Đorđević R., Sanja Vasiljević i Prodanović S. (2008): Reselekcija

roditeljskih genotipova elitnog hibrida paradajza za prinos i njegove komponente. Arhiv za poljoprivredne nauke, 68, 243, 41-50

36

U radu dat prikaz istraživanja čiji je cilj bio da se odrede genotipovi donori poželjnih alela za poboljšanje kvantitativnih svojstava elitnih hibrida paradajza. 1.1.7. Prodanović S, Šurlan-Momirović Gordana, Dragica Zorić: Molekularni markeri u

poljoprivrednoj biotehnologiji (2008): Molekularni markeri u poljoprivrednoj biotehnologiji. Str. 1-172. Poljoprivredni fakultet, Beograd. Monografija.

Molekularni markeri u poljoprivrednoj biotehnologiji su od izuzetnog zanačaja. Ovaj rezultat istovremeno je i rezultat ostalih aktivnosti ovog projekta.

1.1.8. Zdravkovic Jasmina, Markovic Z., Cvikic D., Mijatovic M., Stankovic LJ. (2008):

Firmness of tomato fruits depending on trait accumulation and incorporation of ripening inhibitor gene. Book of apstrakts XV Eucarpia Meeting. 20-23.09.2005. Bari, Italy, 49. Acta horticulture 789, 199-204.

Akumulacijom povoljnog odnosa osobina pojedinačno za svaku komponentu u pravcu povećanja ekspresije, može se povećati čvrstina ploda. U ovom radu razmatrani su aspekti povećanja čvrstine ploda na bazi povećanja čvrstine pokožice i debljine parikarpa. U nasleđivanju, veliku ulogu igraju epistatični genski efekti sva tri tipa dvogenskih interakcija i utvrđena je pojava duplikatnog tipa epistaze u stabilnom obliku, koja ublažava nepovoljne efekte dominantnih gena roditelja sa mekšim plodovima. 1.1.9. Zdravkovic J., Markovic Z., Zdravkovic M., Cvikic D., Pavlovic N. (2008):

Genetic model of inheritance yield of tomato (Lycoprsicon esculentum Mill.) fruits. Book of abstracts IV Balkan symposium on vegetables and potatoes, 9-12 september 2008, Plovdiv Bugarska, p.59

Nasleđivanje prinosa ispitivano je kod 12 hibrida paradajza iz dialalnog ukrštanja. Kod 11 hibrida se ispoljilo signifikantno delovanje aditivnih gena, u 7 signifikantno delovanje dominantnih gena, kod 6 interakcija dominantn x dominantni, u 6 hibrida epistaza aditivni x dominantni; i u 4 hibrida aditivni x aditivni geni. 1.1.10. Cvikic Dejan, Nenad Pavlovic, Milan Zdravkovic, Slaven Prodanovic: RAPD

marker related to longated fruit shape in pepper (Capsicum annuum L.). Book of abstracts IV Balkan symposium on vegetables and potatoes, 9-12 September 2008, Plovdiv, Bugarska, p.53.

Indetifikovan je RAPD marker OPB-05-3 blisko vezan sa oblikom dugod ploda kod paprike 20 prajmera od 9 - 12 su opisani za RAPD, prema sposobnosti sekvence za NCBI database. Samo prajmer OPB-05 sa sekvencom TGCGCCCTTC je bio sličan sorti Palanačka kapija i njenim F1 hibridima. Aktivnost 2.: Izbor sorti, hibrida i starih populacija mahunastog i lisnatog povrća,

njihova preliminarna evaluacija i testiranje na sadržaj antiosidanata 1.2.1. Zdravković M., Stanković Ljiljana, Mijatović Mirjana (2008): Linija spanaća SP-

01 (poboljšana linija) Linija je tamno zelene boje lišća, Visokog sadržaja antioksidanata luteina i beta-karotina. Pogodna za potrošnju u svežem stanju.

37

1.2.2. Cvikić D., Prodanović S., Đorđević M. (2008): Linija paprike SP-01BPZ/08 (poboljšana linija)

Paprika u tipu kapije, svetlo zelenih plodova u tehnološkoj i tamno crvenih u fiziološkoj zrelosti. Ima visok sadržaj antioksidanata beta-karotina i zeaksantina. 1.2.3. Vasić Mirjana, Zdravković M. (2008): Dry bean (Phaseolus vulgaris L.) breeding in

Serbia. Book of Abstracts of Second GL-TTP Workshop „Integrating Legume Science and Crop Breeding“. 52. Novi Sad.

U radu je dat pregled i rezultati višegodišnje selekcije na pasulju u Srbiju. Date su karakteristike i opisi najznačajnijih sorti pasulja. 1.2.4. Zdravković Jasmina (2008): Organska poljoprivreda, biodiverzitet, oplemenjivanje i

semenska proizvodnja povrća. II Simpozojum “Zdravo-organik” Selenča 26-27. septembra 2008. Magazin Poljoprivredna Strana.6-11.

Kombinacija tradicionalnih i savremenih znanja doprinose očuvanju raznolikosti (biodiverziteta) eko-sistema. Zastupljenost višestruko heterogenih materijala po sastavu, u organskoj poljoprivredi u poređenju sa konvencionalnom, imaju za rezultat aktiviranje biodiverziteta. Aktivnost 3.: Izbor sorti, hibrida i starih populacija korenastog i lukovičastog povrća,

njihova preliminarna evaluacija i testiranje na sadržaj antiosidanata 1.3.1. Pavlović N., Zdravković M., Marković Ž. (2008). Linija peršuna SP-01LB/08

(poboljšana linija) Linija peršuna lišćara tamnozelene boje lista i visokog sadržaja luteina i zeaksantina. Pogodna za korišćenje kod zelenih salata i za kuvana jela.

1.3.2. Pavlović N., Cvikić D., Damjanović M. (2008): Sorta mrkve LM-5 (nova sorta) Nova sorta mrkve crne boje korena Nantes tipa. Prijavljena komisiji za priznavanje sorti januara 2009.

1.3.3. Pavlovic N., Cvikic D., Zdravkovic J., Mijatovic M. (2008): Genetic divergence and

its importance for breeding onion (Allim cepa L.). Book of abstracts IV Balkan symposium on vegetables and potatoes, 9-12 September 2008, Plovdiv, Bugarska, 53.

U radu je istraživana genetska divergencija kod više osobina crnog luka. Ispitivano je 10 sorti različitog geografskog porekla. Rezultati su obrađeni klaster analizom i prikazani dendogramom. Aktivnost 4.: Izbor sorti, hibrida i starih populacija malo gajenog i egzotičnog povrća,

njihova preliminarna evaluacija i testiranje na sadržaj antiosidanata 1.4.1. Cvikić D., Zdravković M., Živanović T. (2008): Linija blitve SP-001/08 –

poboljšana linija Linija blitve lisnatog tipa. Ima visok sadržaj beta-karotina i luteina, pogodna za potrošnju u svežem stanju.

38

1.4.2. Pavlović N., Cvikić D., Prodanović S. (2008): Linija cvekle SPC-01a/08 (poboljšana linija)

Linija cvekle intenzivno crvene boje korena Detroit tipa. Ima visok sadržaj antioksidanata. 1.4.3. Đorđević R., Zečević B., Damjanović Jelena, Đorđević M. (2008): Sorta kelja KP 8-

2 (nova sorta) Sorta kelja glavičara. Ima visok sadržaj antioksidanata. Pogodna za potrošnju u svežem stanju i za pripremu jela. 1.4.4. Zdravković Jasmina, Zdravković M., Pavlović N., Cvikić D. (2008): Oplemenjivanje

sorti povrća za specifične namene. Naučno-stručni skup „Čistije tehnologije i nove tehnologije – Put u održivi razvoj“. Knjiga izvoda radova, tehnološko-metalurški fakultet, Beograd, 27-28. 11. 2008., str. 62.

Stvaranje sorti povrća za specifične namene zavisi od više faktora: načina gajenja (otvoreno polje, zatvoreni prostor), načina berbe (ručno ili mašinski), namene (potrošnja u svežem stanju ili industrijska prerada). Svi ovi zahtevi definišu program selekcije. Druga faza: Uticaj bio-pesticida i mineralnih đubriva na sadržaj antioksidanata u

povrću gajenom na otvorenom polju i zaštićenom prostoru: Rezultati istraživanja po ovim aktivnostima su pokazali da mineralna đubriva smanjuju sadržaj antioksidanata kod povrća gajenog u zaštićenom prostoru i na otvorenom polju, dok je efekat primene organskih đubriva suprotan, dolazi do povećanja sadržaja oksidanata. Međutim, efekat primene jednih i drugih se ne može generalizovati već zavisi od povrtarske vrste i genotipa odnosno sorte u okviru vrste, a takođe je činjenica da taj efekat u našim istraživanjima nije bio 40%, kao što je dato u nekim literaturnim podacima, već 5-10%. Primena bio-pesticida daje slične rezultate kao i primena organskih đubriva, a generalni zaljučak je: visok sadržaj je uvek vezan za genotip, odnosno sortu. Aktivnost 5.: Uticaj bio-pesticida na sadržaj antioksidanata u povrću gajenom na

otvorenom polju 2.5.1. Zdravković M., Miladinović Ž., Živanović T. (2008): Linija pasulja SP-01L/08

(poboljšana linija) Linija pasulja visokog rasta, ljubičaste boje zrna. Visok sadržaj antioksidanata luteina i zeaksantina. Pogodan za salate i kuvanje. 2.5.2. Mijatović Mirjana, Zdravković M., Cvikić D. (2008): Sorta paprike Lola (nova

sorta) Sorta paprike polubabure. Ima visok sadržaj S vitamina i dobru otpornost na bolesti. Pogodna za gajenje u plastenicima. 2.5.3. Cvikić Dejan, Zečević Bogoljub, Nenad Pavlović, Milan Zdravković, Katarina

Zarubica, Danijela Stojanović: Smederevka – nova sorta paprike (Capsicum annuum L.) Instituta za povrtarstvo. Zbornik apstrakta: Petog naučno-stručnog simpozijuma iz selekcije i semenarstva Društvo selekcionera i semenara Srbije, Vrnjačka Banja 25-28, maj 2008, str.91

Cilj našega rada je bio da se selekcijom stvori nova sorta tipične turšijare, čiji će plodovi biti namenjeni za kišeljenje. Obzirom na same karakteristike ploda, kao i na specifičnu

39

građu i debljinu perikarpa, stvorena je Smederevka-nova sorta Instituta za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci. Sorta je priznata 2007. godine pod imenom „Smederevka“ od strane Ministarstva za poljoprivredu, Odeljenja za priznavanje novih sorata poljoprivrednog bilja. 2.5.4. Mijatovic M., Pavlović N., Zdravković M., Zdravković J., Stanković Lj. (2008):

Efficiency of biological preparation AQ-10 (Ampelomyces quisqualis) in controlling Powdery mildew in Cucurbitaceae. The Book of Abstracts of the IV Balkan Symposium on Vegetables and Potato, 9-12 September, Plovdiv, Bulgaria, 130.

Pepelnica krastavca uzrokovana gljivicom Erysiphe cichoracearum utiče u velikoj meri na razvoj krastavca na otvorenom polju kod svih Cucurbitaceae vrsta. Preparat AQ-10 (Ampelomyces quisqualis) dao je odlične rezultate na suzbijanju pepelnice na otvorenom polju naročito kod dinja i tikvica. Aktivnost 6.: Uticaj mineralnih đubriva na sadržaj antioksidanata u povrću gajenom u

zaštićenom prostoru 2.6.1. Pavlović N., Stanković Ljiljana, Mijatović Mirjana (2008): Linija bundeve SP-

01/08 (poboljšana linija) Linija bundeve izuzetno krupnog ploda narandžaste do crvene boje mesa. Bogata alfa i beta karotinom. Pogodna za pipremu jela i pečenje. 2.6.2. Zdravković Jasmina, Marković Ž., Zdravković M., Mijatović M. (2008):

Inkorporacija gena čvrstine ploda. Zbornik apstrakta: Petog naučno-stručnog simpozijuma iz selekcije i semenarstva društva selekcionara i semenara Srbije, Vrnjačka Banja 25-28. Maj 2008. St. 34.

Korišćenjem genotipova koji imaju rin gen, može se ostvariti velika čvrstina plodova. Oni svojom ekspresijom deluju na asinhronizaciju procesa sazrevanja ploda tako da ne dolazi do prezrevanja i omekšavanja. Na nasleđivanje čvrstine ploda utiču prvenstveno aditivni geni. Dominantni genski efekti javljaju se u određenom broju ukrštanja, što ukazuje na njihov značajan uticaj. U nasleđivanju veliku ulogu igraju epistatični genski efekti sva tri tipa dvogenskih interakcija i utvrđena je pojava duplikatnog tipa epistaze u stabilnom obliku, koja ublažava nepovoljne efekte dominantnih gena roditelja sa mekšim plodovima. 2.6.3. Jevđović R., Kostić M., Pavlović R., Maja Jevđović i Todorović G. (2008): Uticaj

vremena setve na vreme žetve, prinos i kvalitet semena artičoke, IX Dani lekovitog bilja, Savremena fitoterapija-od sirovine do gotovog proizvoda, Kosmaj, Babe, 17-20. septembar, 2008, str. 136.

U radu je ispitivan uticaj različitih rokova vremena setve, od početka marta pa zaključno sa drugom dekadom maja meseca, na početak žetve kao i na kvalitet i prinos semena. Ogledi su postavljani tokom marta, aprila i maja meseca u četri ponavljanja na lokalitetu Pančeva. Ustanovljeno je da kasna setva (07. i 17.05.) je omogućila brže nicanje, ali nijedna naredna fenofaza nije ostvarena, te nije bilo žetve. Najviši prinos i najbolji kvalitet semena postignut je setvom 07. i 17 marta.

Aktivnost 7.: Uticaj bio-pesticida na sadržaj antioksidanata u povrću gajenom u

zaštićenom prostoru

40

2.7.1. Mijatovć Mirjana, Zdravković Jasmina, Zdravković M. (2008): Linija endivije -

poboljšana linija Poboljšana linija endivije odlikuje se krecavim listom i visokim sadržajem antioksidanata. 2.7.2. Pavlović N., Stanković Ljiljana, Mijatović Mirjana (2008): Linija lubenice SPL-

L/08 (poboljšana linija) Linija lubenice srednje krupnog ploda i ranog stasavanja. Ima visok sadržaj likopena. 2.7.3. Pavlović N., Zdravković M., Cvikić D., Zdravković J. (2008): Sadržaj i

varijabilnost ukupnih šećera u lukovicama crnog luka (Allium cepa L.). Zbornik apstrakta: Petog naučno-stručnog simpozijuma iz selekcije i semenarstva društva selekcionera i semenara Srbije, Vrnjačka Banja 25-28, Maj 2008, str. 41.

Sadržaj šećera u lukovici je jedno od najvažnijih kvalitativnih svojstava crnog luka. Hemijski sastav lukovica varira u zavisnosti od sorte i načina proizvodnje. Obrađeni rezultati su pokazali značajnu varijabilnost ukupnog sadržaja šećera u lukovicama crnog luka u obe godine istraživanja. Ovim istraživanjiem ustanovljena je veća genotipska varijansa i koeficijent fenotipske varijacije u odnosu na ekološku varijansu i koeficijent genotipske varijacije. Navedeni rezultat ukazuje na visok udeo genetskih činilaca u nasleđivanju ispoljavanja ove osobine, što potvrđuje i visoka vrednost za heritabilnost u širem smislu (0.89 i 0.90%). 2.7.4. Mijatović M., Ivanović M., Zdravković J., Marković Ž., Zečević B. (2008):

Resistance of tomato varieties and hybrids to Verticillium dahliae and Fusarium oxyisporum f. sp. licopersici. Acta Horticulturae, 789,137-140

U cilju utvrđivanja otpornosti, odnosno osetljivosti paradajza prema Verticillium dahliae i Fusarium oxysporum f. sp. lycopersici ispitivano je pet komercijalnih hibrida (Luna F1, Marko F1, Nada F1, Zlatni jubilej F1 i Balkan F1) i četiri linije paradajza (S-31, D-150, P-2/02 i P-3/02). Rezultati su pokazali da su visok stepen otpornosti prema Verticillium dahliae ispoljile linije P-2/02, P-3/02 i hibrid Marko F1, dok su osetljivost ispoljil Zlatni jubilej F1 i Balkan F1. Prema oba izolata Fusarium oxysporum f. sp. lycopersici, svi ispitivani genotipovi ispoljili su manju ili veću osetljivost. Aktivnost 8.: Uticaj mineralnih đubriva na sadržaj antioksidanata u povrću gajenom u

zaštićenom prostoru 2.8.1. Damjanović M., Mijatović Mirjana, Živanović T. (1008): Primena Slavola u

uzgoju rasada paprike (novo tehničko rešenje) Primenom Slavola u uzgoju rasada paprike poboljšan je njegov rast, ubrzano razviće i obezbeđeno odlično ukorenjavanje. 2.8.2. Đorđević R., Todorović G., Miladinović Ž. (2008): Linija kukuruza šećerca SP-

01z/08 (poboljšana linija) Linija kukuruza šećerca žutog zrna, visokog sadržaja antioksidanta zeaksantina. Zbog dobrih OKS i PKS, dobra za stvaranje F1 hibrida kukuruza šećerca.

41

2.8.3. Markovic Ž., Zdravkovic J., Damjanović M., Zdravković M. and Đorđević R. (2008): New tomato hybrids with Long Shelf life. Book of apstrakts XV Eucarpia Meeting. 20-23.09.2005. Bari, Italy, Acta horticulture 789, 137-140.

Usporeno zrenje plodova paradajza i njihovo dugo čuvanje bez degradacije je uslovnjeno sa nekoliko gena inhibitora zrenja (nor: non-ripening, nr: never ripe, rin: ripening inhibitor, alc: alcobaca). U oplemenjivačkim programima paradajza najbolje rezultate daje kombinacija rin/rin+ genotipa. Plodovi ovog genotipa sazrevaju sporo i čuvaju strukturu, ukus i izgled 2-3 nedelje posle branja.

2.8.4. Zdravković M., Zdravković Jasmina, Mijatović Mirjana, Pavlović N. (2008): The

influence of foliar fertilizers on hight of bean plant. The Book of Abstracts of the IV Balkan Symposium on Vegetables and Potato, 09-12.09.2008; Plovdiv, Bugarska, 59,

U radu su dati rezultati primene folijarnih đubriva kod pasulja sa akcentom na prinos. Utvrđeno je da prinos pasulja raste u svim varijantama primene folijarnih đubriva. 2.8.5. Jevđović R., Todorović G. i Kostić M. (2008): Uticaj vremena setve na prinos i

kvalitet semena artičoke (Cynara scoloymus L.), Poljoprivredne aktuelnosti, 1-2, str. 100-105.

Artičoka (Cynara scoloymus L.) je višegodišnja zeljasta biljka poreklom iz oblasti oko Sredozemnog mora gde samoniklo raste, a i uspešno se gaji. Crteži u grobnicama faraona ukazuju da je artičoka gajena još pre 2500 godina u Egiptu kao i u staroj Grčkoj i u Rimu. Kod nas se uspešno gaji i to skoro na svim tipovima zemljišta. U radu je ispitivan uticaj različitih rokova vremena setve, od početka marta pa zaključno sa drugom dekadom maja meseca, na početak žetve kao i na kvalitet i prinos semena.

2. Pregled rezultata koji nisu realizovani sa obrazloženjem i prognozom roka

njihove realizacije Nerealizovanih zadataka nije bilo. Bilo je odstupanja ostvarenih rezultata po kategorijama i prebacivanja iz jedne kategorije u drugu ili pomeranja po vremenskim terminima realizacije, jer se radi o biljnim materijalima koji se ne mogu realizovati striktno po fazama, jer je uticaj ekoloških faktora itekako značajan. 3. Pregled rezultata koji direktno omogućuju nastavak realizacije projekta Ovu kategoriju predstavljaju svi rezultati koji pripadaju M92 (nova ili poboljšana linija, nova ili poboljšana sorta):

- Hibrid paradajza Rebus F1 (nova sorta) - Hibrid paradajza Sidra F1 (nova sorta) - Linija paradajza SP-02LB/08 (poboljšana linija) - Linija paradajza SP-01LB/08 (poboljšana linija) - Linija spanaća SP-01 (poboljšana linija) - Linija paprike SP-01BPZ/08 (poboljšana linija) - Linija peršuna SP-01LB/08 (poboljšana linija) - Sorta mrkve LM-5 (nova sorta) - Linija blitve SP-001/08 – (poboljšana linija) - Linija cvekle SPC-01a/08 (poboljšana linija) - Sorta kelja KP 8-2 (nova sorta)

42

- Linija pasulja SP-01L/08 (poboljšana linija) - Sorta paprike Lola (nova sorta) - Linija bundeve SP-01/08 (poboljšana linija) - Linija endivije - (poboljšana linija= - Linija lubenice SPL-L/08 (poboljšana linija) - Primena Slavola u uzgoju rasada paprike (novo tehničko rešenje) - Linija kukuruza šećerca SP-01z/08 (poboljšana linija)

Sve ove linije i sorte visokog sadržaja antioksidanata biće korišćene u procesu selekcije radi stvaranja novog diverziteta povrtarskih vrsta sa visokim sadržajem antioksidanata, ali i korišćene u proizvodnji povrća radi poboljšanja nutritivne i zdravstvene vrednosti svežeg i prerađenog povrća u ishrani. 4. Ocena uspešnosti realizacije projekta i uticaj rezultata na dalje aktivnosti i

završetak celog projekta Rezultati istraživanja na ovom projektu pokazaju da je i u našim selekcionim ustanovama moguće stvoriti visokoproduktivne sorte i hibride povrća, otporne na stres i dominantne bolesti, visoke biološke i nutritivne vrednosti kao rezultat visokog sadržaja antioksidanata, za svežu potrošnju, različite oblike prerade i specifične namene. Te sorte su naša šansa za kvalitetan i uspešan nastup u tržišnoj utakmici na domaćem i inostranom tržištu i to je osnovna prednost ovog projekta. Postojanje dugogodišnjeg iskustva u oplemenjivanju povrtarskob bilja, edukovanih i osposobljenih poljoprivrednih proizvođača za komercijalnu proizvodnju povrća, odgovarajućih semenarskih kuća ali i konkurencije iz inostranstva koja nam je nezaobilazni faktor čije rezultate pratimo su u neku ruku olakšavajuće okolnosti. Nedostatak finansijskih sredstava, proces tranzicije i privatizacije u industriji prerade povrća, koji je rezultirao zatvaranjem većeg broja prerađivačkih pogona se odrazio i na smanjene potrebe za povrćem, i to bi bile osnovna otežavajuće okolnosti.

43

V PUBLIKACIJE

IZVODI NAUČNIH I STRUČNIH RADOVA

UTICAJ SUVIŠKA BORA NA KOMPONENTE PRINOSA PŠENICE XIV Međunarodno naučno-stručno savjetovanje agronoma Republike Srpske, Poljoprivreda ruralnog područja kao faktor integracije u EU, Trebinje, Bosna i

Hercegovina, Zbornik sažetaka, 122.

Brdar Milka, Marija Kraljević-Balalić, Ivana Maksimović, Kobiljski B.

Bor pripada grupi hemijskih elemenata koji su u niskim koncentracijama neophodni za normalan završetak životnog ciklusa viših biljaka. Međutim, suvišak bora u zemljištu može biti uzrok redukcije prinosa pšenice, što posebno dolazi do izražaja u aridnim i semiaridnim agroekološkim područjima. Dvogodišnji poljski ogled je postavljen u cilju analize uticaja suviška bora na komponente prinosa (masa zrna, broj zrna/klasu i broj klasova/m2) i prinos 10 genotipova pšenice selekcionisanih u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Ogled je podrazumevao kontrolu i tretman od 13,3 g borne kiseline/m2, aplicirano u obliku vodenog rastvora. Između ispitivanih genotipova je zabeležena značajna varijabilnost u pogledu reakcije komponenti prinosa na povišenu koncentraciju bora. Masa zrna se na primenjenom tretmanu u odnosu na kontrolu kretala u opsegu od -12,2 (Janja) do 8,3% (NS 40S), broj zrna/klasu od -23,0 (Etida) do 0,1% (Donna), a broj klasova/m2 od -7,9 (Donna) do 16,7% (Etida). Negativan efekat suviška bora se u najvećoj meri odrazio na broj zrna/klasu, gde je zabeležena prosečna redukcija od 12,6% u odnosu na kontrolu. Najslabiji uticaj povišene koncentracije bora konstatovan je za broj klasova/m2, kojih je u proseku bilo 4% više na primenjenom tretmanu u odnosu na kontrolu. Redukcija mase zrna je u proseku ispitivanih genotipova iznosila 3,9%.

FENOTIPSKA I MOLEKULARNA VARIJABILNOST TOLERANTNOSTI

PŠENICE NA SUVIŠAK BORA Doktorska disertacija. Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet

Milka Brdar-Jokanović

Institut za povrtarstvo, Karađorđeva 71, Smederevska Palanka

Suvišak mikroelementa bora u zemljištu se može nepovoljno odraziti na prinos pšenice. Najbolji pristup za prevazilaženje ovog problema je identifikacija genotipova pšenice tolerantnih na visoke koncentracije bora i unošenje ovog svojstva u nove ili postojeće sorte. Ispitan je uticaj visokih koncentracija bora na šezdeset divergentnih genotipova hlebne pšenice (Triticum aestivum L.) u laboratorijskim i poljskim uslovima, kao i mogućnost korišćenja molekularnih markera-mikrosatelita za identifikaciju genotipova pšenice tolerantnih na suvišak bora. Kao selekcioni kriterijum za toleranciju na bor u laboratorijskim uslovima je korišćena redukcija dužine korenčića na tretmanima bornom kiselinom u odnosu na kontrolu, a u

44

poljskim redukcija prinosa. Konstatovana je značajna fenotipska varijabilnost analiziranih genotipova pšenice u pogledu tolerantnosti na bor, kako u laboratorijskim, tako i u poljskim uslovima. Utvrđena je alelna varijabilnost ispitivanih mikrosatelitnih lokusa i kod oba lokusa je konstatovana indikacija veze marker-svojstvo tolerancija na bor. Primenjeni laboratorijski metod utvrđivanja tolerantnosti na bor kod pšenice obezbeđuje relativno dobru procenu tolerantnosti u poljskim uslovima. Imajući u vidu rezultate oba ogleda, kao i činjenicu da su za naše agroekološke uslove potrebne sorte pšenice prilagođene širem opsegu koncentracije bora u zemljištu, za rad na oplemenjivanju u smislu tolerantnosti na bor se preporučuju genotipovi NS 73/02, Ljiljana i Mina.

UTICAJ SUVIŠKA BORA NA KONCENTRACIJU Ca, K, Mg, Cu, Fe i Mn

KOD PŠENICE XVIII Simpozijum Društva za fiziologiju biljaka Srbije, Vršac, Srbija, Program i

izvodi saopštenja, 101

Milka Brdar-Jokanović, Maksimović Ivana, Kraljević-Balalić Marija, Kobiljski B., Zeremski-Škorić Tijana

Bor pripada grupi mikroelemenata. Suvišak bora, kao i njegov nedostatak, mogu dovesti do teških poremećaja u ishrani biljaka. U radu je analiziran uticaj suviška bora na koncentraciju Ca, K, Mg, Cu, Fe i Mn u suvoj materiji klijanaca 60 genotipova pšenice. Ogled je izveden u laboratorijskim uslovima i podrazumevao je kontrolu (optimalna koncentracija bora) i tretmane borne kiseline od 50, 100 i 150 mg/l. Visoke koncentracije bora nisu ispoljile značajan efekat na koncentraciju Mg, Cu i Fe u suvoj materiji analiziranih genotipova pšenice. Izmerena je značajno niža koncentracija Ca na tretmanima od 100 i 150 mg H3BO3/l u odnosu na kontrolu. Na tretmanu od 150 mg H3BO3/l je konstatovana značajno viša koncentracija K i niža koncentracija Mn u odnosu na kontrolu i ostale tretmane.

WHEAT (Triticum aestivum L.) BORON TOLERANCE IN FIELD CONDITIONS IV Congress of the Serbian Genetic Society, Tara, Serbia, Book of abstracts, 189

Milka Brdar-Jokanović, Kobiljski B., Marija Kraljević-Balalić, Ivana Maksimović

High concentration of soil boron may cause significant yield losses in wheat. The purpose of this study was to assess the impact of excess boron on yield and yield components in 59 wheat genotypes. Two-year field trial included control and three boron treatments. Selection criterion for boron tolerance was yield reduction on treatments with respect to control. Significant differences occurred among studied wheat genotypes for all analyzed traits. Cultivar Stephens was characterized by yield reduction of 20.1%, whereas yield of cultivar Evropa 90 was 9.7% higher on boron treatments with respect to control. Out of three yield components, number of grains/spike was the most affected by excess boron, with an average reduction of 8.6%. Average grain weight reduction was 2.9%. Number of spikes/m2 was 7.0% larger on boron treatments than on control. In conditions of optimal boron supply yield correlated positively with all three yield components. Yield

45

reduction on boron treatments with respect to control correlated only with number of spikes/m2 reduction.

PRIMENA MORFOLOŠKIH I MOLEKULARNIH MARKERA U SELEKCIJI

SUPERIORNIH LINIJA I HIBRIDA PAPRIKE (Capsicum annuum L.) Doktorska disertacija. Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet

Cvikic Dejan

Institut za povrtarstvo, Karađorđeva 71, Smederevska Palanka

Metodom punog dialela, bez povratnih ukrštanja izvršena je hibridizacija pet roditeljskih genotipova (KP-01, KP-03, S-15, CH-1 i HM-6) radi dobijanja potomstva F1 generacije, iz koje je samooplodnjom dobijena F2 generacija. Osnovni cilj ovog istraživanja je bio da se primenom morfoloških (po UPOV-u) i molekularnih RAPD markera odrede roditelji koji su donori pozitivnih gena i koji daju ekspresivno potomstvo sa poboljšanim osobinama. Određene su i genetičke vrednosti za ispitivane kvantitativne osobine (ranostasnost, broj plodova po biljci, debljina perikarpa, masa ploda i sadržaj vitamina C) roditelja, F1i F2 hibrida. Izračunate su fenotipske korelacije kvantitativnih osobina, kao i grupisanje genotipova na osnovu morfoloških i kvantitativnih parametara. Morfološki markeri su pokazali veliki značaj za procenu sortnih različitosti. Nijedan od 15 ispitivanih genotipova nije imao iste vrednosti za sedam ispitivanih morfoloških markera. Uzimajući u obzir sve kombinacije ukrštanja ocenjeno je da je heterozis u F1 i F2 generaciji veoma mali. Genetička analiza je pokazala da se ranostasnost nasleđuje superdominacijom, sadržaj vitamina C intermedijarno, a ostale ispitivane osobine parcijalnom dominacijom. Klaster analiza zasnovana na vrednostima kvantitativnih osobina dala je rezultate koji su znatno više primenljivi u oplemenjivanju paprike u odnosu na klaster analizu zasnovanu na morfološkim markerima. Od 20 primenjenih prajmera, samo OPP-5 je obrazovao traku OPP-5-3 koja je povezana sa dugim oblikom ploda, jer je identifikovana samo kod roditelja i svih njegovih hibrida sa navedenim oblikom ploda. Kao rezultat ovih ispitivanja, tj. ukrštanja pet divergentnih linija paprike, gde je sterilna linija HM-6 korišćena kao linija majke, dobijen je prvi hibrid ljute paprike tipa šipke S-15 h HM-6, pod imenom Sirena F1.

THE IMPORTANCE OF EARLINESS FOR CREATING NEW ms F1 PEPPER HYBRIDS U štampi

Dejan Cvikić, Nenad Pavlović, Milka Brdar and Zdenka Girek

Institut za povrtarstvo Breeding new line pepper genotypes is an important goal for the Institute for Vegetable Crops, Smederevska Palanka. Years of selection resulted in great number of varieties, however, the selection of F1 pepper hybrids started recently. Pepper F1 hybrids have proved to be better than cultivars in the terms of earliness, yield, plant uniformity, pathogen resistance etc. Considering significant heterosis values for earliness, this paper

46

deals with the genetic analysis of F1 and F2 pepper hybrids, obtained by crossing four lines, including ms line HM-6.

GENETIC ANALYSIS OF INHERITING

THE EGGPLANT (Solanum melongena L.) FRUITH WIDTH IV Congress of the Serbian Genetic society, Tara 1-5. june 2009, Book of Abstracts, 240.

Damnjanović J., Zečević B., Đorđević R., Đorđević M., Todorović G. Fruit width is a very important feature, essential for the formation of fruit. Besides that, this feature is interesting due to its quantitative nature, which means that it is determined by a large number of genes. This study used five lines of blue eggplant (K35, K 36 / 1, K11, and K12) in diallele crossing in order to obtain hybrids of F1generation. Intermediate inheritance was the most common form of inheriting average fruit width of the examined hybrid combinations, while the additive effects of genes have an important role in the inheritance of these traits. Looking at all the hybrid combinations together, we found that the most common form of inheritance was the intermediate inheritance. The best general combining ability showed a line K12. The greatest PKS value had a combination K35 x 36/1.

UTICAJ STAROSTI NA KVALITET SEMENA PAPRIKE ( Capsicum annum L.) I KRASTAVCA ( Cucumis sativus L.)

XIV Međunarodno naučno-stručno savjetovanje agronoma Republike Srpske, Zbornik sažetaka, Univerzitet u Banja Luci, Poljoprivredni fakultet,Trebinje 23-26.mart 200, 156.

Jelena Damnjanović1, Bogoljub Zečević1, Radiša Đorđević1, Goran Todorović2,

Mladen Đorđević1

1Institut za povrtarstvo Smed.Palanka 2Institut za proučavanje lekovitog bilja » Dr. Josif Pančić » Beograd

Cilj ovih istaživanja je bio da se u laboratorijskim uslovima utvrdi životna sposobnost semena odnosno klijavost i energija klijanja semena paprike i krastavca u zavisnosti od godina starosti.Testirano je seme sorte Instituta za povrtarstvo iz Smederevske Palanke i to paprike Palanačka babura i Duga bela i hibrida krastavca Istok F1. Rezultati su pokazali da postoje razlike u klijavosti ispitivanih sorti.Energija i klijavost su opadali sa godinama starosti semena.Kod paprike, sorta Duga bela je zadržala bolju klijavost semena, 85% posle tri godine života u odnosu na sortu paprike Palanačka babura kod koje je pad klijavosti bio veći, 68% u trećoj godini. Hibrid krastavca Istok F1 je imao vrlo mali pad klijavosti 6% od godine žetve do treće godine života. Ključne reči: seme, paprika, krastavac, klijavost, energija klijanja

SELEKCIJA SREDNJE KASNIH I KASNIH SORTI GRAŠKA ZA BAŠTENSKU I INDUSTRIJSKU PROIZVODNJU

XIV Međunarodno naučno-stručno savjetovanje agronoma Republike Srpske, Zbornik sažetaka, Univerzitet u Banja Luci, Poljoprivredni fakultet, Trebinje 23-26.mart 2009, 163.

47

Radiša Đorđević1, Bogoljub Zečević1, Jelena Damnjanović1, Mladen Đordjević1, Goran Todorović2

1Institut za povrtarstvo Smederevska Palanka 2Institut za proučavanje lekovitog bilja "Dr. Josif Pančić"

Kontinuiranim procesom selekcije u Institutu za povrtarstvo u Smederevskoj

Palanci počev od 1997. godine radi se program koji obuhvata stvaranje novih sorti za baštensku i industrijsku proizvodnju i preradu graška. Stvoreni su novi genotipovi graška sa ugrađenim genetskim preduslovima za visok prinos, srednje kasnih i kasnih grupa zrenja, visokog kvaliteta mahuna i zrna, i dobre otpornosti na prouzrokovače bolesti graška. David, Galija, Olja i Snežana su novostvoreni genotipovi graška sa normalnom građom lista i predstavljaju novi kvalitet koji se preporučuje proizvođačima i prerađivačima graška. Golijat, Srbija i Šumadinac pripadaju afila tipu graška, tj. sortama bez lišća koje umesto liski imaju vitice (transformacija liski u vitice uslovljena je delovanjem recesivnog gena af, R Đorđević, 1999). Ove sorte su potpuno otporne prema poleganju.

MORPHOLOGICAL AND CHEMICAL ANALYSIS OF LOCAL PARSNIP (Pastinaca sativa L.) POPULATIONS

Radisa Djordjevic1, Bogoljub Zecevic1, Jelena Damnjanovic1, Goran Todorovic2, Radosav Jevdjovic2, Dragana Zivanovic3

1Institute for Vegetable Crops Smederevska Palanka, 71 Karadjordjeva St., Serbia

2Institute for Medicinal Plant Research „Dr Josif Pancic“ Belgrade, 1 Tadeusa Koscuska St., Serbia

3Faculty of Agriculture Belgrade, 6 Nemanjina St., Serbia

Parsnip (Pastinaca sativa L.) belongs to the family Apiaceae, and due to its dietary and medicinal properties it is one of the most valuable vegetable culture. In Serbia, parsnip is often grown in vegetable gardens, so the local populations are quite numerous. This paper presents the results of examination of 12 parsnip populations collected on the territory of Serbia. Their morphological and chemical traits have been compared to standard varieties Panonski glatki. During three-year period, from 2002 - 2005 following morphological characteristics have been analyzed: the average mass of roots, the average mass of leaf, the root diameter, root diameter of the middle and the phenomenon of secondary roots. Chemical analysis determined the dry matter, total minerals, total sugars and water content. The aim was to examine the quality of the collected parsnip population and to explore the possibility of involving new varieties in breeding process.

PROUČAVANJE OSETLJIVOSTI SOJEVA

BAKTERIJE Xanthomonas euvesicatoria (Jones i sar.) PREMA CuSO4, STREPTOMICINU I KASUGAMICINU

VI Kongres o zaštiti bilja sa simpozijumom o biološkom suzbijanju invazivnih organizama, Zlatibor, 23. 11. - 27. 11., Zbornik rezimea, 14.

Maja Ignjatov1, Katarina Gašić2, Milan Ivanović2, Milan Šević3, Aleksa Obradović2

48

1Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Maksima Gorkog 30, Novi Sad; 2Poljoprivredni fakultet, Nemanjina 6, 11080 Zemun; 3Institut za povrtarstvo, Karađorđeva 71, Smederevska

Palanka U patologiji paprike, osim mikoza i viroza, značajno mesto zauzimaju i oboljenja bakteriozne prirode. Po rasprostranjenosti i štetama koje nanosi, prouzrokovač bakteriozne pegavosti (Xanthomonas euvesicatoria) spada u najznačajnije bakterije parazite paprike. Tokom 2008. godine, iz listova obolelih biljaka paprike gajene u polju prikupljena je populacija ovog patogena od 102 soja poreklom iz različitih lokaliteta u Srbiji. U cilju provere eventualne pojave rezistentnih sojeva bakterije, proučena je osetljivost izolovanih sojeva prema bakar-sulfatu, kao i antibioticima streptomicin-sulfatu i kasugamicinu. Za ova proučavanja korišćena je podloga sa saharozom i peptonom (SPA). Eksperiment je izveden tako što je u autoklaviranu i delimično prohlađenu podlogu dodat vodeni rastvor bakar-sulfata do konačne koncentracije od 100 i 200 ppm, tj. aktivne komponente navedenih antibiotika do konačne koncentracije od 50, 100 i 200 ppm. Podloge su zatim razlivane u Petri posude, a zasejavanje proučavanih sojeva je vršeno pipetiranjem 3µl bakterijske suspenzije, koncentracije oko 108 cfu/ml na podlogu u vidu kapi. Inkubacija zasejanih podloga obavljena je pri 28°C tokom 48h, nakon čega je ocenjeno prisustvo ili odsustvo razvoja kolonija. Kao kontrola je korišćen soj X. vesicatoria rezistentan na bakar sulfat i pomenute antibiotike (KFB 062), a zasejana je i podloga bez dodatka testiranih baktericida. Ogled je izveden za svaki tretman u tri ponavljanja. Svi proučavani sojevi X. euvesicatoria se razvijaju u podlozi sa 100 ppm bakar-sulfata. Međutim, 89 sojeva je bilo osetljivo prema 200 ppm ovog jedinjenja u podlozi, ali se 13 ipak normalno razvijalo. Razlike su se ispoljile i u pogledu osetljivosti prema kasugamicinu. Koncentracija 50 ppm ovog preparata nije imala nikakvo dejstvo na razvoj 6 sojeva, dok se preostalih 96 nije razvijalo. Za razliku od kasugamicina, streptomicin-sulfat je pokazao baktericidno delovanje i pri najmanjoj koncentraciji: ni jedan soj se nije razvio u podlozi sa 50 ppm streptomicin-sulfata. Prema dobijenim rezultatima, minimalna inhibitorna koncentracija streptomicin-sulfata je 50 ppm, a kasugamicina 50 ppm za većinu i 100 ppm za sve sojeve. Minimalna inhibitorna koncentracija bakar-sulfata takodje nije ista za sve sojeve. Većina je osetljiva prema 200 ppm ovog baktericida, za razliku od 13 sojeva koji su se normalno razvijali, što ukazuje na moguću pojavu rezistentnosti prema navedenom jedinjenju bakra. Preparati na bazi antibiotika nisu registrovani za upotrebu u zaštiti bilja u našoj zemlji i ovom prilikom korišćeni su in vitro u eksperimentalne svrhe. Obzirom na mali spektar aktivnih materija za suzbijanje bakteriozne pegavosti paprike i nekontrolisanu upotrebu antibiotika, kao i čestu primenu bakarnih preparata, uočene razlike u osetljivosti proučavanih sojeva ukazuju da postoji velika opasnost od razvoja rezistentnosti bakterija.

KARAKTERIZACIJA SOJEVA PROUZROKOVAČA BAKTERIOZNE PEGAVOSTI PAPRIKE U SRBIJI

VI Kongres o zaštiti bilja sa simpozijumom o biološkom suzbijanju invazivnih organizama, Zlatibor, 23. 11. - 27. 11., Zbornik rezimea, 14

Maja Ignjatov1, Katarina Gašić2, Milan Ivanović2, Milan Šević3, Aleksa Obradović2

1Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad; 2Poljoprivredni fakultet, Zemun;

49

3Institut za povrtarstvo, Smederevska Palanka.

Tokom 2008. godine, prikupljen je veliki broj uzoraka obolelih biljaka paprike, iz raznih lokaliteta u Srbiji, u cilju proučavanja rasprostranjenosti patogena i sastava populacije bakterija Xanthomonas spp. kompleksa. Izolacijom iz zaraženih listova dobijena su 102 soja bakterija. Patogenost izolovanih sojeva proverena je inokulacijom biljaka paprike sorte Kalifornijsko čudo, a hipersenzitivna reakcija na biljkama duvana sorte Samsun. U cilju identifikacije proučene su odgajivačke i neke biohemijsko-fiziološke karakteristike. Odgajivačke karakteristike ocenjene su na osnovu boje i oblika kolonija na hranljivoj podlozi od kvaščevog ekstrakta, glukoze i CaCO3 (YDC), na podlozi sa trifenil-tetrazolium-hloridom (TTCA) i mSQ hranljivoj podlozi. Za sva proučavanja korišćene su kulture bakterija starosti 24h. Karakteristike proučavanih sojeva poređene su sa determinisanim sojevima Xanthomonas gardneri (NCPPB 881), Xanthomonas vesicatoria (NCPPB 1423), Xanthomonas perforans (NCPPB 4321) i Xanthomonas euvesicatoria (MI2). Za proučavanje su odabrani sojevi koji su prouzrokovali kompatibilnu reakciju inokulisanih biljaka paprike, a na biljkama duvana prouzrokovali hipersenzitivnu reakciju nakon 24h. Proučavani sojevi razlažu glukozu i arginin oksidativno, ne razlažu skrob i ne redukuju nitrate, hidrolizuju želatin i eskulin, poseduju ferment katalazu ali ne i oksidazu i pektinazu. Razvijaju se na podlozi sa 0,02% trifenil-tetrazolijum-hlorida, dok koncentracija od 0,1% deluje inhibitorno na razvoj. Pojedinačne kolonije na YDC podlozi, su žute, okrugle, sluzaste, ispupčene i sjajne. Na TTCA podlozi sojevi formiraju kolonije crvene boje, a na mSQ podlozi kolonije žuto-smeđe boje. Među kontrolnim sojevima postojale su razlike u nekim biohemijskim karakteristikama (kontrolni sojevi Xanthomonas vesicatoria i Xanthomonas perforans hidrolizuju skrob i poseduju pektolitičku aktivnost). Zapaženo je da većina proučavanih sojeva poseduje karakteristike neamilolitičke grupe ″A″, odnosno bakterije Xanthomonas euvesicatoria. U cilju detaljnijeg utvrđivanja sastava populacije, proučavanja ostalih karakteristika sojeva (fiziološke rase, serološke i molekularne karakteristike) su u toku. Uzimajući u obzir gajenje osetljivog sotimenta, cilj rada je utvrđivanje sastava populacije Xanthomonas kompleksa, prouzrokovača bakteriozne pegavosti paprike u Srbiji i usaglašavanje rezultata prema najnovijoj sistematici i nomenklaturi. Obzirom na činjenicu da je populacija patogena veoma dinamična, kao i da su u našoj zemlji već determinisane dve fiziološke rase, tokom istraživanja očekuje se utvrđivanje novog sastava populacije prisutne u proizvodnji paprike tokom 2008/09. godine.,

UTICAJ RIN GENA NA DUŽINU ČUVANJA I PROMENU HEMIJSKOG

SASTAVA PLODOVA NOVIH F1 HIBRIDA PARADAJZA Arhiv za poljoprivredne nauke u štampi

Marković Živoslav, Jasmina Zdravković, Dejan Cvikić, Nenad Pavlović i Milan

Zdravković Institut za povrtarstvo, Smederevska Palanka

Usporeno sazrevanje i dugo čuvanje plodova paradajza je osobina kontrolisana sa više gena inhibitora zrenja (nor - non ripening, nr - never ripe, rin - ripening inhibitor, alc- alcobaca). U našim oplemenjivačkim programima najbolje rezultate su imale kombinacije rin/rin+ genotipa. Plodovi ovih genotipova sporo sazrevaju, plodovi se čuvaju 2 -3 nedelje

50

i svo to vreme imaju zadovoljavajuću boju, čvrstoću i ukus. Rezultat ovih oplemenjivačkih programa su hibridi: Nada F1, Sampion F1, Trezor F1, Sidra F1 i Rebus F1. Linije sa rin mutacijom su korišćene kao majčinske komponente da bi se povećala dužina čuvanja plodova, prvenstveno značajna iz komercijalnih razloga. Muške komponente (očevi) ovih hibrida imaju rin+/rin+ genetsku konstituciju. Dužina čuvanja plodova paradajza je bila najduža kod homozigotnih linija sa rin genom (rin/rin genotipa) Hom-3, Hom-4 i Hom-5 od 118 do 125 dana. Kod heterozigotnih rin/rin+ hibrida Nada F1, Sampion F1, Trezor F1, Sidra F1 i Rebus F1 dužina čuvanja plodova je bila od 18 do 30 dana. Ovaj period zadovoljava zahteve lokalnog tržišta i supermarket i znatno je duži nego kod komercijalnih hibrida Balkan F1 i Marco F1 (5 do 8 dana). Smanjenje sadržaja ukupnih kiselina i likopena u heterozigotnim rin/rin+ F1 hibridima paradajza nije statistički značajno. Nema statistički značajne razlike između hibrida i linija u hemijskom sastavu izuzev sadržaja likopena. Majčinske komponente hibrida (rin/rin genotipa) imaju nizak sadržaj likopena (od 6.0 do 6.8 mg%) u odnosu na sve hibride gde je njegov sadržaj znatno veći (od 13.2 do 22.4 mg%).

BIBLIOGRAFIJA RADOVA NAUČNIH I STRUČNIH SARADNIKA INSTITUTA ZA POVRTARSTVO U SMEDEREVSKOJ PALANCI

Magistarski rad. Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet, 387 str.

Ljiljana Pavlović Institut za povrtarstvo, Karađorđeva 71, Smederevska Palanka

„Institut za povrtarstvo“ je jedna od značajnijih institucija u zemlji u oblasti biotehnologije. Predmet ove bibliografije su svi radovi naučnika i saradnika Instituta, objavljeni za vreme njihovog rada u ovoj ustanovi od osnivanja, 1946, do danas. U ovom periodu u Institutu je ukupno radilo oko 65 istraživača, a predmet proučavanja su bili radovi onih istraživača koji su rezultate svog naučnog rada objavljivali. U izradi bibliografije korišćeni su štampani, neštampani i živi izvori. Od štampanih izvora najznačajniji su bili: naučni i stručni časopisi iz oblasti biotehničkih nauka, zbornici za naučno-stručnih skupova iz oblasti biotehnologije u zemlji i svetu, godišnji izveštaji o radu Instituta, katalog biblioteke Instituta i drugih biblioteka u zemlji i internet kao višestruki izvor podataka. Neštampani izvori (Matična knjiga radnika, Matična evidencija radnika, Evidencioni kartoni radnika, Personalna dokumentacija radnika) služili su za prikupljanje osnovnih podataka o istraživačima, ali i kao uputna referenca. Svojim uputnicama u formalnim i neformalnim razgovorima, nastajanju ovog dela pomogli su stariji istraživači, svedoci određenih događanja u Institutu, rođaci, prijatelji i poznanici pojedinih istraživača koji nisu u životu. Višestruki bibliografski izvori i njihovo preplitanje, doprineli su da ova bibliografija bude sveobuhvatna i pouzdan izvor podataka o naučnim radovima. Reference su obrađene u skladu sa Međunarodnim pravilima za bibliografski opis, dok je sistematizacija građe obavljena je prema alfabetskom redosledu imena autora, a u okviru ove klasifikacije, odrednice su raspoređene prema vrsti naučnoistraživačkog rezultata: monografije, monografske studije, tematski zbornici, radovi objavljeni u naučnim časopisima međunarodnog značaja, radovi u zbornicima sa međunarodnih skupova, radovi u časopisima nacionalnog značaja, radovi u zbornicima sa skupova u zemlji, magistarske i doktorske teze. Bibliografija je konačno uobličena i zaokružena indeksima i napomenama.

51

NAČIN NASLEĐIVANJA UKUPNOG SADRŽAJA SUVE MATERIJE U

LUKOVICI CRNOG LUKA (Allium cepa L.) Book of absracts, IV Congress of the Serbian genetic society, Tara, June 1-5.2009, 237

Nenad Pavlović, Dejan Cvikić, Jasmina Zdravković, Mirjana Mijatović, Milka Brdar-

Jokanović Institut za povrtarstvo, Smederevska Palanka

Sadržaj suve materije je izuzetno važan sa aspekta dehidratacije crnog luka u prehrambenoj industriji. U cilju ispitivanja načina nasleđivanja ove osobine izvršeno je ukrštanje između pet divergentnih genotipova crnog luka, različitog geografskog porekla. Primenjen je metod punog dialela bez recipročnih ukrštanja, radi dobijanja potomstva F1 i F2 generacije. Poljski ogled sa roditeljima i hibridima F1 i F2 generacije postavljen je po slučajnom blok sistemu u pet ponavljanja u Institutu za povrtarstvo, Smederevska Palanka. Najčešći način nasleđivanja bilo je intermedijarno posmatrano u obe generacije ispitivanja. Vrednost aditivne genetičke komponente je veća od dominantne u oba analizirana generacijska nivoa (F1 i F2), što ukazuje da veći deo genetičke varijabilnosti pripada aditivnom delovanju gena. Najveća vrednost za heterozis (11,85%) izračunata je kod hibridne kombinacije PR x BB. Signifikantne vrednosti OKS su izračunate kod tri linije, a PKS kod jednog F1 hibrida. U F2 generaciji nisu utvrđene signifikantne vrednosti.

IN VITRO REGENERACIJA PUPOLJAKA IZ SEGMENATA KOTILEDONA, HIPOKOTILA I KORENA KOD Brassica oleraceae ssp.

XVIII simpozijum Društva za fiziologiju biljaka Srbije, Program i izvodi, 47

Pavlović Suzana1, Adžić Slađan1, Vinterhalter Branka2

1 Institut za povrtarstvo doo, Karađorđeva 71, Smederevska Palanka; 2 Institut za biološka istraživanja “S. Stanković”, Bulevar despota Stefana 142, Beograd

Kod šest kultivara podvrsta kupusa, brokolija, kelja i karfiola vrste Brassica oleracea istražena je sposobnost in vitro regeneracije pupoljaka. Segmenti kotiledona, hipokotila i korena klijanaca starih 7 dana korišćeni su kao eksplantati. Inkubiran su na Murashige i Skoog (MS) podlogu sa različitim kombinacijama auksina i citokinina (BAP + IBA, BAP + NAA, KIN + IBA). Najviši procenat regenerisanih pupoljaka je dobijen na hipokotilima, dok su kotiledoni uglavnom produkovali korenove. Sposobnost regeneracije široko je varirala zavisno od kultivara, tipa eksplantata i koncentracije primenjene hormonalne kombinacije. Za kupuse najbolja regeneracija pupoljaka bila je na MS podlozi sa 1,0 mg/l BAP i 0,5 mg/l IBA, dok je kod brokolija i kelja to MS medijum sa 1.0 mg/l KIN i 0.2 mg/l IBA. Najviše kalusa i vitrifikovanih pupoljaka razvijalo se na podlozi sa 1,0 mg/l BAP + 0,2 mg/l NAA kod svih 6 ispitivanih kultivara.

52

EFFECT OF AUXIN CONCENTRATION ON THE GROWTH OF WHEAT HAPLOID EMBRYOS

IV Congress of the Serbian Genetic Society. Book of Abstracts, Tara, 187

Slaven Prodanović1, Zdenka Girek2 i Fritz Matzk3 1 Faculty of Agriculture, Zemun-Belgrade, Serbia

2 Institutute for Vegetable Crops, Smed.Palanka , Serbia 3Institute of plant genetics and crop plant research, IPK-Gatersleben, Germany

Different factors affect the development of haploid embryos derived after crossing wheat with maize. The aim of this research was to analyze the effect of auxin concentration on the growth and development of wheat haploid embryos and to determine the optimal auxin concentration. Three different concentrations of auxin dicamba (0.01 ppm, 1 ppm and 100 ppm) were applied. Embryo rescue from wheat caryopses was performed in 6 different developmental stages (from 3rd to 14th day after fertilization). Rescue was followed by measurement of the embryo size (length and width in mm) and by estimation of the embryo development stage (using the scale 1 to 3) in each rescued embryo. According to the results, the embryo size was affected by auxin concentration. Embryos were longer and wider when higher concentration of auxin was applied and this fact was more obvious as embryos were older. However, embryo development was not significantly affected by auxin concentration; 14 days after fertilization all embryos were at the same development stage. Since the larger embryos could be easier rescued and transferred on the medium for their growth in vitro, dicamba concentration of 100 ppm was recommended for the practical work.

UTICAJ PRIMENE TEČNIH I LAKO RASTVORLJIVIH SREDSTAVA ZA ISHRANU BILJAKA NA PRINOS ZELENE SALATE (Lactuca sativa L.)

IV Simpozijum sa međunarodnim učešćem, Inovacije u ratarskoj i povrtarskoj proizvodnji, 23-24. oktobar 2009, Poljoprivredni fakultet Beograd, Zemun, Zbornik

izvoda, 74-75.

M. Ugrinović1, Jasmina Zdravković1, Milka Brdar-Jokanović1, Zdenka Girek1, M. Veselinović2, M. Damjanović1

1Institut za povrtarstvo, Smederevska Palanka 2Agrofarm, Topola

Sažetak: Primena tečnih i lako rastvorljivih sredstava za ishranu biljaka uobičajena je agrotehnička mera u proizvodnji povrća. Cilj ovog istraživanja bio je ispitivanje uticaja pet različitih sredstava za ishranu biljaka (Bioactiv, Hascon M-10 AD, Foliacon 22, Herbagreen i Drin) na prinos po biljci, broj listova i masu listova rozete zelene salate (Lactuca sativa L.), sorte Neva. Ogled je postavljen u plasteniku Instituta za povrtarstvo Smederevska Palanka, u toku zime 2008/09., uz navodnjavanje sistemom sa mikrorasprskivačima. Đubriva Bioactiv, Hascon M-10 AD i Herbagreen primenjena su folijarno, Foliacon 22 je unesen u zemljište prilikom zalivanja, dok je Drin primenjen na oba načina. Kod svih primenjenih tretmana zabeležen je značajno veći prinos po biljci u odnosu na kontrolu, izuzev kod tretmana Bioactiv, gde nije utvrđena statistički značajna

53

razlika u prinosu po biljci u odnosu na kontrolu. Veći broj listova u odnosu na kontrolu postignut je primenom hraniva Herbagreen i Drin (oba načina), dok su svi primenjeni tretmani ispoljili pozitivan uticaj na masu listova rozete.

APLIKACIJA MUTANTNIH GENA U SELEKCIJI PARADAJZA INSTITUTA ZA

POVRTARSTVO U SMEDEREVSKOJ PALANCI Zbornik izvoda i simpozijuma sa međunarodnim učešćem: Poljoprivreda, lokalni razvoj i

turizam, Vrnjačka Banja 21-23.decembar 2009, 12.

Zdravković Jasmina, Marković Ž., Mijatović Mirjana, Zdravković M. Institut za povrtarstvo, Smederevska Palanka

Prvi hibrid paradajza u uveden na sortnu listu tadašnje SFR Jugoslavije 1974 godine (Rapid F1), posle toga su sledili hibridi Belis F1 i Ras F1(1977). Danas je u semenskoj produkciji Instituta za povrtarstvo je 23 hibrida i tri u procesu priznavanja, različitih namena i karakteristika. Selekcija je izvođena selekcionim materijalom poreklom iz razlaganja sopstvenih i stranih hibrida paradajza. Bogata Gen banka semena paradajza bila je od veoma značajna u selekciji na specifične osobine: ranostasnost, prinos, otpornost na bolesti, adaptabilnost, čvrstinu ploda i dr.Selekcija na paradajzu je do sada izvođena konvencionalanim metodama selekcije do F8 generacije potomstva, kada se pristupalo dialelnim ukrštanjim između perspektivnih čistih linija dobrih kombinacionih sposobnosti. Biotehnološkim metodama (kultura antera) koje se zadnjih godina primenjuju, pokušava sa da se proces selekcije vremensku smanji.Najčešće korišćeni mutirani gena su: sp (self pruning) koji je ugrađen u determinantne hibride (Balkan F1, Marko F1, Rebus F1) i sorte (Narvik SPF, SP-109, Adonis), u (iniform ripening)- Lido F1, Atina F1, Šampoin F1, Danubius F1, rin (ripening inhibitor)- Nada F1, Šampion F1, Sef F1, Sidra F1, Rebus F1, j (jointless) – Narvik, Adonis, SP-109, c (potato leaf) - Mi-13, Enigma F1, Rebus F1, Ph -2 (Phytophtora infestans resistance) – Luna F1, Zlatni jubilej F1, Sef F1.

INKORPORACIJA GENA ČVRSTINE PLODA PARADAIZA

(Lycopersicon esculentum Mill.) (THE INCORPORATION GENE OF TOMATO FRUIT FIRMNESS

(Lycopersicon esculentum Mill.)) „Selekcija i semenarstvo“ Plant breeding and seed production, Novi Sad, 15, 2 63-70,

S. Bajića 1, Beograd-Zemun, 11185 Republika Srbija

Zdravković Jasmina, Marković Ž., Mijatović Mirjana, Zdravković M. 1

Selekcija paradaiza u pravcu povećanja čvrstine mora da uključi selekciju na debljinu preikarpa, čvrstinu pokožice ploda (kutikularnog sloja ploda) i čvrstinu mesa. Čvrstina ploda predstavlja poligeno svojstvo i zavisi od komponenata čvrstine koje pojedinačno uslovljavaju ovo svojstvo. U ovom delu radu ispitivani su aspekti povećanja čvrstine ploda na bazi povećanja čvrstine pokožice i debljine perikarpa. Korišćenjem genotipova koji imaju rin (ripening inhibitor) gen, može se ostvariti velika čvstina ploda i to sa aspekta čvrstine mesa. Na osnovu dialela šest roditeljskih linija (D-150, S-49, S-35, H-52, Kg-z, i SP-109) i prosečnih vrednosti čvrstine generacija potomsrva (P1, P2, F1, F2, BC1 i BC2),

54

primenom aditivno dominantnog modela sa tri i šest parametara (Mather i Jinks, 1982) procenjeni su genetički efekti. Na nasleđivanje čvrstine ploda utiču prvenstveno aditivni geni jer su utvrđeni u svim ispitivanim kombinacijama. Dominantni genski efekti javljaju se u određenom broju ukrštanja, što ukazuje na njihov značajan uticaj. U nasleđivanju veliku ulogu igraju epistatični genski efekti sva tri tipa dvogenskih interakcija i utvrđena je pojava duplikatnog tipa epistaze u stabilnom obliku.

CHARACTERISTICS IMPORTANT FOR ORGANIC BREEDING OF VEGETABLE CROPS

Book of absracts, IV Congress of the Serbian genetic society, Tara, June 1-5.2009, 234

Zdravković Jasmina, Pavlović N., Girek Zdenka, Zdravković M., Cvikić D. Institut za povrtarstvo, Smederevska Palanka

Institut za povrtarstvo poseduje bogatu kolekciju germplazme povrtarskih biljaka, koja se koristi kao izvor gena za oplemenjivanje na pojedine specifične osobine. Program oplemenjivačkog rada na luku zasnovan je na poboljšanju njegovog hemijskog sastava. Postoje i programi za identifikaciju i korišćenje genotipova koji se odlikuju visokim stepenom tolerantnosti na ekonomski značajnije bolesti. Posebna pažnja se posvećuje selekciji linija krastavca i paradajza tolerantnih prema plamenjači. Kao rezultat izdvojene su visoko tolerantne linije krastavca kornišona, kao i linije i hibridi paradajza sa višim stepenom tolerancije. Pokrenut je projekat oplemenjivanja pasulja tolerantnog na stresne uslove suše. Kod oplemenjivanja salate pristupilo se ispitivanju dela spontane flore, a kao moguć izvor genetičke varijabilnosti proučavani su i interspecies hibridi. Neophodno je raspolagati širokim spektrom sorti povrtarskih biljaka u cilju zadovoljenje potreba organske poljoprivredne proizvodnje. Uz poštovanje koncepta održive poljoprivrede, potrebno je uvođenje ovakvih programa u oplemenjivačke ustanove.

A POSSIBILITY FOR INCREASING LATE BLIGHT (PHYTOPHTORA INFESTANS MONT. DE BARRY) RESISTANCE IN TOMATO

Национална научна конференция по генетика, Book of abstracts, София 28-30. окт 2009, 7

Zdravkovic Jasmina, Živoslav Marković, Mirjana Mijatović, Milan Zdravković,

Sladjan Adžić Institut za povrtarstvo, Smederevska Palanka

Plamenjača (P. infestans Mont. de Barry) u Srbiji i nanosi značajne ekonomske štete na paradajzu. Programi selekcije na otpornost prema ovom patogenu u Institutu za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci odvija se duži niz godina. Genotipovi su rekombinovani između nosioca Ph-2 gena (S-31) otpornosti prema ovom parazitu i genotipova paradajza sa dobrim proizvodnim osobinama na prinos i kvalitet ploda, ali osetljivim prema ovom parazitu. Rezultati pokazuju da nove linije i hibridi paradajza pokazuju veći stepen otpornosti u odnosu na roditelje. Testiranje roditeljskih linija i F1 ukrštanja ukazuje na

55

parcijalnu dominaciju i intermedijarno nasleđivanje. Otpornosti novih linija, sorti i hibrida na prouzrokovača plamenjače paradajza, tokom 2006, utvrđene su na osnovu retultata veštačke inokulacije u uslovima zaštićenog prostora. Testirane su tri sorte (Narvik SPF, Adonis, SP-109) četiri linije S-49, S-31 i hom-3 i hom 4 i pet dialelna hibrida paradajza. Sorte poseduju visoku osetljivost prema ovom parazitu i poslužile su kao negativna kontrola. Šest nedelja stare biljke su inokulisane sporama gljiva, u koncentraciji 105sporangija/ml. Rezistentnost / osetljivost je ocenjena na osnovu površina prekrivenim nekrotičnim pegama, deset dana nakon inokulacije. Rezultati, prikazani skalom od I do VI, pokazuju da testirani genotipovi paradajza ne poseduju imunost. Većina experimentalnih ukrštanja sa roditeljskom linijom hom-3 i S -31 su otporni. Na osnovu morfoloških osobina, prinosa i otpornosti, najbolje hibridi su S-31 x hom 3 i S-31 x hom 4. Linije iz grupe hom doprinele su akumulaciji svojstva u pravcu povećane otpornosti u odnosu na otpornijeg roditelja.

GENETIČKI RESURSI POVRĆA U SRBIJI Knjiga izvoda, “Upravljanje genetičkim resursima biljnih i životinjskih vrsta Srbije”,

21-22.maj 2009. Beograd , 8.

Zdravković M., Pavlović N., Cvikić D., Vasić Mirjana, Gvozdenović Varga Jelica, Červenski J., Ilić Z., Moravčević Đ. i Anačkov G 1Institut za povrtarstvo Smederevska Palanka 2Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Stalne migraciјe stanovništva, ukrštanja važnih trgovačkih puteva, raznoliki zemljišni i klimatski uslovi, su uzroci koјi su doveli do velike raznolikosti mnogih biljnih vrsta u Srbiјi. Kod povrća toј raznolikosti doprinosi i postoјanje raznolikog ukusa stanovništva, različiti načini upotrebe i gaјenja. Raniјih godina, uvođenjem novoselekcionisanih sorata došlo јe do velike genetske eroziјe domaćih genetskih resursa povrća. Moderni sistemi proizvodnje visokovrednih povrtarskih proizvoda (organska, biološka poljoprivreda) zahtevaјu povratak tradicionalnih vrsta i populaciјa povrća u proizvodnju kako direktno tako i preko korišćenja u oplemenjivanju. To čini neobično važnim evidentiranje, prikupljanje, proučavanje i očuvanje genetskih resursa povrća Srbiјe. U okviru međunarodnog proјekta, SEEDNet-a, formirana јe grupa za rada sa povrtarskim vrstama u Republici Srbiјi. NJeni članovi uјedno rade, i to u okviru svoјih instituciјa јer centralne gen banke nema, i na proјektima finasiranim od Vlade Srbiјe. U poslednjih nekoliko godina evidentirano јe postoјeće stanje genetskih resursa povrća i to kako gaјenog tako i samoniklog. Urađeno јe inventarisanje stanja kolekciјa povrtarskog bilja u institutima, fakultetima, i nacionalnoј kolekciјi (iz proјekta BBGЈ iz devedesetih godina. Uzorcima u postoјećim kolekciјama proverena kliјavost, obnavnjani su i umnožavani. Na osnovu dosadašnjeg iskustva u radu sa genetskim resursima i literaturnih podataka, a posebno starih izvora, određeni su prioriteti rada. Naјvažniјe povrtarske vrste za rad su lukovi (crni, beli, aljma), zrne mahunjače (pasulj, boraniјa, bob), kupus, lisnato povrće, vrežasto (dinje, tikve), plodovito povrće (paprika, paradaјz). Obavljeno јe inventarisanje, registrovanje i kolekcionisanje starih domaćih sorata i populaciјa povrća na terenu, prvenstveno u povrtarskim regionima kod proizvođača koјi se ovim bave generaciјama. Domaćinima koјi gaјe tradicionalne populaciјe preporučuјe se da ih nastave gaјiti. Kod

56

mnogih povrtarski vrsta, (lukovi, kupus, salata, bob), on farm čuvanje јe naјefikasniјe. Stare sorte i populaciјe gaјene u baštama i na salašima, dostupne za razgledanje i upotrebu, izuzetno su korisne i za podizanje јavne svesti o značaјu rada u ovoј oblasti. Za većinu prikupljenih uzoraka postoјe pasoški podaci (EURISCO). Deo njih јe opisan (evaulaciјa i karakterizaciјa) na osnovu deskriptora. Došlo se do saznanja da postoјi veliki broј populaciјa povrća u Srbiјi koјe zavređuјu pajnju. One će biti dragocen materiјal i u oplemenjivanju. ANALIZA UTICAJA GERMPLAZME RODITELJA NA OSOBINE PLODA F1, F2 I

F3 GENERACIJE HIBRIDA PAPRIKE (CAPSICUM ANNUUM L.) IV Congress of the Serbian Genetic society,Tara 1-5. june 2009,

Book of Abstracts, 164

Zečević Bogoljub1, Đorđević Radiša1, Damnjanović Jelena1, Đorđević Mladen1, Goran Todorović2 i Radosav Jevđović2

1Institut za povrtarstvo Smederevska Palanka 2Institut za proučavanje lekovitog bilja “Dr Josif Pančić” Beograd

Cilj ovoga istraživanja bio je da se odrede genetičke vrednosti za širinu plooda i dužinu ploda F1 i F2 generacije dialelno ukrštenih genotipova paprike, kao i da se ocene efekti primene pedigree i bulk metoda selekcije kod F3 hibridnih populacija. Hibridne populacije su formirane od ukrštanja divergentnih genotipova koji pripadaju različitim varijetetima vrste Capsicum annuum L. Ispitivanja roditeljskih linija i F1 generacije trajala su tri godine, eksperimenti sa F2 generacijom dve godine, dok je analiza rezultata za hibridne populacije F3 generacije urađena na osnovu podataka jednogodišnjeg ogleda. Uzimajući sve dobijene kombinacije ukrštanja u obzir ocenjeno je da je efekat heterozisa u F1 generaciji za ispitivane osobine bio veoma mali. Genetička analiza F2 generacije pokazala je da se proučavane osobine nasleđuju parcijalnom dominacijom. U F3 generaciji hibridne populacije nastale primenom pedigree metoda selekcije ocenjene su kao oplemenjivački vrednije, po osnovu svih osobina, u odnosu na hibridne populacije dobijene modifikovanom bulk metodom.

KORIŠĆENJE MOLEKULARNIH MARKERA U OPLEMENJIVANJU PAPRIKE CAPSICUM SPP.

XIV Međunarodno naučno-stručno savjetovanje agronoma Republike Srpske, Trebinje 23-26 mart 2009, Zbornik sažetaka, 153

Bogoljub Zečević1, Radiša Djordjević1, Jelena Damnjanović1,

Mladen Djordjević1 i Goran Todorović2 1Institut za povrtarstvo, Smederevska Palanka

2Institut za lekovito bilje „Dr Josif Pančić“, Beograd Paprika je jedna od najvažnijih povrtarskih vrsta u okviru familije Solanaceae. Unapredjenje sortimenta u kvalitativnom i kvantitativnom smislu predstavlja jedan od najvažnijih činilaca koji utiču na ostvarivanje pozitivnih rezultata u proizvodnji paprike.

57

Ciljevi u programima oplemenjivanja paprike baziraju se na povećanju prinosa, poboljšanju kvaliteta ploda, stvaranju adaptibilnosti na uslove spoljne sredine, uvodjenju otpornosti na najznačajnije prouzrokovače bolesti paprike. Uspešnost u ostvarivanju najčešće postavljenih ciljeva u oplemenjivanju paprike je u sve većoj meri limitirana korišćenjem molekularnih markera. Do sada su korišćene različite vrste molekularnih markera u oplemenjivanju paprike: izoenzimi, RFLP (Restriction Fragment Length Polymorphism – polimorfizam dužine restrikcionih fragmenata), RAPD (Random Amplified Polimorphic DNA – slučajno amplifikovana polimorfna DNK), AFLP (Amplified Fragment Length Polymorphism – polimorfizam dužine umnoženih fragmenata), SSR (Simple Sequence Repeat – jednostavno ponavljajuće sekvence). Takodje, nekoliko lokus specifičnih PCR (Polymerase Chain Reaction – lančana reakcija polimeraze) markera su opisana za korišćenje u MAS (Marker Assisted Selection – marker potpomognuta selekcija).

MORPHOLOGICAL VARIATION AMONG ACCESSIONS OF PEPPER FROM

COLLECTION IN THE INSTITUTE FOR VEGETABLE CROPS SMEDEREVSKA PALANKA - SERBIA

19th EUCARPIA CONFERENCE, Genetic resources section, Ljubljana, Slovenia, May 26th - 29th, 2009, The Book of Abstracts, 82

Bogoljub Zecevic1, Radisa Djordjevic1, Mladen Djordjevic1,

Goran Todorovic2, Dragana Zivanovic3 1Institute for Vegetable Crops Smederevska Palanka, 71 Karadjordjeva St., Serbia

2Institute for Medicinal Research „Dr Josif Pancic“ Belgrade 3Faculty of Agriculture Belgrade, 6 Nemanjina St., Serbia

Pepper is very important vegetable in Serbia. Long tradition of pepper cultivation has resulted presence a high variability of pepper germplasm. During 65 years of working on vegetable breeding in the Institute for Vegetable Crops Smederevska Palanka has made very respectable effects on the pepper breeding. One of the prerequisite for successful work on pepper breeding was collecting the pepper landraces on the area of the former Yugoslavia and the Institute has carried out this task. The pepper collection in the Institute for Vegetable Crops Smederevska Palanka is one of the most significant in this part of Europe. Until to now much more attention has given to the working collection, while on the other accessions from the collection often did not pay-attention. After last year insight to the documentation and checking of seed germination it is determinated real status of collection. Additionally, one part of collection, representing the genetic diversity of whole collection, has been characterized for morphological traits by IPGR Descriptors for Capsicum (1995) and on the basis of recorded data using standard cluster analysis has made the analysis of morphological variation for selected accessions.

58

VI PRIZNATE SORTE

DORA Dr Dejan Cvikić Dr Bogoljub Zečević Dr Radiša Đorđević Dora je srednje rana sorta paprike, veoma dugih i krupnih plodova u tipu kapije. Plodovi su svetlo žute boje u tehnološkoj i intenzivno crveni u botaničkoj zrelosti. Plod je mesnat, dvostrano spljošten, tako da se veoma lako termički obrađuje, a još lakše ljušti. Može se koristiti za svežu upotrebu i sve vidove prerade. Veoma dobre rezultate ostvaruje gajenjem u zaštićenom prostoru, a u povoljnim uslovima gajenja na otvorenom polju ostvaruje prinose i preko 50t/ha.

59

VII BIBLIOGRAFIJA RADOVA

1. Brdar Jokanović Milka, Kraljević-Balalić Marija, Maksimović Ivana, Kobiljski B. (2009): Uticaj suviška bora na komponente prinosa pšenice. XIV međunarodno naučno-stručno savjetovanje agronoma Republike Srpske, Poljoprivreda ruralnog područja kao faktor integracije u EU, Trebinje, Bosna i Hercegovina, Zbornik sažetaka, 122.

2. Brdar-Jokanović Milka (2009): Fenotipska i molekularna varijabilnost tolerantno-sti pšenice na suvišak bora: doktorska disertacija. Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, 99 str.

3. Brdar-Jokanović Milka, Kobiljski B, Kraljević-Balalić Marija, Maksimović Ivana (2009): Wheat (Triticum aestivum L.) boron tolerance in field conditions. IV Congress of the Serbian Genetic Society, Tara, Serbia, Book of abstracts, 189.

4. Brdar-Jokanović Milka, Maksimović Ivana, Kraljević-Balalić Marija, Kobiljski B, Zeremski-Škorić Tijana (2009): Uticaj suviška bora na koncentraciju Ca, K, Mg, Cu, Fe i Mn kod pšenice. XVIII Simpozijum Društva za fiziologiju biljaka Srbije, Vršac, Srbija, Program i izvodi saopštenja, 101.

5. Cvikic Dejan (2009): Primena morfoloških i molekularnih markera u selekciji superiornih linija i hibrida paprike (Capsicum annuum L.) : doktorska disertacija. Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, 79 str.

6. Cvikić D, Pavlović N, Brdar-Jokanović Milka and Girek Zdenka (2009): The importance of earliness for creating new ms F1 pepper hybrids. Časopis Genetika: u štampi

7. Damnjanović Jelena, Zečević B, Đorđević R, Đorđević M, Todorović G. (2009): Genetic analysis of inheriting the eggplant (Solanum melongena L.) fruith width; IV Congress of the Serbian Genetic society, Tara 1-5. june 2009, Book of Abstracts, 240.

8. Damnjanović Jelena, Zečević B, Đorđević R, Todorović G, Đorđević M. (2009):Uticaj starosti na kvalitet semena paprike (Capsicum annuum L.) i krastavca (Cucumis sativus L.); XIV Međunarodno naučno-stručno savjetovanje agronoma Republike Srpske, Zbornik sažetaka, Univerzitet u Banja Luci, Poljoprivredni fakultet,Trebinje 23-26.mart 200, 156.

9. Djordjevic R, Zecevic B, Damnjanovic Jelena, Todorovic G, Jevdjovic R, Zivanovic Dragana: (2009): Morphological and chemical analysis of local parsnip (Pastinaca sativa L.) populations; 19th EUCARPIA CONFERENCE, Genetic resources section, Ljubljana, Slovenia, May 26th - 29th, 2009, The Book of Abstracts, 81.

10. Đorđević R, Zečević B, Damnjanović Jelena, Đorđević M, Todorović G. (2009): Selekcija srednje kasnih i kasnih sorti graška za baštensku i industrijsku proizvodnju, XIV Međunarodno naučno-stručno savjetovanje agronoma Republike Srpske, Zbornik sažetaka, Univerzitet u Banja Luci, Poljoprivredni fakultet, Trebinje 23-26.mart 2009, 163.

11. Ignjatov M, Gašić K, Ivanović M, Šević M, Obradović, A. (2009): Proučavanje osetljivosti sojeva bakterije Xanthomonas euvesicatoria (Jones i sar.) prema CuSO4, streptomicinu i kasugamicinu. VI Kongres o zaštiti bilja sa simpozijumom

60

o biološkom suzbijanju invazivnih organizama, Zlatibor, 23. 11. - 27. 11, Zbornik rezimea, 14.

12. Ignjatov M, Gašić, K, Ivanović, M, Šević M, Obradović, A. (2009): Karakterizacija sojeva prouzrokovača bakteriozne pegavosti u Srbiji. VI Kongres o zaštiti bilja sa simpozijumom o biološkom suzbijanju invazivnih organizama, Zlatibor, 23. 11. - 27. 11, Zbornik rezimea, 15.

13. Marković Ž, Zdravković Jasmina, Cvikić D, Pavlović N i Zdravković M (2009): Uticaj rin gena na dužinu čuvanja i promenu hemijskog sastava plodova novih F1 hibrida paradajza. Arhiv za poljoprivredne nauke u štampi

14. Pavlović N, Cvikić D, Zdravković Jasmina, Mijatović Mirjana, Brdar-Jokanović Milka (2009): Dry matter content inheritance pattern in fresh bulb onion (Allium cepa L.). Book of absracts, IV Congress of the Serbian genetic society, Tara, June 1-5.2009, 237.

15. Pavlović Radisavljević Ljiljana (2009): Bibliografija radova naučnih i stručnih saradnika Instituta za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci : magistarski rad. Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet, 387 str.

16. Pavlović Suzana, Adžić S, Vinterhalter Branka (2009). In vitro regeneracija pupoljaka iz segmenata kotiledona, hipokotila i korena kod Brassica oleracea ssp. XVIII simpozijum Društva za fiziologiju biljaka Srbije, Program i izvodi saopštenja, 47.

17. Prodanović S, Girek Zdenka, Matzk F. (2009): Effect of Auxin Concentration on the Growth of Wheat Haploid Embryos. IV Congress of the Serbian Genetic Society. Book of Abstracts, Tara, 187.

18. Ugrinović M, Zdravković Jasmina, Brdar-Jokanović Milka, Girek Zdenka, Veselinović M, Damjanović M: Uticaj primene tečnih i lako rastvorljivih sredstava za ishranu biljaka na prinos zelene salate (Lactuca sativa L.). IV Simpozijum sa međunarodnim učešćem, Inovacije u ratarskoj i povrtarskoj proizvodnji, 23-24. oktobar 2009, Poljoprivredni fakultet Beograd, Zemun, Zbornik izvoda, 74-75.

19. Zdravkovic Jasmina, Markovic Z, Mijatovic Mirjana, Zdravkovic M, Adzic S (2009): A possibility for increasing Late blight (Phytophtora infestans Mont. De Barry) resistance in tomato. Национална научна конференция по генетика, Book of abstracts, София 28-30. октомври 2009, 7.

20. Zdravković Jasmina, Marković Ž, Mijatović Mirjana, Zdravković M. (2009): Aplikacija mutantnih gena u selekciji paradajza Instituta za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci. Zbornik izvoda I simpozijuma sa međunarodnim učešćem: Poljoprivreda, lokalni razvoj i turizam, Vrnjačka Banja 21-23.decembar 2009, 12.

21. Zdravković Jasmina, Marković Ž, Mijatović Mirjana, Zdravković M. (2009): Inkorporacija gena čvrstine ploda paradaiza (Lycopersicon esculentum Mill.): Selekcija i semenarstvo Plant Breeding and Seed Production, Novi Sad, 15, 2, 63-70.

22. Zdravković Jasmina, Pavlović N, Girek Zdenka, Zdravković M, Cvikić D. (2009): Characteristics important for organic breeding of vegetable crops. Book of absracts, IV Congress of the Serbian genetic society, Tara, June 1-5.2009, 234.

23. Zdravković M, Pavlović N, Cvikić D, Vasić Mirjana, Gvozdenović Varga Jelica, Červenski J, Ilić Z, Moravčević Đ. i Anačkov G, (2010): Genetički resursi povrća u Srbiji, Knjiga izvoda, “Upravljanje genetičkim resursima biljnih i životinjskih vrsta Srbije”, 21-22.maj 2009. Beograd , 8.

61

24. Zečević B, Đorđević R, Damnjanović Jelena, Đorđević M, Todorović G, Jevđović R.(2009): Analysis of influence of parental germplasm on fruits characters of F1,F2 and F3 generations of pepper hybrids (Capsicum annuum L.); IV Congress of the Serbian Genetic society,Tara 1-5. june 2009, Book of Abstracts, 164.

25. Zečević B, Đorđević R, Damnjanović Jelena, Đorđević M. i Todorović G. (2009): Korišćenje molekularnih markera u oplemenjivanju paprike Capsicum spp. XIV Međunarodno naučno-stručno savjetovanje agronoma Republike Srpske, Trebinje 23-26 mart 2009, Zbornik sažetaka, Univerzitet u Banja Luci, Poljoprivredni fakultet, 153.

26. Zečević B, Đorđević R, Đorđević M, Todorović G. i Živanović Dragana (2009): Morphological variation among accessions of pepper from collection in the Institute for Vegetable crops Smederevska Palanka – Serbia; 19th EUCARPIA CONFERENCE, Genetic resources section, Ljubljana, Slovenia, May 26th - 29th, 2009, The Book of Abstracts, 82.

62

VIII UČEŠĆE NA NAUČNIM SKUPOVIMA

Dr Milka Brdar Jokanović Naziv skupa: IV Kongres Društva genetičara Srbije Organizator skupa: Društvo genetičara Srbije Vreme i mesto održavanja: 1.-5. jun, 2009. Tara Naziv rada, autori i način saopštavanja :

1. Usmeno izlaganje: Zečević B., Đorđević R., Jelena Damnjanović, Đorđević M., Todorović

G., Jevđović R. (2009): Analiza uticaja germplazme roditelja na osobine ploda F1, F2 i F3 generacije hibrida paprike (Capsicum annuum L.). IV Kongres genetičara Srbije, Tara, Zbornik abstrakata, 164.

2. Posteri: Prodanović S., Zdenka Girek, Matzk F. (2009): Uticaj koncentracije

auksina na rast haploidnih embriona pšenice. IV Kongres genetičara Srbije, Tara, Zbornik abstrakata, 187.

Brdar-Jokanović Milka, Kobiljski B., Marija Kraljević-Balalić, Ivana Maksimović (2009): Tolerancija pšenice (Triticum aestivum L.) na bor u poljskim uslovima. IV Kongres genetičara Srbije, Tara, Zbornik abstrakata, 189.

Zdravković Jasmina, Pavlović N., Zdenka Girek, Zdravković M., Cvikić D. (2009): Svojstva od značaja za organsko oplemenjivanje povrća. IV Kongres genetičara Srbije, Tara, Zbornik abstrakata, 234.

Pavlović N., Cvikić D., Jasmina Zdravković, Mirjana Mijatović, Milka Brdar-Jokanović (2009): Način nasleđivanja ukupnog sadržaja suve materije u lukovici crnog luka (Allium cepa L.). IV Kongres genetičara Srbije, Tara, Zbornik abstrakata, 237.

Đorđević R., Zečević B., Jelena Damnjanović, Todorović G., Jevđović R. (2009): Uticaj af gena na formiranje broja zrna graška po mahuni (Pisum sativum L.). IV Kongres genetičara Srbije, Tara, Zbornik abstrakata, 239.

Jelena Damnjanović, Zečević B., Đorđević R., Đorđević M., Todorović G. (2009): Genetička analiza nasleđivanja širine plodova po biljci plavog patlidžana (Solanum melongena L.). IV Kongres genetičara Srbije, Zbornik abstrakata, 240.

Skup je održan u kongresnoj Sali hotela „Omorika“ na Tari. Trajao je 5 dana i organizovan je u okviru 5 širih tematskih oblasti. Skup je bio izuzetno posećen, sa značajnim udelom inostranih izlagača. Predavanja su uglavnom održavana na engleskom jeziku. U okviru oblasti Genetičke osnove biodiverziteta i konzervaciona genetika održano je 9 usmenih i 18 poster prezentacija, oblasti Mutageneza i ekogenotoksikologija 7 usmenih i 16 poster prezentacija, oblasti Medicinska genetika 10 usmenih i 26 poster prezentacija, dok je u okviru oblasti Molekularna genetika 11 radova izloženo usmeno, a 20 posterom. Najveći broj radova izložen je u okviru tematske oblasti Genetika i oplemenjivanje

63

organizama, gde je održano 28 usmenih i 104 poster prezentacija. Ukupno je izloženo 249 radova (612 autora), od čega 65 usmeno i 184 posterom. Istraživači Instituta za povrtarstvo izložili su ukupno 7 radova, u okviru tematske oblasti Genetika i oplemenjivanje organizama (1 usmeno izlaganje i 6 postera). Radovi izloženi u okviru tematske oblasti Genetika i oplemenjivanje organizama podeljeni su u 3 celine: Genetičke osnove oplemenjivanja organizama, Genetička kontrola kvantitativnih osobina i Genetički resursi kao osnova oplemenjivanja organizama. Zapaženo je posebno interesovanje za primenu metoda moderne biotehnologije u oplemenjivanju organizama. Održana su 2 okrugla stola, na teme Genetika u obrazovanju i Etički aspekti genetičkih istraživanja, u okviru kojih je održano 6 predavanja. Mr Jelena Damnjanović

Naziv Skupa : 14. međunarodno savetovanje agronoma

Republike Srpske Organizator skupa : Poljoprivredni fakultet, Banja Luka Vreme i mesto održavanja : 23 – 26. 03. 2009. Trebinje Naziv rada, autori i način saopštavanja : Sekcija: Povrtarstvo – poster prezentacija:

IV/1. Zečević, B., Đorđević, R., Damnjanović Jelena, Đorđević, M., Todorović, G.: Korišćenje molekularnih markera u oplemenjivanju paprika Capsicum spp.

IV/4. Damnjanović Jelena, Zečević, B., Đorđević, R., Todorović, G., Đorđević, M.: Uticaj starosti na kvalitet semena paprike (Capsicum annuum L.) i krastavca (Cucumis sativus L.)

IV/11. Đorđević, R., Zečević, B., Damnjanović Jelena, Đorđević, M., Todorović, G.: Selekcija srednje kasnih i kasnih sorti graška za baštensku i industrijsku proizvodnju

Sekcija: Ratarstvo – poster prezentacija: III/2. Brdar Milka, Kraljević-Balalić Marija, Maksimović Ivana, Kobiljski,

B.: Uticaj suviška bora na komponente prinosa pšenice Savetovanje je održano u hotelu Leotar i u amfiteatru Hidroelektrana na Trebišnjici u neposrednoj blizini Hotela. Organizatori savetovanja bili su: Poljoprivredni fakultet Banja Luka, Poljoprivredni fakultet u Istočnom Sarajevu, Poljoprivredni institut Republike Srpske Banja Luka, Društvo agronoma Republike Srpske, Poljoprivredni fakultet Priština i Biotehnički fakultet u Bihaću. Pokrovitelji skupa bili su: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske i Ministarstvo nauke i tehnologije Republike Srpske. Osnovna tema ovog savetovanja bila je „Poljoprivreda ruralnih područja kao faktor integracije u EU“. Skup je svečano otvoren 24.03.2009. od strane Ministra za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Republike Srpske dr Radivoja Bratića. Nakon plenarnih predavanja nastavljeno je izlaganje radova kroz sledeće sekcije: 1) Agrarna politika, programiranje ruralnog razvoja; 2) Ekologija i ekološki razvoj

64

poljoprivrede; 3) Ratarstvo; 4) Povrtarstvo; 5) Voćarstvo i vinogradarstvo; 6) Stočarstvo, pčelarstvo, ribarstvo, lovstvo. Usmeno je prezentovano 58 radova, dok su poster prezentacijom izložena 123 rada. Tokom rada savetovanja održan je okrugli sto pod nazivom: Uloga agronomske struke u realizaciji ciljeva strateškog plana ruralnog razvoja Republike Srpske, nekoliko komercijalnih prezentacija firmi iz oblasti agrara kao i promocija knjiga i jedne studije. Savetovanje je bilo odlično organizovano i veoma dobro posećeno. Izložen je veći broj vrlo interesantnih radova, a u ostvarenoj komunikaciji sa učesnicima Savetovanja dobijene su informacije koje mogu biti značajne za dalja istraživanja u Institutu. Suzana Pavlović, dipl. mol. biol. Slađan Adžić, dipl. inž. Dr Milka Brdar Naziv skupa: XVIII simpozijum

Društva za fiziologiju biljaka Srbije Organizator skupa: Društvo za fiziologiju biljaka Srbije Vreme i mesto održavanja: 25-27. maj, 2009, Vršac Naziv rada, autori i način saopštavanja :

Pavlović Suzana, Adžić Slađan, Branka Vinterhalter (2009). In vitro regeneracija pupoljaka iz segmenata kotiledona, hipokotila i korena kod Brassica oleracea ssp. XVIII simpozijum Društva za fiziologiju biljaka Srbije, maj, Program i izvodi saopštenja, str. 47.

Milka Brdar-Jokanović, Ivana Maksimović, Marija Kraljević-Balalić, Kobiljski B., Tijana Zeremski-Škorić (2009): Uticaj suviška bora na koncentraciju Ca, K, Mg, Cu, Fe i Mn kod pšenice. XVIII Simpozijum Društva za fiziologiju biljaka Srbije, Vršac, Srbija, Program i izvodi saopštenja, 101.

Mladen Đorđević, dipl. inž.

Poseta istraživačima u drugim zemljama Bugarska, 6. – 8. jul 2009.

Zahvaljujući ostvarenom kontaktu sa dr Tzenkom Vatchevom iz Instituta za zaštitu bilja, Kostin Brod, Sofia, Bugarska, ostvarena je poseta tom Institutu. Dr Tzenko Vatchev je šef odeljenja za fitopatologiju u ovom Institutu i bavi se proučavanjem zemljišnih fitopatogenih gljiva, pa i Fusarium oxysporum f. sp. lycopersici, već više od 20 godina. Svrha posete bila je da se upozna rad pomenutog kolege kao i metode koje u tom Institutu koriste za proučavanje Fusarium oxysporum f. sp. lycopersici, i razmene iskustva vezano za ovu problematiku. Za ovo kratko vreme provedeno u Institutu za zaštitu bilja, Kostin Brod, razmenjena su mnoga iskustva vezana za problematiku fuzarioznog uvenuća paradajza kao i drugih fitopatogenih gljiva povrća značajnih u Bugarskoj i Srbiji. Poseta je završena uz dogovor za buduće posete i saradnje.

65

Milan Šević, dipl. inž. Naziv skupa: VI kongres o zaštiti bilja sa simpozijumom

o biološkom suzbijanju invazivnih organizama Organizator skupa: Društvo za zaštitu bilja Srbije Vreme i mesto održavanja: Zlatibor, 23 – 27. novembar 2009. Naziv rada, autori i način saopštavanja :

Ignjatov, M., Gašić, K., Ivanović, M., Šević M., Obradović, A. (2009): Proučavanje osetljivosti sojeva bakterije Xanthomonas euvesicatoria (Jones i sar.) prema CuSO4, streptomicinu i kasugamicinu. VI Kongres o zaštiti bilja sa simpozijumom o biološkom suzbijanju invazivnih organizama, Zlatibor, 23. 11. - 27. 11., Zbornik rezimea, 14.

Ignjatov, M., Gašić, K., Ivanović, M., Šević M., Obradović, A. (2009): Karakterizacija sojeva prouzrokovača bakteriozne pegavosti u Srbiji. VI Kongres o zaštiti bilja sa simpozijumom o biološkom suzbijanju invazivnih organizama, Zlatibor, 23. 11. - 27. 11., Zbornik rezimea, 15.

VI Kongres o zaštiti bilja sa simpozijumom o biološkom suzbijanju invazivnih organizama održan je: 23 – 27. novembra 2009. godine u kongresnom centru „Srbija“ na Zlatiboru. Društvo za zaštitu bilja Srbije u 2009. godini obeležilo je jubilarnu 55. godišnjicu svoga rada organizovanjem VI Kongresa o zaštiti bilja sa simpozijumom o biološkom suzbijanju invazivnih organizama, u saradnji sa Internacionalnom organizacijom za biološko suzbijanje štetnih organizama, Istočnom palearktičkom sekcijom. Održavanjem ovog internacionalnog naučnog skupa nastavlja se dosadašnje uspešno organizovanje naučnih i stručnih skupova pod okriljem Društva za zaštitu bilja Srbije. Nastojeći da sagleda stanje istraživanja i pravce budućeg razvoja multidisciplinarne oblasti zaštite bilja, Naučni odbor je odabrao 48 radova za usmeno saopštavanje od kojih su 26 saopštili strani autori i 123 referata u formi postera od kojih su 45 radovi stranih autora. Radovi su bili razvrstani u sledeće sekcije kongresa: Integralna zaštita bilja; Inovacije u zaštiti bilja; Fitopatologij; Primenjena entomologija sa zoologijom; Herbologija; Fitofarmacija; Toksikologija i Ekotoksikologija. Radovi iz oblasti Biološkog suzbijanja invazivnih organizama su saopšteni u okviru Simpozijuma. Na kongresu je bilo reči i o aktuelnim temama o zaštiti bilja i o novoj zakonskoj regulativi u zaštiti bilja. Milan Ugrinović, dipl. inž. Naziv skupa: IV Simpozijum sa međunarodnim učešćem,

Inovacije u ratarskoj i povrtarskoj proizvodnji Organizator skupa: Poljoprivredni fakultet,

Institut za ratarstvo, Beograd Vreme i mesto održavanja: 23 – 24. oktobar 2009. Beograd – Zemun Naziv rada, autori i način saopštenja:

66

Ugrinović Milan, Zdravković Jasmina, Brdar-Jokanović Milka, Girek Zdenka, Veselinović Milorad, Damjanović Milan: Uticaj primene tečnih i lako rastvorljivih sredstava za ishranu biljaka na prinos zelene salate (Lactuca sativa L.). IV Simpozijum sa međunarodnim učešćem, Inovacije u ratarskoj i povrtarskoj proizvodnji, 23-24. oktobar 2009, Poljoprivredni fakultet Beograd-Zemun, Zbornik izvoda str. 74-75.

IV Simpozijum sa međunarodnim učešćem, Inovacije u ratarskoj i povrtarskoj proizvodnji, održan je u prostorijama Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. Tema Simpozijuma bila je ''Organska poljoprivredna proizvodnja''. Na ovu temu prezentovano je pet usmenih referata po pozivu. Pored toga, usmeno je prezentovano još 36 radova koji su se odnosili na temu Simpozijuma, ali i na druge teme (konvencionalna agrotehnika ratarskih, povrtarskih i krmnih biljaka, zaštita bilja, ekonomika proizvodnje, kvalitet proizvoda i ekologija). Među usmeno izlaganim radovima bio je i naš rad. Posterima su prezentovana 44 rada različite tematike. Prema rečima organizatora, zabeležena je manja posećenost u odnosu na protekle godine. Dr Bogoljub Zečević Naziv skupa: 19th EUCARPIA CONFERENCE –

Genetic Resources Section Organizator skupa: Poljoprivredni fakultet,

Institut za ratarstvo, Beograd Vreme i mesto održavanja: 23 – 24. oktobar 2009. Beograd – Zemun Naziv rada, autori i način saopštenja:

Đorđević Radiša, Zečević Bogoljub, Damnjanović Jelena, Todorović Goran, Jevđović Radosav, Živanović Dragana: Morphological and chemical analysis of local parsnip (Pastinaca sativa L.)

Zečević Bogoljub, Đorđević Radiša, Đorđević Mladen, Todorović Goran, Jevđović Radosav, Živanović Dragana: Morphological variation among accessions of pepper from collection in the Institute for Vegetable Crops Smederevska Palanka – Serbia

Konferencija je održana u kongresnom centru „Cankarjev dom“ u Ljubljani. Organizatori konferencije bili su: EUCARPIA (European Association for Plant Breeding Research) i Poljoprivredni institut Slovenije. Veliki broj organizacija i firmi je potpomogao organizaciju ovog skupa (ARRS, ASO-Ljubljana, Semenarna Ljubljana, Syngenta, Bayer Crop Science, Omega, Chemass, Mediline). Skup je svečano otvoren 27.05.2009. od strane državnog sekretara Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i hranu Slovenije mr Sonje Bukovec. Nakon pozdravnih govora predsednika organizacionog odbora dr Vladimira Megliča i predsednika naučnog odbora dr Eve Torn, konferencija je započela izlaganjem radova kroz sledeće sekcije: 1) Searching for traits, 2) Rationalization of ex situ collections and sharing of responsibilities, 3) Utilization of gene banks and gene bank accessions 4) Material for special products.

67

Usmeno je prezentovano 25 radova, dok je poster prezentacijom izložen 131 rad. U sekciji 3. naši radovi su bili izloženi kao posteri. Tokom konferencije organizovana je stručna ekskurzija do oglednih polja Poljoprivrednog instituta Slovenije u Jablju i do Instituta za hmeljarstvo i pivarstvo Slovenije u Žalecu. Konferencija je bila odlično organizovana i veoma dobro posećena. Bilo je ukupno registrovano 122 učesnika iz 30 zemalja. Izložen je veći broj vrlo interesantnih radova, a u ostvarenoj komunikaciji sa učesnicima konferencije dobijene su informacije koje mogu biti značajne za dalja istraživanja na polju genetičkih resursa u Institutu. Dr Jasmina Zdravković Naziv skupa: Genetička naučna konferencija Organizator skupa: BAN-a (Bugarska akademija nauka) i

Institut za genetiku Vreme i mesto održavanja: 27.10-31.10. 2009, Sofija, Bugarska Naziv rada, autori i način saopštavanja :

Jasmina Zdravković, Mirjana Mijatović, Živoslav Marković, Milan Zdravković, Slađan Adžić: A possibility for increasing Late Blight (Phytophtora infestans Mont. De Barry) resistance in tomato.

Kongres je organizovan u nekoliko sekcija: 1) Dončo Kostof – znameniti bugarski genetičar; 2) Genetika biljaka; 3) Genetika čoveka i životinja; 4) Medicinska genetika i genetika mikroorganizama; 5) Ekološka genetika; 6) Selekcija biljaka i 7) Istorija genetike Učesnici su svoje radove izlagali usmeno ili posterima. Najviše naučnih radova je bilo u okviru sekcije Selekcija biljaka (49). Kongresu je prisustvovalo veliki broj selekcionera i genetičara iz Bugarske. Svi radovi će biti objavljeni u časopisu Genetics and Breeding (časopis bugarske Akademije nauka). Prisustvo na Kongresu je iskorišćeno za kontakte sa kolegama iz Bugarske i moguće saradnje Instituta za povrtarstvo sa Institutom za povrtarstvo „Marica“ iz Plovdiva i Institutom za genetiku „D. Kostof“ iz Sofije. Ostvareni kontakti su rezultirali konkurisanjem na međunarodne projekte i FP7 okvira sa kolegama iz Bugarske i Makedonije kao partnerima. Ljubaznošću kolega koji rade na selekciji paradajza u Bugarskoj dobijena su dva izvora gena, Ailsa craig og c (old gold crimson – gen koji uslovljava povećeni sadržaj likopina) i linija AfeLA (linija sa genom koja uslovljava pojavu antocijana).

68

IX ODBRANJENE DOKTORSKE DISERTRACIJE I MAGISTARSKI RADOVI

Dr Milka Brdar Jokanović Naslov teze : Fenotipska i molekularna varijabilnost tolerantnosti

pšenice na suvišak bora : doktorska disertacija Mentor: Prof dr Marija Kraljević-Balalić, profesor emeritus Članovi komisije: 1. Prof dr Ivana Maksimović, redovni profesor

Poljoprivredni Fakultet, Univerziteta u Novom Sadu 2. Dr Borislav Kobiljski, naučni savetnik Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Mesto i datum odbrane: Poljoprivredni Fakultet, Univerziteta u Novom Sadu 27. 11. 2009.

Izvod: Suvišak mikroelementa bora u zemljištu se može nepovoljno odraziti na prinos pšenice. Najbolji pristup za prevazilaženje ovog problema je identifikacija genotipova pšenice tolerantnih na visoke koncentracije bora i unošenje ovog svojstva u nove ili postojeće sorte. Ispitan je uticaj visokih koncentracija bora na šezdeset divergentnih genotipova hlebne pšenice (Triticum aestivum L.) u laboratorijskim i poljskim uslovima, kao i mogućnost korišćenja molekularnih markera-mikrosatelita za identifikaciju genotipova pšenice tolerantnih na suvišak bora. Kao selekcioni kriterijum za toleranciju na bor u laboratorijskim uslovima je korišćena redukcija dužine korenčića na tretmanima bornom kiselinom u odnosu na kontrolu, a u poljskim redukcija prinosa. Konstatovana je značajna fenotipska varijabilnost analiziranih genotipova pšenice u pogledu tolerantnosti na bor, kako u laboratorijskim, tako i u poljskim uslovima. Utvrđena je alelna varijabilnost ispitivanih mikrosatelitnih lokusa i kod oba lokusa je konstatovana indikacija veze marker-svojstvo tolerancija na bor. Primenjeni laboratorijski metod utvrđivanja tolerantnosti na bor kod pšenice obezbeđuje relativno dobru procenu tolerantnosti u poljskim uslovima. Imajući u vidu rezultate oba ogleda, kao i činjenicu da su za naše agroekološke uslove potrebne sorte pšenice prilagođene širem opsegu koncentracije bora u zemljištu, za rad na oplemenjivanju u smislu tolerantnosti na bor se preporučuju genotipovi NS 73/02, Ljiljana i Mina.

69

Dr Dejan Cvikić Naslov teze : Primena morfoloških i molekularnih markera u selekciji

superiornih linija i hibrida paprike (Capsicum annuum L.) : doktorska disertacija

Mentor: Dr Slaven Prodanović, redovni profesor Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu

Članovi komisije: 1. Dr Gordana Šurlan-Momirović, redovni profesor Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu 2. Dr Dubravka Savić, docent Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu 3. Dr Đuro Gvozdenović, naučni savetnik

Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 4. Dr Dušan Stevanović, naučni savetnik "Bioprodukt" - Čačak Mesto i datum odbrane: Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet

Zemun, 13.jul 2009. Izvod: Metodom punog dialela, bez povratnih ukrštanja izvršena je hibridizacija pet roditeljskih genotipova (KP-01, KP-03, S-15, CH-1 i HM-6) radi dobijanja potomstva F1 generacije, iz koje je samooplodnjom dobijena F2 generacija. Osnovni cilj ovog istraživanja je bio da se primenom morfoloških (po UPOV-u) i molekularnih RAPD markera odrede roditelji koji su donori pozitivnih gena i koji daju ekspresivno potomstvo sa poboljšanim osobinama. Određene su i genetičke vrednosti za ispitivane kvantitativne osobine (ranostasnost, broj plodova po biljci, debljina perikarpa, masa ploda i sadržaj vitamina C) roditelja, F1i F2 hibrida. Izračunate su fenotipske korelacije kvantitativnih osobina, kao i grupisanje genotipova na osnovu morfoloških i kvantitativnih parametara. Morfološki markeri su pokazali veliki značaj za procenu sortnih različitosti. Nijedan od 15 ispitivanih genotipova nije imao iste vrednosti za sedam ispitivanih morfoloških markera. Uzimajući u obzir sve kombinacije ukrštanja ocenjeno je da je heterozis u F1 i F2 generaciji veoma mali. Genetička analiza je pokazala da se ranostasnost nasleđuje superdominacijom, sadržaj vitamina C intermedijarno, a ostale ispitivane osobine parcijalnom dominacijom. Klaster analiza zasnovana na vrednostima kvantitativnih osobina dala je rezultate koji su znatno više primenljivi u oplemenjivanju paprike u odnosu na klaster analizu zasnovanu na morfološkim markerima. Od 20 primenjenih prajmera, samo OPP-5 je obrazovao traku OPP-5-3 koja je povezana sa dugim oblikom ploda, jer je identifikovana samo kod roditelja i svih njegovih hibrida sa navedenim oblikom ploda. Kao rezultat ovih ispitivanja, tj. ukrštanja pet divergentnih linija paprike, gde je sterilna linija HM-6 korišćena kao linija majke, dobijen je prvi hibrid ljute paprike tipa šipke S-15 h HM-6, pod imenom Sirena F1. Ključne reči: paprika, F1 i F2 generacija, heterozis, genetička analiza, morfološki i molekularni markeri, klaster analiza, Sirena F1.

70

Mr Ljiljana (Pavlović) Radisavljević Naslov teze : Bibliografija radova naučnih i stručnih saradnika «Instituta

za povrtarstvo» u Smederevskoj Palanci; magistarski rad Mentor: dr Aleksandra Vraneš, redovni profesor

Filološki fakultet, Univerzitet u Beogradu Članovi komisije: 1. dr Bogoljub Zečević, viši naučni saradnik Institut za povrtarstvo, Smederevska Palanka

2. dr Bojan Đorđević, vanredni profesor Filološki fakultet, Univerzitet u Beogradu

Mesto i datum odbrane: Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet, Katedra za bibliotekarstvo i informatiku; Beograd, 12.mart 2009.

Izvod: „Institut za povrtarstvo“ je jedna od značajnijih institucija u zemlji u oblasti biotehnologije. Predmet ove bibliografije su svi radovi naučnika i saradnika Instituta, objavljeni za vreme njihovog rada u ovoj ustanovi od osnivanja, 1946, do danas. U ovom periodu u Institutu je ukupno radilo oko 65 istraživača, a predmet proučavanja su bili radovi onih istraživača koji su rezultate svog naučnog rada objavljivali. U izradi bibliografije korišćeni su štampani, neštampani i živi izvori. Od štampanih izvora najznačajniji su bili: naučni i stručni časopisi iz oblasti biotehničkih nauka, zbornici za naučno-stručnih skupova iz oblasti biotehnologije u zemlji i svetu, godišnji izveštaji o radu Instituta, katalog biblioteke Instituta i drugih biblioteka u zemlji i internet kao višestruki izvor podataka. Neštampani izvori (Matična knjiga radnika, Matična evidencija radnika, Evidencioni kartoni radnika, Personalna dokumentacija radnika) služili su za prikupljanje osnovnih podataka o istraživačima, ali i kao uputna referenca. Svojim uputnicama u formalnim i neformalnim razgovorima, nastajanju ovog dela pomogli su stariji israživači, svedoci određenih događanja u Institutu, rođaci, prijatelji i poznanici pojedinih istraživača koji nisu u životu. Višestruki bibliografski izvori i njihovo preplitanje, doprineli su da ova bibliografija bude sveobuhvatna i pouzdan izvor podataka o naučnim radovima. Reference su obrađene u skladu sa Međunarodnim pravilima za bibliografski opis, dok je sistematizacija građe obavljena je prema alfabetskom redosledu imena autora, a u okviru ove klasifikacije, odrednice su raspoređene prema vrsti naučnoistraživačkog rezultata: monografije, monografske studije, tematski zbornici, radovi objavljeni u naučnim časopisima međunarodnog značaja, radovi u zbornicima sa međunarodnih skupova, radovi u časopisima nacionalnog značaja, radovi u zbornicima sa skupova u zemlji, magistarske i doktorske teze. Bibliografija je konačno uobličena i zaokružena indeksima i napomenama. Ključne reči: bibliografija, međunarodni standardni bibliografski opis, Institut za

povrtarstvo, naučni radovi

71

METEOROLOŠKI PODACI – SMEDEREVSKA PALANKA 01.01. 2009.-31.12.2009.

Lokacija: MEREOROLOŠKA STANICA, Smed. Palanka: - Geografska dužina 20°57 Е - Geografska širina 44°22 N - Nadmorksa visina 121m

Mesec D

ekad

a

T E M P E R A T U R E (оС) P A D A V I N E (mm)

Sred

nja

deka

dna

Pros

ek 1

981-

90

Aps

olut

ni

mak

sim

um

Aps

olut

ni

min

imum

Aps

. Min

. na

5 cm

izna

d tla

Aps

. Min

imum

na

dub

ini 5

cm

Aps

olut

ni

mak

sim

um n

a du

bini

5cm

Sred

nja

deka

dna

količ

ina

pada

vina

Pros

ek 1

981

– 90

vi

šak,

man

jak)

Bro

j dan

a sa

pa

davi

nam

a

Bro

j dan

a sa

sn

ežni

m

pokr

ivač

em

JANUAR 1 2 3

-5 1 5

1 1 1

3 16 16

-15 -9 -1

-19 -10 -4

-2 -2 2

-1 6 8

4 6 42

10 18 13

1 4 7

10 4 2

Prosek 0 0 16 -15 -19 -2 8 52 41 (+11) 12 16

FEBRUAR 1 2 3

7 -1 -1

2 2 3

20 10 8

-2 -8 -16

-6 -12 -17

1 0 0

10 8 3

4 79 1

13 18 8

4 7 1

0 9 8

Prosek 2 3 20 -16 -17 0 10 84 39 (+25) 12 17

MART 1 2 3

8 6 9

5 6 9

17 13 22

0 -4 -3

-2 -6 -6

1 2 2

11 9 14

24 10 12

11 14 14

5 6 3

Prosek 8 7 22 -4 -6 1 14 46 39 (+7) 14

APRIL 1 2 3

14 14 14

11 10 13

26 25 24

2 4 0

0 2 -2

9 10 10

21 23 23

1 1 9

15 20 15

1 1 4

Prosek 14 11 26 0 -2 9 23 11 50 (-39) 6

72

MAJ 1 2 3

14 21 19

15 17 17

28 32 33

3 9 7

-1 7 4

11 16 14

29 32 38

6 2 16

21 19 29

1 1 5

Prosek 18 16 33 3 -1 11 38 24 69 (-45) 7

JUNI 1 2 3

20 22 19

19 19 20

32 36 28

9 8

13

5 4 11

15 17 18

35 33 28

49 10 94

29 28 27

5 3 8

Prosek 20 19 36 8 4 15 35 153 84 (+69) 16

JULI 1 2 3

22 22 23

21 21 22

31 34 36

14 12 10

11 8 7

20 16 20

31 35 38

101 4 0

21 20 15

7 1 0

Prosek 22 21 36 10 7 16 38 105 56 (+49) 8

AVGUST 1 2 3

23 23 22

21 22 20

37 33 34

14 12 12

13 9 11

19 20 19

35 36 32

5 2 6

12 17 17

3 1 1

Prosek 23 21 37 12 9 19 36 9 46 (-36) 5

SEPTEMBAR 1 2 3

20 20 17

18 17 16

36 31 29

9 12 6

6 10 4

17 17 14

35 28 24

0 13 0

12 17 16

0 2 0

Prosek 19 17 36 6 4 14 35 13 45 2

OKTOBAR 1 2 3

18 8

13

14 13 10

30 24 23

6 -3 1

4 -6 -1

12 4 5

24 20 17

21 80 6

14 16 11

2 6 3

Prosek 13 12 30 -3 -6 4 24 107 41 (+66) 11

NOVEMBAR 1 2 3

8 10 9

8 6 4

17 21 20

-2 -1 -1

-6 -4 -3

3 4 4

14 15 12

44 7 8

19 19 16

7 2 1

Prosek 6 6 21 -2 -6 3 15 59 54 (+5) 10

DECEMBAR

1 2 3

8 -1 6

2 3 1

18 7 18

1 -20 -24

-1 -20 -27

5 1 -2

10 8 6

43 50 32

17 19 14

4 5 6

0 6 3

Prosek 4 2 18 -24 -27 -2 10 125 50 (+75) 15 9 Prosek 2009. 13 11 37 -24 -27 -2 38 778 657 (+121) 108 42

73

Institut za povrtarstvo doo

I z v e š t a j o r a d u

u 2 0 0 8. g o d i n i

75

NAUČNI I STRUČNI SARADNICI Direktor Instituta Dr Milan Zdravković Pomoćnik direktora Dr Mirjana Mijatović Odeljenje za genetiku i oplemenjivanje povrća

Dr Jasmina Zdravković Dr Živoslav Marković Dr Bogoljub Zečević Dr Radiša Đorđević

Mr Ljiljana Stanković Mr Milka Brdar

Mr Nenad Pavlović Mr Dejan Cvikić

Mr Jelena Damnjanović Zdenka Girek, dipl inž Suzana Pavlović, mol. biol Slađan Adžić, dipl inž

Odeljenje za agrotehniku i fiziologiju povrća Dr Milan Damjanović Milan Ugrinović, dipl inž

Odeljenje za zaštitu povrća Mladen Đorđević, dipl. inž. Milan Šević, dipl inž

Odeljenje za proizvodnju semena Stevan Brkić, dipl. inž.

Milivoje Starčević, dipl. inž. Odeljenje za ispitivanje i kontrolu kvaliteta semena

Vesna Todorović, dipl. inž. Nevena Ristić, dipl. inž.

Odeljenje za doradu i pakovanje semena Mr Živomir Miladinović

76

REZULTATI NAUČNO-ISTRAŽIVAČKOG RADA

GENETIKA I OPLEMENJIVANJE POVRĆA Paradajz Dr Jasmina Zdravković Dr Živoslav Marković Nove kombinacije pripremljene za ispitivanje u 2008. godini vode poreklo iz ukrštanja (11) novoselekcionisanih linija (55-1, M -10, M-7, 96/1, 14/1 i S-49 kao očevi korišćene su linije determinantnih formi sp+rin genske konfiguracije). Ukrštanje je izvedeno u stakleniku. Favorizujuće kombinacije ispitaće se i u 2009 godini. Ispitivanje je imalo za cilj evaluaciju najboljih hibridnih kombinacija koje potiču iz završne faze programa selekcije paradajza na čvrstinu plodova. Započet je novi ciklus selekcije i izbor linija iz 4 razloženih F1 hibrida povećane čvrstine ploda, u cilju dobijanja novih sorti i hibrida paradajza visokog kvaliteta ploda visokog i niskog tipa rasta stabla. Deo materijala za formiranje linija je poreklom iz ukrštanja domaćih selekcionisanih linija, velike čvstine plodova i nalaze se u F3 – F7 generacije (F3-22 visoke i 20 niskih, F4-11, F5 13, F7 -15 genotipova). Od ovih materijala 15 genotipova su nosioci rin gena i determinantnog tipa rasta stabla. U F8 generaciji nalazi se oko 15 linija od kojih su odabrani genotipovi, sa poželjnim kvantitativnim osobinama. Na osnovu rezultata preliminarnih testiranja novih kombinacija hibrida (50 genotipova) sa čvrstim plodovima izvedena su komparativna testiranja sa roditeljima (35) i odabrane najbolje hibridne kombinacije. Na oglednom polju tokom 2008. godine izvedeno je testiranje 18 determinantnih genotipova poreklom od 6 roditelja. Odabrane linije za ukrštanje predstavljaju elitne materijale. Morfološko testiranje ovih hibrida izvršeno je u 2008. godini. Očekuje se perspektivna kombinacija i razlaganje pojedinih kombinacija treba da ide u pravcu dobijanja sorte ili linije koja će akumulirati najveći broj pozitivnih svojstava. Odabrane su linije F3 generacije (23) iz razlaganja 4 inostrana industrijska hibrida. Za dalji tok selekcije jako su bitni genotipovi sp i rin genske konfiguracije koje nam daju mogućnost da se dobiju hibridi industrijskog paradajza sa izuzetnom čvrstinom plodova. U okviru ovog zadataka izdvojena su četiri genotipa koji imaju dobru čvrstinu ploda i nosioci su sp gena, koji su iskorišćeni za izbor F6 generacije pedigre metodom, za stvaranje sorti (linija) niskog rasta za industrijsku preradu i potrošnju u svežem stanju. U ovoj godini vršen je odabir linija genske konfiguracije sp-rin, i preliminarna ukrštanja determinantnih genotipova izvedena su u stakleniku. Iz celokupnog ciklusa selakcije očekuje se konkurentan hibrid sa ugrađenim inhibitorima sazrevanja i dobrom čvrstinom ploda Izvršeno je umnožavanje 6 (Saint Pierre, Jasenički jabučar, Gružanski zlatni, 93/16, M-10, 129 sprin ) linija, i sorti roditeljskih komponenti naših F1 hibrida paradajza čiji početni materijal održava Institut za povrtarstvo u Smed. Palanci, kao i svih materijala u završnim ciklusima selekcije. Istovremeno je izvršena provera

77

autentičnosti (M7, M10, i sprin-129, 93/10, Saint Pierre, Jasenički jabučar, Gružanski zlatni, 93/10, V-100, d-150. hom 3, 4 i 2, Adonis, Narvik, Jasenički jabučar, Gružanski zlatni, SP-109 i Crveni jasmin) i sortne čistoće početnog materijala za umnožavanje linija i sorti, čije je seme uzeto predhodne godine. Izvršeni su sortno-konkursni ogledi Savezne komisije za priznavanje sorti poljoprivrednog bilja sa paradajzom visokog rasta (4). Paprika Dr Bogoljub Zečević Mr Dejan Cvikić

Istraživanja u okrivu oplemenjivanja paprike su tokom 2008. godine su se odvijala kroz više zadataka. Prvi zadatak bio je kolekciono održavanje genetičkih resursa iz roda Capsicum. Ovaj zadatak je već duže vremena sastavni deo istraživanja i predstavlja veoma značajnu osnovu za sve aktivnosti koje se sprovode u cilju proširivanja i stvaranja genetičke varijabilnosti u okviru roda Capsicum, a posebno u okviru vrste Capsicum anuum L. Imajući to u vidu ove godine su načinjeni posebni napori kako bi se kolekcija genotipova iz roda Capsicum uvećala za određeni genofond koji nije bio do sad prisutan u našoj kolekciji, a koji bi bio perspektivan za programe oplemenjivanja paprike. Tokom ove godine dobijeno je 35 genotipova iz Amerike. Uzimanjem podataka utvrđene su osnovne karakteristike, što će nam poslužiti za pravljenje plana za koje programe oplemenjivanja najviše odgovaraju dobijeni genotipovi. Tokom 2008. godine u vezi kolekcionog održavanja izvršen je kompletan uvid u kolekcioni materijal i tom prlikom je izvršeno odstranjivanje pojedinih brojeva za koje je utvrđeno da su duplikati u kolekciji. Takođe, registrovana je heterogenost kod pojedinih brojeva i izvršeno je razdvajanje na više brojeva. Pregledom izvršenih poslova vezanih za karakterizaciju genetičkih resursa prema IPGR – deskriptoru, konstatovano je da bi aktivnosti po ovom pitanju trebalo u značajnoj meri intenzivirati u sledećem periodu. Zadatak ostvarivanja novih kombinacija ukrštanja bio je prisutan i 2008. godine. Pored već standardno prisutnih ispitivanja kombinacionih sposobnosti rađena su i posebna ukrštanja sa linijama koje su nosioci genetičke muške sterilnosti. Takođe je nastavljen rad na formiranju čistih linija svih značajnih genotipova sa aspekta uključivanja u program stvaranja hibrida paprike. Ove godine je uveden zadatak čiji je cilj da se proširi broj linija koje nose gen ms3, a koji uslovljava prisutnost muške sterilnosti cvetova paprike. Urađen je set ukrštanja u potomstvu F2 generacije, dobijenog od dve različite kombinacije ukrštanja, sa ciljem odabira genotipova iz kojih se mogu obrazovati linije sa krupnim plodovima koje će imati genetičku mušku sterilnost. Rad na SM materijalu započet pre više godina nastavljen je u toku ove godine. Praćenje poljoprivredno najznačajnijih osobina paprike kao i posmatranje adaptibilnosti genotipova na uslove spoljne sredine su poslužili kao osnov za odabiranje najperspektivnijih linija sa kojima će se nastaviti rad sledeće godine. Redovne prisutne aktivnosti kao što su izvođenje sortnih ogleda u cilju priznavanja sorti i hibrida a za potrebe Ministarstva za poljoprivredu, kao i proizvodnja osnovnog i komercijalnog semena sorti i hibrida paprike bili su sastavni deo u radu i tokom 2008. godine.

78

U toku 2008. godine program rada na oplemenjivanju paprike bio je koncipiran u pet zadataka. U okviru prvog zadatka “Kolekciono održavanje genetičkih resursa iz roda Capsicum”, i ove godine izvršeno je formiranje dva podzadatka. Prvi podzadatak je za cilj imao sakupljanje i evaluaciju novih genotipova koji bi mogli biti interesantni sa aspekta oplemenjivačkog rada i njihove ocene u cilju opravdanosti uključenja u kolekciju i rezultat ovog podzadatka je obogaćenje kolekcije paprike sa 5 novih genotipova. Problematika drugog obrazovanog podzadatka koji je podrazumevao karakterizaciju 4 genotipa na osnovu morfoloških karakteristika, obuhvatao je rad na karakterizaciji genotipova iz postojeće kolekcije paprike prema IPGR deskriptoru. Drugi zadatak se sastojao u ostvarivanju novih kombinacija ukrštanja, testiranju i odabiranju potomstva za dalji rad na oplemenjivanju paprike. Osnovni cilj ovih istraživanja je dobiti nove eksperimentalne hibride paprike za različite namene. Iz tog razloga za ukrštanja smo odabrali 8 divergentnih linija oca (u pogledu ranostasnosti, oblika ploda, krupnoće, boje). Dobijeno je 18 eksperimantalnih hibrida paprike koji će se komparativno ispitivati u toku naredne godine. Takođe, izvršeno je komparativno ispitivanje 24 hibridne kombinacije u zaštičenom prostoru i na otvorenom polju. Na osnovu dobijenih rezultata kombinacije HM-5 x Moravica i HM-5 x LPK-2, su ostvarile najbolje rezultate u pogledu broja i težine plodova. Intenziviran je rad na selekciji novih ms linija u cilju dobijanja plodova boljih morfoloških karakteristika (prvenestveno ranostasnih za gajenje u zaštićenom prostoru). Prikupljeno je seme F2 generacije od 21 hibridne kombinacije u cilju dobijanja novih ms linija, putem povratnih ukrštanja sa odgovrajućim roditeljskim linijama. Izvršeno je i umnožavanje muško sterilnih linija (HM-4, HM-5 i HM-6) neophodnih za dalji rad u procesu stvaranja novih hibrida paprike. U okviru drugog podzadatka za dalji selekcioni rad primenom pedigree metoda selekcije odabrano je 38 genotipova F9 generacije. Takođe, izvršena je hibridizacija između novih genetički divergentnih roditelja u cilju stvaranja novih rekombinacija u potomstvu. Istraživanja u okviru trećeg zadatka su bila usmerena na proučavanje načina nasleđivanja debljine perikarpa. Kod četiri ispitivane kombinacije utvrđena je parcijalna dominacija kao način nasleđivanja ove osobine. Četvrti zadatak primena molekularnih markera u identifikaciji linija i sorata paprike je uspešno završen, a kao rezultat toga je i doktorska disertacija, koja će biti odbranjena u toku 2009 god. Nastaviće se rad na primeni molekularnih markera i u 2009. godini na novom materijalu. Poslednja dva zadatka odnosila su se na ispitivanje morfoloških i hemijskih osobina novostvorenih linija i sorti paprike, kao i oglede za potrebe Odeljenja za priznavanje novih sorata paprike (ispitivano je 17 novih sorti). Izvršeno je i umnožavanje osnovnog semena priznatih i novoselekcionisanih sorti i linija paprike. U toku ove godine u ogledima Ministarstva poljoprivrede, Odeljenja za priznavanje i zaštitu novih sorata poljoprivrednog bilja priznata je novoprijavljena sorta LPK-2, pod imenom Dora. Plavi patlidžan Mr Jelena Damnjanović Program rada na oplemenjivanju plavog patlidžana u toku 2008.godine bio je koncipiran u okviru jednog zadatka. U okviru ovog zadatka vršeno je upoznavanje sa

79

kolekcijskim materijalom odnosno sa genotipovima plavog patlidžana. Umnoženo je 36 različitih genotipova. Na osnovu dobijenih parametara obavljeno je proučavanje morfoloških i bioloških osobina. Kod pojedinih genetipova uočena je genetička varijabilnost i ocenjivanje atipičnih biljaka. Samim tim je i izvršeno eliminisanje tih genotipova kao nemogućnost za dalje korišćenje u selekcionom radu plavog patlidžana. Za potrebe komisije za priznavanje novih sorti poljoprivrednog bilja urađen je sortni ogled plavog patlidžana u kome su učestvovale tri sorte. Prikupljeni podaci su obrađeni po Metodici o načinu ispitivanja sorti za plavi patlidžan, a dobijeni rezultati su prosleđeni komisiji. Grašak Dr Radiša Đorđević Izvršena su ukrštanja sa novim sortama Dukat Brilijant. To su visokoprinosne sorte i otporne prema suši, što se može zaključiti na osnovu oblika liski i internodija. Tako je dobijeno seme F1 generacije koje je raspoređeno po grupama ukrštanja za dalji rad na selekciji. Od semena F1 generacije koje je dobijeno ukrštanjem u 2007. godini sa sortama Verdo Visent proizvedena je F1 generacija na polju. Na osnovu poređenja roditelja i F1 hibrida (koji su sejani uporedo) utvrđena je superiornost F1 generacije u odnosu na roditelje kod 16 kombinacija od ukupno 24. Zbog velikog interesovanja proizvođača za jesenju setvu graška, a ne postojanja deklarisanih sorti u Institutu, u toku je selekcija sorti otpornih na prezimljavanje (grašak koji izdržava niske temparature od -15 do -200C). Za istraživanja u 2008. godini postavljen je ogled (12.11.2007.) sa 14 sorti i linija graška. Od ukupno 14 sorti 4 sorte su bile deklarisane na ozimost (razni proizvođači) i 10 novostvorenih ozimih linija. Sve linije do početka snega su iznikle i nalazile su se u fazi kotiledonih listova. Sve ispitivane sorte i linije su dobro prezimile za razliku od prošle godine. Prikupljeni su svi potrebni parametri koji karakterišu glavne osobine ispitivanih sorti i linija i izvršena ocena ozimosti. Istraživanja će biti nastavljena u cilju stvaranja što otpornijih sorata prema niskim temparaturama. U okviru ispitivanja vremena pristizanja i potencijala rodnosti, kao i drugih relevantnih faktora koji karakterišu prinos i komponente prinosa urađen je sortni ogled graška sa novim linijama.

rane linije L 156 i L 162 su imale značajno veći prinos i u trećoj godini ispitivanja u odnosu na standardnu sortu Maja 10% prva i 20% druga linija, dok linija L 158 je imala neznatno veći prinos 2% više od standarda.

Linija L 68 ii L 72 u ovoj godini ispitivanja su bile nešto prinosnije od standarda G65, 2% L68 i 4% L72.

Kasne linije L 204 i L 208 su bile prinosnije od standarda Fenix 11% i 7% u trećoj godini ispitivanja.

U 2008. godini nastavljen je rad na selekciji odabiranju i umnožavanja linija otpornih na stres izazvan visokim temparaturama. Od linija kasnog sazrevanja F8 generacije odabrano je osam linija. U okviru ovog zadatka izdvajamo jednu novu liniju NKSL-2. Vrlo je kasna sorta, pripada var. medullare i ima AT masu 200g. Biljka je visoka 75 cm ima erektivne liske i zaliske, što joj omogućava bolju provodljivost svetlosti na nižim

80

spratovima. Poseduje otpornost prema poleganju. Prosečni prinos je 9 t/ha mladoga zrna. U 2008 godini za potrebe Gen banke umnožene su sorte: Čudo Amerike,NKSL-2, Premijer, Dunav, L-68, L-72, L-204, L-208, NKSL4, NKSL1, BB-3, BB-7, Verdo, Kristina i Sežana. Za potrebe Savezne komisije za priznavanje sorti postavljen je sortni ogled od 11 sorti-linija graška. Nastavljen je rad na selekciji sorti graška šećerca. Prikupljeno 8 stranih sorti i populacija. Izvršeno je njihovo testiranje na prinos, komponente prinosa i osobine kvaliteta mahune. Dve sorte pripadaju visokim šećercima, dok šest pripadaju niskom tipu. Boranija Dr Milan Zdravković, mr Živomir Miladinović, Zdenka Girek, dipl inž Ispitivanja F2 i F6 generacije hibrida boranije i umnožavanje semena odabranih linija F10 generacije planirana za ovu godinu, na polju proučavanja i praćenja najvažnijih osobina potomstava boranije F2 generacije, uspešno su ostvarena. U setvi obavljenoj 22. IV 2008. godine na oglednom polju Instituta za povrtarstvo, umnožavana su potomstva 35 kombinacija biljaka F2 generacije. Ovi hibridi vode poreklo od sorata: Medinah, Orinoko, Centaris, Magnum, Fleuro, Babilon i Kylijan. Cilj ovog ciklusa oplemenjivanja je selekcija sorti niskog rasta, pogodnog za industrijsku preradu i ubiranje, ali sa veoma nežnom i tankom mahunom, okruglog preseka, dobre rezistentnosti na ekonomski najvažnije bolesti boranije. Koralle i Skuba imaju mahune zelene boje, BŽ 2 žuto zelene a ostale žute boje. Posejani materijal nije imao dobre uslove za ravnomerno i brzo nicanje, pre svega usled relativno loše predsetvene pripreme zemljišta, neujednačene dubine izvučenih brazdi i niskih temperatura početkom maja meseca. U ovom ogledu je umnožavano 67 potomstava poreklom od 22 kombinacije biljaka F5 generacije. Ovi hibridi - linije vode poreklo od sorata: Gold rush, Koralle, Žuta široka, BŽ 2, Unidor, Tarzan i Skuba. Sorte Koralle i Skuba imaju mahune zelene boje, BŽ 2 žuto-zelene, a ostale žute boje. U odnosu na prethodnu 2007. godinu, u ovoj kalendarskoj godini i pored relativno loše predsetvene pripreme zemljišta, neujednačene dubine izvučenih brazdi i niskih temperatura početkom maja meseca, zabeleženo ujednačenije nicanje od F2 generacije i iznosilo je od 8 - 10 dana. Tokom vegetacije beleženi su podaci o rastu i razviću useva i vršena selekcija na zdravstveno stanje i kvalitet mahuna. Do faze pune biološke zrelosti eliminisana su sva potomstva, koja nisu posedovala odgovarajuće osobine predviđene ciljem oplemenjivanja. Izbor je obavljen pri biometričkoj obradi materijala, kada su merene produktivne osobine biljke i mahune. Odabrano je 40 biljaka koje poseduju optimalnu visinu stabla, pogodnu i za mehanizovano ubiranje, srednje krupne do krupne mahune, žute ili zelene boje, zadovoljavajuću otpornost prema bolestima, visok genetički potencijal za prinos mahuna i zrna, lako ljuskanje tj izdvajanje zrna iz mahune. Odabrani materijal predstavlja potomstvo od 19 kombinacija Modus, Arena, Groffy, Utopija, Supernor i Echo (roditelji F9 generacije hibrida - linija boranije). Niskog su rasta i zelene mahune osim Echa, koji ima žutu boju mahune. Rad na oplemenjivanju je nastavljen iz razloga neadekvatnih uslova u oplemenjivanju prethodnih godina tj visoke

81

zakorovljenosti useva i nemogućnosti sagledavanja – ocenjivanja potencijala prinosa i morfoloških osobina biljaka na polju. Delimična selekcija biljaka je obavljena u više navrata na oglednoj parceli, počev od prvih stalnih listova, do cvetanja i zametanja mahuna. Ovom selekcijom su odstranjena celokupna potomstva nekih brojeva, koja nisu odgovarala postavljenom cilju oplemenjivanja, najčešće zbog boje mahuna, oblika mahune i/ili zbog prisustva bolesti. Tokom 2008. godine umnožavane su F10 linije boranije, 5 poreklom iz 2003 godine i 10 iz 2007. godine. Tokom 2008 godine na oglednim parcelama Instituta proizvedeno predosnovno seme 7 niskih sorti Instituta i dve sorte visokih sorti. Na istim parcelama je istovremeno je proizvedena i jedna linija visokih boranija. I ova godina je bila nepogodna za proizvodnju semena boranije, zbog hladnog i vlažnog vremena u i posle setve ali i u vreme zrenja, pa su proizvedene manje količine semena od planiranih. Posebno je izražen problem kod visokih sorti i linija boranija kod kojih su postignuti znatno niži prinosi semena. Tokom 2008 godine u zaštićenom prostoru, na stolovskom delu staklenika, posejano je i umnoženo seme 39 populacija i kolekcionih brojeva boranije. Na otvorenom polju u okviru istog zadatka umnoženo je 3 broja visokih populacija boranije. Pasulj Dr Milan Zdravković, mr Živomir Miladinović, Zdenka Girek dipl inž Selekcija linija F8 generacije hibrida pasulja koji vodi poreklo od ukrštanja sorti – linija: Palanački zlatno žuti, Spinel, LSP 14, LSP 34, LSP 55, LSP 61 i Preloma. Svi roditelji su niskog rasta, Spinel, Prelom i LSP 55 imaju zrno bele boje, dok su ostale linije i Palanački zlatno žuti obojenog zrna. Seme od svake kombinacije, zajedno sa roditeljima, je posejano 22. IV 2008. godine, po pedigre metodu, na oglednom polju Instituta za povrtarstvo. Utvrđena je značajna genetička varijabilnost. U toku vegetacije praćen je porast i razviće biljaka, njihovo ponašanje na agroekološke uslove, registrovani važniji podaci i osobine potomaka i primenjene određene mere selekcije. Odstranjena su celokupna potomstva nekih kombinacionih brojeva, koja nisu odgovarala postavljenom cilju oplemenjivanja. Selekcija poželjnih linija po kombinacijama je vršena i prilikom čupanja zrelih biljaka. Analizom biljnog materijala u fiziološkoj zrelosti, u agrobotaničkoj laboratoriji, obavljen je konačan izbor perspektivnih potomstava, pri čemu su uz korišćenje prikupljenih podataka tokom vegetacije utvrđivane osobine biljaka i zrna. Odabrane linije poseduju čvrstu stabljiku i biljku, mahune formirane u gornjem delu biljke, zrno različite boje, forme i krupnoće. Ukupno je odabrano i pojedinačno sređeno 28 biljaka koje su najviše odgovarale postavljenom cilju oplemenjivanja. Na oglednim parcelama Instituta za povrtarstvo postavljen je i ogled devete generacije povratnog ukrštanja roditeljskih kombinacija: Biser, Galeb, Rozalija, Palanački zlatno žuti, Sarajevski žuti i Tetovac. Sve sorte su niskog rasta, osim Tetovca, koji ima visoku biljku i stablo. Biser, Galeb i Tetovac imaju belo zrno, Rozalija, Palanački zlatno žuti i Sarajevski žuti obojeno zrno. Seme od svake kombinacije, zajedno sa roditeljima, smo posejali 22. IV 2008. godine, po pedigri metodu, na oglednom polju Instituta za povrtarstvo. Posejani materijal je ravnomerno i brzo nikao. U toku vegetacije praćen je porast i razviće biljaka, njihovo ponašanje na agroekološke uslove, registrovani važniji podaci i osobine potomaka i primenjene

82

određene mere selekcije. Odstranjena su celokupna potomstva nekih kombinacionih brojeva, koja nisu odgovarala postavljenom cilju oplemenjivanja. Prilikom čupanja zrelih biljaka vršeno je odabiranje, a konačna selekcija je obavljena pri biometrijskoj obradi. Za dalji rad je ukupno odabrano 13 genotipova. Postavljen je i ogled četvrte generacije poreklom iz ukrštanja roditeljskih kombinacija: Oplenac, Moskovski beli, Altajski rani, Niški, Magna, Novosadski, ZPIR 15 i Butmirski trešnjo. U toku vegetacije praćen je porast i razviće biljaka, njihovo ponašanje na agroekološke uslove, registrovani važniji podaci i osobine potomaka i primenjene određene mere selekcije. Odstranjena su celokupna potomstva nekih kombinacionih brojeva, koja nisu odgovarala postavljenom cilju oplemenjivanja. Prilikom čupanja zrelih biljaka vršeno je odabiranje a konačna selekcija je obavljena pri biometrijskoj obradi. Za dalji rad odabrano je potomstvo od 113 kombinacija. Za ispitivanje morfološko-proizvodnih osobina sorti pasulja u 2008. godini postavljen je ogled za ispitivanje proizvodno - morfoloških osobina novih sorti pasulja. U realizaciju ovog ogleda uključene su perspektivne linije Instituta u cilju sagledavanja njihovih proizvodnih osobina i donošenja odluke o prijavljivanju sortnoj komisiji. Na uzorku od 30 biljaka, izmerene su osnovne karakteristike biljaka, kao što su: visina do prve mahune, ukupna visina, broj mahuna i zrna i masa zrna, a na uzorku od 30 zrna uzete su osnovne dimenzije zrna (dužina, širina, debljina), te apsolutna masa zrna. Visina formiranja mahuna se kretala od 15,43 cm (Panonski gradištanc) do 24,31 cm – L9/03. Visina stabla se kretala od 38,41 cm kod L 2/03 do 62,43 cm kod Bisera. Najveća masa zrna po biljci postignuta je kod L4/03. Visina ostvarenih prinosa kretala se od 628,9 kg/ha kod Panonskog tetovca do 1007,5 kg/ha kod sorte Galeb. Na oglednim parcelama proizvedene su određene količine semena visokih kategorija. Posebno je značajna proizvodnja predosnovnog semena Palanačkog zlatno žutog, Bisera, Pan.tetovca i Pan. Gradištanca. U saradnji sa odeljenjem za semenarstvo proizvedena je određena količina osnovnog semena Panonskog tetovca, Panonskog gradištanca, Bisera i Galeba. Tokom 2008 godine u zaštićenom prostoru, na stolovskom delu staklenika, posejano je i umnoženo seme 55 populacija i kolekcionih brojeva boranije. Lukovičasto povrće Mr Nenad Pavlović Tokom 2008 godine kolekcija crnog luka Instituta za povrstarstvo uvećana je za dva nova genotipa. Zatim, umnožene su sorte koje se nalaze u proizvodnom programu Instituta kao i deo kolekcionog materijala potrebnog za selekcione programe na ovoj biljnoj vrsti. Za potrebe komisije o priznavanju poljoprivrednog bilja u 2008 godini postavljen ogled sa 15 genotipova crnog luka. Izveštaj o realizovanom ogledu je urađen i prosleđen nadležnom Ministarstvu. Kupusnjače Dr Radiša Đorđević U kolekciono – morfološke oglede za selekciju izvodnica ove godine je uključeno 6 genotipova kasnih kupusa J5, J6, J7 generacije i 3 genotipa ranih kupusa J8 generacije. Radi se o materijalima koji su deo višegodišnjih oplemenjivačkih ciklusa i ovogodišnja

83

setva je rukovođena rezultatima iz 2008. godine. Kod kasnih i ranih kupusa to su čiste selekcione linije. Prikupljeni su i urađeni morfološki parametri najbitniji za dalju selekciju. Planirana ukrštanja i inbridinzi su ove godine sasavim uspeli. Iz linija selekcionisanih tokom prethodne godine dobijene su zadovoljavajuće količine semena. U ova ukrštanja bilo je uključeno 5 linija kasnih kupusa i 4 linija ranih kupusa. Umnožene su sorte Trijumf, L-Varazdinski, L-Saraorci, l-3 linija kelja i linija kelja pupčara. Ispitivanjem uticaja folijarnih đubriva na prinos i komponente prinosa kupusa su obuhvaćene dve sorte kupusa Rubin i Srpski melez 4, koje su tretirane sa tri različita tečna folijarna đubriva dva puta u toku vegetacije i tri različite koncetracije kako bi ustanovili njihov uticaj na prinos i komponente prinosa. Rezultati će biti prikazani u odeljku biljna fiziologija i agrotehnika. U sortni ogled Savezne komisije za priznavanje sorti ove godine bila su uključena 3 broja kelerabe. Svi prikupljeni rezultati su obrađeni i prosleđeni sortnoj komisiji. Krastavac Mr Nenad Pavlović U 2008 godini program prikupljanja i razlaganja introdukovanih hibrida je nastavljen. Upoznali smo i ocenili karakteristike dva salatna i jednog hibrida krastavaca kornišona i procesom ručne samooplodnje došli do neophodnih količina semena za dalji rad. Takođe, nastavljen je rad sa 19 linija koje su u početnom stepenu inbridinga, a nastale su kao rezultat razlaganja hibrida. Najveći broj linija pripada tzv. kratkom partenokarpnom tipu salatnog krastavca. Obzirom da u ovom tipu nemamo hibrid salatnog krastavca, ovim putem pokušavamo doći do dobrih linija koje bi nam omogućile proširenje proizvodnog asortimana Instituta. Nakon ocene njihovih agronomskih svojstava za dalji rad je odabrano 14 linija.Rad sa linijama ženskog tipa pola (ginoecius) koje su u visokim inbriding generacijama, podrazumeva rad sa 15 linija u tipu salatnog i tri u tipu krastavca kornišona. Kao rezultat ovog dugogodišnjeg rada kreirano je šest linija u tipu salatnog krastavca i jedna u tipu kornišona. One su nosioci stabilnog ženskog tipa pola i poželjnih agronomskih svojstava. Dalji rad sa njima podrazumeva program eksperimentalnih ukrštanja u pravcu dobijanja novih dobrih hibrida salatnog tipa krastavca. Kod preostalih linija biće nastavljen selekcioni rad u pravcu stabilizacije kako tipa pola tako i drugih kvantitativnih svojstava. Od pet linija koje su nosioci muškog tipa pola salatnog krastavca, tokom 2008 godine zavšen je selekcioni proces sa tri. Dalji rad sa njima podrazumeva set eksperimentalnih ukštanja i iznalaženja najbolje muške komponente budućih hibrida.

Lubenica, dinja i tikvica Mr Nenad Pavlović Proizvedeno je osnovno seme dinje Ananas (63,5 kg), tikvice Fina (25,4 kg), bundeve Sedef (oko 10 kg) i lubenice Crimson sweet (5 kg). U procesu pranja deo semena je potapan u 2% rastvor sode, a zatim je seme ispirano vodom.

84

Spanać Dr Milan Zdravković Tokom 2008. godine organizovano je umnožavanje linija majke i oca za hibrid Pionir F1 na oglednim i proizvodnim površinama Instituta za povrtarstvo. Prvi deo setve linije majke je organizovan u jesen 2006. godine, a drugi 30. marta 2007. godine. Linija oca je posejana na potezu bedemi 5. aprila 2007. godine. Proizvedena je i dorađena određena količina semena ovih linija. Korenasto povrće Mr Dejan Cvikić Dr Radiša Đorđević Mr Nenad Pavlović Dr Živoslav Marković Rad na oplemenjivanju korenastih povrtarskih vrsta (mrkva, celer, peršun, pastrnak, cvekla, rotkva i rotkvica) realizovao se kroz četiri zadatka. Prvi zadatak koji se odnosi na održavanje kolekcionog materijala, imao je za cilj održavanje genetske čistoće i upoznavanje sa postojećim i novoprikupljenim selekcionim materijalom radi sagledavanja njihovih osnovnih morfoloških osobina. Drugi zadatak bio je vezan samo za mrkvu i predmet istraživanja bio je dobijanje linija mrkve u Nantes tipu putem grupnog porodičnog odabiranja. Proizvedeno je seme pet linija F4 generacije, koje će naredne godine poslužiti za dobijanje korenova F5 generacije. Ostali zadaci odnosili su se na oglede Sortne komisije i proizvodnju osnovnog semena. Peršun: Na selekciji peršuna 2008.godine, urađena je proizvodnja izvodnica iz semena i proizvodnja semena iz izvodnica sa ciljem održavanja postojećeg materijala i upoznavanjem sa novo-prikupljenim linijama i sortama. Radi sagledavanja njihovih osnovnih karakteristika i mogućnosti stvaranja novih linija i sorata peršuna. Ispitivnjima je obuhvaćeno 12 sorti, od toga 7 korenaša, 2 lišćara sa kovrdžavim listom i 3 lišćara sa normalnim listom. Pastrnak: U 2008 godini u okviru realizacije istraživanja prikupljeno je 5 sorata pastrnka (1domaći, 2 američka, 1 holandski i 1 turski), sa ciljem prikupljanja materijala za stvaranje što šire baze za oplemenjivanje pastrnka. Proizvedene su izvodnice svih 5 sorti i prikupljeni su podaci koji karakterišu osnovne njihove osobine. Rotkva: U 2008 godini izvršeno je morfološko ispitivanje šest genotipova crne rotkve i osam genotipova bele rotkve sa ciljem sagledavanja osnovnih karakteristika i njihova mogućnost uključivanja u proces selekcije. Proizvedene su izvodnice svih ispitivanih genotipova Rotkvica: U 2008 godini urađeno je umnožavanje tri genotipova rotkvice, radi održavanja kolekcionog materijala.

BILJNA FIZIOLOGIJA I AGROTEHNIKA Dr Milan Damjanović U okviru teme Istraživanje agrotehnike gajenja novih hibrida i sorti povrća, ispitivan je uticaj sorte linije majke i vremena oplodnje, oprašivanja na prinos semena hibrida F1 kod paradajza. U ogledima izvedenim u 2008. godini ispitivane su linije S-31 i Mi-10, visokog rasta (za hibride Trezor F1 i Sidru F1) i S-60 i S-65, niskog rasta (za hibride

85

Rebus F1 i Enigma F1). Polen na tučak nanošen je odmah posle kastracije, 1 i dva dana nakon kastracije. Kod svih linija polen nanošen na tučak nakon 1 i dva dana posle kastracije značajno je povećao prinos semena. Ovo povećanje posebno je izraženo u kasnim berbama, kada se oprašivanje u zaštićenom prostoru obavlja u nepovoljnim uslovima (visoke temperature). Sledeći zadatak je bio ispitivanje primene tečnih i u vodi lako rastvorljivih kristalnih i granulisanih đubriva u toku vegetacije, folijarno i zalivanjem, u proizvodnji paradajza, kupusa i salate. Korišćena su tečno đubrivo ''Drin'', praškasto đubrivo ''Bioaktiv'' i ''Megagrin''. Kod folijarne prihrane kupusa došlo je do oštećenja lisne mase, pa ćemo ogled ponoviti. Kod zalivanja nije bilo štetnih posledica. Kod salate je ogled u toku. Sledećei zadatak je Proizvodnja i jarovizacija kod kupusnjača (kupus, karfiol i keleraba) u zaštićenom prostoru i na otvorenom polju i proizvodnja semena peršuna, celera, cvekle i mrkve iz rasada (jednogodišnji način) i iz semena na otvorenom polju, realizovan je kod peršuna, cvekle i mrkve na otvorenom polju biljke su blagovremeno posejane, prezimele u fazi rasada, jarovizirale i ostvarile dobar prinos semena. Kod celera, peršuna lišćara i korenaša i kod mrkve rasad je proizveden u zaštićenom prostoru, rasađen rano u proleće i ostvaren očekivani prinos semena. U ovoj godini setva cvekle obavljana je kasno pa su biljke jarovizirale u vrlo malom procentu što je dovelo do smanjenja prinosa semena. Za temu Istraživanje u cilju usavršavanja tehnike gajenja povrća u zaštićenom prostoru, ispitan je uticaj supstrata i smeše supstrata u proizvodnji rasada paradajza, paprike i krastavca. U toku 2008. godine ispitivani su supstrati, kompost od toplih leja koji je mešan sa tresetom ''Dalas hum'' iz Tutina. Ovi supstrati mešani su sa ''Zeoplantom'', obogaćenim zeolitom rudnika Nemetali iz Vranjske Banje. Rasad je proizveden u kontejnerima od stiropora, a kod krastavca u plastičnim saksijama. Svi supstrati mešani sa zeoplantom ostvarili su veću visinu biljke i formirali su veći broj stalnih listova. Ostvarili su veću masu korena, stabla i lista. Biljke su ranije ušle u fazu butonizacije i cvetanja.

ZAŠTITA POVRĆA Dr Mirjana Mijatović Tokom 2008. godine nastavljen je rad na selekciji paprike na otpornost prema ekonomski značajnim oboljenjima prouzrokovanim patogenim virusima. Ovo je kontinuirani proces u Institutu za povrtarstvo. U 2008. godini obavljena su testiranja 21 odabranih linija paprike F6 generacije. (6) u tipu babura, (3) polubabura, (7) u tipu dugih, (5) u tipu pljosnatih. Prilikom odabiranja biljaka kod babura, akcenat je bio više na svetlim plodovima mlečno bele, svetlo žute boje, uglavnom visećim. Odabrane su i dve linije u tipu babura sa narandžastim plodovima u fiziološkoj zrelosti. Kod pljosnatih paprika odabrana je i jedna linija sa svetlo zelenim plodovima u tehnološkoj zrelosti i tamno žutim plodovima u fiziološkoj. Testiranje je obavljeno standardnom metodom izolatom (M-5) virusa mozaika duvana, u fenofazi kotiledonih listića. Nakon očitavanja reakcije testiranih linija za dalji rad odabrane su linije koje su ispoljile visok stepen otpornosti. Od ovih linija odbrano je po 20 biljaka koje su ispoljile otpornost prema ovom virusu, a potom po 10 otpornih biljaka koje su presađene i kod kojih je rađen inbriding. U fenofazi tehnološke zrelosti plodova vršeno je odabiranje biljaka na osnovu agrobotaničkih i morfoloških osobina ploda i biljaka, za dalji rad na selekciji na otpornost. Na osnovu morfoloških i agrobotaničkih osobina biljaka i ploda (visina biljke, izgled lista, grananja, težine, oblika, veličine i boje ploda) za dalji rad odnosno

86

F7 generaciju odabrane su 19 linije: (5) u tipu babura, (3) polubabura, (6) u tipu dugih, (5) u tipu pljosnatih. Prilikom odabiranja biljaka kod babura, akcenat je bio više na svetlim plodovima mlečno bele, svetlo žute boje, uglavnom visećim. Kod paprika dugih plodova odabrane su biljke sa svetlo žutim i svetlo zelenim dugim plodovima u tipu Duge bele i Župske rane. Kod odabranih biljaka urađeni su inbridinzi i od ovih plodova u fenofazi fiziološke zrelosti izvađeno je seme za dalji rad na selekciji na otpornost prema ovom virusu. Pored selekcije paprike na otpornost prema virusu mozaika duvana, uporedo se radi i selekcija paprike na otpornost prema virusu mozaika krastavca. Tokom ove godine ispitana je reakcija biljaka 8 linija paprike na otpornost prema virusu mozaika krastavca (CMV). Testiranja su obavljena mehaničkim inokulacijama izolatom CMV- 6 u fenofazi 4-6 listova. Ocena otpornosti vršena je na osnovu ispoljenih simptoma 45 dana po inokulaciji. U zavisnosi od testiranih linija broj otpornih biljaka iznosio je od 85-95%. Sve testirane linije ispoljile su dobre agrobotaničke osobine (težina, veličina, boja, ukus ploda). Takođe neke linije ispoljile su zadovoljavajuće agrobotaničke osobine (dužinu, težinu, boju i ukus ploda). Za dalji rad odabrane su sve testirane linije, koje će tokom 2009 godine biti testirane u ogledu na polju u uslovima spontanih infekcija vašima. Već nekoliko godina unazad pored testiranja selekcionog materijala u uslovima veštačkih infekcija obavlja se testiranje i u uslovima spontanih infekcija. Za ispitivanje odabranih linija koje su ispoljile otpornost u uslovima veštačkih infekcija prema virusu mozaika duvana, virusu mozaika krastavca, i kompleksnim infekcijama, a u cilju ispitivanja morfoloških, agrobotaničkih i proizvodnih osobina, postavljen je ogled na oglednom polju Instituta za povrtarstvo u dva ponavljanja po 60 biljaka od svake linije. Biljke su rasađene 3. juna na pripremljenom zemljištu koje je tretirano preparatom Gamit-4 u dozi 0,5l /ha uz obaveznu inkorporaciju. Za ispitivanje je odabrano 110 linija F6 generacije selekcionisane na otpornost prema TMV i 8 linija selekcionisanih prema CMV, i 12 linija selekcionisanih prema kompleksnim infekcijama. Pored otpornosti kod ovih linija praćena je ranostasnost, izgled biljke, oblik i veličina ploda, boja ploda, težina, broj plodova po biljci i drugi parametri. Takođe posađene su bijlke 18 linija dobijenih iz populacija paprika koje su prikupljene iz različitih mesta u Srbiji. Kod ovih linija u predhodne dve godine rađeni su inbridinzi tako da su se dobile čiste linije. Izrazito topla i sušna godina, kao i veliki napad vaši onemogućili su da se sagledaju pravi rezultati testiranih linija na polju. Ocena testiranih linija vršena je dva puta, međutim zbog deformisanosti ploda, izazvanih uglavnom virusom mozaika krastavca, kao i žutog i zelenog venjenja paprike nismo bili u mogućnosti da damo pravu ocenu za sve testirane linije. Dobri rezultati dobijeni su samo kod linija nosioca gena otpornosti prema CMV. Za dalja testiranja prikupljeno je seme samo sa biljaka koje su bile „zdrave“ bez simptoma oboljenja i imale karakteristične plodove za testiranu liniju. Tokom ove godine vršeno je umnožavanje semena sorte paprike Virdžina i tri linije paprike kod kojih je postignut visok stepen homozigotnosti, kako na otpornost tako i na agronomska svojstva. Umnožavanje linija je obavljeno u uslovima malih staklara. Tokom ove godine umoženo je seme paprike linije L-M-2003 selekcionisane na otpornost prema TMV, koje se nalazi u petoj godini ispitivanja i linije L-30-M i L-23/4 kod koje je završena selekcija na otpornost prema ovom virusu.

87

Linija L—M-2003 biljke su čvrstog stabla, razgranate su, prosečne visine 73 cm. Plodovi su u tipu babure, viseći, svetlo žute boje u tehnološkoj, a narandžasti u fiziološkoj zrelosti. Prosečna težina ploda je 145g, dužina 8,6 cm, širina 7,8cm i perikarp debljine 0,60cm. Prosečan broj plodova po biljci je od 8-10. Ranostasna je i tolerantna prema CMV. Pogodna je za plasteničku i proizvodnju na otvorenom polju.Vrlo perspektivna linija.

Linija L-30-M- nastala je ukrštanjem linije LM-24/1 nosioca otpornosti prema virusu mozaika duvana i sorte paprike Moravice. Biljke su čvrstog stabla, razgranate su, prosečne visine 86 cm. Plodovi su u tipu dugih paprika, viseći mlečno žute boje u tehnološkoj, a crvene u fiziološkoj zrelosti. Glatki su i krupniji od Moravice. Prosečna težina ploda je 173 g, dužina 18,9 cm, širina 6,7cm i perikarp debljine 0,60cm. Ima dobru aromu. Prosečan broj plodova po biljci je od 6-8. Ranostasna je. Pogodna je za plasteničku i proizvodnju na otvorenom polju.

Linija L-23/4 biljke su čvrstog stabla, razgranate su, prosečne visine 73 cm. Plodovi su u tipu babure, viseći, mlečno žute boje u tehnološkoj, a crvene u fiziološkoj zrelosti. Nastala ukrštanjem sorata Danice i Krivopetlje. Prosečna težina ploda je 142 g, dužina 8,7 cm, širina 7,8 cm i perikarp debljine 0,60 cm. Lako se odvajaju pri berbi. Prosečan broj plodova po biljci je od 8-10. Ranostasnija je od Danice za 6-8 dana. Pogodna je za plasteničku i proizvodnju na otvorenom polju. U okviru teme Zaštita povrća od bolesti i štetočina i korova tokom ove godine ispitana je mogućnost primene nekih preparata za desikaciju u usevu cvekle i njihov uticaj na prinos i klijavost. U cilju mehanizovanog skidanja semena cvekle ispitan je uticaj preparata Reglon forte i Basta. Ogled je izveden tokom 2008. godine na proizvodnoj parceli Instituta za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci. Ogled je postavljen po slučajnom blok sistemu u četiri ponavljanja. Ispitivanja su obavljena na sorti cvekle Palanačka crvena. Veličina ogledne parcele iznosila je 30m2. Tretiranje je obavljeno u fiziološkoj fazi cvekle, 6. avgusta pred samu žetvu. Skidanje useva obavljeno je 6 dana posle tretiranja ručno. Posle 5 dana izmereni su prinosi naturalnog semena i urađena je dorada. Klijavost cvekle ispitana je 15. decembra. U radu su prikazani rezultati, ispitivanja efikasnosti preparata Reglon forte u dozi 4l/ha, Reglon forte u dozi 3l/ha, Reglon forte u dozi 2l/ha, Basta u dozi 3l/ha, Basta u dozi 2l/ha. Na osnovu rezultata utvrđeno je da je najbolji prinos ostvaren u tretmanu sa Reglon forte u dozi 3 l/ha, a najmanji kod kontrole. Procenat otpatka kod dorade iznosio je:od 50% kod tretmana Reglon forte u dozi 2l/ha, do 78% kod tretmana sa Bastom u dozi 2 l/ha. Klijavost semena najbolja je bila kod tretmana Reglon forte u dozi 3 l/ha i iznosila je 93%. Kod tretmana Reglon forte u dozi 4l/ha klijavost je iznosila 84% a u kontrolnoj parceli 82%. Na osnovu dobijenih rezultata možemo zaključiti da se preparat Reglon forte može koristiti za desikaciju u usevu cvekle u dozi 3 l/ha. Treba odrediti vreme primene da bi se smanjio procenat otpatka i vreme skidanja useva nakon obavljene desikacije. Po mom mišljenju treba sačekati da seme cvekle sazri u većem procentu nego što je 25% po našem mišljenju. Skidanje useva treba obaviti 3 dana nakon tretiranja. Reglon forte u dozi od 4l/ha dao je dobre rezultate prinosa i manji procenat otpatka ali znatno lošiju klijavost u odnosu na tretman Reglon forte u dozi 3l/ha. Kod ovog tretmana zapaženo je i znatno opadanje semena.

88

UČEŠĆE ISTRAĆIVAČA U NAUČNO-ISTRAŽIVAČKIM PROJEKTIMA

PROJEKAT TR 20072: „Istraživanja povrtarskih vrsta u cilju poboljšanja biološke i zdravstvene vrednosti svežeg povrća i njegovih prerađevina povećanjem sadržaja biovalidnih antioksidanata“

Period realizacije: 01.04.2008. – 31.03.2011. NIO realizatori: Institut za povrtarstvo d.o.o. u Smederevskoj Palanci

Poljoprivredni fakultet u Zemunu Institut za proučavanje lekovitog bilja „Josif Pančić

Broj istraživač meseci u 1. godini istraživanja (01.04.2008. – 31.03.2009.): 166 Rukovodilac: Dr Živoslav Marković Istraživači: Mr Jelana Damjanović

Dr Milan Damjanović Mladen Đorđević, dipl. inž. (do 30.09.2008.) Dr Radiša Đorđević Prof. dr Tomislav Živanović Dr Jasmina Zdravković Dr Milan Zdravković Dr Bogoljub Zečević Mr Živomir Miladinović (do 31.10.2008.) Dr Mirjana Mijatović Mr Nenad Pavlović Prof. dr Slaven Prodanović Mr Ljiljana Stanković Dr Goran Todorović Mr Dejan Cvikić

ZNAČAJ ISTRAŽIVANJA I OČEKIVANI REZULTATI

Danas je jasna činjenica da neodgovarajuća ishrana doprinosi smanjenju otpornosti čoveka i dovodi do pojave mnogih oboljenja. Jedan od bitnijih činilaca u ishrani je povrće. Još je Hipokrat, otac medicine, smatrao povrće ne samo hranom, nego i prirodnim lekom. Povrće predstavlja osnovni i nezamenljiv izvor materija, koje su neophodne u racionalnoj ishrani čoveka. Mnoga istraživanja potvrdila su značaj optimalnog korišćenja povrća u ishrani, u količini od oko 400 grama dnevno i to, pre

89

svega, u svežem stanju. Zato povrće mora biti kvalitetno, bez ostataka štetnih pesticida, teških metala, radionukleida i drugih zagađivača. Značaj povrću u ishrani daju hranljive i biološki aktivne (zaštitne) materije. Poseban značaj imaju dijetetičke komponente povrća, gde su najznačajniji sadržaj beta karotena (provitamin A), likopina, vitamina C, grupa B vitamina, mineralne materije, dijetetna vlakna i tzv, sekundane materije, koje nekim vrstama povrća daju lekovita svojstva. Poseban značaj imaju antioksidanti - jedinjenja koja smanjuju rizik od malignih oboljenja, oboljenja krvnih sudova, srca i dr., zbog čega povrće dobija značaj kao lek. U okviru toga značaj imaju "sekundarne materije", odnosno bioaktivne materije, antimikrobne i čistačke (saponin, fitostearini, flavonoidi, senf ulje, terpen derivati), koje se kod biljaka javljaju kao materije odbrane. Poznato je da materije koje povrće sadrži u značajnoj količini kao što su askorbinska kiselina, alfa tokoferol, cistein, tanin inaktiviraju nitrozamine ili nitrozamide u namirnicama i organizmu te imaju antikancerogeno dejstvo. Pored toga antikancerogeni efekat imaju i aromatični izocijanati, fenolski antioksidanti, pojedini indoli, kumarin, flavoni, retinoidi, beta karoten, betalain. Danas su poznate alternativne terapije (ishrana svežim povrćem i voćem) u lečenju nekih malignih oboljenja. Privlačnost povrću daje spoljni izgled, oblik i boja koja je rezultat sadržaja hlorofila, karotenoida, antocijana, flavonoida. Ukus i miris zavisi od spektra aromatičnih materija i konzistencije povrća. Samo u kontrolisanoj proizvodnji povrće ima svoj prirodni miris i ukus, uz smanjenje sadržaja nitrata i štetnih ostataka pesticida i teških metala. Još važniji posredni efekat gajenje ovog sortimenata je efekat na ljudsko zdravlje, jer antioksidanti, različiti u različitim kulturama, imaju svoja specifična antikancerogena svojstva što je nemerljivlja dobit (Evropska unija potencira projete Food for life – hrana za život). Istraživanja na ovom projektu treba da nam pomognu da definišemo i izdvojimo u sadašnjem sortimentu genotipove koji imaju povišen sadržaj antioksidanata. Variranja u postojećem sortimentu kod iste povrtarske vrste se kreću od 10% u sadržaju nekih minerala, pa do preko 10 puta (1 000%) naprimer u sadržaju likopena kod paradajza (koji preventivno deluje na kancerognezu prostate, koronarnih bolesti i zaštitu kože od sunca sinergističkim efektom sa olioresinom – fosfolipidnim komlpeksom). Pošto u komercijanoj proizvodnji povrća na tržištu dominira veliki broj sorti i hibrida koji su prihvaćeni od strane proizvođače zbog visokog i stabilnog prinosa, a od strane potrošače zbog privlačnog izgleda, a koje prema nekim preliminarnim istraživanjima imaju znatno nižu biološku i zdravstveni vredost zbog nižeg sadržaja antioksidanta, treba da definišemo realno njihovu biološku i zdravstvenu vrednost. Preliminarna istraživanja pokazuju da mnoge stare sorte i populacije imaju značajno veći sadržaj antioksidanata, ali nisu prisutne na tržištu. Cilj u prvoj godini je da ih indetifikujemo. Po podacima Ministarstva za poljoprivredu (sajt Ministarstva 3/11/2007) proizvodi iz organske proizvodnje imaju kod voća i povrća 40% više antioksidanata i minerala od iz konvencionalnog uzgaja. Cilj nam je da utvrdimo uticaj biopesticida i mineralnih đubriva na sadržaj antioksidanata. Planiran je veći broj rezultata neposrednih rezultata za sve tri godine istraživanja.

90

Rezultati istraživanja saopšteni na domaćim i inostranim naučnim skupovima ili objavljeni u naučnim publikacijama biće publikovani u Zbornicima radova ili objavljivljeni u celosti u međunarodnim i domaćim naučnim časopisima. Nove linije, sorte, hibridi ili populacije povrtarskog bilja sa povećanim sadržajem antioksidanata biće preko Odelenja za priznavanje i zaštitu sorti poljoprivrednog bilja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprirede, prijavljeni za priznavanje. Tehnološka i druga rešenja bi trebalo zaštiti kao patente.

STANJE ISTRAŽIVANJA

U prvoj godini istraživanja su započeta 1. aprila 2008. , a biće završena 31. marta 2009. (istraživačka godina se ne poklapa sa kalendarskom godinom). Istraživanja se odvijaju u dve faze. Prva faza je: Izbor sorti, hibrida i starih populacija povrtarskog bilja, njihova preliminarna evaluacija i testiranje na sadržaj antiosidanata. Ova faza ima četiri aktivnosti (zadataka). Aktivnosti se odnose na ispitivanje sortimenta, njegovu primarnu evaluaciju i testiranje na sadržaj antioksidanata:

- kod paprike i paradajza, - mahunastog i lisnatog povrća, - korenastog i lukovičastog povrća i - malo gajenog i egzotičnog povrća.

Druga faza je: Uticaj bio pesticida i mineralnih đubriva na sadržaj antioksidanata u povrću gajenom na otvorenom polju i zaštićenom prostoru sa četiri aktivnosti. Aktivnosti se odnose na:

- uticaj bio pesticida na sadržaj antioksidanata kod povrća gajenog na otvorenom polju,

- uticaj bio pesticida na sadržaj antioksidanata kod povrća gajenog u zaštićenom prostoru,

- uticaj mineralnih đubriva na sadržaj antioksidanata kod povrća gajenog na otvorenom polju i

- uticaj mineralnih đubriva na sadržaj antioksidanata kod povrća gajenog u zaštićenom prostoru.

Najveći deo planiranih aktivnosti na istraživanjima je ostvaren i u toku je obrada podataka, tumačenje rezultata i donošenje zaključaka, kao i priprema za istraživanja u drugoj istraživačkoj godini.

PROJEKAT O SARADNJI SA MINISTARSTVOM ZA POLJOPRIVREDU, ODELJENJE ZA OČUVANJE BILJNIH I ŽIVOTINJSKIH GENETIČKIH

RESURSA

Naziv: Očuvanje i održivo korišćenje biljnih genetičkih resursa za hranu u poljoprivredi Trajanje: 2 godine

91

U 2008. godini podnešen je zahtev i potpisan ugovor o dobajanu podsticajnih sredstava o očuvanju i održivom korišćenju biljnih i genetičkih resursa za hranu u poljoprivredi. Glavni cilj projekta je očuvanje i održavanje genetičkih resursa povrtarskih biljaka. Prvenstveno populacija i srodnika pojedinih vrsta koji nemaju komercijalni značaj a vrlo su bitni sa aspekta preživljavanja stresnih faktora i ukupnog biodiverziteta. Zahtevi savremene komercijalne proizvodnje povrtarskih biljaka doveli su do jako velike erozije genetičke divergentnosti i smanjenja sveukupnog biodiverziteta. Veliki broj populacija koje su nekada predstavljale okosnicu povrtarske proizvodnje u potpunosti su povučene i nestale sa proizvodnih površina. Stoga, Institut za povrtarstvo je tokom 2008. godine započeo program umnožavanja kupusa, pasulja, tikava i kolekcije bamije. Umnožavanje će biti nastavljeno i tokom 2009 godine. Institut za povrtarsvo poseduje izuzetno veliku genetičku raznolikost pomenutih kolekcija povrtarskih vrsta. Rad na izvršenju predviđenih aktivnosti je započeo sa revizijom nabrojanih povrtarskih kolekcija i početkom umnožavanja koje će biti nastavljeno i tokom iduće vegetacione sezone. Nakon završetka iduće vegetacione sezone imacemo jasnu sliku o uspešnosti realizacije ovog projekta i tačnog broja umnoženih i očuvanih retkih populacija povrtarskog bilja. Angažovani istraživači na ovom projektu su: Mr Nenad Pavlović, rukovodilac projekta Dr Milan Zdravković, Dr Radiša Đorđević Mr Ljiljana Stanković (izvršilac dr Jasmina Zdravković)

92

PUBLIKACIJE

IZVODI NAUČNIH I STRUČNIH RADOVA

P U B L I K A C I J E 1. Cvikić Dejan, Zečević Bogoljub, Nenad Pavlović, Milan Zdravković, Katarina

Zarubica, Danijela Stojanović: Smederevka – nova sorta paprike (Capsicum annuum L.) Instituta za povrtarstvo. Zbornik apstrakta: Petog naučno-stručnog simpozijuma iz selekcije i semenarstva društva selekcionera i semenara Srbije, Vrnjačka Banja 25-28, Maj 2008, str.91

Površine na kojima se gaji, različiti načini proizvodnje (tradicionalni i savremeni) i potrošnje (svežem ili prerađenom), čine da paprika zauzima jedno od vodećih mesta u oblasti povrtarstva. U našoj zemlji postoji veliki broj sortata i domaćih populacije paprike koje se gaje na proizvodnim površinama, ali mali je broj genotipova čiji su plodovi prvenstveno namenjeni za kišeljenje (tzv. turšijare). Cilj našega rada je bio da se selekcijom stvori nova sorta tipične turšijare, čiji će plodovi biti namenjeni za kišeljenje. Obzirom na same karakteristike ploda, kao i na specifičnu građu i debljinu perikarpa, stvorena je Smederevka-nova sorta Instituta za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci. Sorta je priznata 2007.godine pod imenom „Smederevka“ od strane Ministarstva za poljoprivredu, Odeljenja za priznavanje novih sorata poljoprivrednog bilja.

2. Cvikic Dejan, Nenad Pavlovic, Milan Zdravkovic, Slaven Prodanovic: RAPD

marker related to longated fruit shape in pepper (Capsicum annuum L.). Book of abstracts IV Balkan symposium on vegetables and potatoes, 9-12 September 2008, Plovdiv, Bugarska, p.53

Breeders develop pepper lines with different fruit shapes according to demands of market. It will be useful to develop an efficient tool for identification of fruit shape in pepper seedling. This could shorten a selection period from crossing to obtaining F6 pure lines. We identified RAPD marker OPB-05-3 closely related with elongated fruit shape type in pepper. Experiments were carried out after crosses between two mother lines with semi-elongated fruit shape and two pollen donor cultivars, Palanacka babura and Palanacka kapija with elongated and bell fruit shape, respectively. 20 primers with 9 - 12 bases were designed for RAPD, according to available sequence from NCBI database. Only primer OPB-05 with sequence TGCGCCCTTC amplified the similar band in cv. Palanacka kapija and all its F1 hybrids. PCR product was reproducible, but the marker was always a weak band. Primer sequence and PCR conditions will be improve in the next period.

93

3. Mijatović M., Ivanović M., Zdravković J., Marković Ž., Zečević B. (2008): Resistance of tomato varieties and hybrids to Verticillium dahliae and Fusarium oyisporum f. sp. licopersici. Acta Horticulturae, 789,137-140

U cilju utvrđivanja otpornosti, odnosno osetljivosti paradajza prema Verticillium dahliae i Fusarium oxysporum f. sp. lycopersici ispitivano je pet komercijalnih hibrida (Luna F1, Marko F1, Nada F1, Zlatni jubilej F1 i Balkan F1) i četiri linije paradajza (S-31, D-150, P-2/02 i P-3/02).Rezultati su pokazali da su visok stepen otpornosti prema Verticillium dahliae ispoljile linije P-2/02, P-3/02 i hibrid Marko F1, dok su osetljivost ispoljil Zlatni jubilej F1 i Balkan F1. Prema oba izolata Fusarium oxysporum f. sp. lycopersici, svi ispitivani genotipovi ispoljili su manju ili veću osetljivost. 4. Katis N., Sains P., Eythimiou C., Mijatović M., Kuzmanović. S., Ivanović M.,

Tosić M. (2007): Virus diseases of pepper in Serbia. Journal of Phytopathology (in press).

Viroze paprike, kojih ima više od 45, svrstavaju se u ekonomski najznačajnije bolesti ovog useva. U Srbiji značajne ekonomske štete na paprici (na prinosu i kvalitetu plodova) prouzrokuju: Cucumber mosaic virus (CMV), Tobacco mosaic virus (TMV), Tomato mosaic virus (ToMV), PotatoY virus (PVY) i Tomato spotted vilt virus (TSWV). Pored njih, virozna oboljenja paprike prouzrokuje Alfalfa mosaic virus (AMV), Potato X virus (PVX), Pepper mild mottle virus (PMMV) i Pepper mottle virus (PeMV), kao i „stolbur“, ali u znatno manjem procentu. Identifikacija uzoraka obavljena je najsavremenijim metodama PCR. Na osnovu dobijenih rezultata utvrđen je procenat zastupljenosti navedenih virusa u više lokaliteta u Srbiji. 5. Mijatovic M., Pavlović N., Zdravković M., Zdravković J., Stanković Lj. (2008):

Efficiency of biological preparation AQ-10(Ampelomyces quisqualis) in controlling Powdery mildew in Cucurbitaceae. The Book of Abstracts of the IV Balkan Symposium on Vegetables and Potato, 9-12 September, Plovdiv, Bulgaria, 130.

Powdery mildew caused by Erysiphe cichoracearum mostly strikes the cucumber grown in the open, within the Cucurbitaceae family. It also strikes squash and pumpkin significantly, while its appearance on melon and watermelon is not significant. Growing the resistant varieties would be the best solution, but in the lack of these varieties, the best protection are numerous fungicides, for controlling these parasites. Countries with intensive vegetable production apply biological preparation especially in greenhouses. This is partially caused by advantages of these preparations regarding the ecology and healthy food. The usage of biological preparations in our country is very low. The aim of our research was to examin the efficiency of preparation AQ-10 (Ampelomyces quisqualis) in controlling powdery mildew in pumpkin and melon grown in the open field. The trail was set during May 2007 at the open field at the Institute for Vegetable Crops in Smederevska Palanka on squash Beogradska, pumpkin Sedef and melon Ananas with four replicas. The efficiency of preparation AQ-10 (0,005%) + oil, AQ-10(0,005%) + ThiovitWG80.(0,3%) + oil has been researched. Plants have been treated preventively. The preparation Rubigan (0,03%) was a standard, while non treated plants were the control. There have been five treatments. The first treatment has been performed on June 3rd, and next treatments on every seventh day. The efficiency of AQ-

94

10 (0,007%) applied after the appearance of the first symptoms, has also been researched. The efficiency of the researched preparation has been evaluated 10th day after the last treatment, by random picking of 100 leaves from every replica. The intensity of disease has been counted according to Towsend-Heuberger formula and the efficiency according to Abott and the data has been processed by using the analysis of variance. The efficiency of the researched preparation has been evaluated according to the intensity of infection. The results showed that the preparation AQ -10(0,005%) was efficient for all the researched crops. Preparation AQ -10, applied in concentration 0,007%, after the appearance of the first symptoms, was efficient but less than applied preventively. 6. Milka D. Brdar, Marija M. Kraljević-Balalić, Borislav Đ. Kobiljski (2008): The

parameters of grain filling and yield components in common wheat (Triticum aestivum L.) and durum wheat (Triticum turgidum L. var. durum). Central European Journal of Biology, Vol. 3, No. 1, 75-82.

Cilj rada je bilo poređenje krivih nalivanja zrna hlebne i durum pšenice, kao i istraživanje veza parametara nalivanja zrna, komponenti prinosa i prinosa. Najznačajnije varijable po kojima su se razlikovale krive nalivanja zrna su bile masa suvog zrelog zrna za genotipove hlebne pšenice i intenzitet nalivanja zrna za genotipove durum pšenice, međutim, u svim slučajevima su setovi značajnih varijabli prošireni do dva ili sva tri parametra. Nadalje, kod obe grupe genotipova je u jednoj od tri godine u kojima je vršeno istraživanje dužina nalivanja zrna najznačajniji parametar u setu. Ovo upućuje na zaključak da je akumulacija suve materije pod značajnim uticajem uslova sredine, kao i da intenzitet i dužina nalivanja zrna zajednički utiču na masu suvog zrelog zrna. Srednje rani genotipovi bi mogli biti dobra polazna osnova za oplemenjivanje u pravcu povećane mase zrna i prinosa pšenice. Ranijim cvetanjem je omogućeno postepeno nalivanje zrna, kao i izbegavanje tempreraturnog i sušnog stresa na kraju vegetacije. 7. Milka Brdar, Ivana Maksimović, Borislav Kobiljski, Marija Kraljević-Balalić

(2008): Yield components in wheat exposed to high concentrations of soil boron. International Conference “Conventional and Molecular Breeding of Field and Vegetable Crops”, 24-27 November 2008, Novi Sad, Serbia, Conference Proceedings 252-255.

Ogled je izveden u cilju ispitivanja uticaja suviška bora na komponente prinosa (masu zrna, broj zrna/klasu I broj klasova/m2) I prinos pšenice. U dvogodišnjem poljskom ogledu je ispitano deset sorti lokalnog porekla. Sorte su odabrane na osnovu tolerancije na bor procenjene u laboratorijskim uslovima. Ogled je podrazumevao kontrolu tri tretmana bornom kiselinom. Među ispitivanim genotipovima su uočene značajne razlike u pogledu tolerancije na suvišak bora. Prinos se na tretmanima borne kiseline kretao u opsegu od -11,7 do 4,6% u odnosu na kontrolu I bio je u pozitivnoj korelaciji sa brojem klasova/m2. Negativan efekat suviška bora se u najvećoj meri odrazio na broj zrna/klasu, gde je zabeležena prosečna redukcija od 8,2%. Od deset ispitivanih sorti, kod šest je zabeležena bolja tolerancija na bor u poljskim uslovima u odnosu na laboratorijske.

95

8. Brdar D. Milka, Kraljević-Balalić M. Marija, Kobiljski Đ. Borislav (2008): Grain filling parameters in high-yielding NS wheat cultivars. Zbornik Matice srpske za prirodne nauke No. 114, 53-58.

Prinos pšenice zavisi od mase zrna, koja je rezultat dužine i intenziteta nalivanja zrna. Cilj rada je bio ispitivanje veza između mase zrna i intenziteta i dužine nalivanja zrna kod pet visokoprinosnih NS sorti pšenice. Stepwise multivarijaciona analiza nelinearnom regresijom procenjenih parametara nalivanja zrna je upotrebljena da se ispitaju razlike među sortama u pogledu nalivanja zrna. U trogodišnjem proseku je najveću masu zrna imala sorta Renesansa dok su najlakša zrna izmerena kod sorte Evropa 90. Stepwise multivarijaciona analiza je pokazala da su sva tri nelinearnom regresijom procenjena parametra (masa zrna, intenzitet I dužina nalivanja zrna) jednako značajna za karakterizaciju krivih nalivanja zrna proučavanih sorti, mada je redosled značajnosti varirao u različitim godinama. Ovome su verovatno uzrok različiti uslovi sredine kojima su proučavane sorte bile izložene tokom tri godine eksperimenta. 9. Brdar Milka, Maksimović Ivana, Kobiljski Borislav, Zeremski- Škorić Tijana,

Kraljević-Balalić Marija (2008): Tolerance of wheat seedlings to excess boron. Genetika Vol. 40, No. 1., 75-81.

Mikroelement bor može imati toksično dejstvo na više biljke ukoliko se u spoljašnjoj sredini nađe u visokoj koncentraciji. Cilj rada je bilo ispitivanje tolerancije na bor kod klijanaca 12 genotipova pšenice (Triticum aestivum L.) tretiranih bornom kiselinom. Selekcioni kriterijum je bila redukcija rasta korena u prisustvu bora, koja je varirala između 15,2 (Apache) i 46,3% (Renan). Nije zabeležena korelacija između dužine korenovog sistema na kontroli i redukcije rasta korena na tretmanima. Sadržaj bora i masa suvih klijanaca su varirali u širokim intervalima u svim grupama, i na kontroli i na tretmanima, čemu su verovatno uzrok različiti mehanizmi tolerancije na bor. Kod genotipova Apache, Trakija i Bezostaja 1 je redukcija rasta korena bila manja od 20% i oni bi se mogli smatrati tolerantnim na bor. Renan, Fundulea 4, Magdalena, Pergamino Gaboto i Donjecka 48 su svrstani u grupu osetljivih genotipova. Redukcija rasta korena je u ovoj grupi iznosila preko 30%. Sorte Norin 10/Brevor 14, Radika, Žitarka i Mironovska 808 su bile srednje tolerantne na visoke koncentracije bora. 10. Brdar Milka, Ivana Maksimović, Marija Kraljević-Balalić, Borislav Kobiljski

(2008): Boron tolerance in twelve NS wheat cultivars. Acta Agriculturae Serbica Vol. XIII, No. 25, 17-23.

Mikroelement bor može imati toksično dejstvo na više biljke ukoliko se u spoljašnjoj sredini nađe u visokoj koncentraciji. Cilj rada je bilo ispitivanje tolerancije na bor kod klijanaca 12 genotipova pšenice (Triticum aestivum L.) tretiranih bornom kiselinom. Selekcioni kriterijum je bila redukcija rasta korena u prisustvu bora, koja je varirala između 15,2 (Apache) i 46,3% (Renan). Nije zabeležena korelacija između dužine korenovog sistema na kontroli i redukcije rasta korena na tretmanima. Sadržaj bora i masa suvih klijanaca su varirali u širokim intervalima u svim grupama, i na kontroli i na tretmanima, čemu su verovatno uzrok različiti mehanizmi tolerancije na bor. Kod genotipova Apache, Trakija i Bezostaja 1 je redukcija rasta korena bila manja od 20% i oni bi se mogli smatrati tolerantnim na bor. Renan, Fundulea 4, Magdalena, Pergamino Gaboto i Donjecka 48 su svrstani u grupu osetljivih genotipova. Redukcija rasta korena

96

je u ovoj grupi iznosila preko 30%. Sorte Norin 10/Brevor 14, Radika, Žitarka i Mironovska 808 su bile srednje tolerantne na visoke koncentracije bora. 11. Brdar Milka, Maksimović Ivana, Kobiljski B., Kraljević-Balalić Marija (2008):

Tolerancija klijanaca pšenice na bor. XVII Simpozijum Društva za fiziologiju biljaka SCG, 4-7. jun 2007., Banja “Junaković“, Apatin, Program i izvodi saopštenja str. 119.

Kada se nalazi u visokoj koncentraciji mikroelement bor postaje toksičan za biljke. Ispitan je stepen tolerancije prema suvišku bora kod 12 genotipova pšenice (Triticum aestivum L.) tretiranih bornom kiselinom u stadijumu klijanaca. Selekcioni kriterijum je bila redukcija rasta korena u prisistvu bora, koja je varirala od 15,2 (Apache) do 46,3% (Renan). Utvrđena je pozitivna korelacija dužine korenovog sistema i mase suvih klijanaca. Sadržaj bora u klijancima nije bio u značajnoj korelaciji sa dužinom korena i masom suvih klijanaca, što upućuje na različite mehanizme tolerancije na bor. Kao tolerantni su izdvojeni genotipovi Apache, Trakija i Bezostaja 1, kod kojih je redukcija rasta korena pod uticajem bora bila manja od 20%. 12. Brdar Milka, Kraljević-Balalić Marija, Maksimović Ivana, Kobiljski Borislav:

Tolerancija NS linija pšenice na bor u poljskim uslovima. Zbornik sažetaka XIII-og naučno-stručnog savjetovanja agronoma Republike Srpske, Pravci razvoja poljoprivrede Republike Srpske, 11-13. mart 2008., Teslić, str. 69.

Previsoke koncentracije mikroelementa B u zemljištu mogu uzrokovati gubitke prinosa pšenice. U radu je analiziran prinos 10 perspektivnih NS linija pšenice (Triticum aestivum L.), koje su u dvogodišnjem periodu u poljskim uslovima tretirane bornom kiselinom u svrhu utvrđivanja tolerancije na B. Konstatovana je značajna varijabilnost ispitivanog svojstva. Najmanja redukcija prinosa na tretmanu u odnosu na kontrolu zabeležena je za liniju NS 252/02 (1,2 %), a najveća za NS 3-4027 (19,7%). Pored NS 252/02, tolerantnim na B u poljskim uslovima se mogu smatrati i linije NS 100/01 i NS 73/02, kod kojih je redukcija prinosa na tretmanu iznosila manje od 5%. Stepen tolerancije na B u poljskim uslovima uglavnom odgovara stepenu tolerancije utvrđenom u laboratorijskim uslovima, osim za NS 100/01, koja je u laboratorijskim uslovima srednje osetljiva na B.

13. Brdar Milka, Maksimović Ivana, Zeremski-Škorić Tijana, Kraljević-Balalić

Marija, Kobiljski Borislav (2008): Uticaj suviška B na usvajanje kalcijuma i kalijuma kod pšenice. Zbornik abstrakata Petog naučno-stručnog simpozijuma iz selekcije i semenarstva Društva selekcionara i semenara Republike Srbije, 25-28. 05. 2008., hotel “Breza“, Vrnjačka Banja, str. 119.

U koncentraciji višoj od optimalne mikroelement bor može uzrokovati značajne gubitke prinosa pšenice. Jedan od nepovoljnih efekata bora na pšenicu je redukcija rasta korena. Naklijavanjem na filter papiru navlaženom rastvorima H3BO3 koncentracija 0, 50, 100 i 150 mg/l ispitan je stepen redukcije rasta korena kod 12 sorti pšenice poreklom iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Utvrđena je značajna varijabilnost ispitivanih sorti u pogledu redukcije rasta korena u prisustvu suviška bora. Hijerarhijskom klaster analizom je izvršeno grupisanje genotipova na osnovu fenotipske sličnosti za dato svojstvo i uočene su dve fenotipske grupe. Sorte

97

Nevesinjka, Rapsodija, Milijana, Helena i Sonata su ispoljile tolerantnost na suvišak bora, dok je korenov sistem sorti Košuta, Partizanka, Simonida, Kantata, Sofija, Balerina i Pesma osetljiv na visoke koncentracije ovog elementa. 14. Marković Ž., Zdravković J., Zečević B., Mijatović M., Radošević Ž. (2008):

Jasmin crveni – new variety of cherry tomato. Book of abstracts IV Balkan symposium on vegetables and potatoes, 9-12 september 2008, Plovdiv Bugarska, p. 39

The scientific name is of cherry tomato is Lycopersicon esculentum var. cerasiforme. Cherry tomatoes are generally considered to be similar but not identical to the wild precursor of the domestic tomato. The fruits are small of cherry type, of exceptionally sweet taste. They are often sweeter than standard tomatoes. Ideal for use in pots and containers. A cherry tomato is a garden variety of tomato. It is marketed at a premium to ordinary tomatoes, and is popular as a snack and in salads. Today cherry tomato is a luxury food items on our tables, but also on menu offering of exclusive restaurants. Jasmin crveni is new variety of cherry tomato breeded in Centre for Vegetable Crops in Smed. Palanka. The plant is of indeterminante habit, with good amount of foliage. The cluster is complex with a great number of fruts (30-50). Variety is of very early maturity, and with large temperature adaptability. The fruits are of intensive red coulor, small, average weight is 7-8 g., of exceptionally sweet taste. The variety is suitable for early and also very late production in plastic tunnels and outdoor production, with supports, ideal for growing in pots or conteiners on balkons. The variety has Tobacco mosaic virus (TMV) resistance. 15. Markovic Ž. Zdravkovic J. Damjanović M. Zdravković M and Đorđević R (2008):

New tomato hybrids with Long Shelf life. Book of apstrakts XV Eucarpia Meeting. 20-23.09.2005.Bari, Italy, Acta horticulture 789, p.137-140.

Slow ripening and long shelf life of tomato fruits are traits controlled by several ripening inhibitor genes (nor - non-ripening, nr - never ripe, rin - ripening inhibitor, alc – alcobaca). In our tomato breeding programs, the best results had the combination of rin/rin+ genotype. Fruits of these genotypes ripen slowly, have a shelf life of 2–3 weeks and at the same time have relatively good color, firmness and taste. The results are tomato hybrids Nada F1 and Sampion F1. Hybrid Nada F1 is indeterminate, with large habitus and a good amount of foliage. Fruits are very firm, round to flattened globe, smooth, without the green shoulder and average weight is 200–220 g. Unripe fruits are dark green, while ripened fruits are deep red. This hybrid is resistant to Verticillium albo-atrum, Fusarium oxysporum f. sp. lycopersici and Meloidogyne spp. Hybrid Sampion F1 is indeterminate, with medium habitat and a good amount of foliage. Fruits are very firm, round and smooth, without the green shoulder and ribs, and average weight is 180–200 g. Unripe fruits are light green, while ripened fruits are deep red. This hybrid is resistant to Verticillium albo-atrum, Fusarium oxysporum f. sp. lycopersici and Meloidogyne spp.

16. Pavlović N., Zdravković M., Cvikić D., Zdravkovic J. (2008): Sadržaj i

varijabilnost ukupnih šećera u lukovicama crnog luka (Allium cepa L.). Zbornik

98

apstrakta: Petog naučno-stručnog simpozijuma iz selekcije i semenarstva društva selekcionera i semenara Srbije, Vrnjačka Banja 25-28, Maj 2008, str. 41.

Sadržaj šećera u lukovici je jedno od najvažnijih kvalitativnih svojsrava crnog luka. Hemijski sastav lukovica varira u zavisnosti od sorte i načina proizvodnje. Radi ispitivanja sadržaja ukupnog šećera u likovicama crnog luka, postavljen je dvogodišnji ogled u Institutu za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci. Ogled je izveden po slučajnom blok sistemu u pet ponavljanja. Za istraživački materijal uzeto je iz kolekcije crnog luka deset sorti, različitog geografskog porekla. Utvrđene vrednosti ispitivanog svojstva su obrađene analizom varijanse dvofaktorijalnog ogleda-model 2 (Hadživuković, 1991). Komponente fenotipske varijanse, genotipski i fenotipski koeficijent varijacije i heritabilnost u širem smislu izračunate su prema Singh i Chaudhary (1976). Obrađeni rezultati su pokazali značajnu varijabilnost ukupanog sadržaj šećera u lukovicama crnog luka u obe godine istraživanja. Ovim istraživanjiem ustanovljena je veća genotipska varijansa i koeficijent fenotipske varijacije u odnosu na ekološku varijansu i koeficijent genotipske varijacije. Navedeni rezultat ukazuje na visok udeo genetskih činilaca u nasleđivanju ispoljavanja ove osobine, što potvrđuje i visoka vrednost za heritabilnost u širem smislu (0.89 i 0.90%). 17. Pavlovic N., Cvikic D., Zdravkovic J., Mijatovic M. (2008): Genetic divergence

and its importance for breeding onion (Allim cepa L.). Book of abstracts IV Balkan symposium on vegetables and potatoes, 9-12 September 2008, Plovdiv, Bugarska, p.53.

In order to research the genetic divergence of certain onion traits, the trial has been set up at the Institute for Vegetable Crops in Smederevska Palanka. The trial has been performed in random block system with five replicas. The research material were 10 varieties of a different geographical origin. The researched have been processed using hierarch cluster analysis. Nine traits of onion have been analysed in this paper. Using a method of cluster analysis, a dendogram of phenotype differences of analysed traits has been constructed. The dendogram shows grouping of genotypes on different hierarchical levels, according to similarity and differences for researched traits. The results helped to avoid numerous preliminary researches and shortened the selection process, which is very important for perennial cultures such as onion.

18. Zdravkovic Jasmina, Markovic Z., Cvikic D., Mijatovic M., Stankovic LJ. (2008):

Firmness of tomato fruits depending on trait accumulation and incorporation of ripening inhibitor gene. Book of apstrakts XV Eucarpia Meeting. 20-23.09.2005. Bari, Italy, p.49. Acta horticulture 789 p.199-204.

Akumulacijom povoljnog odnosa osobina pojedinačno za svaku komponentu u pravcu povećanja ekspresije, može se povećati čvrstina ploda. U ovom radu razmatrani su aspekti povećanja čvrstine ploda na bazi povećanja čvrstine pokožice i debljine parikarpa. Na osnovu dialela šest roditeljskih linija (D-150, S-49, S-35, H-52, Kg-z i SP-109) i prosečnih vrednosti čvrstine generacija potomstva (P1, P2, F1, F2, BC1 i BC2), primenom aditivno dominantnog modela sa tri i šest parametara (Mather i Jinks,

99

1982). procenjeni su genetički efekati. Između srednjih vrednosti roditelja i potomstava postojale su signifikantne razlike u čvrstini ploda. U nasleđivanju veliku ulogu igraju epistatični genski efekti sva tri tipa dvogenskih interakcija i utvrđena je pojava duplikatnog tipa epistaze u stabilnom obliku, koja u ovom sličaju ublažava nepovoljne efekte dominantnih gena roditelja sa mekšim plodovima. 19. Zdravković Jasmina, Marković Ž., Zdravković M., Mijatović M. (2008):

Inkorporacija gena čvrstine ploda. Zbornik apstrakta: Petog naučno-stručnog simpozijuma iz selekcije i semenarstva društva selekcionara i semenara Srbije, Vrnjačka Banja 25-28. Maj 2008. St. 34.

Korišćenjem genotipova koji imaju rin (ripening inhibitor) gen, može se ostvariti velika čvrstina plodova i to sa aspekta čvrstine mesa. Oni svojom ekspresijom deluju na asinhronizaciju procesa sazrevanja ploda tako da ne dolazi do prezrevanja i omekšavanja. Na nasleđivanje čvrstine ploda utiču prvenstveno aditivni geni jer su utvrđeni u svim ispitivanim kombinacijama. Dominantni genski efekti javljaju se u određenom broju ukrštanja, što ukazuje na njihov značajan uticaj. U nasleđivanju veliku ulogu igraju epistatični genski efekti sva tri tipa dvogenskih interakcija i utvrđena je pojava duplikatnog tipa epistaze u stabilnom obliku, koja u ovom sličaju ublažava nepovoljne efekte dominantnih gena roditelja sa mekšim plodovima.

20. Zdravkovic J., Markovic Z., Zdravkovic M., Cvikic D., Pavlovic N. (2008):

Genetic model of inheritance yield of tomato (Lycoprsicon esculentum Mill.) fruits. Book of abstracts IV Balkan symposium on vegetables and potatoes, 9-12 september 2008, Plovdiv Bugarska, p.59

Nasleđivanje prinosa ispitivano je kod 12 hibrida poreklom iz dialelnog ukrštanja šest inbred linija paradajza. The inheritance mode of fruit shape in tomato was determined by the mean generation analysis (Mather and Jinks, 1982). Kod 11 hibrida se ispoljilo signifikantno delovanje aditivnih gena; u 7 signifikantno delovanje dominantnih gena. Kod 6 kombinacija ukrštanja utvrđena je interakcija dominantni x dominatni geni, u 6 hibrida epistaza aditivni x dominantni geni; i u 4 hibrida aditivni x aditivni geni. Kao najznačajnije interakcije (najčešće se pojavljuju kod ispitivanih genotipova), mogu se izdvojiti dominantni x dominantni geni, i u okviru njih duplikatni tip epistaza. Ovaj tip interakcionog dejstva gena ima nepovoljni efekat na prinos, u procesu selekcije koja ima u cilju povećanje prinosa, jer utiče na smanjenje ukupnog prinosa. 21. Zdravković J., Zdravković M., Pavlović N., Cvikić D.(2008): Oplemenjivanje sorti

povrća za specifične namene. Nučno srtučni skup: Čistije tehnologije i nove tehnologije - put u održivi razvoj. Knjiga izvoda radova: Tehnološko metalurški fakultet Beograd 27-28. 11. 2008. st 62.

Stvaranje sorti povrća za specifične namene jedan je od programa u Institutu za povrtarstvo. Postojeći sortiment povrća stvoren u ovoj instituciji na neki način je i selekcionisam prema namenskim programima. Oni su zavisni od više faktora: načina gajenja (otvoreno polje ili zaštićeni prostor), načina berbe (ručno ili mašinski), namene (potrošnja u svežem stanju ili industrijska prerada), šta više i od načina prerade (sos, pasta, sok, koncentrat, kečap). Svi ovi zahtevi uslovljavaju selekconi program. Ogroman uticaj ima region na kome će se gajiti nova selekcija (sorta ili hibrid). Pored

100

opštih problema brojni su i specifični problemi koji umnogome određuju program selekcije, a neki od njih su ranostasnost, izgled i arhitektura biljke, koncentrisano zrenje, dužina čuvanja zrelih plodova, otpornost prema bolestima i štetočinama, otpornost prema stresnim uslovima. Ukazala se potereba u selekciji povrtarskih vrsta prema širim zahtevima u kreiranju sortimenta pogodnog za podršku održivom razvoju agrosistema. Za selekciju povrća i odgovor ovom zahtevu, mora se isplanirati dugoročan plodored, kao mesto povrtarskih vrsta u cilju stimulacije diverziteta, održavanja i povećanja kvaliteta i plodnosti zemljišta, korišćenja alelopatije i drugih mehanizama u borbi protiv korova, itd. 22. Zdravković Jasmina (2008): Organska poljoprivreda, biodiverzitet, oplemenjivanje

I semenska proizvodnja povrća. II Simpozojum “Zdravo-organic” Selenča 26-27. septembra 2008. Magazin poljoprivreda strana.6-11.

Osnovni cilj organske poljoprivrede je da se uspostave optimalni faktori zdrave i produktivne zajednice uzmeđu: čoveka, biljaka, životinja i zemljišnih mikroorganizama. Na teoretskom nivou postoje standardi i regulative koji određuju organsku proizvodnju, a propisali su FAO i IFOAM (Međunarodno udruženje pokreta za organsku poljoprivredu) kao osnov organske poljoprivredne proizvodnje, a u cilju da se postigne pozitivan odnos sa biodiverzitetom. Kod nas je 2000 godine donet Zakon o organskoj poljiprivredi (Sl. list SRJ 28/2000) kojim je uređena poljoprivredna proizvodnja, kontrola, skladištenje, prevoz, prerada, izdavanje sertifikata i obeležavanje organskih proizvoda. Prema našim i međunarodnim standardima u organskoj poljoprivredi se moraju koristiti samo organske metode. U organskoj poljoprivredi svoje mesto su našle samonikle vrste, zapostavljene vrste, lokalne sorte, adaptirane sorte i sorte stvorene organskim oplemenjivanjem ili na organskoj osnovi. Kombinacija tradicionalnih i savremenih znanja doprinose očuvanju raznolikosti (biodiverziteta) eko-sistema. Zastupljenost višestruko heterogenih materijala po sastavu, u organskoj poljoprivredi u poređenju sa konvencionalnom, imaju rezultat aktiviranje biodiverziteta. 23. Živanović Tomislav, Radiša Đorđević, Sanja Vasiljević i Slaven Prodanović

(2008): Reselekcija roditeljskih genotipova elitnog hibrida paradajza za prinos i njegove komponente Arhiv za poljoprivredne nauke, Vol 68, No.243, 41-50

Cilj ovih istraživanja bio je da se odrede genotipovi koji mogu biti korišćene kao donori poželjnih alela za poboljašanje kvantitativnih svojstava elitnog hibrida paradajza. Izučavana su sledeća svojstva : dužina ploda, prečnik ploda, broj komora ploda, debljina perikarpa,broj plodova po biljci, masa ploda i masa ploda po biljci. Komponente prinosa šest genotipova ( B-99, Ma-127, M-29, ZJ-17, Kz-13, i Au-09 ) i njihovih hibrida koji su dobijeni po m x n sistemu su izučavane na bazi poljskih ogleda u tri ponavljanja tokom 2000.godine po slučajnom blok sistemu. Linija Kz-13 je pokazala pozitivne ili negativne i značajne µG vrednosti za sva svojstva. Ova linija je ispoljila najviše i najznačajnije vrednosti ovog parametra za broj komora ploda, broj plodova po biljci i masu ploda. Srodnija je bila sa Au-09 roditeljem elitnog hibrida. Poboljšanje ovih svojstava zajedno može biti izvedeno povratnim ukrštanjem hibrida B-

101

99 x Au-09 sa P2 ( Au-09 ) ili donorima ( Ma-127, M-29, ZJ-17, Kz-13). Ovi rezultati ukazuju da genotipovi mogu biti korišćene keo donori poželjnih alela za poboljšanje komponenata prinosa elitnog hibrida. Na bazi rezultata linija pronađeni su najbolji potencijalni donori za poboljšanje elitnog hibrida B-99 x Au-09.

102

PRIZNATE SORTE

PAPRIKA SMEDEREVKA Bogoljub Zečević Dejan Cvikić Radiša Đorđević Srednje rana sorta, pogodna za sve tipove potrošnje. Biljka je snažna, razgranata, a plodovi su krupni, bledo žute boje u tehnološkoj zrelosti, a crvene u biološkoj zrelosti. Plod je dug, tipa kapije, u tehnološkoj zrelosti bledo žute, a u biološkoj crvene boje, izražene krupnoće. Dužina ploda je oko 17 cm, a širina oko 3.8 cm. Zbog karakteristika samoga ploda (tipična turšijara, debelog perikarpa fine strukture) pogodna je za sve vidove konzervacije (turšija, mešana salata, i sve druge oblike kišeljenja). U uslovima pune agrotehnike ostvaruje visoke prinose, preko 40 t/ha. KARFIOL RAŠA Radiša Đorđević Tatjana Sretenović- Rajičić

Milan Damjanović RAŠA je srednje kasna sorta namenjena za jesenju proizvodnju na otvorenom polju. Biljka je srednje bujna sa uspravnim zeleno-tamnim listovima. Pokrivanje glavice je vrlo dobro i glavice su bele zbijene. Pogodan je za svežu potrošnju i zamrzavanje. Glavice su teške do 2 kg.Prinos je visok i stabilan.

103

BIBLIOGRAFIJA RADOVA

1. Brdar Jokanović Milka, Maksimović Ivana, Kraljević-Balalić Marija, Kobiljski B. (2008): Boron tolerance in twelve NS wheat cultivars. Acta Agriculturae Serbica XIII, 25, 17-23.

2. Brdar Milka, Kraljević-Balalić Marija, Kobiljski B (2008): Grain filling parameters in high-yielding NS wheat cultivars. Zbornik Matice srpske za prirodne nauke 114, 53-58.

3. Brdar Milka, Kraljević-Balalić Marija, Kobiljski B (2008): The parameters of grain filling and yield components in common wheat (Triticum aestivum L.) and durum wheat (Triticum turgidum L. var. durum). Central European Journal of Biology, 3, 1, 75-82.

4. Brdar Milka, Kraljević-Balalić Marija, Maksimović Ivana, Kobiljski B: Tolerancija NS linija pšenice na bor u poljskim uslovima. Zbornik sažetaka XIII-og naučno-stručnog savjetovanja agronoma Republike Srpske, Pravci razvoja poljoprivrede Republike Srpske, 11-13. mart 2008, Teslić, 69.

5. Brdar Milka, Maksimović Ivana, Kobiljski B, Zeremski- Škorić Tijana, Kraljević-Balalić Marija (2008): Tolerance of wheat seedlings to excess boron. Genetika, 40, 1,75-81.

6. Brdar Milka, Maksimović Ivana, Kobiljski B, Kraljević-Balalić Marija (2008): Tolerancija klijanaca pšenice na bor. XVII Simpozijum Društva za fiziologiju biljaka SCG, 4-7. jun 2007, Banja “Junaković“, Apatin, Program i izvodi saopštenja, 119.

7. Brdar Milka, Maksimović Ivana, Zeremski-Škorić Tijana, Kraljević-Balalić Marija, Kobiljski Borislav (2008): Uticaj suviška B na usvajanje kalcijuma i kalijuma kod pšenice. Zbornik abstrakata Petog naučno-stručnog simpozijuma iz selekcije i semenarstva Društva selekcionara i semenara Republike Srbije, 25-28. 05. 2008, hotel “Breza“, Vrnjačka Banja, 119.

8. Cvikic D, Pavlovic N, Zdravkovic M, Prodanovic S: RAPD marker related to longated fruit shape in pepper (Capsicum annuum L.). Book of abstracts IV Balkan symposium on vegetables and potatoes, 9-12 September 2008, Plovdiv, Bugarska, 53.

9. Cvikić D, Zečević B, Pavlović N, Zdravković M, Zarubica Katarina, Stojanović Danijela: Smederevka – nova sorta paprike (Capsicum annuum L.) Instituta za povrtarstvo. Zbornik apstrakta Petog naučno-stručnog simpozijuma iz selekcije i semenarstva društva selekcionera i semenara Srbije, Vrnjačka Banja 25-28, Maj 2008, 91

10. Katis N, Sains P, Eythimiou C, Mijatović Mirjana, Kuzmanović. S, Ivanović M, Tosić M. (2007): Virus diseases of pepper in Serbia. Journal of Phytopathology (in press).

11. Markovic Ž. Zdravkovic Jasmina, Damjanović M. Zdravković M and Đorđević R (2008): New tomato hybrids with Long Shelf life. Book of

104

apstrakts XV Eucarpia Meeting. 20-23.09.2005.Bari, Italy, Acta horticulture 789, 137-140.

12. Marković Ž, Zdravković Jasmina, Zečević B, Mijatović Mirjana, Radošević Ž. (2008): Jasmin crveni – new variety of cherry tomato. Book of abstracts IV Balkan symposium on vegetables and potatoes, 9-12 september 2008, Plovdiv Bugarska, 39

13. Mijatovic Mirjana, Pavlović N, Zdravković M, Zdravković Jasmina, Stanković Ljiljana (2008): Efficiency of biological preparation AQ-10(Ampelomyces quisqualis) in controlling Powdery mildew in Cucurbitaceae. The Book of Abstracts of the IV Balkan Symposium on Vegetables and Potato, 9-12 September, Plovdiv, Bulgaria, 130.

14. Mijatović Mirjana, Ivanović M, Zdravković Jasmina, Marković Ž, Zečević B. (2008): Resistance of tomato varieties and hybrids to Verticillium dahliae and Fusarium oyisporum f. sp. licopersici. Acta Horticulturae, 789,137-140

15. Milka Brdar, Maksimović Ivana, Kobiljski B, Kraljević-Balalić Marija (2008): Yield components in wheat exposed to high concentrations of soil boron. International Conference “Conventional and Molecular Breeding of Field and Vegetable Crops”, 24-27 November 2008, Novi Sad, Serbia, Conference Proceedings 252-255.

16. Pavlovic N, Cvikic D, Zdravkovic Jasmina, Mijatovic Mirjana (2008): Genetic divergence and its importance for breeding onion (Allim cepa L.). Book of abstracts IV Balkan symposium on vegetables and potatoes, 9-12 September 2008, Plovdiv, Bugarska, 53.

17. Pavlović N, Zdravković M, Cvikić D, Zdravkovic Jasmina (2008): Sadržaj i varijabilnost ukupnih šećera u lukovicama crnog luka (Allium cepa L.). Zbornik apstrakta: Petog naučno-stručnog simpozijuma iz selekcije i semenarstva društva selekcionera i semenara Srbije, Vrnjačka Banja 25-28, Maj 2008, 41.

18. Zdravkovic Jasmina, Markovic Z, Cvikic D, Mijatovic M, Stankovic Ljiljana. (2008): Firmness of tomato fruits depending on trait accumulation and incorporation of ripening inhibitor gene. Book of apstrakts XV Eucarpia Meeting. 20-23.09.2005. Bari, Italy, p.49. Acta horticulture 789, 199-204.

19. Zdravkovic Jasmina, Markovic Z, Zdravkovic M, Cvikic D, Pavlovic N. (2008): Genetic model of inheritance yield of tomato (Lycoprsicon esculentum Mill.) fruits. Book of abstracts IV Balkan symposium on vegetables and potatoes, 9-12 september 2008, Plovdiv Bugarska, 59

20. Zdravković Jasmina (2008): Organska poljoprivreda, biodiverzitet, oplemenjivanje I semenska proizvodnja povrća. II Simpozojum “Zdravo-organic” Selenča 26-27. septembra 2008. Magazin Poljoprivreda strana. 6-11.

21. Zdravković Jasmina, Marković Ž, Zdravković M, Mijatović Mirjana (2008): Inkorporacija gena čvrstine ploda. Zbornik apstrakta: Petog naučno-stručnog simpozijuma iz selekcije i semenarstva društva selekcionara i semenara Srbije, Vrnjačka Banja 25-28. Maj 2008, 34.

22. Zdravković Jasmina, Zdravković M, Pavlović N, Cvikić D.(2008): Oplemenjivanje sorti povrća za specifične namene. Nučno srtučni skup:

105

Čistije tehnologije i nove tehnologije - put u održivi razvoj. Knjiga izvoda radova: Tehnološko metalurški fakultet Beograd 27-28. 11. 2008, 62.

23. Živanović T, Đorđević R, Vasiljević Sanja i Prodanović S (2008): Reselekcija roditeljskih genotipova elitnog hibrida paradajza za prinos i njegove komponente Arhiv za poljoprivredne nauke, 68, 243, 41-50

106

UČEŠĆE NA NAUČNIM SKUPOVIMA

Dr Živoslav Marković Mr Dejan Cvikić Mr Nenad Pavlović Naziv skupa: IVth Balkan symposium on vegetables and potatoes Organizator skupa:International Society for Horticultural Science National Center of Agricultural Science Institute of Plant Genetic Resources Vreme i mesto održavanja skupa: 9-12. septembar 2008, Plovdiv, Bugarska Naziv radova i autori: Usmena saopštenja Zdravković Milan, Jasmina Zdravković, Mirjana Mijatović and Pavlović Nenad: The influence of foliar fertilizers on plant height of bean Mirjana Mijatovic, Pavlović Nenad, Zdravković Milan, Jasmina Zdravković and Ljiljana Stanković: Efficiency of biological preparation Q-1010 (Ampelomyces quisqualis )in controling powdery mildew in Cucirbitaceae Poster prezentacija Jasmina Zdravković, Marković Živoslav, Zdravković Milan, Pavlovic Nenad and Cvikic Dejan: Genetic model of inheritance yield of tomato (Lycopersicon esculentum Mill.) fruits Cvikić Dejan, Pavlović Nenad, Zdravković Milan and Prodanović Slaven: RAPD marker related to elongated fruit shape in pepper (Capsicum annuum L.) Pavlovic Nenad, Cvikic Dejan, Jasmina Zdravkovic and Mirjana Mijatovic: Genetic divergence and its importance for breeding onion (Allium cepa L.) Marković Živoslav, Jasmina Zdravković, Zečević Bogoljub, Mirjana Mijatović and Radošević Željko: Jasmin crveni – new variety of cherry tomato Organizacija rada skupa: Skup je organizovan u zdanju Privredne komore grada Plovdiva. Bilo je prisutno tokom 3 plenarna dana oko 150 učesnika sa balkanskih prostora iz Srbije , Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Turske, Alkbanije, Kosova kao i učesnici iz Jermenije, Azerbejdžana, Češke, Egipta, Nemačke, Engleski, Indije, Irana, Japana, litvanijeMoldavije, Holandije, Poljske i Španije. Organizacija plenarnih predavanja nije bila najbolje sinhronizovana zbog odsustva većeg broja predavača prijavljenih za usmena saopštenja, verovatno zbog propusta organizatora i ne obezbeđivanja blagovremene dokumentacije za dobijanje viza (predstavnici Grčke, Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada i neki drugi). Dr Živoslav Marković je bio i član Programskog odbora.

107

Sadržaj rada skupa: Radovi su saopšteni na plenarnim sednicama kao usmena saopštenja i na poster prezentacijama u okviru šest tematskih celina:

1. Genetika, oplemenjivanje i biotehnologija 2. Molekularno oplemenjivanje i biotehnologija 3. Tehnologija uzgoja povrća 4. Biljni genetski resursi 5. Zaštita bilja i agroekologija 6. Čuvanje posle berbe svežih proizvoda

Ocena rada skupa: Na skupu su prezentirana najnovija istraživanja genetike, oplemenjivanja, biotehnoloških istraživanja i zaštite bilja, te uzgoja povrća u balkanskim zemljama, ali i dostignuća u oplemenjivanju povrća i u drugim evropskim i azijskim zemljama. Naši radovi prezentirani na ovom simpozijumu pokazuju da uspešno pratimo najnovija istraživanjau ovim oblastima, naši pisotni istraživači su učestvovali u diskusiji prilikom prezentcije radova. Objavljen je Zbornik abstrakta (više grešaka), a radovi će u celosti biti objavljeni u časopisu Acta Horticulturae. Ostale aktivnosti u okviru skupa: U toku skupa organizovana je poseta i koktel na otvorenom u Innstitu za genetske resurse u Sadovu kao i Institutu za istraživanja u konzervnoj industriji u Plovdivu. Zadnjeg dana organizovana je post-miting tura u planinski lanac Rodopi i poseta manastiru Bansko. Na završnoj plenarnoj sednici dogovoreno je da se sledeći simpozijum organizije u Albaniji Učešće na simpoziujumu su finansijki pomogli Ministarstvo za nauku i tešnološki razvoj i Institut za povrtarstvo.

108

Mr Dejan Cvikić Mr Nenad Pavlović Dr Jasmina Zdravković Naziv Skupa : Peti naučno-stručni simpozijum iz selekcije i semenarstva društva

selekcionara i semenara Republike Srbije Organizator skupa : Društvo selekcionara i semenara Republike Srbije Vreme i mesto održavanja skupa: 25-28.05.2008.Vrnjačka Banja

Naziv rada, autori: 1. Pavlović N., Zdravković M., Cvikić D., Zdravkovic J. (2008): Sadržaj i

varijabilnost ukupnih šećera u lukovicama crnog luka (Allium cepa L.). Zbornik apstrakta: Petog naučno-stručnog simpozijuma iz selekcije i semenarstva društva selekcionera i semenara Srbije, Vrnjačka Banja 25-28, Maj 2008, str. 41.

2. Cvikić Dejan, Zečević Bogoljub, Nenad Pavlović, Milan Zdravković, Katarina Zarubica, Danijela Stojanović: Smederevka – nova sorta paprike (Capsicum annuum L.) Instituta za povrtarstvo. Zbornik apstrakta: Petog naučno-stručnog simpozijuma iz selekcije i semenarstva društva selekcionera i semenara Srbije, Vrnjačka Banja 25-28, Maj 2008, str.91

3. Zdravković Jasmina, Marković Ž., Zdravković M., Mijatović M. (2008): Inkorporacija gena čvrstine ploda. Zbornik apstrakta: Petog naučno-stručnog simpozijuma iz selekcije i semenarstva društva selekcionara i semenara Srbije, Vrnjačka Banja 25-28. Maj 2008. St. 34.

Na simpozijumu je prezentovano 126 radova kroz pet tematskih oblasti: 1. Oplemenjivanje biljaka (20 usmenih saopštenja i 22 postera), 2. Semenarstvo (19 usmenih saopštenja i 18 postera), 3. Prikaz novih sorti (9 postera), 4. Biotehnologija (6 usmenih saopštenja i 13 postera), 5. Gajenje semenskih useva (6 usmenih saopštenja i 13 postera).

Štampan je zbornik abstrakata (ISBN 978-86-80383-06-4) Simpozijum je zatvoren 28.05.2008. godine. Kompletni radovi će biti objavljeni u časopisu Selekcija i semenarstvo.

109

METEOROLOŠKI PODACI - SMEDEREVSKA PALANKA 01.01-31.12.2008. godine

Lokacija: Eksperimentalno polje Institut za povrtarstvo doo, Smed. Palanka

Mesec

D e

k a

d a

T E M P E R A T U R E Broj D A N A P A D A V I N E

Sred

nja

min

imal

na

Sred

nja

Mak

s.

Pros

ek

Pros

ek

(198

1-19

90)

Aps

olut

ni

min

imum

Aps

olut

ni

mak

s.

a) Ledenih b) Mraznih v) Letnjih

g) Tropskih d) Tropskih noći

Pros

ek

Prosek

1981-1990 (Višak, manjak) B

roj d

ana

sa p

adav

-in

ama

JANUAR 1 2 3

-4.2 2.9 -0.1

-0.2 10.4 7.7

-2.2 6.7 2.8

0.4 -0.8 -0.4

-15.6 -2.0 -6.9

4.1 14.1 16.2

a)5 b)8 b)2 b)9

40.8 0.0 7.2

10 18 13

1 0 2

-1.1 6.0 2.4 -0.3 a)5 b)19 48.0 41 (+7.0) 3

FEBRUAR 1 2 3

2.4 -5.9 0.2

10.4 4.9 18.5

6.4 -0.5 9.4

0.0 2.9 3.2

-2.2 -11.1 9.4

15.6 16.6 24.6

b)2 b)19 b)4

15.5 1.4 0.0

13 18 8

5 2 0

-1.1 11.0 5.1 2.0 b)25 16.9 39 (-22.1) 7

MART 1 2 3

2.9 2.9 2.5

13.0 13.3 13.0

8.0 9.1 7.7

3.8 5.4 8.4

1.5 -4.3 -1.8

19.1 22.2 17.8

b)2 b)2

35.2 24.9 21.0

11 14 14

7 4 3

2.8 13.1 7.9 5.9 b)4 81.1 39.0 (+42.1) 14

APRIL 1 2 3

5.7 8.9 7.7

19.9 19.4 20.1

11.1 14.1 13.9

10.6 10.9 12.8

1.5 3.7 4.3

23.7 24.0 22.4

2.1 19.4 22.7

15 20 15

3 4 4

7.3 18.8 13.1 11.4 44.2 50.0 (-5.8) 11

MAJ 1 2 3

6.4 9.7 13.1

20.9 25.8 26.1

13.7 17.7 18.7

15.1 16.0 17.0

3.5 3.6 10.0

25.0 31.2 35.8

v)1 v)5 v)5

g)1 g)3

19.5 0.0 10.4

21 19 29

3 0 1

10.2 24.3 16.7 16.0 v)11 g)4 29.9 69.0 (-39.1) 4

110

JUNI 1 2 3

14.2 14.3 16.5

26.6 26.5 32.9

20.4 20.4 24.6

18.2 19.1 20.4

12.0 12.2 13.9

31.0 30.8 36.6

v)7 v)6 v)2

g)1 g)2 g)8 d) 1

8.4 17.8 12.2

29 28 27

2 2 1

15.0 28.7 21.8 19.2 v)15 g) 11 d) 1 38.4 84.0 (-45.6) 5

JULI 1 2 3

13.5 15.4 14.9

30.6 25.4 29.0

22.1 20.4 21.9

20.4 21.5 20.8

10.6 12.0 11.8

35.8 37.4 32.2

v)4 v)2 v) 4

g) 6 g) 7 g) 3 d) 1

8.2 9.4 48.8

21 20 15

1 2 6

14.6 27.4 21.0 20.9 v)10 g) 16 d) 1 66.4 56.0 (-10.4) 9

AVGUST 1 2 3

15.8 16.0 13.6

31.0 32.7 28.1

23.4 24.3 20.8

21.4 20.8 19.8

13.6 10.0 9.9

34.3 38.2 36.2

v)2 v)3 v)5

g) 7 g) 7 d) 1 g) 3

12.7 0.0 23.6

12 17 17

2 0 1

15.1 30.5 22.8 20.7 v)10 g) 17 d) 1 36.5 46.0 (-9.5) 3

SEPTEMBAR 1 2 3

17.5 9.8 6.9

31.9 17.0 14.9

24.7 13.4 10.9

19.0 17.2 15.2

8.4 7.1 1.3

36.5 34.3 21.4

v)4 g) 6 g) 2

4.6 40.8 5.2

12 17 16

1 5 1

11.4 21.3 16.3 17.1 v)4 g) 8 45.0 45.0 7

OKTOBAR 1 2 3

8.4 6.2 8.9

22.0 21.0 19.2

15.2 13.5 14.0

14.0 11.8 10.0

1.2 5.0 2.1

26.0 25.8 24.2

v)3 v)1

10.5 1.0 9.5

14 16 11

1 1 1

7.9 20.7 14.3 11.9 v)4 10.5 41.0 (-30.5) 3

NOVEMBAR 1 2 3

9.1 0.7 -0.4

20.3 12.5 7.8

14.7 6.6 3.9

9.1 7.8 4.6

6.7 -4.8 -6.1

25.4 16.7 13.8

b)4 b)4

v) 1

1.6 0.0 37.1

19 19 16

2 0 5

3.1 13.5 8.4 7.2 b)8 v) 1 38.7 54.0 (-15.3) 7

DECEMBAR 1 2 3

6.4 4.3 -3.7

12.7 8.8 1.2

9.6 4.6 -1.3

3.1 2.5 1.2

-0.5 2.4 -12.2

17.9 12.3 7.8

a)4 b) 1 b) 8

26.3 21.6 12.4

17 19 14

5 6 3

2.2 7.3 4.8 2.3 a)4 b) 9 60.3 50.0 (+10.3) 14 Prosek 2008 7.3 18.3 13.1 11.2 513.9 657.0 (-143.1) 87 DATUM POJAVE: 1) Zadnjeg prolećnog mraza -1.0oS (31. 03.) 2) Zadnjeg prizemnog prolećnog mraza -0.3 S (07. 04.)

BROJ DANA: a) Ledenih (maksimalna temperatura ispod 0o S) 9 b) Mraznih (min. temperatura ispod 0o S) 65

111

3) Prvog jesenjeg prizemnog mraza -1.3S (06. 10.) 4) Prvog jesenjeg mraza -1.2S (12. 11.) 5) Temperaturnog maksimuma 38.2S (15 .08.) 6) Temperaturnog minimuma -15.6 S (04. 01.)

v) Letnjih (maks. temperatura između 25o S i 30oS) 51 g) Tropskih (maksimalna temperatura viša od 30o S) 56 d) Tropskih noći (minimalna temperatura viša od 20o S) 3 e) Sa snežnim pokrivačem 15