Godina V * Broj 101 * 15 svibnja 1999. Cijena 2,00 dinara

Otvoreno pismo?

gospodo moćnici? Sobe strane bolesne moći zla? pišem Vam ovo pismo bez mržnje? jer na mržnju krvnika ne želim odgovoriti mržnjom žrtve? pišem bez ozlojeđenosti? ali sa izvjesnom dozom nemći? ne nalazeći bolji način da se suprotstavim zlu koju ste nanijeli ovoj zemlji? o uzročniku zla ovom prigodom ne bih?pisali smo ranije??

sada bih o posledicama ovoga bezdušnog razaranja?dakle, pišem, dok zrakoplovi zlosrdo oru nebo i bruje iznad glave i dok

11egdje bombe ravnodušno, a kako bi bombe drugačije padale, i kroz tu rav­nodušnost ćutim da su riječi preslabe da opišu zlo, da iskažu strah od su­trašnjice koja nas je lišila budućnosti

današnjice? o prošloj budućnosti koja nam je ostala u uspomeni ne?no od jučer ćutim u žilamada u novom svjetskom poretku stvari i ljudikoju zagovarate Vi i na način kojim to činite?da živimo u jednoj mehaničkoj civilizacijicivilizaciji veliki brojki i veliki brzina?u kojoj nema mjesta za malog običnog čovjekau demokraciji čiji je osnovni postulat?bila greškanema budućnosti jer u takvoj demokracijijedinka? pojedinac ne znači ništa? sveden je na puki brojstatistiku?

možda Vi i ima te neku predstavu o pravu?ali ako moćnom silom bezdušno ubijate? rušite i timeželite dokazati da ste u pravu? moram Vam reći da niste izborili pravo da

,udete u pravu? ubili ste u čovjeku njegovo dostojanstvo i pravo na ljudsko postojanje? i jedini pravi i relevantan filozofski odgovor kojim se ljudski možemo

uprostaviti toj činjenici jeste samoubojstvo?

doveli ste postojanje do apsurada? ovdje ne mislim na puki fizički čin samoubojstva? već na mogući filozofski

idgovor na svrhu i smisao samog postojanja? odgovori mogu biti različiti? od egzistencijalnog preživljavnja do duhovnog siromaštva? ne znam dotiče li Vas uopće ova dilema? s obzirom da ćete Vi vašoj djeci, unučićima ovo vrijeme moći objasniti

iječju? jednostavno bila je greška?

11e nalazim da u toj riječi ima cinizma? �2

Lu Wen Ming

Starinska

U blatnoj vodi mjesečina blista, Ali slika ostaje joj čista.

Kraj zavojita se puta jela sreće, Al stritk joj je ravan poput svy·eće.

Cestit čovjek od nevolja strada, Al srce mu uvijek krijepi nada.

M

o

s

T

o

V

I 11a. o.

zkvh

.org.r

s•

' .. ",~}.

·1~::

•

V

)

�1 ali ona je puna opasne rav­

nodušnosti? ali kako ćemo mi toj greški dati

ime? kako objasniti našoj djeci? dogo­

dila se greška? samo reći srušeni 1nostovi su slučajno bili

postavljeni na krivom 1njestu i greška se morala dogoditi? da li će nam povjerovati da i sami

nismo krivi? no netko će u mirnija vremena

morati odgovorno utvrditi uzročno­posljedničnu vezu? naći njenu povij­esni kauzalnost? kako bi se oslo­bodili sukusa apsurdnosti? stvarima i pojavama dali pravu dimenziju bez strasti otrgnutih od zaborava dovesti do istine? staviti je na tas pravde?

ne mislim da ste Vi toliko zli ko­

liko ste moćni prosto vi ste rav­nodušni tek produžena ruka stroja i profita? žalim vas? a taj stroj i profit pokreće strah? konačno Vi inaguri­rate civilizaciju straha u kojoj je greška za vas metafora?

metafora koja će se u narednom stoljeću morati proučavati ukoliko vam je stalo do jednog humanijeg od­nosa među ljudima narodima i državama?

mogu razumjeti da ste bombu ba­cili na neku pustu poljanu greškom ali baciti je na veleposlanstvo i reći

greška to je cinično? također bih mogao razumjeti da je bomba kojim slučajem pala na jedno od vaših vele­

poslanstava? uvjeren bih bio da je to

stvarno slučaj? greška? ovako to je

metafora za nove sukobe? podjela? hegemoniju?

'J

samo naivni misle da će neizmjerno mnogo puta bacanje kocki ukinuti slučaj? neće a ni ba­

canje razornih bombi neće dovesti do

slobode? do jednakosti? nažalost? opasna je iluzija da u svijetu svi možemo biti jednaki? slobodni da? obujmi sadržaj te slobode treba biti pravo zrele i odgovorne pojedinačne odluke uz prihvaćanje postulata hu­manizama gdje između jedinki i

kolektiva postoji harmonija prava? \,I • • •

vase poz1vanJe na pravo sada Je

lišeno bitne dimenzije ljudskosti a

bez te dimenzije novi svjetski pore­

dak moguć je jedino uz permanentna

ratovanja? uz prikrivanje straha?

2

nata bene? pivi rat koji prema svojem porijeklu i tijeku pokazuje crte političkog rata bio je rat s početka povijesti zapada opisuje ga Tukidit? bio je to rat između ko­pnene sile Sparte i pomorske sile Atene? i on je odveo u propast svijet grčkog polisa? korijen tog rata bio je u samopotvrđivanju usmjerenom prema održavanju politčkog ranga najjačeg a najjači se uvijek osjeća ugroženi1n? a svoju ugroženost su vidjeli u pukom postojanju drugog a

mogli su zagovarati pravo jedino dok su strah skrivali i u tom se nalazila njihova odluka da ratuju? objasniti strah pred pretećim ništavilom vlas­tite politčke budućnosti? ujedno znači gubitak ranga najjačeg? mutan­tis mutandis?

sudeći da nijedan narod nije izučio svoju povijest odgovorno i u njenoj kritičnoj dimenziji onda ona i nije

mogla biti učiteljica života? stoga su greške nužne?

greška je za vas metafora? koju za­borava ne bi smio prekriti? pamćen­jem objašnjavajući metaforu mo­ramo doći do nekog višeg reda pravde? ali i tu postoje nagomilani povijesni problemi jer postoji red srca i ljubavi i red mržnje i sile? vjeru­jem kako će neki novi klinci ako se već ne mogu opredijeliti za pivi red

ipak naći red gdje mržnje neće govor­iti jezikom sile i gdje se neće

nametati lažna dilema ako ubijem

tamničara moram li ubiti i njegovu

djecu kako bi zatočenik bio slobo­dan?

moćnici? svijet je ono što jest a jest

gotovo ništa? jer ovo stoljeće je stoljeće straha s jedne strane omeđeno atomskom bombom a s druge nezapamćenim razaranjem?

stoga mislim kako dio Europe ne samo da spava nego i hrče? samo što

to hrkanje ne čuje spavač nego onaj koji od toga ne može spavati? probu­dit će se svijet i ne bih želio da ga iz

toga sna trgne škripa cijepanja

zemljovida svijeta na Istok i Zapad? nakon toga neće biti niti pobjednika niti pobijeđenih?

moram reći kako nisam antiza­padnjački raspoložen čak se i plašim

toga stanja koje se ovdje na žalost

zalijeva i njeguje čime se kriju uzroci

od posljedica? svakoga dana svatko

dobiva svoju porciju mržnje? to ubija

dušu i profilira drugačiji mentalitet lju9i? a kada sve ovo prođe ostat će u većini neiskorišćcni dio mržnje i neće se znati što će s njom? upravo protivu toga se moramo boriti? jezik je kon­taminiran do boli mišljenje atrofi­rano svijest nemoćna probuditi savj­est u odnosu na drugoga? stoga uko­liko ne prestane ovo razaranje i ne počne politički dijalog bojim se kako će uskoro on biti nemoguć bez još većega razaranja? a pitanje sa­moubojstva bit će jedini suvisli odgo­vor?

rat mora prestati odmah dok ne budu razorene duše i dok mržnja ne napuči sve pore?

p. s.Ovo je pismo bliže literaturi nego

li optužnici? nemam moć optuživati? želim oprostiti ali ne i zaboraviti u

nadi kako će rat već sutra prestati i da ćemo nakon njega biti jači od mržnje koja razdvaja i bliži ljubavi koja spaja? graditi i ostvarivati civilno društvo? šansa je tu? iskoris­timo je dok nije kasno?

gospodo moćnici? počnite sa pregovorima? gospodo moćnici? počnite sa pregovorima? popijte wiskey i rukujte se? možda je znak upita trebalo

stavljati iza svake riječi jer se i u snu i

na javi pitam? Zašto?

vojislav sekelj

15.svibnja 1999.broj 100

Izdavač: HKC ,,Bunjevačko kolo" Adresa: Trg cara Jovana Nenada 15

24000 Subotica E-mail:· zigZtippnet.co.yu

Tel: 381 24 28 334 Telefax: 381 24 28 334

Žiro račun: 46600-678-7-3551 Glavni i odgovorni urednik:

Vojislav Sekelj v.d. Uredništvo: Mirko Kopunović, Tomislav

Zigrnanov Tehnički urednik: Ivan Hegediš

Tisak: ,,Globus" Subotica List je registriran kod Ministarstva

za informiranje Republike Srbije pod brojem 1620 od 25. travnja 1994. g.

izlazi svake druge subote

Demokracija i skromnost (Co1nbat, veljača 1947)

Vratili sn10 se. Ponovo ćemo se ·ratiti nagađanjima, cjenkanju i smi­:alicama. Isti problemi koji nas već !vije godine satiru bit dovedeni u isti orsokak. I svaki put kad neki slobo­lan glas pokuša bez pretenzija reći no što misli, čitava će vojska pasa uvara svih dlaka i svih boja bijesno alajati da zagluše njegovu jeku.

Razlog je tome što nam Englezi od­bijaju rurski, a Rusi sarski ugljen. Manjka nam kruha? Gosp. Blum i gosp. Thorez bacaju jedan drugom u lice tone i kvintale žita kojima bi nas morali snabdjevati Moskva i Wash­ington. Ne bismo mogli bolje dokaz­tai da uloga Skupštine i Vlade ne može, barem zasada, biti ništa od uloga administracije i da je Fran­cuska, napokon, u zavisnosti. Ništa od toga nije radosno, razu-

1ije se. Na sreću, kada ostaju čuvane samo razumne nade, sjećamo se čvrsta srca. Francuzi koji 1 u potpunosti proživjeli posljednjih �set godina naučili su bar da više ne rahuju za sebe same nego za druge. �edili su svoje račune s najgorim.

Jedina stvra koju treba učiniti bila b to pri zna ti, iz toga izvući odgovarajuće posljedice i pokuštai napr1m1er zajednički utvrditi međunarodni poredak bez kojeg nijeda11 unutarnji problem nikada 11e bi bio uređen niti u jednoj zemlji. Drugim riječima, trebalo bi se malo

ada su mirnii i odlučni. Ponovimo, kle, m.irno i odlučno, sa svom ne­)mjenljivom 11aivnošću koja nam priznaje, osnovna načela, jedina ia nam izgledaju čista da učine hvatljivim politički život. Možda nema dobrog politčkog retka, ali demokracija je sigurno .nje loša. Demokracija se ne odvija pojma partije, ali pojam partije ,že veoma dobro postojati bez de­kracije. To se događa kada neka ·tija ili neka grupa ljudi zamišljaposeduju apsolutnu istinu. Stogaskupšti11i i polsnicima danas

rebna kura skromnosti. Svu su lozi za tu skromnost sjedinjeni u 1ašnjem svijetu. Kako možemo za­aviti da ni Narodna skupština niti

.na vlada nemaju sredstava da še probleme koji nas opsedaju? caz je za to da ni jednom od tih blema poslanici nisu pristupili a

međunarodna svađa nije )Čela. Nedostaje Ii nan1 ugljena?

zaboraviti. To bi poslanicima i parti­jama dalo malo od one skromnosti koja čini dobre i istinite demokracije. Demokrat je, napokonk, 011aj koji prihvaća da protivnik može biti u pravu, koji mu, dakle, dopušta da se izrazi i kjoi prihvaća da razmisli o njegovim argumntima. Kada partije ili ljudi dovoljno vjeruju u svoje razloge da prihvate da ušutkaju one koji su im se suprotstavljali silom, tada nema više demokracije. Ma kakva bila prilika za skromnost, ona je, dakle, sposobna za republike. Francuska danas nema više sredstava moći. Prepustimo drugima da kažu da li je to dobro ili loše. Ali to je jedna prilika. Očekujući da se nađe ta moć ili da se od 11je odustane, našoj zemlji preostaje još mogućnost da bude primjer. Jednostavno, ona bi to u očima svijeta mog,Ia biti jedino kada bi proklamirala istine koje može otkriti unutar svojih granica, to jest, kada bi svojom vladom potvrđivala da će unutarnja demok­racija biti aproksimativna sve dok se ne ostvari međunarodni demokratski poredak, i kad bi napokon u 11ačelu postavila da se taj red, kako bi postao demokratskim, odrekne razdora sile.

To su, već ste shvatili, 11eaktuel11a razma tra11ja.

Albert Camz,s

'

Tin Ujević

Notturno

Noćas se moje čelo žari, noćas se moje vjeđe pote; i moje misli san ozari, umrijet ću noćas od ljepote.

Duša je strasna u dubini, ona je zublja u dnu noći; plačimo, plačimo u tišini,

. . ,, .

umrimo, umrimo u samoc1.

Aleksandar A. Blok

Neznan ka

Noć, itlica, fenjer, apoteka, Besmisleni i tjeskobni sjaj. Poživiš li još četvrt vijeka Ostat će isto. U očaj.

Umreš li -počinješ davnit šalit, Ponavljaju se ista lica, Noć, ledeni odsjaj u kanalit Apoteka, fenjer i ulica.

Atanas Dalčev "

Covjek bijaše

od blata stvoren

Covjek bij.aše od blata stvoren, ali Darias je od željeza svijet. Teško mekima! Za nialo Htjedoh od dobrote itnirijet.

Sada već šutljiva zatvaram usta, I gnjevno pesti stišćem. ook;

Domingos Carvalho da Silva

Lirizam

Ona se na brdo popela S jednonz· r11žom i, ruci.

Sv1Jet je iz daljine osmotrila S jedno11z ružom it ruci.

Zatint je it ponor skočila S jed1io11i ružonz u ritci.

I ji,čer si, je pokopali S jed1ion1 ri1žo111 u ruci.

Broj' 101 * 15. svibnja 1999. 3

zkvh

.org.r

s

r---------

•

,

' , � I 1:f '

I I !I· l!fi I

: ,:r .. 11, ... ,

.'.tk· '

Intervju: Sof\ja Liht, predsednik Fonda za otvoreno društvo

Zdravog društva neće biti bez demokratije

,,Krajnje je vren1e da se svati da ne�la�ine organizac,je nis� neprij,atelj nego. kom.plementarne.i neophodneforn1e koje pomažu državi da funkc1on1šu na opšte �obro SJJh nJen1h ��dana. I �ato.�e Fo

,�d za otvoreno

društvo nastaviti u tom pravcu da pruza podrsku nevladanam organ1z�c1.1ama . Posle NATO agresije na Jugoslaviju „Vrcme": O toj novoj ulozi nevladinog ang�žovan_,� građana d� ?stvare J��o

verovatno će doći neki oblik scktorJ nedavno ste govorili i na jednom kor1��an c1IJ, bez nevlad1n1h, nezav1�n !h„Maršalovog plana" za 13alkan. Svetska međunarodnom skupu. n1ed1J�- __ Dakle,_ . nema ne�ladtn1h

banka i druge međunarodne finansijske o:gan1zac1Ja bez 1st1rns�og_ pluralt�a, ainstitucije ulagaće novac u ekonomsku Sonja Liht: U NJU Orleansu je 20. i nJega nema bez nezav1sn1� medtJa., Nerekonstrukciju.

/\li, čak i da hoće, te 21. aprila održana godišnja Konvencija može s� . 1999. godine . društvoinstitucije nen1aju pojma o rekonstrukciji svih američkih fondacija za koju sam rekonstru��at1 bez plurahzma uništene društvene strukture. ·rog posla poziv dobila mnogo prc početka ovog

demokrat1Je. rata. Otišla sam upravo da bih govorila po definiciji svoje uloge, moraće da se kako vidin1 značaj i ulogu nevladinogprihvate nevladine organizacije - kako sektora i nevladinih organizacija upomoći <leci s ratnim traumama da sa rekonstrukciji ne samo jugoslovenskognjima žive čitav život, kako spojiti već i društava cele jugoistočne Evrope,pokidane porodične i komšijske v�ze, ali sve to u okviru jakog protesta protivkako iz pepela graditi naucnc, bombardovanja. Mislim, i to sam rekla uistraživačke, kulturne i druge · ·· · · · ·· Nevladine panel diskusiji, da su filantropske organ1zac 1Je 1 instituCtJe. organizacije poslcdnje koje će prihvatiti organizacije već sada se moraju punom ovakvu vrstu „humanitarne mcrom angažovati na rcknstrukciji

bazičnih društvenih struktura uništenih u intervencije", nasilno rešavanje sukoba i odmazde nad celom jednom zemljom i l)omhardovanju NATO alijanse. njenim građanima. Istovremeno, pledirala sam na fondacije da budu mnogo, mnogo aktivnije u izgradnji svojih preventivnih mehanizama, jer je NA'I'O bombardovanje Jugoslavije pokazalo da nevladine organizacije u svetu nisu osposobljcne za takvu ulogu. Došlo je vreme da nevladine strukture i njihovi čelni ljudi jasno osude agresiju, jer ne1naju šta da izgube, pošto ne moraju kao političari da se plaše sledećih izbora. Zato sam uputila poziv privatnim donatorima da budu aktivniji i hrabriji u podršci alternativama nasilju.

Šta podrazun1e·va pojam rekonstrukcije?

Ratni šok, prema occni prcdsednika Fonda za otvoreno društvo Sanje Liht, samo je na kratko ostavio bez esencijalnog sn1isla organizacije istinske građanske participacije u javnim poslovima, poznatije u javnosti kao nevladin sektor. Stepen razaranjabazične društvene infrastrukture i potreba njene restauracije vraćaju nevladinim organizacijama smisao postojanja i dclovanja. ,,Prvi šok polako prolazi i ljudi se već pitaju šta mogu da učine", kaže za ,,Vreme'' Sonja Liht. ,,U okviru sindikata Nezavisnost okupilo se 17 nevladinih organizacija i nakon dugih razgovora i razmišljanja doneli smo osnovni plan rada koji sadrži tri grupe Ekonomsku obnovu obaviće Svetska aktivnosti. U prvu grupu antiratnih banka i druge medunarodne finansijske aktivnosti spa<la slanje poruka po svetu institucije. Bazičnu društvenu da se zaustavi agresija, bombardovanje i infrastrukturu mogu obnoviti samo sve forme nasilja, zatim komunikacije sa nevladine organizacije. Na zvaničnim starini prijateljima koji mogu pomoći medijima čujemo da je više od 100.000 objašnjenjima tamošnjoj javnosti, pa ljudi u nekoj vrsti intemog egzila. Vuk slanje brojnih apela da se izbegne Drašković govori o desetinama hiljadaekološka katastrofa i sprcči isključivanje ljudi koji su napustili Novi Sad. Isto je i u jugoslovenskih provajdera sa interneta. Beogradu, Nišu, K.ragujevcu, Valjevu, Drugu grupu čine humanitarne Kraljevu, nesrećnom Aleksincu ... aktivnosti obilaska starih i novih Stvaraju se nove tenzije, i kad ovaj rat izbeglica, psihosocijalne podrške u prode moraće da se gradi novo, a kad je najširem smislu deci i mladima i već tako, onda neka bude kvalitetnije. prikupljanje međunarodne humanitarne Strašno je važno da od početka gradimo pomoći. Treću grupu čini koncipiranje novi duh zajedništva i solidarnosti koji se projekta 'šta posle' u koji su se uključile tako otvoreno manifestovao u ovimpored već spomenutih 17 i nevladine užasnim uslovin1a pod bombama. Novaorganizacije iz Novog Sada, Niša, uloga nevladinih organizacija je da na timPodgorice, Nikšića... U okviru tog pozitivnim vrcdnostima gradi noviprijekta vrlo se intezivno i kreativne gradanski duh osloboden straha, razn1išlja kako restruktiirati, ksenofobije i svega ružnog što je ovo rckonstruisati postratno traumatizovano vreme donelo. Pri tome, nemoguće je društvo ophrveno beznađem i očajem. I zamisliti punu aktivnost nevladinihupravo tu vidim najznačajniju ulogu organizacija, dakle društvenonevladinih organizacija".

4

Demokrdtija na ovim prostorima posle bombardovanja nema baš povoljnu konotaciju?

Koliko god mnogima reč den1okratija postaje mrska zbog 19 zemalja NA'fO alijanse koje sebe naziva Ju demokratskim, ne smemo da upadnemo_ u grešku da nešto što je mnogo univerzalnije i traje od Aristotelovog vremena i čini srž svake dobre vladavine sada bacimo pod noge i dczauvišemo zbog Alijanse koja nas bomharduje. Možda će se pojaviti i paradoksalna činjenica - da ćemo mi, građani ove zemlje, koji istinski verujemo u demokratiju zajedno sa gradanima koji u svetu veruju u to isto biti pozvani da gradimo jedno novo razumevanje demokratije kako u domaćini tako i u međunarodnim odnosima. Naravno, uz pretpostavku da mi ovde moramo društvo bazirati na istinskoj participaciji građana u javnim poslovima.

U Rimu je 1 O. dana od početka NATO agresije na Jugoslaviju 100.000 ljudi izašlo na ulice i protestovalo. Demonstracije je organizivao mirovni pokret„Arči", jedna od najvećih nevladinih organizacija u svetu sa dva miliona članova. Od Grčke do Kanade demostracije organizuju nevladine organizacije tih zemalja, samostalno ili u dogovoru s našim iseljenicima. Mnoge od tih organizacija u stalnom su kontaktu sa nevladinim sektorom u Jugoslaviji, i na tom zajedništvu gradiće se veliki deo jedne neformalne spoljne politike. Time, naravno, ne negiram potrebu formalne spoljne politike naše zemlje. Na nevladine organizacije ovde se nije dobronamerno gledalo ni pre NATOagresije.

Krajnje je vreme da se shvati da nevladine organizacije nisu neprijatelj nego komplementarne i neophodne forme koje pomažu državi da funkcionjše na opšte dobro svih njenih građana. 1 zato će Fond za otvoreno društve nastaviti u tom pravcu da pruža podrškll nevladinim organizacijama.

,, Vreme", l. svibnja 1999.

•

• I

•

•

•

broj 101 * 15.

'•

Domet moralne osude sile

Bez kritičkog mišljenja nema ni valjane moralne snage, a još manje delotvorne politike i stvarne izn1ene egzistencijalne situacije

prcn1a stradanju vlastitog naroda a ne san10 drugih „zlih'') naroda. Ko nije sposoban da uoči sadašnje stra­danje Albanaca, taj ne može da doživi 11 stradanje Srba. Problem nije sa1no u raspolaga11ju valjanim infor­

macijan1a, već i u prcdrsudama, rasni111 i nacionalnin1, zbog kojih se naprosto„ ne vidi" stradanje

NATO bon1bardovanjc naše zc111-fo stavlja nas pred n1noga iskuše11ja. feđu ptvin1a je moralno. Političko ikušenje postoji san10 za one koji ne rihvatajl1 poistovećer1je politike sa �lom. Egzistencijalna is.kušcnjc je, �akako, šire, složenije i leže.

y

• Cudo i čtidovištaAko su ikad u ratu postojala

1teška pravila, noviji ratovi im !meću trag. O lo1nc postoje bczbro­ii dokazi. Pomenuću san10 jedan. !anašnje ratovt)de oglušile! su se o ,ele pape i pravoslavnih patrijarha :1 oružje utihne barem o uskršnjim

. .

azn1c1ma.

bića,,niže vrednosti ".

Politički izbor Učerstali izbori u našoj zen1lji, isti­

canjen1 ličnosti i njihovih veština, skrajnuli su suštinu izbora kao de­mokratske institucije koja omogućuje izbornu sn1enu vlasti.Na vlasti su se tako sn1enJ·ivale osobe i

' '

organizacije koje reprodukuju vlast

ove tragedije tako da su ti retki dani oslobadanja ostali u znaku„drame­dije". r sadašnjim„metašima", 111a kolikt) se razlikovali od„šetača", pripisuje se izvanredna,,energija'' izraže11a na svakodnevnim okupljan­jima i protestima protiv NATO bom­bardovanja. Ta energija je upere11a, baren1 za sada, isključivo protiv bru­talnosti spoljne oružane sile. Ne1na r1i nagoveštaja o usmerenosti i ka de­mokratskom preobražaju vlastitog dn1štva i države.

Ukoliko rat potraje, izglednija je 1nilitarizacija čitavog društva i dalja izolacija i zatvaranje Srbije, i spolja i iznutra, nalik na osoben koncentyra­cioni logor.

Uzdanjc u silu, domaću ili spoljnu, prezire politiku kao oblik ljudskog delovanja u stvaranju normi, institu­cija i pr<.)cedura koji1na se drže pod kontrolo1n razorni afekti i stvrajau uslovi za civilizovan život i dcmokra-

Prezir prcn1a čudu l1rišća11skc vere ·( vaskrsu - prate, o čuda, biblijski :izor:i razularenih čudc)višta. Le�en­_rna borba Davida i Golijata ·�leda operetski prerr1a mahnitanju )lijskih nema11i, Levija tana i Bel1e­Dta. Lcvija tan svojim vidljivim si­:na uliva strah, a Bel1e1notovo ne­iljivo sveprisustvo širi stravu. Iz aha još i 1nože da zaiskri nada u 1s, dok stravu prati očaj. U c1svitu )dernog doba, Levijatan je došara-111 i kao sila koja kroti dr11gc sile, 1D politički autoritet koji uzdava„rat sviju protiv svih". Be­mot je ostao si111hol a1)so1utno ira­·nalne sile, koja se rasprostireida, do najskrovitijeg kutka. Ujašnjcm ra tno1n vrtlogu kao da ser11aljaju ko11 ture oba čudovišta.strašujuće svako za sebe, a1vično kada se oha razn1ašu pa jošneđusobno zak ive. Prizore bib­ke apokalipse čine još upečatljivi-, sve glasniji proroci, vcruj11ći i.rerujući,,,poslednjeg i odlučnoga", i to baš u našoj ze1nlji, pre ga na Kosovu, kao novom Arma­lonu, mestu gde se odigrava pre­lna bitka između Dobra i Zla. iablažnjivi prizori u kojin1a se ·pliću i sudaraju paganski i�ćanski mitovi i legende sa toko-1a modernog n1edijskog rata i

1rnim oružanim b()rbama, suštin­suažavaju rnogućnosti izbora, ne10 moralnog. Moralna osl1da

kao nekontrolisanu silu. Takva vlast se rado poziva na„svete ciljeve'' ne bi li se time i ona sama„posveti1a''. Jav­nost, opozicija, parlament, vlada, sud, tada 11isu institucije 11a kojirna počiva politički poredak, nego su propagandne kulise ili poluge nekon­trolisane vlasti. Pokušaji stvaranja takvih institucija kao delotvorne podloge parlan1entarizma izgledaju kao„svctogrđc"� i„izdaja", le se sistc-1natsi razarju. Cak i neke postojeće institucije od suštinske nacionalne važnosti, kao što je primerice univer­zitet, bivaju razarane, ukoliko se sas­vim ne uklope u tekućepotrebe apa­rature vlasti. Ni opozicija se 11ijc baš pretrgla u borbi za parJan1e11tarizan1. Politička načela i jav11i interesi društva i države n1anje su in1 važni od promocije vlastite stranke ili ličnosti' iod makar kakvog učešća u {Jodeli„ratnog plcna'', gdc spada i

sa1na vlast. Načelna OJ)OZicija ne nailzai na veću podršku građana. Ni tool iko slavljena„energija" stotine hiljada„šetača" nije investirana ni u jačanje i razvoj lokalne samouprave za koju se ogorčeno i hrabro mcsc­cima borila. Pristalice parlarnentar­zima, u pojedinirn strankama ili van njih, nisu imale snage da produže proces demokratskih promena, bez čega ne 111ogu opstati ni prvi uspesi u uspostavljanju polaznih osnova par­la1nentar1zn1a. I san1i OJ)činjeni izne­nadnon1 vlastito1n građanskom hra­brošću, kojo1n su i svet prijatno izne­n2dili, ostali su nezainteresovani za korene i uzroke svojih nevolja lJ sa­rnoj,,prirodi" političkog poretka i vladajuće ideologije. Kar11evalska pena ostavila je skrivene izvore i tl)k-

tiju kao njegov optimalan okvir. Dakle, suštinski je izbor izmedu sile i politike, poton1 između demokrat­skog i antiden1okratskog poretka, a tek potom sledi racionalan izbor osoba koje će obavljati javne poslove.

U krizi su i dosadašnji akteri dc­n1okratskih pramena. Un1esto vlasti­tog preobražaja, oni se i iznutra ra­staču. Svođenjen1 političke delat-11osti samo na konferencije za štampu i povremena saopštcnja o ton1c šta drugi rade, politika sve više liči na rnanje ili više lošu glu1nu ,,šmiru>'). A priča o„odlaganju"borbe za demokratiju dok se ne pos­tigne,,konačno reše11je srpskog pi­tanja" već smo se i naslušali i na­glcdali,a, bogn1e, i natrpcli. Obelo­danila se još jedna zabluda. Ako je is­ticanje razni h„zah teva'' n1oćnici111a, koji su JX)ČiniJa razna zlodela, da učine i neka„dobra dela", izgledalo kao politička parada, sada razna„zahtcvanja" od onih koji zlod­ela či11e u beskraj11on1 povratku de­luju I icin1erno. Vrhunac a1)surda nas­taje onda kada i oni koji su ušli u ,lJast toj istoj vlasti, dakle i sebi, u puču ju raznc„zahtcvc''. Scenografija je, pri to111, sve raskošnija. Postcri su estcti­zovali aktere, da bi J)Oton1 san1i ak­teri doterival i svoj„in1idž'' pre111a štancovanim pt1sterima.

10 jedne sile, ma koliko bila avdana kao otpor spoljnoj agre-postaje licin1erna ako previda

ge oblike sile, pogotovu ako se uznosi kao izvor i oslonac moral­i ostalih vrlina ""tabora svetaca" >0hodu u„sveti rat". Sle1)a vera uiju vlastitog naroda ostaje slepa i

Egzistencijalni izbor Neposredno ugroženi delovarljen1

oružane sile, sasvin1 je razun1ijivt) da

broj 101 * 15. svibrtja 1999. 5

zkvh

.org.r

s

'

•

•

•

'

se \Uf)f(1l�lavljanH) \lradnju i ,1111 li 13c, ti,ičkng opslanaka ncn1a nt n1nraln<)g i 1){)lit1čkng i.th<.)ra.

Pnstl)ji, 11ak, 1zvcsna crta ocJ koje J)rcstajc nužna odbrana fiLičk<)g np­, tanka, a za1x1činjc 11rckoračcnjcnu,n� <)dbranc. Mali je, ako uo11štc i11ostoji, rizik da se prck(>rači crta od­brane protiv toliko gole111e spoljncsile, kakva je NATO, pa Ja on san,postane objekat ne<.1buzdane agresiv­nosti ( ne samo verbalne). Psj}H1loškije razun1ljivo priželjkivati poraz i

daleko veće oružane sile, čak i nadatise da će na našu stranu stati joč nekaveća sila, recin10 Rusija, koja će ući urat do„konačne pobede''. N.a toj crtipočinje ideologija koja zamućujerazboritost i racionalni izbor. U vi­horu novog svclskog rala sasvim jeneizvesno ne sa1110 ko će da pobedi,nego i da li će čitavo čovevanstvo biti

" porazeno.Srpski narod je u svojoj istori ji više

puta bio 11a ivicii kolektivne katas­trofe. I posle Kosovske bitke, kada je znatan deo naroda tražio spas u drguim zemljama. Slično je bilo i po­sle oružanog poraza Prvog srpskog ustanka. I 11osle vojnog poraza u Prvom svctskom ratu, znatan dco 11aroda povlačio se iz icmljc, preko Kosova i Albanije, ka saveznički1n zernljan1a. Postojale su, dakle, zen1Ije otvorene za stradalnike, i saveznici u borbi protiv zajedničkog protivnika. Postojalo je, takođc, još nešto šlo je barcn1 donekle ograničavala rizike iracionalnih odluka. Oni koji su odlučivali o kolktivnoj sudhini ipak su povremeno I)<.1lagali račune o svo­jim odlukarr1a. Tako je, na r1rin1er, srpska Narodna skupština u više navrata raspravljala o odgovrnosli vlade za odluku o povlačenju naroda s vojskom i o veliki1n stradanjima i civila i vojnika .. Rizično povlačenje naroda tadašnji predsednik Vlade, Nikola Pašić, pravdao je nar11crom da se saveznicin1a„pokažc vcrnost do kraja", a najjaći argument bio je:''"ja sam uveren da naši Sav·eznici neće ostaviti da Srbija propadne''.

Pozanta je promenlj ivost,,ratne sreće" u ranijin1 ratovima. Zna se i za ogron1ne žrtve tih ratova. Sve to je opravdano ratni111 pobedama i savezništvo1n sa boljin1 delom sveta. U novijin1 ratovima niižu se porazi, razaranja, žrtve. Izolacija je sve veća. Ncslaju„prolazi" za kolektivno izbavljenje. Nema ni onoliko ras­prava i odgovor11osti za odluke o sud­bini naroda koliko je nekada bilo. Ne zna se ima li stvarnih saveznika. Kome se sada iskazuje„vernost do

6 broj 101 * 15. svibnja 1999.

kraja", k()liko vrcu1 bil(l ČtJC vcrlVv t tnjc ua danHšnji \avc:1nici„ncćc nsl�lviti Srhiju <la 1)ropadnc"? Ostaje li san1n uko11avanJc?

M()gućnost izhora, poJcdinačnog 1 kolektivnog, danas je daleko više sužena nego ranije. Ne sarn<) zbog ogromne prc1noći sile koja napada, neizvcsnog opredcljcnja cvcntual11ih saveznika i zatvorene <)dstupnicc, nego i zbog izvesnih trendova k<1ji se razlikuju od onih u nekadašnjoj Srbiji i ondašnjcm svetu. Iako nije bila uzor t)rivrcdnog razvoja, dc111ok­ra tije i kulture, tadašnja Srbija je bila

.

t.

u izvesnom usponu - i privrede, i

den1okratihje, i kulture. To je ulčivalo građanima uverenje da imaju šta da brane. Por1cšto su i od­branili, mada nisu mogli da se sasvim izbave od ratobornih vladara i vojnih k_r��ova koji su ih vodili i u krajnje r1z1cne ratne avanutre.

I svet je bio u prosperitetu, bez današnjih vičkova nezaposlenih masa. Rasluće„suvišne mase" stoje na raspolaganju režimu, kao„živi štit'' i„topovsko meso", i kao i„radne brigade" za„društveno koristan rad". Suočeni s retko viđenim nevoljama, ipak nistno lišeni svakog egzistenci­jalnog izbora. Kao i uvck, ozbiljan izbor I)Odrazumeva i preispitivanje lične odgovornosti.

Lični izbor

Potpisnik ovih rcd()va i ranije je učestvovao u raznim oblicin1a otpora nasilju, pa i protiv agresije američkog imperijalizma na Vijetnam i Kam­bodžu, iako mu nije bilo ni na kraj pameti da se tamošnjim rcžin1ima„divi''. lzncvcrio bi i sebe, i svoj narod, ako se i sada ne bi suprot-

<,lavi<) spc)IJI1C)J silL AI i le) i dalje n� ,1,nači da hraneći Kamb()d.1u pristaje na rcžirn Pola P<)la. N1 ka�a JC ućcst­V()Vao u protestima pr<>llV hc)n1har dovanja Vukovara, Mostara, <iar;1•jeva, prc)tiv zlc1čina u I I rvlaskoJ, <;rc, brcnici ili na Ko<,ovu, nije p<)država< bil<.) k()ji ant1dcmokrat<,k1 režim.

Uvercn sam j dalje da u j<)Š uvck živom iskustvu Srh�c p<)stoj uporišne tačke za drukcij i smer zh1 vanja od onoga koji <)vde već dug,doniinira. Ta uporišta ne možemo n naći na kamoli učinili dclotvornini bez obnove kritičkog mišlJenja koje�su zatirali i„klasna" i„nacionalna ideologija. Bez kritičkog mišljenj� nema ni valjane moralne snage, a jo manje dclotvornc politike i stvarn izmenc cgzistcnicjalnc situacije. lični izbor sadrži rizike, a kolektivn izbor koji guši lični, apsolutni je rizik Ako nas drugi proglase za suvišne još postoji tračak nade u spas, al svaka nada konačno nestaje ond;; kada i mi sami sebe srna lramc ,,suvišnim".

Moralna osuda spoljne sile važn, je za naš opstanak, ali nije dovoljna za istinske pramene okolnosti koj, reprodukuju nevolje i stradnjc, nl san10 nas, pojedinačno i kolektivno već i mnogih ljudi u savren1enon svetu.

Nebojša Popov Preneto iz lista „Republika··

Sumatra

Sad s,no bezbrižni, laki i nežni. Po1nisli1110: kako si, tihi, snežni vrlzovi Ura/a.

Rastuži li nas kakav bledi lik, što ga izgubis1110 jedno veče, zna,no da, negde, neki potok

. �

,nesto 111ega, n,,neno tece.

Po jedna lji,bav, jutro, u tuđini, dttši, na111 uvija, sve teš11je, beskrajjni,n 1niro1n plaviih

,nora,

iz koji/i crvene zrna korala kao, iz zavišaja, trešnje.

Prob,1di1no se noću i s111ešbno,

drago,

na Mesec sa zapeti,n h1ko111. /111iluje1110 daleka brda i ledene zore, blago, rukorn.

Miloš Cmjanski

..

" •

'

•

•

•

•

•

•

·! '., '· ...

•

l •

(

„ZBOGOM ORUŽJE" predgovor)va knjiga ie pisana u Parizu�a11cuska), Ki Vestu (Florida);.,Pig-(Arkilnzas), Kanzas .)itiJu�isuri), Seridanu (Vajon1ing) ari rukopis u grubom obliku zavr�en1Jlizu Big Horna, u Vajomingu., ·eo sam aa je pišem prvifi zin1sl<ih,ieci 1928. godine a završio je sep-

1 bra iste godine. Prvu redakciJu:iveJ�je u Jesen i u zimu I 928�go-1� u Ki Vestu, a poslednju u Par­l u proleće 1929. godine.

sasvin1 jednostavno: ukoliko umetnik Torn V<)lf je n1rtav, Džitn Džojs jenije iste) toliko dobar ili čak bolji 111rtav ( onaJ fini sadrug toliko razlicjtslikar ili c�tač nego što Je piJac pisac, od zvaničnog Džojsa njegovih bio-onda za pisca ne postOJI nesto sto ga grafa koji su me Jednom prilikom,1nože više razočara ti nego kad vidi da Rada sam bio pijan, pitali da li ne mis­je stvari, mesta i ljude, kojih se seća, lim da je n[·egov rad bio isuviše malo­nacratac.) . . i p�ikazao neko koji tamo građanski. l)žon Bišop je mrtav,uopšte nqe bio. Maks Per i 11s je mrtav . Mnoštvo

)oie san'l pisao prvi rukopis, u:1zas Sitiju 111i se, pon1oću "'car­"� reza", rodio drugi sin Patrik, a. sam vršio drugu redakciju otac[je iZv�ršio samoubistvo u Ouklku, u Ilinoisu. Kada sam je,.šio još mi nije hilo punih trideset,111a, a onog da11a kada je ob­enat- došlo Je do kraha na svet­.n trzištu. Oduvek sam 1nisl io da1:ac n1ogao da sačekavtaj d,ogad.�j,. eto, on se tada, mozda, 1 suv1sei1rio. Ne voli1n da o torne dono­bilo kakav sud jer sa1n svoga oca1go voleo.

Kada 6ih napisao neku knjigu koja ličnosti koje treba da budu mrtve,se odigrava na 13ahamskim ostrvima, tak()đe su mrtve; vise glavom nadolevoleo bil1 da je ilustruje VinsJou ispred prepunih sta.11t�a u �laI!\J, iliHomer, f)Od uslovom da ne ilustruje1 su obesene na ovaJ tl1 onaJ nac1n uveć prosto naslika Bahan1ska ostrva 1 isuviše homhardovanim nemačkin1sve 0110 št9 je ta1110 video. Kad bih gradovin1a. Mrtvi su takode i svi onibio Gi de Mopasan, što je na svaki oezimeni ljudi od kojih je većinanačin, velika stvar, voleo bih da rnc)je rnnogo V<)lela život. delo bude ilustrovano crtežima i Naslov ove knjige je Zbogomslikarr1a Tuluz Lotreka, Renoarovim oružje, ali, na žalost, za sve ovoscenama iz prir<.)de, iz srednjeg doba vreme (izuzev tri godine) otkako jenjegovog stvaralaštva, a ton1e bih Loš napisana stalno se u nekom oblilc11dodao moje normandijske pejsaze, voai rat. Neki su imali običaj da kažujer i� dosad nijedan slikar n13e bolje - zašto je ovaj Č<)vek tako preokupi­naslikao. ran 1 prosto ORsednu t ra ton1 .

,Lsno se sećam svih ovih stvari1 su se dogodile i svili mesta u ko-1 smo živeli_, živo se seća111 i J)rijat-1 ne1Jrijatn1h trenutaka ko1e smoodine imali. Ali se još Jasnijen svog saživlj�vania s knJ1goni iJdnevnog (1p1s1vanJa onog sto se,j d9gada19. Opisu.1ući tu ze111lju,ie 1 stvari koJ� .. su se d�odile,ito san, se srecn1J1m neg(.) sto sambio. Sv�kog dana san1 čitao ru-1, od pocetlca do mesta gde san1I.s pisanje1n, i sv��og. dana s.amidao raa kada m1 .te JOŠ sve išlo9 i kada sam znao sta će se daljel.

nj�nica . . da je OY.a Jcnjiga u �t"'.aridiJa, ntJe me c1nila nesrecn1m,.m verovao da je i san, život tra­a i znao san1 da n1ože da imajedan kraj. Ali samo saznanjee kadri da učinite nešto veliko,,vorite 11ešto dovolino istinito,1s čini srećnim kad č1tate, i da to! svakog svog radnog dana -110 11ti le n111ogo veće zadovo1-nego sto sam ga ikad dotad. Os1n1 toga ništa više nije imalo1st za mene. Ra11ije san1 bio ob-jec;i_�n �oman. Kada. sal)1 ga), n1sta nisam znao o p1sanJu ro­� pa san:1 ga svakog da1}a pis�o: brzo 1 ao potpune 1scrplJe-I tako j� t�j prvi rukopis 5io� �dav. Na1)1sao san1 ga za šest

�a.i .morao aa ga potpuno prera­. r1ltkon1 te prerade n1nogo sa1n).

1j izdavač Čarls Skribner, koji

Mo_gli biste tako nastaviti i sa dru- Međutim, sada, posle 1933. godine,g im p1sci1na i iznositi šta histe voleli 1nožda je svima jasno zašto jeaan pi­aa in1ate kad biste bili na njil1ovon1 sac tre5a da buoe zai11tersova11 stal­mestu. AJi svi ti pisci su mrtvi, a isto nim, besmislenim, ubilačkim i prlja­tako i svi ti slikari, zajedno sa Mak- vini ratnin1 zločinima. S obzirom naso111 Perkinsonom i drugima koji su to da san1 bio u mnogin1 ratovi1na1

pornrli prošle godine. Bez obzira na siguran sam da imam predrasudu, 1to ko je urnro te godine, dobra je nadarn se da sam pun predrasuaa.stvar što u to1n pogledu ta godina niJe Ali čvrsto je uvere11je pisca oveonako rđava kao sto je bila prošla, ili knjige da se ·u ratovima bore najdiv­kao 1944, ili Rak rana zima i proleće niJt fjudi koji postoje, ili, ako hocete,1945. godine. To su bile godine u ko- sa1110 ljudi koJ} su sve divniji ukolikojima je izgubljeno mnoštvo ljudi. ih srecete blize rnestu _gde se vodeKada Je ova godina počela u San horhe. Ali ratove stvaraJu, izazivaju iVelij11, u Ajdahu, s šam1)anjce111 koji započinju isključivo ekonon1skeje drugi J)laćao i S ljudima koji SU sas- SUJ)rot�ostika vod� i� svi,1:)je koje nas­vi1n <.>zbiljno igrali neku vrstu igre, u toJe da 1zvu u korist 1z nJth. Smatramkojoj se trebafo. provući ispod za teg- da sve 011e ljude koji teže da pomoćuriutog konopca 1fi �rvenog �.tapa, a da rata dqđu do profita i koji po 111ažu da1h pr1ton1 ne dodirnu SVOJJm preve- se on rzazove treha vec IJTVOg dana!ikim ston1acin1a, nosevima2 ren1en- rata da pobiju ovlašćeni predstav11icijem na tirolskim žaketima I drugim �ojalnih g�ađana njihove zemlje, kojiistaknutim delovin,a tela - seaeo ce ratovat1. san1 u jed1101n uglu sa rnis lngrid Pisac ove knjige bi bio veoma za­Bergman, pijtići šampanjac naših za- dovoljan da na sebe preuzme odgo­i�dn1čkih aon1aćina i rekao joj - vornost za ova ubijanJa ako bi ga le­Kćeri, ovo će biti najgora godi11a koju gal1 10 delegirali 0111 kojJ će §e b�riti, ismo ikad videli. (Izostavio sa·m aa se stara da se sve to 1zvrsava sto Jeodgo_varaju<S:e prideve koje sa1n pri- rnoguće hun,an_ije i ispravnjje ( nekito1n 1zgovor10.) od ovih ubijenih bez su1nn1e ce se

D zna o kc.)nji1na, a koji otčko111 poslu, po sve1nu sudeći1 r1oliko koliko je to potrebno 1!to iznenađuje1 zna nešto i orna

i zatražio Je od 1nene da:1n sta mislim o ilustracijama i�dna knjiga treha da bude ilus-1a. Na ovo se 1nože odgovorili

Mis Bergman me je upitala zašto pon.aša�i korektnije nego dr11gi), i daće ()VO biti tako rđava godina. Ona je vodi racu na () ton1e da sva tera oudulično proživela izvestan broj Jepih go- pristojno sahranjena. Može se čakdina I nije bila sklona da prihvati urediti da se saliranjuju u celofanu,moje gledište. Rekao san1 joj aa to ne ili u nekoj novijoj plastičnoj ,nateriji.bih mogao da objasnirn u {)Ojedi- Ako, na l<raju oana, postoji neki do­nostima,jer raspolažem samo oskud- kaz da sarn na bilo koji naci11 izazvaonim engTeskirn jezikom a pogrešan novi rat, ili da n1san1 ispravn<.1ini je i nači11 izražavanja, ali da znan1 izvršavao dodeljene ini dužnosti, bio�a., će to biti rđava g,odi.na iz tnnogip bih spreman, al<o ne i zadovoljan, daJOS nepovezan zapazanJa; a sam pr1- ,ne strelja ono istc.1 streljačko odel­zor. ovog obilja i veselog provlačenjč! jenje i da buden1 sahranjen u celo­leđuna 1�pod za.�egnu tog l<onopca tl1 fa11u1 ili bez njega, ili pak 'da mi nagodrvenog stapa n1Je n1e m<.)gao u to ra- te}(.) nude ostavijeno na nekom hrcfu.zuverit1. Na ton1e s1no završili razgo- I tako, evo vam k 11jige od pre skorovor. dvadeset godina, a ov·o joj je predgo-Tako je ova knjiga prvi put oh- vor. javljena onog dana 1929. g_odine Er,zest Henii11gvej kada je došlo do kraha na trž1stu. A Fi11ka Virdžija, ilustrovano izdanje će se pojaviti ove „San Fra,,cisko de Palila, K11bajeseni. Skot Ficdžerald je mrtav, 30.j,,na 1948.

. �'*ii li'!. t..� " �.. ., '

7 �>�i�'f & ... 'I

b · 101 * 15 .b . 1999 , i,1,', � ,,, ·, . rOJ • SVI 11J8 •:;:��� " ,,:-.� '

zkvh

.org.r

s

Lu We11 Ming

Starinska

U blatnoj vodi ,njesečina blista, Ali slika ostaje joj čista.

Kraj zavojita se puta jela sreće, Al stritk joj je ravan popitt . . , svtJece.

V

Cestit čovjek od nevolja strada, Al srce mit uvijek krijepi nada.

Odisej Elytis

Suton

Svi čempresi pokazitj u Crriim prstinia svojim Crninu ponoći. U svim je pregrštima šutnja.

Golo, razgaljeno rame Kao istina, Ponizuje tvoj ponos. Na krajtt toga tamnog sutona Blista osamljeno svjetlo Srebrna mlađaka U mojoj bu.dnoj nostalgiji.

Ion Pillat

Septembar

Zašto taj trokut roda na ob­zo,jit hvata oko?

Tko poput noža zareza prošlost u srcit ditboko?

Jesen i spomeni davni -jedno se s drugim veže:

Kada se vraća jedno, i drugo je • V opet sv1eze.

S godinama će, mišljah, nestat • V V • • •

mi ceznJa sa svz1eta,Ali jeseni svake u davna se

vraćam ljeta.

K živici smejsta hrle koraci mladosti moje,

Kad orasi ispred.vrata u košu sa grožđem stoje.

Ion Pillat

Septembar

Zašto taj trokut roda na ob-zorju hvata oko?

Tko poput noža zareza prošlost u srcu duboko?

Jesen i spomeni davni -

jedno se s dritgim veže: Kada se vraća jedno, i drugo je

opet svježe.

S godinama će, mišljah,, nes-• V V • • •

tat nit ceznJa sa SVlJeta,Ali jeseni svake it davna se

vraćam ljeta.

K živici smejsta hrle koraci mladosti moje,

Kad orasi ispred vrata u košu sa grožđem stoje.

T6thArpad

U jalovu satu

Osamljen sam. Jako. Sitze tekz,t Mlako. Voštano je platno na mom

stolit. Lijen brusim pjesmit neku

golit. Mršava spodoba koju svi os­

trugli: Ja, ja. I sam sam

1 sam na zemaljskoj

kugli.

Emily Dickinson

Nada je .o.no pernata DICe

}Jada je ono pernata biće Sto prhne na granit it duši; . f apjev za napjevom bez riječi

srice I nikad ne presuši.

Po olitji ona se najslađe glasi, I teš�o bi n:r,orala bttra da bije Te sitne ptice glas da ugasi Koji nas toliko grije.

Cula sam je u krajit najvećeg mraza,

Na morima što prijete crno; V

A ipak u oskitdici najtežeg casa

Nije ni zaiskala zrno.

Hans Magnus Encensberger

iz '"'Propasti Titanika"

eeto pevanje

Otimte ono što sit vam oteli, uzmite najzad ono što vam pri­

pada, vikao je, smrzavajitći se, jakna mit beše pre­

mala, kosa mu se vijorila pod dizali-

cama, vikao je: Ja sam jedan od vaših, šta još čekate? Sad je vreme, poritšite prepreke, pobacajte tu ološ tt vodit, zajedno sa koferima, psima,

lakejima, žene takođe, čak i decit, silom, noževima, golim ntkama! I pokaza im nož, pokaza i golu ntku.

Ali ljudi iz međitpalube, behu to iseljenici, staja/i sit tu, u mraku, mimo skinuli k_ape sa glava i slušali ga šta go­

vori.

Kada ćete se uopšte osvetiti, ako se sad ne pokrenete? Ili možda ne možete da vidite krv, sem krvi vađe dece i vaše

sopstvene? I on iZffeba sebi lice i rasece sebi ritke i pokaza im svojtt krv. Ali ljitdi iz

međiplaube su ga slušali i ćittali. Ne zato što on nije govorio litvan-

ski (nije govorio litvanski); ne zato što su mogli biti pijani (njihove starinske boce, umotane tt gritbe marame, već su odavno bile ispijene do

dna); ne zato što su bili gladni (bili su i gladni):

Nije to bilo zato. Nije se to moglo tako lako objasniti. pobra su razunieli ono što je go-

vorio, ali ga nisu shavtali. ]:'ljegove reči nisu bile njihove

reci. l'!jih su proždirali drukčiji stra­

hovi nego njega, i drukčije nade. Strpljivo su stajali tu,

. �a svojim torbama, svojim bro­Jan1cama,

svojom rahitičnom decom na pr�prekama, pravili su mesta, �l�sal1 .ga, s re�pektom, 1 cekal1, dok nisu potonuli.