ГРАЂЕЊЕ ( ТВОРБА ) РЕЧИ

Сваки језик има своје речи. Те речи се временом граде, надовезију, састављају и на такав начин настају нове речи. Кроз грађење речи можемо да проучавамо како се у језику стварају нове речи и усвајамо правила по којима од једне речи или више речи настају нове речи.

*Настајање једне речи од друге речи или једне речи од више речи назива се ТВОРБА РЕЧИ или ГРАЂЕЊЕ РЕЧИ. То је један од начина на који се богати један језик.

Речи могу бити: - просте речи- изведене речи- сложене речи

Речи које НИСУ настале од других речи су ПРОСТЕ речи.То могу бити речи на пример: бол, зуб ( именице ), плав, црн ( придеви), чекати ( глаголи ), над, под ( прилози ), итд.Просте речи служе као основа ( грађа или корен ) за грађење других речи.

НПР: ПУТ путовати….допутовати….путник….путоказ….путнички….путар…путописац……….отпутовати….пропутовати….итд.

У свим речима се налази реч ПУТ. То је корен речи. o КОРЕН РЕЧИ је најмањи заједнички део речи и као такав се више не

може делити. КОРЕН је заједнички део свим свим речима које су сродне.

А све речи настале од истог корена речи су ЈЕЗИЧКА ПОРОДИЦА. Када корен речи буде променљива врста речи , реч која се мења по лицима, роду и падежу оне се мењају и добијају одређене наставке.

Пут – а…..пут – ем……пут – у……пут – еви……

Речи које су настале , које су саграђене од других речи су ИЗВЕДЕНЕ РЕЧИ.

Оне настају тако што се на основу просте речи дода наставак за грађење речи – СУФИКС.

o СУФИКС – је наставак за грађење речи , служи за стварање нових речи, налази се увек иза основне речи и мења јој значење

Пут …..пут – ар….пут-ник…..пут – оказ пут-нички….пут-описац……..

1

ИЗВЕДЕНЕ РЕЧИ су продуктивне. По узору на њих се могу градити нове речи. Додавањем СУФИКСА на корен речи долази до промене значења речи и то треба знати и разликовати од наставака за облик.

ЗИДo Зид = зид-а……зид-у……зид-ом….зид-ови = То су наставци за

облик и означавају промену облика исте речи.

o Зид = зид-ар…..зид-ић…..зид-ни…..= То су суфикси јер означавају промену значења речи, нову реч.

СЛОЖЕНЕ РЕЧИ ( сложенице ) настају срастањем двеју или више речи, односно додавањем ПРЕФИКСА на основну реч. То су речи које настају додавањем префикса на глагол. o ПРЕФИКСИ су наставци који се додају на постојећу реч и мењају

њено значење. Префикси су већином предлози (од…до..из…пред….раз…пра….пре……) или речце ( не…ни…).

ИЗВЕДЕНЕ и СЛОЖЕНЕ речи као и ПРОСТЕ речи заједно чине ПОРОДИЦУ РЕЧИ.

Део речи који је исти - заједнички назива се корен речи. КОРЕН речи је део речи који је заједнички и у коме се чува основно знаћење које из повезује.

РодРодбина……..родитељ…..родити……породилиште….народ….родан….

сродност…..препород….

Има речи које су веома сличне – које имају зајденички део који се поклапа, али не припадају истој породици.

Нос….носитиВода…..водитиБојати се……бојати….итд

Ове речи немају заједничко основно значење да би припадале истој породици. ЗНАЧИ све речи у нашем језику можемо поделити на:

Речи које нису настале од других речи

Речи које су саграђење од других речи

просте изведене сложене

2

ИЗВОЂЕЊЕ РЕЧИ

ИЗВОЂЕЊЕ се још и назива ДЕРИВАЦИЈА.ИЗВОЂЕЊЕ је поступак грађења речи помоћу СУФИКСА.На тај начин се добијају изведенице ( нове речи различитиг значења од постојеће просте речи)То се ради тако што је потребна постојећа реч, полазна реч и наставци који се додају за грађење нове речи – изведенице.

СУФИКС се додаје на основу за грађење речи.Основа за грађење речи може бити:

o корен речи : глас + ић = гласић…………бол + ан = болан

o може да буде само део речи: кућ + ица= кућица

o може бити и нека граматичка основа:

- основа именице: чистач + ица = чистачица- инфинитивна основа: чисти = чистилиште- окрњена презентска основа: чист = чистач

ЗАКЉУЧАК: Наставци за гређаење нових речи који се додају на основну других

полазних речи – творбену реч називају се СУФИКСКИ.( -ац…..-ар…..-ица….-ић…..-каст….)

Творбена основа је онај део полазне речи који остаје кад одузмемо Суфикс. Некада се поклапа са полазном речју ( стар-,….сив-….јак-…..и слично) а некада не ( кућ-,….злат-…..и слично)

Узвођење је поступак при којем се од творбене основе и суфикса добија нова реч. Тако добијамо изведене речи или изведенице ( брзина….пекар…..шумарак….путић….)

Извођење можемо приказати и овако:

основна реч или њен део + суфикс = изведена реч

Неки суфикси су веома чести : -ац…..-ар…..-ић…..-ица…..-ка….. -ка…..-ина…..-ан….-љив…..-ски…-ин

На граници између основе и суфикса може доћи и до гласовних промена:

- Палатализација : лек – ар / леч – и/ти

3

Извођење именица

Именице се могу изводити:- додавањем суфикса на основе других именица

( прозор + чић = прозорчић)- додавањем суфикса на осневе других речи - придева

( леп + ота = лепота; - додавањем суфикса на основе глагола

( чув(ати) + ар = чувар )

Те изведене именице су увек у вези по значењу са речи од које полазе а суфикс им даје ново-коначно значење.Ове именице могу означавати:

- онога који врши радњу ( од глагола): продавац; читалац; чистач; учитељ; пекар……….

- Нешто умањено(деминутив) (од именица): градић; шољица; креветац; оделце……..

- Жену која врши неку радњу (од именица): учитељица; професорка; песникиња………..

- Неку особину ( од придева ): храброст; лепота; брзина; мирноћа………..

Извођење придева

Придеви се могу исто извидити и то:- Додавањем суфикса на основе других придева:

( зелен + каст = зеленкаст)- Додавањем суфикса на основе именице:

(цар – ски = царски)- Додавањем суфикса на основе глаголе:

( блист (ати) + ав = блистав)

Изведени придеви су у вези са значењем речи од које су изведени а суфикс им даје ново значење.

Изведени придеви могу означавати:- Припадност ( стричев, Марков, сестрин….)- Неку особину ( носат, хвалисав, истинит….)- Умањену особину (црвенкаст, округласт…..)

4

Извођење глагола

Глаголи се могу исто извидити и то:- Додавањем суфикса на основе других глагола:

( гур-ати + кати = гуркати)- Додавањем суфикса на основе именице:

(цвет + ати = цветати)- Додавањем суфикса на основе придева:

( ошт-а-р + и-ти = оштрити)

Изведени глаголи су у вези са значењем речи од које су изведени а суфикс им даје ново значење.

Глаголи изведени од других глагола могу да промене вид:- Глаголи несвршеног вида постају глаголи свршеног вида:

( задавати = задати……доспевати = доспети…..умивати = умити)- Глаголи свршеног вида постају глаголо несвршеног вида:

( викнути = викати)

Суфикси за грађење глагола не налазе се на самом крају речи већ испред наставака за обли инфинитива – ти.

Разликовање суфикса од наставака за облик

Суфикси и наставци за облик се додају на крају речи…али се разликују.

o Наставци за облик додају се на граматичку основу речи да би реч

добила други облик. Помоћу њих добијамо другр облике исте речи-o Суфикси се додају на творбену рек да бисмо од ње добили нову реч.

5

СЛАГАЊЕ

Слагање или композиција је грађење сложених речи срастањем две или више речи или срастањем њихових основа. Тада се добија нова реч – *СЛОЖЕНИЦА.

o Сложеница настаје на четири начина:

- простим срастањем – једна реч се дода на другу реч:( крем + пита = кремпита…….вино + град = виноград……Стар + мали = стармали….дан + губити = дангубити….бео + град = Београд)

- помоћу спијног вокала - самогласника:(град + о + начелник = градоначелник риђ + о + коса = риђокоса брод + о + власник= бродовласник југ + о + запад = југозапад)

- спајањем основе а не целе речи + вокал:( земљ-а + трес-ти = земљ + о + трес = земљотрес……. киш-а + бран-ити = киш + о + бран = кишобран…..)

- срастањем предлога као префикса са другим речима – на полазну реч са њене предње стране додамо предлог ( пра- , по-, на- ….).

Нова реч има нови акценат, други, различити од акцента речи за спајање.То срастање може бити са савим речима:

- са придевима: по + велики =повелик о + мален = омален

про + сед = просед пре + сладак = пресладак

не + спретан = неспретан…………….- са именицама: пра + човек = прачовек

не + воља = невољаса + путник = сапутникпред + радник = предрадникпред + знак = предзнак……………

- са глаголима: по + делити = поделитидо + ставити = доставитиод + свирати = одсвиратираз + мислити = размислитиса + купити = сакупити……………..

6

*ПОЛУСЛОЖЕНИЦА – је реч настала спајањем двеју речи али у њима свака реч чува свој акценат и оне се пишу са цртицом:

Шумадијско-војвођанскиТоп-листа………….

*СЛОЖЕНЕ СКРАЋЕНИЦЕ - се праве од почетних слова или гласовних група које се сатоје од

више речи.Тада се свако слово пише великим словом:НИН – Недељне информативне новинеНОЛИТ – Нова литература НОБ – Народно ослободилачка борба

- постоје сложене скраћенице које се пишу малим словом и иза њих се ставља тачка:

итд. – и тако даљесл. – слично нпр. – на пример

- ако је сложена скраћеница од првог и последњег слова тада се пише без тачке:

доктор – дрмагистар – мр

- Ако је сложена скраћеница само скраћена реч пише се тачка:професор – проф. специјалиста – спец.

*КОМБИНОВАНА ТВОРБА – то је грађење речи које су изведене и сложене.

o То настаје на два начина:

- додавањем префикса и суфикса на основу:до – врат + ак = довратакпра + човеч + ић = прачовечић

- Додавањем на сложену реч суфикса:риболов + ац = риболовацмашимбрав + ар = машинбравар

7

*ТВОРБА ПРЕТВАРАЊЕМ –претварање једне врсте речи у другу врсту речи:

o То настаје на два начина:

- придев се претвара у именицу: (млада) девојка = млада невеста девојка која се удаје

придев именица

- глаголски придеви и предлози се претварају у придеве:светлећи = светлећи

глаголски прилог прошли придев

оболео = оболеоглаголски придев радни придев

8

ТАБЕЛА:

Подела речи према постанкуРечи које нису настале од других речи Речи које су грађене од других речи

простеизведенесложене

Породице речи чине речи изведене и сложене речи, заједно са простим речима од којих су постале ( рад…радни….радња….радник…радити….зарадити…..)

Корен речи је најмањи део речи који је заједнички целој породици речи у коме се чува основно значење које их повезује ( рад…радни…радња….радник….радити…..зарадити…..)

Речи које су саграђене од других речи могу настати овако:извођење слагање

Изведенице

основа+

суфиксКућ- -ица кућица

Сложенице

Реч или

основа

+(о)+

/оо

Реч или

основаБеоЈуг

земљ-

-градЗападТрес-

БеоградЈугозападземљотрес

префикс+

речна- учити научити

Наставак за облик СуфиксДодаје се на граматичку основу(учитељиц + е)

Добија се други обликисте речи( учитењицњ, учитељицом…)

Додаје се на творбрну основу(учитељ + ица)

Добија се нова реч(учитељица)

9