Moram da priznam da se ne sećam baš najbolje bajke "Uspavana lepotica", a i to malo

sećanja što me služi ne podražava nostalgične uspomene iz detinjstva, a uzevši u obzir da ne

spadam u demografiju ovog filma, nisam baš mnogo očekivao od "Grdane" pre projekcije. Prva

stvar koja se primećuje na filmu je vizuelno bogatstvo u fotografiji, sve od kostima, animacije,

šminke i scenografije je doprinelo iskakanju šarenosti slike i stavljanja u prvi plan izgled ovog

filma, a u nekim trenucima je ovaj aspekt čak prenaglašen i preteran. Robertu Strombergu je ovo

rediteljski prvenac, a do sada se njegov rad na filmu uglavnom zasnivao na vizuelnim efektima, a

u kategoriji art director je već osvojio dva oskara, pa vizuelnost ovog filma ne treba da nas čudi.

Time se stvarala bajkovita atmosfera u filmu koja nije baš uvek savršeno koegzistirala sa pričom,

pa se mogu uočiti blage nedoslednosti u celokupnom tonalitetu ovoga filma. Glavni krivac za

(ne)dosledno "pakovanje" reditelja je scenaristkinja Linda Vulverton, koja je napisala preveliku

priču za dužinu trajanja ovog filma od sat i po vremena, pa su neke stvari delovale nerazrađene i

nedovoljno izvedene. Tako lik kralja deluje "iseckano", jer je njegov razvoj objašnjavan rečima,

a mnogo ređe prikazivan kroz sliku. I to je samo jedan drastičniji primer, bilo je još elemenata u

priči kojima je bilo potrebno više vremena da se prirodno razviju, ali u većini slučajeva se

dovoljno vremena posvetilo tim idejama da se makar stekne dovoljan dojam za dalju naraciju

priče. Bilo je tu i sitnih naivnih i lakih rešenja, koja nisu bila esencijalna za glavnu ideju filma,

ali su mogla da bodu oči i ostavila su utisak o vođenju računa ka pristupačnosti mlađoj publici. I

pored toga što je ova bogata priča zgužvana u malo više od 90 minuta, pa razvoj filma nije išao

baš glatko, na kraju filma se ideja jasno videla. Moram da napomenem da je Linda bila veoma

slobodna u adaptaciji ove bajke braće Grim, pa su neki bitni elementi u priči promenjeni. Ovo joj

neki fanovi, koji su očekivali verniju adaptaciju, možda i neće oprostiti, ali uzevši u obzir da su

te promene smisleno inkomponirane u priču i svrhovito napisane, moramo odati priznanje na

hrabrosti koja je bila potrebna za te promene, a i na funkcionalnosti istih u filmu. Da se ne

lažemo, ova adaptacija je još jedan od projekata u nizu, koji su se razvijali prethodnih nekoliko

godina sa izraženim feminističkim elementima (mislim da bi bilo previše reći - idejama), sa

ciljem uvlačenja lepšeg pola u bioskopska sedišta. I sa tim nemam nikakvih problema, sve dok je

film dobar, pa onda mogu da oprostim i svođenje muškaraca na dvodimenzionalne kretene (kralj)

i debile (princ). Ovo možda i nije rezultat neke feminističke ideologije, jer i lik Aurore se svodio

na slatku bezbrižnu devojčicu koja trčkara prirodom i ne skida osmeh sa lica. Tako da je lik

Grdane, koju je fantastično iznela Anđelina Žoli, kičma ovog filma i najsvetlija tačka.

Iznenađujuće dobra uloga i sve pohvale Žolijevoj jer se na njoj lomio ovaj film.

Prijatan obrt na jednu staru priču, u pomalo zbrzanom i lepom filmu, ostavlja ukupno

pozitivan, ali i utisak da je mogao biti bolji da je malo više računa vodio o sebi, a ne o

prohtevima publike.

7/10