Aleksandar Sergejevi Gribojedov

Nevolja zbog pameti

LICA:

PAVLE AFANASJEVI FAMUSOV, upravnik dravnog nadletva

SOFIJA PAVLOVNA, njegova ki

LIZA, sluavka

ALEKSEJ STEPANOVI MOLALJIN, sekretar Famusova, stanuje kod njega

ALEKSANDAR ANDREJEVI ACKI

PUKOVNIK SKALAZUB, SERGEJ SERGEJEVI

NATALIJA DIMITRIJEVNA GORI, mlada dama

PLATON MIHAJLOVI, njen mu

KNEZ TUGOHOVSKI i KNJEGINJA njegova ena sa estoro keri

HRJUMINA, grofica baka

HRJUMINA, grofica unuka

ANTON ANTONOVI ZAGORECKI

STARICA HLJOSTOVA, roaka Famusova

G. N.

G. L.

REPETILOV

PETRUKA i jo nekoliko sluga sa tekstom

Mnogo raznih gostiju i, na izlasku, njihovih lakeja

Sluge Famusova

Dogaa se u Moskvi u kui Famusova

PRVI IN

Salon, u njemu veliki zidni asovnik; desno vrata u Sofijinu sobu, otkuda se uju klavir i flauta, koji potom zamuknu. LIZA spava nasred sobe,

presamiena preko stolice. Jutro, tek prosijava zora.

Pojava l.

LIZA

(Odjednom se trgne, ustaje sa stolice, osvre se)

Ve svie, dan osvaja.

Oas li minu no! A sino njoj

molim se da me pusti lei. Aja!

"ekam da doe dragi moj."

Ti pak otvaraj tu etvore

i bdij tu dok od sanjivosti more

sa stolice se svali, - ela!

A sad sam jedva oi svela,

i dan ve!... Da im kaem

(Kuca na Sofijinim vratima)

Zlo i naopako!

Gospodo! Sofija Pavlovna! Zar tako?

To vae a-u dogura do zore.

ujete l, Aleksej Stepani? Kako?

Hej, gospoice! Jeste l glupi, more?

I da ih strah bar gane!

(Odlazi od vrata)

A eto bude ako li tata, gost nezvani, bane!

Pa slui sad u zaljubljene cure!

(Opet na vratima)

Rarazlaz'te se! Jutro je ve. - ta?

GLAS SOFIJIN

Koji je sat?

LIZA

Ve budna kua sva.

GLAS SOFIJIN

Koji je sat?

LIZA

Pa sedmi, osmi il deveti.

GLAS SOFIJIN

Lae.

LIZA

Ah, amor kleti!

uju, i pite. Bar da, lude,

podignu kapke! Nego sat u ja

da gurnem, pa ta bude.

A znam ve, bie lom i bruka

kad uzme da izbija.

Pojava 2.

LIZA i FAMUSOV

LIZA

Ah, gospodin!

FAMUSOV

Da.

(Zaustavlja sviranje asovnika)

Gle ti ta ona, eret, zna!

A ja se udim kakva je to buka.

Te flauta tu svira, te fortopijano:

Za Sonju, rekoh, bilo bi jo rano.

LIZA

Ja tek onako. ..

FAMUSOV

Tek onako, da,

vidi se to po tebi, nema ta!

Navla si ti to!

(Prilazi, ulaguje joj se)

Otrove nijedan, mazuljo!

LIZA

Vi ste mala. Zar vam samo

tako to lii?

FAMUSOV

Lik u nje

skroman i edan,

a kad ovamo; nestaluk njoj i vetropirstvo, gle,

na umu sve.

LIZA

Pustite, vetropir ste vi.

Shvatite da ste starac.

FAMUSOV

Skoro. I?

LIZA

Kad u sa vama da naie ko?

FAMUSOV

A to?

Pa Sofija spi.

Ko bi nai'o?

LIZA

Tek je oi svela.

FAMUSOV

Tek sad? A no?

LIZA

Kraj knjige je provela.

FAMUSOV

Kakve je samo efove zavela

zla kob u nas!

LIZA

Zakljua vrata, pa francuska dela

ita u glas!

FAMUSOV

Reci joj: vid e da iskvari tako,

a vajditi se nee bog zna ta.

Francuske knjige njoj ne daju sna,

a ja od ruskih zaspim i te kako!

LIZA

Poruiu joj kad se digne. Nu,

idite! Strah me prevuete nju.

FAMUSOV

ime? Pa ti si sat pokrenula,

te simfonijom grmi mala sva.

LIZA

(to moe jae)

Nemojte!

FAMUSOV

(zatvara joj usta)

ut'! Ko boga zna!

Jesi li enula?

LIZA

Bojim se da se ne ispili to.

FAMUSOV

ta to?

LIZA

Pa niste dete

te da ne razumete.

U devojaka pred zoru je sanak

veoma tanak.

Nek kripnu vrata, neka apne ko,

sve uju.

FAMUSOV

Sve ti lae to.

GLAS SOFIJIN

Liza!

FAMUSOV

(uurbano)

Pst!

(Iskrade se na prstima)

LIZA

Ode.

Ah, samo se gospode

i gazda kloni!

Napast su oni

i izvor beda svih.

Mimo svih zala nek nas bog sakloni,

i gneva, a i ljubavi od njih!

Pojava 3.

LIZA, SOFIJA sa sveom, za njom MOLALJIN

SOFIJA

ta ti je, Lizo, to larma, budalo?

LIZA

Teko vam, kanda, rastati se, ne?

Do zore zakljuani, pa im malo!

SOFIJA

Ah, zbilja dan. Kad pre!

(Gasi sveu)

Em dan, em tuga. Brze l noi!

LIZA

Vi tuite, a ja ne mogu sebi doi.

Amo va tata banu, ja pretrnuh sva.

Pred njim se vrteh, lagah ne znam ta.

A vi, gospodine? Poklon'te se, pa smesta

okren'te pete! Sve me ive nesta.

ta tu stojite? Pogledajte samo

na sat onamo, ili kroz prozor bar provirte vi!

Na ulicama narod vri.

Po kui metu, briu, motaju se, kreu.

SOFIJA

Sreni na sate glave ne okreu.

LIZA

Pa i nemojte, vlasni ste. Al na me

sve ima da se srui.

SOFIJA

Zbogom. Bie nama

dosadan ceo dan od ame.

LIZA

Odvojte ruke, bog sa vama

(Odvaja ih jedne od drugoga. MOLALJIN se u vratima SUDARA SA FAMUSOVIM)

Pojava 4.

SOFIJA, LIZA, MOLALJIN, FAMUSOV

FAMUSOV

Eto ti sad! Molaljin! Kako?

Jesi li ti to?

MOLALJIN

Ja.

FAMUSOV

A ta e tu? I sada? A?

I Sofija! Zdravo, Sofija! to li

porani tako?

Kakva l to briga tebe skoli?

I otkud bog u nedoba ovako

sastavi vas?

SOFIJA

Tek to je uo on kod nas

MOLALJIN

Sa etnje.

FAMUSOV

Bratac! Vi za etnje svoje

podalje mesto izaber'te koje.

A ti iz perja pa sa momkom! Bravo!

I jeste to ba, to je pravo pravo,

zanimanje za gospoice!

Po svu no ita izmiljene trice,

pa eto ploda, eto ara

od ovih knjiga svih!

Aratos ti i tih

prokletih bulevara!

I vrag da nosi veite Francuze!

Od njih nam moda, autori, muze:

ove aramije za srca i za dep.

Kad li e da nas spase neki udes lep

svih tih penadli,

kapica i harnadli

i lingeraja,

knjiarskih auzloga i konditoraja!

SOFIJA

Dozvolte, tata, stao mi je dah,

svest mi se muti, jo me dri strah,

vrti se sve u glavi, - nije ala!

Banuste tako ...

FAMUSOV

Prepokorno hvala!

Banuo ja sam, nego ta!

I smutio ih, preplaio ja!

Ja, Sofija Pavlovna, tumaram smuen,

po vazdan, ko bez due, kao oamuen,

zvaninim poslom, po pozivu svom:

Svi mene trae, sve je to o vratu mom!

Pa zar i nove brige, novo zlo?

Zar da me vuku jo i za nos?

SOFIJA

(kroz suze)

Ko, tata?

FAMUSOV

I nabacie mi na nos

i to jo kako zvocam to sam brljiv sam!

Ne plai! Ja to kaem znam!

Zar se o tvome vaspitanju

starao nisam, po najboljem znanju,

jo od kolevke tvoje, a?

Kad mati tvoja umre, nisam li zar ja

uzeo madam Rozu sebi

da druga majka bude tebi?

Uzeh da bdi nad tobom staricu tu zlatnu,

umnicu, tihu, akuratnu.

Al' joj na ast ne slui samo to

to pusti da za rubalja petsto

godinje plate vie odmame je sebi,

i preotme je ne znam ko.

Al ta madama! ta e tebi

uzora drugog, kad ti dao bog

da ima primer oca svog.

Nisam, da kae, graa neka

Ali do sedih bodar, sve dogurah ja.

Svoj gosa, udov, slobodan. A celog veka

ko monah iveh, to bar svako zna.

LIZA

Usudiu se...

FAMUSOV

Da si kuovala!

Vek straan! Ne zna ta da pone, vala!

Umniji to je svak

no to mu doba dozvoljava.

A mimo svega keri. Mi smo pak

naivine! estoko smo se, beli,

sa jezicima tim proveli.

Protuve neke skuplja, pa ih

em plaa, em ih puta jo pod krov

da keri tvoje ue svemu, da ih

pod kroj upute nov,

da znaju kako uzdie se sad,

uspija, igra, peva. - E pa, da li

za cirkus neki spremamo ih, ta li?

A ti, enjeji, ta si rad?

Ti, goste, ta e? Ja te kao sina

prihvatih sirotana, i u dom uvedoh,

do asesorskog podigoh te ina,

pa te ko svoga sekretara tada

u Moskvu ja dovedoh.

Bez mene dim bi tverski gutao i sada.

SOFIJA

Ne shvatam ovu vau srdbu dugu.

udna mi uda! Pa on ivi tu.

U sobu jednu hteo, zapao u drugu!

FAMUSOV

Zapao, il ba hteo zapasti u nju?

Otkuda zajedno? To nije tek onako....

SOFIJA

Evo da kaem istoriju svu.

Maloas, kad ste s Lizom bili tu

va glas me strahom ispunio tako,

da amo jurnuh ko bez due.

FAMUSOV

Da.

Ja skrivih sve! U nedobat po neem,

moj glas vas zbuni.

SOFIJA

Iza runog sna

i sitna stvar nas tekne. Da vam san svoj reem

shvatili biste odmah sve.

FAMUSOV

A ta je bilo to?

SOFIJA

Da kaem?

FAMUSOV

Hajde, de.

(sedne)

SOFIJA

Dozvol'te... vidite li... u poetku

ko cvetni lug, ja neku travku retku

traim, no sad

ve, ne znam vie kakvu. Kad:

drag ovek pored mene - jedno od onih stvorenja

to ti se ine znana od roenja

kada ih sretne. Mio, uman, ali

bojaljiv. Pa vi znate: kome

detinjstvo siromatvo zali,

tome...

FAMUSOV

Ta puka, sekice, ne bije.

Siromah za to nije.

SOFIJA

Potom se surva sve: i lug, i nebo. - Mi

u tamnoj izbi. Kad li nuto uda!

Die se pod, a - otkuda li, kuda?

S kosom u dubak, bledi kao smrt, - vi!

Sada se s treskom raskrilie dveri,

a neto, ko ni ljudi a ni zveri,

razdvaja nas i mui moga dragog. Njegov lik

od svega blaga drai mi. On pati,

ja hou k njemu, vi me vuete: a cik,

kikot i pla i pisak nakaza nas prati.

Tad njegov u se krik!

Ja se probudih. - ujem govor: Nu,

va glas je, ali zato tako rano?

Dotrim amo - i vas naem tu.

FAMUSOV

Da, ruan san. I, vidim, u tom snu

sveg ima, ako nije doterano:

avoli, ljubav, cvee, strah. - A ti,

gospodine?

MOLALJIN

Ja uh gde govorite vi.

FAMUSOV

Divota! Glas mi uli

I, naravno, ovamo nagrnuli!

uju ga svi, saziva ih pre zore!

Dojurio si na moj glas ovamo;

a zato, more?

MOLALJIN

S aktima.

FAMUSOV

To mi treba samo!

Izvin'te, kako

da rastumaim to se tako

revnosno brinete za akta ta?

Ostavljam, Sonjice, na miru tebe... Da,

udnih imade snova, udnije pak jave:

traila ti si trave,

a obrela se ukraj momka, ne?

No izbij glupost tu iz glave!

Gde ima uda, nije tu u redu sve.

Poi i lezi, pa i dalje sanjaj ti.

(Molaljinu)

Hajd'mo da akta razgledamo mi!

MOLALJIN

Na pregled ih donesoh. Ima tu i tamo

protivureja. Valjae to ta,

pre no se polje, proveriti.

FAMUSOV

Samo

jednog se smrtno, bratac, bojim ja:

da ih tu rpu ne negomilamo.

Po vama bi se to tu kiselilo.

Obiaj moj je pak - pa bilo

vano il be:

je l potpisano, - ratosilja se to pre!

(Odlazi s Molialjinom, proputajui ga na vratima ispred sebe)

Pojava 5.

SOFIJA, LIZA

LIZA

Eto nam slavlja! Eto nam uivanja!

Al nije vreme sad za zadirkivanja.

Zamrla dua, mrak na oi pao...

Greh nije zlo, ve glas za nama zao.

SOFIJA

Marim za svet! Nek misli to mu je volja!

Tata je za me glavobolja.

Mrgodan, prgav, plah,

takav je vazda, pa me strah...

Moe ve misliti...

LIZA

Zar ne znam! Moe

s vama pod klju! - Jo sa mnom. - hajde-de!

Al e iz kuce da najuri, ne daj boe,

i mene i Molaljina i sve!

SOFIJA

Svojeglava je srea ba!

I gore stvari nekad prou lakoj

dok brige nije bilo, ivot na

uz muziku je tekao polako

ko da nas usud titi, svuda sklad:

nit' sumnje, nit uznemirenja...

Kad al za uglom prei jad.

LIZA

E to je ono! Mog se glupog mnjenja

opaske uti nisu htela,

pa sadat lele!

Ne rekoh li vam da prokopsati

neete sa tom ljubavlju, a, bome,

ja sam tu dobar prorok, Vaem tati

Moskovljani su takvi svi u tome

hoe se zet sa zvezdama, sa inom.

No poto - to me nama - nije svak

bogat ko ima zvezde, - to i s gotovinom:

da daje balove, da ima izobilja.

Pukovnik Skalozub, naprimer: Em je jak

emerom, - em me generale cilja.

SOFIJA

Mio, pa kud e? Kad za mar i stroj

ujem, - pretrnem. Umno on o neem

ne ree veka svog. U vir bih, boe moj,

pre nego za nj.

LIZA

I reit je, da reem,

i strano glup. Al' ima l da je ko

pa bio vojnik il inovnik to

onako hitra duha, a srdaan bratski

ko Aleksandar Andreji acki?

Ne mislim da vas zbunjujem tu im.

Vratiti se nee, svreno je s tim.

Ali se pamti...

SOFIJA

ta se pamti? Slavno,

on ume da ismeva sve.

ega se, brblja, - a to je zabavno.

Smeh se sa svakim da podeli sme.

LIZA

Tek tol'ko? Zar? - A san je jedan, bio

uplakan kad se od nas rastavio.

to, rekoh, plaete? Ta iveti u srei!

A on e: Nisu, Liza, suze te

naprazno. Ko zna ta l u tu zatei

kad doem, ta li proerdati sve!

Ko da je znao, jadnik, te .e nakon tri

leta....

SOFIJA

Doputa preve sebi ti!

Moda sam bila lakoumna, Ali

ko na neverstvo sme tu da se ali?

Koga sam ja to prevarila! im?

S ockim sam rasla. Navikla da s njim

zajedno budem svaki dan

izmami deje prijateljstvo ivo.

No potom ode on, u nas se dosaiv'o,

i svraao je retko u na stan.

Odjednom potom obre se zaljubljen,

te tu ogoren, te trai da njemu

polaem raun... Bistar, vian svemu,

leporek i u drutvu svom obljubljen,

zamislio je da je bog zna ta...

Dola mu buba da u svet tumarne.

Ah, ako nekog volim ja,

zato da pamet traim iza gore arne?

LIZA

Gde li je sad? U kraju kom?

Ne boljku, amu leio je svoju

u nekoj banji, vele.

SOFIJA

I pri tom

bilo mu je zar ko bubregu u loju

tamo gde svet je smeniji. - Al' kova

drukeg je onaj koga volim ja!

Molaljin sebe prenebrei zna

drugog radi. Stidljiv, ne bi slova

drskoga reko, tih, bojaljiv. - S kim

moe se tako no provesti sve!

Sedimo, a ve svanulo - i im

zanimamo se, ta bi rekla?

LIZA

Bog to zna!

Zar se ja, gospo, bavim tim?

SOFIJA

Uzme mi ruku, srcu je prinese,

uzdahne iz sve due, pogled svoj unese

u mene, i ovako svu no uti

s rukom u ruci, dokle prolaze minuti.

Smeje se! Kako! ta ti povod dade

za takav kikot, de?

LIZA

Tetka mi naa na um pade

kada Francue ono iskoi od nje.

Sirotica! Svoj jad je htela

da skrije, pa se splela:

da farba kosu s uma smela,

pa u tri dana osedela.

(Nastavlja da se kikoe)

SOFIJA

(ogoreno)

I za me tako priae se, znam.

LIZA

Tako mi bog pomog'o sam,

htedoh tek da vas malo razveselim

taj glupi smeh. Izvini'te me! ta mogu!

Pojava 6.

SOFIJA, LIZA, SLUGA, za njim ACKI

SLUGA

Aleksandar Andreji ocki k vama eli

aJiaa ?

Pojava 7.

SOFIJA, LIZA, ACKI

ACKI

Zorom na nogama, i ve kraj vaih nogu

(strasno joj ljubi ruku)

Poljubite me! Da l ste nadali se? Kate!

Jeste l mi radi? Niste? Oi mi poka'te?

Zaueni i tol'ko? Prijem, nema ta?

Kao da nisu prohujali

toliki dani, ko da sino ja

tu beh, pa jedno drugom dodijali!

Ni trunke ljubavi! E ba smo divan svet!

A ja, meutim, za etres i pet

asova, ko bez due i ne sklopiv oka

sedamsto vrsta preoh, umoran ko pas

i padoh, i oluja, bura me estoka

ibala; a od vas za podvig ovo nagrada mi sada.

SOFIJA

Ah, acki, vrlo sam vam rada.

ACKI

Radi! U dobri as!

Al sam, po dui, drugo oekivo.

Izgleda, najzad, da sam, satirui

konje i ljude da dojurim kui,

sam sebe samo zalagivo.

LIZA

Ba smo vas pominjali, ma ni pet minuta,

boga mi, nema. Da ste bili gde

ovde kraj vrata, mogli biste uti.

Je l tako, gospoice, ili ne?

SOFIJA

Ne samo sad,

ve uvek. Vi mi ne moete to

da prebacite. Svakog ko

na vrata naa nameri se kad

il iz krajeva tuih, iz daljine

ovuda mine,

pripitam, ma i mornar bio, da li

u diliansu ne vide vas gde.

ACKI

Nek tako bude, de!

Blaen ko veruje, ovakvome je sve

potaman na tom svetu. Ali,

boe! U Moskvi opet! Kraj vas! Tu!

Ko da vas pozna! Ba kao u snu!

A gde je ono bezazleno doba

kad je u dugu veer ova soba

poprite bila za nestaluk na!

Guramo stvari, trupkamo parketom,

a tata va s madamom za piketom.

Mi, pak, u tamnom uglu, kanda onom ba,

i svaki um nas prene - seate se, ne?

SOFIJA

Detinjski dani.

ACKI

Da, a sad ste, gle,

rascvetali se divno kao cvet.

Ravne vam nema. I, jer to i znate,

skromni ste, pa na svet

i ne gledate.

Da niste zaljubljeni? Al da date

odgovor brzo, bez zabune.

SOFIJA

Kako

da se ne zbuni ovek na ovako

pitanje naglo i na tako

uporan pogled ljubopitljiv?

ACKI

Ama

emu u da se divim, ako neu vama?

ta moe novog Moskva da mi da?

Bal jue bio, sutra bie dva.

Ovaj je veren, ovom korpu dali,

pesme u album, brbljanje, skandali.

SOFIJA

Na Moskvu paljba! Eh, ta znai kad se bije

ovek p'o svetu! Gde je bolje?

ACKI

Gde nas nije.

A kako tata va? Jo uvek stari verni

lan engleskog kluba? A va smerni

ujka sa ovim svetom raskrstio, ne?

A onaj, kako bee, Turin ili Grk,

s nogama ko u drala, onaj mrk,

kako ga zvahu, de?

Kudgod se makne, svud ga ima,

po trpezarijama, salonima.

Pa onda da li jo po korzu eu

trojica ona to ve pola veka

momkuju, a u njih rodbine milion, pa preko seka

u rod uleu evropskih narodnosti svih?

Pa onda nae sunce, nasa nada,

to mu na celu stoji: teatar, maskarada.

Drvee umsko sve mu sobe

ara i boji.

On sam ko meh, a glumci mu straobe.

A seate l se kad smo iza paravana

na onom balu otkrili oveka

gde u sobiku tajnom kao ptica neka

cvrkue - deta glas sred zimskog dana?

Pa onaj knjigomrzac, jektiavko,

va roak, to-ne,

kad ga za lana ono

ueni izbra komitet,

zatrai gromko zakletvu, aavko,

da pismenosti se ne ui svet!

Videu opet njih. Sudbina. Mane njine,

njin ivot beznaajni

dodijae mi do gorine.

Al kad se ovek vrati iz tuine

sladak mu bude i dim zaviajni.

SOFIJA

Vi s tetom da se naete,

pa zvanice s njom reetati da zaete.

ACKI

A tetka jo Minerva? jo devica?

I Katarine Prve gospoica?

Svud same vaspitanice i psi?

Ah, kad je re o vaspitanju: da li

jo kao nekad brinu svi

da je to vie uitelja, ali

da budu to jevtiniji?

S naukom nisu ba daleko doterali;

U Rusiji vas gone da priznate

pod pretnjom kazne za istoriara

i geogrofa svakog. Vi ve znate

kapicu, halat, kaiprst to kara

Mentora naeg - znaci naunoga glasa!

Kako su duh na ugnjetavali!

Kako nas rano privikavali

na mis'o da bez Nemca nema nama spasa!

A Giljom, Francuz, zamlata? - Sa njim

ta je? Jo nije enjen?

SOFIJA

Kim?

ACKI

Pa makar nekom knjeginjom. Na primer

Pulherijom Andrejevnom.

SOFIJA

Ah, gde! Tancmajstor!

ACKI

Zato? Kavaljer za primer?

Od nas se trai in, imanje, sve.

A Giljom! Je l i sada bonton da se

u sabora crkvenih, mesto ruskog

govori ona ksa od francuskog

i niegorodskoga?

SOFIJA

Kaa?

ACKI

Zna se,

smeana bar iz dva jezika.

LIZA

Kamo

da moe samo

da se iz ova dva

umesi jedan

onako uven

k'o to je na.

ACKI

Al' bar je nenaduven. Eto ti na!

Koristim izvanredan

trenutak to sam s vama, razdragan sam tim

i brbljiv, a zar jednom, dao bog,

beh gluplji no Molaljin! Zbilja ta je s njim?

utanja svog

peate nije jo slomio, ne?

Seam se kad bi gde

spazio novu sveicu stihova

prilazio bi, pa bi od drugova

traio da prepie. - Ali

daleko on e da dogura:

Za mutave je danas konjuktura.

SOFIJA

(za sebe)

Zmija, ne ovek.

(Glasno i usiljeno)

Da vas pitam: Da li

ma kad u tuzi, omakom, u ali

rekoste dobro to o kom,

ako li ne ba sad,

a ono makar u detinjstvu svom?

ACKI

Kad je sve meko, neno, nije zrelo?

Al' to daleko tako ii, kad

evo vam dobro delo:

Uz zveket praporaca jurim

kroz snenu stepu dan i no. to mogu;

da to pre k vama stignem urim;

a zatiem vas zvaninu i strogu.

Lik bogomoljke svete, leden glas

Po sata, evo, zebem od hladnoe,

a ipak ludo volim vas.

(Trenutno utanje)

ujte: zar svaka moja re ujeda?

Zar smera kome da nanose vreda?

Je l' tako - jedno um, a drugo srce hoe

Smenog ismejem - jeste tako.

Al zato to i zaboravim lako,

U oganj ko na pir ut ako zaelite,

poi.

SOFIJA

Jo dobro, ako izgorite.

Al' ako ne?

Pojava 8.

SOFIJA, LIZA, ACKI, FAMUSOV

FAMUSOV

Jo jedan!

SOFIJA

San se, tata

ispuni.

(ode)

FAMUSOV

(za njom poluglasno)

Vrag da nosi san.

Pojava 9.

FAMUSOV, ACKI (gleda u vrata kuda je otila Sofija)

FAMUSOV

A gle ti brata!

Ni slova nisi tri godine slao,

a sad si kao s neba pao.

(grle se)

Pa zdravo, rode, zdravo, duo, zdravo!

Ded priaj, pun si zar k'o avo

svakakvih vanih vesti, ne?

Sedit pa kazuj sve.

ACKI

(rasejano)

Kako se Sonja prolepala!

FAMUSOV

Jedino, vala,

i jeste vi mladii

vini u tome

da umotrite kad su lepi devojii.

Rekla to mimogred, a ti se ve, dabome

naneo, nadom okuraen.

ACKI

Nisam ja nadama razmaen

FAMUSOV

anula ona: Ispuni se san",

a ti ve misli...

ACKI

Taman!

FAMUSOV

Koga vraga snila je? I o kome?

ACKI

Ne gledam u dlan

nit'gatam sne.

FAMUSOV

Ni pomena ni traga!

Dii tu ruke! Ne veruj!

ACKI

Ja svom

verujem oku samo. Ali se zaklinjem,

da nisam sreo nista slicno s njom.

FAMUSOV

On to pa to! Ma, bogom te preklinjem,

kazuj ve: gde si skitao, i kada

i otkud doe?

ACKI

To me ne zanima sada:

Obii ceo svet sam hteo,

a ne obioh stoti deo.

(ustaje urno)

Izvinite! U urbi da to pre

stignem do vas, ja nisam domu svom

ni navraao. Zbogom. No po tom

ispriau vam sve

prvome, u detalje,

a vi to posle iskrmite dalje

(u vratima)

Da divna li je!

(Odlazi)

Pojava 10.

FAMUSOV

(sam)

Od te dvojice koji li je,

da mi je znati bar.

"Ah, tata, san se ispunio".

I to mi kae na glas. Ba sam stvar

uredio divota!

Molaljin mi otoi sumnjiv bio,

a sad... na kolac s plota!

Namesto onog golje, onog lutka,

sad ova raspikua i armer.

Pa budi otac i trenutka

kada odraslu ima ker!

(Izlazi)

- kraj prvog ina -

DRUGI IN

Pojava 1.

FAMUSOV, SLUGA

FAMUSOV

Petruka, veno ponova u tebe:

poderan lakat. Daj kalendar amo!

Al' srii, a uvstvom, da razume sebe,

ne mumlaj k'o crkvenjak. ekaj! Tamo

u potsetnik zapii da se zna

za nedelju to ide: ele,

u tornik zvat sam na forele

u dom Praskovje Fjodorovne ja.

udne l je sazdan svet. Kad samo

mune se glavom, um ti stane, da!

Amo dijeta, a ovamo

gozba! Tri sata jede, a za tri

dana ne svari. Isti dan - al', ne!

Zvat sam na pogreb u etvrtak. Gle!

ta ti je ovek! Smetne s uma da e svi

u onaj koveg gde se niti stoji

niti se seda. Al ko nastoji

da mu se spomen, uzornim ivotom,

sauva, sve primera. Pokojnik

komornik s kljuem bio je dostojnik!

A klju mu i na sina preo potom.

Oenio se bogato; a bio

bogat i sam! poenio

sinove, unuad. A kad se prestavio,

s tugom je svaki njega pominjao.

Kuzma Petrovi! Bog mu pokoj dao!

Kakve u Moskvi zverke mru!

Pii sad u etvrtak, kao pride,

ili u petak, il' subotu, - nu!

Imae na krtenje da se ide

doktorki onoj udovi. U nje

jo nije bio poroaj, o ne:

al' po raunu mome

ima da bude, bome.

Pojava 1.

FAMUSOV, SLUGA, ACKI

FAMUSOV

Ah, Aleksandre Andrejiu! Molim

izvolte!

ACKI

Ti ste zauzeti?

FAMUSOV

Da.

/Slazi/

Idi!

/Sluga izie./

U notes beleim to ta.

Zaboravi se. Vie da zapiem volim.

ACKI

K'o da ste neto tuni? Recte, to?

Moda sam do'o u nezgodan as?

Il da se Sonji Pavlovnoj to gle

sluilo nije, molim vas?

Nekakav nemir vidi se na vama.

FAMUSOV

Nao si zagonetku. Tuan! Ama

neu u svojim godinama

da igram kazaok, tek, ta li?

ACKI

To niko i ne trai. Samo dve

upitao sam rei: Da li

bolna je Sofija Pavlovna, il' ne?

FAMUSOV

Oprosti, boe, tebi neto fali.

Zaintaio se jedno pa jedno.

Te Sofija Pavlovna izgleda izvanredno,

te Sofija balna! A ta da ti kako

zapala nije za oko? Svet ceo

obigrao si. Ne bi li hteo

u brak?

ACKI

A zato pitate?

FAMUSOV

Tek tako.

Mog'o bi, zna, i mene lako

da priupita. Ja rodbina, cenim,

doem joj neka.

Mene ti tek onako

ne zovu ocem njenim

od pamtiveka.

ACKI

A kakav biste odgovor mi dali

da je zatraim?

FAMUSOV

Rekao bih tad:

Na prvom mestu: ne filozofiraj,

imanje, brajko moj, ne zabatali;

a to je glavno: slubu neku biraj.

ACKI

Da sluim bih, al nisam rad

da izmearim.

FAMUSOV

Pa to je ono! Nos diite svi!

A ta je bilo s vaim starim?

to se na njih ne ugledate vi?

Ne pitate se kako radili smo mi?

Naprimer ja il pokojni uja,

Maksim Petrovi! A ne sa srebra,

sa zlata on je jeo. Stoga slui srebra,

sav u ordenju! Konji ko oluja

u estopregu pod dizginom!

A osim toga

na dvoru celog veka svoga,

i to na kakvom!

Ne na ovakvom!

Pod caricom je Katarinom

sluio on. A tada sa ti tamo

bili sve ljudi naoiti samo,

po etr'est puda svak.

Pokloni mu se ti, a takav

miljenik dvorski. Oni ak

drukije nego svet ostali

i pili su i jeli. A uja? Kakav knez tvoj, grof tvoj, ta li!

Strog izgled, narav osiona; ali,

ako je da se dodvoruje, beli,

i on je vrat savijo, i te kako.

Jedared tako,

o danu prijema se on omako

i pao tako glupo,

da ti umalo nije potiljak razlupo.

Jauknuo ti starac, nije lako!

No s najviega mesta

nagradili ga smekom tad,

osmehnuli se na nj. A on ti - vidi sad! -

ipio, doter'o, po'o smesta

da opet poklon uini onakav,

i: ljos! Sad navla pao. Smeh jo vei:

A on ti tad i trei,

u dlaku isti takav,

izvede marifetluk.

ta veli ti na ovo? Je l' estoko?

Po mom raunu bogovski eretluk.

Pao na mrtvo, ustao ko soko.

Al zato ko se najee poziva

na vist? I ko na dvoru biva

ljubaznom rei susretan! Nu, de!

Maksim Petrovi! Ko se mimo sve

zasipa poastima vek svoj celi?

Maksim Petrovi - Bagatela!

Ko slube daje? Penzije ko deli?

Maksim Petrovi! Hajte vi to sada, dela!

ACKI

I mogli biste rei, uzdahnuvi,

kako je svet zaglupeo, pa to!

Moe l da sravni ko

s dananjim vekom vek minuvi!

Da ne veruje prosto tako to,

iake nije davno bilo! Kako

slavan je bio neko, ako

ee je iju svij'o,

kako se, ne a ratu, front probij'o,

nego u miru, kako glavom lako

pod se razbij'o!

Ako se mui ko - ti pljuni!

U prahu on nek puzi! Onom na visini

opelo pleti pak! A sve se ini

tobo iz odanosti kruni.

Vek ivljenja u sluanju i strahu,

o vaem ujku ne govorim. Prahu

njegovom mi! Al' ko bi poumio

danas, ma kol'ko rob po dui bio,

da, glavom lupajui o tle,

svet zasmejava? Dok se pre,

gledaju ova vratolomna aenja

vrnjak i starac kldao u sebi

od zavisti, i mislio: to ne bi

mogo i on to. Ono, za podlaenja

onoga sveta vazda ima. No se

svet danas smeha boji, stid ga zauzdava.

Ne plaaju badava njine gose

ovakve k'o od bede.

FAMUSOV

Boe! On je pravi bandija!

ACKI

Druki svet je sad.

FAMUSOV

Opasan ovek!

ACKI

Svaki sada die

slobodnije i niko nije rad

da se u dvorske budale upie.

FAMUSOV

ta zbori on? A ko iz knjige zbori.

ACKI

Pa da se meceni dodvori

da doe da u tavan zja,

i da pouti, i da nogom strugne

da rua, da prinese kaput, da se ugne,

i stolicu da poturi.

FAMUSOV

On, nema ta,

slobodu propagira!

ACKI

Ko vidi svet, na selu ivi...

FAMUSOV

Gle! On vlast negira!

ACKI

Ko slui stvari, na posebnom licu....

FAMUSOV

Pod pretnjom smrti takve sve

putao ne bih ja u prestonicu.

ACKI

No, evo, neu vie...

FAMUSOV

Aman!

Ne davi! Dovde mi je taman!

ACKI

Nemilosrdno vek sam ibo va.

Sad haj'te vi, otktinte

deli od tog, pa makar i na na

bacite vek, ja neu zaplakati ba.

FAMUSOV

Da sluam, neu. S vrata mi se skin'te!

Razvrat ne trpim.

ACKI

Rekoh sve.

FAMUSOV

Zapuio sam ui.

ACKI

to? Ja ih ne vream.

FAMUSOV

/govori brzo/

Lunja to

po belom svetu, badavadie. Da, de,

trai sad red od takvog kad se vrati.

ACKI

utim ve.

FAMUSOV

Milost, dosta!

ACKI

Da se skrati

svaa, i ja to elim.

FAMUSOV

Daj mi da duom danem, velim.

Pojava 3.

SLUGA

SLUGA

/Ulazi/

Pukovnik Skalozub.

FAMUSOV

/nita ne vidi i ne uje/

Pod sud e poi,

to ti jo kao dva i dva.

ACKI

Izvoleo je neko k vama doi.

FAMUSOV

Neu da ujem, jest, pod sud, data!

ACKI

Prijavjujem vam nekog.

FAMUSOV

Pod sud, pod sud! Da ujem neu ja.

ACKI

Zovu vas, tuna,

bar se obrn'te.

FAMUSOV

/okrene se/

Buna!

Smak sveta ja i ekam, vala.

SLUGA

Pukovnik Skalozub. Da pustim?

FAMUSOV

/ustaje/

Uh, budala! Zar stoput da ponavljam? Pusti, reci

da mi je drago, reci da sam doma,

zovni, zamoli. uri se, poteci!

/Sluga ode/

A ti, enjeji, uj. Pred njim ne drobi!

Vien je ovek, solidan veoma,

sav u ordenju, in zavidan dobi

za svoje doba, nije jo, da kaem,

general, ali ne gine mu to.

Bubica, uj, pred njime da mi se pokae.

Ah, Aleksandre Andrejiu, zlo!

esto je on moj gost; a meni,

ti zna ve, dobro doao je svak.

Utrostrui sve se u Moskvi pak:

on korsem hoe Sonjom da se eni.

Kojeta! Moda on i eli,

al' ja ne smatram da je prea, je li?

Da mi se ki ni danas, a ni sutra uda.

Ta Sofija je mlada. Najzad, boja volja!

Ti, uj, pred mjim ne kasaj mimo polja,

i tih se glupih misli mani! Nuto uda

gde ga jo nema! ta li bi to bilo?

Ah! po'o zar u drugo kuno krilo!

/brzo ode/

Pojava 4.

ACKI

Kako se uzmuvao stari!

A Sofija! Da l je zbilja prosi neko?

Neto se mene tue tu otskora;

ona je, neraa spora,

u tome kumovala. No u stvari

ko je taj Skalozub? Njen tata, sve bih rek'o,

ta fantazira, sni na javi.

No da li samo tata, ta se pita!

Ljubavi kraj za navek nek objavi

ko belim svetom tri godine skita.

Pojava 5.

ACKI, FAMUSOV, SKALOZUB

FAMUSOV

Sergej Sergeji, ela-te ovamo,

pokorno molim, toplije je tu.

Vi ste prozebli, ogrejte se samo

kraj pei ovde; odmah darnuemo nju

da bolje vue.

SKALOZUB

/gustim basom/

to da se petljate,

naprimer, sami? Mene, znate,

k'o asnog oficira

ovo enira.

FAMUSOV

Za prijatelja korak-dva, pa to je,

Sergej Sergeji dragi, bagatela!

Skinite ma. I kapu! Evo sofe! Dela,

komotno k'o kod kue svoje!

SKALOZUB

Gde naredite, tek da sednem samo.

/Sedaju sva trojica. acki malo dalje/

FAMUSOV

Ah, dokle nisam, rode, s uma smeo:

u rod dozvol'te da vas raunamo;

makar u daljni - nemamo da deo

delimo; - vi to niste znali, ja takoe;

no va bratanac, bog mu dao, ree mi o tom:

Nastasja Nikolovna to vam doe?

SKALOZUB

Ne znam, izvin'te, s njom

sluio nisam.

FAMUSOV

Ama zar ste takav,

Sergej Sergeji? Ne.

Ma ja u vam po tla

da puzim kada svoga sretnem gde.

Bio on makar kakav,

potraiu ga i na morskom dnu.

Retko u mene slui tuin koji:

sestrii mahom ili daljni rod, al' svoji.

Molaljin samo to od roda nije moga;

al' priean za ordenje pravi.

Kad predlog za ordenje pravi,

il za mestace koje

kud moe svoga da me stavi,

kud moe da me zalegne za svoje?

Tek prijatelj je meni, jeste,

bratanac va, i veli

da ste mu mnogu pomo izvoleli

ukazati u slubi.

SKALOZUB

Trinaeste

istakli smo se kod etr'este

i triest pete jegerske.

FAMUSOV

O, blago krvci

to raa takva sina! Kanda ma je dat

ordenli?

SKALOZUB

Da, na vrpci, meni na vrat,

za trei avgust, kad smo anac

poeli ja i brat.

FAMUSOV

Divan je ovek va bratanac.

Ljubazan ovek kao malo ko,

i delija se vidi, ta tu ima!

SKALOZUB

Nakljukan samo, to je zlo.

nekakvim novim nazorima.

Ba pred avansman ostavku je dao,

pa vam na selu knjige studirati stao.

FAMUSOV

to ti je mladost! Knjige! A o tome jao!

Pravilno vi tu, bome,

postupili ste, nema zbora.

Te davno pukovnik, a sluite od skora.

SKALOZUB

S drugodiva u tome

beh srean, pa su meni

putevi sa avansman utrveni.

Stariji neki otstranjeni,

u drugi, pak, u ratu pobijeni.

FAMUSOV

Uznese bog ljubimca svoje volje!

SKALOZUB

Guraj neki bolje.

U petnaestoj, eto, diviziji na

brigadni general, da uzmem primer ba.

FAMUSOV

Pa ta vam fali to, za ime sveta?

SKALOZUB

Pa sad obili, dua valja, nisu,

al' vozali me itava dva leta

dok su mi dali puk.

FAMUSOV

Je l' samo

natezanje sa pukom? Al' ovamo

u drugom emu svi su

zaostali za vama, bome.

SKALOZUB

Ima, dabome,

a korpusu i starijih, da reem.

Ja sluim tek od osamstodevete.

No in da steem

kanala ima raznih, neu da poreem.

U tom sam ja filozof. Epolete

da su mi samo generalske.

FAMUSOV

Slavno

sudite bome.

Zdravlje vam od boga

i generalski in! A posle toga

moe se rei povesti, to je glavno,

ba i o generalici, zar ne?

SKALOZUB

Je l da se enim? Moe to.

FAMUSOV

Jer, gle:

ko ima ker, ko sestru, ko pak svojtu kakvu.

Bar je u Moskvi udavaa, brate!

Iz godine u godinu se pate.

A, priznaete; prestonicu takvu

ko to je Moskva, pa da zemlju svu

pretrai, nee nai.

SKALOZUB

Nu,

ogromnih razmera distance, da.

FAMUSOV

Ukus, maniri otmeni, moj rode!

U svem se red i zakon zna.

Eto, ta nas, na primer: vode

sinu po ocu est u svemu.

od pamtiveka.

Ma kakav nek' je on, al' neka

nae se u nj kmetova tisu-dve,

i bome njemu

ker e da da.

Slavan za sve inae budi,

prsi se, dii nos koliko zna

i budi aman ma koliko,

nee te u rodbinu niko;

to to nimalo ne treba da udi.

Ipak se jo jedino ovde, jest,

odaje plemstvu zasluena est.

No zar je samo to?

Uzmite gostoljublje nae vi, mon er,

na hleb i so, u nas za svakog postavljen je sto

i otvorena dver

i znancu i neznancu;

a osobito inostrancu;

bio on estit ili ne,

svejedno: tu je trpeza za sve.

Moskovljanin, to mirno rei smete,

osobit peat ima od glave do pete.

Pa gle'te nau mlade samo:

sinove, unuie.

Brusimo ih, a kad li tamo

s petnaest leta profesore uie.

A nai starci? Oni su u stanja

da seku, kad u vatru padnu, k'o na panju.

Sve kui sam, i nikog to ne zarezuje.

Pa kad, po koji put, potegnu, more,

o vladi da se spore,

da, ne daj boe, neko uje,

pa eto ti belaja!

I ne da trae, ne daj boe,

novine neke! Aja!

Nego se samo tako gloe,

pa ti se tek okome

na to, na ovo, ili ni na to,

ispropiru se, izviu, pa svome

svak doma ode. Ama sve je to

kancelar u ostavci sam

po umu svom, i, evo, glavu dam,

ako se mogadnu obii, kada tome

jedarod doe as, dabome.

A dame? ik zauzdaj njih! Izvoli!

Svemu i svakom sude, njima niko.

Katkad uz karte zagrau toliko

da nita drugo no pomae, do li

ramenima da slegne; bio sam i sam

enjen, pa znam.

Na front ih, vala, moe, nita manje,

za komandanta da uputi, oli

pravce u senat sam na zasedanje.

Irina Vlasjevna, Lukerja Aleksevna,

Tatjana Jurjevna, Pulhorija Andrevna!

A keri! Kape skida ko ih vidi! Dakle,

pruski je kralj tu bio, pa su mu zamakle

moskovske cure za oko. I ne

licem, ve svojim krotkim blagorodstvom.

I zbilja, ima li toga vaspitanja gde?

Zna ti se to s gospodstvom

da nakinuri.

Svilica, pa lajere, pa veluri.

I jednostavna re za boga

iz njih ti na izbija,

ve, im zausti, to ti sve uspija.

A povrh toga

svaka romanse francuske izvija

do nota ponajviih ak!

Nita ih tako ne privlai, pak,

k'o mundir i k'o izma,

a ovo opet iz patriotizma.

Ama to kaem stoji:

nad Moskvom prestonica ne postoji.

SKALOZUB

Poar je, mislim, mnogo

njenome ulepanju pripomog'o.

FAMUSOV

Spomenulo se, a ne vratilo se! Strave

imali smo vam te i preko glave!

Al' otkad kue, trotoare, bulevare,

sve to po novom planu prave,

ACKI

Kue su nove, predrasude stare.

Njih ne istrebi niti vreme, niti

moda, nit poar. Moete tu biti

spokojni.

FAMUSOV

vor zavei da se seti.

Pa ja te

moljah da uti.To bar, brate,

zamorno nije. Kuda leti?

/Skalozubu/ Da predstavim. Moj davni

prijatelj acki. Sin mog biveg

druga, Andreje Iljia poiveg.

Ne slui, jer ne smatra da je poziv javni

od vajde neke. Ali kad bi

nakanio se, radnik estok tad bi

zacelo bio. Prosto teta jedna!

Jer deko vam je glava izvanredna.

Prevodi, pie divno. Za aljenje je pozitivno

to kod ovakvog uma svog...

ACKI

Kako bi bilo da za drugog kog

to saaljenje priuvate?

Te vae hvale

meni su dotuale.

FAMUSOV

Ne samo ja, ve svi to, brate,

kude i ale.

ACKI

A ko je sudac? Duman pradedovski

ivota slobodnoga: onaj to i sad

crpe svoj sud i svoje mnjenje prima

iz novina od bog te pita kad:

jo iz vremena oakovskih,

iz doba osvajanja Krima.

I vazda oblaporni

da zvocaju sve isto i sve runije,

ne vide oni, za guenje orni,

i u toj svojoj svirci neumorni,

da je, to due gude, sve otunije.

Ta gde su oci otadbine, to bi

uzor nam bili? Onaj zar to dobi

bogatstvom pljakom, pa od sudske kazne

zatite nae

u prijatelja i rodbine,

a onda dvorce velelepne razne

da die zae

u kojima se pir i enluk ine

i gde tuinac - gost ne raspretava

ivota prolog prljavtine?

Mogu u Moskvi da ne pripitome

rukovi, gozbe, balovi, i kome

time se jezik ne sputava?

Il onaj to me,

kada sam bio jo u pelenama

na poklonjenje odvedoste k njemu,

ni sam ve ne znam emu;

taj Nestor hulja nad huljama,

okruen sluga hrpom?

U tuama sa i u pijankama

njemu ne jednom spasli pred prpom

ivot i ast odani ljudi ti;

a on ih sve odjednom

trampi sa hrta tri.

Il onaj to je - da bi proterao

svoj ef grofovski

majkama decu otetu s nedara

furgonima dogonio i terao

u balet svoj robovski,

a onda nju

lebdei duhom sav a sferama igara,

Amora i Zefira

izlagao, i Moskvu svu

gonio da aplaudira

i da se divi

lepoti dece te,

al' kada je pod steaj pao,

nije ni mog'o da umilostivi

poverioce, on je ove sve

Amore i Zefire na komad rasprodao!

Eto vam tih to doekae glas!

Tih iji strogi sud i mnjenja vrede!

A neka neko sad od nas

mlaih se nae tu

kojem je mrsko moljakanje,

koji ne trai mesto niti zvanje,

nego, saznanja edan, radi

i nauci posveti duu svu,

ili mu gospod sam

u srce plemeniti plam

spram umetnosti tvorake usadi

Poar! Ubistvo! - presretnu ga s drekom,

i oglase ga opasnim ovekom,

zanesenjakom! Mundir, mundir samo!

On je u njinom preanjem ivotu,

izvezen, divan, skrlvao strahotu

njihove umne bede i nagotu

njinoga kukavitva. Pa i mi

valja sa sreom svi

da poemo za njima! Za mundirom lome

vratove nae keri, nae ene.

Pa zar je davno minula i mene

ta slabost! Sad ve ne bih takvoj, bome,

podlego detinjariji. Al ko je

mogao onda da se ne povede

za svetom, kad ovamo put navede

gardistu kog il dvorsko lice koje,

pa ene, kape bacajui svoje,

iz glasa "Ura" viu!

FAMUSOV

/za sebe/

Gde u da stradam, ko niko na svetu!

/Glasno/

Ja idem sad, Sergeje Sergejiu,

u svom vas ekam kabinetu.

Pojava 6.

ACKI, SKALOZUB

SKALOZUB

Veto ste, spera nema,

takli se predrasada to ih ima

sva Moskva prema

ljubimcu svome: gardi, gardejcima, gardistima.

Njihovom kroju, njinim iritima

dive se kao suncu svi.

A ta je tu zaostala za njima

armija prva? ta smo gori mi?

I sve pasent, i strukovi nam uski...

A oficira meu nama ima

koji vam, bome, znaju i francuski.

Pojava 7.

ACKI, SKALOZUB, SOFIJA, LISA

SOFIJA

/tri prozoru/

Ah, boe! Pao! Ubio se!

/Pada u nesvest/

ACKI

Ko to?

SKALOZUB

Sa kim se zbilo zlo?

ACKI

Premrla sva.

SKALOZUB

Ma ko i kako?

ACKI

Ozledio se ime?

SKALOZUB

Da se nije to

Stari omako?

LIZA

/pati se oko gospoice/

Sudba! Molaljin konja uzjahao

pa tek u stremen stao,

a konj u dubak, te on pravo

na teme pao.

SKALOZUB

Zdravo

priteg'o uzde, jaha vajni. Kamo

da vidim je l na grudi il nasatke pao.

/Ode/

Pojava 8.

ISTI BEZ SKALOZUBA

ACKI

im da joj poraognemo? Reci samo!

Bre1

LIZA

U sobi vode ima tamo.

/acki tri i donosi. Sve do Sofijinog osveivanja dijalog poluglasan/

LIZA

Sipajte!

ACKI

Ve sam sipao. Priskoi,

mider popusti! Protri

siretom slepe oi!

Poprskaj vodom. Gle, osmotri,

mirnije die. Da je

hladimo im?

LIZA

Lepeze evo tu.

ACKI

Pogledaj tamo ta je.

Molaljin ust'o. Nju

uzbudila je glupost.

LIZA

Nu,

s gospoicom je uas pravi.

U nje je narav gadna:

ni izdaleka nije kadra, jadna,

da gleda kad se neko strmoglavi.

ACKI

Jo vodom kropi! No!

Tako. Jo! Jo!

SOFIJA

/duboko uzdahnu/

Kraj mene ko je to?

Kao da prosto snim. /Plaho u jako/

Gde je on? Rec'te! ta je s njim?

ACKI

Slomio vrat dabogda! Ubiti vas htede.

SOFIJA

Sa vae se hladnoe lede

damari u oveka.

Pa vi ste stena neka.

Ni da vas vidim neu, ni da ujem.

ACKI

Tek valjda ne elite

da zhog njega se uzbuujem?

SOFIJA

to tu stojite? Zato ne trite

da pomognete njemu?

ACKI

A da nema ko

pomoi vama? Vi bez ikog da ste?

SOFIJA

Ta ta ste

potrebni meni vi? Al tue zlo

sa vas je ega, ta je s tim, dabome,

da vam i otac umre? - nita to!

/Lizi/

Hajdemo tamo, bre!

LIZA

/odvodi je u stranu/

Kome?

Doite sebi! Zdrav i iv je on!

Kroz prozor pogledajte.

/Sofija se nagne kroz prozor/

ACKI

Zbunjen tom,

pa uurbanost, nesvest, strah, gnev - tako

osea sarao onaj koji gubi

nekoga koga jako voli.

SOFIJA

Evo ih amo. Ruku kanda ubi.

Ne moe da je digne.

ACKI

to se ja

ne ubih k'o i on!

LIZA

Da bude dva

ranjena, je li?

SOFIJA

Nekaj bolje

da ostane kod dobre volje.

Pojava 9.

SOFIJA, LIZA, ACKI, SKALOZUB, MOLALJIN /s povezanom rukom/

SKALOZUB

Vaskrs'o, nepovreen, samo lako

ruku uganuo.

Naprazno strah.

MOLALJIN

Oprostite to tako

vas sam prepanuo,

SKALOZUB

Da e vas tol'ko to da iritira,

mislio nisam. Tek u sobu rupiste.

Nas tre to. A vi o tle

odjednom lupiste.

Kad onoj gle:

Naprazno strah!

SOFIJA

I sad vibrira

na meni sve!

Iako vidim jasno

da mi je zebnja bila bez osnova.

/za sebe/

ACKI

/za sebe/

S Molaljinom ni slova.

SOFIJA

/kao i ranije/

Strah ne ovlada ranom inae lasno.

Bude: fijaker prevrne se na,

i podignu ga, a ja nita ba.

Al' me kod drugih prestrai uasno

sitnica svaka, makar da se neka

nesrea i ne slui, makar da oveka

i ne poznajem, - nije stvar u tome.

ACKI

/za sebe/

Trai u njega izvinjenje,

to se je nekad smilovala kome.

SKALOZUB

Dozvol'te da ispriam jedno prikljuenje:

Ima tu neka udovica,

knjeginja Lasova se zove, jahaica;

no mnogo nije s njom nijednom

jahalo kavaljera. Elem jednom

razlupa vam se ona kao niko.

Valjda dokej nekud zjao,

pa nije pridrao. Bila je, vele, i onako

nespretna onoliko.

A sad joj tako

i rebra fale prava:

pa trai mua da je pridrava.

SOFIJA

Ah, Aleksandre Andrejiu, sad

pokaite do kraja da ste

velikoduni. Ti bar - dokazaste

kol'ko za tuu nevolju i jad

niste ravnoduni.

ACKI

Da, i za to sam i na delu

maloas dokaz i te kako

usrdnom svojom brigom dao

kad sam vas trljao po elu

i kropio vas, pa vas tako,

ne znam za koga, vaskrsao.

/Uzima kapu i odlazi/

Pojava 10.

ISTI BEZ ACKOGA

SOFIJA

Veeras doi ete?

SKALOZUB

Kad?

SOFIJA

Ranije. Bie prijatelji samo.

Igra uz klavir. alost jo imamo,

pa bal da damo

ne ide.

SKALOZUB

Zbogom sad.

Do tate moram; on me eka ba.

A doi u.

SOFIJA

Pa, zbogom.

SKALOZUB

/stiska ruka Molaljinu/

Sluga va. /Izlazi/

Pojava 11.

SOFIJA, LIZA, MOLALJIN

SOFIJA

Umal' ne sioh s uma! Vi bar znate,

Molaljina, ta znai i koliko

za mene ivot va. Pa to se ov'liko

njim neoprezno aljakate?

A kako ruka, rec'te? Biste l' legli?

Lekara da pozovem? Da vam dam

kapljice? To da niste prenebregli!

MOLALJIN

Vez'o sam rupcem sam,

i otad me ne boli.

LIZA

Kladim se da se to sitnica,

niti tu zavoj treba, do li

da se iznima lepe. Ali jo krupnica

to e se glas taj da raznese:

na rugu vas e acki da iznese,

a Skalozub, zabaciv krestu svoju,

ispriae sa nesvest, pa e, bome,

pridodati i jo po koju boju.

Jer to se ege tie, majstor je u tome

i on: a ko i ne!

SOFIJA

A zar na njih i malo ja polaem?

Volj mi da volim, volj da kaem!

Molaljine, zar nisam sve

inila da se ne pokaem?

Re, kad ste uli, ne izustih,

uzdaha jednoga ne pustih,

nit' smedoh da vas pitam to,

nit' oi da vam sretnem.

MOLALJIN

Ne, Sfia Pavlovna, na vama to

vidi se sve.

SOFIJA

A gde da srce metnem?

Kroz prozor kadra beh

k vama da skoim. Neka osude izriu!

ta me se iko, ta li oni tiu?

ta li sav svet? Je l to za smeh? -

Neka se smeju! Runo? - neka grde!

MOLALJIN

Al' da nam samo otvorenost ta

ne bude tetna?

SOFIJA

Da se ne rasrde,

pa vas na dvoboj ne pozovu? Da?

MOLALJIN

Gore od metka re pogaa zla.

LIZA

Sada u tatice sedimo;

ba ne bih bilo zlo

do njih da tamo odletimo

bezbrina lica, veselo. Kad ko

kae nam ono to elimo,

poverujemo i te kako to.

I Aleksandru Andrejiu tako

u pamet dane minule dozov'te,

po koju alu podgrejte, obnov'te

preanje avrljanje s njim ma kako.

Osmejak koji, reca - dve.

i zaljubljeni gotov je na sve.

MOLALJIN

Ja smelost nemam da vam savet dam.

/Ljubi joj ruku/

SOFIJA

Ma suze liju, - je li vam to pravo -

umilna biu, biu osmeh sam.

Bojim se samo da li u da znam

do kraja da se pretvaram. Kud avo

nanese ackog!

/Odlazi/

Pojava 12.

MOLALJIN, LIZA

MOLALJIN

Boe, to je

stvorenje ovo veselo! avolan!

LIZA

Pustite, molim. I bez mene dvoje

ve vas je!

MOLALJIN

to je lice tvoje!

Volim te ba.

LIZA

A gospoicu, bolan?

MOLALJIN

Pa dunosti; a tebe...

/Hoe da je zagrli/

LIZA

ale radi

podalje ruke, molim!

MOLALJIN

Znadi:

stvarice imam tri:

toalet prvoj da ga vidi ti!

Divota: svuda ogledalo,

i spolja i iznutra; pervaz mu pak sama

pozlata i rezbarija; pa malo

jastue sve u inuvama,

pa prlbor. makazice

i jastuence za iglice:

divota - sve u biser optoeno,

pa belilo od bisera mleveno,

pa onda i pomada fina

za usne i za... ta jo tamo ima;

pa stakaoce s mirisima

rezede i jasmina.

LIZA

Ja nisam interedika, to znate.

Bolje mi rec'te: otkad da ste tako

sa gospoicom skromni; a ovako

obesno s njenom slukinjom brbljate?

MOLALJIN

Sad nisam zdrav, da skidam zavoj neu.

O ruku doi, kod mene posedi;

istinu tebi celu tad izneu.

/Odlazi na bona vrata/

Pojava 13.

SOFIJA, LIZA

SOFIJA

Kod tebe beh, al' nikog nema tamo.

Neu da ruam. Bolna sam. Dovedi

Molaljina ovamo.

Reci mu da bih ntela samo

da me obie.

/Odlazi u svoju sobu/

Pojava 14.

LIZA

tu su ljudi

u ovoj zemlji! On ti za mene,

ona za njim.A ta je sa mnom?

Ah, ljubav dok me traje morie mi grudi.

I ko da ne da srce iz nedara

za mog Petruu podrumara!

Kraj drugog ina

TREI IN

Pojava l.

ACKI, POTOM SOFIJA

ACKI

Saekau je, pa u izjanjenje

da iznudim od nje, da znam, pa kraj,

ko joj je najzad drag: da l Skalozub, il taj

Molaljin - ovo alosno stvorenje,

ta negdanja budala;

sem ako pamet ne stee aavko;

il taj sipljivko, taj fagot, unjkavko,

sazvee ovo gala

manevra i mazurki!

Ljubavi kob je da se igra murki.

A moja?

/Ulasi Sofija/

Vi? Veoma sam vam rad.

To mi i bee elja.

SOFIJA

/za sebe/

Kud da doea sad!

ACKI

Traili mene niste svakojako.

SOFIJA

Nisam.

ACKI

Da, saznam ja bih hteo

iako veze nema, nije vano tako

ko vam je drag.

SOFIJA

SOFIJA

Pa, boe moj, svet ceo.

ACKI

Svi vie nego ja?

SOFIJA

Poneki.

ACKI

O,

i ta ja traim, kad je reena sudbina?

Ja bih da traim vir, a njoj je smeno to.

SOFIJA

Biste l dve rei od srca: u vami

razmetljiva je veselost, nek mrve

u koga bude nastranog, od prve

ismejete ga surovo, a sami

ACKI

A sam sam smean, je li?

SOFIJA

Da!

Ton otar kao elik, pogled straan,

i rpa takvih svojstava, al' ta

strahota plod bi donela izdaan

u veoj meri, da primenite

nju prema sebi.

ACKI

Cenite?

udan sam, dakle, ja?

A nije udan ko?

Onaj to lii sa svakog glupaka?

Molaljin, valjda...

SOFIJA

Nije primer to

za mene nov. Ta vaa sklonost jaka

da u na svakog izlijete, pada

u oi vrlo, sato idem sada,

da vas u tome ne ometam.

ACKI

/zadri je/

Stojte!

/Za sebe/

Da se pritvorstvom ba i ja posluim!

/glasno/

to da se gloimo! Nemojte!

Ja jesam kriv Molaljina to ruim.

Izvinite me! Sad je moda drugojai

no to je bio pre tri leta:

na svetu biva da se preinai

drava, klima, da se preinae

shvatanja, naravi i sveta;

zar malo ima znatnih ljudi

za koje se je smatralo inae

kako su ludi,

jedan u vojsci, drugi pesnik lo,

a trei - samo

da imenujem ne smem njih,

sad od nekog doba na ovamo

umni sa i te kako jo,

i cenjeni od svih.

Neka Molaljin dakle ima svu

genija smelost, uma sva bistrinu,

no da li ima strast i revnost tu

i oseanja plamena estinu,

da mu sem vas, ba sve, sav svet

bude tek samo puki prah

i da se due svaki dah

ljubavi rasevetava cvet,

da mu sve misli, dele, dua sva

budete vi i to to vama godi?

Ko to to sada preivljujem ja,

a rei ne znam. Ali to to hodi

po meni sad i mnome se komaa

i besni, to krvniku svom ne elim.

A on? Zamukne tek i mirno glavu vea,

spokojan, neponesen ushienjem smelim.

Sam beg zna kakva tajna je skrivena

u njemu, bog zna ta li njemu

iz svoje mate dadoste, o emu

on i ne sanja. Njime zanesena,

svoja ste svojstva, moda, uzeli, pa njih

pozajmili mu pregrtima.

Nije on nita kriv. Sto puta ima

do vas krivice vie. Nek' je mimo svih

uman, i nek' je svakim bojim danom

umniji. Ali da l je vredan vas,

te vas ja pitam - da bih srca glas

sputao, da bih mirnom i pribranom

duom gubitak podneo. U to me sada

ubedite k'o prtjatelja, kao

oveka to je s vama odrastao,

ko bmta, - pa u modi spasti tada

to malo uma. Onda u na koju

daleku stmna poi, preodoleu,

ohladneu i prestati na svoju

da mislim ljubav, bol preboleu

u skitanju po svetu, trae' da u njemu

u no ima bez sna

zaborav naem svemu.

SOFIJA

/za sebe/

S uma ga svedoh nehotice ja?

/Glasno/

Pritvorstvo emu?

Molaljin maloas umalo to ne osta

bez ruke; ivo kosnu me se to.

Nameriste se tu; al' niste dosta

proumili da moe dobar ko

da bude prema svakom, ta ta ima zlo?

No neka ste u svojim

domiljanjima i u pravu ba,

nek i on stoji pod usrdnim mojim

pokroviteljstvom - emu onaj va

ujedljiv ton i aoke onake?

Izvin'te, nemam na jeziku dlake -

Zar da poteen ne ostane niko,

ma kako smiren bio? to?

Nek samo njega imenuje ko,

grad ege vae srui se na njega

i vaega zajedanja. O, ega!

Veito ega! ta vam je do toga,

tako vam boga?

ACKI

Oh, boe moj, pa zar sam ja od tih

kojima smeh je cilj ivota, je li?

Kad smene sretnem, to me razveseli,

ee moru oseam kraj njih.

SOFIJA

Kraj drugih moda, ali, nema spora,

da bi vas teko spopadala mora

s Molaljinom da njega blie upoznate.

ACKI

/sa arom/

Otkud ga vi toliko blisko znate?

SOFIJA

Nisam na tome nastojala ja

Sastavio nas bog.

Priljubila se, vidite li, uza nj eljad sva.

On vam kod tate mog

godine tri ve slui.

Tata je esto bez razloga ljut,

a on se tek pogrui

i svaki put

svojim ga utanjem ublai,

te prata po dobroti srca svog.

I on bi mog'o zabave da trai,

je li tako? Ali, ne! Da ne da bog

da prag od starih prekorai.

Urnebes, smeh kod nas ovamo, ega!

A on sa njima sedi, pravo mu il' ne,

i igra s njima karte vreme celo.

ACKI

I igra vreme sve i uti kad ga grde.

/za sebe/

Ona njega

no uvaava.

SOFIJA

U nj zacelo

onoga nema uma

to ja za jedne genij, a za druge uma.

Koji je blistav, brz, al' kojeg izbegava

svak, jer dolija oas svetu svemu,

um koji sve na mrtvo isjava,

tek da bi svet govorio o njemu,

no zar je takva pamet blagoslov za dom?

ACKI

Da li u svemu tom

satire ima il morala?

/za sebe/

Za nj ne bi ona groa dala.

SOFIJA

On ima naposletku

prirodu retku i neobina svojstva:

popustljiv, skroman, tih,

s licem bez truni nespokojstva,

sav duom ist od postupaka zlih:

nit' koga rui, nit se s kime ega:

drag mi je to radi ega.

ACKI

Ona se ali.

Ne voli ona njega.

Pomoi u vam dovrenje

Molaljinovljeva portreta. Ali

sa Skalozubom ta je? Naslaenje!

Kao planina armiji je brana;

uspravnim stasom,

licem i glasom heroj...

SOFIJA

ne mog romana.

ACKI

Ne vaeg? Ko da odgonetne vas?

Pojava 2.

ACKI, SOFIJA, LIZA

LIZA

/apatom/

Za mnom e Aleksej Stepani ovaj as stii

ovamo, gospoice.

SOFIJA

Moram ii.

Izvinite me.

ACKI

Kud?

SOFIJA

Frizeru.

ACKI

Ide on s milim bogom!

SOFIJA

Gvoe eka:

ohladie se.

ACKI

Ako!

SOFIJA

Mogu stii

gosti, veeras pozvani.

ACKI

A ja

sa svojom zagonetkom zar

da ostanem i opet? Dajte, bar,

da virnem makar kradom, makar minut - dva

u sobu vau. Sve je meni tamo

prijatno. Vazduh, zidovi toplotom

ogrejae me; zaliti ivotom

spomen na ono to je spomen samo,

a to se nee vratiti. Onamo

ostati dugo neu, idem, samo tren,

tek minut dva, a potom, lan

engleskog kluba rasprave biu plen

s dana na dan

o dui Skalozuba

i o Molaljinovom umu

/Sofija slegne ramenima, pa ode u svoju sobu i

zakljua se; sa njom Liza/

Pojava 3.

ACKI, POTOM MOLALJIN

ACKI

Sofija, o,

je li Molaljin njen izabranik? Ali

to ne i mu? On jeste glup, no ko

bez dece osta to mu pamet fali?

Usluan, rumen, skroman.

/Ulazi Molaljin/

Na prstima se blii amo, gle!

tedljiv na rei. Kakav li joj oman

dade te srce opini u nje?

/Obraa se njemu/

Mi nismo, Aleksej Stepani, ne?

izmenili ni recu - dve.

Pa kako ste mi sada?

Je li kod vas u redu sve?

Bez nevolje, bez jada?

MOLALJIN

Kao i pre.

ACKI

A pre?

MOLALJIN

Danas ko jue, s dana na dan.

ACKI

S pera

Kartama, a sa karu peru? Mera

i vreme zna se?

MOLALJIN

Otkada ja se

arhivskim radom bavim:

nagrade dosad dobih tri.

ACKI

Slavi i asti, znai, vi

gurate putem pravim?

MOLALJIN

Ne, dar svoj ima svak.

ACKI

Pa da.

A vi?

MOLALJIN

Ja dva!

umerenost i akuratnost.

ACKI

Vanredna dara dva i vrede, bome,

vie no nai svi.

MOLALJIN

A vi, dabome,

sree ste ste u slubi? Neprijatnost

to vam ne dadu in?

ACKI

im ljudi dadu, sud pak njin

ne mora biti taan.

MOLALJIN

udili smo se mnogo.

ACKI

emu samo?

MOLALJIN

alili smo vas.

ACKI

Trud neprobitaan.

MOLALJIN

Tatjana Jurjevna je neto tamo

priala kad je amo

iz Petrograda dola, a na ime da ste

u vezi bili

sa ministrima, pa ste

tu vezu posle pokvarili.

ACKI

A ta o tome ona haje?

MOLALJIN

Tatjana Jurjevna!

ACKI

Ja ne znam jedino da je

aava; al' je ni u snu

video nisam,

MOLALJIN

Ama da l' je ta?

Tatjana Jurjevna!... Ta ona je uvena.

A osim toga sva imena,

elita meu inovnitvom sva,

ili su rod il' prljatelji njoj,

Tatjana Jurjevnu neizostavno

bar jednom valja, drue moj,

da posetite.

ACKI

Zato.

MOLALJIN

Uviavno

pokroviteljstvo esto tamo

ba nae ovek, gde se i ne nada.

ACKI

enama je, dodue, idem, mada ne mdl toga.

MOLALJIN

Kako li je samo

srdana, dobra, mila, prosta!

Balove daje raskone za priu

od Boia do posta.

A leti ugoava sve na teferiu

u letnjikovcu svom na selu,

Zar ne bi, zbilja, bllo bolje

da sluite u Moskvi, tu kod nas,

pa em da platu vuete debelu,

te bog da vidi vas,

em provoda do mile volje.

ACKI

Kad radim, provoda se klonim,

kad se dedaim, onda se dedaim.

Ja majstorima onim

preputam jaim

da meaju zanata ova dva;

njih ima tma.

Ali me njima

ne nalazim se ja.

MOLALJIN

Ne vidim ega,

izvinite me, prestupnog tu ima.

Eto Foma Fomi: vi znate njega?

ACKI

Pa ta?

MOLALJIN

On je kod tri ministra

naelnik bio odeljenja;

premestili ga amo...

ACKI

Nuto otkrovenje!

Krasnlk! Obrazao tupavog filistra!

Budala preispoljna!

MOLALJIN

Ama

ta vi to? Stil se njegov meu nama

uzornim smatra. itali ste ne?

ACKI

Ja gluposti na itam, uzorne tim pre.

MOLALJIN

Ne, zbilja, sa uivanjem sam pravim

itao ja, al' kako

sam nisam pisao...

ACKI

To se vidi lako.

MOLALJIN

ta mislim ne smem da izjavim.

ACKI

A to tajanstveno toliko?

MOLALJIN

U godinama mojim niko

imati sud svoj ne bi smeo.

ACKI

Pa, k'o i ja, i vi ste ovek zreo.

Zato bi bilo, ako boga znate,

miljenje tue tako sveto?

MOLALJIN

Nuno od drugih zavisi se, eto.

ACKI

to nuno?

MOLALJIN

Pa kad in imate

ovako mali...

ACKI

/skoro glasno/

I s takvom duom, s oseanjem tim

voljen je! Ona, tek da mi podvali,

ismevala se meni ovim svim.

Pojava 4.

/Vee. Sva vrata irom otvorena, osim vrata za Sofijinu sobu. U perspektivi se vidi niz osvetljenih

soba. Sluge se uurbale. Jedan, glavni meu njima, govori/

SLUGA

Ej, Filka, Fomka, bre svee, nu!

Stolove, karte, etke, krede!

/Kuca na Sofijina vrata/

Pouri gospoicu, Lizaveta, dede!

Natalja Dmitrijevna sa muem eka nju.

A i na ulaz kue nae

koije neke sad ba dozvrj'ae.

/Razilaze se. Ostaje sam acki/

Pojava 3.

ACKI, NATALIJA DMITRIJEVNA /mlada dama/

NATALIJA DMITRIJEVNA

Gle, da l' se varam! Njegov lik! Dakako!

Oh, Aleksandre Andrejiu, vi?

ACKI

Zar se za ova leta tri

promenih tako jako,

kad me sa nevericom merite ovako

od perina do peta?

NATALIJA DMITRIJEVNA

Zamiljala sam da ste preko sveta,

od Moskve negde bestraga. Je l' davno?

ACKI

Od maloas.

NATALIJA DMITRIJEVNA

Na dugo?

ACKI

Prema tome!

A ovek mora da se divi, bome,

kada vas vidi. Vi ste se ba slavno

popravili i prolepali strano.

Mlai ste, puni ste sveine.

Od ara, smeha, rumeni, hitrine,

sve vam se lice preliva izdane.

NATALIJA DMITRIJEVNA

Udata sam.

ACKI

to odmah ne velite?

NATALIJA DMITRIJEVNA

Divnoga mua imam, sad e i on sam.

Upoznau vas ako to elite.

ACKI

Molim.

NATALIJA DMITRIJEVNA

Unapred znam,

dopae vam se. Kad ga pogledate,

sudite sami.

ACKI

Verujem; ko ne bi?

Va mu je.

NATALIJA DMITRIJEVNA

Ne po tome, ve po sebi

po naravi, po umu. Da ga samo znate!

Nema mu ravna, zlata vredi moj

Platon Mihajlovi. On u slubi vojnoj

bio je pre, al nije sad u njoj.

Svak tvrdi ko ga zna od pre

da bi po svojoj hrabrosti dostojnoj

i po svom daru, prestigao sve,

i bio, da je uv'o poziv svoj,

komandant Moskve.

Pojava 6.

ACKI, NATALIJA DMITRIJEVNA, PLATON MIHAJLOVI

NATALIJA DMITRIJEVNA

Ah, evo ga moj Platon

Mihajlovi.

ACKI

Ta! Pa mi se znamo davno,

Prijatelj stari! Eh, sudbina to je!

PLATON MIHAJLOVI

Pa zdravo, acki, brate!

ACKI

Slavno,

Platone drue! Vlada se ispravno.

Vladanje bi se tvoje

imalo da pohvali javno.

PLATON MIHAJLOVI

Kao to vidi, brate, to je,

itelj moskovski, oenjen.

ACKI

A tvoji

drugovi, braa, logorska galama:

to vie za te ne postoji?

Izleava se na tenane.

PLATON MIHAJLOVI

Ama,

i ja ti se zanimam, uvebavam, zna,

flautu: duet u a - molu.

ACKI

Isti to ga

vebae pre pet leta? Ima ba

postojan ukus. Nita ti od toga

za mua nema dragocenije.

PLATON MIHAJLOVI

Seti se mene kada bude oenjen.

Isto, na isti glas jektenije

i ti e tad od dosade da gudi.

ACKI

Pa ti me udi!

Dosada? Zar si dankom tim

ve sada obremenjen?

NATALIJA DMITRIJEVNA

Zanimanja vam razna voli

Platon Mihajlovi, mili moj:

Egzercir, manje, stroj,

a sad ih nema, meutim;

zato ponekad jutrom dosada ga skoli,

ACKI

A to da besposlii? Tu ti

moranja nema bar. U garnizon

lepo se ti uputi.

Dae ti eskadron.

Jesi li kapetan ili major sad?

NATALIJA DMITRIJEVNA

Platon Mihajlovi moj

zdravlja je vrlo slaba.

ACKI

Gle! Otkad?

NATALIJA DMITRIJEVNA

Stalno ga boli glava, joj!

reumatizam ima.

ACKI

Pa krei se se vie, znoj!

Jahanje, selo, topla klima,

selo je leti raj.

NATALIJA DMITRIJEVNA

Platon Mihajlovi, varo, Moskvu, voli.

Zar bogu iza lea, u zabaen kraj

da se zakopa?

ACKI

Moskvu? Grad? Dozvoli,

pa ti si lud! A preanje si dane

zaboravio?

PLATON MIHAJLOVI

Brate, ta da radi?

Bilo pa prolo!

NATALIJA DMITRIJEVNA

Tu sa svake strane,

mili moj, duva;

da bog sauva!

A ti se tuna hladi,

raskopao si ak i prsluk, gle!

PLATON MIHAJLOVI

Nisam ti, bratac, to sam bio pre.

NATALIJA DMITRIJEVNA

Zakopaj se! Jedared bar uradi

kako te molim, mili moj!

PLATON MIHAJLOVI

/hladnokrvno/

Sad, sad.

NATALIJA DMITRIJEVNA

I skloni se od vrata malo, kad

promaja duva od pozadi.

PLATON MIHAJLOVI

Nisam ti, bratac, to sam bio, ne!

NATALIJA DMITRIJEVNA

Duice, s vrata se ukloni, de!

Uini, boga radi!

PLATON MIHAJLOVI

/sa oima put neba/

Ah, duice!

ACKI

Nek bog

sudi ti sam!

Da oas li se promeni! A znam

jo koncem proleg leta: vranca svog

uzjaio bi - tad si bio

u puku - pa bi, io,

leteo k'o oluja, makar spreda

duvao vetar ili od pozadi.

PLATON MIHAJLOVI

/uzdahne/

Bejae nekad, sad se pripoveda.

A divno ti smo, bratac, bili mladi

Pojava 7.

ISTI, KNEZ TUGOUHOVSKI I KNEGINJA SA

EST KERI

NATALIJA DMITRIJEVNA

/tankim glasiem/ Knez Pjotr Ilji! Kneginja! Boe moj!

Kneginjica Zizi! Mimi!

/Glasni poljupci, potom sedaju i osmatraju jedna

drugu od peta do glava/

I KNEGINJICA

Pa kakve falte!

II KNEGINJICA

Froncle svud! Pa kroj!

NATALIJA DMITRIJEVNA

Ne, al' da mantil moj atlasan

vidite samo!

III KNEGINJICA

to je meni moj kuzen

earpu dao!

IV KNEGINJICA

Svila! A desen!

V KNEGINJICA

Ah, slika!

VI KNEGINJICA

Da je pojede, pa to je!

KNEGINJA

Ss! Rec'te ko je

taj to se nama tamo

pokloni kad smo uli?

NATALIJA DMITRIJEVNA

acki, to je,

ba sad je doputov'o smo.

KNEGINJA

Van slube?

NATALIJA DMITRIJEVNA

Da. Ba doo malo pre

s puta po svetu.

KNEGINJA

enjen nije?

NATALIJA DMITRIJEVNA

Ne.

KNEGINJA

Knee, ovamo, knee! Bre, de!

/okree prema njoj torbicu za sluanje/

Ohm!

KNEGINJA

Na obed da si pozvao to pre

za sredu vee onog znanca

Natalije Dmitrijevne, eno tog!

KNEZ

/Ode, vrzma se oko ackog i nakaljuje/

Ihm!

KNEGINJA

Nu, de!

Deci je bal, a tata klanca

na poklonjenje. Eto ti ta znai

imati dece. Sad sa ti igrai

sve rei. On je kamer-junker?

NATALIJA DMITRIJEVNA

Ne.

KNEGINJA

Bogat?

NATALIJA DMITRIJEVNA

O, nije.

KNEGINJA

Knee, da se nisi mak'o!

Pojava 8.

ISTI I GROFICE HRJUMINE, BABA I UNUKA

GROFICA UNUKA

Ah, grand maman! Ko rani tako!

Ta mi smo prvi!

/Izgubi se u pobonu sobu/

KNEGINJA

Eto, kako tuju!

Ona je prva! Nas no zarezuju!

Aspida, celog sveta svog

devuje, grehe prostio joj bog!

GROFICA UNUKA

/vrativi se, uperi na ackog dvogubi lornjet/

Msje acki! Vi u Moskvi! Isti ba

kakvi ste bili?

ACKI

to da je promenim?

GROFICA UNUKA

Jo uvek momak?

ACKI

Kime da se enim?

GROFICA UNUKA

Kim u tuini? O, pa mnogi na

otud, ni pet ni est,

doe sa enom

i tako nam ukae est

da a maamodom ponekad uvenom

srodimo se.

ACKI

Jadnik! Teko tome!

Duu mu ima, bome,

poneka naa lepojka da jede

koja vam maamode imitira.

Gde samo kopijama smede

original da preferira!

Pojava 9.

ISTI i mnogo drugih gostiju. Izmeu ostalih ZAGORECKI. Mukarci pozdravljaju, struui nogama, odlaze u stranu, tumaraju iz sebe u sobu i

izlaze. SOFIJA izlazi iz svoje sobe: svi joj idu u

susret.

GROFICA UNUKA

Eh! Bon soir! Touis voila! Jamais trop diligente, vous

nous donnez toujours le plaisir de lattente.

ZAGORECKI

/Sofiji/

Za pozorite imate li gde

mesta za sutra vee?

SOFIJA

Ne.

ZAGORECKI

Dozvol'te da vam dam. Uzalud bi se iko

trudio da vam nae. Kuda sve

jurio nisam kao niko!

Na kasu - razgrabljeno tamo;

direktoru - intimno mi se znamo

zorom u est:

al jest:

tamo joj sino karte presahnue;

te ti ja jednom, drugom, treem, k'o bez due,

uzbunim svakog koga stignem,

dokle ti najzad nasilice dignem

kenjkavom jednom dedi.

Znamo se dobro; on siroma'

veito sedi doma:

pa vek na miru doma i posedi!

SOFIJA

Hvala na karti vrlo, ali

jo vie to ste tol'ko trkarali.

/Pojavljuju se jo neki gosti. Zagorecki za to vreme odlazi mukarcima/

ZAGORECKI

Platon Mihajlovi?

PLATON MIHAJLOVI

Kidaj!

Idi pa ene lai, njima kule zidaj!

Istinu ja u da ispriam za te

od svake lai crnju.

/ackom/

Evo, brate,

pretstavljam ti ga, to je, - kako

utivije i nenije ti svako

naziva takva lica

to ti je ovek svetski,

inae poznat lopov, varalica:

Anton Antoni Zagorecki.

Priuvaj ga se, ta ti ptica

divota da spletkari znade.

Ne sedaj s njim za karte: krade.

ZAGORECKI

Osobenjak! Namorko, ali dua od oveka.

ACKI

No primajte me zlo! Kojeta! Neka.

Ima i okrom asti vrednih stvari.

Jedan te grdi. drugi blagodari.

PLATON MIHAJLOVI

Ah, ne; u nas na ustima je svima

grdnja, a svak te, bratac, svnda prima.

/Zagorecki se izgubi u gomili/

Pojava 10.

ISTI I HLJOSTOVA

HLJOSTOVA

Zar je sa est i pet meni lako,

neaka, da dopuzim? Muka!

S Pokrovke itav svet se vozi. Bruka!

No grob! Pa da bih utucala kako

dosadu, ja ti sa sobom povedoh

Arapku; slue, a dovedoh

sa sobom i kuence. Ljubim te da ko

za jelo to

njama prislui;

od veere im moe to da da.

Kneginje! Zdravstvujte!

/Sela/

Ah, Sonjice, da zna

Crnkinju tu to mene slui!

Svaki joj pokret maji, kriva sva!

Kudrava sva! Pa ljutita, pa zla!

Pa to je crna samo!

I ko je strana! Boe moj!

Sazdao bog i takav, eto soj.

avo, pa to! U devojakoj tamo

eno je sobi.

Da je pozovem?

SOFIJA

Ne, ne sad,

drugi put.

HLJOSTOVA

Njih ti - verovao ko bi! -

na trg k'o marvu vode. Ne znam kad

pri'o mi neko... To... u nekom turskom gradu.

A zna li ko mu dade nju?

Anton Antoni Zagorecki. - Nu!

/Zagorecki prie napred/

Laov, je, karta, krade; i ne dadu

prag da im pree mnogi te ga znadu.

/Zagorecki se izgubi/

Ali je majstor da uslui, boli!

Na vaaru je, on bar tako veli,

Crnkinje uz'o dve;

za sestru mi Praskovju jednu, drugu za me;

al bie pre

da ih je smotao na karti. Nego ta me

briga za to. Tek dar je pao!

Zdravlje mu Gospod dao!

ACKI

/s kikotom Platonu Mihajloviu/

Od takvih hvala male asne ima.

Ni Zagorecki nije njima

mogao da odoli, nego ipke savi

i, eno, - izgubi se.

HLJOSTOVA

Ko je

veseljak taj? I im se bavi?

Kake se zove?

SOFIJA

acki to je.

HLJOSTOVA

Za ta je on te smeno za'o, ta?

ta hoe? emu ovde smeh?

Starosti rugati se, to je greh.

S tobom je, to se seam ja,

igrao dok si mala bila. Toga gosta

za ui ja sam vukla, ali nisam dosta.

Pojava 11.

ISTI I FAMUSOV

FAMUSOV

/Gromoglasno/

Nema se ve na brigu dalo

gde li je to knez Pjotr Ilji; kad tamo:

on stig'o ve. Zamaj'o sam se malo

u galeriji. No to kasni samo

Sergej Sergeji Skalozub ovako?

Nema ga, pa ga nema ba!

A ugledan je ovek ovaj na

Sergej Sergeji Skalozub, je l' tako?

HLJOSTOVA

Gospode! Trepti kao truba neka,

da prsnu ui u oveka.

Pojava 12.

ISTI I SKALOZUB, POTOM MOLALJIN

FAMUSOV

Sergej Sergeji! Gde ste, blago nama?

Iskrivilismo vratove za vama.

/Privodi ga Hljestovoj/

Snajkica moja - ona vas ve zna

o vama davno prio sam joj ja.

HLJOSTOVA

/sedei/

Bili ste ovde pre u puku...kako ono... de,

grenadirskome?

SKALOZUB

/basom/

Novozemaljanske - muketirskome,

njegovog velianstva puku,

hoete rei?

HLJOSTOVA

Ja vam se u te

pukove ne razbiram.

SKALOZUB

A u neku ruku

formalnih ima razlika, zar ne?

Ispusti na mundiru, epolete, voz

okolo vrata.

FAMUSOV

Hajte, mili,

vanredan vist smo sastavili.

Smejaete se. Gde je knez?

Hajdete i vi, knee, s nama.

/Odvodi sa sobom njega i kneza/

HLJOSTOVA

/Sofiji/

Uh! Oma s vrata spade mi. aavko

ovaj tvoj otac: kao da je sama

naao diva! Pretstavlja, blesavko,

a i ne pita, eli li il' ne.

MOLALJIN

/daje joj karte/

S partijom vaom u redu je sve:

a sastav je ovakav:

Foma Fomi i mesje Kok i ja.

HLJOSTOVA

Hvala ti, due!

/Ustaje/

MOLALJIN

to imate psa!

Kao naprstak kakav!

Divan! A dlaka svilena, pa sja.

Jednako sam ga milovao,

HLJOSTOVA

Rode, hvala.

/Izlazi, a za njom Molaljin i mnogi drugi/

Pojava 13.

ACKI, SOFIJA i nekoliko gostiju sa strane, koji se u toku scene razilaze.

ACKI

Tamni je oblak, vala,

razjurio k'o dah.

SOFIJA

Ne nastavljajte to.

ACKI

A to?

ime vam tol'ki ulih strah?

Hteo sam samo da pohvalim to

to uspokoji razgnevljenu gou.

SOFIJA

A zlobnom biste okonali zlou.

ACKI

Znate l' ta htedoh rei? Elem:

starice sve se naprasito zlice,

dobro je da ih dvore udvorice,

te budu gromobran i melem.

Molaljin! Ko bi spokojne ovako

doveo sve u red! I na'o da je pas

prekrasan: i u pravi as

eljao karte! Zagorecki lako

nee u njemu da premine.

Vi ste tu skoro mnoge osobine

njegove nabrojali bili;

ali ste mnogo i zaboravili,

zar ne?

/Ode/

Pojava 14.

SOFIJA, potom G.N.

SOFIJA

/za sebe/

Taj ovek duu vadi meni

uvek me strano ozlojedi.

Zavidljiv, zao, gord, sve trai da uvredi

i da ubode.

G.N.

/prllazi/

to ste zamiljeni?

SOFIJA

O ackem mislim.

G.N.

Kako vam se svidi

otkad je do'o?

SOFIJA

Nije ba pri sebi.

G.N.

Pomerio?

SOFIJA

Ne sasvim.

G.N.

Al' se ridi?

SOFIJA

Izgleda.

G.N.

ovek rek'o ne bi!

Pa zar u godinama tim?

SOFIJA

ta se tu moe!

/Za sebe/

Sklon izgleda

da poveruje. Svaim se i svim

egate vi od reda,

moj acki! Ded da vidite na sebi

kako je to!

/Ode/

Pojava 15.

G.N., potom G.D.

G.N.

Sa uma si'o? Gde bi!

To joj se sve ini zar! Al' bie da je.

Iz prstiju tek isisala nije.

Jesi li Suo?

G.D.

ta?

G.N.

Za ackog.

G.D.

ta je?

G.N.

Lud.

G.D.

Hajde!

G.N.

Nije moje.

G.D.

Hogo Sijo?

G.N.

Tako sam uo.

G.D.

Pa se uri, ne?

da protelali bre bolje to?

G.N.

Idem da pitam. Znae moda ko.

Pojava16.

G.D. POTOM ZAGORECKI

G.D.

Veruj brbljivcu! Glupost uje gde

i ponavlja je odmah. Jesi li uo

o ackom?

ZAGORECKI

ta?

ZAGORECKI

Poludeo.

ZAGORECKI

Ah, jest,

znam, znam, ve uh. Zar ja tu vest

da ne znam? Sluaj tu se izmetnuo

jedinstven. Njega nagna da poludi

lopua - ujak. Svezali pa s njim

u utu kuu, pa u lance.

G.D.

Budi

pametan, ovee! Pa ovde malo pre

bio je on.

ZAGORECKI

Pa ta je s tim?

Pustili znai s lanca, to je sve.

G.D.

Nato da pita za nevinog koga,

kad si ti tu! Sam u ja

da vidim, dragoviu, da l' ko zna.

Pruiu krila. Ti, tako ti boga,

ni rei.

Pojava 17.

ZAGORECKI, POTOM GROFICA UNUKA

ZAGORECKI

Ko je acki tu?

Poznato ime. Gde sam to i kad

upozn'o nekog ackog? uste l?

GROFICA UNUKA

Nu?

ZAGORECKI

O ackom; tu u sobi bee sad.

GROFICA UNUKA

Znam; razgovarali smo.

ZAGORECKI

Je li?

estitam. Lud je.

GROFICA UNUKA

Kako?

ZAGORECKI

Pomerio.

GROFICA UNUKA

Ma ridela sam im me omerio,

re ste mi prosto s usta preoteli.

Pojava 18.

ISTI I GROFICA BAKA

GROFICA UNUKA

Ah! Gmnd maman! udesa! uh ba sad.

Za skandal niste uli? Novost! Ah, da znate!

Poslastica!

GROFICA BAKA

Govori jae, brate.

Zaepljene mi ui.

GROFICA UNUKA

Nemam kad-

/Pokazuje na Zagoreckog/

Il vous dira toute l histoire.

Idem da pitam.

/Ode/

Pojava 19.

GROFICA BAKA

ta to ree? ar?

Poar?

ZAGORECKI

Ma nije. Celom tom darmaru

acki je kriv.

GROFICA BAKA

Zar acki? U buvaru?

ZAGORECKI

U gori vrag ga ne ubi:

kurumom tras u mozak, skroz kroz ubu

od te sad rane enuo.

GROFICA BAKA

Trag mu se gubi

u farmazonskom klubu?

Me muslimane krenuo?

ZAGORECKI

Njoj ne dokaza ve!

/Ode/

GROFICA BAKA

Anton Antoni! Ah!

Pobee! Svi u prpi! Sve je strah!

Pojava 20.

GROFICA BAKA I KNEZ TUGOUHOVSKI

GROFICA BAKA

Knee, o, knee! Dua mu u nosu,

a trai bal. O, knee! uste l'? Niste?

KNEZ

Ahm!

GROFICA BAKA

Ko top je gluv. Da l' opaziste,

da su upravnik grada bili? Znate l to su?

KNEZ

Ehm!

GROFICA BAKA

I ko je ackog zatvorio?

KNEZ

Ihm!

GROFICA BAKA

Ma tesak dati mu i ranac!

Pa s njim u etu! Nego! Preverio!

KNEZ

Uhm!

GROFICA BAKA

Taj Turin! Taj volterijanac!

ta? Gluv si, rode, a? Pa uzmi trubu, more!

Eh, od gluvoe nema nieg gore!

Pojava 21.

ISTI I HLJESTOVA, SOFIJA, MOLALJIN, PLATON MIHAJLOVI, NATALIJA DMITRIJEVNA, GROFICA UNUKA, KNJEGINJA

SA KERIMA, ZAGORECKI, SKALOZUB, POTOM FAMUSOV, I MNOGI DRUGI

HLJOSTOVA

Siao s uma! Moliu vas ja!

Ni pet, ni est! Na preac, a?

Jesi li Sofija, ula?

PLATON MIHAJLOVI

A od kog je ta

prvo potekla vest?

NATALIJA DMITRIJEVNA

Od svih.

PLATON MIHAJLOVI

E, tada

nema se kuda; mada

ja u nju sumnjam.

FAMUSOV

/Ulazei/

Je l za ackog, da?

Ma ta tu ima da se sumnja? Ja,

ja sam to prvi otkrio, otkad!

udim se samo to jo vezan nije.

Poni o vladi - bog zna, ta e tad

da ti natrua, malo poniznije

prikloni plea, pokloni se kome,

pa ma i lica samoga monarha,

odmah si podlac za nj, dabome.

HLJOSTOVA

I sve ga neto na smeh darka.

Ja rekla ne znam ta, - on uz'o da se ceri.

MOLALJIN

Mene je hteo da uveri

kako se posla svog

u Moskvi u arhivi treba da okanem.

GROFICA UNUKA

Meni je kao maamodi stao

da pravi komplimente.

NATALIJA DMITRIJEVNA

Mua mog -

htela sam da se zagrnem

u selendru je slao.

ZAGORECKI

Ma lud po svemu.

GROFICA UNUKA

Po oima sam njemu

videla to.

FAMUSOV

U njega je ta ica

od majke, Ane Aleksevne. Ona

pomerala je umom, pokojnica,

bar osam puta.

HLJOSTOVA

Ba je vasiona

svakakvih uda puna. Pomerio

u svoje mlado doba! Znai: pio

kolike nije bilo za nj.

KNJEGINJA

Pa, da.

GROFICA UNUKA

Bez sumnje.

HLJOSTOVA

Sam ampanj

kupama ple.

NATALIJA DMITRIJEVNA

Ma, buteljama:

i to golemim.

ZAGORECKI

/sa arom/

Ne, ve ve