21Januar 2010. www.serbianmirror.com

S P O R T

Z

adnji mesec u godini uvek je prepun

sportskih uzbu|enja i neizvesnih

rezultata. Svi `ele {to bolju poziciju

na tabeli i miran zimski san. @ele sigurnost

pred nastavak prole}njeg dela takmi~enja i

ostvarenje krajnjeg cilja osvajanja titule

prvaka Srbije u bilo kojem sportu, jer se

prvak pamti a sve drugo ide u zaborav.

PI@ONOVA JESEN

Preporodio ~ovek crveno – bele.

Posle dve godine posrtanja i lomova stigla

Zvezda najzad do jesenje titule i tri boda

vi{e od svog velikog rivala Partizana.

Napravio je Vladimir Petrovi}- Pi`on i tim

i igru. Naterao svoje naj`e{}e kriti~are da

mu se dive, ali i stvorio ljubomorne na

svoj uspeh pa zato `ele da ga ru{e. Jedna

grupa `eli da ga ru{i samo zato {to je na

15 me~eva pretrpeo samo jedan poraz.

Svako normalan se pita: da li je normalno

i moralno ru{iti trenera koji je stabilizovao

tim izvukao maksimum od nasle|enih

polutana, afirmisao i postavio na odgo-

varaju}a mesta u ekipi i na terenu, jeftine

i neafirmisane prido{lice. Ka`u bez stida

kriv je, {to je prvi na tabeli, {to je posle

dve godine doveo tim do jesenje titule i

{to je u celoj sezoni pretrpeo samo jedan

poraz od svog velikog i ljutog rivala

Partizana. Eto, samo zbog toga ho}e da

ras~ere~e jednu od pet zvezdinih zvezda.

Ako ludost u ideji postoji, ovo je najve}a

i ludost i glupost.

FE[TA NA KRAJU

I bi pobeda! Pet godina ~ekana,

dugo sanjana, najzad do~ekana i to onda

kada to niko nije o~ekivao. Pobeda pot-

puno zaslu`ena. Tako je Partizan u

poslednjem kolu Fudbalske Lige Evrope

po grupama savladao skupoceni i veoma

jaki [ahtjor i tako prekinuo dugi niz

poraza (bilo ih je 12) i tako na kraju sa

osmehom sa tri boda na kontu zaslu`eno

oti{ao na zimski odmor. Da su samo sa

toliko vi{ka `elje a manje respekta igrali

svoje me~eve fudbaleri Partiana, od

po~etka takmi~enja u Evropi, sigurno bi

imali jo{ koji bod vi{e na svom kontu a

doma}i teren bi ostao neosvojiv. Crno –

beli nisu zaslu`ili ovacije za celokupan

utisak u Ligi Evrope, ali su pred zimsku

pauzu ostvavili prijatan utaisak, jer nije sa

nulom zavr{ena i ova epizoda. Scena na

kraju me~a sa [ajhtorom kada su igra~i

razmenili grudve od snega, koga je bilo u

izobilju sa svojim vernim navija~ima –

grobarima, bile su kao poljubac za ras-

tanak od dva meseca.

Nakon pet godina evropskog posta

upisana je toliko `eljena pobeda koja }e

biti podstrek za neka budu}a lep{a dela.

Crno – beli valjak sa svojim navija~ima

ima zadatak da ponovo bude prvak i ost-

vari {ansu za neke nove pobede u

Evropskoj ligi.

PUNA KRIGLA

Cela ko{arka{ka Evropa se pita

posle briljantne pobede ko{arka{a Partizana

nad EFES PILSEN-om sa 93:92, koje taj

Aleks Mari} i svake godine novi Partizan!

Odgovor glasi: Srbin, ro|en u Australiji,

koji do dolaska u Partizan ni sam nije znao

da tako dobro igra ko{arku, sve dok nije

do{ao u Duletove ruke. Danas je Aleks

najvredniji dijamant u ekipi nesalomivih

sirotana od kojih prebogati evropski

klubovi strepe. Zato je u prepunoj dvorani

Pionir, opet bilo veselo. U njoj se ponovo

desio novi po~etak epizodne serije zvani

Evroliga.

Desilo se ~udo, pobe|en je tim koji

predstavlja vrh kvaliteta Evropske ko{arke.

Stvorena je {ansa da se Partizanovi ko{arka{i

na|u me|u najboljim evropskim klubovima,

me|u 16 veli~anstvenih. I dok Mari},

Vrane{, Kecman, Ra{i}, Veseli, Milo{evi},

goloobradi \ekic i afro – amerikanci Roberts

i Mekejlen pune protivni~ki ko{, vrapci na

grani cvrku}u da je to sve smislio trener

~arobnjak Dule Vujo{evi}.

ZEMLJA PLIVANJA

Postali smo zemlja plivanja, u

kojoj kao pe~urke posle ki{e ni~u svetski i

evropski rekorderi. Di~ili smo se

Miloradom a sada i Miloradom, Na|om,

Ivanom, ^abom i drugim golobradim biser-

ima. A {ta bi tek bilo da imamo bazene a

ne da nam takvi pliva~ki talenti treniraju u

gumenim de~jim bazenima. Pa ipak, zadi-

vljuju pliva~ki svet. „Bo`e gde bi nam bio

kraj”. Turci izgradili jedan od desetina

pliva~kih bazena, u gradu gde je Partizan u

ko{arci izgubio od Efesa. Na{i pliva~ki

asovi do{li u taj grad na prvenstvo Evrope

u plivanju i sko~ili u bazene pobrali reko-

rde i uzeli medalje. Sada ih imamo ukup-

no 11. Predhodnih 8 je doneo Milorad, iza

njega se sada kre}e kololna mladih talena-

ta velikih mogu}nosti. Zato sa pravom pita-

mo, {ta je sa bazenima, jer kako vidimo

nema ih ni na vidiku. Ka`u bi}e ih, ali nez-

naju kada. Preporu~uju sna|ite se. Pla{imo

se dok ne odlu~e ne{to konkretno da }e

na{i delfini otplivati u neke tu|e vode i

bazene, verujte da }e tada biti kasno da se

ne{to ispravi.

VEROVALI ILI NE

Ovo je ta~no. Na prepunoj

Srpskoj marakani presre}ni navija~i kli~u

svojim orlovima koji su posle velike pobe-

de nad Rumunijom od 5:0, visoko ka nebu

uzleteli, jer su ostvarili sebi zadati cilj i

`elju nacije da ove 2010. godine igraju na

Svetskom prvenstvu u Africi sa jo{ 32

najja~e ekipe sveta.

U tome slavljeni~kom ra-

spolo`enju niko od 50.000 du{a nije mis-

lio na svetsku razaraju}u ekonomsku

krizu, na veliku skupo}u osnovnih `ivot-

nih potreba, na klimatske promene koje

prete da ugroze opstanak i ljudi i prirode.

Pevu{ili su pesmu: „Alaj mi je ve~eras po

volji” a za sutra vide}emo. 50.000 navi-

ja~a i 22 aktera na terenu po{tovali su

pravila fer pleja i sportskog pona{anja ali

su najvi{e ispo{tovali tek done{eni zakon

o zabrani nasilja na sportskim borili{tima.

Svi su ispo{tovali taj `eljno doneti zakon

sem onih koji su taj zakon i doneli.

Izgleda da za njih zakon ne va`i, jer sebe

smatraju nedodirljivim. [ta se u stvari

desilo: Zakon ka`e, da je strogo zabran-

jeno uno{enje i konzumiranje alkohola za

sve na stadionu. Tu odluku su ispo{tovali

oni koji su ovo nevi|eno slavlje i

priredili. Ispo{tovali su gledaoci na tribi-

nama ~ak ni vodu nisu pili iako su bili

`edni. Ali gle ~uda nevi|enog, u sve~anoj

lo`i marakane pred kamerama nacionalne

televizije to~i se najskuplji Francuski

{ampanjac, a sa gu{tom ga ispijaju otac

nacije, ministarka za sport i omladinu,

predsednik skup{tine grada Beograda i

predsednik Fudbalskog saveza Srbije.

Kada se ta scena pojavila na semaforu

marakane aplauz je zamenjen sna`nim

zvi`ducima i povicima „uaaaaa.”

Uhva}eni su na delu, a zakon va`i za sve,

zato su morali da plate kaznu u visini od

500 evra u dinarima ili 30 dana zatvora.

Osu|eni su i platili. Ali je ostala tajna i

odgovor za ovo delo, nije li ovo bilo

dobro smi{ljena reklama pred neke

slede}e izbore. Bilo kako bilo, zakon je

po~eo da se sprovodi u delo.

Sre}na vam nova 2010 godina!

Hristos se rodi!

P r i r e d i o : M i l u t i n [ o { k i }

TRADICIONALNI 53. IZBOR

NAJBOLjEG SPORTISTE

LISTA SPORT

ZLATNA ZNA^KA NAÐI HIGL

Pliva~ica Na|a Higl, svetska šampionka

na 200 metara prsnim stilom, najbolji je

sporstista Srbije u 2009. godini – u tradi-

cionalnom 53. po redu Sportovom

izboru.

Sjajna šampionka iz Pan~eva, koja je

letos u Rimu obradovala naciju zlatnom

medaljom, dobila je najviše glasova,

najmerodavnijeg `irija na na{im pros-

torima, sastavljenog od dosadašnjih

osvaja~a ovog laskavog priznanja.

Na Gala sve~anosti u hotelu

„Kontinental” u Beogradu, „Sport” je

tako|e po tradiciji, proglasio i najboljeg

mladog sportistu naše zemlje – Tatjanu

Jela~u, juniorsku prvakinju Evrope u

bacanju koplja, kao i mis i mistera sporta

– rukometašicu Andreu Leki} i rva~a

Radomira Petkovi}a.

Sve~anosti su prisustvovali brojni ugled-

ni gosti medju kojima i Sne`ana

Samard`i} – ministarka omladine i

sporta.

Prisutnim su se obratili generalni direk-

tor, glavni i odgovorni urednik kompani-

je „Novosti” Manojlo Vukoti} i glavni

odgovorni urednik „Sporta” Mom~ilo

Joki}.

22 Januar 2010.

Odli~na prilika za investicije!!

Prodaje se komercionalna nekretnina sa 6 stanova u Palatajnu.

Sticajem okolnosti vlasnik je prinudjen da je proda, pa su uslovi i

cena povoljni. Cena ispod recesione vrednosti marketa.

tel 312.493.4394

* * *

Dobra investicija!

Prodaje se plac u starom Slankamenu. Plac je veli~ine 18 i po ari,

a u blizini je Dunava i Tise. Dozvoljena je gradnja sa prilazom.

Idealno, mirno mesto za odmor u prirodi.

Cena povoljna. Isplata po dogovoru.

Pozovite Jovana ]iri}a na telefon: 480. 319.4904

USAMLJENI POVE@ITE SE, DRU@ITE I ZBLI@ITE

Srbin, koji `ivi ve} 30 godina u Americi, ameri~ki dr`avljanin,

`eli da upozna osobu izmedju 35 i 45 godina

starosti, radi prijateljstva ili ozbiljne veze i

zajedni~kog `ivota. Samac, vodi svoj mali biznis u

Arizoni i ~eka da do|e{ da mu ulep{a{ `ivot.

Usamljene osobe, koje pronalaze sebe u ovoj pri~i pozovite

Jovana na telefon: 480.319.4904

NNEEKKRREETTNNIINNEE

IINNVVEESSTTIICCIIJJEE

O G L A S I

STYLE TRAVEL

USLUGA I PUTOVANJE

SA STILOM NUDI

NAJPOVOLJNIJE

KARTE ZA SVE

DESTINACIJE

TEL. 773.525.4889

TOLL FREE 877.525.4889

23www.serbianmirror.com

B I O G R A F I J E

Januar 2010.

^

arobnjak smeha, Branislav Nu{i},

pravio je komediju i od sopstvenog

ven~anja. U Bitolju, s prole}a

1893. kao ~inovnik u Srpskom konzulatu,

zaprosio je konzulovu sestri~inu,

sedamnaestogodi{nju Beogra|anku Darinku

\or|evi}. Uo~i svadbe, navikao na svako-

jake smejurije i zavrzlame, malo u {ali,

malo u zbilji podneo je verenici pismeno –

tri poroka, od kojih je ona jedan morala da

prihvati.

“Da izaberem kocku – ode ku}a”,

razmi{ljala je trezvena mlada. “Ako se

odlu~im za pi}e – ode i ku}a i zdravlje.

Najbolje je, ipak dopustiti – `ene “! Tako

se nevesta za ovo tre}e odlu~ila i ispod

toga – potpisala.

Sa potpisanim primerkom u d`epu,

Branislav se o`enio Darinkom u manastiru

Arhangela Mihaila u Lisolaju kod Bitolja,

uz kumstvo ruskog konzula. Bilo je to

veselje koje se godinama prepri~avalo.

Posle ven~anja prire|ena je gozba na man-

astirskoj livadi. Do duboko u no} izvijale su

zurle, pra{tale pu{ke i kubure…

Alkabijad Nu{a, rodio se 8. okto-

bra 1864. godine u Beogradu, u ku}i iznad

Saborne crkve. Otac, \or|e, bio je imu}an

trgovac, a majka Ljubica, kao i sve `ene

tog vremena poslovala po ku}i. Kada je,

posrbiv{i svoje ime u Branislav Nu{i},

mnogo decenija kasnije pisao

“Autobiografiju” godinu svog ro|enja pore-

dio je sa godinom smrti Vuka Karad`i}a.

“To je jedna o~evidna slu~ajnost,

jer ja nisam imao tih pretenzija da se takav

literat na taj na~in skloni da bi mi napravio

mesta u literaturi. Pa, ipak me je ta

slu~ajna veza izme|u mene i Vuka nekada

ispunjavala ponosom. ^ak sam u mladosti

~eznuo za tim da ko prebije nogu, smatra-

ju}i da je dovoljno biti }opav, pa postati

Vuk. Jednom se ~ak umalo nije desilo da

mi prebiju obe noge...”

Po propasti gazda Nu{ine trgovine

porodica se preselila u Smederevo, gde je

Branislav u~io osnovnu {kolu. Vi{e od {kol-

skih predmeta privukli su ga Jug Bogdan,

Milo{ Obili} i drugi kostimirani glumci iz

putuju}e trupe Mihaila Dimi}a. Teatar je

tako nekako postao njegova – prva ljubav.

Kada je posle nekoliko dana

pozori{te oti{lo iz Smedereva, nesta{ni

Branislav pravio je komediju u svojoj ku}i:

“Imao sam jedno originalno zado-

voljstvo. Kad nam do|u gosti na ve~eru, da

im preturim d`epove zimskih kaputa i

izmenjam stvari koje na|em u d`epovima.

Koliko je samo puta gospodin sudija odneo

ku}i kutiju sa puderom gospo|e

na~elnikovice, a gospo|a Stana udovica

futrolu od mu{tikle profesora srpske istori-

je. Pa onda gospo|a popadija kutiju sa bur-

mutom sreskog na~elnika, a sreski na~elnik

zapo~eto pletivo sa ~etiri igle g-|e Mare,

`ene carinikove...”

Komediografski nerv probudio se u

Branislavu veoma rano. Sa nepunih devet-

naest godina rado je bio vi|en u gostolju-

bivom domu pesnika Jove Ili}a i njegovih

sinova Milutina, Dragutina, Vojislava i @arka

u Paliluli preko puta kafane “Sedam [vaba”.

Ulazak u pesni~ku ku}u Ili}a za Nu{i}a je

imalo posebnu dra` i bio vrlo zna~ajan.

Tokom studentskih dana Branislav

se zagledao u sestru svog druga, lepu i veoma

bogatu Milicu Terziba{i}. Slu{aju}i bratovl-

jeve pri~e, ona je sliku o mladom knji`evniku

upotpunjavala ~itanjem njegovih radova po

listovima i ~asopisima. ^inilo se da je jedva

~ekala da ga sretne i u `ivotu.

Do prvog vi|e-nja do{lo je na ne-

deljnom bogoslu`enju, a upoznavanje je

bilo na balu. Ipak, po~etak je na `alost bio

i kraj. Tek {to su po~eli da snuju razli~ite

snove, Milica se te{ko razbolela. Ose}ajni

Branislav uze svog dobrog druga, lekara,

da je le~i, a on se uputi u po`areva~ki

zatvor da izdr`i dve

godine robije zbog

pesme “Dva raba”. Tih

dana, naime, legendarni

Mihailo Katani}, koji je

od Bugara preoteo na{u

zarobljenu pukovsku zas-

tavu, sahranjen je gotovo

ne~ujno, dok je pogrebu

majke generala

Franasovi}a pored ~lano-

va vlade prisustvovao

li~no i kralj Milan

Obrenovi}. U ime

uvre|ene omladine,

Nu{i} je pevao:

Srpska deco, {to ~itati znate,

Iz ovoga pouku imate:

U Srbiji prilike su take,

Babe slave, preziru junake.

Stoga i vi, ne mu~ite se d`abe

Srpska deco postanite babe!

Vreme iza re{etaka ka`njeni pes-

nik provodio je u ~uvenoj sobi 11, sam

samcit, zabavljaju}i se krpljenjem starog

kaputa. Imao je zabranu pisanja, a od knji-

ga je prva tri meseca mogao da ~ita samo

Sveto pismo. Glavnu razonodu pri~injavala

mu je jedno~asovna prepodnevna {etnja u

dru{tvu razbojnika, ubica i kockara.

Kad mu je tamnovanje dozlogrdi-

lo, Branislav je odlu~io da se obrati min-

istru unutra{njih dela, Gigi Ger{i}u. Iako

ga li~no nije poznavao, sem {to ga je vi|ao

ponekad, on po~e pismo sasvim familijarno

sa: – Dragi uja~e…

Upravnik zatvora, koji je ~itao svu

po{tu, ve} suta navrati u Nu{i}evu sobicu.

Po{to je popio knji`evni~ku kafu, koju je

zatvorenik s merakom spravljao, velikodu{no

odobri nekoliko olak{ica. Dve cepanice drva

vi{e, da se vatra bolje lo`i, knjige mo`e da

~ita, a najva`nije je {to je smeo i da pi{e.

^im su mu doneli hartiju i pero,

prva re~ koju je napisao bila je –

Protekcija. To je posle “Poslanika” bila

njegova druga politi~ka komedija.

Kada je pomilovan posle godinu

dana iza{ao na slobodu, umesto Milice

do~ekalo ga je razo~arenje. Onaj njegov

doktor {to je le~io, izle~io je ne samo od

bolesti, ve} i od ljubavi prema njemu. Njih

dvoje su ve} uveliko bili bra~ni par.

Oja|eni pesnik se opet latio stihova.

Pro{ao zatvor, zavr{ila se ljubav,

a Branislav bez slu`be. Da bi postao

dr`avni ~ino-vnik morao je na podvorenje.

Kralj Milan ga je u jednom od dvorskih

salona ljutito do~ekao:

“Pi{ete pesme!...zar vi tek ju~e

iza{li iz {kole, na~inili prvi korak u `ivotu,

pa ne potegoste ni na pandura, ni na

na~elnika, ni na ministra, nego pravo na

kralja?!”

Po{to je tokom audijencije odbi-

jen, Nu{i} se, povla~e}i

se natra{ke ka izlazu,

spotakne o psa. Kralja

to odobrovolji, nasmeja

se od srca i na kraju,

ipak odlu~i da pesniku

da slu`bu, ali izvan

Srbije, da se odu~i od

politike. Posle izvesnog

vremena minister

^edomilj Mijatovi}

postavi Branislava za

pisara Ministarstva inos-

tranih dela.

Malo po malo

pristiglo je vreme i za

`enidbu. “Moja trinaesta ljubav, to je moja

`ena” govorio je Nu{i}. “Ja sam odavno

znao da je broj trinaest malerozan, ali

nisam znao da to i u ljubavi va`i.” Ali, u

`ivotu nije bilo tako. Brak Darinke i

Branislava nastao iz obostrane ljubavi, bio

je skladan i pun razumevanja. Izrodili su

troje dece, Margaritu, Strahinju – Bana i

Oliveru, koja je rano umrla.

Prve godine slu`bovanja Nu{i}

provodi kao ~inovnik, potom kao srpski

konzul u Bitolju, Solunu, Skoplju i Pri{tini.

Na me|i pro{log i ovog veka napu{ta

diplomatiju i prelazi u prosvetnu slu`bu.

Postaje dramaturg i upravnik beogradskog

Narodnog pozori{ta. Za sobom ve} ima

reputaciju plodnog pisca. U pozori{ni odbor

okupio je imena kao {to su Sremac, Gli{i},

Veselinovi}, Brzak.

Godine 1904. je upravnik Srpskog

narodnog pozori{ta u Novom Sadu i jedan

od prvih saradnika “Politike” u kojoj pi{e

feljtone potpisuju}i ih sa -Ben Akiba.

Margarita, Gita Nu{i}, udata

Predi}, puna je hvale za svog oca: “Ni

Bana, ni mene nikada nije udario.Vodio

nas je u slikarska ateljea i u pozori{te.”

Zajedno sa decom iz kom{iluka

Gita i Ban ~esto su molili oca da im

poka`e svoje ma|ioni~arsko znanje. On je

tada izvodio razne trikove i ve{tine.

Poga|ao kartu u {pilu, vadio pticu iz ruka-

va, “gutao” no`eve.

Kad je u oktobru 1908.

Austrougarska proglasila aneksiju Bosne i

Hercegovine, Nu{i} je organizovao velike

demonstracije. Popeo se na spomenik

Knezu Mihailu i odr`ao vatreni govor.

Posle tri dana se na belom konju, pra}en

uzvicima dobrovoljaca „Rat Austriji”,

uputio u Ministarstvo spoljnih poslova.

Postala je nadaleko poznata njegova izreka

kada je na konju krenuo da u|e u samu

zgradu...”Nije ovo ni prvi, ni poslednji konj

koji ulazi u Ministarstvo inostranih dela!”

Ali… kada je u jesen 1915. na

boji{tu izgubio sina Strahinju – Bana,

smeha je u Nu{i}evom srcu nestalo. Sa

suprugom i }erkom proveo je rat u

izbegli{tvu, seljakaju}i se izme|u

Francuske, [vajcarske i Italije. Posle

oslobo|enja postavljen je za na~elnika

umetni~kog odeljenja Ministarstve

prosvete. Od 1925. je tri godine upravnik

Narodnog pozori{ta u Sarajevu, zatim bib-

liotekar Narodne skup{tine odakle odlazi u

penziju.

Strahinji je podigao spomenik

knjigom “Devetstopetnaesta” i tek desetak

godina kasnije po~eo opet da stvara. Sada

kao satiri~ar napisao je svoje najbolje

pozori{ne komade: “Gospo|a ministarka”

(1929), “Mister dolar” (1932), “O`alo{}ena

porodica” (1934), “Uje`” (1935), “Dr.”

(1936), “Pokojnik” (1937). Sve to vreme

on je najpopularniji pisac tada{nje

Kraljevine SHS.

Njegovi savremenici i prijatelji su

govorili da je dosta pu{io i pio dosta kafa.

Neki ka`u i po pedeset. Novcem koji je

dobio za Sabrana dela od izdava~a Gece

Kona i ostalih tantijema podigao je ku}u na

prilazu Dedinju, u [ekspirovoj br.1. Tek je

u toj ku}i imao mesta za sve pse, papaga-

je i ma~ke. Anagorke su nosile imena izpo-

zori{nih komada – ^edomir, To{a,

Ministarka...

Sedamnaestog decembra 1936. na

premijeri komada “Dr” u beogradskom

Narodnom pozori{tu, lo`a 7 u parteru, iz

koje je Nu{i} sa gospa Darinkom gledao

sve svoje premijere, bila je prazna. U ku}i

na Dedinju pisac je le`ao te{ko bolestan.

Jo{ neko vreme krpio je zdravlje i u

predahu izme|u bolesti pisao svoju posled-

nju komediju “Vlast”. Zavr{io je drugi ~in

i stavio poslednju re~ „zavesa” dan, dva

uo~i smrti.

Umro je 19. januara 1938. iako

nije hteo da to bude u sred zime, pa da se

svet smrzava zbog njega na groblju.

SVADBENA PO[ALICA

BRANISLAVA NU[I]A

Branislav Nu{i}

Rubriku priprema: Aleksandra Maksimovi}

V E L I K E L J U B A V I N A [ I H P I S A C A

24 Januar 2010.

D R U [ T V O

V

e} pola godine SAD nemaju svog

zvani~nog diplomatskog pred-

stavnika u Srbiji. Ambasador

Kameron Manter je pre vremena u leto

2009. zavr{io svoj mandat, izabrav{i

Bagdad kao novo mesto slu`bovanja.

Ameri~ki predsednik Barak Obama imen-

ovao je Meri Vorlik za ambasadora u

Srbiji 23. septembra 2009. godine. U

saop{tenju predsednika Obame posle

imenovanja Vorlikove navedeno je da se

ona postavlja na „jedno od klju~nih mesta

u administraciji”. Za nju se pri~a da je

profesionalni diplomata, ekonomski

stru~njak i ekspert za Rusiju. Profesor

Predrag Simi} ka`e da je Vorlik za Srbiju

dobar izbor.

- Radi se o karijernom diplomati,

koja je bila anga`ovana u sektoru odbrane

u Stejt departmentu. To govori o tome

kako nas posmatraju u SAD i koje teme i

probleme u Srbiji i regionu ozna~avaju kao

najva`nije. Zanimljivo je da je ~itava

ambasada SAD sada `enska, jer je i

otpravnik poslova D`enifer Bra{ – ka`e

Simi}.

Interesantno je da je decenijama

Beograd bio za ameri~ke diplomate

ulaznica za Moskvu, a da se sada doga|a,

da nam za ambasadora Amerikanci {alju

diplomatu koji je ve} slu`io u Rusiji.

Manterova naslednica je u Stejt dipart-

mentu radila u sektoru odbrane i vodila

Kancelariju za Rusiju, pre toga i za

Ukrajinu, Moldaviju i Belorusiju. Meri

Vorlik je bila ministar - savetnik za

ekonomska pitanja u ameri~koj ambasadi

u Moskvi. Ima master diplomu iz

me|unarodnih odnosa i govori ruski i

nema~ki jezik. Igor Jurgens, predsedava-

ju}i odbora ruskog Instituta za savremeni

razvoj, analiziraju}i Obaminu adminis-

traciju, nedavno je rekao da je Vorlik

“poznata kao razumna i uravnote`ena

osoba”.

Da bi ambasadorka Meri Vorlik

stigla 14. januara 2010. u Beograd, kako

je najavljeno, treba prvo da dobije potreb-

nu saglasnost ameri~kog Senata. Po

dolasku u Srbiju ambasadorka SAD treba

da preda akreditivno pismo predsedniku

Srbije Borisu Tadi}u. Poznavaoci diplo-

matskih prilika isti~u da je izbor Meri

Vorlik za ambasadora jasna poruka

Va{ingtona da `eli da nastavi dobru

saradnju i komunikaciju sa Srbijom, koju

je zapo~eo njen prethodnik Kameron

Manter.

SUVE [LJIVE I AMERI

Prvi zadatak ambasadorke Meri

Vorlik, bi}e da povrati poverenje Srbije u

SAD, odnosno da poka`e dobru volju za

saradnju i pomo} zvani~nom Beogradu u

procesu demokratizacije zemlje. Kao i da

uti~e na unapre|ivanje srpsko-ameri~kih

odnosa, koji postoje ve} 128 godina.

Politi~ki i diplomatski odnosi Beograda i

Va{ingtona su zapo~eti na srpsku inicija-

tivu, jer smo `eleli da potpi{emo prvi

trgovinski ugovor. O tome je u februaru

1882. u parlamentu govorio mladi poslanik

Nikola Pa{i}:

- Amerika je jedna silna dr`ava i

na suvu i na moru, koja se mo`e meriti

me|u najve}e i najsilnije dr`ave, ona je

zaklju~ila ugovore sa Francuskom,

Engleskom, Nema~kom. Dakle, {to god je

mogla dobiti od ovih sila, ona je dobila, a

sve druge sile opet {to su god mogle dobiti

od nje, one su dobile. Pa zar se mo`e pret-

postaviti, gospodo, da }emo mi, ovako

mala i slaba Srbija, mo}i ne{to vi{e dobiti

i izvu}i od Amerike, nego {to su ove druge

sile dobile?

Ve}inom glasova Narodna

skup{tina je 3. februara 1882. usvojila

ugovor, koji je podneo knez Milo{

Obrenovi} i konvenciju o diplomatskim

odnosima. Ameri~ki Senat je, bez debate i

amandmana, ova dva dokumenta izglasao

5. jula 1882. Ameri~ki diplomata Jud`in

Skajler je u me|uvremenu imenovan za

opunomo}enog ministra i generalnog

konzula u Rumuniji, Srbiji i Gr~koj. Prvi

ameri~ki konzulat u Beogradu nalazio se u

Francuskoj ulici broj 7, na adresi koja }e

kasnije postati poznata kao sedi{te Kluba

knji`evnika. Diplomatski predstavnik SAD

u Beogradu ambasador Jud`in Skajler je na

du`nost stupio 10. novembra 1882. preda-

jom akreditiva kralju Milanu Obrenovi}u.

Skajler je prethodno u~estvovao u zavr{noj

fazi pregovora o formiranju konzulata u

Beogradu, a depe{e koje je tada slao u

Va{ington mnogo govore o njegovoj

dalekovidosti.

- Od dolaska prvog ameri~kog

diplomate u Beograd do Prvog svetskog

rata na na{e veze }e vi{e uticati izvoz

suvih {ljiva od milion dolara godi{nje i

~udesa Nikole Tesle, nego velika politika.

U prvim godinama Prvog svetskog rata,

Amerika se ne pominje u ratnim ciljevi-

ma Srbije. Amerika pak, u novembru

1917, odlu~uje da Srbiji {alje mese~nu

pomo} od milion dolara. U Ameriku

potom odlazi srpska delegacija da tra`i

podr{ku za Solunski front i ujedinjenje

Ju`nih Slovena. Bila je u Kongresu kada

je predsednik Vilson pro~itao svojih

~uvenih 14 ta~aka o posleratnom ure|enju

sveta. U 11. direktno pominje Srbiju,

tra`e}i da okupato-ri napuste njenu teri-

toriju i da joj se prizna izlaz na more.

Saradnja u Prvom svetskom ratu bila je

jedna od najsvetlijih stranica sr-

psko-ameri~kih odnosa – tvrdi diplomats-

ki komentator Milan Mi{i}.

Marko Lopu{ina

nastavi}e se

Srpsko-ameri~ki odnosi

AMBASADORI LO[E VOLJE

Zavisno od svoje spoljne politike SAD su u Beograd slale diplomate koje su vi{e odmagale, nego {to su

pomagale srpsku politiku i srpski narod.

25Januar 2010.

^ E S T I T K E

Svim gra|anima Republike Srbije i

~itaocima lista Ogledalo `eleo bih da

u ime Generalnog konzulata

Republike Srbije u ^ikagu, kao i u

svoje li~no ime, uputim srda~ne

~estke povodom predstoje}ih

bo`i}nih i novogodišnjih praznika.

Kao i ranije, i tokom 2009.

godine, saradnja izmedju Generalnog

konzulata i pripadnika naše dijaspore

se odvijala nesmetano, uz konstantno

unapredjivanje medjusobnih odnosa.

Proširenje te saradnje, kao i podizan-

je kvaliteta usluga bili su i osta}e i

dalje, medju najva`nijim prioritetima

u radu Generalnog konzulata. S tim u

vezi, uveren sam da }e nova 2010.

godina biti još uspešnija na tom

planu, te da }e ta saradnja biti još

tešnja u cilju ostvarivanja zajedni~kih

interesa i prosperiteta naše

domovine.

Protekla 2009. godina, bila je

godina velikih iskušenja na ekonom-

skom i politi~kom planu za Republiku

Srbiju i njen narod. Medjutim, uspeli

smo da tokom 2009. godine izvojuje-

mo više pobeda na medjunarodnom i

doma}em planu. Iako je svetska

ekonomska kriza teško pogodila sve

zemlje, pa i našu, uspeli smo da

odr`imo stabilnost ekonomije, mone-

tarne politike i uprkos svih teško}a

privukli smo odredjeni broj stranih

investicija.

Tako|e, Evropska unija je za grad-

jane Republike Srbije nosioce bio-

metrijskih pasoša ukinula vize za

putovanje u zemlje iz sistema šenge-

na, a odmrznuta je primena Privre-

menog sporazuma o saradnji izmedju

R. Srbije i EU. Srbija nikada nije išla

br`e ka EU što pokazuje i izveštaj

Evropske komisije, a Srbija u institu-

cionalnom smislu ide ka puno-

pravnom ~lanstvu.

Pitanje Kosova i Metohije i jed-

nostranog proglašenje nezavisnosti

od strane Albanaca na KiM je, na

osnovu rezolucije Generalne skupš-

tine UN usvojene na tra`enje naše

zemlje, pokrenuto pred

Medjunarodnim sudom pravde u

Hagu. Više desetina zemalja je stalo u

odbranu naših interesa i podnelo

svoje pisane podneske, te se usmeno

izjasnilo u našu korist pred Sudom.

Vlada Srbije je u diplomatskom smis-

lu postigla mnogo ve}i uspeh nego

što je to iko o~ekivao kada je u pitan-

ju Kosovo, što dokazuje i sama

rasprava u Me|unarodnom sudu

pravde koja je imala istorijski karakter.

U 2009. godini Generalni konzulat

je nastojao, da što više produbi

ekonomsku saradnju izmedju dve

zemlje i nadamo se da }e slede}a

godina doneti još bolje rezultate na

ovom planu. O~ekuju nas brojni iza-

zovi, ali se nadamo da }emo zajed-

ni~kim snagama uspeti da im odgov-

orimo i da }e u tom smislu svako dati

svoj doprinos u skladu sa mogu}nos-

tima.

Generalni konzulat Republike

Srbije u ^ikagu i svi zaposleni u

njemu trudili su se i trude se da na

najbolji i najefikasniji na~in pru`e

konzularne i sve ostale usluge svima

koji su od nas to tra`ili. Nadamo se i

o~ekujemo da }e, visoki standardi

koje smo u tom smislu sebi postavili,

biti podignuti na još viši nivo slede}e

godine.

Na kraju, dozvolite mi da još jed-

nom ~estitam svim gradjanima,

~itaocima i redakciji lista Ogledalo

sre}nu Novu godinu i Bo`i} sa `eljom

da se svima ostvare li~ni i profesion-

alni planovi, dobro zdravlje i puno

uspeha na svim poljima.

Desko Nikitovi}

Generalni konzul

Ambasada Republike Srbije

2134 Kalorama Road N.W.

Washington, D.C. 20008

tel: (202) 332 0333

fax: (202) 332 3933

e-mail: serbiaembusa@aol.com

info@serbiaembusa.org

www.serbiaembusa.org

Generalni Konzulat Srbije ^ikago

201 E. Ohio Street,

Suite 200 Chicago, IL, 60611

Telefon: 312.670.6707

Fax: 312.670.6787

Paso{ki poslovi: lokal 101

Ostali poslovi: lokal 104

www.scgchicago.org

GENERALNI

KONZULAT BIH

737 N. Michigan Ave.

Suite 820,

Chicago, IL 60611

Tel 312.951.1245.

Fax 312.951.1043

^ESTITKA POVODOM BO�I]NIH I NOVOGODIŠNJIH PRAZNIKA

GENERALNOG KONZULA REPUBLIKE SRBIJE U ^IKAGU

GOSPODINA DESKA NIKITOVI]A

www.serbianmirror.com

Svim ~itaocima i prijateqima

lista Ogledalo

yelimo sre]ne novogodi[we

i boyi]ne praznike

Mir Boyji - Hristos se rodi!

Vladimir Petrovi],

ambasador Republike Srbije

u SAD sa osobqem Ambasade

u Va[ingtonu

To all readers and friends of the

“Serbian Mirror”

Merry Christmas and Happy New Year

Vladimir Petrovic, Ambassador of the

Republic of Serbia in the USA,

and the Embassy staff

26 Januar 2010.

P O R O D I C A

Punjena }urka

Potrebno je za 6-8 osoba

]urka od 4-5kg, }ure}a d`igerica, 2-3 ka{ike limunovog soka, 100 ml

ulja, glavica crnog luka, 300g mlevenog mesa, 100g pirin~a, 2-3 suve

smokve, 50g pinjola, 150g obarenog kestena, jaje, so, biber

Priprema

O~i{}enu i opranu }urku posolite i pobiberite iznutra i spolja, a iznutra

prema`ite i limunovim sokom. Seckani crni luk propr`ite na tri zagre-

jane ka{ike ulja, dodajte mleveno meso, seckanu }ure}u d`igericu i opran

pirina~. Sve zajedno dinstajte oko 15 minuta, a zatim ohladite. Smesu

potom posolite i pobiberite, te ume{ajte izdrobljen kesten i seckane

smokve. Na kraju dodajte propr`ene pinjole, razmu}eno jaje i sve dobro

izme{ajte. Ovim filom punite }urku, otvor zatvorite ~a~kalicom, a kra-

jeve bataka sastavite koncem i stavite u podmazan pleh. Preostalo ulje

zagrejte, prelijte punjenu }urku i pecite tri-~etiri sata na 180 stepeni.

Pe~enu }urku ostavite da se malo ohladi, a zatim je isecite na komade.

Prazni~ni kupus

Potrebno je za 6 osoba

6-8 listova kiselog kupusa, 1kg ribanca, 100g pirin~a, 400g mlevene

svinjetine, 1-2 glavice crnog luka, ~en belog luka, 1-2 ka{i~ice ulja, 2

ka{i~ice ljute za~inske paprike, biber u zrnu, 1-2 lista lovora, so, 1-2

ka{ike bra{na, 200ml kisele pavlake

Priprema

Polovinu seckanog crnog luka sastavite sa mlevenim mesom, pirin~em

i ka{i~icom ljute za~inske paprike. Zatim ujedna~enoj smesi dodajte

izgne~en beli luk i biber u zrnu, te sve zajedno izme{ajte. Sa listova

kiselog kupusa odsecite zadebljali deo, pa na svaki rasporedite

pripremljen fil i uvijajte u rolne. Preostali crni luk propr`ite na zagre-

janom ulju, dodajte preostalu za~insku papriku, ribanac i prome{ajte, pa

pore|ajte sarme. Sve prelijte vodom, sud poklopite i kuvajte oko dva

sata na umerenoj vatri. Zatim sarme izvadite. Pavlaku i bra{no

izme{ajte i sastavite s ribancem, pa stavite da se kratko dinsta i vratite

sarme. Servirajte uz kiselu pavlaku i kri{ke belog hleba.

Prazni~na torta

Potrebno je

ZA KORU: 6 jaja, 6 ka{ika {e}era, 6 ka{ika bra{na, ekstrakt maline

ZA FIL: 200g {e}era, 200g mlevenog oraha, 200g margarina, 100ml ruma

ZA GLAZURU: 200g {e}era u prahu, malo vode, ekstrakt maline

Priprema

Smesu od jaja, {e}era i bra{na podelite na tri dela i u jedan uspite

ekstrakt. Pecite 20 minuta na 180 stepeni. Mlevene orahe prelijte

u{pinovanim {e}erom s vodom. Ume{ajte kocke roze kore natopljene

rumom i umu}eni margarin, pa nafilujte koru. Preklopite drugom

korom. Za glazuru skuvajte sirup, sklonite s ringle i me{ajte drvenom

varja~om.

U

praskozorje, 7. januara, zvona na

svim crkvama najavljuju Bo`i}no

jutro. Duboko religiozne porodice

obavezno odlaze na jutrenje i Bo`i}nu liturgi-

ju po hramovima. Ljudi se pozdravljaju

re~ima: “Hristos se rodi” i “Vaistinu se rodi”.

Pozdravi se ovako izmenjuju do

Bogojavljanja.

Starinski obi~aji su se u ne~emu

menjali, prilago|avali su se vremenu i pros-

toru u kojem `ivimo. Ne{to je, ipak, ostalo

nedirnuto - jelovnik.

Poslednji obrok na Badnje ve~e

ponavlja se iz godine u godinu. Priprema se

neparan broj posnih jela. Obavezni su hleb i

so, riba pr`ena na ulju, salata od kiselog

kupusa, rezanci sa orasima, tur{ija, med, vino

i prebranac. Svaka namirnica ima simboli~no

zna~enje. Poga~a, riba, vino i so vezuju se za

Isusa Hrista, dok

med treba da

uka`e na slast

ve~nog `ivota.

U j u t r o ,

na sam dan

praznika, odlazi

jedno ~eljade po

vodu kojom }e se

mesiti ~esnica i

nalivati ru~ak. Pre

nego {to se sedne

za trpezu, porodi-

ca se pomoli dr`e}i sve}e rukama. Onda se

svi izljube govore}i: “Mir Bo`ji, Hristos se

rodi, vaistinu se rodi.” Sve}e se usade u ve}

izniklo `ito, posejano u ~iniji {est nedelja

ranije. Molitva, me|usobno pozdravljanje i

ljubljenje odnose se na “mir Bo`ji” i

“mirbo`anje”. U vreme ovog praznika niko

nikog ne sme ni u {ali da udari, ~ak ni da

podigne glas. Ko god zatra`i, treba da dobi-

je hranu, stranci, prosjaci i nevoljnici.

Sofra tog dana bogatija je u celoj

godini. U nekim krajevima ru~ku prethodi

po ~a{ica rakije ili kojeg drugog odabranog

pi}a. Drugi se odmah prihvataju sira ili

pe~enice. Sa po~etkom jela obi~no se usta-

je i lomi poga~a. Okre}u je sve ruke u

porodici, a onda je lome. Nikako se ne sme

se}i no`em ili bilo kojim predmetom od

metala.

“Nema prave slave bez Bo`i}a”,

ka`e se u narodu. Posle {estonedeljnog stro-

gog posta, najveseliji hri{}anski praznik je

prilika i za duhovno i telesno

otpu{tanje. Jedna narodna poslovica

ka`e da je Bo`i} “mastan i premas-

tan”. Vuk Karad`i} dodaje: “O

Bo`i}u se objesti i pobljuvati

nije nikakva sramota”. Taj

dan se nikome ne

odlazi u ku}u. Vrata

su otvorena samo za

polo`ajnika, koji }e

sa ~lanovima porodice ravno-

pravno u`ivati u beri}etu na stolu. Iako

obi~aj nala`e da se jede obilno, zbog zdravl-

ja to nije preporu~ljivo. Isto va`i i za alko-

holna pi}a. U ~a{ama obavezno treba da se

na|e vino. Preporu~uje se i `enama i ne zam-

era se ako u tome malo preteraju. Smatra se

da je uzimanje alkohola na Bo`i} na neki

na~in ritualno pijanstvo.

Posle prijema polo`ajnika, doma}ica

priprema testo za ~esnicu koja }e ubrzo

po~eti da se pe~e. Odabira priloge kojima }e

se ukrasiti. Na njoj je izbor da li }e to biti

hleb ili kola~. Pre nego {to se stavi u rernu,

odozgo se izbode gran~icom badnjaka.

Izme|u pore|anih ~inija sa jelima

gori Bo`i}na sve}a. U velikoj ~iniji su ~etiri

crvene jabuke, a povrh njih ~esnica prekrive-

na `itom, kukuruzom, suvim {ljivama, orasi-

ma i nov~i}em. Time se izra`ava `elja za

dobrim i beri}etnim `ivotom u ku}i.

^esnica se unosi i stavlja na ve}

p o s t a v l j e n u

trpezu. Neke ku}e

ne mese ~esnicu

nego vasilicu.

Posle hri{}anskih

obreda, koji su se

uveliko izgubili i

~ije zna~enje je

skoro zaboravl-

jeno, doma}in

uzima u ruke

pe~enicu. To je

pe~eno prase ili

jagnje. Neko oboga}uje trpezu }urkom,

guskom ili koko{kom. Najstariji se~e prase ili

jagnje od leve ple}ke, zatim glavu i deo od

rebara. Posle toga se ~esnica okre}e, preliva

vinom i lomi.

Na Bo`i}nom ru~ku treba da budu

svi ~lanovi porodice. Dobrodo{li su i najbli`i

ro|aci i prijatelji. Mesto }e se uvek na}i i za

namernika.

Sve zabrane Velikog posta padaju pri

Bo`i}nom ru~ku. On je obilan, bogat i mo`e

da potraje. Pile}a ili tele}a ~orba se sprema da

se zagreju srca svih. Na belom stolnjaku, uz

najlep{i servis i tanjire, stoje pihtije, podvarak,

prebranac sa suvim mesom, pe~enje, salate,

torte i sitni kola~i. Treba da se na|e mesto i

za jabuke, pomorand`e, orahe, suve smokve i

{ljive.

Na stolu }e se na}i i neko od star-

ih, gotovo zaboravljenih jela tradicionalne

kuhinje. Takav izbor zavisi i od

sposobnosti doma}ice. Pripremite jela

pa`ljivo i s mnogo ljubavi i tajnu

~uvajte sve dok ga ne

poslu`ite.

Obavezan deo

ku}nog dekora je sve~ano

oki}ena jelka. Mnogi sma-

traju da je to na{ pradavni

obi~aj. Ipak, mi smo ga

preuzeli od naroda sa severa

- Rusa ili Nemaca. Jelka

ostaje u ku}i sve do

zavr{etka pravoslavne

Nove godine. Recepti preneti iz Blic Kuhinje

SVE^ANI NOVOGODI[NJI GURMANLUCI

BO@I]

NAJRADOSNIJI PRAZNIK

Bo`i} je hri{}anski i crkveni, ali pre svega porodi~ni, srpski praznik.

slavljenje Ro|enja Isusovog uvek je nalagalo posebne i pa`ljivo

uskla|ene pripreme.

27www.serbianmirror.com

K O L U M N A

Januar 2010.

Sre}an ro|endan

Valentinu i Hristivoju @ivkovi}u

i sve najbolje `ele Sa{a i Aleksandar iz ^ikaga.

Petru Kosti}u – Pe}ancu

Petru Jovanovi}u

Alemki Vla

SS RR EE ]] AA NN RR OO \\ EE NN DD AA NN

Sre}an ro|endan Lili Markovi},

sve najlep{e, puno sre}e i zdravlja

`eli Slavica sa redakcijom

Z A B E O G R A D

Jovani Mihajlovi} sre}an ro|endan `ele:

Marko, Ma{a i Slavica iz ^ikaga.

Z A N E M A ^ K U

Sre}an ro|endan majci,

baki i prabaki @ivkovi}

Javorki, dug `ivot pun

sre}e i zdravlja `ele

svi njeni iz ^ikaga.

Kumi Nata{i Andri} sre}an rodjendan, dug i

sre}an `ivot `ele Sa{a, Aleksandar i Slavica.

Takodje upu}uju iskrene ~estitke

Miloradu Toli}u – deda Tozi,

za sre}an ro|endan i dug `ivot.

K

od nas je debela

zima, a kod vas?

Pade sneg i Vojvodina

dobi svoj posebni ustav.

Tadi} i Cvetkovi} su hteli da

promocija pokrajine kao nove

dr`ave prodje tiho i neprimet-

no, pa nisu ni i{li u Novi

Sad. Nacionalisti tvrde da }e

sada Vojvodina da se otcepljuje, a glob-

alisti da je to cena na{eg ulizivanja

Evropskoj uniji. Iz Brisela nam se dikti-

ra {ta da radimo. Uskoro }e i Mladi} da

se preda...

Medjutim, niko jo{ ne zna odgovor na

topalovi}evsko pitanje: {ta }e biti s ku}om

zvanom Srbija? O~ekuje se {ta }e

Medjunarodni sud pravde da ka`e o

Kosmetu. Na{i prijatelji su nas dobro

branili. Jeremi} je oti{ao u SAD kod

Hilari da joj {apne na uvo da mi ne}emo

sa Rusima ozbiljno, nego samo koketi-

ramo.

Kod ku}e je blaga panika, jer imamo

novi zakon o saobra}aju. Znamo mi kako

se po svetu vozi, ali se pravimo hajduci.

Svi Beogradjani voze sa }elavim gumama,

pa se vi{e klizaju nego kotrljaju. Zaustavi

saobra}ajna policija Beogradjanina, i pita

ga, izmedju ostalog, gde su mu lanci.

^ovek se uhvati za kragnu, razvu~e je i

upita:

- [ta, zar ne vidi{ moje

kajle?

Po~eo je masovni

izlazak iz zemlje. U prvom

vozu iz Beograda za Sarajevo

bilo samo 20 putnika. Ja ne

idem nigde, dok mi neko ne

po{alje avionsku kartu…

Vidimo se…

SRE]NI SRBI

Prijatelju u Americi!

Bog je opet obasjao suncem Srbiju u

danu kada je bio pomen Njegovoj sve-

tosti. Mitropolit je za patrijarha rekao da

je kao Sveti Sava. Crkva je izdala lepu

knjigu fotografija sa sahrane pod

naslovom “Iz smrti u `ivot”, jer je patri-

jarh Pavle oti{ao tamo gde je `eleo, Bogu

na istinu. Za mene je smrt i sahrana

Njegove svetosti dogadjaj godine, jer je

pokazao duhovnost na{eg verskog

poglavara, ali i na{eg naroda.

U medjuvremenu, opet }e zima da

se vrati, da pobije svinjski virus. Mi Srbi

se protiv H1 borimo postom i belim

lukom, a neki i izbegavanjem vakcine.

Udje Srbin u kafanu i pita konobara {ta

ima posno za ru~ak. A konobar ka`e: –

Brate, imam lignje, dagnje i jagnje! I {ta

mislite {ta je Srbin uzeo za jelo?

Boris

Tadi} je nas-

tavio borbu sa

klanom [e{elj

– Ko{tunica.

Smenio je nji-

hove sudije, sa-

da juri preko tv

emisije “Insa-

jder” njihove

huligane koji

su palili ameri-

~ku ambasadu i

stadione, a po-

tom }e da izde-

jstvuje i neku

tu`bu protiv njih. Ja~a vlast jer mu treba

zbog kandidature u EU. Lepo je biti kan-

didat, dobije{ fabriku Fiat za 100 miliona

evra, i doda{ jo{ 500 miliona.

Vidim ja navoza}emo se 2010.

godine.

Vama koji slavite Bo`i} sa

pogre{nim datumom na Zapadu, sre}no.

Neka vam Novo 2010. leto bude

najsre}nije do sada u `ivotu. A kada do|e

na{ Bo`i}, ~estitam vam najve}i srpski

praznik, Rodjenje Hrista. HRISTOS SE

RODI!

Pitao sam jednog akademika da li

su Srbi sre}an narod, a on ka`e: – Srbi su

najsre}niji narod na svetu, ali im to niko

nije rekao!

A jedan pisac mi je rekao: – Srbi su

presre}an narod, toliko puta su gadjani

bombama i nisu stradali. Jer, Srbi su jedan

proma{eni narod!

Sre}no Marko Lopu{ina

www.lopusina.com

ZIMSKA SRBIJA

Pi{e: Marko Lopu{ina

28 Januar 2010.

A S T R O L O G I J A

Ovan

Mo`ete imati saveznike na poslu u onima

koji su iznad vas ili koji su vam pret-

postavljeni. Me|utim, i dalje se ose}ate

sputanim, jer ne mo`ete da iska`ete svoju

individulanost. Ljubavni odnos dobija sta-

bilnost, jer ste kona~no shvatili potrebu da

se li~no potrudite oko stabilnosti odnosa sa

va{im partnerom. Dopustite partneru da vas

prati, jer ste do sada previ{e nagla{avali

potrebu za slobodom.

Bik

^esto ste inertni, usporeni, tako da vam

nedostaje akcija i dinamika, {to je jedan od

razloga nemogu}nosti da do|ete do

poslovnih rezultata. Pored prakti~ne strane

`ivota, emotivan `ivot vam je tako|e va`an

i va{e emotivne potrebe u narednom periodu

rastu. Od partnera tra`ite mnogo ve}u pa`nju

i postupke kojima }e svakodnevno dokazivati

ljubav prema vama. Budite oprezni, jer to

mo`e biti uzrok i nesporazuma.

Blizanci

Preuzmite dominantniju ulogu na poslu, {to

}e vam prijati i doneti povoljnost, ali samo

ako shvatite da izbor ispred vas nije igra,

ve} ozbiljna i odgovorna stvar. Bi}ete

spremniji da se mnogo vi{e dajete partneru,

ali }ete tako|e biti i zahtevniji prema njemu,

medutim uspe}ete da sa~uvate mudru komu-

nikaciju. Kona~no, komunikacija je i ne{to,

{to vas pokre}e u bilo kom smislu i {to vas

povezuje sa drugima.

Rak

Svaki va{ plan, ideja i namera je od va`nog

uticaja uop{te za status, budu}nost, egzis-

tenciju i porodicu. Ne dozvolite da vas

emocije prvenstveno ponesu, jer samo

racionalno i prakti~no delovanje mo`e

doneti pozitivne rezultate. Pustite druge da

re{avaju porodi~ne obaveze i probleme, a

vi se okrenite prema drugim prioritetima,

jer ne mora uvek sve da se vrti oko vas,

kada se radi o porodi~nim pitanjima.

Lav

Veoma ste direktni i otvoreni, {to nije uvek

dobro, a posebno kada istr~avate sa izjavama

me|u va{im kolegama na poslu. Potrebno je

da se ponekad povu~ete i da pustite druge da

budu „kolovo|e”, jer u suprotnom mo`ete

lako pokrenuti neprijatnosti i nesuglasice.

Partner je okrenut prema sebi i razmi{lja o

svojim potrebama, {to vas ~ini nezadovoljn-

im, jer ste nau~ili da budete u centru pa`nje.

Devica

Kriza je prisutna, me|utim ne odri~ite se

va{eg principa – skromnosti, jer }e vam ovaj

princip biti od pomo}i u prevazila`enju

kriznih momenata. Unesite vi{e optmizma i

entuzijazma, koji vam prirodno nedostaje.

Opet vas mu~e sumnje kada je ljubav u

pitanju i imate hiljadu pitanja, na koja

trenutno nemate odgovor. Poku{ajte malo da

isklju~ite razum i logiku i da se prepustite

strastima, jer to i jeste va{ problem.

Vaga

Pozitivizam, uspeh i napredak nalazi se

tamo gde mo`ete izraziti svoju kreativnost i

talente, tako da ne trebate i}i protiv svoje

prirode i prihvatati poslove u koje ne}ete

ulaziti sa zadovoljstvom i u`ivanjem. Kriza

u emotivnom `ivotu unosi strah da }ete

ostati bez partnera, {to vas ~ini nesre}nim.

Vreme je da unesete u emotivni odnos

ose}anja, kao {to su: po{tovanje, odgov-

ornost i disciplina.

[korpija

Zara|ivanje novca i posao od vas zahteva

prihvatanje rizika i izazova, {to vam apso-

lutno ne}e biti te{ko, jer je to ustvari va{a

motivacija i pokreta~ka energija. Imate

mo} samokontrole koja vas ne}e izdati,

tako da }ete imati ose}aj i da vladate okol-

nostima i situacijom na poslu. U

ljubavnom `ivotu ste spremni na avanturu

u rizik, tako da zauzeti mogu naru{iti vezu

u kojoj se nalazi, a slobodni }e u`ivati u

ljubavnom izazovu.

Strelac

Umorni od ~estog idealizovanja, sada

ose}ate da su vam potrebni parkti~ni i

konkretni rezultati. Naglost i preterani

optimizam su vam ponekad neprijatelji,

tako da }ete sebe preispitivati, gde ste

pogre{ili i {ta vas je gurnulo u naivnost.

Ljubavni `ivot mo`ete srediti, ako uspete

spojiti ose}aj slobode i nezavisnosti sa

obavezama prema partneru i porodici, {to

vam pri~injava te{ko}u. Sloboda vam

remeti odnos, a emotivne obaveze, oduzi-

maju slobodu.

Jarac

Posao vam unosi nejasno}u, jer ne mo`ete

da predvidite unapred realne poslovne

mogu}nosti i rezultate, {to vas ~ini

neraspolo`enim i mrzovoljnim. ^im vam

stvarnost izmi~e, vi ulazite u depresivna

rasplo`enja, ~ime odbacujete ljude koji su

spremni da vam pomognu. Odnos sa part-

nerom treba urediti, jer vam partner zam-

era na povla~enju, }utanju, odbijanju i

povla~enju u kutak samo}e. Te{ko je

pokazati ose}anja, ali potrudite se.

Vodolija

Va{e ideje nisu prihva}ene od strane sarad-

nika, jer oni odbacuju svaku mogu}nost

promene, avanture i rizika u poslu, a vi

dobro znate da bez promene, nema ni

napretka. Jo{ ste u potrazi za pravom

ljubavi, jer kada god zapo~nete bliski

odnos, postaje vam vrlo brzo dosadno, ali

vi ste u tim trenucima daleko ispred tog

trenutka, {to jeste traganje za posebnim i

neobi~nim. To }ete i prona}i, ako se ne

upla{ite rizika.

Ribe

Vreme je da

iskoristite va{

uro|eni senzi-

bilitet i {arm i

da re{ite va{u

poslovnu situaci-

ju, jer vas kriza

ve} oda-vno

mu~i, a od prak-

ti~nih rezultata,

nema ni traga, ni

glasa. Iza|ite iz

okvira va{e

povu~ene i stidljive prirode, jar vam ona

nikako ne poma`e u ovakvim trenucima.

Ne tra`ite od partnera da re{ava va{e

probleme i da donosi odluke umesto vas,

jer morate raditi {to vi{e na samostalnos-

ti i samopouzdanju.

Autor: astrolog Jelena Studen Vojvodi}, web site: http://www.astro-house.com

HOROSKOP ZA JANUAR 2010.

DO[LO JE VREME

DA VRATITE

SVOJU IMOVINU

ODUZETU

U HRVATSKOJ,

BOSNI I HERCEGOVINI

I NACIONALIZOVANU

U SRBIJI

AMERI^KO - SRPSKA

KOMPANIJA

ZA KONSULTACIJE,

PREDSTAVLJANJE

I ZASTUPANJE

VIVA PRODUCT inc,

NEW YORK

tel-fax 212 426 1020

www.vivaproductinc.com

E-mail: VIVAint@aol.com

VIVA

PRODUCT

29Januar 2010. www.serbianmirror.com

N U M E R O L O G I J A

D

an va{eg ro|enja je broj koji

uslovno ne podle`e numerolo{kom

svo|enju ve} se uzima za razma-

tranje takav kakavi jeste. U sekundarnom

smislu ovaj datum se numerolo{ki svodi na

jednocifreni broj samo za pojedine numero-

lo{ke analize.

Datum ro|enja ne mo`e da se

promeni i on ostaje va{e obele`je od

po~etka do kraja `ivota.

U numerologiji dan ro|enja pored

karaktera pokazuje i va{e talente i predis-

pozicije za mnoge druge oblasti `ivota.

NUMEROLO[KI PRIKAZ ZNA-

CENJA DANA RO\ENJA OD 1 DO 8

DANA U MESECU, BILO KOGA MESE-

CA I BILO KOJE GODINE

Ro|eni 1. u mesecu

Ako ste rodjeni prvog dana bilo

kog meseca Va{a planeta je Sunce.

Predodredjeni ste da budete nezavisni, orig-

inalni, poplularni pa ~ak i slavni. U

svakom slu~aju imate priliku da ostavite

trag iza sebe. Na svom poslu ste uspe{ni,

jer se ispoljavate na pravi na~in. Kreativni

ste i inventivni i uglavnom prema svemu

imate pozitivan stav. Pored svih ovih

dobrih osobina ipak imate i dosta mana.

Izraziti ste osobenjak, nerado primate kri-

tike, i uglavnom ste uvek u pravu. Volite

da budete u centru pa`nje, a naro~ito u

krugu porodice i prijatelja. U ljubavi se

vezujete za osobe nad kojima }e te mo}i

da dominirate. Va{ bra~ni partner ne mora

da bude bogat ali mora da vas slu{a i slepo

prati. Deca }e Vam doneti mnogo radosti u

`ivotu, i jedino }ete njima morati da se

podredite.

Zanimanja koja mogu da vas

ispune, su posao profesora, knji`evnika,

uspe{nog biznismena, modnog kreatora i sl.

Ro|eni 2. u mesecu

Astrolo{ki znak Mesec vlada nad

svim osobama koje su ro|ene drugog dana

bilo kog meseca ili godine. Ako je ovo i

Va{ dan ro|enja, onda Vas prepoznaju po

dru{tvenosti, ne`nosti i ose~ajnosti. Va{a

ma{tovita priroda vas ~ini bistrom ali i

neodlu~nom osobom kada treba da ost-

varite svoje ideje, zato su vam potrebni

savetnici koji }e vas ohrabriti, i pomo}i da

sve to i realizujete.

Na poslu ste veoma po{tovani,

ljudi vas vole i u vama prepoznaju

iskrenog druga i prijatelja. Predodre|eni za

timski rad, jer samo u takvom okru`enju

mo`ete do}i do izra`aja.

Ne}ete lako prolaziti kroz `ivot.

Sudbina }e vi{e puta da se poigra Vama,

ali vi morate da prevazidjete sva isku{enja

na jedan trezveni na~in kako bi ste sa~uvali

svoj nervni sistem.

Brak }e Vam kona~no doneti

sre}u. Deca }e vas u potpunosti ispuniti, a

suprug }e Vas puno voleti. Zanimanja koja

se preporu~uju su posao bibliotekara, soci-

jalnog radnika, lekara, vaspita~a, fizi~ara,

pesnika isl.

Ro|eni 3. u mesecu

Ako ste ro|eni tre}eg dana bilo

kog meseca va{ broj je pod uticajem planete

Venere. Kao ~lan porodice neparnih brojeva

3 je dinami~an broj. Svoje pripadnike ~ini

nezavisnim hrabrim, aktivnim, marljivim,

pouzdanim i popularnim. Ako je ovo i va{

broj onda ste veoma ambiciozni, volite da

napredujete u poslu, i da do|ete i do najvi{ih

polo`aja. U prvom `ivotnom ciklus mora}ete

mnogo da radite da bi ste stekli obrazovan-

je i pozicije koje vam pripadaju, ali zato u

zrelijim godinama sve }e vam i}i od ruke pa

}ete sebi mo}i da date i malo odu{ka, kroz

u`ivanje u plodovima svoga rada. U ljubavn-

im odnosima ne}ete imati nikakvih problema

jer }ete birati partnere koji }e vam apsolut-

no odgovarati u svakom pogledu. Brak i

deca done}e vam mnogo radosti. Po{to ste

pravi majstor u govorni{tvu zbog svog

jasnog i konciznog izra`avanja preporuka

vam je da se na|ete u nekim od ovih zani-

manja: advokat, pravnik, sociolog, filozof,

kosmolog, pisac, umetnik itd.

Ro|eni 4. u mesecu

^etvorka odgovara planeti Mars.

Ukoliko ste ro|eni ~etvrtog dana bilo kog

meseca va{ zadatak je da budete prakti~ni,

metodi~ni, da volite svoj dom, i svoju

porodicu. Kod vas je istaknuta naklonost

materijalnim vrednostima, nekretninama i

zemlji. Na radnom mestu ste perfek-

cionista, pa vas zato kolege izuzetno cene

i uva`avaju. Volite rad i samo vas on u

potpunosti ispunjava. Ako budete uspeli da

istrajete u svojim `eljama i planovima

dosta }ete ste}i, kako za sebe tako i za

svoju porodicu. Veliki ste emotivac, mada

to nikad ne pokazujete. Veoma ste

nepoverljivi prema suprotnom polu, ali

kada steknete poverenje u izabranu osobu

ostajete joj verni do kraja `ivota. Vi ste

idealan roditelj i bra~ni drug, ne obe}avate

mnogo ali zato dajete sve od sebe da va{oj

porodici pru`ite najlep{i i naudobniji `ivot.

Preporu~uju vam se slede}a zanimanja:

poslovi u gra|evinarstvu, arhitekturi,

bankarstvu, finansijama ili zanatstvu.

Ro|eni 5. u mesecu

Ukoliko ste ro|eni petog dana

bilo kog meseca va{a planeta je Merkur.

Ona }e vam dati pozitivnu energiju koju

}ete nesebi~no {iriti svuda oko sebe. Ako

iskoristite sve prednosti dana ro|enja bi}ete

dru`eljubivi, komunikativni, pokretni, i

spremni da u svakom momentu pomognete

svojim poznanicima i prijateljima. Na rad-

nom mestu, ste uvek prvi, jer vas tempera-

ment ne mo`e da dozvoli da neko bude

ispred vas. Cenjeni ste i po{tovani, ali kada

ste u negativnoj fazi postajete svadljivi, pa

bi tada mogli da pokvarite dobre odnose sa

svojim predpostavljenima. Zato ne ru{ite

mostove iza sebe. Nau~ite da se

kontroli{ete, i ovakvih oscilacija u

pona{anju ne}e biti.

Ljubav je najlep{e ose}anje, ali u

va{em `ivotu ne}e je nikad biti dovoljno.

To je zato {to ste zahtevni i {to

su kriterijumi prema suprotnom polu

veoma veliki.

Kasno }ete stupiti u bra~nu

zajednicu, a decu }ete imati onda kada

budete potpuno sigurni da su stvoreni ide-

alni uslovi za njihovo podizanje.

Zanimanja koja bih vam preporu~ila su

sva ona koja su vezana za bankarstvo,

spoljnu trgovinu, turizam, ili rad u nekoj

de~ijoj ustanovi.

Ro|eni 6. u mesecu

[esti dan meseca odgovara plan-

eti Veneri, koja osobama ro|enim ovoga

datuma daje, lepotu, {arm, i mladolikost.

Va{ blagi izraz lica, i prefinjena lepota

privu}i }e mnoge osobe suprotnog pola,

koje }e na `alost posle prvog susreta, biti

razo~arane zbog va{e }utljivosti,

nedore~enosti, i nezainteresovanosti. Ali to

je samo, paravan, zbog uro|ene

nepoverljivosti prema ljudima. Kada neku

osobu prihvatite, postajete ono {to i jeste,

otresita, pri~ljiva ali i svadljiva osoba. Na

radnom mestu ste besprekorni, jer umete

da slu{ate i da uradite sve {to vam se i

ka`e kolge vas vole i u vama uvek vide

vrednog i poslu{nog saradnika. U ljubavi

ste strastveni, ali samo ako je prava osoba

u pitanju. U suprotnom ose}anja ne ispol-

javate, pa delujete hladno i odbojno na

suprotni pol. Brak je za vas svetinja, a

posebno deca, kojoj }ete biti idealni

roditelj.

Zanimanja u kojima bi ste se

prona{li su posao dekoratera, zdravstvenog

radnika, pedagoga, muzi~ara, glumca, spik-

era itd.

Ro|eni 7. u mesecu

Ako ste ro|eni 7 dana bilo kog

meseca vodi vas planeta Jupiter. Spiritualni

ste i senzibilni pa se zbog toga i razliku-

jete od drugih. @ivot }e vas verovatno vu}i

u osamu i izolaciju, zbog na~ina

razmi{ljanja. Potrudite se ipak da na neki

na~in stupite u kontakt sa ljudima, kako bi

ste razvili crtu, komunikativnosti i dru`elju-

bivosti, koja ina~e nedostaje va{em

karakeru. Nau~ite isto i da se suprostavite

autoritetima, da bi ste dokazali da ste zrela

osoba, koja je sposobna da u pravom

trenutku donese i prave odluke. Kod vas je

racio ispred emocijapa, pa te{ko ispoljavate

ose}anja, i zato delujete kao hlada i nezain-

teresovana osoba. Ali na svu sre}u nije

uvek tako. U momentu kada nai|ete na

srodnu du{u, vi se tada otvarate pa vam

emocije idu ~ak u drugi ekstrem prena-

glasenosti. U ljubavi ste perfekcionista i od

suprotnog pola o~ekujete maksimalnu ver-

nost i iskrenost. Kasno }ete stupiti u bra~nu

zajednicu, a kada se to i desi potpuno }ete

se posvetiti porodici. Volite decu, i ona

vam predstavljaju najve}e `ivotno zado-

voljstvo.

Zanimanja koja bih vam

preporu~ila su ona koja se vezana za filo-

zofiju, religiju, nau~ni rad, farmaciju, ili za

pronalaza{tvo.

Ro|eni 8. u mesecu

Sve osobe koje su ro|ene 8. u

mesecu vodi planeta Saturn. Ako i vi pri-

padate ovom danu onda ste vi{e naklonjeni

materijalnosti na u{trb duhovnosti. Veliki

ste radnik, i svoju kreativnost iskazujete na

najbolji mogu}i na~in. Te{ko podnosite kri-

tike prepopstavljenih pa se zboga toga tru-

dite da u svemu budete besprekorni. Ljudi

vas vole i po{tuju, prihvataju va{e savete,

i visoko uva`avaju va{e mi{ljenje. Zbog

svih ovih pozitivnih osobina rado ste vi|eni

u dru{tvu prijatelja i poznanika. Na `alost

u ljubavi nemate mnogo sre}e. Te{ko

iskazujete svoje emocije, pa vas suprotni

pol do`ivljava kao hladnu i egocentri~nu

osobu. Ali vi volite racionalno i ljubavne

poraze podnosite uvek dostojanstveno. Brak

je za vas svetinja, mada se te{ko odlu~ujete

da se odreknete svoje slobode. Zanimanja

koja bih vam preporu~ila su slede}a. posao

pravnika, bankara, in`enjera knjigovodje,

hemi~ara isl.

nastavi}e se

VVEESSNNAA SS .. TTOOMMAASS

Mastes of the Pfonetical Chaldean Numerology

Mail. vesnatomas@sezampro.rs

Kontakt telefon +38163228828 za izradu va{e

PROFESIONALNA IZRADA NUMEROLO[KE KARTE

LJUBAV POSAO ZDRAVLJE PARTNERSKI ODNOSI

PROFESIONALNA ORIJENTACIJA DECE

PRECIZNO ODRE\IVANJE GODINE ZA BRAK, BIZNIS,

MEROLOGIJA, KARMI^KA NUMEROLOGIJA ITD.

Pripremila: Vesna S. Tomas

ZNA^ENJE VA[EG DANA RO\ENJA

V E D R A

30 Januar 2010.

RESENJE:Vodoravno - izum, kapi, ovan, ade, GR, r, DEDA MRAZ, opa, ravan, posva-

dati, ultimatum, nje, Monica, eta, Risan, Nada, Neni.

Enigmatiku priprema: Cvijan Hercegovac

ZIMSKA UKR[TENICA - D.MRAZ MOZAIK UKR[TENICA

Pojmove iz spiska pravilno prenesite u mre`u ukr{tenice i dobi}ete ispravno re{enu

ukr{tenicu s kona~nim re{enjem, u ~etvrtom vodoravnom redu, ozna~enim strelicom:

PRAZNIK KOJI SE SLAVI 14. JANUARA.

16 slova: NEOKOLONIJALIZAM

12 slova: NEOSNOVANOST, RIVALIZACIJA

11 slova: ESENCIJALAN, ISPREDAVATI

10 slova: GOSTIONICA, ZAMAJAVATI, OPSERVATOR,

9 slova: GRADIRANJE,

8 slova: ITINERAR, ZACELJENE, LOVITI SE, NESPORNI, CRKOTINA

7 slova: AVIONAL, ZATONIC, MILOVAN, ODIZANJE, PLINARA, URANJATI,

6 slova: ANESKA, GANUCE, KOLERA, KADIJA, ODRATI, SARAJI, SIDNEJ,

SECANJE, TATICA,

5 slova: ENISA, NAJAM, IZACI, OZANA, PJANO, ROLAN

4 slova: ALEN, IVAN, LJAGA, NINA, OTKA, SLIV, ULIV

3 slova: ANA, VAN, VII, INA, KDZ, PZA, RPZ, SNI, UTO

2 slova: AL, EM, NA. NN, OV, TT

RESENJE:Vodoravno - Nina, RPZ, sneg, PNA, esencijalan, Rolan, opservator, kadija, SRP-

SKA NOVA GODINA, neokolonijalizam, odrati, itinerar, M, van, izaci, uranjati, avional,

secanje, al, na, zaceljene, e, uto, otka, ina, i, v, sliv, Sidnej, gostionica, t, zamajavati, Ivan.

REBUS / REBUS / REBUS

RESENJE:srp, S, Kan, ova, god, INA - SRPSKA NOVA GODINA

MAGI^NI KVADRAT 6X6

VODORAVNO i USPRAVNO:

1. BADNJI DAN, DAN UO^I BOZICA,

2. Strano musko ime, Aurelije,

3. Ime glumca Nikoli}a,

4. Koja pripada njemu,

5. Prozdrljivac,

6. Preno}i{ta.

RESENJE:1.BADNJAK, 2.Aurelo, 3.Dragan,

4.njegova, 5.alavac, 6.konaci.

ISPUNJALKA

Mreza A - Vodoravno: 1. Struna na muzi~kom instru-

mentu, 2. Galama, dreka, 3. Rovati, 4. Faza kad je

mesec okrenut zemlji neosvetljenom stranom, mlad

Mesec, 5. Lo{e osobine, nedostaci.

Mreza B - Vodoravno: 1. Srpsko `ensko ime, 2.

Napu{tanje, gubljenje navike, odluka, 3. Paliti, raspiri-

vati (vatru), 4. Promena, preina~ivanje, 5.Violina

(tur.).

U prvom redu uspravno, u poljima oznacenim streli-

com, dobicete resenje: NAJVE]I PRAVOSLAVNI

PRAZNIK KOJI SE SLAVI 7. JANUARA.

RE[ENJE - Vodoravno:1. Bo(`i}a), 2. od(vika), 3.

za(riti), 4. iz(mena), 5. ce(mane) - BO@I].

Svima koji su mi po`eljeli sve najljep{e u 2009. -

uop{te nije upalilo. Molim, za 2010. umjesto `elja,

{aljite novac, ne{to alkohola i ~okoladu. Hvala!

31

K O M E R C I J A L N A R E P O R T A @ A

Januar 2010. www.serbianmirror.com

AGENCIJA ZA ODR@AVANJE NEKRETNINA

Kako ste do{li na ideju da se

bavite ovim poslom?

Ideja o bavljenju ovim poslom je

do{la sama po sebi: prijateljica koja `ivi u

Njujorku, a ima stan u Beogradu je imala

problem sa zavr{nim radovima i opreman-

jem stana i obratila mi se za pomo}. Po{to

sam se ovim poslom bavio sedam godina u

Vankuveru, sa lako}om sam se pobrinuo da

sve bude kako je ona o~ekivala. Onda se

ispostavilo da ima dosta ljudi kojima su

potrebne takve usluge, a da u Beogradu

nema agencije koja se time bavi. S obzirom

na to da je moje primarno obrazovanje u

oblasti menad`menta i da imam veliko

radno iskustvo u gra|evini, pokretanje i

vodenje agencije ovog tipa je teklo lako.

U Beogradu ima sli~nih agencija,

ali va{a pru`a kompletnije usluge.

Na prvom mestu se trudimo da

uvek iza|emo u susret svim potrebama kli-

jenta i da na jednom mestu ponudimo

re{enje za sve zahteve. Od ~i{}enja i izda-

vanja, pra}enja izmirivanja ra~una i rente,

preko selidbe, do renoviranja i opremanja

stanova i ku}a. Svi znamo koliko je te{ko

na}i prave ljude za odre|ene vrste posla a

pri tom, kada radovi krenu uvek iskrsnu neki

posebni zahtevi. Na primer: preme{tanje

jednog radijatora mo`e da pokrene ~itavu

seriju drugih radova i tu je vrlo bitno da

posao organizuju i nadziru stru~ni ljudi kako

bi sve i{lo bez problema i nepotrebnih

tro{kova. Mi imamo uhodanu ekipu kao i

odli~nu saradnju sa velikim brojem izvo|a~a

radova po posebnim cenama. Izuzetno vodi-

mo ra~una o tome da svaki posao uvek bude

odra|en kvalitetno i do kraja.

Va{i klijenti su uglavnom na{i

ljudi iz inostranstva.

Da, to su na{i ljudi iz dijaspore, a

koji imaju nekretnine u Beogradu i `ele da

neko brine o svim prate}im poslovima na {to

efikasniji na~in. Usluga koju nudimo, zapra-

vo se kompenzuje kroz odnos cene i efikas-

nosti re{enja. Nije uvek najisplativije tra`iti

pomo} rodbine ili prijatelja, jer ~ak i pored

`elje da pomognu oni nekada ne mogu lako

da na|u pravo i profesionalno re{nje i opci-

ja koju odaberu mo`e zapravo na kraju da

ko{ta znatno vi{e od na{e usluge.

Marko Spasovski

Email address: office@beogradrent.com

Skype name: beograd.rent

Cell phone: +381 64 33 44 011

Web: www.beogradrent.com

Za sve vas koji imate stan ili ku}u u Beogradu, a `ivite u inostranstvu, va{e probleme oko iznamljivanja i odr`avanja nekretnina pouzdano re{ava agencija

sa inostranim iskustvom u ovom poslu," BeogradRent-a". O njihovoj stru~nosti i pouverenju svedo~e izjave korisnika njihovih usluga iz inostranstva.

Jako sam zadovoljna uslugama

BeogradRenta. Radovi na renoviranju

stana su bili izvr{eni profesonalno,

kvalitetno i u roku, a organizacija opre-

manja stana je bila ura|ena veoma

odgovorno i efikasno. Mislim da je

kvalitet usluga koje pru`a BeogradRent

na visokom nivou, i da mo`ete da se

oslonite na njih.

Jelena [araba, New York

@ivim u Washington-u i poslednjih godinu dana o mom stanu brine BeogradRent.

Anga`ovao sam ih dok je stan jo{ bio u izgradnji i oni su nadgledali zavr{ne radove,

pregovarali sa preduzima~ima i brinuli o svim isporukama tokom opremanja stana.

Sve su uradili jako profesionalno, odgovorno i redovno su me obave{tavali o napretku

radova i opremanja. Naravno, nastavio sam da koristim njihove usluge, jer ne `elim

da izdajem stan i zato mi je va`no da ga neko redovno obilazi izmiruje teku}e ra~une,

provetrava, itd. Svakako bih ih preporu~io bilo kome u sli~noj situaciji.

@eljko B.

Odlu~io sam da izdam ku}u na Dedinju, a po{to `ivim u Kanadi po~eo sam da tra`im

agenciju koja se time bavi. Jedini oglas koji sam na{ao je bio oglas Marka

Spasovskog odnosno sajt BeogradRent-a. Anga`ovao sam ih i od tada, oni vode

ra~una o svemu: da izdaju ku}u i redovno je obilaze, proveravaju ra~une, redovno

pla}anje rente. Jedna velika briga manje. Radomir Kesi}