Gustav Klimt 1862-1918 Roen 14.jula 1862. u Baumgartenu pored Bea. Sa nepunih 14 godina postao je uenik kole za primenjene umetnosti u Beu kod profesora Ferdinanda Laufbergera. Njegova umetnost je bila prepuna ivota i istovremeno je imala jaku svest o smrti. Tradicija i moderno bili su tesno povezani. ulnost njegovih crtea, kompozicije i bogat stil ukraavanja izdvaja ga od ostalih umetnika. Jedna od centralnih tema njegovog stvaralatva je enska lepota,kojom je Klimt doprineo stvaranju tipa femme-fatale. Klimt je time postao omiljeni portretista dama iz visokog drutva.

Basna 1883. Klimt i u svojim najranijim slikama poasno mesto daje eni , i od tada je on neprestano slavi. Ovde su poslune ivotinje postavljene kao ukrasi kraj nogu prelepe putene junakinje. Basnu je radio klasinim slikarskim jezikom,tako da ovo delo ne otkriva nagovetaje njegove neverovatne ingenioznosti. Idila 1884. Ovo je ilustracija luksuznog seta alegorija i amblema,kojem pripada i basna. Izdava Martin Gerlah je zaeo ideju za koju je obeavajui i vodei umetnici trebalo da ilustruju razliite apstraktne koncepcije. Pozorite u Taormini 1888. Naslikao je Beki stari Burgteatar pre nego to je sruen. Javnost je brzo prihvatila sloene alegorije,optike iluzije i postojani barokni stil- to e biti odlike njegovog budueg stvaralatva. Gledalite starog Burgteatra 1888. Klimt je naslikao gledalite vieno sa pozornice, na taj nain obrnuvi stvarnost,inei da publika dobije uloge glumaca. Sveano obueni deluju kao da su sili sa sopstvenih, pojedinanih portreta. Umetniko-Istorijski Muzej 1891. Jedanaest alegorijskih kompozicija za Umetnicko-Istorijski muzej trebalo je da sadre i personifikaciju stare Grke. Klimt je prikazao jednu jasno prepoznatljivu beku kurtizanu,bez obzira na amforu iza nje koja oliava duh antike Grke. Ova predstava je prva Klimtova femme-fatale. Drutvo je oboavalo akademizovani idealizovani Akt, posebno onda kada je deo istorijske ili alegorijske kompozicije.Ali obina naga ena koja je aludirala na ljubavni in,izazivala je skandal.

1

Skulptura Skulptura koja je nastala po ivom modelu,zavodljivo posmatra.takva ivotnost bie jedna od najistaknutijih odlika Klimtove umetnosti. Portret Jozefa Pembauera Kombinacija naturalistikog portretisanja i stilizovane dekoracije koja je bila novina u evropskoj umetnosti. Ram ima dekorativno i simboliko svojstvo-postaje deo slike. Ljubav 1895. Predstavlja slavljenje romantike , gde je devojka prikazana u trenutku ekstaze,nenosti kada je njen ljubavnik prestao da je ljubi. Figure koje bde nad ljubavnicima predstavljaju zlokobnu notu, a po tradiciji procvetale rue simboliu kratkoronost mladosti i ljubavi. Srednji Period Klimtovog Stvaralatva 1897-1901 Tragedija 1897 Izvanredno dobro uraen crte olovkom,belom i crnom kredom,sa naglaavanjem zlatne i bele. Prve tragedije su napisane i izvoene u Grkoj gde su glumci,uglavnom mukarci nosili maske. Tragedija pokazuje poetak u Klimtovom traenju sopstvenog stila. Secesija Pokret umetnosti koji je nastao u Austriji, a doprineo je irenju Art Nuova. Beka secesija je formirana 1897. od strane umetnika koji su se pobunili protiv akademizma. Najuticajniji osniva bio je Gustav Klimt. eleli su da okonaju kulturnu izolaciju Bea i da pokrenu saradnju sa inostanim umetnicima. Secesija se borila za pravo na slobodu umetnikog stvaralatva. Secesija je izdavala svoj asopis Ver Sacrum. Podignut je hram secesije po projektu Jozefa M. Olbriha.Prva izloba otvorena je u martu 1898. Klimt je uradio plakat za izlobu Tezej i Minotaur. Portret Sonje Knips 1898. Je prvi u nizu portreta. Jozef Hofman je projektovao njihovu kucu, a Klimt je ukrasio slikama. Na prvi pogled prilino konvencionalna slika. U svom etvrtastom formatu,dijagonalnom kompozicijom odudara od ostalih portreta. Atena Palas 1898. Prva Nadena u nizu koje e napraviti. Ona je u oklopu i sa orujem,sigurna da e pobediti. Ona potinjava mukarca a moda i itavo oveanstvo. Za razliku od prethodnih Atena ovde nije promenjen jedino njen karakter,Atena ovde ne dri u ruci Niku,na njenom mestu stoji Nuda Veritas. ubertet za klavirom 1899. Jedna od dve slike koje je uradio za Nikolausa Dumba. Ova slika se otro osvre na izgubljeni raj bezbrinog dobrostojeeg drutva koje je uivalo u radostima kunog muziciranja. Muzika ovde predstavlja estetsku granu drutvene egzistencije. Nuda Veritas 1899.

2

Obeleava prodor novog Naturalistikog stila. Javnost je bila okirana crvenokosom nagom devojkom natprirodne veliine-bie koje je prekinulo sve veze sa tradicionalnim idealizovanim aktom. Predstava stidnih dlaica bila je objava rata klasinom idealu. Filozofija 1899. Klimt je Filozofiju video kao sintezu sopstvenog pogleda na svet. Sa leve strane je Raanje ivota,Sazrevanje, Propadanje, a sa desne Sfera kao milostinja. Iz dubine se pojavljuje telo od svetlosti koje predstavlja Spoznaju. Medicina 1900. Tela raskomadana sudbinom nosi matica ivota u kojoj su sva ivotna doba. Boginja zdravlja koja gordo i ravnoduno okree lea ljudskom rodu-ona je pre zagonetna i fatalna ena nego simbol prosvetiteljstva i nauke.Higija prua zmiji Letin pehar kako bi se napila njene praiskonske tenosti.Klimt na taj nain otkriva jedinstvo ivota i smrti. Pravo 1901. Stvara konanu verziju. Centralna figura je rtva zakona. Zakon je predstavljen kako prodire svoje rtve. Prikazane su tri zmijolike Erninije- boginje osvete. U gornjem delu slike predstavljene su kao alegorijske figure, Istina, Pravda i Zakon. Novi Period u Klimtovom Stvaralatvu Posle 1901. u njegovim slikama se uoava gnev i povlaenje.Obe emotivne reakcije su posledica povreenog ega. Nimfe 1899. Jedna od Klimtovih slika koja odie snanom erotikom. Prisustvo ribljih motiva koji se poistoveuju sa mukim principima. Ovde su po legendi sirene opasna , veoma zlobna bia. One oslobaaju pojavu ene kao femme-fatale. Judita I 1901. Model Adela Bloh Bauer. Njegova Judita nije biblijska ve tipina Belijka tog doba,na ta ukazuje njena pomodna ogrlica. Ona je gorda i odbojna , ali istovremeno zagonetna i zavodljiva. Portret Emili Fleg 1902. Ovaj portret obeleava poetak nove faze u Klimtovoj umetnosti. Upotreba kompleksnih dekoracija koje skoro potpuno preplavljuju ljudsku figuru na slikama. Brezova uma 1902 Podsea na tapiseriju. Odsustvo ljudskih figura govori nam da je Klimt svoje pejzae tretirao kao ljudska bia. Zlatna ribica 1901/1902. Prikazuje nagu ensku figuru, koja posmatrau besramno pokazuje svoju bujnu stranjicu. Klimt je nameravao da je naslovi Mojim Kritiarima. Betovenov Friz XIV Secesionistika izloba bila je zamiljena kao totalno umetniko delo. Godine 1902.postavljena je u ast Maksa Klingera i njgove statue Betovena.

3

Klimt je u izlobi uestvovao sa svojim delom Betovenov Friz-kao simbolikom vizuelizacijom Betovenove IX Simfonije enja za sreom Napaeno obamrlo oveanstvo koji moli za snaan zagrljaj viteza i pomo . Neprijateljske sile Titan Tifus sa svoje tri erke Gorgone Bolest Ludilo i Smrt i njihovim rtvama.Centralne figure predstavljaju Razvrat Besast i Pohlepu. Na desnoj strani je zarobljena figura alosti. Muzika elje stiu u carstva umetnosti koje simbolie ena koja svira harfu.Umetnost predstavlja put spasenja. enja za sreom okonava se poezijom Prikazan je hor i poljubac koji se odvija u utrobi, samom izvoru ljudskog postojanja.Ona predstavlja ispunjenje. Utopijska poruka je da konani zagrljaj pokazuje da ena mukarcu donosi spasenje. Nada 1903. Trudnicu kao simbol zaetka ivota,u kojoj zri nada ljudskog roda,okruuju greh, bolest, beda i smrt i svi prete zaetom ivotu. Vodene zmije 1903-1907. Predivna dekorativna fantazija lezbejske ljubavi. Zmija kao simbol ponitava granice izmeu mukarca i ene. Tri doba ene 1905. Govori o ljudskoj prirodi, sudbini i ivotnim dobima. Uoavaju se kontrasti detinjstva, zrelosti i starosti. Portret Margaret Stonboro-Vizgentajn 1905. Portret nruen od strane njenog oca. Kontrast na slici ostvaruje se relistikim prikazom lica i ruku sa jedne strane,dok su haljina i al maestralno naslikani belom bojom Seoska bata sa suncokretima 1905. Deluje kao tampana tkanina sa bogatim floralnim motivima. Suncokret je simbol Sunca, sa aurom mistinosti. Stokle friz Adolf Stokle naruuje projekat za novu kuu u Briselu od beke radionice HoffmanKlimt. Za ovu priliku Klimt radi jo jedan ciklus ivota,to ujedno predstavlja i njegov poslednji veliki zidni rad:Stokle friz Drvo ivota Centralni motiv,koji po Apokalipsi donosi spasenje neznabocima, simbolie zlatno doba. Smrt je prisutna i prikazana u vidu ptice grabljivice na Drvetu ivota. Iekivanje Predstavlja devojku koja igra ispod Drveta Ispunjenje

4

Par ispod drveta u zagrljaju predstavlja ispunjenje blaenstvom. Portret Fritze Ridler 1906. Njen portret oznaava krajnju fazu razvoja Klimtovog rada, poetak zlatne faze. Ornament sazdan od paunovih oiju predstavlja fotelju. Dekorativni ukras iza njene glave aludira na njenu aristokratsku prolost. Portret Adele Blohbauer Prikazana u svojoj rojalnosti.Lice i ruke su pini ivota, dok neverovatne koliine zlata prekrivaju sliku. Uporeuje se sa mozaikom Carice Teodore iz Ravena. Poljubac 1907. Vrhunac Klimtove zlatne faze. Ovde najjasnije pokazuje sjedinjenje i pomirenje polova. Bljetavi geometrijski ornamenti pretenduju da potpuno preplave naslikane ljudske figure. Danaja 1907. Danaja koju je zapljusnula Zevsova reka ljubavi . Denajina strast je pasivna, ali simbolizam predstavlja akciju. Judita II 1909. Jo uvek ne razaznajemo da li je to Judita ili Saloma. Prepoznajemo damu iz dekadentnog bekog drutva koja je postala rtva sopstvenih strasti,zatvorena u zlatnom kavezu. Smrt i ivot 1911-1915. Ovde je skeletna smrt u svojoj krstastoj odori izdvojena i statina . Ljubav je meu ljudima smrt izvan njih. Ovo je poslednja klimtova alegorija. Adela Blohbauer II 1912. Prikazana je u frontalnoj,stojeoj pozi,omiljenoj Klimtu u tom periodu,iako stil ostaje visoko dekorativan,podloga je bazirana na Klimtovim orijentalnim tekstilima.Ona je sada obina ena Bea i ne prikazuje se njena dominantnost. Devica 1913. Stisnuta,nepravilno oblikovana ljudska masa ivota i smrti se preruila i postala enski svet iz snova, u kome nema mesta za mukarca-ili tanije u njoj mukarac ne uestvuje, ali muki voajer je nevieno prisustvo,izvan rama slike. Igraica Ova slika predstavlja glorifikaciju cvea vie nego bilo koji drugi Klimtov portret. Iako okruena bojama , one je nisu potisnule,a svetlina i mekoa cvea daju novi,veoma drugaiji kvalitet slici. Moe se protumaiti i kao odavanje poasti Japanskoj umetnosti koja je uticala na veinu naprednih slikara toga doba. Adam i Eva 1917-1918. Jedna od nekoliko slika koje datiraju iz poslednjih godina Klimtovog ivota. Ton njihovog tela je u potpunom kontrastu,Evino bledilo naglaava njenu dominantnost. Adamov izraz lica je izraz patnje ili iscrpljenosti,ali malo je verovatno da je Klimt eleo da predstavi Evu kao senzualnu rasparaicu mukaraca. Spokojno bleda, postavljena nasuprot leopardove koe,sa stopalima u mnotvu cveca .Predstavlja najmirniju Klimtovu kompoziciju. Gustav Klimt umro je 6.Fbruara 1918. od posledice kapi. Ostavio je mnoge nedovrene slike .

5

6