ГЕОРГ ВИЛХЕЛМ ФРИДРИХ ХЕГЕЛ УВОД У ИСТОРИЈУ ФИЛОЗОФИЈЕ - историја филозофије излаже нам низ племенитих духова, галерију хероја мисаоног ума који су, благодарећи снази тога ума, продрли у суштину ствари, природе и духа, - у суштину самога бога, и тако су успели да својим радом стекну највеће благо, благо умнога сазнања. - ове творевине мишљења, посматране са историјског становишта, јесу, како изгледа, ствар прошлости и леже с оне стране наше стварности. У ствари, пак, ми по ономе што јесмо у исто време историјски смо. - али ово предање није домостојитељка која само верно чува оно што је добила и одржава га и преноси на потомство у неизмењеном облику; - као што ток природе у бесконачној променљивости и живости својих облика и форми стално остаје код истих првобитних закона и нимало не напредује. Оно није неки непокретни кип од камена, већ је нешто живо што расте као нека моћна река која све више надолази што је даље продрла почев од свога извора. - садржину овог предања сачињава оно што је произвео духовни свет, и општи дух никад се не зауставља. - мисао која је суштински мисао јесте по себи и за себе, јесте вечна. Оно што је истинито садржи се само у мисли, истинито је не само данас и сутра, већ изван свих времена; а уколико се налази у времену истинито је увек и у свако доба. Па како је онда могуће да свет мисли има историју? У историји се излаже оно што је променљиво, што је ишчезло, што се изгубило у тами прошлости, оно чега више нема. Међутим, истинита, нужна мисао, - и ми само са таквим мислима имамо овде посла, - није подложна никаквој промени. - човек жели да има општи преглед о једном пределу који потом губи из вида када пође у његове поједине делове. У ствари, поједини делови имају своју изванредну вредност на основу свога односа према целини. Нигде није то случај тако као код филозофије и потом код њене историје. Јер на први поглед историја изгледа као неки низ случајних догађања који долазе један за другим. Свака чињеница стоји изолована за себе; њихова повезаност се показује само у погледу времена. - желим да кажем понеколико уводних речи једино о следећим питањима. Прво питање односи си се на дефиницију историје филозофије; треба одредити њено значење, њен појам и њену сврху. Из тога ће произаћи све што се тиче метода њеног обрађивања. - на другом месту мора се ближе одредити појам филозофије и на основу њега утврдити шта треба издвојити из бесконачног градива духовне образованости народа и из њених многобројних страна, па све то искључити из историје филозофије. - из појма самог предмета који је обухваћен претходним двема тачкама мора осим тога да се покаже пут који води трећем питању, наиме питању које се односи на општи преглед тока ове историје и на његову поделу на нужне периоде. Појам историје филозофије - прва мисао која нам у погледу историје филозофије може пасти на ум састоји се у томе да се можда у самом њеном предмету скрива нека унутрашња противречност. Јер филозофија има намеру да сазна оно што је непроменљиво, вечно, што је по себи и за себе. Њена сврха јесте истина. Међутим, историја приповеда о таквим стварима које су у једно време постојале, док су у друго доба ишчезле, при чему су биле потиснуте неком другом ствари.
![Anaksimenov i Diogenov animatizam - hrfd.hr · PDF fileFriedrich Hegel], Istorija filozofije I, BIGZ, Beograd 1975., str. 157. Original Hegelove Istorije filozofije I preuzet je s](https://img.pdfslide.tips/doc/110x75/5a78e9347f8b9a9d218b738b/anaksimenov-i-diogenov-animatizam-hrfdhr-hegel-istorija-filozofije-i-bigz.jpg)
