Hemijske nokse su hemijske materije koje prodiru u organizam respiratornim i digesivnim putem,kroz kou i sluznicu(narocito ako su povredjene) i izazivaju razna oteenja.

Podela hemijskih noksiPrema fizickom stanju one mogu biti : cvrste tecne gasovite

Prema hemijskim osobinama to mogu biti: Kiseline Baze Metali Razna organska i neorganska jedinjenjaPrema ekomedijumu: Vazduh Voda ZemljistePodela prema dejstvu : Iritansi Zagusljivci Anestetici i narkotici Sistemski otrovi Alergeni Kancerogeno delovanje

Podela prema dejstvu

Iritansi-to su gasovite materije koje pri udisanju nadrazuju disajne puteve.Dele se na: iritanse koji deluju na gornje diajne puteve i sluznicu ociju(amonijak,formaldehid),iritanse koji ostecuju gornje disajne puteve I pluca(halogeni elementi,dimetil sulfat) I iritanse koji izrazito ostecuju pluca(nitrozni plinovi).Disajni putevi osoba sa astmom su osetljivi na stetne agense iz okoline kao sto su:duvanski dim,hemikalije,jaki mirisi(parfemi,boje,lakovi),ugljena prasina.Zagusljivci-skup bojnih otrova koji u dodiru sa disajnim organima izazivaju kasalj i gusenje.Prema mehanizmu delovanja dele se na inertne(obicne) i hemijske zagusljivce.Obicni zagusljivci deluju tako sto razgradjuju kiseonik u vazduhu i na taj nacin otezavaju ili onemogucavaju disanje.Nomalni sadrzaj kiseonika je oko 21.Ako koncentracija padne ispod 18 pocinju poteskoce sa disanjem.Pri sadrzaju od 12-16 disanje je ubrzano,kucanje srca je pojacano,10-14 koncentracije uzrokuje depesiju,jak umor,otezano disanje,dok udisanje vazduha sa sadrzajem kiseonika od 6-10 uzrokuje smrt.Hemijski zagusljivci se vezu na hemoglobin I tako onemogucavaju vezanje kiseonika I prenos putem krv.Najpoznatiji hemijski zagusljivci su :ugljen monoksid,cijano vodonik i sumpor vodonik. Anestetici i narkotici- deluju depresivno na sredisnji zivcani splet.Znaci delovanja su :pospanost,opijenost,vrtoglavica,bezvoljan gubitak svesti i u krajnjem sluvaju smrt.Anestetska svojstva imaju nizi predstavnici homolognih nizova alkina,alkena,alkana,estra.Najslabiji narkotici su estri.Sistemski otrovi su stetne supstance koje svojim delovanjem ostecuju pojedine organe u organizmu a na mestu ulaska ne ostavljaju nikakve znakove.Halogeni ugljovodonici ostecuju jetru i bubege.Benzen i u manjoj meri naftalen ostecuju kostanu srz.Supstance stetne za zivcani splet su methanol i ugljenik disulfid.Alergeni-uzrokuju alergijske reakcije: kontaktni alergeni(hemikalije,kozmetika,nakit) nutritivni alergeni-hrana(orasi,kikiriki,jaja,cokolada,mleko) respiratorni alergeni-iz unutrasnje sredine,kuce,kao sto je prasina i grinje,dlaka domacih zivotinja ili iz spoljasnje sredine kao sto su poleni drveca,trava i korova. Alergije na ubode insekataKancerogeno delovanje- Kancerogeno dejstvo toksina ogleda se u izazivanju malignih promena (rak ili kancer) razliitih organa u organizmu. Takve kancerogene materije preobraaju normalne elije u elije raka koje se ubrzano dele stvarajui maligne tumore (rastu i ugroavaju okolna tkiva metastaze).Osobine toksikanata i faktori koji uticu na toksicnost Brojne karakteristike hemijskih supstanci utiu na njihovu toksicnost: agregatno stanje (teno, gasovito), rastvorljivost, koliina, koncentracija (jetki otrovi), afinitet za elije i tkiva,duzina ekspozicije,eksponirane osobe(pol,starost,zdravstveno stanje),putevi prodiranja otrova u organizam. Brojne hemijske supstance deluju kao lekovi ako se u organizam unesu u koliinama propisanim od strane lekara, ali ako se unesu u znatno veoj koliini, mogu dovesti do tekih oteenja zdravlja, pa i do smrtnog ishoda. Razblaena siretna kiselina svakodnevno se koristi u domainstvu za pripremanje hrane (sire), a koncentrovana siretna kiselina (esencija) predstavlja veoma opasan i potencijalno smrtonosan otrov. Glavne osobine toksikanata su: rastvorljivost u dvofaznom sistemu (voda,ulje) stepen jonizacije (pri alkalnoj pH) prolazak kroz celijsku membranu (difuzija,aktivan transport)Difuzija-vecina toksikanata prolazi kroz membranu obicnom difuzijom preko hidrofobnih lipidnih domena(lipofilne molekule) ili kroz pore u membrani tj.proteinske kanale (male hidrofilne molekule).Aktivan transport-supstance se krecu nasuprot koncentracionom i elektrohemijskom gradijentu.Sistem je selektivan te se njima mogu sluziti samo toksikanti gradje slicne gradji materije koje su predvidjene za transport ovim specificnim proteinskim nosacima,Aktivan transport trosi metabolicku energiju(ATP).Supstance koje se transportuju stvaraju komplekse sa nosacima u membrani,sto je vazno kod transporta i eliminacije stranih materija iz organizma.

Proces prodiranja u organizam

Pri trovanju razlikujemo sledece faze:

Faza ekspozicije ili vreme unosenja toksikanta u organizam. Faza toksikogenetike- obuhvata apsorpciju, distribuciju, metabolizam i eliminaciju otrova. Faza toksikodinamike-izraava reakciju odgovarajueg receptora organizma na otrov. Efekat svakog otrova je zbir specifinog direktnog delovanja otrova na organizam i nespecifinih kompenzatornih i adaptacionih reakcija organizma

Putevi unoenja u organizam

1. Inhalacijom-udahnutiNajee trovanje ( CO ) , i najvanija profesionalna bolest ( silikoza , SiO2 ) nastaju nakon apsorpcije preko plua .Ovako se apsorbuju i neki bojni otrovi ( hlor , fozgen , levisit ) , te HCN ( gasna komora ) . Uglavnom se apsorbuju gasovi ( CO , NO2 , SO2 ) , pare ( HF ) , isparljive materije , rastvarai ( C6H6 , CCl4 ) , i aerosoli ( azbest ) Teina trovanja, zavisi kako od fizikih i hemijskih osobina otrova, tako i od koliine udahnutog otrova, i vremenskog trajanja izloenosti otrovu,protoka krvi,ventilacije pluca,rastvorljivosti toksikanata u krvi.

2. Ingestijom-akcidentalnim gutanjem uz jelo,pice ili pusenjemOralni put je najei i znaajan za nastanak zadesnih i namernih (samoubilakih) trovanja.Glavno mesto resorpcije veine toksinih supstancija je tanko crevo, pri emu najvei znaaj ima stepen liposolubilnosti. Obilnoj crevnoj resorpciji otrova, pored optimalnog pH, doprinosi i velika resorptivna povrina od oko 200 m2kao i intenzivan krvotok crevne sluzokoe. Toksinost materija uzetih peros zavisi i od uzrasta organizma, stanja ishranjenosti, fizikog naprezanja, oboljenja jetre i bubrega, kao i od meteorolokih uslova.

3. Apsorbcijom-apsorbovanim kontaktom preko koze ili ociju.Nepovreena zdrava koa obezbeuje sigurnu zatitu organizmu od mnogih spoljanjih fizikih, hemijskih i biolokih uzronika oteenja. Apsorpcija zavisi od stepena liposolubilnosti, odvija se preko krvnih sudova i izvodnih kanala znojnih i lojnih lezda. Na stepen apsorpcije kroz kou utiu i lokalni faktori kao fizika i hemijska oteenja, temperatura, brzina protoka krvi, pranje koe rastvaraima, itd. Trovanje je patoloki proces koji nastaje usled delovanja otrovnih materija razliitog porekla na organizam.

Postoje tri vrste trovanja:

1. Akutna trovanja nastaju ako se za kratko vreme unese veca kolicina toksicne materije u organizam.2. Subakutna trovanja nastaju nakon kratkotrajnog izlaganja organizma toksicnim materijama vise puta tokom nekoliko dana.3. Hronicna trovanja nastaju duzim izlaganjem organizma niskim koncentracijama.

Eliminacija toksicnih materija iz organizma

Izluivanje (eliminacija otrova) se vri preko onih organa koji im slue i kao ulazna vrata (plua, organi za varenje, koa), kao i jetre, bubrega, mlenih, znojnih lezda i pljuvake. Najvie se toksikanata izluuje preko bubrega (urinom). Neto toksikanata se izluuje preko jetre u ui (DDT, Pb), dok se plinovi (CO) i neke isparljive materije (dimetilselenid, kloroform) izluuju preko pluca. Vrlo male koliine se izluuju putem ostalih telesnih izluevina (znoj, mleko, suze, probavni sokovi, semena tecnost).

IZLUIVANJE URINOMToksikanti se mokraom izluuju istim mehanizmima kojima se preko bubrega izluuju produkti metabolizma, a koji ukljuuju: glomerularnu filtraciju, tubularno izluivanje i tubularnu reapsorpciju. Brzina izluivanja otrova zavisi od pH mokrae to je veoma vano znati zbog primene forsirane alkalne ili kisele diureze.

IZLUCIVANJE PUTEM ZUCIJetra igra kljunu ulogu u detoksikaciji . Krv iz digestivnog trakta prolazi kroz jetru pre ulaska u sistemsku cirkulaciju. Protok krvi kroz jetru je sporiji od protoka u drugim organima to lipofilnim sastojcima apsorbovanim u digestivnom traktu daje dovoljno vremena za aktivni transport ili difuziju. Time se uklanjaju toksikanti iz krvi i speava njihova raspodela u druge delove tela. Jetra je i glavno mesto metabolizma toksikanata, pa se nastali metaboliti ili konjugati mogu izluiti pravo u u ili u krv odakle dospevaju do bubrega, te se izluuju u urin. u se skuplja u unom mehuru i izluuje u tanko crevo. U idealnom sluaju, ti toksikanti nastavljaju put do debelog creva, te se izluuju fecesom.

JETRA U KRV TANKO CREVO

IZLUIVANJE PLUIMAPluima se u prvom redu izluuju materije koje su u gasovitom stanju na temperaturi tela, te isparljive tenosti u ravnotei sa svojom gasovitom fazom. Koliina tenosti koju izlue plua je u vezi s njenim pritiskom para(praktina primjena ovoga: alko-test). Difuzija je osnovni princip uklanjanja, pri emu bolja topljivost u krvi podrazumieva sporije izluivanje (npr. kloroform).

IZLUIVANJE FECESOMOsim u ui, toksikant se moe izluiti preko digestivnog trakta, te eliminisati putem fecesa jer nije potpuno apsorbovan nakon oralnog unosa, izlucen je eluanim ili sekretornim fluidima creva, izluevinama guterae, ili je uklonjen iz disajnog trakta transportom do usta, te je progutan.

IZLUIVANJE CEREBROSPINALNOM TENOUToksikanti topljivi u mastima prolaze preko barijere krv-cerebrospinalna tenost pasivnom difuzijom, ostali aktivnim transportom.

IZLUIVANJE MLEKOMVano zbog mogunosti prenosa toksikanata od majke detetu koje se doji takvim mlekom, te mogunosti prenosa s ivotinja koje daju mleko na ljude. Izluivanje u mleko se odvija obinom difuzijom. Zbog 3-5% masti u mleku ono koncentrira hidrofobne toksikante (poliklorirani bifenili, dioksini, pirolizidinski alkaloidi i mnogi drugi) i moe biti glavni put njihovog izluivanja. Takoer nakuplja metale sline Ca poput olova.

IZLUIVANJE U ZNOJUToksikanti u znoj dospevaju difuzijom nejoniziranog oblika. Ovakvo izluivanje je koliinski od vrlo malog znaaja. Neki toksikanti u znoju mogu izazvati dermatitis.

HEMIJSKE NOKSE U RADNOJ SREDINI

Otrovom se smatra svaka supstanca koja po svojoj koliini ili po svojoj prirodi strana telu i koja na ilo koji nain uneta,dovodi do poremeaja funkcije ili gradje organizma.Otrovi su sve one materije koje tete zdravlju i to u minimalnim koliinama i koncentracijama.Po ekspoziciji profesionalnim hemijskim agensima prvi su na udaru respiratorni trakt i koa.

U radnoj sredini se sreu razliite hemijske nokse:1. Metali(olovo,mangan,iva,kobalt i dr.)2. Metaloidi(arsen,fosfor)3. Ugljovodonici(nafta,benzin,acetilen,benzen)4. Alkoholi5. Kiseline i baze6. Gasovi(hlor,sumporoksid,ugljenmonoksid,ugljendioksid,amonijak i dr.)7. Plasticne mase8. Pesticide i vetaka djubriva

U cilju zatite zdravlja radnika,za sve poznate i ispitane hemijske nokse odredjena je maksimalono dozvoljena koncentracija(MDK).Maksimalna dozvoljena koncentracija (MDK) je maksimalna koncentracija pojedinane supstance ili grupe supstanci iz koja ne moe da se prekorai u celini radi izbegavanja ozbiljnih nepovratnih kratkoronih posledica za ekosisteme.Maksimalno dozvoljena koncentracija prestavlja onu masu toksinih ili tetnih komponenti ijem se dejstvu mogu izloiti organizam oveka, ivotinjski ili biljni organizmi, bez tetnih posledica i za due vreme. Ukoliko su rezultati merenja za pojedine prioritetne supstance "0" ili su nie od vrednosti MDK datih u Prilogu, uzima se da je ta vrednost nova MDK vrednost za tu prioritetnu supstancu.Propisima se utvruju tri osnovne vrste ovih vrednosti: maksimalno dozvoljena koncentracija tetnih komponenti u vazduhu radnog prostora; maksimalno dozvoljena koncentracija tetnih komponenti u atmosferi naseljenih mesta; maksimalno dozvoljena koncentracija tetnih komponenti u vodama vodnih tokova. Maksimalno dozvoljena koncentracija se izraava na razliite naine, a u zavisnosti od stanja u kome se nalazi sama supstanca. Tako se za toksine komponente u gasovitom i parnom stanju ova vrednost daje u mg/m3 , a ukoliko se radi o komponentama koje su rastvorene u vodi, u mg/L. MDK-vrednosti su opte prihvaene karakteristike u industrijskoj toksikologiji, s obzirom na to da se pomou njih mogu izraziti potencijane tetne koncentracije otrovnih i tetnih komponenti. U tom smislu, ove vrednosti predstavljaju maksimalne koliine komponenti, ijem se dejstvu mogu izloiti lica u toku 8 asova jednog dana, a u periodu od nekoliko meseci ili godina, bez opasnosti po njihovo zdravlje. Vrednosti koje su jednom utvrene se stalno kontroliu i povremeno koriguju.

MERE ZATITE: 1. Tehniko-tehnoloke mere 2. Lina zatitna sredstva3. Medicinske mere4. Higijenske mere 1.Tehniko tehnoloke mere predstavljaju niz tehnikih i tehnolokih postupaka kojima se smanjuje hemijska kontaminacija radne sredine.Tu podrazumevamo: Automatizacija i hermetizacija Eliminacija i supstitucija Segegacija Opta i lokalna ventilacija

AUTOMATIZACIJA I HERMETIZACIJAJasno je da se zatita radnika od nepovoljnih uslova radne okoline moe najdjelotvornije provesti pri planiranju i konstrukciji fabrikih ureaja. Hermetizacijom procesa spreie se prodor u radnu okolinu faktora koji bi mogli ugroziti radnika, a automatizacijom e se znatno redukovati broj ugroenih radnika.ELIMINACIJA I SUPSTITUCIJAKatkada se tehnoloki proces moe voditi tako da se opasna materija potpuno eliminie. U veem broju sluajeva moe se opasna materija zameniti neopasnom ili manje opasnom.Pri bojenju se olovne boje mogu zameniti spojevima titana ili cinka. Umetni brusevi gotovo su potpuno zamenili bruseve od prirodnog kamena koji sadre opasni slobodni silicium dioksid.esto se, umesto vrlo otrovnog benzena, mogu sa istim uinkom upotrebiti mnogo manje otrovni toluen ili ksilen.PROMJENA TEHNOLOKOG PROCESAPostoje okolnosti kada se promenom jednog dela tehnolokog procesa moe eliminisati ili redukovati opasnost za radnike. Regulacijom temperature, a time i brzine hemijskih reakcija, moe se smanjiti oslobaanje plinova, para i aerosola. Zamjenom zavarivanja ili lemljenja zakivanjem eliminiu se opasnosti od plinova, posebno u zatvorenom prostoru. Upotreba vlanih metoda umesto suvih jedan je od najrairenijih primera znatnog smanjenja opasnosti za radnike od praine promenom procesa.Buenje pneumatskim alatima uvek treba obavljati uz dodavanje vode zbog suzbijanja praine. Usitnjavanje vlanog materijala mnogo je manje praan proces od usitnjavanja suhog materijala.SEGREGACIJAProstornom segregacijom mogu se izolovati opasni procesi, tako da e umesto velikog broja radnika tim mestima biti izloeni samo oni radnici koji su neophodno potrebni za pogon tog dela tehnolokog procesa. Taj mali broj radnika moe se zatititi osobnim zatitnim sredstvima.Vremenskom segregacijom moe se izbei nepotrebno izlaganje velikog broja radnika i to tako da se izvoenje opasnih operacija odloi za ono vrieme kada na poslu ima najmanje radnika (npr. vaenje i ienje odliva u livnicama u nonoj smeni).OPTA I LOKALNA VENTILACIJAOpta ventilacija sastoji se od uvoenja velikih koliina vazduha u radnu prostoriju. Time se sa jedne strane asaniraju nepovoljni toplotni faktori, a s druge razrjeuju zagaenja u vazduhu.Opta ventilacija je retko kada uspena metoda zatite ako je radno mesto u blizini izvora zagaenja. Opta ventilacija se retko kada moe upotrijebiti za smanjenje koncentracije aerosola; ee se upotrebljava za razreivanje plinova i para u vayduhu radne prostorije. Za suzbijanje zagaenja vazduha u radnoj okolini ee se opta ventilacija upotrebljava kao dodatna mera uz lokalnu ventilaciju. Lokalnom ventilacijom stvara se oko izvora zagaenja strujanje vazduha takvog smjera i takve brzine da zagadjenje noeno tom strujom nee u znatnoj koncentraciji dopreti do radnika.2.Lina zatitna sredstva su obavezna za sve radnike koju su izloeni profesionalnoj hemijskoj noksi.Tu spada: Zatitna odea i obua od odgovarajueg materijala Zatita oiju i lica Zatita glave i uiju,ruku i nogu Zastita respiratornih organa korienjem tatitnih maskiSva lina zatitna sredstva se koriste strogo prema uputstvu!

3.Medicinske mereMedicinska zatita predstavlja mere medicinske preventive i medicinske pomoi koje su namenjene radnicimaPodrazumevaju predhodni pregled radnika i ocenu radne sposobnosti za odredjeno radno mesto,periodine sistemske preglede koji se vre ciljano radi otkrivanja poetnih profesionalnih oteenja kako bi se peduzele odgovarajue mere leenja,udaljavanje radnika od tog radnog mesta i slino,zdravstveni vspitni rad tj, upoznavanje radnika i rukovodioca sa opasnostima od pojedinih noksi I kako se od njih zastiti.. 4.Higijenske mere zatiteHigijenska zatita obuhvata mere higijene kojima je cilj da se zatiti zdravlje i zdravstvena kondicija radnika i da se otklone eventualni uzroci moguih oboljenja kojima su radnici izloeni nezavisno od prirode njihovog posla.Mere higijenske zatite su: 1) mere opte, i 2) mere line higijene.1) Mere opte higijene treba da obezbede higijenske uslove u: radnim prostorijama,sporednim prostorijama,vodovodnim i kanalizacionim ureajima,i u dvoritima.2) Mere za ouvanje line higijene u preduzeima, su sledee:a) Obezbeenje radne odee i obue. Odea ima znaajnu ulogu u zatiti rada, ali i u odravanju line higijene. Radna odea i obua moraju odgovarati uslovima rada i obezbeivati higijensku zatitu.b) Obezbeenje i ureenje garderoba u kojima radnici na higijenski nain uvaju i odlau radnu odeu.v) Ureenje kupatila, sa dovoljnim brojem umivaonika, tueva sa toplom i hladnom vodom, tenim sapunima i istim ubrusima. Kod lanova kolektiva treba stvarati naviku pranja ruku pre obroka koji se uzima za vreme rada, kao i naviku kupanja posle rada.g) Zdravstveno prosveivanje je jedan od glavnih zadataka slube higijenske zatite radnika. Zdravstveno prosveivanje se obavlja povremenim predavanjima o higijeni, izlobama sa temom higijene i zdravlja, organizovanjem nedelje higijene, savetovanjima po pitanju zdravlja i dr.HEMIJSKE NOKSE U POLJOPRIVREDNOJ PROIZVODNJIHemiske nokse u poljoprivrednoj proizvodnji se mogu podeliti na:1) Pesticidi2) Vetaka djubriva3) Antibiotici

1)Pesticidi su hemijske materije koje se koriste za unitavanje I suzbijanje mikro I makroorganizama i tetnih i nepoeljnih biljnih vrsta. Pesticidi se dele na one koji suzbijaju nametnike ivotinjskog porekla (zoocidi), te one koje suzbijaju nametnike biljnog porekla (fitocidi).Zoocidi se dalje dele na: insekticide (koji suzbijaju insekte, a mogu biti biljnog ili organsko-sintetskog porekla) akaricide (sredstva za suzbijanje grinja) nematocide (sredstva za suzbijanje nematoda) limatocide (sredstva za suzbijanje pueva) rodenticide (sredstva za suzbijanje glodara) karvicide (sredstva za odbijanje ptica) Fitocide delimo na: fungicide (sredstva za suzbijanje gljivica) herbicide (sredstva za suzbijanje korova)Toksino delovanje na ljudeBrojni su sluajevi trovanja ljudi hemijskim sredstvima za zatitu bilja, ali i trovanja ivotinja i poljoprivrednih useva. Do trovanja ljudi pesticidima dolazi na vie naina kroz usta, kou, putem disajnih organa. ivotinje se pesticidima truju najee konzumiranjem tretiranih biljaka, dok se biljke oteuju neposredno tokom nanoenja pesticida.ak i kada ne izazivaju akutna trovanja, pesticidi su opasni jer imaju sposobnost nakupljanja u tkivima ljudi i ivotinja i to najvie u masnom tkivu, jetri i bubrezima.ZATITAuvanje otrova:Sredstva se uvaju u originalnoj i dobro zatvorenoj ambalai,u dobro zakljuanoj,provetrenoj prostoriji udaljeno od izvora vatre,izvan dohvata dece,daleko od hrane I pia.Prazna ambalaa se ispere najmanje tri puta i ta tenost se doda tenosti za prskanje a zatim se izbui kako bi se uinila neupotrebljivom.Takva ambalaa se uva na odredjeno mesto u posebne kontejnere.Upotreba: Potovati opisanu dozu i propisno vreme primene pesticida,kao i vreme berbe nakon prskanja.Vriti redovnu kontrolu ljudske i stone hrane proveravajui da li su residue pesticida u dozvoljenim granicama.

2)Vetaka djubrivaubrivoje smea materija koje se koriste upoljoprivrediilivrtlarstvuza poboljanje rasta biljki. Obino se primjenjuje napoljoprivrednim zemljitima.Postoje azotna i fosfatna djubriva.Najzastupljenija su azotna(najopasnija) I fosforna mineralna djubriva.Ona mogu da utiu i pozitivno i negativno na osobinu zemljita,vazduha,voda I ivotnu sredinu.Nekontrolisana primena azotnih vetakih djubriva dovodi do nakupljanja nitrata u vodi,zemljitu i biljkama.Fosforna mineralna djubriva su najvei zagadjivai zemljita kalijumom kao i tekim metalima(hromom,niklom,ivom).Kalijumova djubiva ne sadre primese koje optereuju lanac ishrane sa nepoeljnim materijama.

3)AntibioticiNajee se koriste streptomicin, oksitetraciklin, gentamicin i oksolinska kiselina. Namenjeni su prvenstveno suzbijanju bakteriozne plamenjae voaka, pre svega jabuke i kruke.Da li ovi antibiotici mogu uticati na pojavu rezistentnosti bakterija koje prouzrokuju oboljenja ljudi? Male doze antibiotika u namirnicama u hrani imaju ozbiljne negativne posledice: Senzibilizacija ljudskog organizma sa pojavom alergije na antibiotike,to je relativno esta pojava u klinikoj praksi. Stvaranje rezistencije tj. otpornosti organizma na pojedine lekove to stvara problem pri leenju bolesnika.

HEMIJSKE NOKSE U DOMAINSTVU

Hemijske nokse u domainstvu moemo razvrstati na:1) Insekticidi2) Sredstva za ienje,pranje i dezinfekciju3) Lekovi4) Kozmetika sredstva5) Razne boje i lakovi za drvenariju,nametaj,parketTri njaee hemikalije koje se nalaze u naim sapunima su : Natrijum lauril sulfat,deterdzent je pisutan u amponima za kosu,kupkama,gelovima za tuiranje,pastama.Dokazano je da utie na deformacije onog tkiva i gubitak vida. Propilen glikol,prisutan u regeneratorima za kosu,losionima,kremama,sredstvo za vlaenje ruku.Moe uzrokovati iritaciju koe,onog tkiva,oteenje bubrega i jetre,muninu i glavobolje. Ftalati su naftni derivati koje ete nai u etkicama za zube,autodelovima,analgeticima,zubnim pastama,lakovima za nokte,parfemima.Povezuje se sa poremeajima rada endokrinog sistema i potencijalno su kancerogeni.Dokazano mogu uticati na deformaciju fetusa,prouzrokovati podbaaj.

ZATITA

Sva pomenuta I druga hemijska sredsva koja se koriste u domainstvu strogo se uvaju na odredjenom,deci nepristupanom mestu,pod kljuem.Primenjuju se prema uputstvu za upotrebu,uz maksimalalnu panju.Nikad se ne uvaju u flaama,aama koje se koriste za jelo,pie ve uvek u originalnoj ambalai.Preostale hemikalije kojima je proao rok upotrebe propisno unititi.